ORGANIZOVANJE

Organizovanje predstavlja:

- fazu formiranja organizacione strukture preduzeća u kojoj se odvija

proces: podele rada, grupisanje i povezivanje pojedinih vrsta poslova, delegiranje ovlašćenja i odgovornosti u obavljanju poslova, povezivanje svih struktura (resursa i organizacionih delova) u skladnu i funkcionalnu celinu.

- jedan od osnovnih podprocesa menadžmenta u kome se vrši povezivanje ljudi, resursa i aktivnosti radi ostvarivanja planiranih ciljeva.

Organizacija preduzeća je:

rezultat organizovanja i predstavlja optimalnu kombinaciju i logičku

strukturu svih potrebnih resursa, poslova i zadataka, autoriteta i odgovornosti radnih mesta i organizacionih celina, informacionih i komunikacionih kanala i sl.

PRINCIPI ORGANIZOVANJA

zasnovani su na Fayolovim od kojih se najčešće javljaju:

a) jedinstvo komandovanja

b) jedinstvo ciljeva

c) raspon komandovanja

d) hijerarhija

e) centralizacija

f) autoritet.

Opšti principi organizovanja:

a) specijalizacija

b) standardizacija

c) kooperacija

d) integracija

e) centralizacija i decentralizacija

Specijalizacija

je tesno povezana sa podelom rada u jednoj organizaciji i odnosi se na raščlanjivanje ukupnog zadatka, odnosno misije organizacije, na veći broj manjih ciljeva, zadataka i poslova.

Specijalizacija obuhvata odvajanje i grupisanje određenih poslova i zadataka,a zatim njihovo usmeravanje ka pojedincima i organizacijama koji će ih realizovati

Standardizacija

predstavlja proces sužavanja raznovrsnosti i ujednačavanja različitih elemenata proizvodnje i poslovanja, radi smanjenja velike složenosti koju ova velika raznolikost i raznovrsnost stvaraju.

Standardizacija se sprovodi pronalaženjem i propisivanjem jednobraznih, reprezentativnih rešenja koja nazivamo standardima.

Standardi imaju univerzalni karakter i najčešće se zakonski propisuju.

Kooperacija

Kooperacija predstavlja oblik zajedničkog rada pojedinca ili organizacije koji nastaje u situaciji kada pojedinac ili organizacija nisu u mogućnosti da samostalno obave posao ili je neracionalno da samostalno obavljaju određene poslove.

Integracija

predstavlja povezivanje i spajanje pojedinih delova ili celokupnih organizacija radi ostvarenja boljih poslovnih rezultata.

Integracija može biti: horizontalna – kada se povezuju organizacije iz

istih oblasti proizvodnje i vertikalna – kada se povezuju organizacije koje

se nalaze u određenom proizvodnom lancu, odnosno jedna drugoj isporučuju sirovine, materijale, delove za proizvodnju određenihproizvoda.

Centralizacija i decentralizacija

vezane su za određivanje organizacionog nivoa na kome će se menadžerima delegirati ovlašćenja za donošenje odluka

kod centralizacije odluke se donose na višim organizacionim nivoima i ovlašćenja za donošenje odluka ima manji broj starijih menadžera. Centralizacija znači sužavanje a decentralizacija proširivanje ovlašćenja za donošenje odluka.

Osnovne prednosti decentralizacije su:

a) oslobađanje top menadžmenta donošenja operativnih odluka

b) omogućava menadžmentu veću fleksibilnost

c) usmerenost na profitne centre i centre troškova

d) motivisanost mladih rukovodioca usled mogućnosti donošenja odluka

Nedostaci decentralizacije:

a) zahteva poseban sistem kontrole i sistem komunikacije

b) zahteva veću koordinaciju starijih menadžera

c) opasnost od odstupanja OJ od zajedničkog cilja

Tipovi decentralizacije:

a) centri troškova

b) centri profita

c) centri investiranja

Klasičan pristup formiranja organizacione strukture:

1. linijska organizaciona struktura

2. funkcionalno-linijska sruktura

3. linijsko –štabna organizaciona struktura.

Savremeni pristupi predlažu sledeće tipove organizacionih struktura:

a) prema funkcijama b) prema proizvodima c) prema procesima d) prema teritoriji e) divizioni f) projektni g) matrični h) prema stratekim poslovnim jedinicama i) inovativna j) kontigencijska k) reinženjering

Organizovanje prema funkcijama

a) funkcija istraživanja i razvoja

b) marketinga

c) proizvodnje

d) računovodstva i finansija

e) kadrovska

Organizovanje prema proizvodima