1.Savremeno shvatanje deteta,njogove prirode,uenja i razvoja.?-dete ima pravo i potrbu da bude ono to jeste u datom trenutku,pa tek onda da raste i razvija se.Dete je celovito bie,a ne skup izdvojenih svojstava,strana i aspekata.Dete je socijalno bie,svako dete je jedinstveno bie,svako dete ima potrebu da razume sebe i svet oko sebe,uenje je proces izgraivanja, a ne usvajanja znanja.Predkolsko dete uci putem interakcije sa socijalnom i fizikom sredinom.Za dete predkolskog uzrasta IGRA je posebno znaajna aktivnost.2.Osnovne karakteristike i funkcije predkolskog vaspitanja i obrazovanja.PVO je nastavak i dopuna porodinom vaspitanju-podrka otvorenost za roditelje,staratelje dece.Pvo je 1.stepen sistema vaspitanja i obrazovanja i cini osnovu za uenje deteta tokom celog ivota.Pvo tei da prui optimalne uslove za razvoj i uenje sve dece.OSNOVNI PRINCIP PVO je jedinstvo nege vaspitanja i obrazovanja.PVO osnovne funkcije:-zadovoljavanje deijih potreba i ostvarenje deijih prava-aktivno uestvovanje u zajednici dece-priprema za dalje vaspitanje i obrazovanje-dopuna porodicnom vaspitanju-Pomo porodici-Kompenzatorska funkcija3.Naela vaspitno-obrazovnog rada-Naelo realisticnosti-Naelo doslednosti-Naelo potovanja drugog-Naelo ivotnosti-Naelo angaovanosti4.Ciljevi predkolskog vaspitanja i obrazovanja?Ciljevi(upoznavanje i ovladavanje sobom,razvijanje odnosa,izgraivanje saznanja o drugima,izgraivanje saznanja o okolini i naina delovanja na nju)-a)Upoznati i ovladavati sobom,sta znaci stvarati uslove i podsticati dete da:prepoznaje i razlikuje delove tela,-prepoznaje svoje misli,oseanja,elje,potebe,-otkriva,izgrauje i ovladava razliitim nainima izraavanja(gestovno,likovno,muziki),-istrauje,upoznaje i prihvata svoje moi i granice delovanjem na sredinu i interakcijom sa drugima,-slobodno koristi i pomou igre i umetnikih medija razvija svoje kreativne potencijale.b)Razvijanje odnosa i izgraivanje saznanja o drugima:-na osnovu sigurnosti i poverenja u sebe gradi otvorenost i poverenje u druge ljude.-naui da prepozna tudje elje,misli,potrebe-razvija prijateljske odnose i saradnike odnose sa vrnjacima i odraslima.-naui da saslua i uvai potrebe drugih i miljenja drugih.-Upoznaje i razume pravila ponaanja-koristi i rzvija razliite naine komunikacije sa drugim ljudima.c)izgraditi saznanja o svetu i tehnike delovanja na njega,ta znaci stvarati uslove i podsticati dete da:-otkriva i upoznaje svojstva i odlike predmeta i pojava u svojoj okolini na osnovu sopstvene aktivnosti i izgradi jednu jedinstvenu sliku o svetu.-razvija intelektualnu samostalnost tako sto e samostalno iznositi svoje ideje,isprobavati ih i postepeno se oslobaati dominacije perciptivnih informacija.Ovlada shodno svojim razvojnim mogunostima praktinim,simbolinim sredstvima za uspeno snalaenje i efikasno delovanje u svojoj okolini.5.Uloga vaspitaa/strunog tima u vaspitno-obrazovnom procesu?Indirektno:-stvara uslove za kvalitetan ivot,uenje i razvoj dece-organizuje fiziku sredinu(prostor,materijal)Organizuje ocijalnu sredinu(nain grupisanja dece)Planira aktivnost i vrsi izbor sadraja i materijala na osnovu pracenja dece i ranijih altivnosti.DIREKTNO:- podstie zarvoj dece i uenje-prua podrku,pomo i informacije-dogovara se i uestvuje u zajedn.aktivnostima-modeluje ponaanja i postupke-prua povratne informacije-predlae aktivnost,teme,naine rada.6.Elementi strukture predkolske ustanove i njihova povezanost?-struktura prostora-struktura vremena-struktura socijalnih odnosaSistem aktivnosti dece-oekivanje uloge dece i odraslih u predkolskoj ustanovi.Povezanost vremenske organizacije sa socijalnim odnosima u vaspitnoj grupi-konflikti(najei uzroci dejih konflikata):-povezanost sa brojem dece u grupi-povezanost sa uzrastom-naini reavanja konflikata:ako se javljaju u odreenom delu dana znai da taj deo dana nije najbolje organizovan.da li su konflikti uvek loi:nisu,ukazuju nam sta je to detetu bitno,vano,na osnovu toga bolje upoznamo dete,a dete naui da konstruktivno razresi problem.Povezanost vremenske organizacije sa socijalnim odnosima u vaspitnoj grupi-saradnja:mogu li deca da sarauju?mogu,ak i bebe.povezanost sa uzrastom,brojem dece,nainom organizacije aktivnosti.Moe li se podsticati saradnja meu decom ikako? Direktno(pohvalama) indirektno (preko materijala,zadataka).7.Zahtevi za uspenu organizaciju ivota u predkolskoj ustanovi?-Predkolska ustanova kao kontekst utie na razvoj dece.-usklaena sa ciljem i zadacoma predkolske ustanove.