Osnovi Standardizacije i Metrologije

8/20/2019 Osnovi Standardizacije i Metrologije

1/312


2/312

UNIVERZITET SINGIDUNUM

OSNOVI

STANDARDIZACIJE I

METROLOGIJE

Prvo izdanje

Beograd, 2011.


3/312

OSNOVI STANDARDIZACIJE I METROLOGIJE

Autori:

Recenzenti:

Godina izdanja:2011.

Štampa:


4/312

Osnovi standardizacije i metrologije

P R E D G O V O R

U poslednje tri godine postavljen je novi pravni i institucionalni okvir infrastrukture

kvaliteta u Republici Srbiji. Temelji sistema nacionalne infrastrukture kvaliteta č ine č etiri

krucijalne komponente: standardizacija, metrologija, akreditacija i ocenjivanje

usaglašenosti, č ije nadležnosti i funkcionisanje definiše paket zakona koji je u skladu sa

zahtevima Evropske Unije i Svetske trgovinske organizacije. Republika Srbija je u završnoj

fazi uređ enja, jač anja i prilagođ avanja evropskom tehnič kom zakonodavstvu nacionalne

infrastrukture kvaliteta, što predstavlja znač ajan zadatak i iziskuje ogromne napore, jer je

to obiman i dugotrajan posao, koji zahteva uključ enje svih zainteresovanih strana i

aktiviranje svih raspoloživih kapaciteta. Harmonizacija nacionalnog tehnič kog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske Unije i unapređ enje nacionalne

infrastrukture kvaliteta omoguć uje domać im proizvođ ač ima da u državi sprovedu potrebna

ocenjivanja usaglašenosti proizvoda, č ime skrać uju vreme razvoja, smanjuju troškove i

postaju konkurentni na probirljivom tržištu. Istovremeno se spreč ava ulazak nekvalitetne

robe na srpsko tržište.

Ova knjiga je sinteza saznanja, iskustava i stavova autora, zasnovanih na sopstvenim

istraživanjima, iskustvima u radu na poslovima izgradnje nacionalne infrastrukture

kvaliteta. Autori su nastojali da izložena materija omoguć i č itaocima da, na što

jednostavniji nač in, ovladaju oblastima od izuzetnog znač aja za razvoj nacionalneinfrastrukture kvaliteta i integrativne procese naše države. Čitalac se upuć uje na literaturu

koja se podrobnije bavi ovom širokom problematikom, zatim na ključ ne dokumente EU, kao

i na brojne informacije koje se mogu dobiti na internetu, što omoguć ava brzo i usmereno

upotpunjavanje i proširenje znanja.

Knjiga na pregledan nač in prezentuje osnovne principe tehnič kog zakonodavstva Evropske

Unije, aktuelno stanje tehnič kog zakonodavstva u Srbiji sa težištem na č etiri osnovna

zakona iz domena infrastrukture kvaliteta i dve komponente infrastukture kvaliteta –

standardizaciju i metrologiju na međ unarodnom i nacionalnom nivou. Oblikovana građ a je

prilagođ ena potrebama studijskog programa Inženjerski menadžment na Fakultetu za

menadžment Univerziteta SINGIDUNUM u Beogradu. Predviđ ena je da bude osnovni

udžbenik predmeta Standardizacija i Metrologija. Takođ e, knjiga može biti od pomoć istudentima master programa Inženjerski menadžment, kao i istraživač ima i inženjerima pri

praktič nom radu u nizu poslova u privredi. Knjiga može da se koristi i na ostalim

visokoškolskim ustanovama za predmete koji imaju slič an sadržaj.

U okviru dvadeset č etiri poglavlja prezentuju se osnove standardizacije i metrologije, dve

od č etiri ključ nih komponenti infrastrukture kvaliteta. Prvi deo knjige, zaključ no sa

dvanaestim poglavljem odnosi se na standardizaciju i obuhvata: istorijat i razvojstandardizacije; osnovne pojmove koji se koriste u standardizaciji; sistem standardizacije,

III


5/312


osnovne principe i ciljeve standardizacije; klasifikaciju standarda na međ unarodnom i

nacionalnom nivou; znač aj i primenu standarda u procesu dokazivanja usaglašenosti

proizvoda; strukturu i delokrug međ unarodnih, regionalnih (evropskih) i nacionalnih

organizacija za standardizaciju, sa posebnim osvrtom na srpsku standardizaciju i ulogu

Instituta za standardizaciju Srbije; evropske harmonizovene standarde koji se odnose na

direktive starog i novog pristupa; standarde iz oblasti sistema menadžmenta i ocenjivanja

usaglašenosti, kao i propise i standarde koji se odnose na motorna vozila i homologaciju.

Poglavlja od trinaest do dvadeset č etiri odnose se na matrologiju i obuhvataju: znač aj ipodelu metrologije; termine i definicije koji se najč eš ć e koriste u metrologiji; zakonodavstvo

Evropske Unije koje se odnosi na merila i direktive koje se odnose na merila; merne jedinice

koje se koriste na međ unarodnom i nacionalnom nivou i Međ unarodni sistem (SI) mernih

jedinica; detaljni opis etalona, merila, procesa merenja, sledivosti merenja i merne

nesigurnosti; strukturu i delokrug ključ nih međ unarodnih, regionalnih i nacionalnih

metroloških organizacija; organizaciju poslova metrologije u Srbiji sa posebnim osvrtom nadelokrug rada i aktivnosti Direkcije za mere i dragocene metale; uticaj merenja na kvalitet

sa primerima iz različ itih oblasti primene metrologije, kao što su industrija, energetika,

bezbednost hrane, zdravstvo, zaštita životne sredine i zakonska metrologija.

Autori se ovim putem zahvaljuju velikom broju istraživač a iz instituta, nacionalnih

organizacija za standardizaciju i metrologiju i fakulteta na višegodišnjo saradnjij, č iji su

rezultati doprineli kvalitetu predmetne materije.

Autori upuć uju posebnu zahvalnost recenzentima dr Radivoju Mitrović u, redovnom

profesoru Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Draganu Cvetković u,vanrednom profesoru Fakulteta za inženjerski menadžment Univerziteta „Singidunum“ u

Beogradu, za podršku i korisne sugestije.

Beograd, septembar 2011. godine Autori

IV


6/312


S A D R Ž A J

1. UVOD 12. INFRASTRUKTURA KVALITETA 5

2.1. Razvoj nacionalne infrastrukture kvaliteta 122.2. Osnovni pojmovi, definicije i skraćenice 15

3. OSNOVI STANDARDIZACIJE 213.1. Istorijat standardizacije 213.2. Opšti pojmovi i definicije 223.3. Sistem standardizacije 243.4. Ciljevi standardizacije 253.5. Osnovni principi standardizacije 25

3.6. Oblici standardizacije 263.7. Podela standarda 263.8. Opšti postupak izrade standarda 27

4. KLASIFIKACIJA STANDARDA 294.1. Međ unarodna klasifikacija standarda 294.2. Nacionalna klasifikacija standarda 324.3. Pozivanje na standarde 34

5. ZNAČAJ I KORISTI OD PRIMENE STANDARDA 365.1. Standardi u procesu dokazivanja usaglašenosti proizvoda 37

6. ME ĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU 406.1. ME ĐUNARODNA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU – ISO 41

6.1.1. Organi i struktura ISO 426.1.2. Izrada međ unarodnih standarda 466.1.3. Nalaženje ISO standarda 49

6.2. ME ĐUNARODNA ELEKTROTEHNIČKA KOMISIJA – IEC 526.2.1. Organizacija rada 526.2.2. IEC publikacije 54

6.3. ME ĐUNARODNA AGENCIJA ZA TELEKOMUNIKACIJE – ITU 566.4. DRUGE ME ĐUNARODNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU 57

6.4.1. Organizaciona struktura Codex Alimentarius 576.4.2. Razvijanje Codex standarda 58

7. REGIONALNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU 607.1. EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU – CEN 62

7.1.1. Delatnost i organizacija rada 627.1.2. Proces izrade EN standarda 647.1.3. Pretraga EN standarda 68

7.2. EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJUU ELEKTROTEHNICI – CENELEC 70

7.2.1. Delatnost i rezultati CENELEC 707.2.2. Devet uslova za članstvo u CEN/CENELEC 72

V


7/312


7.3. EVROPSKI INSTITUT ZA STANDARDIZACIJUU TELEKOMUNIKACIJAMA – ETSI 74

8. SARADNJA ORGANIZACIJA ZA STANDARDIZACIJU 759. NACIONALNE ORGANIZACIJE ZA STANDARDIZACIJU 78

9.1. SRPSKA STANDARDIZACIJA 789.1.1. Nacionalna zakonska regulativa i pravila standardizacije 799.1.2. Organi i stručna tela Instituta za standardizaciju Srbije 829.1.3. Unutrašnja organizacija Instituta 789.1.4. Donošenja srpskih standarda i srodnih dokumenata 90

10. EVROPSKI STANDARDI DIREKTIVA NOVOG I GLOBALNOG PRISTUPA 10010.1. Harmonizovani standardi 101

11. STANDARDI IZ OBLASTI SISTEMA MENADŽMENTAI OCENJIVANJA USAGLAŠENOSTI 10811.1. Tehnički komitet ISO/TC 176 108

11.2. Zajednički tehnički komitet ISO/IEC JTC 1 11211.3. Tehnički komitet COPOLCO 11411.4. Tehnički komitet CASCO 115

12. PROPISI IZ OBLASTI MOTORNIH VOZILA 11912.1. Homologacija vozila 11912.2. UN ECE Pravilnici 11912.3. Direktive EU za vozila 12312.4. Homologacija vozila u Srbiji 126

13. ZNAČAJ I PODELA METROLOGIJE 135

13.1. Značaj razvoja metrologije u pojedinim oblastima 13513.2. Podela metrologije 13713.3. Zakonodavstvo Evropske Unije za merila 13913.4. Termini i definicije iz metrologije 140

14. MERNE JEDINICE 14314.1. Osnovne jedinice SI 14514.2. Definicije osnovnih jedinica SI 14614.3. Izvedene jedinice SI 14714.4. Druge izvedene jedinice SI 149

14.5. Decimalni umnošci i delovi mernih jedinica 15314.6. Druge jedinice iz Uredbi o zakonskim mernim jedinicama 15414.7. Pravila upotrebe i pisanja mernih jedinica fizičkih veličina 156

15. ETALONI 15815.1. Podela etalona 16015.2. Oblasti, podoblasti i važni etaloni 162

16. MERILA 16716.1. Podela merila 16716.2. Svojstva merila 172

16.2.1. Opšta svojstva merila 173

16.2.2. Uslovi rada merila 17516.2.3. Tačnost i greške merila 176

VI


8/312


17. MERENJE 17717.1. Metode merenja 17817.2. Podela metoda merenja 18017.3. Greške merenja 181

18. SLEDIVOST MERENJA 18318.1. Značaj sledivosti 18618.2. Nivoi u lancu sledivosti 18818.3. Merna opremu za koju mora biti ostvarena sledivost 19018.4. Načini ostvarivanja sledivosti 19018.5. Etaloniranje – postupak kojim se ostvaruje sledivost 191

19. MERNA NESIGURNOST 19319.1. Zahtevi standarda SRPS ISO/IEC 17025 19419.2. Razlika izmeđ u greške merenja i merne nesigurnosti 19519.3. Pojam merne nesigurnosti 196

