Organizacija jugoslovenskih nacionalista (Ofjuna)

Organizacija jugoslovenskih nacionalista (Ofjuna)

Prilog izučavanju nacionalističkih i terorističkih organizacija ustaroj Jugoslaviji

Za poznavanje i razumevanje političkih prilika u periodu tzv. pseuđoparlamentarnog režima u Jugoslaviji (1918—1929) neophodno je upoznati i one političke ustanove i organizacije na koje se buržo- aski režim oslanjao, upoznati njihov nastanak i njihovu delatnost, njihovu ulogu i značaj. Takva jedna organizacija na koju se jugoslovenska buržoazija oslanjala u nasilnom gušenju nacionalnih i socijalnih pokreta masa bila je teroristička i nacionalistička organizaci'ja Orjuna. Upoznavanje delatnosti ove organizacije đoprinelo bi, osim toga, i boljem razumevanju prilika u kojima je Komunistička partija Jugoslavije delovala i s kakvim se snagama reakcije morala boriti. Najzad, u Orjuni su bile okupljene gotovo sve one reakcionarne političke snage koje su se kasnije u toku Socijalističke revolucije našle kao kontrarevolucionarne snage u odbrani kapitalistič- kog društvenog sistema, u raznim četničkim, Ijotićevskim, belogar- dejskim i ustaškim formacijama.

O Orjuni se dosad nije pisalo, osim uzgred u napisima memoar- skog i političkog karaktera. Stoga ovde sva pitanja u vezi s radom i karakterom ove organizacije nisu mogla biti rešena; neka od njih su samo pokrenuta i istaknuta. Teškoće pri pisanju ovoga rada, osim nedostatka literature, proizlaziile su i iz nedostatka najznačaj- nije izvorne građe. Autor nije bio u mogućnosti da arhivsku gradu koristi u znatnijoj meri, jer fondovi nekoliko važnijih arhiva, od kojih je najvažnijii arhiv DSUP-a, nisu još pristupačni istraživa- čima. (Samo delimično i fragmentarno korišćeni su dokumenti iz sledećih arhiva: Instituta za izučavanje istorije radničkog pokreta u Beogradu, Instituta za historiju radničkog pokreta u Zagrebu, Za- voda za prikupljanje i obradu dokumenata za istoriju radničkog pokreta Srbije; nešto malo građe korišćeno je iz Državnog arhiva FNRJ i Arhiva Vojnog istorijskog instituta.) Zbog toga je autor bio pri-

316 ~ BRANISLAV GLIGORIJEVIC

siljen da se pri obradi ovog rada oslanja pretežno na štampu, u prvom redu na listove same organizacije, a iz građe ovakve vrste mogao se dati u stvari više prikaz, pregled nego potpuna i produbljena studija.

UVOD

Stvorena na nacionalnoj neravnopravnosti jugoslovenskih naroda i eksploataciji i ugnjetavanju širokih narodnih masa, novostvo- rena država SHS ušla je tako reći od samog svog početka u krizu. Osim od revolucionarnog radničkog pokreta, čija se snaga naročito pokazala u toku 1919. i 1920. godine u nizu akcija i štrajkova, nova država primala je udarce od nacionalnih pokreta pojedinih jugoslovenskih naroda. U Hrvatskoj se javio najjači otpor zavođenju centralizma, koji je u suštini bio otpor zavođenju prevlasti velikosrpske buržoazije. Stjepan Radić, vođ HRSS, počeo je da vodi akciju za posebnu „seljačku mirotvornu republiku“ i oko te parole uspeo da okupi znatne mase Hrvata. Osim toga, u Hrvatskoj su se javile odmah i separatističke tendencije i akcije, čiji su nosioci uglavnom bili stari oficirski kor, neizmenjen činovnički aparat i deo katoličkog sveštenstva. Septembra 1920. godine izbila je pobuna seljaka u nekim krajevima Hrvatske, koja je bila izraz nezadovoljstva širokih seljačkih masa Hrvatske. U Crnoj Gori od samog njenog ujednijenja sa Srbijom režim je uveo vanredno stanje. Posle božiićne pobune na Cetinju, početkom 1919. godine, pristalice svrgnutog crnogorskog kralja Nikole nastavile su akciju za otcepljenje Crne Gore i u toku cele 1919. godine. U Makedoniji velikobugarski elementi vrše agitaciju i ubacuju komiite, koji svojim akcijama utiču na dezorgani- zaciju državnih vlasti na ovom području. Nacionalne manjine li- šene su svih prava, a njihovi politički pokreti gušeni su. Pobuna Šiptara u okolini Pećii, početkom 1919. godine, ugušena je u krvi.

Nailazeći na otpor gotovo u svim slojevima i u svim krajevima, velikosrpski centralistički režim je najpre pokušao da nađe neku podršku u onim elementima koji su u nacionalnim borbama većim delom ostajali po strani, a u prvom redu među omladinom. Među- tim, i u omladinskom pokretu posle rata osećalo se snažno previ- ranje, koje se javilo pod uticajem oktobarske socijalističke revolucije i uopšte revolucionarne situacije u Evropi. To se osećalo i u redovima predratne tzv. nacionalističke omladine i u novim om- Jadinskim generacijama koje su pristizale. Jedan od predstavnika predratne omladine, Bartulović, kao svedok tih previranja, morao je sa žalošću konstatovati da se u redovima omladine „kod mnogih pod uticajem novih struja u svetu, naročito ruskog boljševizma, dogodio prevrat u mišljenju“ , te da se ta omladina „dala zavesti od novih struja boljševizma” 1.

Predratna Jugoslovenska ujedinjena omladina pokušala je posle rata da prikupi i organizuje svu jugoslovensku omladinu sa ciljem da je stavi u službu buržoaskog političkog sistema. Uz podršku centralnih organa vlasti od polovine 1919. godine vršene su pripreme za kongres sve jugoslovenske omladine na kome bi bila osnovana

1 N i k o B a r t u l o v i ć , Od revolucionarne omladine do Orjune, Split1925, 42.

OBJUNA — 3 1 7

jedinstvena omladinska organizacija. Pri tome su se vlasti oslanjale, pre svega, na predstavnike predratne omladine, koji su u Priređi- vačkom odboru činili većinu. Nastojeći da privuku i one omladinske struje koje su tada stajale pod uticajem Komunističke partije, predstavnici ove tzv. nacionalističke omladine isticali su u agitaciji i neke socijalističke parole.2 Kongres je bio zakazan za oktobar 1919. godine. Predsednik Priređivačkog odbora Lj. Leontić zatražio je od vlade finansijska sredstva za organizovanje kongresa; on je tom prilikom skrenuo pažnju centralnim organima vlasti na veliku ,,važnost“ ovog kongresa, ističući da će gledati da na kongres dođe što veći broj ,,seniora“ , tj. predstavnika starih omladinskih generacija i za tu svrhu zatražio od vlade da odobri odsustvo svim držav- nim činovnicima.3 Međutim, na konferencijama za pripremu kongresa došlo je do velikih nesuglasica između predstavnika tzv. na- cionalističke omladine i omladinskih struja koje su stajale pod uticajem Komunističke partije, i to na pitanjima osnova na kojima će rad buduće jedinstvene omladinske organizacije počivati. Pred- stavnici omladine koja je stajala pod uticajem Partije uvideli su da Priređivački odbor teži da stvori takvu omladinsku organizaciju koja bi imala da radi „па konsolidaciji države“, i da na taj način bude „kontrarevolucionarna vojska“ buržoazija na vlasti.4 Zaplašen revolucionarnim raspoloženjem kod većine omladine, Priređivački odbor je iznenada otkazao održavanje kongresa. Kao razlog otkazi- vanja kongresa Leontić je naveo bojazan da bi dolaskom 500 beogradskih studenata „nastali u Zagrebu nemiri i protužidovski iz- gredi“. Prema komentaru ove izjave od strane predstavnika komu- nističke omladine, beogradski studenti su „u velikoj većini komu- nistf* i otuda „strah pred izgredima“5. Komunistički orijentisana omladina je napustila pripremne konferencije i osudila ovakvo dr- žanje Priređivačkog odbora.6 Priređivački odbor održao je sastanak sa predstavnicima onih omladinskiih organizacija koje su većincm stajale pod uticajem buržoaskih političkih partija i na tom sastanku doneta je tzv. „rezolucija seniora“ , u kojoj je pozvana sva „mlađa inteligencija“ da se organiizuje i povede borbu protiv svih onih, kako se ističe u rezoluciji, koji svojim radom „dovode u opasnost narodno jedinstvo i vode zemlju u anarhiju“7. Na tim osnovama su buduće vođe Orjune 1920. pokušale da organizuju omladinu, ali, kako piše

2 B a r t u l o v i ć tada piše o sebi: „Ро svojoj ideologiji i po praktičnim eiljevima ja sain radiltalni sodjalist“... Obnuva, nezavisni list, Zagreb, 20. IX 1919.

3 A —JAZU, fond Trumbića, 153, pismo Lj. Leontića u ime Priređivačkog odbora ministru Krameru, 24. IX 1919.

4 Nova istina, organ Socijalističke radničke partije Jugoslavije (SEPJ), Zagreb, 16. X 1919.

5 Nova istina, 23. X 1919; jedan od sazivača kongresa N. Bartulović, kasnije vođa Orjune na njenom Kongresu 1923. godine, osvrćući se na pitanje odlaganja omladinskog kongresa 1919. godine, istakao je da on nije uspeo zato ,,što su nakon rata među omladinom preovladale defetističke tendencije“. Pobeda, 9. X II 1923.

8 Komunistički orijentisana omladina napustila je konferenciju seniora i delegata pojedinih omladinskih grupa, davši izjavu u kojoj je osudila Prire- đivački odbor, „koji je ideju prvog jugoslovenskog omladinskog kongresa doveo ad apsurdum", i 10. oktobra održala svoju zasebnu konferenciju na kojoj je udaren temelj osnivanju SKOJ-a. Nova Istina, 16. i 23. X 1919.

7 Obnova, 18. X 1910.

3 1 8 — BRANISLAV GLIGORIJEVIĆ

jedan od predstavnika ove omladinske grupe, pokušaj tada nije uspeo, navodno zbog nedostatka finansijskih sredstava.8

Osim u jednom delu omladine, centralistički režim je nalazio izvesnog oslonca i u tzv. „nacionalnom elementu“ čiju su osnovu činili: četnici, rezervni oficiri, dobrovoljci, invalidi, sokoli itd. Re- žim je ovaj element, koji je inače bio ugrožen ekonomskim prilikama, mogao lako vezati za sebe obećanjima da će poboljšati njegov ekonomski položaj dovođenjem njegovih predstavnika na razne či- novničke položaje, davanjem zemlje iitd. Organizovan u svoja udru- ženja, ovaj element vidi jedini način poboljšanja svog ekonomskog položaja u radu na konsolidaciji države, suzbijajući sve „defetis- tičke“ tendencije. Rezervni oficiri i ratnici zavetuju se državi da će joj se „staviti na raspoloženje“ u borbi „protiv razornih i antidr- žavnih elemenata“9. Nacionalističkom udruženju Narodna odbrana glavni je cilj da „organizovanom akcijom brani stvorenu državu“, boreći se protiv svih unutrašnjih „antidržavnih razaranja i defeti- stičkih elemenata“ 10. Savez dobrovoljaca u svom „memorandumu“ upućenom vladi u kome traži poboljšanje ekonomskog položaja svojih članova ističe, pored toga, da država još nije učvršćena protiv svih spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, te stoga demobilisani dobrovoljci smatraju da su „i opet oni, u prvom redu pozvani da započeto delo nastave i porade i nadalje na izgradnji naše države11. četnička organizacija, Udruženje četnika, postavila je sebi cilj u svome statutu „da se bori protiv svakog ko našoj državi temelje podrifva i napredak ometa“ 12. 'Sva ova nacionalistička udruženja smatraju da svojim radom, suzbijajući „defetističke" elemente, treba državu da „učine sposobnom“ da reši njihova ekonomska pitanja.13

Od ovog „nacionalnog elementa“ i jednog dela omladine centra- listički režim je uspeo da u Crnoj Gori formira neku vrstu svoje mi- licije ili narodne garde, koja se zvanično nazivala Organizovana omladina; ona je upotrebljavana za suzbijanje akcija crnogorskih fede- ralista i autonomista, pristalica svrgnutog kralja Nikole. Organizo- vana omladina počela se formirati već sa ustanovljenjem srpske vlasti u Crnoj Gori, decembra 1918. godine na Cetinju, a tokom 1919. godine, naročito posle božićne pobune, ubrzano je formiranje ovih ,,omladinskih“ organizacija i u drugim mestima. U jednom izveštaju komandanta zetske divizijske oblasti povereniku kraljevske vlade, u kome se traži da se nastavi s formiranjem ovih organizacija, ističe se da su one korisno poslužile ne samo za „gonjenje odmetnika“ već da su, po njemu, „izražavale jedan veoma koristan uticaj na mišljenje i osećanje stanovništva“ 14. Formiranje ovih organizacija, kako se navodi u zvaničnim dokumentima, „izvršeno je sa znanjem Poverenika kraljevske vlade i ostalih državnih vlasti“ . Na predlog poverenika

8 Pokušaj je vršen iz Zagreba od strane Bartulovića, Stul’hofera, Čavline i drugih. B a r t u l o v i ć , n.d., 44.

e Ратнички гласник, organ Udruženja rezervnih oficira i raitnika, 1922, 69. Vid, i Pravila Udruženja rezervnih oficira i ratnika, Beograd, 1923, 4.

10 Народна одбрана, 1, 1926, 10.11 Jugoslavija, almanah Saveza dobrovoljaca, 1922, 153.12 Правила Удружења четника, Београд 1922, 3—4.13 Ратнички гласник, 1922, 1, 61. Zapisnik sa IV skupštine Udruženja

rezervnih oficira i ratnika održane 12. III 1922.14 AVII, P—6, K —642, br. 2, Komanda Zetske divdzijske oblasti — povere-

niku kraljevske vLade, 24. VIII 1919.

ORJUNA — 31 9

vlade i okružnog načelnika, od ovih organizacija formirane su čete koje, kad se upotrebe u akciji, dobijaju oružje, municiju, hranu pa čak i odelo. Zadatak ovih četa bio je da se „па poziv upravnih vlasti stave odmah na službu i rade samo po naređenjima državnih vlasti, bilo pod komandom policijskih organa, bilo pod komandom vojnih starešina“ 15. U akcijama članovi ovih ,,omladinskih“ organizacija, prema mnogim podacima, „čine pravo pljačkanje“ i pojavljuju se u selima „као najveći nasilnici44, a „nemoćna i nenaoružana čeljad nije u stanju da im ovo spreči“ 16. Krajem 1919. godine Centralni odbor Organizovane omladine nameravao je da mobiliše svojih 4.000 članova sa ciljem da, kako se ističe u jednom izveštaju, „jednom raskrste sa protivnicima današnjeg stanja ne birajući za ovo sredstva“ 17. Stvarni organizatori ovih četa, poverenik vlade i komandant zetske divizijske oblasti, uviđajući da se one izvrgavaju u prave terorističke bande, koje ne poštuju nikakvu disciplinu, tražili su u nekoliko mahova od centralne vlade da se ovakve organizacije u akcijama više ne upotrebljavaju. Međutim, vlada je i decembra 1919. godine smatrala da „пе treba odustati od namere da se organizuje narodna snaga u Crnoj Gori na način kako je to već rešeno“ . „Kraljevska vlada se bila odlu- čila na ovaj korak, — ističe se u ovoj poruci, — iz vrlo važnih politič- kih razloga, koji još uvek stoje.“ 18 Da bi se korisnije mogle upotrebiti ove ,,omladinske“ organizacije, od njihovih članova kasnije su formirane specijalne „leteće čete“ koje su, pod komandom aktivnih oficira, korišćene povremeno, prema potrebi.

Vlasti su, osim toga, prema potrebi u pojedinim mestima formi- rale i tzv. „narodne garde“ . Aprila 1920. godine, u vreme kulminacije štrajka železničara, javljaju se začeci „narodnih garda“ u Vojvodini i Srbiji.19 Decembra iste godine, u vreme štrajka rudara u Bosni i Hercegovini, vlasti organizuju „narodne garde“ da njima slome pokret rudara. Organizovanje vrše policijski činovnici u sporazumu s vojnim vlastima. Prema priznanju samog ministra Draškovića, vojne vlasti su naoružavale ove garde.20 Terorišući rudare i njihove poro- dice, narodne garde naročito su oštro postupale u tuzlanskom okrugu.21

15 AVII, Operacijski dnevnik Operativnog odeljenja Vrhovne komande,13. X 1919, 285.

16 AVII, P—6, K —642, br. 2, Komanda Zetske div. oblasti Komandi Druga armijske oblasti, 10. X I 1919.

17 AVII, P—6, K —642, br. 2, Riječki odred komandantu Zetske div. oblasti, 10. VIII 1919. Virski odred u depeši istoj Komandi, 8. VIII 1919.