-Podsticajna za sve aspekte razvoja deije linosti.-Privlana,razumljiva,prilagoena deci.-bezbedna,sigurna,neuznemiravajua.-potuje deju individualnost.Ukljuuje i decu u odluivanje i roditelje.8.Organizacija PROSTORA u predkolskoj ustanovi?Prostor govori-svojim osobinama unosi brojne skrivene poruke kojima ograniava ponaanje ljudi u njemu.Fiziki objekti unose odreeni poredak i meu ljude(veoma povezani sa socijalnim odnosima)-Normativi prostora i opreme za predkolsko vaspitanje i obrazovanje:ORGANIZACIJA PROSTORA-Opremanje u skladu sa dejim potrebama i aktivnostima.Pojam sredine za uenje obuhvata sve prostore predkolske ustanove i okoline,aktivnosti treba da budu na razliitim mestima.Organizacija prostora FLEKSIBILNA(mogunost reorganizacije u skladu sa potrebama i idejama dece i vaspitaa).MATERIJALI-RAZNOVRSNI(odgovaraju razvojnom nivou dece,podstiu na razliite aktivnosti dece)Dostupni deci materijali,bezbedni,vidljivi,oznaeni,pregledni(veza sa dejim potrebama)Da materijala bude dovoljno,samodirektivan i podsticajan,autokorektivan.ORGANIZACIJA PROSTORA ZATVORENI PROSTOR (PO CENTRIMA INTERESOVANJA)-manipulativni centar,centar za razvoj govora,centar za razvoj krupne motorike,umetniki centar,centar za senzorni razvoj,graditeljski centar9. Organizacija VREMENA u predkolskoj ustanovi?Vreme govori-Edvard Hol smatra vreme elementom kulture koji komunicira sa istom snagom kao i jezik.Kako god da mi strukturiramo vreme deteta u instituciji ono uvek vrsi neki uticaj na njegov razvoj,uvek kod deteta nesto razvijamo,a pre svega utiemo na njegov doivljaj shvatanja vremena.Duina boravka dece u pr.ustanovi(budno stanje provode u vrtiu od 8-10 sati!!!)Raspored dnevnog ivota svaki trenutak u vrtiu ima svoju vaspitnu i obrazovticajnijenu vrednost.Smena spornih/pasivnih (sede,sluaju) i aktivnih/ dinaminih aktivnosti zainteresovanost i motivisanost dece.Treba da postoji balans izmeu aktivnosti a takoe izmeu grupnog i individualno provedeno vreme.Vreme treba da tee procesno i kontinuirano.10. Struktura socijalnih odnosa u dejem vrtiu?DECA(vrnjaci,starija deca,mlaa deca) ODRASLI(vaspitai,drugi zaposleni,roditelji)Deca u vrtiu (broj dece u grupi,po emi Pikler treba da bude 9)Naini formiranja grupa(uzrasno iste i meovite grupe) mnogo podsticajnije meovite grupe,vaspitaice manje moraju da se bave decom jer starija deca brinu o mlaoj deci,mlaa deca uce od starijih,a starija deca nemaju kada da imaju ulogu da brinu o nekom pa su zbog toga jako srena....)Grupisanje dece unutar vaspitnih soba(po interesovanju,po temperamentu, po principu razliitosti) nikako prema polu,prema polu moe samo u toalet kada se ide...nikako kada su u pitanju igre,igrake)11. znaaj I vrste aktivnosti u dejem vrtiu? Pojam aktivnosti samostalne I voljne radnje za postizanje odreenih cijleva ili rezultata koji imaju cilja. -potreba za aktivnou je jedan od osnovnih ljudskih potreba a istovremeno, aktivnost je I jedan od osnovnih inilaca ljudskog razvoja. Dete se smatra aktivnim uesnikom svoga razvoja. 11 prepoznatljivih kategorija aktivnosti dece- J. Bruner: 1. Motorna i socijalna malo struktuirana igra2. Konstruisanje graevinskim materijalnom3. Rukovanje malo struktuiranim materijalima4. Likovne i muzike aktivnosti5. Rano uenje6. Igre predstavljanja7. Socijalna interakcija koja nije igra8. Usmerene grupe aktivnosti 9. Posmatrake aktivnosti10. Neangaovano ekanje11. Rutinske aktivnosti

12. Uloge dece u vrtiu: Uloga je oekivano i karakteristino ponaanje osobe, koje se vezuje za odreeni poloaj u drutvu, odnosno pripadnost odreenoj drutvenoj grupi ili situaciji. Kada je re o deci, ona su prvo stavljena u odreenu ulogu,, tako to im odrasli koji se o njima brinu stavljaju do znanja da neto oekuju od njih, saglasno svom shvatanju te uloge. 1. Uloga deteta ranog uzrasta: postoje razlike u ulogama koje razliite kulture, drutvene grupe ili pojedinci dodeljuju maloj deci. Te razlike potiu od razlika u nainu proizvodnje materijalnih dobara, a povezane su i sa socijalnim strukturom drutva, strukturom porodice i domainstva pa i klimatskim uslovima u kojim se dete podie. U institucionalnim uslovima podizanja dece, uloga koju dete ima u vaspitno obrazovnoj instituciji odreena je jo i programom, planovima i samom organizacijom ustanove i ivota deteta u njoj. Razlikujemo ulogu deteta ranog uzrasta koju mu dedeljuje zvanini program, ulogu koju mu dodeljuje vaspita, i ulogu koju mu dedeljuje roditelj.