19.4. Određ ivanje merne nesigurnosti 19819.5. Izvori (uzroci) nastajanja merne nensigurnosti 19919.6. Procena merne nesigurnosti 20319.7. Modelovanje merenja 20419.8. Izračunavanje standardne merne nesigurnosti 20519.9. Određ ivanje kombinovane standardne merne nesigurnosti 21019.10. Budžet merne nesigurnosti 21019.11. Određ ivanje proširene merne nesigurnosti 21119.12. Sumarna procedura za procenu merne nesigurnosti 212

20. ME ĐUNARODNE I REGIONALNE METROLOŠKE ORGANIZACIJE 21420.1. METARSKA KONVENCIJA 214

20.1.1. Organi i struktura metarske konvencije 21520.1.2. Priznavanje etalona i aranžmani o međ usobnom priznavanju 220

20.2. ME ĐUNARODNA ORGANIZACIJAZA ZAKONSKU MERTOLOGIJU – OIML 223

20.2.1. Organi međ unarodne organizacije za zakonsku metrologiju 22420.2.2. OIML dokumenti i aranžmani o međ usobnom prihvatanju 226

20.3. ME ĐUNARODNA METROLOŠKA SARADNJA 227

21. REGIONALNE METROLOŠKE ORGANIZACIJE 22921.1. EVROPSKO UDRUŽENJE NACIONALNIHMETROLOŠKIH INSTITUTA – EURAMET 229

21.2. EVROPSKA SARADNJA U ZAKONSKOJ METROLOGIJI – WELMEC 23121.3. DRUGE REGIONALNE ORGANIZACIJE 234

22. NACIONALNE METROLOŠKE ORGANIZACIJE 23622.1. ORGANIZACIJA POSLOVA METROLOGIJE U SRBIJI 236

22.1.1. Istorija razvoja metrologije u Srbiji 24122.1.2. Nacionalna zakonska regulativa i metrološki propisi 24422.1.3. Nacionalne laboratorije Direkcije za mere i dragocene metale 248

22.1.4. Međ unarodne aktivnosti Direkcija za mere i dragocene metale 264

VII


9/312


23. EVROPSKO TEHNIČKO ZAKONODAVSTVO IZ OBLASTI METROLOGIJE 26723.1. OSNOVNE POSTAVKE DIREKTIVE O MERNIM INSTRUMENTIMA (MID) 268

23.1.1. Delokrug, struktura i sadržaj 26923.1.2. Osnovni zahtevi 271

23.1.3. Osnovni podaci o merilima i mernim veličinama 27424. UTICAJ MERENJA NA KVALITET 282

24.1. ZAHTEVI STANDARDA 28324.1.1. Etaloniranje, verifikacija i metrološko potvrđ ivanje 287

24.1.2. Metrološki aspekti potvrđ ivanja kompetentnosti telaza ocenjivanje usaglašenosti 290

24.2. UTICAJ MERENJA – PRIMERI 29324.2.1. Prirodni gas – merenje zapremine i energetske vrednosti gasa 29324.2.2. Dijaliza - tačna merenja poboljšavaju

kvalitet života i smanjuju troškove u zdravstvu 296

24.2.3. Đubrivo - godišnje uštede preciznim merenjima 29724.2.4. Avio industrija - poboljšano praćenje termičke obrade

komponenata mlaznog motora aviona 29724.2.5. Nano čestice - merenje nano čestica za zaštitu

životne sredine i zdravlja 298

LITERATURA 300

VIII


10/312


1. UVOD

Pedesetih godina prošlog veka, Sporazumom iz Rima (1957), osnovana je Evropskaekonomska zajednica (EEZ) sa 6 država članica. Sporazumom o osnivanju tržištezajednice definisano je kao područje bez unutrašnjih granica, na kojem je obezbeđ enslobodan protok robe, usluga, ljudi i kapitala, bez kontrole na granicama i bezplaćanja carine. Međ utim, za ovo je trebalo vremena da bi se uklonile sve prepreketrgovini, što je postignuto 1992. godine Sporazumom o osnivanju Evropske Unije(Mastriht) i uspostavljeno je jedinstveno tržište kako se i danas naziva. Jedinstvenotržište je evropski ekonomski prostor u kome roba, usluge, kapital i radna snaga moguslobodno da se kreću. Slobodan protok roba, usluga, ljudi i kapitala (često se naziva

„četiri slobode“) je jedan od temeljnih postulata jedinstvenog unutrašnjeg tržištaEvropske Unije (EU), koji omogućava potrošačima znatno veću ponudu i podstičekonkurentnost. Proširenje Evropske Unije, do sada je bilo nekoliko puta, danas EU ima27 država članica.

U postupku izgradnje jedinstvenog tržišta kao jedne od osnovnih vrednosti EvropskeUnije, smetnju su predstavljali različiti tehnički zahtevi za proizvode od strane pojedinihdržava članica. Zbog toga je u okviru EU postignut dogovor o zajedničkom postavljanjudetaljnih tehničkih zahteva za pojedine grupe proizvoda. Ovakav načinharmonizovanog detaljnog regulisanja tehničkih zahteva za određ ene grupe proizvoda

naziva se tradicionalni ili Stari pristup tehničkom zakonodavstvu. Direktive Starogpristupa – sektorsko zakonodavstvo karakteriše: usko područje primene, oslanjanje naobavezne standarde ili tehničke zahteve, takođ e, zahtevaju tipsko odobrenje nadležnihorgana i često se menjaju. Na ovaj način regulisani su zahtevi za motorna vozila iprikolice, farmaceutske proizvode, hemikalije, kozmetiku, prehrambene proizvode,tekstil i staklo. Za ove proizvode važi pravilo da kada proizvođ ač ispuni sve propisanezahteve i dobije odobrenje tipa u jednoj državi članici (po pravilu od strane državneuprave), on može da prodaje odobreni tip proizvoda i u svim drugim državamačlanicama EU.

U poslednjih dvadesetak godina intenzivirana je izgradnja zajedničke pravneregulative Evropske Unije pod nazivom Community acquis tzv. komunitarno pravo,odnosno evropske pravne tekovine, koja uključuje sve ugovore i zakonodavstvo EU,deklaracije i rezolucije, međ unarodne sporazume EU i praksu Suda EU. Posebansegment obimnog evropskog zakonodavstva predstavlja tehničko zakonodavstvo saharmonizovanim procedurama u okviru direktiva zasnovanih na Novom i Globalnompristupu, koje imaju značajnu ulogu u podršci slobodnom protoku roba na unutrašnjemtržištu EU. Zajednička karakterisitka ovih komplementarnih pristupa je da oniograničavaju intervenciju države na bitna pitanja, a prepuštaju poslovnom svetu iprivredi da slobodno izaberu način na koji će ispuniti obaveze prema društvu. Novinačin harmonizovanja propisa ne ulazi u detaljan opis tehničkih zahteva, kao što je tobio slučaj kod Starog pristupa (harmonizovano detaljno regulisanje tehničkih zahteva

1


11/312


za određ ene grupe proizvoda), već se ograničava na propisivanje opštihbezbednosnih zahteva za pojedine grupe proizvoda na nivou EU, koje su državečlanice obavezne da prenesu u svoje nacionalno zakonodavstvo. Pojam harmonizacijaznači međ usobno usklađ ivanje zakonodavstava država članica radi uklanjanjaprepreka slobodnom kretanju radne snage, roba, usluga i kapitala. Harmonizacija sesastoji u tome da se obezbedi da u svim pitanjima iz nadležnosti EU propisi državačlanica nameću slične obaveze građ anima svih tih država, a minimum obaveza u svakojdržavi članici. Harmonizacija može da znači i koordinaciju tehničkih propisa državačlanica, tako da se proizvodima i uslugama može slobodno trgovati u celoj EU. Toznači da države EU međ usobno prihvataju pravila o bezbednosti proizvoda, zaštitiživotne sredine i zaštiti zdravlja ljudi, odnosno zaštiti javnog interesa /3,10,19,23/.

Novi pristup tehničkom zakonodavstvu, zasnovan je na tri osnovna principa:

1.

Uklanjanju novih barijera u trgovini,2. Uzajamnom priznavanju i3. Harmonizaciji tehničkih propisa.

Rezolucija o Novom pristupu tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji koju je Savet EUdoneo 1985. godine, definiše ove principe na sledeći način:

Zakonska harmonizacija je ograničena na osnovne (bitne) zahteve; Samo proizvodi koji ispunjavaju osnovne zahteve mogu da se plasiraju na

tržište i puste u upotrebu;

Tehničke specifikacije o usaglašenosti proizvoda sa osnovnim zahtevimadirektiva, date su u harmonizovanim standardima;

Primena harmonizovanih ili drugih standarda ostaje dobrovoljna, i proizvođ ač uvek može da primeni druge tehničke specifikacije radi ispunjavanja zahteva;

Za proizvode izrađ ene u skladu sa harmonizovanim standardima važipretpostavka o usaglašenosti sa odgovarajućim osnovnim zahtevimaodgovarajuće direktive;

Proizvođ ači mogu da odaberu jedan od direktivom predviđ enih postupaka zaocenjivanje usaglašenosti.

Novi pristup predstavlja tehničko zakonodavstvo (direktive) u kojoj je sadržajograničen na osnovne (bitne) zahteve koje proizvod, prilikom plasiranja na tržište EU,mora da ispuni. Proizvodu koji je zakonito plasiran na tržište jedne države članicetreba da bude dozvoljeno plasiranje na tržište ostalih država članica EU. DirektiveNovog pristupa uspešno promovišu ove principe i njihova primena u poslednjih 20godina efikasno sprečava uspostavljanje barijera u trgovini i obezbeđ uje odgovarajućinivo tehničke bezbednosti proizvoda na tržištu. Ključni element Novog pristupa jerazvoj i primena sistema ocenjivanja usaglašenosti koji predstavlja postupak kojim sedokazuje da su ispunjeni specifični zahtevi koji se odnose na proizvod, proces, sistem,

osobu ili organizaciju. Aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti podrazumevaju ispitivanje

2


12/312


proizvoda, etaloniranje merne opreme, kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda isertifikaciju organizacija i osoba.Rezolucija Saveta Evrope iz 1989. godine kojom je definisan Globalni pristupsertifikaciji i ispitivanju razrađ uje osnovne principe i definiše elemetne Politikeocenjivanja usaglašenosti Evropske unije (European Policy on Conformity Assessment), ato su:

o U okviru pravnog sistema Evropske Unije razvijen je konzistentan pristup za

ocenjivanje usaglašenosti proizvoda u različitim fazama razvoja proizvoda krozuspostavljanje modula za ocenjivanje usaglašenosti i kriterijuma za primenumodula, tj. procedura za njihovu primenu i nanošenje CE oznake na proizvod, kaopotvrde da je proizvod bezbedan po ljude i životnu sredinu. CE oznaka je jediniznak koji simbolizuje usaglašenost sa svim obavezama koje su nametnuteproizvođ ačima za proizvode, kako je to zahtevano direktivama Novog pristupa.

o

Uspostavljena je opšta upotreba evropskih standarda koji se odnose naobezbeđenje kvaliteta, izvedenim iz serije standarda EN ISO 9000, kao i nazahteve koje moraju da ispune tela za ocenjivanje usaglašenosti prema seriji EN45000 (ISO 17000).

o Dokazivanje kompetentnosti tela za ocenjivanje usaglašenosti obavlja sepostupkom akreditacije koju sprovodi nacionalno akreditaciono telo, imenovano odstrane nadležnih državnih organa. Akreditacija je zvanično priznanje kojimnacionalni organ za akreditaciju posle sprovedenog postupka akreditacije(akreditovanja), potvrđ uje da organizacija ispunjava utvrđ ene zahteve i da jekompetentna za obavljanje poslova ocenjivanja usgalašenosti, što obuhvata

ispitivanje, kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda, sistema i osoba.o

U okviru Evropske Unije se promoviše uzajamno priznavanje rezultata ispitvanja isertifikacije proizvoda u oblasti neobavezne sertifikacije proizvoda.

o Planiraju se i realiziju programi za smanjivanje razlika u postojećoj infrastrukturikvaliteta pojedinih država članica EU – sistem standardizacije, metrologije,akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti (laboratorije za ispitivanje, kontrolna isertifikaciona tela).

o Trgovina sa trećim zemljama (van Evropske Unije) zasniva se na sporazumima o

uzajamnom priznavanju dokumenata o usaglašenosti, kooperaciji i programimatehničke pomoći.