18 AVII, P—VI, K —44, br. 32, Ministarstvo vojske i mornarice Vrhovnoj komandi, 30. X II 1919.

10 Aprila meseca održan je protivkomunistički zbor u Subotici, na kojem je donesena rezolucija kojom se osuđuje ,,rad komunista". Zbor je doneo takođe odluku da se protiv komunista osnuje „narodna garda“. Na zboru u Smederevu raspravljalo se takođe „о merama kojima će se suzbiti komunistička propaganda“. Београдска штампа, 27. IV 1920.

20 Tako je u Tuzli, da bi se suzbio štrajk rudara, osnovana „narodna garda“. Nju je organizovao načelnik okruga tuzlanskog Dimitrije Grudić u sporazumu sa vojnim komandantom toga grada. Stenografske beleške Ustavotvor- ne skupštine SHS, 1920-1921, I, 8 -9 , 20.

21 Stenografske beleške Ustavotvorne skupštine SHS, 1920—1921, I, 21. Narodna garda u Tuzli izvršila je pohod u rudarsko naselje Husino i tamo masakrirala rudare. Nasilja nad rudarima izvršena su još u selima: Oražju, Perselu, Brezi, Ljubači i Lubnici. Stenografske beleške Ustavotvorne skupštine SHS, 1920-1921, I, 9.

3 2 0 ■” BRANISLAV GLIGORIJEVIC

Snažan podsticaj za osnivanje „narodnih garda“ dat je Obzna- nom. Samom Obznanom vlada je pozvala sve građane da joj se stave na raspolaganje i pomognu je protiv „rastrojnih elemenata koji su tih dana spremali napad na državu“22. Posle objavljivanja Obznane sva buržoaska štampa povela je živu kampanju za orgnizovanje „па- rodnih garda“. Većina listova pozvala je građane da se ne čekajući isključivo od države pomoć, u borbi protiv komunista .,organizuju“ i •potpomogrm državne vlasti“23. (Podvukao — B. G.) Prema izjavi ministra Draškovića, ove garde osnovane su u Beogradu, Vojvodini, Crnoj Gori i Bosni. Neke su osnivane ranije, neke u vreme Obznane, a neke posle nje.24

Atentat na ministra Draškovića upotrebila je buržoazija za novu harangu protiv KPJ. Za nju je to bio čas „obračuna“ . Ona je znala da iskoristi trenutak i harangirajući mase pripremala je „pokolj komunista“ . Radikalski list Straža pisao je u to vreme: „Učirno se od toliko ozloglašenog Hortija! Pod nož sve ono što boljševički misli! Pod nož i žene i decu da im ni pomena ne ostane! Obračun sa anti- državnim elementima s mesta treba da otpočne. Srpska sela i oni koji nacionalno misle neka budu stalno u pripravnosti. Osnivајтгго za ustup boljševicima svuda „narodne garde“ . Oko za oko, zub za zub, Spremajmo se svi za obračun sa .njima, a ko neće sa nama njihov je saveznik i prema tome treba s njim postupati. Oštrimo noževe, punimo puške, neprijatelj nam je objavio rat do istrage. Ili mi ili oni.“25 U mnogim mestima održavani su protivkomunistički zborovi. i- mitinzi, na kojima se zaklinjalo na „obračun s komunistima“ i na kojima su organizovane „narodne garde“ i „narodne odbrane“ . Nacionalistič- ke organizacije, osnovane još ranije, koje su jedva životarile, sada oživljavaju i popunjavaju svoje redove.

I STVARANJE JNNO (ORJUNE). AKCIJE PREKO KOJIH SE POKRET ORGANIZUJE UZ PODRŠKU VLASTI

1. Osnivanje JNNO

Orjuna je ponikla iž jedne omladinske organizacije. 23. marta1921. u Splitu je održan malo zapaženi sastanak jedne grupe omladinaca, na kome je osnovana omladinska organizacija sa nazivom Ju- goslovenska napredna nacionalistička omladina (JNNO).26 Organi-

22 T. К а ц л е р о в и ћ , Обзнана, Веоград 1952, 13. St. beleike Ust. skup- štine 1920—1921 I 20

23 Prema Sten. bel. Ustav. skupštine, 1920—1921, I, 26.24 Isto, 32.25 Стража, орган Радикалне странке, Осијек, 23. VII 1921 (proglas napi-

san krupnim kurzivnim slovima). U istom., tonu piše i Балкан: „Zakunimo se svi Srbi, Hrvati i Slovenci nad mrtvim telom Milorada Draškovića, da cemo ga osvetiti, da ćemo ognjem i mačem iz naše zajedničke kuće trebiti njene neprijatelje [...] Oko za okoi! Zub za zub! Srbi u svim kućama [...] organizujte se u narodne garde.“ Балкан, 23. VII 1921.

26 Novo doba, 24. III 1921. Za prvog predsednika je izabran Marko Nani, a za sekretara Edo' Bulat. Organizacija se često zvala i „nacionalna" umesto „nacionalistička". Sa sličnim imenoni postojala je još i ranije u Splitu omladinska organizacija Jugoslovenska nacionalna omladina, o kojoj znamo jedino toliko da je bila jedna od potpisnica. Rezolucije seniora, 1919. godine. (Obnova, 18. X 1919.)

ORJUNA — 3 2 1

zacija je osnovana na inicijativu Demokratske stranke od njenih mlađih sledbenika. Zvanični osnivači i prvi članovi bili su, kako su sami sebe nazivali, „nacionalistički demokratski omladinci“27.

Prema vremenu i prilikama kad se ova organizacija začela, treba imati u vidu nekoliko momenata, koji ukazuju na motive njenog osnivanja. Stvorena neposredno posle donošenja Obznane, u vreme kada buržoazija u strahu od „komunističke opasnosti“ podstiče i, uz pomoć vlasti, potpomaže organizovanje privatne inicijative, JNNO je samo predstavljala beočug u lancu organizovanih „narodnih gardi“, osnivanih sa ciljem i zadatkom da se bore protiv revolucionarnog radničkog pokreta.28 Taj osnovni cilj ona će pokazati svojim prvim akcijama.

Njenu ulogu, međutim, određivali su i političari iz Demokratske stranke, koji su u njoj pre svega videli borbenu organizaciju, koju će moći upotrebiti u borbi protiv „separatističkih“ hrvatskih stranaka. U njoj je tražena pogodna forma borbe protiv hrvatskog nacionalnog pokreta, da se pomoću nje održi politički centralizam u Hrvatskoj, čiji je najveći pobornik, u to vreme, bila Demokratska stranka. S te strane, upravo kao i da je osnivanje JNNO vremenski podešeno da parira najavljenoj akciji Hrvatske zajednice, koja se u to vreme spremala da prenese svoju delatnost i- na Split pokretanjem svoga lista. Tri dana posle svog konstituisanja JNNO je održala ,,vanredni“ sastanak, na kome su njene vođe govorile članovima „о bezuvjetnoj potrebi snažnog istupa protiv Hrvatske zajednice“ . Posle sastanka demonstriralo se protiv hrvatskih ,,separatista“, osobito Drinkovića, i spaljeni su prvi primerci organa Hrvatske zajednice Hrvatskog lista, koje su omladinci zapalili.29

Najzad, osnivanje ove organizacije prividno se dovodilo u vezu, po tlu na kome je ponikla, i s potrebom jedne borbene organizacije za odbranu ugroženih krajeva od italijanskih pretnji. U stvari, ovo je bila samo propagandna parola s kojom se agitovalo u masama, za što se koristilo nezadovoljstvo izazvano rezultatom Rapalskog ugovora s Italijom (1920), koje je još više pojačavano sabotiranjem iz- vršenja toga Ugovora od strane Italije na taj način što je ona odu- govlačila s povlačenjem svoje vojske iz zaposednutih krajeva. Ovaj propagandni adut vrlo je često ponavljan pri svim akcijama na organizovanju pokreta. Ovde treba istaći činjenicu da su prve organizacije osnivane na tom terenu kao i da jedan deo članstva i vođstva sačinjavaju ljudi koji su prebegli iz krajeva okupiranih od strane Italije.30 Međutim, s druge strane, sredina u kojoj se organizacija stvarala i bliskost okupacione italijanske zone iz koje se regrutuje jedan

27 Poziv na osnivački sastanak upućen je od strane „Promlciteljnog odbora“ „пас. demokratskoj omladini“. (Novo doba, 22. III 1921.) U Ustavotvor- noj skupštini povodom osnivanja ove organizacije, izraženo je mišljenje da je ona osnovana od strane „đemokrata", Slen. bel. Vstav. skupštine, 1920—1921, I, 21.

28 U literaturi postoji mišljenje da je JNNO u Splitu ponikla kao reakcija na komunistički pokret. Otokar Keršovani, Nove generacije i njihovi pokreti, zbornik — Generacija pred stvaranjem, Beograd 1925, 122.

29 Sten. bel. Ustav. skupštine, 1920—1921, I, 21. Novo doba, nezavisni list, Split, 29. III 1921.

80 Prve organizacije niču u: Dubrovniku, Metkoviću, Starogradu, Blatu, Trogiru, Stankovcima, Jelsi na Hvaru, na Rabu, u Vranjici, Sinju, Makarskoj

81 Istorlja XX veka, knjiga V

322 ~ BRANISLAV GLIGORIJEVIĆ

deo članstva utiču i na formiranje ove organizacije prema uzorima po kojima se, u to vreme, stvaraju fašističke organizacije u Italiji.31

Momenti koje smo istakli i koji određuju ciljeve osnivanja ove organizacije očigledni su i u njenim prvim deklarativnim istupima. U rezoluciji sa osnivačkog sastanka kojom se ona predstavila javnosti, JNNO ističe da će ona „najođlučnije sudelovati u pobijanju pojava koje u sebi kriju bilo plemenski, verski ili klasni separatizam“. U rezoluciji se dalje „osuđuje politika skrštenih ruku“, kojom se Dalmacija prepušta neprijatelju.32 U manifestu, koji je JNNO uputila maja meseca svoj omladini Jugoslavije, poziva ona omladinu da se „organizuje i povede borbu“ protiv svih onih koji svojom razor- nom delatnošću dovode državu „u opasnost socijalne revolucije i kob- nog plemenskog separatizma“. Dalje se, opet, omladina zavetuje da će „oslobodi'ti naše narode ispod tuđinskog jarma.33

I pored svih pretenzija i ambicija da se nametne kao odlučujući faktor, koje organizacija ističe od samog početka, za sve zadatke za koje je stvorena, JNNO je imala da deluje samo u lokalnim okvirima. Njeni osnivači su kasnije sami isticali da nisu očekivali da će iz nje izrasti jedan širi pokret.34 Međutim, prilike su pogodovale da se jedan mali pokret preko niza akcija, u talasima reakcije, podržavan od režima, brzo afirmiše i preraste u širi pokret.

2.Prve terorističke akcije protiv komunista i -pristalica hrvatskihstranaka

Prve veće akcije izvela je nacionalistička omladina protiv komunista. Posle atentata na ministra Draškovića, buržoazija podstiče na istup „narodnih garda“. Ona računa na podršku nacionalističkih elemenata i koristi njihove manifestacije da preduzme zakonske mere protiv KPJ. U partijskim dokumentima zabeleženi su ovi prvi istupi nacionalističke omladine: „Insceniraju se u celoj zemlji patriotske manifestacije nacionalističkog lumpa (fašističke organizacije), demoliraju se radnički domovi i zahtevaju se najenergičnije mere da se sa komunistima bezobzirno i definitivno obračuna.“35

i Sibeniku. Pobeda, glavni organ JNNO (od maja 1922. glavni oirgan Orjune), Split, 24. VII 1921; Novo doba, 30 VIII 1921. i 1. VIII 1921.

Od prebeglih iz okupiranih lcrajeva da pomenemo Franju Petretića iz Istre, kojd je, čim je došao u Split, ,,kooptiran“ u Glavni odbor JNNO. (Novo doba, 23. V 1921.) Iz Istre je i Ivo Mogorović, organizator JNNO u Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji, i Marko Kranjec vođa slovenačke Orjune.

31 Gotovo svi oni koji su se i najmanje doticali ovog pitanja ističu taj moment. Oskar Randi, Italijan, rođen u Dalmaciji, profesor na Univerzitetu u Rimu, piše da je Orjuna osnovana 1921. godine u Splitu ,,u kontaktu sa Tali- janima onoga grada“, te da se i „inspirisala duhom italijanskim". Stoga on ne zna kako da objasni držanje Orjune, koja hoće da „imituje fašizam i da ga istovremeno tuče“. O Randi, Fašizam naspram Jugoslavije. Nova Evropa, 14,1926, 234. Vid. još: Mijo Radošević, Osnovi nove Jugoslavije, Beograd 1935, 586; O. K e r š o v a n i , n.d., 122.

32 Cit. kod B a r t u l o v i ć a , n.d., 81.33 Novo doba, 24. V 1921.84 Ovako mišljenje izražava se kasnije kad se baca pogled na začetke

Orjune. Orjuna, organ Orjune u Sloveniji, Ljubljana, 16. IX 1923.35 Arhiv Instituta za istoriju radničkog pokreta, fond Kominterne (u da-

Ijem tekstu: A —IIRP—K) 19/1, Rezolucija o političkoj situaciji i najbližim za- dacima Partije na I zemaljskoj konferenciji, KPJ, 5.

ORJUNA — 3 2 3

Odmah, čim je stigla vest o ubistvu Draškovića, 21. jula uveče, članovi organizacije JNNO izašli su na ulice da demonstriraju protiv „komunističkog terora“ . Naoružani revolverima, kamama i batinama, oni su upadali u stanove komunista i, kako ih tamo nisu nala- zili, demolirali su njihove stanove; na ulici se grupi demonstranata suprotstavila jedna grupa komunista. Razvila se žestoka borba revolverima, koja je prekinuta dolaskom policije. Bilo je dosta teže i lakše ranjenih. Polici'ja je hapsila samo komuniste, dozvoljavajući omladincima da ih, onako svezane, vređaju i zlostavljaju.36 U stvari, nacionalistička omladina je samo inscenirala ovaj sukob, provocira- jući komuniste. Suprotstavljanje komunista nacionalističkoj omladini policija uzima kao povod za masovno hapšenje u Splitu. Oko 150 radnika-komunista uhapšeno je i osuđeno na tri do osam meseci zatvora. Prema izveštaju pokrajinskog sekretara za Dalmaciju, zbog toga se partijska organizacija u splitu privremeno „raspala“ .37

U Zagrebu su, iste večeri, takođe priređene velike demonstracije predvođene nacionalističkom omladinom, koje su se sutradan ponovile sa još većom žestinom. Demonstracije su imale i antihrvatski karakter. Demonstranti su pokušali da demoliraju redakcifje listova: Obzor, Hrvat i Jutarnji list, zato što su na svojim stranicama pisali da je za atentat kriva centralna vlada. Policija je oružanom intervencijom morala da spreči izgrede. U jednoj ulici „došlo je do oštrog sukoba s komunistima i frankovcima“. Demonstracije su završene spaljiva- njem velike hrpe lista Hrvat,38 Istog dana u Osijeku manifestantni su demolirali više komunističkih kuća i Radnički dom.39

U Beogradu je 24. jula, na inicijativu nacionaliističke omladine, U zajednici s nekoliko nacionalističkih udruženja, održan protivko- munistički miting, sa kojeg je upućen zahtev Narodnoj skupštini ,,da odmah upotrebi najenergičnije mere protiv svih razornih i antidr- žavnih elemenata i da donese odmah zakon o zaštiti države“ . Na mitingu je odlučeno da se u celoj zemlji osnuje Narodna odbrana, te su u tu svrhu pozvani svi građani da se organizuju i povedu oštru borbu protiv komunista.40

U Dalmaciji je JNNO nastavila da organizuje protestne zborove, na kojima se demonstriralo „protiv komunista i separatista"41. I posle donošenja Zakona o zaštiti države talas protivkomunističkih zborova nije prestajao. 9. avgusta, na inicijativu JNNO, održan je protiv- komunistički zbor u Dubrovniku. Na zboru je donesena rezolucija u kojoj se: „osuđuje protivdržavno delovanje komunista“ u celoj zemlji; rezolucija, dalje, „odobrava odlučne korake“, koje je vlada preduzela (Zakon o zaštiti države — Prim. B. G.) i izražava spremnost „da po-

3* Demonstranti su đemolirali stanove dstaknutih komunista: Jelaske, dr Vrankovića i Pinte. U sukobu su teže ranjena 4 komunista. Novo doba, 22. VII 1922; A -IIR P -K , 34/II zapisnik II konferencije KPJ, 58.