Programom vaspitno- obrazovnog rada sa decom detetu ovog uzrasta dodeljuje mu se prvenstveno uloga aktivnog uesnika u razvoju., ulogu kompetentnog aktivnog i drutvenog bia. Program prilazi detetu ranog uzrasta kao linosti a ne kao ulozi.

2.uloga vrnjaka Odnosi meu decom razliitih uzrasta pruaju ire mogunosti za bogaenje socijalnog iskustva. U odnosima meu decom je vana i delikatna uloga odraslih . odrasli utiu na odnose meu decom uglavnom posredno( prostorno-vremenskom organizacijom ivota u ustanovi, nainom formiranja dece u grupe) i neposredno ( svojim postupcima prema deci, koji mogu da stimuliu ili da destimuliu decu da neto rade zajedno)

Poto deca istog uzrasta ( vrnjaci) ne moraju uvek biti na istom razvojnom nivou, a obino imaju razliita lina iskustva, onda je jasno da je uloga vrnjaka znaajna i za proirivanje iskustva i uenje dece. U tom pogledu odnosi meu decom razliitih uzrasta pruaju jo ire mogunosti za uenje i uzajamnu socijalizaciju.

2. Uloga lana grupe i individueBiti lan grupe/kolektiva stavlja pred dete sloene zadatke, zahteva podreivane sopstvenih elja i potreba zahtevima veine. Deca u ovom uzrastu poinju da izgrauju oseanja sopstvenog identiteta, njihove mogunosti kontrole sopstvenog ponaanja i odlaganja elja su veoma ograniene. Razvijanje drutvenosti i kolektivizma ne bi smelo da ide na negiranje individualnosti i posebnosti svakog deteta. 3. Uloga partnera odraslomOva uloga se vezuje za demokratski tip vaspitanja, koji ima za cilj vaspitanje samostalnih i stvaralakih linosti. Ostvariti partnerski odnos sa decom najranijih uzrasta ne znai jednakost i ravnopravnost deteta i odraslog. To znai zajedniko , aktivno uee u nekoj aktivnosti, u kojoj svaki uesnik prilagoava svoje ponaanje ponaanju drugog i time obezbeuje saradnju za ostvarivanje zajednikog cilja.4. Uloge u komunikaciji: govornik slualacuzrast dece o kome mi govorimo ( do 3 god.) upravo je vreme kada se govor najintenzivnije razvija, pri emu se mora naglasiti da dete ne ui jezik, ve kako da se njime slui da bi uspeno komuniciralno. Zato mu je potrebno obezbediti mogunost da opti sa svojom okolinom, kao i da oseti zadovoljstvo od tog optenja. Na razvoj govora na poseban se nain odraava emocionalna klima u kojoj dete raste, te se iz dejeg govora mogu naslutiti ne samo individualne sposobnosti deteta, ve i klima u kojoj je dete ivelo ili trenutno ivi. Pruiti detetu priliku da govori jedan je od naina da mu se pokae da se potuje kao linost. 5. Preuzimanje uloge drugogIzraava se u simbolikim igrama deteta. To je takav oblik ponaanje u kome dolazi do izraaja alocentrian stav- to znai da dete igra dvojnu ulogu: i poiljaoca i primaoca poruke, ono igra ulogu drugog i istovremeno je posmatra te uloge. Na taj nain ono ispoljava i dalje razvija sposobnost da preuze uloge drugih, da igra vie uloga odjednom, da svoje ponaanje zasnuje na principu oekivanja reakcije drugih uesnika socijalne akcije, drugim reima, na simbolikoj komunikaciji sa njima. 13. Aktivnosti i uloge vaspitaa u vrtiu Vaspita je profesija, dakle drutveno i profesionalno definisana uloga. Globalne, opte uloge vaspitaa su: uvar/ supervizor vaspita je odgovoran za bezbednost, sigurnost, pravilan ritam ivljena u vrtiu i uspeno funkcionisanje odnosa u grupi. Kroz ulogu uvara vaspita vri kontrolu opteg stanja organizacione strukture (oprema, materijali, prostor), obavlja kontrolu stanja i bezbednosti dece, nosilac je pravila i normi ponaanja. Model- dominantan oblik uenja u predkolskom uzrastu jeste uenje po modelu. Vaspita e model deci za naine stupanja i realizaciju interakcije sa drugima. Da bi deca sledila primer odraslog mora biti uspostavljena vrsta