Jednostavnije rečeno, Globalni prstup deli ocenjivanje usaglašenosti proizvoda nanekoliko modula, u zavisnosti od faze u razvoju proizvoda (konstrukcija, prototip,serijska proizvodnja), tipa ocenjivanja usaglašenosti (dokumentovane kontrole,odobrenje tipa, obezbeđ enje kvaliteta) i osobe koja vrši ocenjivanje usaglašenosti(proizvođ ač – “prva strana”, notifikovano telo – treća strana”).

Preuzimanje i primena celokupnog zakonodavstva EU su najveći izazovi sa kojima susuočene države koje su podnele zahtev za pristupanje u EU. Od juna 1993. godine, sasastanka u Kopenhagenu, lideri EU postavili su tri kriterijuma, koje svaka državakandidat mora da zadovolji pre nego što pristupi Evropskoj Uniji, i to:

3


13/312


1. Mora da ima stabilne institucije koje garantuju demokratiju, vladavinu prava,ljudska prava i poštovanje manjina;

2. Mora da ima zdravu tržišnu privredu i3. Mora da preuzme u celini pravne tekovine (zakonodavstvo) i da se obaveže

da će slediti ciljeve EU.

Evropska Unija zadržava pravo da odluči da li je država kandidat zadovoljila ovekriterijume i kada je EU spremna da prihvati novog člana. Države kandidati moraju daojačaju svoju državnu upravu, a nacionalno zakonodavstvo i odgovarajućuinfrastrukturu kvaliteta usaglase sa propisima i standardima EU, naročito u oblastimazaštite životne sredine, transporta, energije i telekomunikacija.

Sve države koje su pristupile EU, pored ostalog, usaglasile su svoje zakonodavstvo saevropskom tehničkom regulativom, što je bio jedan od preduslova članstva, a

istovremeno i bitan faktor pristupa najvećem regionalnom tržištu na svetu. RepublikaSrbija je potpisala i ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i time seobavezala na preduzimanje konkretnih akcija radi ispunjenja uslova koji su postavljeniza članstvo u EU. Jedan od uslova je harmonizacija tehničkih standarda i tehničkihpropisa, odnosno tehničkog zakonodavstva naše zemlje sa tehničkim zakonodavstvomEU i uklanjanje protivrečnih propisa. Harmonizacija tehničkog zakonodavstvapodrazumeva i njegovo sprovođ enje u praksi, za šta je neophodno značajnounapređ enje odgovarajuće infrastrukture kvaliteta.

4


14/312


2. INFRASTRUKTURA KVALITETA

Globalizacija ekonomije i povećanje svesti potrošača doprineli su stvaranju novogtermina INFRASTRUKTURA KVALITETA. Proizvođ ači i potrošači svakodnevno se sreću sakomponentama infrastrukture kvaliteta, a da pri tome toga nisu uvek svesni, što je iočekivano, jer delovanje ovih komponenti obično nije vidljivo. Naime, u pozadini jevisok nivo opštih regulatornih uslova i tehničkih mogućnosti. Regulativu za osnivanje,razvoj i svrsishodno delovanje institucija infrastrukture kvaliteta čine zakoni i propisi.

Slika 1.

Utikač odgovara utičnici, u niz modela kamera/fotoaparata odgovaraju istememorijske kartice (ranije isti film), na televizoru proizvedenom ko-zna-gde možete dagledate program bilo gde u svetu (Slika 1) itd.

Infrastruktura kvaliteta je mazivo koje omogućava da se točkovi sveta okreću nevidljivoali nezamenljivo (Slika 2).

Uspostavljanje i razvoj infrastrukture kvaliteta predstavlja deo tehničke saradnje uoblasti propisa i standarda, sa aspekta bezbednosti, zdravlja i zaštite životne sredine,koji se odnose na trgovinu i razmenu usluga. Države su obavezne da izgrade efikasneinstitucije integrisane u nacionalnu mrežu, koja mora biti usklađ ena sa međ unarodnimzahtevima i propisima za proizvode i procese, što omogućava jačanje trgovinskesposobnosti i stvaranje mogućnosti pristupa različitim tržištima.

Infrastruktura kvaliteta obuhvata više komponenti, koje su blisko povezane i formirajumrežu, čije su logičke veze zasnovane na tehničkoj hijerarhiji, a koje zajedno čine

koherentni sistem i obezbeđ uju bezbedan i pouzdan proizvod. Po definiciji Svetsketrgovinske organizacije (STO) infrastruktura kvaliteta je skup državnih i/ili privatnih

5


15/312


organizacija, uređ enih odrgovarajućom regulativom, čije se delatnosti odnose naizradu i donošenje standarda i izdavanja dokaza o usaglašenosti sa njima u svrhu:

• poboljšavanja podobnosti proizvoda/usluga, procesa i sistema za njihovu

predviđ enu namenu,•

sprečavanja prepreka u trgovini i olakšavanja tehnološke saradnje.

Slika 2.

Infrastruktura kvaliteta zasnovana je na pet temeljnih komponenti, koje čine tzv.Evropsku kuću kvaliteta (Slika 3.), a to su:

o Standardizacija,

o

Akreditacija,o Metrologija,o Ocenjivanje usaglašenosti (ispitivanje, etaloniranje, kontrolisanje i sertifikacija),o

Kvalitet.

Komponente infrastrukture kvaliteta su međ usobno, uzročno-posledično, povezane i deosu sistema koji nabavljaču, korisniku ili državnom organu pruža odgovarajući dokaz daproizvod, proces ili sistem ispunjavaju obavezne ili dobrovoljne zahteve i/iliočekivanja. Poslove ovih oblasti obavljaju odvojene institucije, a infrastruktura kvalitetaje put na kome one deluju zajedno, probleme i pitanja zajednički razmatraju i rešavaju

da bi obezbedili pouzdan i bezbedan proizvod i uslugu. Metrologija, standardi,ispitivanje i upravljanje kvalitetom su važni za proizvode i proizvodne procese, iako

6


16/312


potrošači nisu uvek svesni toga. Ipak potrošači često koriste oznake kvaliteta sasertifikata na proizvodima kao smernice kada donose odluke o kupovini.

Slika 3. Evropska kuća kvaliteta

Harmonizacija nacionalnog tehničkog zakonodavstva i izgradnja odgovarajućihinstitucija infrastrukture kvaliteta je proces koji traje nekoliko godina i najobimnijizadatak države i privrede u procesu pridruživanja EU. S obzirom da je uspostavljanaadekvatna normativna i institucionalna osnova i da smo na putu priznavanja rezultataocenjivanja usaglašenosti, najveći deo budućeg posla je pred privrednimorganizacijama, koje moraju da primene zahteve EU na svojim proizvodima, uzodgovarajuće dokaze i isprave usaglašenosti - izveštaje o ispitivanju i sertifikate (Slika4).

Standardizacija na međ unarodnom nivou ima višestruku pozitivnu ulogu u razvoju iprimeni postupaka ocenjivanja usaglašenosti - sprečava nastanak barijera u trgovini iolakšava primenu procedura ocenjivanja usglašenosti izdavanjem tzv. harmonizovanihstandarda i tehničkih propisa prihvaćenih od svih zainteresovanih strana. Ovakavtrend standardizacije uslovio je potrebu nezavisne i odgovorne provere stručnih itehničkih kapaciteta organizacija za ocenjivanje usaglašenosti koja obezbeđ ujepoverenje u rad i rezultate ovih organizacija. Tako je akreditacija postala efektivno iefikasno sredstvo za obezbeđ enje kompetentnosti, nezavisnosti i integriteta

organizacija za ocenjivanje usaglašenosti, što stvara poverenje svih zainteresovanihstrana (korisnika, države) u rezultate ispitivanja, kontrolisanja i sertifikacije proizvoda.

7


17/312


Akreditacija. Dokazivanje kompetentnosti tela za ocenjivanje usaglašenosti obavlja sepostupkom akreditacije koji sprovodi nacionalno akreditaciono telo, najčešće državniorgan imenovan od strane Vlade ili skupštine. Akreditacija je zvanično priznanje kojimnacionalni organ za akreditaciju posle sprovedenog postupka akreditacije(akreditovanja), potvrđ uje da organizacija ispunjava utvrđ ene zahteve i da jekompetentna za obavljanje poslova ocenjivanja usglašenosti, što obuhvata ispitivanje,kontrolisanje i sertifikaciju proizvoda. Kompetencija je pokazana sposobnost da seprimene znanja i veština. Akreditacija je način za uspostavljanje poverenja na tržištuproizvoda i usluga. Akt o akreditaciji je zvanični dokument, ili više dokumenata, u komeje navedeno da je akreditacija dodeljena za određ enu oblast.

Slika 4. Odnos standardizacije, metrologije, akreditacije, ocenjivanja usaglašenosti iprivrede

Primena usklađ enih postupaka akreditacije obezbeđ uje slične nivoe kompetentnostitela za ocenjivanje usaglašenosti u državama članicama EU i dobijanje uporedivihrezultata, a time doprinosi, da u okviru različitih međ unarodnih i regionalnih sporazumadođ e do međ usobnog priznavanja izveštaja i sertifikata. Akreditacija, kao

harmonizovani postupak koji se sprovodi u skladu sa standardom ISO/IEC 17011,predstavlja efikasan način potvrđ ivanja i praćenja kompetentnosti tela za ocenjivanje

8


18/312


usaglašenosti od strane nezavisne i nepristrasne institucije, koju predstavlja nacionalnoakreditaciono telo. Ovakav način ocenjivanja, potvrđ ivanja i praćenja kompetentnostiod nepristrasne i nezavisne ''treće strane'', koja i sama podleže ocenjivanju i praćenjumeđ unarodnih i regionalnih organizacija (kolegijalno ocenjivanje - ''peer evaluation''),doprinosi izgradnji jedinstvene svetske mreže akreditacionih tela i postizanju visokognivoa poverenja svih učesnika na globalnom tržištu. Povezivanjem sistema akreditacijeu Srbiji sa evropskim i svetskim sistemima akreditacije obezbediće se prepoznavanje iprihvatanje rezultata ocenjivanja usaglašenosti sprovedenog u Srbiji.

Metrologija. Precizno i pouzdano merenje je važan element tehničkog zakonodavstvana nacionalnom i međ unarodnom nivou. Nacionalna tela za metrologiju uspostavljaju ivode metrološki sistem države i odgovorni su za razvoj i održavanje nacionalnih mernihetalona u oblasti fizičkih i hemijskih veličina. Osnovni zadatak ovog tela je razvojnaučne metrologije koja obezbeđ uje sledivost merenja do međ unarodnog nivoa kroz

nacionalne referentne standarde i pružanje ekspertskih usluga korisnicima metrološkogsistema. Međ unarodni sistem merenja zasniva se na sistemu mernih jedinica SI (SystemeInternational d'Unites) koji je usvojen 1960. godine kao praktični sistem mernih jedinicaod strane General Conference on Weights and Measures (CGPM), kao najvišegmeđ unarodnog tela za pitanja mernih jedinica. Sistem - SI sadrži sedam osnovnihjedinica metar (dužina), kilogram (masa), sekunda (vreme), amper (električna struja),kelvin (termodinamička temperatura), mol (količina materije) i kandela (intenzitetosvetljenja), koje su međ usobno nezavisne.