37 A -IIR P -K , 34/II zapisnik II konferencije KPJ, 58.38 Slobodna tribuna, 31. VII 1921; 2; Riječ, 22. i 23. VII 1921. Политика,

22. i 23. VII 1921.39 Политика, 1. VIII 1921; Novo doba, 1. VIII 1921.40 Od strane „nacionalističke omladine" na zboru je govorio Miloš Radoj-

lović, bogati beogradski trgovac, kasnije vođa beogradske Orjune; Политика, 25. IV 1921; Демократија, 26. IV 1921; I. R i b a r , (Politički zapisi, Beograd 1949, I, 15) piše da je Radojlorvić na ovom zboru rekao: „Komunista je slo- bodno ubiti, jer to zahtevaju sigurnost države i dinastije.'1

41 Sa zborova JNNO u Sinju i Sibeniku. Novo doba, 30. VII i 1. VIII 1921.

31*

324 — B R A N IStA V GLIGORIJEVIC

dupre vlast u ovom radu“42. Naoružani batinama, nacionalisti su se sukobili s radnicima na Stradunu. U sukobu je teže ranjen jedan radnik, koji je kasnije podlegao ranama.43

Ovim akcijama JNNO se afirmisala u očima predstavnika vlasti. Nije slučajno što je tek tada, početkom avgusta, pokrenut i borbeni organ organizacije Pobeda, koji se u cilju agitacije i propagande služi i najbrutalnijim sredstvima. List je odmah poveo još žešću kampanju protiv komunista. Preko svog organa vođstvo JNNO je, u ime svojih članova, davalo svečanu obavezu da će „povesti junačku borbu do istrebljenja komunista“i4. U samom Splitu organizacija je uputila proglas građanima zahtevajući od njih da ,,bojkotuju“ komumste: „Pozivamo građanstvo Splita da skupa s nama provedu oštru i kon- sekventnu borbu protiv komunista. Proglašujemo bojkot protiv komunista. Poslodavac neka otpusti radnika komunistu, mušterija neka ne kupuje kod trgovca komuniste. Potrebno je potpuno ih uništiti. Dužnost je svih građana da prijave one koji krše ovaj bojkot i to usmeno u prostorijama naše organizacije.”45 Istovremeno, rukovodstvo je izdalo svojim organizacijama sledeću naredbu: „Svima našim organizacijama u Dalmaciji naređujemo da u ovim prvim danima naše akcije razviju čim više energiju i delatnost. Organizacije neka budu čvrste i disciplinovane i istupe prema separatistima jaki i od- lučni. Posle atentata na Draškovića oseća se potreba da se poveđe borba do istrebljenja ne samo protiv komunista, nego i protiv svih onih koji seju mržnju na unitarizam, državu i jugoslovenstvo.“46

Posle toga usledile su manje akcijje: avgusta u Splitu, kada su batinali učesnike jednog katoličkog omladinskog kongresa, i istog meseca u Sinju, gde su opet rasturili jedan klerikalni skup.47 Veće akcije protiv pristalica hrvatskih stranaka došle su tek početkom 1922. g'odine, povodom slanja tzv. ,,Memoranduma“ Hrvatskog bloka među- narodnoj konferenciji u Đenovi.

Centralistički režim, koji je represivnim administrativnim merama gušio hrvatski nacionalni pokret, tražio je za te mere bilo kakvu podršku u ,,masama“, osobito u hrvatskim krajevima. U tu svrhu dobro je došlo i istupanje JNNO, koja se već svojim akcijama protiv komunista afirmisala. Početkom februara najviši predstavnici JNNO, na čelu sa predsednikom Direktorijuma Mirkom Korolijom, doputo- vali su u Beograd, gde su bili u audijenciju kod kralja, koji ih je na- ročito „Ijubazno primio“, a zatim i kod ostalih predstavnika centralne vlasti. Tom prilikom, prema jednom podatku, oni su za svoje akcije bili „ankuražirani na visokim i najvišim mestima“48. Bez sumnje da im je tom prilikom obećana moralna i materijalna pomoć, jer su se naj- viši rukovodioci ove organizacije, prema pisanju jednog beogradskog lista, vratili iz Beograda „puni oduševljenja i pobuda“49

Upravo u vreme ove posete Beogradu, marta 1922. godine, kampanja vođena od strane JNNO protiv politike Hrvatskog bloka do- stiže vrhunac. Nebiranim rečima, veoma teškim i uvredljivim, za-

42 Narodna svijest, nezavisni list, Dubrovnik, 17. VIII 1921.41 D r a g o G i z d i ć , Dalmacija 1941, Zagreb 1957, 39—40.44 Pobeda, 4. VIII 1921.45 Isto.46 Isto.47 Novo doba, 2. VIII 1921; Slobodna Tribuna, 14. VIII 1921.48 Недељни гласник, независни лист, Београд, 12. III 1922. 6.40 Недељни гласник, 26. III 1922, 6.

ORJUNA - 3 2 5

sipali su oni svoje protivnike. U kampanji su istaknute i1 pretenzije da se organizacija nametne kao odlučujući faktor u onemogućava- nju politike Hrvatskog bloka. Nacionalisti okrivljuju predstav- ništvo Hrvatskog bloka za gubljenje autoriteta države na strani, inflaciju novca u zemlji i uopšte onemogućavanje konsolidovanja dr- žave, i energično traže od vlade u Beogradu ,,da zlikovce odmah ka- zni“ . „Ако nadležni ne preduzmu ništa, — poručuje se dalje, mi ćemo se obračunati. Ovo je naša ozbiljna poruka Beogradu — ako danas- sutra naša privatna inicijativa preduzme ulogu sudije...50 S tim za- htevima i pretnjama održavani su protestni zborovi po celoj Dal- maciji.51 Oni su se često pretvarali u demonstracije, pri čemu je dolazilo do fizičkih i oružanih sukoba između članova JNNO i pristalica hrvatskih stranaka. Tako se, npr., sukob u Dubrovniku pretvorio u pravu oružanu bitku, čiju oštrinu pokazuje i intervencija vojske, „која je uspela da zaposedne sve položaje“ i da tako zavede mir, pošto je žandarmerija, koja je dejstvovala pre toga, bila bespomoćna.52 Pitanje je koliko su ovi protestni zborovi bili po- sećeni'. Prema nekim podacima, odziv na ovim zborovima „nije bio tako sjajan“ . Naročito se zapažalo odsustvo seljaka, koji su u ovim akcijama nacionalističke omladine videli samo služenje beogradskom režimu, od koga oni nisu dobijali nikakvu pomoć za pobolj- šanje svog ekonomskog položaja. Zborovima su prisustvovali jedino pristalice Demokratske i Radikalne stranke ili ljudi koji su bili u tesnoj vezi s režimom.53

Ali bez obzira na to što ove akcije JNNO nisu imale neku masovnu bazu, niti su uzele šire razmere, one su ipak dobro došle cen- tralističkom režimu da akciju Hrvatskog bloka oko „Memoranduma“ predstavi kao usamljenu, koja izaziva ogorčenje jug'oslovenske javnosti. Osobito se težilo da ove protivhrvatske manifestacije odjeknu u inostranstvu. Na sednici Hrvatskog bloka, aprila 1922. godine, iz- neto je da vlada u Beogradu šalje vesti u inostranstvo prema kojima će se uskoro „ogorčene jugoslovenske narodne mase [...] obračunati sa hrvatskim separatistima i veleizdajnicima“54.

Na unutrašnjem planu, međutim, ove antihrvatske demonstracije su samo izazvale reakciju hrvatskih nacionalnih elemenata. Če- sti oružani sukobi između pristalica JNNO i organizacije Hrvatske nacionalne omladiine (Hanao), 'dočaravaju prizore gra- đanskog rata. Maja 1922. godine, na sletu članova Hrvatskog sokola na Plitvicama, članovi JNNO terorisali su učesnike sleta i maltretirali njihovog vođu dra Rudolfa Horvata55; kao reakcija na to, juna iste godine hrvatski nacionalisti ubijaju pristalicu JNNO Milana Crevara u Gospiću56, i istog meseca dolazi do sukoba između jugoslo-

м Pobeda, 7. III 1922.51 Protestni zborovi održani su u: Splitu, Solinu, Makarskoj, Imotskom,

Vodicama, Jelsi, Sinju, Pagu, Obrovcu, Sutivanu, Supetru, Betini, Murteru, Omišu, Korčuli, Tučepima itd. Novo doba, 27. II 1922; Riječ, organ Demokrat- ske stranke, Zagreb 27. i 28. II 1922; 4. i 27. III 1922.

52 Sukob u Dubrovniku izbio je 21. II 1922. godine između članova Hrvat- ske radničke zadrug'e i nacionalista koji su demonstrirali. Novo doba, 23. II 1922; Riječ, 23. II 1922; Pobeda, 26. II 1922.

83 Недељни гласник, 26. III 1922, 6.54 Slobodni dom, glavnd organ HRSS (HSS), Zagreb, 2. IV 1922, 4—5 X I

sednica Hrvatske republikanske zastupničke većine i VI sednica Hrvatskog bloka55 Slobodna trlbuna, 6, VI 1922, 4.и Riječ, 16. VI 1922, 3.

326 BRANISLAV GLIGORIJEVIC

venskih i hrvatskih nacionalista u Zagrebu; ovo se ponovilo u julu, kada je u Zagrebu s obe strane ispaljeno više revolverskih hitaca, pri čemu je ubijen omladinac Rožić.67 U svim ovim akcijama članovi JNNO su samo isprovocirali pristalice Hanao. Otpor hrvatskih omladinaca daje povoda vlastima za vanredne i energične mere: posle sukoba u Zagrebu vlasti zabranjuju hrvatska nacionalna društva: Hrvatskog sokola i Hrvatsku ženu58

3. Organizovanje pofcreta uz podršJcu vlasti

Akcijama protiv komunista i protiv pristalica Hrvatskog bloka nacionalistička omladina je kod centralističkog režima pribavila le- gitimaciju njegovog najpobornijeg branioca. Buržoazija na vlasti tek tada uviđa od kakve im koristi može biti ova organizacija za održavanje svog centralističkog režima, s jedne strane, u borbi protiv svakog socijalnog pokreta, a, s druge, protiv pokreta obespravljenih nacija. Zato vlast svuda potpomaže organizovanje JNNO. Na- cionalistička omladina je preko ovih akcija, nalazeći se uvek u cen- tru zbivanja, koristila izvanredno povoljnu priliku da u naelektri- sanoj atmosferi vrbuje svoje pristalice. Za širenje pokreta bilo je značajno što su njemu prišli i dobili rukovodeću ulogu pojedinci iz redova književnika i novinara, koji su svojim pisanjem umeli da raspale oduševljenje mladih.69 U širenju pokreta značajnu ulogu, u početku, imala je jedna grupa splitskih studenata, članova JNNO, koji su studirali na univerzitetima Zagreba, Beograda i Ljubljane; oni su sačinjavali jezgro iz kojeg će poniknuti organizacija JNNO.

a) Osnivanje organizacija u Hrvatskoj. — Van Dalmacije, pokret se najpre začeo u Zagrebu. Tu je postojalo nacionalističko jezgro, sastavljeno od nacionalističke omladine, dobrovoljaca i sokola. Ono _je bilo aktivno još u vreme julskih protivkomunističkih demonstracija. Na Zagrebačkom sveučilištu nekolicina splitskih studenata, članova JNNO, okupljala je oko sebe jednu grupu studenata, koja je, izazivajući tuče i terorišući frankovački i komunistički orijon- tisane studente, bila aktivna još tokom 1921. godine.60 Međutim, tek

57 Slobodna tribuna, 13. VI i 15. VII 1922.58 Riječ, 16. VI 1922, 4. Raspust blokaškth društava; Slobodna tribuna,

14. VI 1922, 6. Već posle prvi’h incidenata u Zagrebu zaveden je policijski čas: svi javni lokali morali su biti zatvoreni već u 9 časova uveče. U isto vreme u Zagreb su stigli jaki ođredi žandarmerije, koji su se smestili po vojničkim kasarnama. Oni su patrolirali gradom i imali su naređenje da ,Д najmanji pokušaj izgreda protiv države smesta suzbiju oružjem“. Riječ, 13. VI 1922, 4, Za javni mir i sigurnost u Zagrebu,

68 Prvl pređsednik Direktorija — M. Korolija bio je pesnik, Bartulović, književnik; Vođa Orjune u Skoplju M. Jelić, književnik; jedan od vođa Orjime u Sloveniji Vladimir Levstik takođe književnik; književnik je i Dinko Anđeli- nović iz Zagreba; kao simpatizer pokreta javlja se Aleksa Santić pesmom „Himna Orjuni“.

60 Predvodnik ove studentske terorističke grupe bio je Berislav Anđeli- nović, student prava. Februara 1921. godine ova grupa je izazvala sukob, prilikom izbora studentske delegacije za Internacionalnu studentsku konferenciju u Pragu. Napredni studenti i komunisti usprotivili su se slanju studentske delegacije na ovu Konferenciju a tzv. studenti nacionalisti su pokušali da omo- guće slanje ove delegacije — terorom, pri čemu je dožlo do krvave tuče. Slo- bodna tribuna, 6. Ill 1921; Политика, 28. II 1921, V o j o R a j č e v i ć , (Stu-

ORJUNA — 3 2 7

posle akcije protiv „Memoranduma" Hrvatskog bloka, ova se grupa i organizaciono oformila. Jedna akcija nacionalističke omladine u Zagrebu ubrzala je njihovo organizovanje.Marta meseca 1922. nacionalisti su bombama i revolverima rasturili skup bivših austrougar- skih oficira, pa je publicitet koji je tome događaju dat, pri čemu je većina buržoaske štampe opravdavala ovakvu akciju, doprinelo njihovom organizovanju61 Ubrzo posle toga u aprilu mesecu, Po- beda piše da je organizovana JNNO u Zagrebu koja „već broji preko 1000 omladinaca“62. Maja meseca osniva se nekoliko organizacija u Hrvatskom primorju63, avgusta je osnovana organizacija u Osije- ku64, a nešto kasnije i u Slavonskom Brodu.65

Za organizovanje JNNO u Hrvatskoj karakteristično je da se ono vršilo pod parolom borbe protiv hrvatskog ,,separatizma“, to jest protiv hrvatskog nacionalnog pokreta. Od strane centralističkog režima JNNO je prihvaćena kao pogodna forma da se pomoću nje zavede još jači centralizam u Hrvatskoj i omogući dalje ugnjeta- vanje hrvatskog naroda. Zato organizovanje vrše nosioci tog režima. Dopisnik Slobodne tribine iznosi nam zanimljive podatke o tome kako se pokret organizovao u Dalmaciji. Od strane predstavnika vlasti slati su u sva mesta poverenici. U svakom mestu našlo se uvek po desetak ili više besposlenih mladića, „koji će za nagradu biti pro- glašeni jedino pouzdanim pri svim mjesnim, vojnim i civilnim vlastima“. Oni su imali zadatak da se bore protiv ,,nepouzdanih“ . Go- tovo nema mesta gde se od takvih nije mogla organizovati „pouzdana četa“66.

Organizacije JNNO se osnivaju u vreme vladavine radikalsko- demokratske koalicije. Obe stranke u Hrvatskoj potpomažu i pod- stiču organizovanje JNNO. Narodnii poslanik, istaknuti prvak De- mokratske stranke B. G. Anđelinović ističe u pismu upućenom Da- vidoviću da se on ,,istovjetovao“ s radom i „mnogim istupima“ JNNO, i sugerira mu da treba nužno „podupirati i spontanu reakciju nacionalnih elemenata protiv antidržavnih struja“, te da na taj način vlada uzmogne „legalnim sredstvima provađati sistem ,jače ruke’ i podići autoritet države u Hrvatskoj i Slavoniji“67. Organiza- cije se osnivaju s teškom mukom, gotovo prisilno, na intervenciju najviših predstavnika vlasti, uz veliki otpor naprednih snaga u Hr- vatskoj. Tipičan je primer sa osnivanjem JNNO u Osijeku. Za stvaranje organizacije JNNO u ovom mestu najprije je sprovedena živa

dentski pokret na Zagrebačkom sveučilištu, Zagreb 1959, 45) pominje ovaj ‘ istup studenata nacionalista kao „prvu akciju“ Orjune na Sveučilištu.