afektivna veza izmeu odraslog i dece( odnos bliskosti, topline i poverenja), ponaanje odraslog mora biti u skladu sa zahtevima koje postavlja deci. Posmatra/ dijagnostiar vaspita je stalni posmatra i dijagnostiar situacija, aktivnosti dece. On posmatra i tumai ponaanja, reakcije, verbalne i ne verbalne iskaze dece, aktivnosti i odnose meu njima. To prua osnov da reaguje, inicira, pomogne, intervenie na pravi nain i u pravom trenutku i daje osnov za planiranje. Medijator- vaspita uspostavlja i razvija grupu i odnose u njoj, stvarajui klimu u kojoj se dete osea sigurnim, zatienim, i prihvaenim. Razvija oseanje grupne pripadnosti, primenjuje strategije kreativnog razreavanja konflikata i podstie decu na kreativno reavanje konflikata. Planer- vaspita planira na globalnom nivou rada i makro nivou pojedinu aktivnost sa decom. Proces planiranje je krunica koja se razvija spiralno- vaspita : planira- posmatra- vrednuje. Svaka taka u ovoj krunici povezana je procesno sa svim drugim takama: Planirajui svoju akciju vaspita ukljuuje rezultate prethodnih posmatranja i vrednovanja. Posmatranje je usmereno, povezano i fokusirano na ono to je planirano i to treba da se vrednuje.Vrednovanje je kritiko analiziranje plana i akcije na osnovu posmatrane realizacije. Ono obuhvata analizu, kritiko preispitivanje, poreenje i dovoenje u vezu planirano i dogaanja. Organizator vaspita je organizator boravka i aktivnosti dece. Indirektno - organizovanjem prostora, materijala, saradnje sa porodicom i lokalnom zajednicom i direktno organizovanje specifine aktivnosti. Dokumentator- vaspita prikuplja, izrauje, klasifikuje i odrava dokumentaciju i to o: detetu, aktivnostima, svome radu. Dokumentaciju sainjavaju pisane beleke, protokoli, fotografije, posteri, produkti aktivnosti, materijali koji se daju roditeljima

PORED GLOBALNIH, POSTOJI I NIZ SPECIFINIH ULOGA KOJE VASPITA PREUZIMA ZAVISNO OD SITUACIJA I POTREABA: Pomonik- vaspita prua pomo i podrku detetu kada je potrebna Edukator vaspita poduava vlasititim primerom, a moe poduavati i u direktnom smislu, kao izvor informacija Inicijator- vaspita inicira akcije, igru, aktivnosti Uesnik vaspita uestvuje ravnopravno u aktivnostima, igri.

16. osobine govora vaspitaa.

Mono sredstvo socijalnog uticaja, ime ga ine razliiti naini jezikog strukturiranja kao to su: izbor rei, i fraza, izbor redosleda rei kao i brojni paralingvistiki znakovi. Prilagoenost deci - Najvanije da se sagovornici razumeju. Preporuuje se korienje jednostavnih rei koje dete razume. Izbegavati dogmatske tvrdnje. Vana osobina govora odraslih upuenog deci je usklaenost govora s akcijom, odnosno njegova povezanost s tekuom aktivnou. Vano je da govor odraslih bude u kontekstu dogaanja povezan sa akcijom, kako bi zajedno sa njom inio jednu organizovanu priu. Specifina vrsta adaptacije govora odraslih je ponavljanje. Sva ponavljanja se mogu podeliti na ponavljanja vlastitih iskaza i ponavljanja iskaza deteta. Ponavljanje se koristi da bi se u iskazu neto naglasilo ili potkrepilo novim reima. Veliki broj deminutiva i hipokoristika takoe je vid adaptacije govora deci. Oni se obino koriste za iskazivanje prijatnih emocija ili maenje, ali relativno esto i kao molba ili ubeivanje. Izbegavanje linih zamenica i linih glagolskih nastavaka takoe je relativno esta pojava. Ono obuhvata zamenu svih linih zamenica u jednini linim imenima(sara, mara) ili zajednikim imenicama(dete, beba, teta), a nastavaka za line glagolske oblike u jednini infinitivom (jesti, ljubiti, pikiti) . duina govora pokazatelj socijalnih odnosa, poloaja. Negiranje- kratko, jasno, sadri ponudi prihvatljivog. Usklaenost verbalnih i ne verbalnih poruka.