Ocenjivanje usaglašenosti. Ocenjivanje usaglašenosti predstavlja pokazivanje da su

ispunjeni specifični zahtevi koji se odnose na proizvod, proces, sistem, osobu ili telo.Takođ e, ocenjivanje usaglašenosti predstavlja proveru da li određ eni proizvod,materijal, usluga, sistem, proces ili osoba zadovoljavaju zahteve relevantnogstandarda ili specifikacije. Aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti podrazumevajuispitivanje, etaloniranje, kontrolisanje i sertifikaciju. Aktivnosti ocenjivanja usaglašenostipreko prve strane obavljaju osoba ili organizacija koje daju objekat. Aktivnostiocenjivanja usaglašenosti preko druge strane obavlja osoba ili organizacija koja jekao korisnik zainteresovana za objekat. Aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti prekotreće strane obavljaju osoba ili telo koji su nezavisni od osobe ili organizacije kojadaje objekat, kao i od korisnika zainteresovanog za taj objekat.

Potrošač želi da proizvod bude podržan sertifikatom, koji garantuje da proizvodzadovoljava određ ene zahteve, definisane propisom ili standardom. Ovo zahteva odproizvođ ača da ima uspostavljen i sertifikovan sistem menadžmenta kvalitetom i da naosnovu sprovedenog ocenjivanja usaglašenosti, od strane kompetentnog tela, dokažepreko sertifikata, da njegov proizvod zadovoljava određ ene zahteve. Da bi seobezbedio sertifikat, za koga je priznato da je usklađ en sa međ unarodnimstandardima, sertifikacija mora da sledi postojeće standarde i da joj prethodilaboratorijsko ispitivanje u skladu sa prihvaćenim međ unarodnim standardima. Da bi serezultatima ispitivanja verovalo, odnosno da su pouzdana i slediva do SI jedinica,merna i ispitna oprema mora biti pravilno etalonirana, koju obezbeđ uje metrologija.Potvrdu tehničke kompetentnosti telima za ocenjivanje usaglašenosti i garanciju

9


19/312


poverenja u ceo proces svim zaineresovanim stranama donosi akreditaciono telo putemakreditacije.

Nadzor nad tržištem. Tehnička regulativa može postići svoje ciljeve samo ako jeefektivno stavljena na snagu, stoga tržišni nadzor je veoma važan deo infrastrukturekvaliteta. Tržišni nadzor znači sprovedene aktivnosti i preduzete mere sa stranedržavnih organa u cilju postizanja usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima,odnosno sprečavanja da proizvodi ugroze zdravlje, bezbednost ili drugi oblik javnoginteresa. Svrha tržišnog nadzora je da osigura usaglašenost sa odredbama određ enihdirektiva širom jedinstvenog evropskog tržišta. Takođ e, tržišni nadzor je važan zainteres privrednih organizacija, jer pomaže u eliminaciji nepoštene konkurencije.Države članice moraju imenovati ili osnovati organe koji će biti odgovorni za nadzortržišta. Ovi organi treba da imaju potrebne resurse i ovlašćenja za svoje nadzorneaktivnosti, zatim da garantuju tehničku stručnost i profesionalni integritet svojih

zaposlenih i deluju na nezavisan i nediskriminišući način.

Tri ključne zainteresovane strane za infrastrukturu kvaliteta su:

1. Tržište, odnosno korisnici i krajnji potrošači sa svojim potrebama i očekivanjima.2. Nadležni državni organi, koji obavljaju nadzor nad tržištem u pogledu

očuvanja bezbednosti, zaštite zdravlja i životne sredine i3. Organizacije za međ unarodnu ili regionalnu trgovinsku saradnju, koje postavljaju

svoje zahteve u vezi sa infrastrukturom kvaliteta u odgovarajućimtrgovinskim sporazumima sa Svetskom trgovinskom organizacijom (STO), Evropskom

Unijom (EU) i slobodnoj trgovini sa susednim zemljama u regionu (CEFTA).

U savremenom pristupu organizaciji tehničkog zakonodavstva države preovladavashvatanje da je nivo kvaliteta proizvoda i usluga posledica stanja u kome se nalazinacionalna infrastruktura kvaliteta /18,26/. Sporazumi o bilateralnoj i multilateralnojsaradnji sve više upućuju i zahtevaju priznatu tehničku osposobljenost kroz ekvivalentneinfrastrukture kvaliteta. Tako na primer, u Sporazumu o tehničkim barijerama u trgovini(TBT) Svetske trgovinske organizacije jasno se navodi da nadležni državni organi, kojisu osnovani i imenovani od strane Vlade, treba da obezbede prihvatanje proceduraza ocenjivanje usaglašenosti proizvoda zasnovanih na odgovarajućoj tehničkoj

osposobljenosti i verifikovanoj usaglašenosti kroz akreditaciju. Ovaj zahtev ne može dabude ispunjen ako se ne uspostavi međ unarodno priznata infrastruktura kvaliteta.Nacionalne mreže moraju biti usklađ ene sa međ unarodnim zahtevima. Nacionalneinfrastrukture kvaliteta koje su međ unarodno priznate predstavljaju jezgro nacionalnepolitike kvaliteta i mogu se primeniti na sve proizvode i sve parametre procesa. Prematome infrastruktura kvaliteta daje suštinski doprinos ekonomskom i socijalnom razvojuzemlje.

Povezanost elemenata infrastrukture kvaliteta prikazana je na Slici 5. /18/, gde jestandardizacija (1) centralni element sistema za dokazivanje usaglašenosti proizvoda.Sve počinje sa standardima - standardizacijom kao procesom u kome oni nastaju.Kada se proizvod izradi radi podmirivanja potreba kupaca, potrebno je da se ispita

10


20/312


(3) u odgovarajućoj laboratoriji, pre stavljanja na tržište. Ispitivanjem karakteristikaproizvoda utvrđ uje se njhova usaglašenost sa standardizovanim vrednostima –kriterijumima, prema relevantnom jednom ili više standarda. Dobijeni rezultati sadržanisu u laboratorijskom Izveštaju o ispitivanju. Nadležni državni organ – nadzor tržišta (5) ili tržište često zahteva dokaz o usaglašenosti tipa proizvoda i/ili samog proizvođ ača -proizvodnog sistema organizacije u kome nastaje proizvod. Dokazi se obezbeđ uju kodsertifikacionih tela, koja u postupku sertifikacije ocenjuju usaglašenost (3) u odnosu narelevantne standarde. Tela za ocenjivanje usaglašenosti su neutralna i nepristrasna ''treća strana'', kako u odnosu na proizvođ ača ili državni organ - naručioca sertifikacije,tako i u odnosu na kupca sertifikovanog proizvoda, odnosno korisnika proizvodasertifikovanog proizvođ ača. Sertifikat je dokument kao dokaz usaglašenosti predmetasertifikacije sa relevantnim standardom. Za sertifikaciju su potrebna nezavisna ikompetentna ispitivanja karakteristika proizvoda, koja obavljaju laboratorije zaispitivanje. Metrologija (2) je osnova na kojoj laboratorije za ipitivanje obezbeđ uju

odgovarajuću tačnost i pouzdanost svoje merne opreme, radi sticanja odgovarajućegpoverenja naručioca u izveštaj o ispitivanju. I metrologija se zasniva na uspostavljanju iodržavanju tačnosti, pouzdanosti i sledljivosti rezultata postignutih mernom opremom,na relevantnim metrološkim standardima. Putem akreditacije (4) se ocenjuje i potvrđ ujetehnička i kadrovska kompetentnost laboratorija za ispitivanje i sertifikacionih ikontrolnih tela, opet prema odgovarajućim standardima za ocenjivanje u postupkuakreditacije. Time se, takođ e, postiže odgovarajuće poverenje u dokumentalaboratorija i sertifkiacionih i kontrolnih tela, sa dokazima o ocenjivanju usaglašenostisa relevantnim zahtevima.

Slika 5.

11


21/312


2.1. Razvoj nacionalne infrastrukture kvaliteta

U zemljama koje se nalaze u procesu tranzicije Vlada uspostavlja nacionalne funkcije standardizacije, metrologije, akreditacije i nadzora tržišta, pri odgovarajućem

ministarstvu, najčešće je to ministarstvo za industriju, odnosno za ekonomiju. Ovo sudržavne funkcije, koje se kod većine zemalja u razvoju pokazuju najdelotvornijimakada ih finansira državni budžet. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (MERR),Sektor za infrastrukturu kvaliteta zadužen je za sva horizontalna pitanja u oblastislobode kretanja robe. Rad sektora je usmeren ka unapređ enju pravnog iinstitucionalnog okvira za standardizaciju, akreditaciju, metrologiju, propisivanjetehničkih zahteva i ocenjivanje usaglašenosti sa propisanim tehničkim zahtevima.Usluge ocenjivanja usaglašenosti prepuštene su privatnom, industrijskom sektoru, poduslovom da su propisno akreditovane radi osiguranja stalne tehničke i kadrovskekompetentnosti. Tako su ove usluge izložene uticaju tržišta i u konkurenciji velike

ponude, dobre su šanse da se njihova cena, uz očuvanje kvaliteta, spusti na nivopoželjan za, uglavnom, ''slabašne'' nacionalne ekonomije zemalja u razvoju/10,18,19,21,23,26,27/. Prednosti ovog modela infrastrukture kvaliteta su:

jasna razlika izmeđ u aktivnosti koje se finansiraju iz budžeta (standardizacija,metrologija, akreditacija i nadzor tržišta) i aktivnosti koje se obavljaju u tržišnimuslovima (ocenjivanje usaglašenosti), pri čemu se eleminišu skriveni sukobi interesa,

institucije infrastrukture kvaliteta mogu na efektivan način da se usredsrede na svojdelokrug rada, a istovremeno budu povezane u okviru MERRa, odnosno kontaktnetačke (enquiry point),

privreda i društvo mogu imati značajan uticaj na razvoj strategija i politikadržavnih organa, preko predstavnika u skupštinama, upravnim odborima i stručnimsavetima.

Razvoj i jačanje postojeće infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji, a time i procesharmonizacije nacionalnog tehničkog zakonodavstva sa tehničkim zakonodavstvom EUzapočet je 2005. godine. Značajniji rezultati na usklađ ivanju ključnih institucija izakonskom uređ enju poslova ocenjivanja usaglašenosti, ostvareni su u 2009. i 2010.godini, kada je donet paket zakona iz područja infrastrukture kvaliteta, i to:

1.

Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda („Službeni Glasnik RS”, br 36/09 od 15. maja 2009. godine)

2. Zakon o standardizaciji („Službeni Glasnik RS”, br 36/09 od 15. maja 2009.godine)

3. Zakon o metrologiji („Službeni Glasnik RS”, br 30/10 od 05. maja 2010. godine)4. Zakon o akreditaciji („Službeni Glasnik RS”, br 73/10 od 12. oktobra 2010.

godine)

Stupanjem na snagu ova četiri zakona sa Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda

(„Službeni Glasnik RS”, br 41/09 od 29. maja 2009. godine), koji uređ uje opštubezbednost proizvoda, uspostavljen je novi pravni i institucionalni okvir infrastrukture

12


22/312


kvaliteta u Republici Srbiji. Ovi zakoni usaglašeni su sa Sporazumom o tehničkimpreprekama trgovini (TBT) Svetske trgovinske organizacije, tehničkim zakonodavstvomu EU, koji uključuje i novousvojeni zakonodavni paket o plasmanu robe na tržištu EU,akreditaciji i tržišnom nadzoru (stupio na snagu 2010. godine). Stupanjem na snaguzakona iz područja infrastrukture kvaliteta sprovedena je i odgovarajućatransformacija nacionalnih institucija, prvenstveno u organizovanju, delokrugu rada i uskladu sa harmonizovanim zakonodavstvom u njihovim oblastima.