Decembra iste godine Anđelinovićeva grupa je porazbijala ploče sa imenima nekih stuđentskih klubova, čime je izazvala većinu studentskih udruže- nja da osude ovakve postupke i zatraži isldjučenje ove grupe sa Sveučilišta. Donoseći rezoluciju studentskih udruženja protiv nacionalista, Slobodna tribuna piše o Anđelinoviću da se on istakao već ranije u Splitu napadajući „па goloruke omlađince‘‘.Slobodna tribuna, 17. XII 1921.

61 Slobodna tribuna, 27. III 1922; Pokret nezavisni nacionalistički list, Zagreb, 26. III 1922; Riječ, 28. III 1922.

62 Pobeda, 26. IV 1922.63 Prve organizacije osnovane su u Bakru, Sušaku, Kraljevici i na ostrvu

Krk. Pokret, 18. III 1923.64 Стража, 22. VIII 1922, 2, Osnivanje JNNO u Osijeku.85 Видовдан, organ Orjune, Novi Sad, 30. VIII 1922.60 Slobodna tribuna, 23. VI 1922, 4, Omladina i razbijačka služba.67 Недељни гласник, 13. VIII 1922, 6. Slobodna tribuna, 19. VIII 1922, 3, 4.


кашрапја preko radikalskog organa Straže. Marta 1922. godine, u vreme navedene akcije Hrvatskog bloka, ovaj list traži da se ,,što pre počne sa obrazovanjem tih narodnih garda“ , koje bi se upotre- bile u borbi protiv Hrvata.68 Nekoliko meseci kasnije isti list alar- mira da je „кгајпје vreme da se maknu legije nacionalno osveštenih elemenata“ , koji će Hrvatskom bloku, koji je navodno počeo akciju u znak ,,nasilja“ , odgovoriti „istom merom“. List podvlači da snda „inicijativa pada u dužnost nacionalističke omladine“69. Posle toga, jula meseca, izvršene su pripreme da se osnuje organizacija u Osi- jeku. Međutim, protiv toga je ustalo građanstvo ovog grada, pa je održana vanredna sednica Gradskog zastupstva, na kojoj su više predstavnika tražili da se uputi ,,protest“ centralnoj vladi povodom eventualnog osnivanja ove organizacije. Ovome su se usprotivili veliki župan dr Božić, koji je, braneći osnivanje ove organizacije, ukazao na „plemenite ciljeve tog udruženja“, i gradski načelnik dr Hengl, koji je, opet, izjavio da je ta organizacija tako dobra i- kori- sna da bi sam on mogao „mirne duše da stupi u tu organizaciju“70. Tek posle ove sednice održana je osnivačka skupština JNNO u Osijeku.71

b) U Vojvodini. — Pokret JNNO naišao je na pogodan teren u Vojvodini. Dva momenta uslovljavaju širenje pokreta: težnja mlade srpske buržoazije da, ne birajući sredstva, potisne s vodećih privrednih položaja još uvek ekonomski jake Nemce, mađarizovane Jevreje i Mađare; namera Demokratske stranke da politički parira uticaju Radikalne stranke.

U Vojvodini je još ranije stvoren tzv. „nacionalni element“ ko- lonizacijom dobrovoljaca, koja je opet imala, osim ekonomske i po- litičke svrhe, naseljavanjem tih nacionalnih elemenata „ojačati slovenski živalj i ekonomski parirati uticaju Nemaca ii Mađara“, koji, kako piše jedan vojvođanski list, „još uvek vrše pritisak na srpska sela u Vojvodini“72. Zato vojvođanska buržoazija aktivno pomaže pokret JNNO, ne zanoseći se toliko jugoslovenskom idejom koliko či/njenicom da je borba za tu ideju uperena protiv Mađara i Ne- maca.73 Organizacije se osnivaju poglavito u mestima pretežno na- seljenim tim nacionalnim manjinama. Osnivaju ih „seoske gazde sa beležnikom da pomoću Orjune spasavaju svoj prestiž a beležnik svoj položaj“ .74 Formalno organizovanje vrši se preko već ranije osnova- nih nacionalniih udruženja Narodne odbrane i Udruženja rezervnih oficira.75 Prva nacionalistička organizacija u Vojvodini osnovana je

** Стража, 3. III 1922, 1, Народне гарде.89 Стража, 16. VI 1922, 1. Кр№јње је време.70 Стража, 2. i 3. VIII 1922, 3, 2, Ванредна седница градског за,ступстеа.71 Viđ. nap. 64.72 Застава, орган Радикалне странке, Нови Сад, 30. IV 1922, 5, Vid. Ји-

goslavija, almanah Saveza dobrovoljaca 1922, 50—51, 254.73 Kada se kasnije počinje stvarati nacionalistička organizacija Srnao sa

velikosrpskom ideologijom, гд njene organizacije stupa većina onih koji su nekad bili u organizacijama Orjune. (Застава, 22. VI 1923, 3.)

74 Застава, 13. III 1923.75 Jedan dobrovoljac, koji je ranije bio član Narodne odbrane piše da je

istuplo iz njenog članstva jer ona „postade Orjuna“. Србадија, орган Српске националне омладине (Срнао), 25. X I 1923. Na jednoj skupštini JNNO u Novom. Sađu avgusta 1922. godine vidimo sekretara Narođne odbrane Jurišića i sekretara Udruženja rezervnih oficira Miokovića. Видовдан, 2. VIII 1922.

ORJUNA — 3 2 9

u Subotici, marta 1922. godine, gde je pokrenut i organ Princip.76 Međutim, tek sa osnivanjem organizacije u Novom Sadu, juna 1922. godine77, gde je pokrenut i borbeni organ nacionalista Vidovdan, pokret se počeo širiti po celoj Vojvodini. U Novom Sadu je osnovan Oblasni odbor, koji je počeo osnivati organizacije u unutrašnjo- sti'. Nizom akcija, izvršavajući zadatke za koje je stvorena, JNNO se u Vojvodini brzo afirmisala. Avgusta 1922. godine nacionalisti su razrušili redakciju mađarskog lista Hirlap u Subotici i nemač- kog lista Deutscher Volksblatt.78 Decembra iste godine u redakciju mađarskog lista Delbacska u Novom Sadu bačena je bomba.79 Osim rušenja redakcije mađarskih i nemačkih listova i terorisanja mađar- skog i nemačkog stanovništva, u pojedinim akcijama isticani su i teritorijalni zahtevi na račun Mađarske. Avgusta 1922. godine na zboru JNNO, Saveza dobrovoljaca i Narodne odbrane traženo je da se okupira Baranja. Nacionalisti iz svoje sredine nude vladi io.000 dobrovoljaca.80 Posle ovih akcija centralne vlasti pružaju podršku pri organizovanju Orjune. Jula meseca, posle rušenja redakcije jednog mađarskog lista, vlasti u Novom Sadu zabranile su dalje delovanje Orjune. Međutim, ministar unutrašnjih poslova „suspendo- vao je ovu odluku“, te je time njen rad zvanično potvrđen od naj- viših vlasti.81

c) U Srbiji i drugim krajevima. — Mada se pominju prve organizacije nacionalista u Beogradu još marta 1922. godine,82 pokret u Srbiji će se sporo razviti i on neće imati većeg značaja. Naciona- listi su imali uporište na Beogradskom univerzitetu, među studentima, u prvom redu u opštestudentskom udruženju Pobratimstvu. U njemu su vodili ogorčenu borbu protiv članova Kluba studenata marksista, koji je uspevao delimično da vlada celim udruženjem i da nametne svoje odluke. Ovo je samo uticalo da se pred opasnošću od komunista studenti koji su ulazili u sastav buržoaskih stranaka, a koji su bili zastupljeni proporcionalno u ovom udruženju, grupišu i približe „nacionalnom bloku“ studenata, u kojem su glavnu reč vodili nacionalisti. Ovi su, ojačani, imajući podršku, znali i fizički da obezbede svoj uticaj. Decembra 1922. godine došlo je do sukoba između nacionalista i komunista. U opštoj tuči nacionalisti su uspeli da pocepaju komunističku crvenu zastavu, koju su na Terazijama kod kraljevog dvora spalili. Posle podne istog dana održana je sednica „nacionalnog bloka“ studenata pod predsedništvom predstavnika Orjune, na kojoj se govorilo „protiv komunista i defetista*1 i na kojoj je donesena zajednička odluka da se „povede najogorčenija borba protiv svih anacionalnih elemenata na univerzitetu“. Izabran je komitet od studenata ovih nacionalnih grupa, koji je trebalo da odluke ove sednice sprovede u delo.83 Posle ove akcije dolazi do

76 U Subotici je osnovana JNNO, 12. III 1922. Pokret, 2. V 1922.77 Pobeđa, 28. VI 1922; Pokret, 30. VI 1922.78 Pokret, 30. VIII 1922; Slobodna tribuna, 31. VIII 1922.70 Pokret, 2. X II 1922; Slobodna tribuna, 5. XII 1922.80 Видовдан, 16. VIII 1922.81 Радничке новине, 2. IX 1922.82 Pokret, 26. III 1922; Застава, 4. V 1922, 2 objavljuje proglas Oblasnog

odbora JNNO u Beogradu, u kome se ističe da su sastanci za osnivanje organizacije bili posećeni „većim delom od studenata".

88 Povod za sukob bio je nepravilan izbor delegata Pobratimstva za Sve- slovenski kongres u Pragu. Pošto su za delegate izabrani samo predstavniei ra-


učvršćenja organizacije u Beogradu, a sredinom 1923. i do osnivanja organizacija u unutrašnjosti: Kragujevcu, Leskovcu i Vranju.81 U samom Beogradu osnovano je više organizacija u pojedinim delo- vima grada, koje su sačinjavale Savez beogradskih Orjuna.

Pokret Orjune organizovao se i delimično održavao još i u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji. Prva organizacija u Sarajevu pominje se već 1921. godine85, ali se zbog slabe aktivnosti morala nekoliko puta obnavljati. U Sarajevu je osnovan i Oblasni odbor, koji je oko sebe prikupio nekoliko organizacija: od njih veće uporište Orjune bilo je u Tuzli.86 Na Kosovu i u Makedoniji osnivaju se organizacije polovinom 1922. godine. Veće uporište bilo je u Kosovskoj Mitrovici, Pri- štini i Skoplju87; u ovom poslednjem bilo je i sedište Oblasnog odbora. U ovim krajevima organizacije se stvaraju s glavnim zadatkom da suzbiju pokret muslimana, organizovanih u političkoj organizaciji JMO, da parališu svaku njihovu akciju koja bi, navodno, mogla štetiti državnom i narodnom jedinstvu. Međutim, prve terorističke akcije protiv muslimana pokazuju veliki otpor koji su oni pružili. Da pomenemo samo neke. Septembra 1922. godine orjunaši su napali na jedan zbor JMO u Višegradu; došlo je do krvavog sukoba, u kome je bilo više mrtvih i ranjenih s obe strane.88 Do još većih krvoprolića došlo je u sukobima sa Šiptarima, pristalicama Džemijeta u Kosovskoj Mitrovici, Prištini i Skoplju, polovinom 1923. godine.89

Iako se ne može utvrditi stvaranje organizacije u Crnoj Gori, i u ovoj oblasti zapažena je teroristička aktivnost izvesnih omladinskih grupa, koja se može identifikovati s istupima Orjune.90

d) U Sloveniji. — Najkasnije se pokret proširio u ovoj oblasti. Istina, prve organizacije pominju se još početkom 192291, ali su one brzo rasturene, da bi se tek početkom 1923. godine pokret učvrstio. Svoju masovnu bazu pokret crpe iz nezadovoljstva širokih slojeva okupacijom Slovenačkog primorja od strane Italije i rezultatom ko- ruškog plebiscita. S te strane pokret se predstavlja kao izraz težnjiđikalne i đemokratske omladine, „opoziciona" omladina predvođena Klubom studenata marksista, sazvala je vanrednu sednicu Pobratimstva sa ciljem da revidira izbor delegata. U nameri da ovo spreče, studenti nacionalisti su iza-zvali tuču za vreme sednice. Време, 11. XII 1922; Правда, 11. XII 1922; Поли-тика, 29. XII 1922.

84 U Kragujevcu je osnovana mesna organizacija Orjune i pokrenut list Шумадијска Орјуиа. Видовдан, 11. VII 1923; u Leskovcu i Vranju osnovane su Orjune oktobra 1923. Шумадијска Орјуна, орган Орјуне, Крагујевац, 14. X 1923.

«5 Pobeđa, 15. X 1921.8« Видовдан, 24. IX 1922.87 Pobeđa, 23. VII 1922; Видовдан, 2. VIII 1922.88 Радничке новине, 2. X 1922.80 Шумадијска Орјуна, 11. VII 1923; Видовдан, 15. VII 1923. U martu

došlo је do oštrog sukoba sa muslimanima u Skoplju. Победа, 16. III 1923. Виддвдан, 22. III 1922.

00 Jedan list piše da je S. Pribićević „osnovao u Crnoj Gori nacionalističku omladinu koja izaziva nasilja u inače uzburkanoj Crnoj Gori“. (Србадија, <J7, 1922, 3.) Isto tako pominje se jedna akcija tih ,,omladinaca“, kada su u Podgorici isprebijali urednika Валкана P. Jovovića. (Радничке новине, 5. IX1922.) Međutim, nigde ne vidimo nijednu organizaciju, nijedan organizovaniji istup. Pokušaj da se u Crnoj Gori osnuje Orjuna vršio je polovinom 1923. nacionalista Uroš Bjelić, ali ne vidimo nikakvog rezultata od tog pokušaja. Buđoađa«, 4. VIII 1923.

01 Pobeda, 16. IV 1922.

ORJUNA - 3 3 1

za oslobođenjem okupiranih krajeva.92 Organizacije se osnivaju pod pokroviteljstvom slovenačke jugoslovenski orijentisane buržoazije, čiji- se najveći deo kupio oko Demokratske stranke, koja je ovim bor- benim organizacijama želela da se posluži da potisne svoje glavne privredne konkurente Nemce, i politički da parira uticaju SLS, a, s druge strane, da ih upotrebi da pomoću njih slomije revolucionarni radnički' pokret, osobito pokret rudara.

Prve terorističke akcije uperene su protiv Nemaca. Februara1923. godine naoružani orjunaši rasturili su jednu svečanost Nemaca u Celju. U demonstracijama demolirano je više od sto kuća i radnji. Iste noći u redakciju nemačkog lista Cillier Zeitung bačena je bomba.93 Marta meseca iste godine došlo je do novih sukoba između Ne- maca i nacionalista u Slovenačkoj Bistrici.94 Juna iste godine prire- đene su protivnemačke demonstracije u Ptuju i Mariboru.95

Posle ovih incidenata Pokrajinska uprava rasturila je neke organizacije nacionalista. Međutim, Ministarstvo unutrašnjih poslova suspendovalo je ovu odluku, smenivši pri tome celu pokrajinsku upravu. Sam ministar lično je izrazio žaljenje vođstvu Orjune u Lju- bljani, okarakterisavši postupak Pokrajinske uprave kao „veliku taktičku grešku“9S.

4. JNNO menja ime u Orjuna. Pokušaji đa organizacija dejstvujekao celina

Proces prerastanja omladinske organizacije u opštu političku organizaciju išao je, neujednačeno, s prvim prelivima pokreta JNNO van Dalmacije, u vreme organizovanja pokreta u Hrvatskoj i Vojvo- dini, kada su uz angažovanje vlasti u njene organizacije slivaju nacionalisti raznog uzrasta, ponajviše iz redova: četnika, dobrovoljaca, rezervnih oficira i sokola. Maja 1922. godine donesen je novi Statut, koji je formalno regulisao i ozakonio postojeće stanje u organizaciji izmenom dotadašnjeg imena organizacije JNNO u Orjuna (Organi- zacija jugoslovenskih nacionalista). U obrazloženju ovog akta ističe se da je to učinjeno radi forme koju je pokret „svojim razvojem po- primio“97. U kasnijim osvrtima na ovo pitanje pisalo se da je Orjuna stvorena na taj način što je omladinska organizacija postepeno „ар- sorbovala starije“98. Promenom imena svrha organizacije ostala je i dalje „nepromenjena” , samo što je u novom Statutu detaljnije i preciznije data.99

n Pregled rada Orjune ljubljanske oblasti. Видовдан, 11, VI 1925; Видовдан, 29. III 1923.