17. funkcije govora vaspitaa: 1. funkcija regulisanja ponaanja to su svi oblici govora usmereni na regulisanje neposrednog ponaanja deteta. Zavisno od stepena slobode u voenju i regulisanju deje aktivnosti razlikuju se A) zatvoreni oblici regulisanja ponaanja koji sadre naredbe, zabrane, opomene, pretnje, odobravanje i neodobravanje.B)otvoreni oblici regulisanja ponaanja gde spadaju pitanje sugestija, pitanje-traenje informacija, pohvala, objanjenje. 2. funkcija pouavanja govor odraslog je u funkciji pouavanja kada ga koristi namerno kao sredstvo uenja. Prema nainu i svrsi pouavanja postoje pojedinani oblici:A) Davanje gotovih informacija kada se deci prenose gotova znanja u obliku informacija, pri emu su tano odreene uloge pouavatelja i pouavanog. B) Voenje do zamiljenog cilja- gde su takoe , tano odreene uloge vaspitaa i dece, jer, dok deca imaju prividnu slobodu, ona ustvari tapkaju za vaspitaevim namerama.C) Misaono izazivanje gde vaspita misaono provocira dete i time mu omoguava da, u skladu sa svojim mogunostima i linim angaovanjem stie znanje.

3. socijalno- emocionalna funkcija to je govor kojim odrasli uspostavlja, odrava i obogauje individualne socio- emocionalne odnose s detetom.A) odravanje kontakata- odravanje kontakta sa detetom,koje se najee ostvaruje ponavljanjem dejeg iskaza, doslovno ili prafrazirajui. B) Obogaivanje individualnih socio-emocionalnih odnosa. 18. priroda interakcije izmeu odraslog i deteta:Istie se znaaj dijaloga i aktivnosti odraslog i deteta, a posebno razvojni znaaj ASIMETRINE INTERAKCIJE ODRASLI DETE, u kojoj stariji ,iskusniji, i obavetaniji odrasli uvode dete u realnost kakva je u odreenoj zajednici uobiajena. Moglo bi se rei da je priroda interakcije izmeu odraslog i deteta kljuni elemenat drutvene sredine. Kada govorimo o interakciji tu pre svega, podrazumevamo stepen zajednitva odraslog i deteta, ili intersubjektivnog postignua ili usklaenosti uesnika interakcije. Stepeni zajednitva partnera:1. Odvajanje neinteraktivne epizode. Ne postoji ni minimalna usklaenost partnera, to su odvojene aktivnosti u kojima partneri ne obraaju panju jedno na drugo.2. Pseudo-interakcija jednosmerna od odraslog prema detetu, transmisivna.3. Ko-prisustvo odvojene aktivnosti odraslog i deteta, u kojima partneri ipak vode rauna jedan o drugom.4. Usresreena interakcija vea interaktivnost, vii nivo usklaenosti, ali nisu svi sadraji zajedniki.5. Vezana panja, razgovor, povezana akcija veoma interaktivne epizode, starni razgovor odraslog i deteta, aktivno uee oba partnera u interakciji, prihvatanje inicijativa dece i slino.