Osnovni cilj Zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenostiproizvoda (ZOTZ) /29/ je da se na tržište stavljaju - isporučuju proizvodi koji suusaglašeni sa tehničkim i drugim zahtevima, a pre svega bezbednosnim zahtevima, sveradi zaštite osnovnih vrednosti društva koji predstavljaju javni interes. Nova tehničkaregulativa obezbeđ uje:

o

Visok nivo zaštite života, zdravlja i bezbednosti ljudi, životinja i biljaka, zaštiteživotne sredine, zaštite potrošača i drugih korisnika, zaštite imovine i zaštite ostalihjavnih interesa.

o Pravni okvir za propisivanje tehničkih zahteva kojima se neće stvarati nepotrebneprepreke u trgovini.

Zakon o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti predstavljaosnov za efikasno transponovanje evropskih tehničkih direktiva Novog i Starogpristupa, ali ujedno i osnov za donošenje nacionalnih tehničkih propisa za proizvodekoji nisu obuhvaćeni harmonizovanim aktima na nivou EU. Zakon uređ uje:

propisivanje tehničkih zahteva za proizvode, donošenje tehničkih propisa, ocenjivanje usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima, imenovanje i ovlašćivanje tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Stupanjem na snagu Zakona o standardizaciji /31/ obezbeđ eni su uslovi za brže iefikasnije usvajanje evropskih standarda. Standard je dokument utvrđ en konsenzusom idonet od priznatog tela, kojim se za opštu i vešekratnu upotrebu utvrđ uju pravila,smernice ili karakteristike za aktivnosti ili njihove rezultate radi postizanja optimalnognivoa utvrđ enosti u određ enoj oblasti. Standardi obezbeđ uju željene karakteristikeproizvoda i usluga uključujući kvalitet, bezbednost, pouzdanost i efikasnost, takođ e,standardi:

- doporinose da razvoj, proizvodnja i plasman proizvoda i usluga bude efikasan,siguran i jednostavan;

- obebeđ uju tehničku osnovu za donošenje zakonskih propisa;- obezbeđ uju razmenu tehnologija, dobre proizvođ ačke prakse i inovacija;- podstiču trgovinu izmeđ u država;

-

obezbeđ uju sigurnost i bezbednost potroša

ča.

13


23/312


Zakon o standardizaciji izrađ en je u skladu sa devet uslova Evropskog komiteta zastandardizaciju (CEN) i Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike(CENELEC), koje će Republika Srbija i Institut za standardizaciju Srbije morati da ispuneda bi ISS postao njihov punopravni član. U procesu pripreme Republike Srbije začlanstvo u EU i harmonizacije tehničkog zakonodavstva sa propisima EU, standardipredstavljaju značajan instrument za ispunjenje osnovnih zahteva evropskog tehničkogzakonodavstva. Države kandidati imaju izričitu obavezu da, u periodu priprema začlanstvo, usklade svoje tehničko zakonodavstvo sa tehničkim zakonodavstvom EvropskeUnije i prenesu u nacionalnu standardizaciju najmanje 80% od preko 24.500 evropskihstandarda, od toga 4.500 harmonizovanih standarda. Prema podacima Instituta zastandardizaciju Srbije do polovine 2011. godine preuzeto je preko 50% evropskihstandarda.

Zakon o akreditaciji /32/ unapređ uje ulogu akreditacije u osavremenjavanju

nacionalnog tehničkog zakonodavstva, kojim će se izvršiti usaglašavanje sa pravilimaSporazuma o tehničkim preprekama u trgovini (TBT) i sa zakonodavstvom EU. Zakon oakreditaciji daje mogućnosti da Akreditaciono telo Srbije - ATS, kada ispuni ostalepostavljene uslove, stekne status punopravnog člana u Evropskoj kooperaciji zaakreditaciju (EA), što je jedan od preduslova za priključenje Republike Srbije EvropskojUniji. EA je odgovorna za sistem kolegijalnog ocenjivanja i utvrđ ivanje ekvivalentnostipouzdanosti nacionalnih sistema akreditacije u skladu sa zahtevima standarda ISO/IEC17000 i regulative EU.

Zakon o akreditaciji posredno će doprineti jačanju konkurentnosti srpske privrede i

olakšati plasman naših proizvoda i usluga, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.Akreditacijom se utvrđ uje kompetentnost organizacije za obavljanje poslovaocenjivanja usaglašenosti, i to: ispitivanja, kontrolisanja, sertifikacije proizvoda iprocesa, sertifikacije sistema menadžmenta i sertifikacije stručnih lica. Akreditacionotelo Srbije - ATS obavlja sledeće poslove:

utvrđ uje kompetentnost organizacija za obavljanje poslova ocenjivanjausaglašenosti,

učestvuje u radu evropskih i međ unarodnih organizacija za akreditaciju, vodi registar akreditovanih organizacija.

Zakon o metrologiji /30/ omogućava harmonizaciju propisa u oblasti zakonskemetrologije sa preporukama Međ unarodne organizacije za zakonsku metrologiju(OIML), kao i ispunjavanje zahteva za članstvo Srbije u STO i EU. Zakon omogućavajedinstveno merenje u Republici Srbiji, kroz obezbeđ ivanje tačnih i usklađ enih merila imernih jedinica sa međ unarodno utvrđ enim merilima i Međ unarodnim sistemom jedinica(SI), kao i obezbeđ ivanje sledivosti etalona Republike Srbije do međ unarodnih etalona.Sektor za infrastrukturu kvaliteta MERRa nadležan je za kreiranje strategije i politike uoblasti metrologije, a Direkcija za mere i dragocene metale (DMDM) za njeno

sprovođ enje, kao nacionalna metrološka institucija. Precizno i pouzdano merenje jevažan element tehničkog zakonodavstva na nacionalnom i međ unarodnom nivou.

Nacionalna tela za metrologiju uspostavljaju i vode metrološki sistem države i

14


24/312


odgovorni su za razvoj i održavanje nacionalnih mernih etalona u oblasti fizičkih ihemijskih veličina. Osnovni zadatak ovog tela je razvoj naučne metrologije kojaobezbeđ uje sledivost merenja do međ unarodnog nivoa kroz nacionalne referentnestandarde i pružanje ekspertskih usluga korisnicima metrološkog sistema.

2.2. Osnovni pojmovi, definicije i skraćenice

Navedeni su samo osnovni pojmovi termina, definicija i skraćenica iz oblasti tehničkogzakonodavstva, a koji se koriste u ovom udžbeniku u cilju boljeg razumevanja iovladavanja predmetnom problematikom. Za dodatne termine i definicije posebno sepreporučuje „Englesko-srpski rečnik termina u evropskim direktivama Novog iGlobalnog pristupa“ /4/, kao i međ unarodni standardi.

Akreditaciono telo ili sistem – Nadležno telo ili mreža sektorskih tela koja vrše

akreditaciju. Ovo telo mora proisteći iz Vlade.Akreditacija je zvanično priznanje kojim nacionalni organ za akreditaciju poslesprovedenog postupka akreditacije (akreditovanja), potvrđ uje da organizacijaispunjava utvrđ ene zahteve i da je kompetentna za obavljanje poslova ocenjivanjausglašenosti.Bezbednost – Nepostojanje neprihvatljivog rizika ili štete. U standardizacijibezbednost proizvoda je postizanje najpogodnijeg odnosa izmeđ u brojnih faktora,uključujući ljudsko ponašanje, radi smanjivanja rizika po ljude i imovinu do prihvatljivognivoa (nivo bezbednosti).CE oznaka – CE oznaka je jedini znak koji simbolizuje usaglašenost sa svim

obavezama koje su nametnute proizvođ ačima za proizvode, kako je to zahtevanodirektivama, koje se primenjuju za postavljanje ove oznake.CEN – Evropski komitet za standardizaciju je osnovan 1961. godine od strane tela zanacionalne standarde u zemljama Evropske ekonomske zajednice i EFTA-e.CEN doprinosi ciljevima Evropske unije i Evropskom ekonomskom prostoru pomoćudobrovoljnih tehničkih standarda koji promovišu slobodnu trgovinu i bezbednostradnika.CENELEC – Evropski komitet za standardizaciju u elektrotehnici.Kompetentnost je pokazana sposobnost da se primeni znanje i veština.Kontrolno telo – Telo koje vrši kontrolisanje (inspekciju). Može da vrši proveru u toku

upotrebe (korišćenja) ili u toku proizvodnje kao što to čini ovlašćeno (prijavljeno) telo.Konsenzus načelna saglasnost o bilo kom značajnom pitanju, postignuta tako da seuzmu u obzir stanovišta svih zainteresovanih strana i da se usaglase svi suprotstavljenistavovi, pri čemu se pod konsenzusom ne podrazumeva jednoglasnost u donošenjustandardaInfrastruktura kvaliteta obuhvata veći broj komponenti koje zajedno čine koherentnisistem i obezbeđ uju bezbedan i pouzdan proizvod.Sertifikacija – Postupak kojim treća strana daje pisano uverenje da je proizvod, procesili usluga usaglašen sa određ enim zahtevima.Ocenjivanja usaglašenosti predstavlja postupak kojim se dokazuje da su ispunjenispecifični zahtevi koji se odnose na proizvod, proces, sistem, osobu ili organizaciju.

15


25/312


Ocenjivanje usaglašenosti je svaka aktivnost kojom se posredno ili neposrednoutvrđ uje da li su ispunjeni određ eni zahtevi.Telo za ocenjivanje usaglašenosti – Telo, različito od tela za akreditaciju, koje vršiocenjivanje usaglašenosti. To može biti laboratorija za kalibraciju, kontrolno telo(inspekcija), telo sa sertifikaciju proizvoda, sertifikovanje sistema menadžmenta i teloza sertifikovanje osoblja. Poseban termin – akreditaciono telo, treba razlikovati odtela za ocenu usaglašenosti koja mogu biti akreditovana. Akreditaciono telo nije i teloza ocenu usaglašenostiPretpostavka o usaglašenosti – Usaglašenost sa ključnim zahtevima za bezbednost iodgovarajućim direktivama. Usaglašenost sa nacionalnim standardom koji prenosiharmonizovani standard, čija je referenca bila objavljena, podrazumeva predpostavkuo usaglašenosti sa ključnim zahtevima u direktivama Novog pristupa koje se primenjuju.Primena harmonizovanih standarda koji daju pretpostavku o usaglašenosti, ostajedobrovoljna u oblasti direktiva Novog pristupa. Tako, proizvod može biti direktno

proizveden na bazi ključnih zahteva.Imenovanje (tela za usaglašenosti ili akreditacionih tela) – Imenovanje tela za ocenuusaglašenosti od strane organa vlade (ili od strane akreditacionog tela), da deluje uime tog organa u odnosu na konkretne aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti.Direktive – Direktive Novog pristupa približavaju zakone država članica radiuklanjanja prepreka u trgovini. S obzirom da su direktive Novog pristupa direktivepotpune harmonizacije, države članice moraju ukloniti sve kontradiktorne zakone.Nadalje, državama članicama, kao opšte pravilo, nije dozvoljeno da zadržavaju iliuvode strožije mere od onih koje su predviđ ene u direktivi.EA – Evropska saradnja za akreditaciju