93 Slobodna tribuna, 7. 11.1923.94 Orjuna, organ Orjune Slovenije, Ljubljana 18. III 1923.95 Orjuna, 10. VI 1923.06 Izveštaj II oblasne skupštine Orjune u Celju. (Orjuna 9. II 1924.) Po-

krajinski namesnik u Sloveniji Ivan Hribar u svojim sećanjima (Moji spo- meni, Ljubljana 1928. II, 512—513) piše da je nekoliko puta intervenisao kod vlade u Beogradu da se Orjuna raspusti; međutim, vlada je to odbijala. Svo- jim ovakvim držanjem samo je protiv sebe izazvao orjunaše, koji su mu za- pretili da će se protiv njega boriti „vsemi legalnimi in če potreba tudi z ile- galnimi sredstvi“, ako ne izmeni svoj stav prema Orjuni.

97 Pobeda, 21. V 1922.98 Видовдан, 24. VIII 1923.90 Pobeda, 21. V 1922.

332 — BRANISLAV GLIGORIJEVTC

Iako se pokret proširio na celu državnu teritoriju, on nije dej- stvovao kao jedna organizaciona celina. U ovom periodu ulagani su napori da se to postigne. Oktobra 1922. godine preduzeta je šira akcija, sa ciljem da po prvi put objedini akcije svih organizacija. Po- vodom vesti da se italijanski fašisti spremaju da osvoje Sušak, Obla- sni odbor Orjune u Beogradu održao je 14. oktobra 1922. godine svoju vanrednu sednicu, na kojoj je, u prisustvu svih svojih članova i opu- nomoćenih delegata organizacija iz Splita, Novog Sada i Osijeka, kao i delegata Udruženja četnika, rešeno da se objavi mobilizacija svih jugoslovenskih nacionalista u Srbiji, Slavoniji i Vojvodini.100 Usledila je i naredba Izvršnog odbora Orjune u Zagrebu, kojom se „proglašuje mobilizacija“ jugoslovenskih nacionalista i na teritoriji zagrebačkog Oblasnog odbora.101 Jedna delegacija predstavnika Or- june i Udruženja četnika posetila je ministra unutrašnjih dela da sa- opšti ovu svoju odluku i zatraži da im se odobri odašiljanje bar 6.000 ljudi na granicu, prema Sušaku. Bojeći se bilo kakvih sukoba sa Ita- lijom, ministar je to kategorički1 odbio.102 Zatim je, u cilju da spreči svaku akciju nacionalista, Ministarstvo unutrašnjih dela razaslalo naređenja svim policijskim vlastima u zemlji „da osujete mobilizaciju jugoslovenskih nacionalista", da, eventualno, sprovedu preme- tačinu po njihovim prostorijama i da budno prate kretanja njihovih odreda, te, u slučaju potrebe, da spreče njihov odlazak na granicu. Ako bi se organizacije protivile ovim merama, „imaju pohapsiti sve vidnije i istaknutije nacionaliste“ 103. Bez sumnje da je ovo delovalo na vođstvo Orjune da se praktično okane jedne ovakve akcije, iako je ono borbeno izjavljivalo da je mobilizacija „potpuno sprovedena“ , da su „odredi nacionalista spremni“ i da ih u njihovoj akciji više niko ne može „sprečiti“ 104. Policija je, međutim, striktno izvršavala naređenja Ministarstva, pa je vršila premetačinu u cilju nalaska oru- žja105. Istina, pojavljivale su se vesti da je Izvršni odbor Orjune u Zagrebu „izvršio ekspediciju svoje vojske u nepoznatom pravcu“ 106, kao i da „četnici u manjim ilii većim grupama odlaze na granicu“ 107, a pisalo se i o nekom suprotstavljanju nacionalista upadima fašista u Sušaku108, ali se sve svršilo s manjim incidentima i lokalnim akcii- jama, koje nisu ni smele da jnose karakter organizovane akcije dirigovane iz sedišta Orjune.

Početkom novembra 1922. godine dolazi do sastanka delegata svih oblasnih odbora u zemlji sa Centralnim odborom u Splitu, koji je imao karakter kongresa. Pozabavivši se nekim unutrašnjim pitanjima organizacije, Kongres se većim delom bavio razmatranjem unu- trašnje političke situacije i spoljnopolitičkog položaja države. Tra- žeći uzroka nesređenim unutrašnjim prilikama u zemlji, Kongres je optužio Mađarsku stranku za iredentističku propagandu i zatražio od vlade da se ona rasturi. Ukoliko to vlada ne bi učinila, istaknuto

1<0 Време, независни лист, Београд, 15. X 1922.W1 Pokret, 17. X 1922.102 Застава, 17. X 1922.103 Правда, 2. X I 1922.'1М Pokret, 30 X 1922.io5 хако је u Novom Sađu izvršena premetačina u cilju nalaska oružja.

Pokret, 4. X I 1922.ш Slobodna tribuna, 17. X 1922, 1.107 Застава, 17. X 1922.108 Jedna grupa italijanskih fašista 30. oktobra 1922. upala je u Sušak,

ali se pred jednom četom Orjune ubrzo razbežala. Видовдан, 31, X 1922.

o r j u n a — 333

je u rezoluciji, njene organizacije biće prisiljene ,,da vlastitim sredstvima oko toga uznastoje“ . (Podvukao — B. G.) Posle iscrpne debate o spoljnom položaju države, naročito u odnosu prema Italiji, Kongres je skrenuo vladi pažnju na opreznost i pozvao da „poduzme sve efikasne mere na vreme“ , kako je ništa ne bi moglo iznenaditi-, uveravajući je da će uvek iza nje stajati „nesalomljive falange" orju- naških organizacija.109

Posle ovih akcija Orjuna ističe zahtev da se ona kao pokret oza- koni. Krajem decembra 1922. godine Ministarstvo unutrašnjih dela potvrdilo je njen Program i Statut110, čime joj je od najviših vlasti i formalno omogućen nesmetan rad.

UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA1. Sistem organizovanja i upravljanja: tendencije ka strogom centralizmu i upravljanju; nasuprot tome, velika autonomnost

organizacija i stihijnost organizovanja u praksi

Organizaciona struktura Orjune sastojala se od: vrhovnog organa— Centralnog odbora (pominje se i kao Glavni odbor), pokrajinskih organa — oblasnih odbora i mesnih — mesnih odbora i povereništava. Glavni odbor upravlja svim poslovima organizacije, ukoliko oni ne spadaju u nadležnost kongresa. Izvršni organ Glavnog odbora je Di- rektorijum, sastavljen od 7 lica. Prema Statutu, Direktorijum je po- zvan „da predstavlja Orjunu, da daje inicijativu, direktivu i rešenje u svim dnevnim pitanjima gde treba da zauzme Orjuna stanovište načelne i taktičke naravi; da vodi sve poslove organizacije“ lu. Pred- sednik Glavnog odbora bio je u isto vreme i predsednik Direktori- juma, praktično vođa cele organizacije i pokreta. On je imao i izuzetno ovlašćenje da „u hitnim i neodgodivim slučajevima“ može „preduzeti i odlučiti najnužnije“ , uz obavezu da kasnije o tome izvesti Direkto- rijum.112 Kao stalni izvršni organ kongresa i Centralnog odbora usta- novljen je 1927. godine umesto Direktorijuma Generalni sekretarijat sa generalnim sekretarom na čelu, koji je sam propisivao rad Sekre- tarijata uz odobrenje Centralnog odbora. Generalni sekretar je dobio široka ovlašćenja da kao „odgovorni vođa svih poslovanja i delovanja Orjune“ ima pravo da odiučuje o radu Orjune u pojedinim oblastima, a izvršenje tih odluka je „neporečivo od strane organizacija“, opet uz obavezu da u važnim stvarima konsultuje članstvo Centralnog odbora odnosno „velikog čelnika", vrhovnog zapovednika „akcionih četa“113. Tendencije da se sva vlast koncentriše u rukama najviših upravnih organa i na taj način sprovede apsolutni centralizam u

100 Saopštenje o sastanku svih oblasnih odbora sa Centralnim odborom u Splitu. Pobeda, 12. X I 1922.

110 Pobeda, 8. XII 1922. Prema debati u Skupštini, Orjuna „svoj opstanak i etiketu za potvrđena pravila duguje Demokratskoj stranci i prijateljima g. Pribićević, jer je ta pravila, — kako se navodi, — jedan demokratski ministar potvrdio bez znanja vlađe“. Sten. bel. Narodne skupštine Kraljevine SHS, 1923, II - 1461.

111 Statut i program Organizacije jugoslovenskih nacionalista, Split1923, 8 -9 .

112 Isto, 9.113 Статут Орјуне, Југославија, главни орган Орјуне, Београд, 28.

VI 1928.


upravljanju organizacijama, koje su najviše došle do izražaja prilikom ukidanja pojedinih oblasnih odbora i zavođenja ko- mesarijata, u vremenu kada su izuzetne prilike u pokretu to na- lagale, nisu, međutim, došle do izražaja u praksi. Već u osnivanju organizacija zapaženo je da se one stvaraju stihijski, bez kontrole centralnih organa.114 Osnivanje organizacija Orjune u pojedinim oblastima prepliće se i poklapa s potrebom osnivanja „narodnih gardi“ u pojedinim mestima uz angažovanje određenih lokalnih po- litičkih i ekonomskih snaga, radi delovanja samo u lokalnim okvirima.

Na prvom sastanku predstavnika svih organizacija u Splitu, 1922. godine, pojedine organizacije tražile su šira ovlašćenja u vo- đenju pokreta u svojim oblastima. Nemoćan da kontroliše rad pojedinih organizacija, Centralni odbor je davao takva ovlašćenja.115 Na taj način pojedine organizacije predstavljala su samostalna tela. Pravu sliku međusobnih odnosa organizacija u Orjuni otkriva nam jedan njihov list: „Između Direktorijuma, Oblasnog odbora i mesnih organizacija postoji više idejna nego stvarna veza [...] Mesne organizacije ostavljene same sebi razvijaju i suviše lokalnu delatnost, upravljajući se prema lokalnim, društvenim, političkim i ekonomskim pitanjima i problemima. Njima nedostaje jedan generalni plan akcije i generalna sredstva za akciju. Otuda dolazi da su i uspesi i suviše lokalni umesto da su opšti. Oblasni odbori ne daju nikakvu ili daju samo sporednu i parcijalnu direktivu za rad. Di- rektorijum se često ne oseća... Usled toga nastajala je neka vrsta au- tonomnog života i delovanje pojedinih organizacija, koje kao posebne celine upravljaju svoju akciju i suviše uskim, lokalnim ili periodičnim potrebama.“ 116 Generalni sekretarijat je uspostavljen u vreme kada je već nastupio rascep u pokretu. Novo, centralističko rukovodstvo trebalo je da izvrši reorganizaciju, odnosno da skrši moć pojedinih organizacija. Međutim, otpor koji je pri tome pružio na primer Oblasni odbor u Splitu, pokazuje koliko slab autoritet novog rukovodstva toliko i još uvek veliku moć oblasnih odbora.117

Nepogodnost rukovođenja proizlazila je još i iz perifernog po- ložaja sedišta organizacije. Sve do 1928. Direktorijum je ostao u Splitu, a tek tada, s osnivanjem Generalnog sekretarijata, sedište organizacije preneto je u Beograd. Pokušavalo se i ranije da se Di- rektorijum premesti u Beograd, prema kome je ceo pokret gravi- tirao kao prema središtu svih političkih zbivanja, ali se od toga moralo odustati usled slabosti pokreta i organizacionog vođstva u Sr- biji.118 U nameri da kako-tako uspostavi bolju vezu s organizacijama u unutrašnjosti, ustanovljena je u Beogradu Prestonička sekcija Direktorijuma, sastavljena od 3 lica. Ovo telo je pored toga imalo zadatak da, prateći razvoj političkih događaja u prestonici, dostavlja

114 O tome se otvoreno pisalo. Vid. izveštaj sa sastanka Oblasnog odbora u Splitu, Pobeda, 8. XII 1922; dalje - Видовдан, 12. VIII 1922. i 23. IX 1922; Jug, 172, 1922, 4.

115 Pobeda, 12. X I 1922.'11в Шумадијска Орјуна, 7. X I 1923.117 Ođluku generalnog sekretara o smenjivanju Oblasnog odbora u Splitu

ovaj Odbor je dočekao protivzahtevom u ultimativnoj formi ,,da u roku od4 dana povuče svoje protivstatutske i neorjunaške odluke i, ako s tim danom, to ne uradi, da će prekinuti svaki odnos s njime i smatra se potpuno auto-nom- nim i jedinim predstavnikom Orjune u zemlji“. Pobeda, 22. X I 1928.

118 Orjuna, 9. II 1924.

ORJUNA - 3 3 5

o tome tačne izveštaje.119 Međutim, i ovo novo telo uskoro je pokazalo tendenciju da istupi samostalno, nezavisno od svog centralnog rukovodstva.120

Iz svega ovog proizlazi da se ne može govoriti o apsolutnom au- toritetu neke ličnosti koja bi mogla predstavljati „vođu“, čije bi direktive poštovale sve organizacije i čija bi reč bila zakon. Centralno rukovodstvo nije predstavljalo stvarni centar iz koga se dirigovalo. Svaka oblast imala je svoj centar, svoj štab iz koga se rukovodilo. Prema tome, može se reći da je Orjuna imala više „vođa“ 121.

119 isto.120 Na prvom sastanku vođstva, novembra 1922. godine pominjani su ,,sa-

mozvani vođi“ — kada se govorilo o vođstvu Orjune u Beogradu, (Pobeda, 12.X I 1922.) Jula 1926. godine Direktorijum je ukorio dvojicu članova Prestol- ničke sekcije Direktorijuma, jer su navodno neovlaščeno davali kominike o političkoj situaciji. Pobeda, 1. VIII 1926.

121 Na čelu prvog Direktorijuma, koji je izabran maja 1922. godine, stajao je dr Mirko Korolija. Njega su često upoređivali sa Danuneijem, po slič- nosti pesnika i nacionaliste, i po sličnim ambicijama.

Njega je ubrzo potisnuo dr Ljubo Leontić, čovek iz redova predratne nacionalističke omladine, koga je Orjuna primila oberučke. On je suvereno vladao kao predsednik Direktorijuma i Glavnog odbora sve do IV kongresa, odnosno do rascepa u Orjuni. Ali, iako je uživao najveći autoritet, njegova vlast i moć u Orjuni ipak nisu prelazile okvir predsedničkog položaja koji je držao. Za borbeni deo Orjune on je važio kao predstavnik „idealističkog vođ- stva“, kome je nedostajala odlučnost da se otvoreno pusti u političku borbu i dovede Orjunu na vlast. Zato je za sve njih on samo predstavljao smetnju. Poslednjih godina delatnosti Orjune Leontića ne vidimo u njenim redovima. Otada on je pripadnik SDS odnosno SDK. Godine 1936. on je na narodno- frontovskim pozicijama; za vreme rata učesnik je u NOP, a posle oslobođenja je naš ambasador u Londonu; sada je ambasador u penziji.

Veliki ugled kao ideolog uživao je književnik Niko Bartulović, čiji je uspon i pad u redovima Orjune isti kao i Leontića. Dr Vladimir Matošić, Jerko Culić, Ćiro Cičin-Šain, Marko Nani, Paško Fabris i drugi, predstavljali su ge- neraciju koja se istakla još pre rata. Novi ljudi koji su došli do visokog polo- žaja u Orjuni imaju tome zahvaliti pre svega svojoj borbenosti, ili, bolje reći, brutalnosti kojom su se odlikovali u sastavu i dejstvu svojih „akcionih četa“. Takvi su najviše iz redova studenata: Edo Bulat, Berislav Anđelinović, Uroš Bjelić i dr, Za Edu Bulata, inače osnivača JNNO, interesantno je napomenuti da je kasnije napustio Orjunu i prišao ustaškom pokretu. Tako je on „evolui- rao“ u ideološkom pogledu od ekstremnog jugoslovenskog nacionalizma do ekstremnog hrvatskog nacionalizma, protiv koga se u redovima Orjune nekada tako odlučno borio. Prema jednoj njegovoj izjavi, do toga je došlo pošto se uverio da su jugoslovenske ideje postale „neostvarljive". U NDH bio je jedan od važnijih političkih funkcionera.