PREMA BROJU UESNIKA u interakciji govor vaspitaa moe biti upueno 1. Velikoj grupi dece2. Maloj grupi dece3. Individualno, jednom detetu19. ne verbalna komunikacija odrasli dete u vrtiuPrema savremenim saznanjima o univerzalnosti ne verbalnog jezika smatra se da su izvesni ne verbalni kodovi genetski zapisai u nervnom sistemu, i oni su univerzalni, drugi su vetaki nastali kao proizvod kulture i to su arbitrarni, a izmeu se nalazi niz ne verbalnih znakova nastalih sadejstvom genetskih predispozicija i socijalizacije.Kada su ne verbalni znaci usklaeni sa verbalnim izjavama oni istiu, pojaavaju njihovo znaenje, a kada nisu usklaeni zbunjuju i dovode do raznih tumaenja saoptenja . Kada je re o maloj deci treba znati da su ona jo osetljivija na indirektno poslate ne verbalne poruke, nego na direktne verbalne poruke. Veoma je vano da se u komunikaciji odraslih i dece njihove verbalne poruke podudaraju sa sadrajima izraenim ne verbalnim sredstvima. Postoje mnogobrojni i raznovrsni oblici ne verbalne komunikacije kao i njihove razliite klasifikacije. 1. Upuenost govora sestre (vaspitaa) u jaslicama ne naviknutost dece na sloenu sloenu komunikaciju i nepoznavanje pravila takve komunikacije oteavaju komunikaciju sestra- grupa, sestra dete, kao i komunikaciju uopte . zato je veoma vano da govor sestre u jaslicama bude jasno upuen detetu, odnosno grupi dece.2. Usmeravanje pogleda- je sastavni deo konverzacije i jedan od elemenata facijalne ekspresije, ali poto je na svoj nain specifian, obino se razmatra kao posebna vrsta ne verbalih zvukova. Razlikuju se tri vrste usmeravanje pogleda: kratko upravljanje pogleda u drugog, kontinuirano upravljanje pogleda, i uzajamno pogledanje u oi. 3. Znaci facijalne ekspresije odnose se na izraz lica, klimanje glavom i pokrete oiju . izrazi lica se u sutini, koriste za nagovetavanje emocija, dok klimanje glavom moe biti veoma moni socijalni potkrepljivai. Pored emocija znacima lica se izraavaju i stavovi, na primer, naklonost,ne naklonost, dominantnost 4. Dranje tela i pokreti delova tela takoe predstavljaju vane ne verbalne komunikacijske znakove. Poloaj tela u celini, dranje neke osobe, posmatrano globalno u toku interakcije, smatra se da izraava stav prema uesniku interakcije. Razlikujemo 2 dimenzije dranja tela: dimenzija neposrednosti i dimenzija oputenosti. 5. Fizika blizina i dodir kao komunikacioni znaci koriste se istovremeno sa ostalim komunikativnim znakovima i obino se nazivaju proksemikim komunikativnim znakovima. Blizina govori o stepenu bliskosti uesnika komunikacije, stim to se fiziko rastojanje u velikoj meri moe smanjiti ili poveati uzajamnim gledanjem ili izbegavanjem pogleda. to se tie dodirivanja, ono je sastavni deo nege dece u jaslicama- milovanje, grljenje, ljubljenje deteta. Sa fizikom blizinom povezan je jo jedan nain ne verbalne komunikacije a to je glasnost govora. 6. 20. Kritika institucionalnog podizanja male deceDeca u predskolskim ustanovama imaju obezbedjen , bogat I raznovrstan material I aktivnosti, zadovoljna su, angazovana I lepo napreduju. Ali tri elementa su retko bila prisutna, trajni razgovori ili igre sa odraslima, veca slozenost igara I zivahna celishodna angazovanost koja dovodi do uzbudljivog kreativnog otkrica. Decje igre su bile nerazradjene, trajale su kratko I bile su izvodjene bez odredjenijeg plana I svrhe I nisu ukljucivale odrasle koji mogu unaprede igru(da bude slozenija I uspesnija). Interakcije sa odraslima su se svodile na kratke I jednostavne oblike rutinskog ponasanja. Razgovor I igre su cesto bile prekidane. Deca bez dovoljno podrske odraslih, uce sporije I neefikasnije dok ce u suprotnom biti vestije, bolje ce se koncentrisati na igru I postizanje njenog cilja, postace neko ko je sposoban da samostalno resave probleme. Deca uce posmatrajuci, razmisljajuci I raspravljajuci, I takve aktivnosti su veoma znacajne.21. Kako uce mala decaKako uce mala deca je povezano sa vaspitanjem I obrazovanjem, tj. kakvo treba da bude. Prema modelu pasivnog ucenja onaj ko uci stice znanja iz iskustvom( dete koje je tek prohodalo dira nesto, roditelji kazu ne, naucice da povezuje diranje tog predmeta sa roditeljskom zabranom, I isto ucenje boja-pokaze I kaze to je plavo) Slicno je ucenju napamet a rezultat je posedovanje znanja ili navika koji se mogu koristiti a da se o njima ne razmislja mnogo. Savremeno shvatanje procesa ucenja stavlja naglasak na onoga ko