EC deklaracija o usaglašenosti – Proizvođ ač ili ovlašćeni predstavnik koji je osnovanna teritoriji Zajednice mora da sačini tekst EC deklaracije o usaglašenosti kao deoprocedure za ocenu usaglašenosti koja je predviđ ena za tu svrhu u direktivama Novogpristupa. EC deklaracija o usaglašenosti treba da sadrži sve relevantne informacijekojima će se identifikovati direktive na osnovu kojih je ona izdata, kao i informacije oproizvođ aču, ovlašćenom predstavniku, ovlašćenom (notifikovanom) telu ako se možeprimeniti i kada je potrebno, pozivanje na harmonizovane standarde ili druganormativna dokumenta.EC sertifikat o ispitivanju (pregled) tipa – Modul B (Globalni pristup)Prijavljeno telo mora da ustanovi i potvrdi da je uzorak reprezentativan za

posmatrane proizvode usaglašen sa svim odredbama međ unarodnih propisa koji se nanjega primenjuju.EFTA – Evropska asocijacija za slobodnu trgovinu je međ unarodna organizacija kojapromoviše inegraciju slobodne trgovine i ekonomske integracije. Njena četiri člana su:Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.ETSI – Evropski institut za standarde u telekomunikacijamaEvropska komisija – Politički nezavisna kolegijalna institucija koja otelotvoruje i štitiopšte interese Evropske Unije. Njeno bitno isključivo pravo inicijative u oblastizakonodavstva čini je pogonskom snagom evropske integracije. Ona priprema i zatimprimenjuje zakonske instrumente koje usvajaju Savet i Evropska skupština u vezi sapolitikama EU. Komisija takođ e ima pravo da sprovodi, upravlja i kontroliše. Ona je

16


26/312


odgovorna za planiranje i sprovođ enje zajedničkih politika, izvršenje budžeta iupravljanje programima EU.Evropski standard – EN standard usvojen od strane CEN/CENELEC koji nosi sa sobomobavezu da se primenjuje kao istovetni nacionalni standard, a isto tako da se povukusporni nacionalni standardi.Evropska Unija – Rimski Sporazum iz 1957. koji je postavio temelje za EvropskuZajednicu (EZ) bio je glavni stub u procesu integracije Zapadne Evrope. Stremio jestalnom približavanju i ujedinjenju naroda Evrope i postavio osnove zajedničkog tržištai ekonomsku i monetarnu uniju. Primena zajedničke trgovinske politike bila je istorijskigledano, u centru prvobitnog plana, a dovela je do osnivanja Evropske unije 1992.godine nadograđ ujući se na uspeh EZ. Evropski lideri su potpisali Sporazum u Mastrihtukojim je osnovana EU. Evropska Unija se sastoji od tri stuba: Evropske zajednice (prvistub), zajedničke spoljne i bezbednosne politike (drugi stub) i saradnje u oblastipravosuđ a i unutrašnjih poslova (treći stub). Pitanja – koja potpadaju pod drugi i treći

stub vode institucije Zajednice (Evropski savet, Savet, Komisija, Skupština Evrope itd.)ali se primenjuju postupci dogovaranja izmeđ u vlada.Globalni pristup – Rezolucija Saveta iz 1989.godine o Globalnom pristupusertifikacije i ispitivanju objavljuje sledeće vodeće principe politike Zajednice u oblastiocene usaglašenosti. U zakonodavstvu Evropske Unije stvoren je konzistentan pristuprazvojem modula za različite faze postupaka za ocenu usaglašenosti, uspostavljanjemkriterijuma za upotrebu ovih procedura za imenovanje tela koja vrše te postupke i zaprimenu CE označavanja. Uspostavljena je opšta upotreba evropskih standarda koji seodnose na obezbeđ enje kvaliteta (serija EN ISO 9000) i na zahteve koje moraju daispune tela za ocenjivanje usaglašenosti koja rade na obezbeđ enju kaliteta (serije EN

45000). Uspostavljanje sistema za akreditaciju i korišćenje tehnika međ usobnekomparacije promoviše se u državama članicama i na nivou EU. Razlike postojećihinfrastruktura kvaliteta (kao što su sistemi etaloniranja i metrologije, laboratorije zaispitivanje, sertifikaciona i kontrolna tela i tela za akreditaciju) izmeđ u država članica iizmeđ u induststrijskih sektora su minimizirane pomoću programa.Globalizacija ekonomije je rezultat širenja protoka roba, usluga, kapitala, tehnologijai ljudi u celom svetu, koju pokreće razvoj i širenje informaciono-komunikacionihtehnologija i internet. Kada se poslovi razvijaju globalno, tada i propisi i standardimoraju biti uspostavljeni globalno.Harmonizacija (nacionalnih standarda) sprečavanje ili uklanjanje razlika u tehničkom

sadržaju standarda koji imaju isti predmet i područje primene, posebno onih razlikakoje mogu da predstavljaju prepreke trgovini.Harmonizovani standardi – Harmonizovani standardi su evropski standardi koji suusvojeni od strane evropskiih organizacija za standarde, pripremljeni u skladu saOpštim uputstvima dogovorenim izmeđ u Komisije i evropskih organizacija za standardei prema odredbi koju je izdala Komisija, nakon konsultacija sa državama članicama.Harmonizovani standardi, u smislu Novog pristupa, smatraće se važećim kada evropskeorganizacije za standarde formalno podnose Komisiji – evropske standarde izrađ eneili identifikovane u skladu sa njihovim ovlašćenjem.ILAC – Međ unarodna saradnja laboratorija za akreditacijuMeđunarodni standard – Standard koji je usvojen od strane međ unarodneorganizacije za standardizaciju / standarde i javno objavljen.

17


27/312


ISO – Međ unarodna organizacija za standardizaciju je organizacija nadležna zapromociju razvoja međ unarodnih standarda.Ispitivanje – Tehnička operacija koja se sastoji od određ ivanja jedne ili višekarakteristika određ enog proizvoda, procesa ili usluge prema određ enom postupku.MRA – Sporazumi o međ usobnom priznavanju su sporazumi o međ usobnompriznavanju ocene usaglašenosti za propisima za regulisane proizvode. Putem ovakvihsporazuma svakoj strani se daje ovlašćenje da vrši ispitivanje i sertifikaciju proizvodaprema propisanim zahtevima druge strane, na sopstvenoj teritoriji pre izvoza.Svaka strana priznaje rezultate ispitivanja; sertifikate i potvrde koje izdaju unapreddogovorom određ ena tela za ocenu usaglašenosti druge strane, a proizvodi se moguizvoziti i plasirati na tržište druge strane bez preduzimanja dodatnih postupakaMRA nastoje da olakšaju trgovanje, dok su zaštita i životna sredina stvar svake strane.Svaka strana iz ovog sporazuma ima pravo da odredi sopstvenu zaštitu potrošača,standarde koji se odnose na životnu sredinu ili da donese druge propise na bilo kom

nivou kako smatra da to treba, sve dok su oni u skladu sa međ unarodnim obavezama.Nadzor – Sistematsko ponavljanje aktivnosti ocenjivanja usaglašenosti, kao osnov zapotvrđ ivanje valjanosti uverenja, koje je proisteklo kao rezultat sertifikacije.NB – Ovlašćeno (prijavljeno) telo. Uloga ovlašćenog (prijavljenog) tela je daobezbedi usluge za ocenu usaglašenosti prema uslovima uspostavljenim u direkivamaNovog pristupa kao podršku označavanju CE oznakom. To ustvari znači ocenuusaglašenosti od strane proizvođ ača prema bitnim zahtevima navedenim u svakojdirektivi. Ocena usaglašenosti može biti kontrola, obezbeđ enje kvaliteta, pregled tipaili projekta ili kombinacija pomenutih aktivnosti. Ovlašćivanje (prijavljivanje) je proces ukome država članica obaveštava Komisiju da telo ispunjava određ ene zahteve, kao što

su znanje, iskustvo, nezavisnost ili resursi za izvođ enje poslova ocenjivanjausaglašenosti. Komisija potom objavljuje u Službenom listu EU nazive prijavljenih tela.Novi pristup – Direktive Novog pristupa se zasnivaju na sledećim principima:Harmonizacija se ograničava na bitne zahteve. Samo proizvodi koji ispunjavaju bitnezahteve mogu da se plasiraju na tržište i puste u eksploataciju.Podrazumeva se da harmonizovani standardi, čiji su referentni brojevi objavljeni uSlužbenom listu EU, a koji su preneti u nacionalne standarde, odgovaraju bitnimzahtevima. Primena harmonizovanih standarda ili drugih tehničkih specifikacija jedobrovoljna i proizvođ ači po slobodnoj volji biraju bilo koje tehničko rešenje kojeobezbeđ uje usaglašenost sa ključnim zahtevima. Proizvođ ači mogu da biraju izmeđ u

raznih postupaka ocene usaglašenosti koji stoje na raspolaganju.Notifikacija (Ovlašćivanje, prijavljivanje) – Države članice prijavljuju Komisiji i telimadrugih država članica koja vrše prijavljivanje, prijavljeno telo, koje deluje na njihovojteritoriji. Član WTO (STO) mora da obavesti Savet STO za trgovinu uslugama o novimzakonima i izmenama postojećih mera, tamo gde su izvršene konkretne izmene; drugazemlja može da izjavi da su sprovedene izmene i da ih izloži u STO.OJ (Službeni list EU) – Službeni list (Evropske Unije)Proizvod – Rezultat procesa. Postoje četiri generičke (srodne) kategorije proizvoda ito:

- usluge (npr. transport);-

softver (npr. kompjuterki program, rečnik),- hardver (npr. motor, mehanički deo),

18


28/312


- procesni materijali (koji se koriste u procesu, mazivo i sl.).Mnogi proizvodi obuhvataju elemente koji pripadaju raznim generičkim (srodnim)proizvodnim kategorijama. Dominantni element određ uje kategoriju proizvoda.Rizik – Mogući stepen pojave opasnosti koja izaziva štetu i stepen ozbiljnosti štete.SSP (Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju) – Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanjusu oni o kojima se sve više pregovara sa zemljama zapadnog Balkana. Oniomogućavaju odredbe šireg polja delovanja za politički dijalog, brojne oblasti zasaradnju, postepeno približavanje paketima zakona i propisa EU i stvaranje prostoraslobodne trgovine sa EU u oblasti roba i usluga.Sistem menadžmenta kvalitetom – Sitem menadžmenta kojim se, sa stanovištakvaliteta, rukovodi i upravlja organizacijom.Sistem ocenjivanja usaglašenosti – Sitem koga se treba pridržavati da bi sepokazala usaglašenost sa bitnim zahtevima u svim tehničkim propisima koji seprimenjuju na konkretan proizvod.

Standard – Dokument, utvrđ en konsenzusom i potvrđ en od strane priznatog tela, kojipropisuje, za opštu i ponovljivu upotrebu, pravila, smernice ili karakteristike zaaktivnosti ili njihove rezultate koji imaju za cilj da postignu optimalan stepen uređ enja udatom kontekstu. Standardi treba da se zasnivaju na sigurnim rezultatima nauke,tehnologije i iskustva i treba da imaju za cilj da promovišu optimalnu društvenu korist.Stanje razvijenosti tehnike – Razvijeni stepen tehničke sposobnosti u datom vremenukada su u pitanju proizvodi, procesi i usluge koji se zasnivaju na relevantnim iutvrđ enim rezultatima nauke, tehnologije i iskustva.Tehnički propis sadrži tehničke zahteve, neposredno, ili pozivanjem na standard,tehničku specifikaciju ili uključuje sadržaje navedenih dokumenata.