Svaka oblast imala je svoga ,,vođu“ sa funkcijom predsednika Oblasnog odbora. Naročito je bio poznat predsednik vojvođanskog Oblasnog odbora Do- broslav Jevđević, čovek sa burnom prošlošću (o njemu su govorili da se za vreme rata bavio špekulacijom i da je držao javnu kuću u Novom Sadu). Ista- kao se više kao komandant svojih akcionih četa nego kao ideolog. Bezkompro- misan, on je predstavljao onu struju u Orjuni koja se svim snagama upinjala da uz pomoć Orjune dođe na vlast. Kasnije pristalica SDS pa JNS, on se za vreme rata istakao kao četnički vođa u borbi protiv NOP.

Najjača orjunaška oblast Slovenije imala je svoga vođu u ličnosti Marka Kranjeca koji je u ulozi velikog čelnika takođe mogao da pretenduje za „vodu'1. Energičnošću i bezobzirnožću održavao je autoritet u svojoj oblasti. (Svoje kri- tižare ućutkivao je sa: „Jezik za zube!“ Iako mu se položaj često ljuljao, on je ostao na čelu vođstva Orjune u Sloveniji sve do njenog raspuštanja 1929. godine, da bi i 30-tih godina igrao vodeću ulogu u pokretu za obnavljanje Orjune. Posle kapitulacije stare Jugoslavije Kranjec se istakao kao organizator Rupni- kove „bele garde".

U orjunaškim redovima naročito su uživali simpatije i ugled četničke Vojvode Kosta Pećanac i Ilija Trifunović Birčanin, kasnije četničke vođe u slu- žbi okupatora, zatim sekretar Narodne odbrane Pavle Jurišić i dr.

336 — BRANISLAV GLIGORIJEVIC

2. Članstvo

Teško je dati socijalnu strukturu članstva. Vođstvo je bilo sastavljeno mahom od intelektualaca (iz redova sitnoburžoaske inteligencije) — novinara, književnika, ali su u nj ulazili i zanatlije i seljaci.122 Za ostale članove ne raspolažemo originalnim spiskovima na osnovu kojih bismo mogli utvrditi njihov socijalni položaj. Prema podacima koje je o Orjuni prikupljao Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), u vreme dok se njen pokret širio, Orjunu sa- činjavaju: „studenti, srednjoškolci i ostali elementi sređnjih sta- leža“ 123. Iako su seljake smatrali za element slab u nacionalnom pogledu, nacionalisti su sa zadovoljstvom beležili i priliv seljaštva u svoje organizacije.124 Jedan podatak ukazuje da su, u tom slučaju, to bili „seoske gazde“ i „imućniji“ 125. Jedan deo članstva sačinjavaju ljudi koji su stupili u organizacije Orjune sa željom da sačuvaju svoje stečene ekonomske i političke pozicije. U Vojvodini su, na primer, bili poznati tzv. „kuferaši“, ljudi iz redova kolonista, došlih sa raznih strana, koji su se u novoj sredini dobro snašli, brzo oboga- tili i stekli unosne položaje. Njima je orjunaška značka bila samo sredstvo za sticanje još unosnijih ekonomskih i političkih položaja. Ali svakako je bio veći broj onih koji su ulazili u nacionalističke organizacije pred pretnjama da ih oglase za antidržavne elemente i da se ne izlože šikanama vlasti. (Poznato je da su orjunaši svakog onog ko ne bi hteo da stupi u njihove redove proglašavali antidr- žavnim elementom i prema njemu postupali kao prema nekome ko je stavljen van zakona.) Ovima je orjunaška legitimacija garanto- vala da će biti ostavljeni na miru i da će biti pošteđeni od repre- sivnih mera vlasti.126 Oni su sačinjavali pasivni deo članstva i njihov jedini doprinos bio je taj što su brojčano uvećavali orjunaške redove. Znatan deo članstva sačinjava tzv. „lumpenproletarijat11, ili ljudi bez zanimanja, među kojima ima i kriminalaca127, koji su u

122 U prvom Centralnom odboru pominju se kao zemljoradnici: Mirlco Krstulović, Milan Alačević i Ante Sitić; zidar Franjo Plazibeg i pekarski radnik Paško Fabris. Pobeda, 1. X 1921.

128 AIRP — Fond (Komunističke omladdnske internacionale — dalje KOI) 11/1 — P, delatnost SKOJ-a od Kongresa SKOJ-a, 10. II do 10. V 1924, stanje Orjuna, 23.

1̂24 Na oblasnoj skupštini Orjune splitske oblasti 1922. godine konstatovano je da većinu članova u Dalmaciji sačinjavaju seljaci. Pobeda, 8. XII 1922. Na Oblasnoj skupštini zagrebačke oblasti 1923. godine, konstatovano je napredovanje „seoskih Orjuna" (Pokret, 20. II 1923, 3.) Pominju se čisto „seljačke Orjune" u Pečenjevcu (Srbija) i Selevici (Hrvatska). Pobeda, 27. IV 1925; Za- grebačka Orjuna, 25. IV 1923.

125 Застава, 13. III 1923. Primer sa osnivanjem organizacije u Tovariševu.12в Prilikom agitacije u Vojvodini upućivani su gradanstvu ovakvi apeli:

„Ко se ne odazove pozivu prijatelja Otadžbine neka greh padne na njihovu glavu, a Orjuna će poraditi da taj greh, tu defetističku glavu što teže ulupi.“ (Видовдан, 6. I 1923.) Prilikom pokušaja obnavljanja Orjune u varažđinskom kraju 1929. godin© neki bivši orjunaši skupljali su potpise i pretili onima koji ne stupe u njihovu organizaciju ,,da će im se oduzeti zemlja koju su po agraru dobili". Arhiv Instituta za historiju radničkog pokreta. Zagreb, (Dalje A—IHRPVII c, neregistrovano, poruka Poglavarstva u Varaždinu velikom županu u Zagrebu, 25. IV 1929.)

127 Iz Novog Sada proterana su četiri orjunaša zbog nošenja vojničkog oružja kao i stoga što su bili „bez zanimanja". Iz istog mesta izdata je poter- nica za orjunašem Petrom Grubarom, koji treba da odgovara za neka krivična dela. (Застава, 12. VI 1923, 3.) U Murteru je osnovana mesna organizacija Or-

O r j u n a — 337

redovima Orjune na lak način dolazili do ugodnog života, i za koje je orjunaštvo predstavljalo zanimanje i oblik egzistencije.

Ovde treba raščistiti i pitanje, da li je Orjuna, po sastavu svoga članstva, omladinska organizacija. Od samog početka, pri stvaranju organizacija, tendencija je bila da se pokret ne ograniči samo na omladinu. Pozive da se ,,pridruže“ njenoj akciji JNNO je upućivala „svim Jugoslovenima“, naročito „hrvatskom delu naroda“ i „svim nacionalnim građanima“ 128. Izmenom imena organizacije — JNNO u Orjuna, pri čemu se gubi omladinsko obeležje, težilo se da se otvore vrata u organizacijama nacionalista ljudima raznog uzrasta. Da ne bi bilo sumnje oko karaktera organizacije, orjunaški listovi su često pisali kako Orjuna „nije nikakva omladinska organizacija po svojim članovima“, već je ona, navodno, takva po svojim idea- lima; u njoj treba da se „skupi sve staro i mlado“ 129. Nesumnjivo da je njen rukovodeći kadar sačinjavao tzv. „nacionalni element“, re- grutovan ponajviše iz redova: četnika, dobrovoljaca, rezervnih oficira, sokola, invalida itd., ali su ipak njenu operativnu snagu, u sastavu „akcionih četa“, činili pretežno omladinci, koje vidimo prilikom sukoba sa članovima protivničkih organizacija Hanao, Srnao i dr.130 Što omladina sačinjava pretežni deo članstva Orjune, treba tražiti uzroka u činjenici što se ovaj nezreli i politički neformirani element da najlakše privući bučnim nacionalističkim parolama, is- Mćenim uniformama i paradama, i što najlakše podleže obećanjimao materijalnoj koristi, političkoj karijeri itd.

Takođe je teško utvrditi tačan broj članova i organizacija. U iz- veštaju sa Kongresa tvrdi se da je taj broj dostizao cifru i do 100.000 članova sa oko 200 organizacija.131 Međutim, on se ne može uzeti kao realan, a još manje kao konstantan. Drugi izvori, naprotiv, ukazuju da je Orjuna u vreme krize jedva brojala u celoj zemlji< 2.000 stvarno aktivnih članova sa 68 organizacija.132 Brzo osipanje članstva133 ka- rakteristično je za sve vreme njene delatnosti.

Orjunaško vođstvo mnogo je polagalo na disciplinu svojih čla- nova. Već na I kongresu predloženo je „da se uvede gvozdena disciplina po uzoru discipline u vojsci“134 i na istom sastanku zaključeno

june od onih „koji ne vole da rade i žive samo po kafanama". (Slobodna tribuna, 18. I 1922, 2.) U Vodicama izvršeno je nekoliko opasnih krađa za koje se usta- novilo da su poticale od predvodnika mesne organizacije Orjune Josipa Lisinai sekretara Martina Cičina. Oni su uz pomoć predsednika opštine denuncijama i provokacijom držali gradove u strahu. Noću su pretresali ljude i zabranjivali im da izlaze na ulicu. To je bio i način da su nesmetano mogli da pljačkaju. (Radnik-Delavec, 13. II 1923, 3.) U Sibeniku je izabran za vođu akcione sekcije radikal Laurić, koji je pre toga proveo na robiji 4 godine zbog ubistva jednog čoveka (Slobodna tribuna 18. VII 1922, 1.)

128 Pobeda, 19. III 1922; Стража, 21. i 24. VII 1922, 2, 1.129 Шумадијска Орјуна, 11. VIII 1923.130 Posle jednog sukoba orjunaša i hanaovaca u Dubrovniku u kome je

poginuo hanaovac Marko Ivanović izvedena su pred sud devetorica orjunaša. Iz optužnice se vidi da svi oni nisu bili stariji od 25 godina. Dubrovački list, 12. IV 1924, 6 -7 .

131 Izveštaji sa I kongresa, decembra 1923. godine u Splitu i II kongresa, maja 1925. godine, u Beogradu. Pobeda, 9. XII 1923. i Политика, 3. VI 1925.

132 AIIRP - KOI 11/1, P, stanje Orjuna, 22.133 Tipičan je primer sa organizacijom u Skoplju, koja je nekad brojala

700 članova, dok 1924. godine ona nema ni 20 članova. AIRP — K, II 107, polo- žaj u Makedoniji, Orjuna, 4.

134 Referat o disciplini i kompaktnosti u Orjuni. Pobeda, 12. X I 1922.

22 Istorija XX veka, knjiga V

338 “ BRANISLAV GLIGORIJEVlC

je da se disciplina i kompaktnost u organizaciji imaju „izmaći granicama obične“ i „izvršiti do krajnjih granica“ 13S. Članstvo je vaspi- tavano u borbenom duhu, koji se graničio sa fanatizmom.136

Osim u organizacijama, članovi su delovali i u specijalnim sek- cijama i kluboviima. U početku su nacionalisti privlačili srednjo- školce u posebne „kulturne sekcije“ . Ima podataka o osnivanju „srednješkolskih klubova“ po Dalmaciji i Hrvatskoj.137 Kako su vlasti kasnije zabranile stupanje srednjoškolaca u političke organizacije, nacionalisti su pokušali da obezbede uticaj nad srednjoškolskom omladinom na taj način što su osnivali posebne nezavisne klubove pod nazivom Mlada Jugoslavija.138 Studenti su organizovani u posebne akademske klubove Orjune. Ti klubovi bili su jaki osobito na Zagrebačkom i Ljubljanskom univerzitetu.139 Pošto je postojala tendencija da se ovi klubovi u organizacionom pogledu potčine odno- snim oblasnim odborima i time svedu na običnu mesnu organizaciju, akademski klubovi su tome pružili otpor; kasnije dolazi do osnivanja posebnog Saveza akademskih klubova Orjune, koji je organizaciono bio samostalan.140

3. Teror kao osnovni metod istupanja. — Akcione sekcije, vojnički ustrojene čete za izvođenje terora kao potencijalne „bele garde“

buržoazije protiv svakog revolucionarnog pokreta masa

U Statutu je na vidnom mestu istaknuto da će se organizacija boriti za ostvarenje svojih idejnih načela, pored ostalog i pomoću „fizičkih snaga svojih članova“ 141. Na I kongresu u Splitu, 1923. godine, pri određivanju taktike pokreta još jednom je podvučeno da glavni metod pri istupanju ima da ostane i bude „sila“ 142. Da ne bi bilo kolebanja kod članstva, često se u štampi dokazivala neophod- na potreba upražnjavanja ovog metoda. U dokazivanju opravdano- sti ovakvog istupanja glavni argument je uvek bio taj da su upravo terorističke akcije i „najviše doprinele da Orjuna steče pravo jav-

135 Isfco. Saopštenje o zaključcima kongresa.138 ,,Mi moramo da imamo ljudi, koji su se svesno, filozofski izradili za

smrt i koji umiru onda ltad hoće...“ Ј е в ђ е в и ћ , Чланци, 49.187 B a r tu n o v i ć, n.d., 110; Pobeda, 1. X 1922; Zagrebačka Orjuna,

25. IV 1923.138 Pobeda, 7. V 1926.139 Na Zagrebačkom sveučilištu Akademski klub Orjune osobito se tru-

dio da obezbedi uticaj u Upravi Jugoslovenskog akađemskog potpornog dru- štva (JAPD). Međutim, u tome je imao malo uspeha. Prilikom izbora za Upra- vu JAPD 1922. godine ovaj Klub je đoneo odluku da ne ulazi ni u kakvu izbornu kombinaciju sa bilo kojom grupom na Sveučilištu, a takođe da ne učestvuje kao samostalna organizacija na izborima „pošto nikako ne bi mogla da dobije toliki broj mandata“. Pokret, 18. X I 1922. Na Ljubljanskom univerzitetu Akademski klub Orjune osnovan je tek aprila 1924. Izveštaj sa III oblasne skupštine u Ljubljani, Orjuna, 20. XII 1924. godine.

140 Orjuna, 21. II 1925. Savez je održavao posebne kongrese. Tako je I kongres Saveza akademskih Orjuna održan februara 1925. Pobeda, 24. III 1925.

141 Статут u програм Орјуне, Београд 1924, 3.142 U svom referatu Bartulović je to obrazložio ovako: „1 sila je katkada

potrebna. Ima životinja koje se boje samo biča.“ Referat N. Bartulovića na I kongresu Orjune, Pobeda, 9. XII 1923, 3.

ORJUNA — 3 3 9

nosti u celoj zemlji'443. Akcije su obično izvođ'ene tek pošto su za njih obezbeđena finansijska sredstva.144

Akcilje su se izvodile preko vojnički organizovanih članova — akcionih sekcija. Još u vreme istupa protiv komunista, 1921. godine, manje grupice naoružanih omladinaca predstavljale su začetke ovih akcionih sekcija. U vreme borbe protiv hrvatskih stranaka, tokom 1922. godine, ove grupe se reorganizuju i dobijaju vojničko ustrojstvo. Iz tog perioda imamo i prvu formiranu akcionu sekciju u Splitu.145 Organizovanjem pokreta u ostalim oblastima formirane su odmah i akcione sekcije, koje su se odmah upotrebljavale za te- rorisanje radnika, nacionalnih manjina i dr.14a Akcione sekcije koje su, po vojničkim formacijama, sačinjavale jednu četu foimirale su bataljone. O broju tih bataljona zasad nemamo pouzdanih podataka. Prema izveštaju sa Kongresa, takvih bataljona u celoj zemlji bilo je oko 20. Ukupan broj organizovanih orjunaša u tim akcionim če- tama, prema istim podacima, dostizao je cifru i do 10.000.147 Među- tim, ovaj broj ne može se uzeti kao stvarno merilo snaga akcionih sekcija. Na čelu svih akcionih sekcija stajao je vrhovni komandant— veliki čelnik. Jedno vreme to je mesto zauzimao istaknuti čet- nički vojvoda Uija Trifunović Birčanin, a kasnije predsednik slo- venačkog Oblasnog odbora Marko Kranjec. Svaka oblast imala je svog oblasnog čelnika, koji je bio potčinjen velikom čelniku.