uci. Ucenje o necemu zahvaljujuci culnom dozivljaju(igra vodom I posudama presipanjem, time sticu iskustvo da se dve litre vode ne mogu usuti u posudu od pola litre). Ucenje je moguce I bez vidljive aktivnosti. Deca uce posmatrajuci aktivnosti drugih ljudi( ako neko dete pravi perlice od plastelina I ono ce praviti, odn. Imitirati). Ucenje recima, postoji dosta toga sto se ne moze drugacije saznati nego recima(deca ne mogu da uce o dinosaurusima ako im neko ne isprica) Posmatranje I poucavanje predstavljaju dve znacajne mogucnosti da se nesto sazna. Razgovor moze da bude od koristi ali osmisljen razgovor na temu o kojoj oba sagovornika po nesto znaju je siguran put saznavanja. Aktivno ucenje je najbolje za malu decu,glavni skupovi ideja su: Teorijske igre(ucenje kroz spontane aktivnosti), psihodinamika( naglasava emocionalnu funkciju) I Pijazeova teorija(usmerena na razvoj decjeg misljenja). Ovi skupovi predstavljaju teorije koje snazno uticu na predskolsko vaspitanje I obrazovanje.Ucenje kroz igru zasnovano na Pijazeovom ucenju ima tri glavna izvora. Prvi je samo Pijazeovo tumacenje igre(Igrajuci se deca uklapaju svoje vidjenje materijala koji koriste, lenjir na primer moze posluziti kao puska jer moze da se uperi bez obzira sto on sluzi za merenje I sto se iz njega ne cuje beng), drugi je Pijazeovo isticanje licne aktivnosti deteta(vec receno da on naglasava znacaj aktivnosti za ucenje), treci ide u prilog igri kao nacinu ucenja gotovost(razvoj odredjuje I ogranicava ucenje, u koliko dete ne dostigne odredjenu gotovost nece biti u stanju da misli I vrsi asimilaciju I akomodaciju koji su neophodni u ucenju).Pijaze je smatrao das u socijalna interakcija I transmisija neki od glavnih faktora kongitivnog razvoja, ali je vise naglasavao znacaj aktivnosti koju je dete samo pokrenulo(ishod kongitivnog razvoja je u detetu a ne u drustvenom kruzenju)Vigotski smatra da veoma mnogo ucimo zahvaljujuci interakciji sa drugim ljudima, onome sto nas oni nauce I sto vidimo od njih.Poreklo znanja je drustveno I da ono za sta smo sposobni zavisi od nacina na koji smo podizani, vaspitavani I obrazovani nego od urodjenih potencijala.22. Dijaloski pristup kao metod poucavanjaDijaloski pristup je nameljen svoj deci ali prvenstveno deci koja ne koriste ono sto ih okruzuje kako bi naucili I ne shvataju kako im ucitelj moze pomoci. Njima je potrebna pomoc da pocnu da se izrazavaju na nacin koji bi im bio od koristi za obrazovanje. Cak je I deci koja se dobro snalaze cesto potrebna pomoc da krne dalje od nivoa koje je dostiglo, da smisli neko resenje ili nesto objasni sebi. Ovo iznalazenje resenja I njihovo prevodjenje u reci je sustina dijaloskog pristupa u poucavanju dece. Ovakav model rada posebno je namenjen individualnom radu, kada se vaspitac bavi jednim detetom, kao I radu sa decom ometenom u razvoju. Obrazovni postupak se mora prilagoditi svakom detetu I to iz razloga da se dete podstakne da uci, otkriva I shvata sa zadovoljstvom. Do najboljeg ucenja se dolazi kada razlika izmedju onog sto dete zna I onog sto treba da nauci nije velika(ako je razlika mala, za dete nema izazova , nema ulozenog napora I nece nauciti nista novo. Deca o ustanovi treba da dozivljavaju kao zanimljivo mesto na kojem ce uspesno izvrsavati zahteve koje im odrasli postavljaju. Pozeljno je da dozive dosta uspeha kako bi mogli da shvataju sebe kao osobe sposobne da razumeju I otkrivaju.23.) Planiranje, pracenje i vrednovanje predskolskog vaspitanja i obrazovanja?Planiranje vaspitno-obrazovnog rada, pracenje i procena napredovanja dece i vrednovanje sopstvenog rada vaspitaca su medjusobno povezani i cine jedan kontinuirani process. Planiranje i evaluacija imaju informativnu funkciju . Opsta koncepcija, ciljevi i nacela vaspitanja i obrazovanja odredjuju i planiranje i evaluaciju. Planiranje i organizacija vaspitno-obrazovnog rada moze biti: po oblastima, centrima interesovanja, temama i projektima. Planiranje vaspitno-obrazovnog rada i evaluacija rada se odvijaju na nivou vaspitne grupe, manje grupe dece i pojedinog deteta. Planiranje je prevashodno obaveza vaspitaca, ali u njega treba ukljuciti i decu i roditelje.24.) Programi zasnovani na knjizevnosti?Kristijan Hejvard je kanadska vaspitacica.Ona je razradila predskolski program u cijem se sredistu nalazi obrada knjizevne teme. Ona je saradivala sa Sarom Midouz u sagledavanju reyultata programa, koji se bavio pitanjem