TBT (Tehničke prepreke trgovini) – Tehničke prepreke trgovini (TBT) se odnose nastandarde proizvoda i usaglašenost. Njihov cilj je da obezbede da obavezni tehničkipropisi, dobrovoljni standardi i postupci za ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkimpropisima i standardima ne stvaraju prepreke koje se mogu izbegavati.Transparentnost – Ključni princip Evropske Unije i Svetske trgovinske organizacije: svipropisi i zakoni koji utiču na trgovinu moraju se javno objaviti pre nego što stupe nasnagu.Tržišni nadzor – Države članice EU su obavezne da preduzimaju potrebne mere dabudu sigurne da proizvodi koji se plasiraju na tržištu i puštaju u rad ne ugrožavajubezbednost i zdravlje osoba ili druge javne interese koji su obuhvaćeni direktivom,

kada su valjano instalirani, održavani i kada se koriste za određ ene namene.Zainteresovana strana je organ državne uprave, privredno društvo, preduzetnik,organizacija potrošača i drugo pravno ili fizičko lice koje pokazuje interes zastandardizaciju.Usaglašenost – Ispunjenje specificiranih zahteva.WTO (STO) – Svetska trgovinska organizacija zajedno sa knjigom pravila imehanizama za slobodno kretanje robe, osnovana je 1. januara 1995. godine. STO jesrž i osnova sistema međ unarodnih propisa za svetsku trgovinu. Ona obezbeđ uje forumza multilateralne pregovore o trgovini, primeni i usaglašavanju, uključujući i postupkeza rešavanje sporova. Pošto se svetska privreda globalizuje, STO je najpozvaniji forumza otklanjanje smetnji za trgovinu, stvaranje i sprovođ enje globalnih propisausaglašavajući ih sa pravilima koja su postavila druga multilateralna tela. STO je

19


29/312


osnovana 1995. godine, ali multilateralni trgovinski sistem na kome se ona zasniva,daleko je stariji. STO sada ima 144 članova i ona je jedino međ unarodno telo kojevodi politiku trgovine robom, uslugama i pravima o intelektualnoj svojini međ u svojimčlanovima. O sporazumima pregovaraju vlade koje imaju cilj da obezbedesveobuhvatni, pouzdani okvir za uvoznike i izvoznike širom sveta da rade na osnovupoznatih pravila, pri čemu neće biti iznenadnih, nepredvidivih izmena u politici. Što jeviše članova, utoliko će propisi STO biti efikasniji.

Na kraju ovog poglavlja, koje u opštim postavkama ukazuje na veoma širokuproblematiku infrastrukture kvaliteta, posebno se naglašava da će ovi poslovi i oblastirada, u određ enom stepenu detaljnosti, biti razmatrani u narednim poglavljima.

20


30/312


3. OSNOVI STANDARDIZACIJE

3.1. Istorijat standardizacije

Standardizacija kao sredstvo postizanja reda u određ enoj oblasti, jeste disciplina kojaje stara koliko i svet. Standardizacija je činilac koji pomaže da se iskoristi materijalnobogatstvo uma koje je nagomilano vekovima u raznim oblastima. Standardizacijaolakšava umni rad, unosi red, doprinosi stvaranju poverenja, uprošćava i unapređ ujeposlovanje. Prirodne pojave kao što su kruženje planeta i sunca, rad pčela, mrava,spajanje atoma vodonika i kiseonika u molekul vode jesu primeri standarda.

Počeci standardizacije:

Stari Egipat, pre 5.000 godina: oblikuju se standardizovani kameni blokoviodređ enih mera za izgradnju piramida; dimenzije cigle 410x200x120 mm.

Stari Rim: izrađ ivane vodovodne cevi istih promera. Stara Grčka: kratak opis postupka izgradnje stubova, isklesan u kamenu – čuva se

u Briselu.

Povećanjem obima robne razmene i trgovine, javlja se problem postojanja različitihstandarda za iste proizvode u raznim zemljama kao ozbiljna prepreka trgovini. Prvi

industrijski standardi nastaju sa pojavom i razvojem serijske proizvodnje i industrije. Zadalji razvoj standardizacije sa istorijske tačke gledišta posebno je značajno sledeće:

U XIV i XV veku, u Veneciji, su građ eni brodovi sa istovrsnim elementima opreme; U XVIII veku – početak vojne standardizacije od snabdevača vatrenim oružjem i

municijom; 1843. godine Bavarske železnice naručuju seriju lokomotiva iz tri fabrike uz

posebne zahteve; 1875. godine u Pruskoj su urađ eni "Standardni nacrti za lokomotive, putničke i

teretne vagone“, dve godine kasnije izrađ ene su prve standardne lokomotive "tip1b" za pruske železnice;

20. maja 1875. godine potpisana je Metarska konvencija; 1886. godine u Drezdenu je održana prva konferencija o standardizaciji; Polovinom XIX veka se javljaju pokušaji planske standardizacije za veličinu cigle, a

1887. godine je propisan standard za kvalitet i način ispitivanja cementa; U XIX veku – Vitfordov cevni navoj koji se i danas koristi, širina železničkog

koloseka i prvi interni standardi u pojedinim kompanijama. Nastaju standardniproizvodi za razna područja, čak su mnoge fabrike počele da koriste iste delovekod različitih proizvoda (zavrtnji, matice, klinovi, čepovi,…);

Fabrike iste struke međ usobno usklađ uju interne standarde, a tadašnja velikapreduzeća počinju osnivanje biroa za standardizaciju;

21


31/312


Krajem XIX veka u Cirihu je održan kongres na kome je doneta odluka omeđ unarodnom prihvatanju standarda;

Počinje osnivanje nacionalnih standardizacija, i to: Velika Britanija 1901. godine,Holandija 1916. godine, Nemačka 1917. godine, SAD 1918. godine, Japan

1921. godine, SSSR 1925. godine itd.Počeci osnivanja udruženja za standardizaciju su:

– Prvu međ unarodnu organizaciju za standardizaciju osnovali su elektrotehničari1906. godine – Međ unarodna elektrotehnička komisija IEC.

– 1926. godine osnovan je Međ unarodni savez za standardizaciju (ISA), prethodnicadanašnje Međ unarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

Razvoj nacionalne organizacije za standardizaciju značajan je u sledećem:

1930. godine izdate su prve norme u okviru pojedinih struka (građ evinarstvo,železnica, pošta, vojska i druge);

1939. godine formiran je Komitet za normalizaciju u Kraljevini Jugoslaviji; FNRJ osniva 1946. godine Biro za standardizaciju, a 1951. godine formira se

Savezna komisija za standardizaciju; Prvi jugoslovenski standard JUS B.H0. 001:1952, Ugalj - Opšti uslovi; 1960. godine osniva se Jugoslovenski zavod za standardizaciju, a od 1991.

godine postaje Savezni zavod za standardizaciju; 1996. godine osniva se Jugoslovenska organizacija za standardizaciju i kvalitet

(JUSK); 1977. godine prema Zakonu o standardizaciji obavezna je primena JUS

standarda; 2007. godine osniva se Institut za standardizaciju Srbije; Odluka o osnivanju Instituta za standardizaciju Srbije (“Službeni glasnik Srbije”,

broj 16/07); Rešenje o označavanju standarda i srodnih dokumenata (SRPS) u Republici Srbiji

(“Službeni glasnik Srbije”, broj 27/07); Zakon o standardizaciji (“Službeni glasnik Srbije”, broj 36/2009) stupio je na

snagu 2010. godine; ukida se obavezna primena standarda u mnogim oblastima iprelazi se na usaglašenost sa zahtevima direktiva Evropske Unije.

3.2. Opšti pojmovi i definicije

Standardizacija je aktivnost na utvrđ ivanju odredaba za opštu i višekratnu upotrebu, uodnosu na stvarne ili potencijalne probleme, u cilju postizanja optimalnog nivoauređ enosti u datom kontekstu (definicije prema SRPS ISO/IEC Uputstvo 2:2007).

Posebno, ova aktivnost obuhvata proces formulisanja, izdavanja i primene standarda.

Značajne koristi od standardizacije su unapređ enje pogodnosti proizvoda, procesa i

22


32/312


usluga za njihovu namenu, sprečavanje stvaranja prepreka u trgovini i olakšavanjetehnološke saradnje.Standardizacija je skup koordiniranih aktivnosti na donošenju standarda i srodnihdokumenata. Definicije prema Zakonu o standardizaciji /31,38/ (“Službeni glasnik RS”,broj 36/2009).

Standardizacija je posledica:

Potrebe uspostavljanja efikasne zaštite potrošača (zdravlje, bezbednost,ekonomski interesi);

Stvaranja uslova za stabilno snabdevanje tržišta; Obezbeđ enja konkurentnosti na globalnom tržištu; Zaštite okruženja.

Opšte definicije za pojam standard iz terminoloških rečnika su:

o Standard je ono što se smatra osnovom za poređ enje od strane vlasti ili je opštepriznato (Vebsterov rečnik).

o Standard je dokument koji ima za cilj da ujednači oblik, veličinu, kvalitet i način

ispitivanja nekog materijala ili proizvoda (Prosvetina enciklopedija). o Standard je dokument kojim se jasno i nedvosmisleno definišu pravila koja

olakšavaju trgovinu i komunikaciju (Peter Greenwood, program menadžer BritishStandards Institute – BSI).

o SINONIM za standard je latinska reč NORMA sa značenjem: pravilo, obrazac,

instrukcija.

Opšti pojmovi iz standarda SRPS ISO/IEC Guide 2:2007 su:

Standard je javno dostupan dokument, utvrđ en konsenzusom i donet od priznatogtela, kojim se za opštu i višekratnu upotrebu utvrđ uju pravila, zahtevi,karakteristike, uputstva, preporuke ili smernice za aktivnosti ili njihove rezultateradi postizanja optimalnog nivoa uređ enosti u određ enoj oblasti u odnosu napostojeće ili moguće probleme.

Konsenzus je načelna saglasnost o bilo kom značajnom pitanju, postignuta takoda se uzmu u obzir stanovišta svih zainteresovanih strana i da se usaglase svisuprotstavljeni stavovi, pri čemu se pod konsezusom ne podrazumeva jednoglasnostu donošenju standarada.

Zainteresovana strana: Organ državne uprave, privredno društvo, preduzetnik,organizacija potrošača, drugo pravno ili fizičko lice koje pokazuje interes zastandardizaciju.

Šta to, u stvari, znači pojam standard?

Standard je dokument koji sadrži karakteristike i zahteve za proizvod (tehničkespecifikacije), postupke proizvodnje ili metode ispitivanja i ocenjivanja usaglašenosti

proizvoda sa zahtevima.

23


33/312


Standardi nastaju i razvijaju se kao rezultat dostignuća u nauci i tehnici, kao i naosnovu iskustva, dobre prakse, u svim oblastima.

Korišćenjem standarda u proizvodnji i pružanju usluga povećavaju se efikasnost iefektivnost procesa i podiže kvalitet usluga, čime se istovremeno izlazi u susretpotrebama korisnika proizvoda i usluga i doprinosi podizanju nivoa njihovogzadovoljstva.