Članovi akcionih sekcija imali su vežbe oružjem kao u vojsci.148 Njihove redove činili su mahom „šegrti, trgovački pomoćnici, studenti i bankovni činovnici“ 149. Po svojoj disciplinovanosti i uređenju, isticale su se naročito akcione čete Slovenije, koje su davale primer četama ostalih oblasti. Jedino dobro snabdevene oružjem akcione čete mogle su da opstanu, inače su raspuštene tamo gde nije uspevalo da se naoružaju.150 Oružje su dobijale indirektno preko Na- rodne odbrane151, ili direktno od vojnih vlasti. Pri jednoj orjunaš- koj manifestaciji pojavile su se akcione čete Orjune pod punom

1,13 ,,U praksi će propagirati Orjuna svoje ciljeve svim mogućim sredstvima. Ona se ne odriče fizičkih nastupa nego ih čak naglašava." Видовдан, 30. V 1925. „Silom i terorom gde bude nužno, postići će se to da će se elimini- rati mnoge krupne rastroitelje i ublažiti njihovu akciju." Шумадијска Орјуна, 18. VIII 1923.

144 Povodom dobijanja novih finansijskih sredstava na sastanku vođ- stva Orjune u Ljubljani istaknuto je: „Sve do god nije bilo potrebnih finansijskih sredstava bila je iluzorna svaka pomisao na bilo kakvu uspešniju akciju“, Izveštaj sa II oblasne skupštine Orjune u Celju. Orjuna, 9. II 1924

145 Marta 1922. godine izvršena je smotra prve akcione sekcije u Splitu, koja je navodno brojala 500 članova, Riječ, 13. III 1922, 6.

140 Na sastanku vođstva u Splitu novembra 1922. godine organizator JNNO u Vojvodini I. Mogorović, u svom izveštaju je istakao da su narocito vodile uspešne akcije akcione sekcije. Pobeda, 12. X I 1922.

147 Izveštaj sa II kongresa. Политика, 3. VI 1925.148 Maja 1925. godine izvršena je taktička vojna vežba akcionih četa i sa

područja Bačke u Novom Sadu, Видовдан, 13. V 1925.140 Slobodni čujmo, nezavisni list, Zagreb, 16. VII 1922.150 Vidovdan javlja da se „zbog tehničkih nedostataka kod ustrojstva ak-

cione sekcije raspušta ista za sad“. Видовдан, 18. I 1923. Da bi nošenje oru- žja bilo legalno, nacionalisti su osnivali „streljačke sekcije". Tako je u Osijeku, čim se formirala organizacija, osnovana streljačka sekcija. Стража, 15. VIII1922, 2.

ш prilikom hapšenja orjunaša nadeni su kod njih revolveri koji su imali monogram ispisan ćirilicom ,,NO“. Hrvatski soko, glavni organ Hrvatskog sokola, Zagreb 1923, II 54.

22*

3 4 0 — BBANISLAV GLIGORIJEVIĆ

vojnom opremom, s bajonetima i šlemovima.152 Održavane su sednice vođstva akciionih četa u prisustvu vođstva cele organizacije i na njima su pretresana unutrašnja pitanja i prenošena iskustva u eilju što tešnje koordinacije pojedinih akcionih četa, kako bi se „što intenzivnije i što korisnije uposliila svaka četnička jedinica“ 153.

U krugovima Orjune akcionim četama pridavao se veliki zna- čaj i uloga i nije se krilo da one „sačinjavaju bitni deo našeg nacii- onalnog programa“154. Njihova prava uloga ogleda se u njihovoj spremnosti da, kao garda režima i buržoazije, oružanim protivakci- jama spreče revolucionarni pokret masa. Njihova nužnost postojanja izvodila se iz potrebe, kako se isticalo, što se „pri svakoj pojavi defetizma i anarhije kod nas“ ne može uvek pouzdati u vojsku, jer je ona, kao sastavni deo naroda, obilovala i takvim revolucionarnim elementima. Pišući o ovome, jedan od komandanata akcionih sekcija Jevđević jasno je istakao njihovu pravu ulogu ii zadatak: „Voj- ska i žandarmerija nisu dovoljna odbrana od revolucionarnih pre- pada. (One nisu spasle ni Veliku Rusiju). Svesno organizovane čete Orjune u svakom mestancu pružaju najbolju branu protiv pre- vratnih namera i pokušaja,“ 155 (Podvukao — B. G.) Nije isključena mogućnost da su akcione čete u pojedinim akcijama imale podršku i sarađivale s policijom.156 Akcione sekcije bile su, pored toga, i tajno oružje Orjune u nastojanju da se dokopa vlasti. Sednice komandanata akcionih sekcija sa vođstvom Orjune obično su bile tajne; o tome šta se na njima odlučivalo nisu davana nikakva saopštenja.157

4. Izvori jinansiranja: subvencije od državnih vlasti i privatnih lica

U vreme akcije JNNO protiv Hrvatskog bloka, početkom 1922. godine, otkrilo se da ova organizacija dobija znatna novčana sredstva od državnih vlasti, preko namesnika Demetrovića. Ovaj je zva- nično priznao u Službenim novinama da se izvesna novčana sredstva daju Narodnoj odbrani iz fondova: ,,za podupiranje nacionalne svesti“ i „za Istru“ 158. Stranke Hrvatskog bloka, koje su otkrile ovo finansiranje Narodne odbrane, tvrdile su da se tim sredstvima koristila i Orjuna, koju je režim plaćao za suzbijanje „unutrašnjih an-

162 U interpelaciji Jugoslovenskog kluba povodom, krvoprolića u Ljublja- ni, 28. VI 1926. godine, tvrdi se da su orjunaši „bojnu opremu i gvozdene šle- move dobili od vojničkih vlasti“. Политика, 4. VII 1926. Na ovu interprelaciju podnetu 18. X 1926. godine ministru vojske u Narodnoj skupštini nije odgo- voreno pod izgovorom da će ministar odgovoriti ,,kad prikupi podatke". Sten. bel. Narodne skupštine, 1925—1926, V, 581.

i5s тако je jedna sednica održana februara 1926. godine pod predsedni- štvom velikog čelnika M. Kranjeca i u prisustvu predsednika Direktorijuma Lj. Leontića. Pobeda, 5. II 1926.

154 J e в ђ e в и h, Чланци, 13. Prilikom orjunaških manifestacija obično se klicalo kralju, vojsci i akcionoj sekciji.

155 Isto.158 Borba piše o jednom sastanku orjunaša i policije u Splitu u cilju sa-

radnje. Borba 6. IX 1923, 4. Jedinstveni front policije i fašista.157 Tako je za vreme II kongresa održana tajna sednica vođstva akcionih

sekcija. Политика, 3. VI 1925.158 Najpre je St. Radić u Slobodni dom, 10. II 1922. u članku Društvo

га ubijanje vladinih protivnika dobija od vlade na milion kruna, izneo da vlada finansira Narodnu odbranu, navodeći određene svote i tvrdeći da to može dokazati faksimilima dokumenata. Usledila je zatim kampanja Hrvata, potkrep- Ijena novim đokazima (Hrvat, 4. III 1922), pa je pokrajinsld namesnik J. De-

ORJUNA — 3 4 1

tidržavnih elemenata“ , tj. hrvatske opozicije; za sve akcije protiv njih, kako su isticali, nacionalisti su subvencionisani od strane dr- žave.159 Ne raspolažemo dokumentima na osnovu kojih bismo mogli pouzdano utvrditi ovo finansiiranje Orjune od strane države. Me- đutim, na postojanje takvih dokumenata i na njihovu autentičnost ukazuju dva zanimljiva podatka. Na sednici Hrvatskog bloka, aprila1922. godine, još jednom je istaknuto da Orjuna prima novčana sredstva od vlade u Beogradu i da se to „pisanim i> fotografiranim đ o kumentima" može „neoborivo dokazati“ 160.

Zbog ovakve tvrdnje u jednom napisu izveden je pred sud jedan od prvaka Hrvatske zajednice Kerubin Šegvić. Na procesu, u odbrani, on je i dalje tvrdio da Orjuna dobija novčana sredstva od vlade, ,,da je to istina i da se to može dokazati“ . Njegov braniilac je na istom procesu predlagao da se kao dokaz ovome „nabave odnosni spisi [...] ureda zemaljske vlade“. Međutim, državni tužilac je to odbio. Na kraju je K. Šegvić oslobođen optužbe.161

Postoje podaci koji ukazuju da je organizacija osim ovih primanja dobijala novac i od privatnih lica i udruženja. Na jednoj skupštini Oblasnog odbora Orjune Slovenije izneseno je da je Di- rektorijum posle dugih nastojanja „uspeo pridobiti stalan izvor do- hotka“ . U vezi s tim novim prihodima Direktorijum je oslobodio sve svoje organizacije obaveza davanja novčanih priloga.162 Prema izveštaju sa II kongresa u Beogradu finansijska sredstva pribavljena su zahvaljujući pomoći bogatih jugoslovenskih iseljenika, simpatizera) Orjune iz Južne Amerike.163 Neka novčana sredstva, u vidu zajma, dobila je Orjuna od Udruženja četnika.164

Međutim, ne raspolažemo podacima koji govore u prilog finan- siranju pojedinih organizacija na terenu, ali treba pretpostaviti da je upravo to finansiranje išlo ponajviše iz lokalnih fondova. Poje- dini listovi Orjune gase se upravo kad presušuju tii fondovi. Za organ vojvođanskih nacionalista Vidovdan postoje neki podaci koji ukazuju na njegovo subvencionisanje od strane privatnih bankara i industrijalaca.165

metrović službeno priznao da postoje određeni fondovi iz kojih se daje novac Narodnoj odbrani. (Narodne novine, 6. III 1922.) Odnos između Narodne odbrane i Orjune regulisan je i statutom, po kome bi u slučaju prestanka rada Orjune sve njeno imanje pripalo Narodnoj odbrani. Statut i program Orjune, 25.

159 Navodeći akcija u Splitu, Dubrovniku i Sarajevu, koje su u stvari iz- vršili orjunaši, Predsedništvo Hrvatskog bloka tvrdi u svom saopštenju da je za te akcije upotrebljavan davani novac. Saopštenje predsedništva Hrvatskog bloka sa potpisima S. Radić, M. Drinković i M. Košutić. Hrvat, 11. III 1922.

160 Slobodni dom, 2. IV 1922. X I sednica Hrvatske republikanske zastup- ničke većine, VI sednica Hrvatskog bloka.

161 Novi hrvatski borac, 16. VI i 30. VI 1923.162 Izveštaj sa II oblasne skupštine Orjuna u Celju. Orjuna, 9. II 1924.163 Политика, 3. VI 1925. U literaturi postoji već određeno mišljenje da

su južnoamerički milioneri „materijalno znatno pomogli Orjunu". Pominju se F. Petrinović, P. Baburica i Mi'hanović. O. K e r š o v a n i , n.d., 123—124.

164 Referat na I kongresu Orjune u Splitu. Pobeda, 9. XII 1923, 2. Балкаи, piše da taj ,,zajam“ iznosi 25.000 dinara a da ga Orjuna nikad nije vratila. Балкан, 9. V 1924.

165 Jedno vreme 1922. gođine Видовдан se žalio na finansijske teškoće zbog kojih će, navodno, list morati da obustavi dalje izlaženje. Međutim, sle- deći broj se pojavio još u bogatijem i širem izdanju. Застава piše o subvencio- nisanju Видовдана; dok su trajale te subvencije, list je štampan u preko 2.000 primeraka. Godine 1923. kada su subvencije presušile, ldst izlazi u jedva 800 primei’aka. Застава, 21. VIII 1923, 3.

342 — BRANISLAV GLIGORIJEVie

Ovde treba još dodati da je finansiranje išlo, osim preko organizacija, i na taj način što su se davala novčana sredstva pojedinim članovima. Tako su, npr., studentima koji bi stupili u nacionalističke organizacije obezbeđivane dobre stipendije ili druga novčana primanja.166

U literaturi postoje već određena mišljenja, koja ističu da se pokret Orjune „rađa pod pokroviteljstvom finansijske oligarhije“ i da ga finansiraju bankarski krugovi. Nju finansira sloj mladih jugoslovenskih kapitalista, koji je bio spreman za očuvanje svojih interesa „da se poveže sa svakim i protiv svakog“, da bi ostvario takav državni aparat kojit bi mu najbolje omogućio nesmetanu eks- ploataciju.167

III. IDEOLOGIJA

Za sve vreme svoje delatnosti Orjuna nije uspela da donese jedan čvršće postavljeni program. Leontić i Bartulović, kao njeni glavni ideolozi, nisu uspeli da postave opštu liniju kojom bi se kre- tala sva njena idejna stremljenja. Uzrok tome je različita unutra- šnja ideološka strujanja koja su se javljala stoga što je pokret Or- june okupljao oko sebe elemente heterogene po svojim političkim shvatanjima i ubeđenjima. Usled toga je dolazilo do grešaka u tak- tici i do zauzimanja različitih stavova prema aktuelnim političkim događajima. Mit ćemo ukazati samo na neke momente koji karakte- rišu njena idejna stanovišta.

1. Jugoslovenski nacionalizam

Orjuna je nasilac tzv. jugoslovenskog nacionalizma, koji počiva na zabludi o postojanju jedne jugoslovenske nacije. U tom pogledu Orjuna se deklarisala kao „legitimni naslednik“ predratne revolucionarne omladiine.168 Bilo bi suvišno da ulazimo u analize nekih idejnih ,,veza“ između rada predratne revolucionarne omladine i rada Orjune. Ta shvatanja su još u njeno vreme bila izvrgnuta kri- tici i podsmehu.169 Uzimajući u svoj program „beskompromisno“ i

199 Dok je Pribićević bio ministar prosvete govorilo se da on stipenđije poglavito obezbeđuje za studente — svoje pristalice. Slobodna tribuna (7. II1922, 4) piše da su stipendije za mnoge studente „jedini vez što ih drži uz De- mokratsku stranku". U istom napisu navodio se primer za sekretara Orjune u Murteru Ferda Ježinu, studenta, koji je primao od Kraljevskog suda u Zagre- bu ,,platu“, hranu badava u Centralnoj studentskoj menzi, a možda i stipendiju jer ima godišnje prihode od preko 200.000 kruna. Postoji podatak da je voda zagrebačkih orjunaša Berislav Anđelinović. tada student, primao 5.000 dinara mesečno iz kase Divizijske komande u Zagrebu. (Novi hrvatski borac, 24. VIII 1923); U otvorenom pismu pokrajinskom namesniku za Dalmaciju Metličiću poštavlja se pitanje: ,,Iz kojeg famoznog fonda dobivaju stanoviti elementi (orjunaši) u sjevernoj Dalmaciji obilnih novčanih svota? [...] Ako ovim nesret- nicima ne puni džepove naša vlada, onda šta Vam se čini za ove palikuće koji silno troše novac.“ Slobodna tribuna, 18. I 1922, 2.

107 A. P o 1 j a n e c, (B. Z i h e r 1), Dva razdoblja fašizm,a, Sobodnost, 1938, 1—2. B a c a С т а ј и ћ , Југословенска националистичка напредпа омла- дина, Нова Војводина, 1922, 2, 41.

168 N. В а r t u 1 о v i ć, Od revolucionarne omladine do Orjune.169 Vid. napr., Nova Evropa, 12, 1925, 79-82; Reč, 13. XII 1925.

OBJUNA — 343

,,borbeno“ integralno jugoslovenstvo Orjuna se borila za stvaranje jug'oslovenske nacije protiv svakog pokušaja, dolazio ma s koje strane, da se „država krnji ili cepa“ 170. Prema jednoj izjavi ideologa Orjune Bartulovića, problem jedinstva biće rešen tek onda kada „čitava mlada generacija bude u Orjuni“ 171. Pre toga nacionalisti su imali da reše „hrvatsko pitanje“ . Ovo pitanje se, prema mišljenju nacionalista, upravo svodi na pitanje Stjepana Radića i njegovih pristalica kao protivdržavne i protivnacionalne grupe, i njegovo re- šenje vidi u onemogućavanju tih i takvih elemenata. Učestvujući u Anketi o srpsko-hrvatskim odnosima, prvi predsednik Direktorijuma M. Korolija istakao je da hrvatsko pitanje ne mogu rešiti ni političke stranke niti bilo koji od političara, već jedino nacionalna omladina, koja „ima svojih posebnih načina“ da „onemogući Stjepana Ra- dića“ 172.