kako deca koriste knjige i razvijaju se kao potencijalni citaoci. Zbirke knjiga bile sun a raspolaganju deci tokom njihovog boravka, ali izolovane u miran kutak, a kratka prica im je citana svaki dan u odredjeno vreme, obicno pred kraj boravka u ustanovi. To moze da otera knjigu od deteta. Na taj nacin, knjige su suvise cesto povezivane sa pasivnoscu I tisinom: od dece se ocekivalo da budu mirni, da cute i slusaju. Kutak biblioteke cesto je koriscen da se u njega stavi uznemireno dete, dok se ne umiri. Inovacija koju je unela K. Hejvard sastoji se u izboru knjiga slozenijeg sadrzaja od kratkih prica i njihovog citanja u nastavcima tokom 2-4 nedelje. Za to vreme su sve uobicajene aktivnosti u ustanovi (likovno izrazavanje, igra maste, itd.) povezane sa idejama i materijalima koji se odnose na temu citane knjige. Hejvardova je malo citala, a malo pricala pricu u nastavcima, sto je trajalo tri nedelje. Kao ilustraciju koristila je slikovnicu napravljenu prema crtanom filmu. Ova resenja su bila veoma privlacna za decu, pa su mnoga od njih provodila veci deo svog vremena prepricavajuci i prezivljavajuci pricu, glumeci omiljene episode i trazeci od roditelja d aim citaju knjige. Pokazivali su veliku zainteresovanost za knjige. Prilikom testiranja na kraju evaluacije, deca ukljucena u eksperiment pokazala su bolje poznavanje pojmova neophodnih za ucenje citanja, kao i bogatiji recnik koji je koriscen izvan ustanove.25.) Participacija dece?Participacijom se oznacava pojava ucesca neke socijalne grupe u donosenju odluka i aktivnostima vezanim za problem koji su od vitalnog znacaja za tu grupu. U nasem slucaju, ocigledno je da je ono od vitalnog znacaja za decu. Problem participacije se postavlja kod svih aktivnosti koje su zajednicke za odrasle i decu. Razlicite zajednice na razlicite nacine resavaju taj opsti problem odnosa dece i odraslih. Ima kultura koje vrlo rano omgucavaju deci da ucestvuju u zivotu socijalne grupe, u donosenju odluka, u aktivnostima koje se ticu same dece, u odraslim aktivnostima. Sa druge strane, moderna razvijena drustva sve vise zatvaraju decu i istiskuju ih iz zivota i aktivnosti odraslih. Ono sto posebno izostaje iz zivota dece i mladih u modernim drustvima jesu zajednicke osmisljene aktivnosti dece i odraslih, u kojima deca zaista participiraju. Merdevine participacije prikazuju opis problema participacije dece:1.) Manipulacija2.) Dekoracija3.) Simbolicka upotreba dece4.) Deca izvode zadatu aktivnost, ali uz objasnjenje odraslih5.) Odrasli konsultuju decu oko zadate aktivnosti i odrasli daju objasnjenja6.) Odrasli inicira aktivnost, ali zajedno sa decom donosi odluku7.) Deca iniciraju i sama izvode aktivnost8.) Deca iniciraju aktivnost, ali zajedno sa odraslima donose odlukeAktivo ucenje je ustvari participativno ucenje.26.) Edukativne radionice?Pojam edukativna radionica odnosi se na oblik grupnog rada, tacnije, oblik interaktivnog rada sa grupom. On ne predstavlja konkretan postupak, tehniku, vezbu, ili pojedinacni metod ucenja, vec izbor niza unapred osmisljenih postupaka, tehnika, zadataka u jednoj vremenskoj sekvenici i u jednom prostoru. Radionica je proctor koji se odnosi upravo na tu slozenu celinu omedjenu vremenom i prostorom. Sa druge strane, edukativne su jer su osmisljene sa ciljem podsticanja saznajnog razvoja(ucenje u najsirem smislu reci) i to od sticanja i usvajanja cinjenickog znanja, pa sve do podsticanja i razvijanja visih intelektualnih procesa(sudjenje, zakljucivanje, resavanja problema). Istovremeno, njima se ostvaruju i brojni vaspitni ciljevi, prevashodno oni vezani za socijalizaciju(saradnja u timu, izrazavanje svoga stava, uvazavanje drugacijeg stave i sl.)

40. ? , , . ( , ). : , . : , , . :1. - . . .2. . .3. ( ?) :1. ()2. . . : , , , .

4. . . 5. - . 6. . . : : 7. ( )8. . - -.9. 10. . .11. .12. . .13. . . ()

42. / . . 1. ( )2. - .3. , . .4. . , , .42. ? . , , , .- :- - . : ( ). ( ). , . : . . . . :1.( )2. 3. 44. A ?1. - . . . .2. - . . .3. - . . . .45. ?1.- . . .2. - . . , , .3. - . . , , .4. - . . . .5. - .6. . . .7. : , ... . .8. - . . .9. - . . .46. ?- .. .- . . .- .- - ( )- ( )- ( - - ). .47. 1. , .2. .3. .- .48. ?1. , , .2. , .3. - , .- ( , )- ( )- ( )49. ? . .- , ( , )50. ?1. 2. - ( ?)3. ( ?)Comment by computer: 4. , 5. - ( ? , ) :1. .2. - . , .3. , .51. ?1. . .2. .3. , . .4. . .5. (. )52. ? , . , . . , , .( , , ) : , , , , , , ,,, . : , , , , , , , , - . :1. 2. 3. 4.