Standardi predstavljaju ogroman i pozitivan doprinos većini aspekata našeg života, jeromogućavaju poželjne karakteristike proizvoda i usluga, kao što su kvalitet, očuvanježivotne sredine, bezbednost, pouzdanost i ekonomičnost. Kada proizvodi i uslugedostignu naša očekivanja, skloni smo da prihvatimo to kao zdravo za gotovo i nismosvesni uloge standarda. Kada standardi nisu primenjeni brzo shvatimo, jer se ispostavi

da su proizvodi lošeg kvaliteta i da ne odgovaraju, nisu u skladu sa uređ ajem koji već imamo, nepouzdani su ili opasni. Stoga možemo utvrditi da proizvodi, sistemi, mašine iliuređ aji rade dobro i bezbedno, jer su u skladu sa standardom.

3.3. Sistem standardizacije

Sistem standardizacije na nivou države obuhvata:

1. Nacionalnu organizaciju za standardizaciju;2. Organizacionu celinu za standardizaciju u vojnoj strukturi;

3.

Organizacionu celinu za standardizaciju u državnim organima;4. Organizacionu celinu za standardizaciju u naučnoistraživačkim i proizvodnim

organizacijama.

Rad i razvoj sistema standardizacije zahteva određena finansijska sredstva, angažovanje

odgovarajućeg kadra, tehničku opremu, informacioni sistem itd. Osnovne grupe poslovai zadataka u sistemu standardizacije su:

1. Istraživačko - razvojni poslovi i zadaci;o

unapređ enje metoda i postupaka izrade standarda,o

organizacija rada i informatička podrška,o

stalna edukacija i usavršavanje kadrova.

2. Obezbeđ enja rada sistema standardizacije;o

raspoloživi materijalni i kadrovski resursi za postizanje optimalnihefekata,

o funkcionisanje organizacije (prihodi, troškovi, raspodela dohotka).

3. Razvoj, priprema, donošenje i objavljivanje standarda i srodnih dokumenata;o

međ unarodna saradnja,o

praćenje i primena standarda.

24


34/312


3.4. Ciljevi standardizacije

Opšti ciljevi standardizacije su: obezbeđ enje adekvatnosti/prikladnosti nekog proizvoda, procesa ili usluge da

u određ enim uslovima služi svojoj nameni/izvršava predviđ ene funkcije, ograničavanje raznolikosti izborom optimalnog broja tipova ili veličina, obezbeđ enje kompatibilnosti i zamenjivosti različitih proizvoda, poboljšanje bezbednosti proizvoda, zaštita zdravlja ljudi i zaštita životne

sredine, racionalno korišćenje prirodnih resursa i energije, unapređ enje međ unarodne trgovine, sprečavanjem ili otklanjanjem nepotrebnih

tehničkih prepreka.Za ostvarenje navedenih ciljeva važno je pravovremeno uključenje u proces

standardizacije velikog broja stručnjaka različitih specijalnosti. Efekti koji se postižurealizacijom ciljeva standardizacije posebno se mogu sagledati sa aspektaekonomičnosti, pri čijem određ ivanju treba imati u vidu da postoje:

nemerljive uštede sadržane u radnom vremenu, koje bi se utrošilo pri razvoju,projektovanju i kontroli, ako ne bi bilo standardizacije;

merljive uštede, kao što je izrada standardizovanih delova, serijskaproizvodnja i slično /2/.

3.5. Osnovni principi standardizacije

Standardizacija je zasnovana na sledećim principima: dobrovoljno učešće svih zainteresovanih strana u postupku donošenja

standarda; dobrovoljna primena standarda; usaglašavanje stavova zainteresovanih strana u vezi sa tehničkim sadržajem

standarda postiže se konsenzusom; javnost i transparentnost postupka donošenja standarda; međ usobna usklađenost standarda; ostvarivanje optimalne koristi za društvo u celini.

Pored osnovnih principa standardizacije za ostvarenje maksimalnih efekata u primenistandardizacije od posebne je važnosti poštovanje još nekih načela standardizacije,koja su međ usobno povezana i uslovljena, pa ih treba primeniti u celosti /2/, a to su:

– Stalna težnja smanjenju asortimana proizvoda do logičkog minimuma, kojimože zadovoljiti potrebe i zahteve društva;

– Težiti smanjenju složenosti proizvoda; – Postupak izrade i donošenja standarda mora započeti selekcijom, a završiti

razradom izabranog rešenja; – Dokumenta standardizacije iz oblasti bezbednosti, zaštite zdravlja ljudi i

zaštite životne sredine moraju imati snagu propisa/zakona; –

Dokumenta nižeg nivoa moraju se usaglašavati sa dokumentima višeg nivoa;

25


35/312


– Dokumenti se moraju preispitati u određ enim vremenskim intervalima irevidirati po potrebi.

3.6. Oblici standardizacije

Jedan od osnovnih principa standardizacije je ostvarenje svojstva razmenljivostidelova i sklopova proizvoda sa zadatom tačnošću. Tako se obezbeđ uje mogućnostmontaže ili zamene pri popravci bez naknadne dorade ili podešavanja u proizvodu, ada se održe/zadovolje zadati tehnički uslovi. Najčešći oblici standardizacije su:

1. Unifikacija,2. Tipizacija,3. Specifikacija.

Unifikacija podrazumeva korišćenje jednoobraznih elemenata u jednoj ili više različitihkonstrukcija čime se postiže smanjenje broja različitih elemenata, pojeftinjuje izrada,uprošćava eksploatacija i održavanje. Prisutna su dva oblika unifikacije, i to:

1. Unutrašnja unifikacija – korišćenje jednoobraznih delova više puta u istomproizvodu;

2. Spoljašnja unifikacija – korišćenje jednoobraznih delova više puta u višeproizvoda različite namene.

Tipizacija je savršeniji oblik standardizacije i predstavlja zadovoljenje zahteva tržišta

sa standardnim delovima kod kojih se menja ograničeni skup veličina. Podrazumevarazradu i izbor najpovoljnijeg niza istovrsnih proizvoda, i bazirana je na optimalnim inajuspešnijim rešenjima iz celokupnog opsega postojećih oblika, veličina i kvaliteta.

Specifikacija se sprovodi sa ciljem da se definišu materijali, poluproizvodi i proizvodina takav način da se jednoznačno utvrdi njihov identitet.

3.7. Podela standarda

Pod nivoom standardizacije podrazumeva se geografski, politički ili ekonomski stepen

uključenosti u aktivnosti standardizacije. Razlikuju se sledeći nivoi standardizacije, i to:1. Međ unarodni,2. Regionalni,3. Nacionalni,

– SRPS – srpski (prethodno SCS, JUS) – DIN – nemački – BS – engleski – SN – švajcarski (prethodno VSM) – GOST R – ruski

4.

Lokalni (granski, interni).

26


36/312


1. Međ unarodni standard je standard koji je donela međ unarodna organizacija ISOili IEC i koji je dostupan javnosti, u slučaju da je standard donela neka drugameđ unarodna organizacija, to se posebno označava.

2. Evropski standard je standard koji je doneo CEN ili CENELEC i koji podrazumevaobavezu da se primenjuje kao identičan nacionalni standard i da se povuku svinacionalni standardi koji su sa njim u suprotnosti.

3. Evropski predstandard je standard koji je CEN ili CENELEC pripremio zaprivremenu primenu, pri čemu se paralelno mogu primenjivati i nacionalni standardikoji su sa njim u suprotnosti.

4. Srpski standard - SRPS: Standard koji je doneo Institut za standardizaciju Srbije(ISS) kao nacionalno telo za standarde i koji je dostupan javnosti.

Srodni dokument: Dokument koji ne ispunjava uslove da bude donet kao srpskistandard, a koji je donela međ unarodna ili evropska organizacija za standardizaciju iliISS, i koji je dostupan javnosti, i to:

a)

Tehnička specifikacija (Technical Specification - TS): Dokument za koji postojimogućnost da u budućnosti sporazumom postane standard ali trenutno nemaodgovarajuću podršku da bi se odobrio kao standard ili je oblast/predmet jošuvek u fazi razvoja.

b) Tehnički izveštaj (Technical Report - TR): Dokument koji sadrži informativnimaterijal, koji nije pogodan da bude objavljen kao standard ili specifikacija.

c) Uputstvo (Guide): Dokument kojim se daju pravila, smernice, saveti ili preporukekoji se odnose na principe i politiku standardizacije.

d) Industrijski tehnički sporazum (Industry Technical Agreement - ITA): Normativni iliinformativni dokument u kojem se specificiraju parametri nekog novog proizvoda ili

usluge.e) Specifikacija dostupna javnosti (Publicly Available Specification - PAS): Dokument

kao odgovor na neodložne potrebe tržišta, a koji predstavlja konsenzus eksperataili neke organizacije izvan ISO/IEC.

f) Ocena tehnološkog trenda (Technology Trend Assessment - TTA): Dokument kaoodgovor na potrebe za globalnom saradnjom u vezi sa pitanjima standardizacijetokom ranih faza tehničkih inovacija i u kome se daje stanje razvijenosti tehnike ilitrendovi u novonastalim oblastima.

3.8. Opšti postupak izrade standarda

Opšti predmeti ili tipovi standarda mogu biti za:o Proizvode (sirovine, materijali i gotovi proizvodi) kojim su specificirani zahtevi koje

treba da ispuni proizvod da bi se postigla njegova spremnost za namenu;o Metode ispitivanja, ponekad dopunjen odredbama u vezi ispitivanja, kao što su

uzimanje uzoraka, korišćenje statističkih metoda, redosled ispitivanja itd;o

Definicije i razne apstraktne pojmove, odnosno termine; o Tehnološku opremu, koja specificira zahteve koje treba da ispuni oprema da bi se

postigla njena spremnost za namenu;o Proizvodne procese, koji specificira zahteve koje treba da ispuni proces da bi se

postigla njegova spremnost za namenu;

27


37/312


o Uslugu koja specificira zahteve koje treba da ispuni usluga da bi se postigla njena

spremnost za namenu; o

Obezbeđ enje kvaliteta proizvoda i ocenjivanja usaglašenosti; o Sisteme upravljanja za uslove u kojima se proizvod ili usluga realizuje.

Principi na kojim se bazira savremena standardizacija predstavljaju i opšti postupakizrade standarda /8, 36,38/, i to:1. Konsenzus

Osnovni princip standardizacije je konsenzus. To je opšti sporazum o bilo komznačajnom pitanju postignut tako da se uzmu u obzir stanovišta svihzainteresovanih strana i da se usaglase svi suprotstavljeni stavovi, pri čemu sepod konsenzusom ne podrazumeva jednoglasnost.

2. Uključivanje svih zainteresovanih stranaPodrazumeva pravo na dobrovoljno učešće i doprinos svih zainteresovanih

strana u procesu izrade standarda i srodnih dokumenata. Zajednički interespodrazumeva sprečavanje prevladavanja pojedinačnih interesa nadzajedničkim interesom zainteresovanih strana.

3. Javnost radaPostupak pripreme standarda mora da bude dostupan javnosti od početka i usvim fazama. Javnost rada podrazumeva preglednost postupkastandardizacije i dostupnost javnosti standarda i srodnih dokumenata.

4. Stanje tehnikeStandard odražava stepen razvoja tehnike u datom trenutku i zasnovan je naproverenim naučnim, tehničkim i iskustvenim saznanjima.

5. KoherentnostZbirka standarda mora da bude koherentna, standardi ne smeju da buduprotivrečni, a donošenjem novog standarda za dati predmet, stari standard sepovlači.

Sprečavanje nastanka prepreka u trgovini podrazumeva da standardi nisupripremljeni, doneti ili primenjeni sa ciljem stvaranja neopravdanih prepreka umeđ unarodnoj trgovini. Kada je god moguće, p

Osnovi Standardizacije i Metrologije

Documents

Transcript of Osnovi Standardizacije i Metrologije