U programu nacionalista predviđalo se, posle duhovnog ujedi- njenja jugoslovenskih plemena, ,,unifikacijom“ sa Bugarskom, stvaranje „Velike Jugoslavije“ , koja bi se prostirala od Varne do Trsta i od Segedina do Soluna.173 Poslednja faza bila bi ujedinjenje svih slovenskih država: Češke, Poljske i Rusije (!), da bi se tako obez- bedio primat slovenskoj rasi u svetu. Pri tome, istaknute su i izvesne imperijaliističke tendencije. Ujedinjenju slovenskih država pre- preka je Mađarska, „која se kao klin zabila u slovensko meso“ . Za- datak je svih slovenskih država da otkloni taj klin „likvidacijom mađarske rase“ i „brisanjem mađarske države s geografske karte“ 174.

Međutim, do ostvarenja toga svoga cilja glavni zadatak jugoslovenskog nacionalizma u zemlji imao je da bude ,,da se bori protiv boljševizma i komunizma“, da „držeći visoko svoju zastavu i iznad buržoazije i iznad proletarijata [...] dovede sve klasne interese i klasne obzire u sklad“ . Sve to u cilju „sprečavanja krvave boljševičke revolucije", da bi se država spasla ,,od propasti u koju je zapala Rusija“ 175.

2. Nacionalistička revolucija i diktatura nacionalista. — Orjuna kao ,,kopija“ italijanskog fašizma

U pogledu načina kako će se ovaj nacionalistički program u praksi moći ostvariiti, postojala su razmimoilaženja i neslaganja. Umereniji deo je tražio „postepene socijalne reforme“ 176, borbeniji deo je, u većini, akceptirao kao svoj metod nasilno menjanje posto- jećeg političkog sistema. Prema ovom drugom shvatanju, revolucija je neizbežna; nju su izazvali stari političari nesposobnošću vo- đenja državne politike. Osiromašene mase nemaju osnovna sredstva za život, tako da „pribegavaju jednoj ma kakvoj bilo revoluciji".

170 Бидовдан, 1. III 1924.m H. Б p т у л o в и ћ, Задатак Орјуне, Политика, 31. V 1925.172 Anketa о srpsko-hrvatskim odnosima — Д р М и р к о К о р о л и ј а,

СКГ VI, 4 1922, 292-293.173 Misli vodilja Orjune, Pobeda, 24. VI 1925.174 Citat iz Principa (Subotica) prema Slobođnoj tribuni, 26. IX 1922.175 Препород, nacionalistički proorjunaški list, Beograd, 1. III 1923, 1 П.

J у p и ш и ћ , Национализам и комунизам.178 „Orjuna је uverena da će se moći naše društvo i država pomoću poste-

penih reformi preobraziti...“ Видовдан, 5. VII 1925,


„Koncepcija nacionalistička računa sa svim ovim činjenicama, — ističe se dalje u ovom programatskom razmatranju, — i da naciju spase od katastrofe, koju bi joj donela jedna anarhorevolucija [...] traži, pribegava jednoj novoj revoluciji. Revolucija je neminovna. Da ona ne bane iznenada, da njen karakter i njeni rekruti ne bi bili problematični i da njeno dejstvo ne bude jedan loš eksperimenat, a njene mase heterogene, mi se nacionaliste organizujemo, da tu revoluciju — ne sutra ne na godinu ali i ne mnogo dalje — da tu revoluciju mi sprovedemo pod našim vođstvom [...] Jer ako to ne ura- dimo mi koji smo konstruktivni inspiratori, učiniće to elementi di- jametralno oprečni. Revolucija je neminovna, i da ta ne bude kakva mu drago, mi ćemo je preteći, p r e t v o r i t i u n a c i o n a l n u r e vo 1 u c i j u .“177 Bila bi to, u stvari, preventivna revolucija, koja bi imala da spreči, preduhitri socijalnu revoluciju, drugim rečima oblik kontrarevolucije. Dok jedni ističu da bi ta revolucija trebalo da bude ,,u ljudskim glavama — duhovna revolucija“ ,178 drugi otvoreno ističu da će ona, kao i svaka revolucija, biti krvava.179

Orjuna od samog početka najavljuje borbu „trulom i degene- risanom parlamentarizmu“ i demokratiji uopšte, jer je i buržoaski parlamentarni sistem omogućavao kakav-takav razvitak revolucionarnog radničkog pokreta, čime se država izlagala opasnosti revolucije ugnjetenih masa: „Da bismo našoj zemlji uštedili velike trzavice, — piše jedan od glavnih ideologa i organizatora Orjune, Mogorović,— da bismo je oslobodili od opasnosti revolueije gladnih, golih i bosih (podvukao — B. G.), potrebno je kidati sa svakom partijskom politikom [...] i u v e s t i č v r s t u i č e s t i t u v a n s t r a - n a č k u d i k t a t u r u . “ 180 Ova diktatura „snažnih i čestitih ljudi“ trajala bi sve dok se ne bi otklonile posledice „komunističke stihije i Radićevog komunističkog pokreta"181. Diktatura je pre svega bila potrebna da učvrsti državnu tvorevinu protiv svih pokušaja masa da je razruši i stvori sebi takav društveni sistem koji bi zadovoljio njihove potrebe: „Naše je mišljenje, — ističe jedan od vođa nacionalista, da ako to zahtevaju vrhovni interesi države i nacitje, mi moramo i imaćemo da žrtvujemo teoriju o demokratizmu širokih narodnih masa. Država je tu, ona je stvorena. Izbiti treba iz glave našim masama da one još odlučuju o tome da li će ova država postojati ili ne.“ 182 U diktaturi daje se istaknuto mesto kralju; ona „uslovljava jače angažovanje krune“183. Kralj Aleksandar bi trebalo da izvrši to delo „u savezu sa nezavisnim nacionalistima“ . Do tog cilja zadatak nacionalista je, — kako piše Jevđević, — da „parališu svim sredstvima svaki svesni ili nesvesnit pokušaj smanjivanja kraljevog ugleda“ 184.

177 Budućnost, organ Orjune, Osijek, 3. III 1923. M. P. K u m o r i ć , Re- volucija.

178 Pobeda, 49, 1922, 1. Nacionalistička revolucija.170 Budućnost, 5. V 1923 u članku Revolucija: ,,Da li je kod nas moguća

nacionalna revolucija bez mnogo krvi? Da, ona je bila moguća do pre par dana sađa više ne! Zašto nas je G. Pašić doveo tako daleko?" Zji tu revoluciju, pi^p dalje isti list nacionalisti su već „pripravljeni i imaju svoje vođe.“

180 Budućnost, 10. III 1923, d r I v o M o g o r o v i ć , Za diktaturu.181 Видовдан, 13. III 1927.182 Zagrebačka Orjuna, 3. V 1923, 1.183 Видовдан, 8. III 1923.,84 J e в ђ e в ић, Чланци, 90.

ORJUNA — 345

Posle perioda ,,diktature“ nacionalisti bi dali državi ,,novo“ dr- žavno uređenje — „staleški demokratski poredak“ sa staleškom skupštinom, u koju bi, umesto predstavnika stranaka, ulazili predstavnici pojedinih profesionalnih udruženja.185

U ideološkom pogledu Orjuna je morala veći deo borbe posvetiti odbrani od kritike koje su njen pokret izjednačavale s pokretom italijanskog fašizma. Međutim, i pored otklanjanja izvesnih ideolo- ških veza s njim, priiznavalo se da ima i izvesnih dodirnih tačaka. One su se ogledale u ovome: 1) i kod jugoslovenskog nacionalizma i kod italijanskog fašizma ispoljavaju se rasne snage dotičnog na- roda186 (Leontič); 2) „saznanje da državi, njenom ugledu i moći preti opasnost od defetista, negativnih elemenata i komunista, dalo je povoda i fašističkom pokretu i pokretu Orjune“ 187 (Bartulović). Stoga nisu skrivane simpatije prema ovom pokretu, s obzirom da je „najogorčeniji protivnik komunizma“ 188, pa u praksi nisu isklju- čivani ni fašistički metodi istupanja.189 Sva razlika izvodila se iz činjenice da fašizam, kakav je u Italiji, ne odgovara našem čoveku: ,,Mi možemo da primimo izvesne tačke i forme iz programa fašizma, koji uostalom nije originalan, [...] — ističe se u jednom napisu, — ali ne možemo da primimo program faškma kao takav, jer ne odgovara slovenskom mentalitetu, jer nećemo da prosto sami nešto ko- piramo, nego želimo da stvorimo [...] nešto posve samobitno, novo i jedinstveno.*490

IV. VAŽNIJI MOMENTI U POKRETU ORJUNE

1. Reakcija na pokret nacionalista

Napredna javnost dočekala je pokret nacionalista kao fašistički pokret. On je naročito zatalasao i izazvao protiv sebe naprednu omladinu, naročito studente. U nizu studentskih centara održavani su protestni zborovi i donošene rezolucije u kojima se osuđivao rad i metodi Orjune. Decembra 1921. godine, na prvu akciju nacionalista na Zagrebačkom sveučilištu, napredna studentska udruženja odgo- vorila su protestnim zborom „protiv sile i fašističkih metoda rada na Univerzitetu“ 191.

Akademska omladina Novog Sada dočekala je pojavu naciona- lističke organizacije u svom mestu protestnim zborom i rezolucijom

185 Orjuna, 16. X I 1923.188 Izjava Lj. Leontića, Zagrebačka Orjuna, 1. XII 1923.187 Referat N. Bartulovića na I kongresu. Pobeda, 9. XII 1923.188 Видовдан, 7. X 1922.189 „Naš cilj i metodi se razilaze od fašističkih, ali ima i momenata kada

je potrebno istupati jako i bezobzirno ne prezajući ni ispred čega.“ Pobeda, 4.VIII 1921.

180 Југославија, 13. IV 1928.191 Slobodna tribuna, 17. X II 1921, 2. Rezoluciju su potpisali ova studentska

udruženja: Akađemski klub „Jaroslav Janušić", Radikalni akad. klub „Sloven- ski Jug“ ; Jugoslovenska napredna nezavisna omladina; Hrvatski akadem. klub „Domagoj"; Hrvatska nacionalna omladina, Hrvatski akadem. klub „Kvaternik", Akademsko društvo „Matija Gubec“, Hrvatski đački blok, i Muslimansko dru- štvo „Gajret".

3 4 6 “ BRANISLAV GLIGORIJEVIC

u kojoj se osuđuje „protivzakonit teroristički rad JNNO“ i zahteva od vlade da je raspusti.192

Septembra 1922. godine napredni studenti Beogradskog univerziteta pripremali su miting studenata i građana, svih onih „koji ne odobravaju rad nacionalista“, da protestuju protiv nasilja i terora Orjune.193 Oktobra iste godine, na kongresu studenata pripadnika Zemljoradničke stranke, ova omladina „oštro osuđuje fašističku organizaciju“ i „zahteva da se svim silama stane na put fašističkom pokretu“ 194. Novembra iste godine u Berlinu studenti koji su studirali u Nemačkoj drže zbor na kome rezolucijom osuđuju fašističke organizacije u našoj zemlji.195

Klub studenata marksilsta na Beogradskom univerzitetu naro- čito je vodio oštru borbu da parališe uticaj nacionalista u opštem studentskom udruženju Pobratimstvu. U čestim fizičkim sukobima studenti iz Kluba studenata marksista, među kojima su se naročito isticali Blagoje Nešković i Mihajlo Marković — Era, odlučno su se suprotstavljali orjunašima.196 Na Zagrebačkom sveučilištu ovaj klub se borio da odstrani uticaj nacionalista u Jugoslovenskom akadem- skom potpornom društvu (JAPD).197

Da suzbije pokret Orjune, hrvatska nacionalna buržoazija stvara organizaciju Hanao (Hrvatska nacionalna omladina); to isto čini srpska buržoazija osnivajući Srnao (Srpska nacionalna omladina); obe organizacije će se suprotstaviti Orjuni njenim metodima, tj. terorom. Osim ovih, poznate su bar po imenu: Slonao (Slovenačka nacionalna omladina), Munao (Muslimanska nacionalna omladina), Orbuna (Organizacija bunjevačkih nacionalista), Orkan (Organi- zacija katoličkih nacionalista), JNNO (Jugoslovenska napredna nezavisna omladina). Sve su one ponikle sa zadatkom da suzbiju pokret jugoslovenskih nacionalista. O delovanju nekih od njih biće reči u daljem tekstu.

Početkom 1923. godine Komunistička partija Jugoslavije i Sa- vez komunističke omladine Jugoslavije preduzimaju odlučne korake na organizovanju radnika u „radničke odbrane“, za odbranu od svih ovih nacionalističkih organizacija. (O tome će biti reči u posebnom odeljku.)

2. Prve krize (1923—1925. godine)

Znatna delatnost Orjune u Vojvodini ogleda se u borbi protiv nacionalnih manjina. Naoružani orjunaši skidali su i zbacivali firme s mađarskim ili nemačkim natpisima, ucenjivali njihove vlasnike i gonili da govore samo srpski198. Pri tome je dolazilo do čestih su-

182 Застава, 18. VIII 1922.193 Застава, 26. IX 1922.104 Нова Војводина, 2, 1922, 57.195 Rezolucija је doneta 27. X I 1922. Slobodna tribuna, 6. XII 1922.19в Arhiv Zavođa za prikupljanje i obradu dokumenata o istoriji radničkog

pokreta Srbije (dalje: AZRPS), memoarska građa 13.775. Sećanje dra Milisava Adamovića.

197 V o j o R a j č e v i ć , Stuđentski pokret na Zagrebačkom sveučilištu 1918-1941), Zagreb 1959, 49.

198 Застава, 12. X I 1922; Pokret, 2. VIII 1922.

ORJUNA — 347

koba, naročito sa Nemcima organizovanim u ,,Kulturbundu“199. Svo- jim akcijama Orjuna je onemogućavala i otežavala organizovanje Mađara u njihovu stranku;200 sprečavala svaku akciju bilo koje po- litičke stranke da vrbuju Nemce i Mađare za svoje stranačke interese.201 Ponesen ovim prvim uspesima, Jevđević je pisao: „Odstranili smo stotine neprijateljskih tuđinaca, nacionalizovali mnogobrojna udruženja, onemogućili defetističko pisanje iredentističke štampe.“202

Međutim, Orjuna je imala zadatak ne samo da onemogući „апа- cionalne“ elemente nego i da nacionalizuje, tj. da „u svakom mestu Vojvodine plasira jugoslovensku ideju“. Zbog toga manifestovanja jugoslovenstva i isticanja borbe „protiv srpskih separatista", Orjuna je u Vojvodini dolazila u sukob s pristalicama tek formirane Srpske stranke.203 Jugoslovenstvo nije godilo ni vladajućoj Radikalnoj stranci- za koju je Vojvodina uvek bila srpska, tim pre što Orjuna najavljuje borbu protiv „radikalske korupcije“. Stoga je Radikalna stranka podržavala i protežirala nacionalističku organizaciju Srnao, koja se počela formirati od polovine 1923. godine i čiji je g'lavni zadatak bio da suzbije jugoslovenstvo Orjune u Vojvodini i uspostavi „srpsku Vojvodinu”. Ofanziva srnaovaca u Vojvodini trajala je od polovine 1923. do polovine 1924. godine, i za to vreme uspela je da načini pustoš u organizacijama jugoslovenskih nacionalista. Bila je to ozbiljna kriza Orjune, tako da se je već govorilo „da je na izdisaju“ uspevši jedva da se održi, izgubivši više od polovine svojih čla- nova.204 I organizaciono i idejno ona je bila razbijena, ograničava- jući se samo na Novi Sad i najbližu okolinu. Kasnije, međutim, ko- risteći rasulo u redovima Srnao i slabljenje njenog pokreta, Orjuna u Vojvodini postepeno prikuplja svoje redove i obnavlja svoje or- ganizacije205, mada nikada neće imati uticaja u Vojvodini kao ranije.

Orjuna u Srbiji imala je zadatak da, s obzirom na centar poli- tičkog života, svojim manifestacijama i akcijama skrene na sebe pa- žnju odgovornih faktora u državi, pa da tu, na licu mesta, utiče na savremena politička zbivanja. Za tu svrhu ona je uvek imala podr- šku drugih nacionalističkih organizacija: Narodne odbrane, Udru- ženja četnika, Udruženja rezervnih oficira i dr., čija su vođstva bila u Beogradu, pa jedna od karakteristika rada Orjune u Srbiji jeste u ^ т е što se ona uvek pojavljivala u akcijama zajedno sa ovim udruženjima, čijom se potporom i pomoći ona upravo i održavala.206

iee Aprila 1924. godine posle sukoba nacionalista i članova ,,Kultur-bunda“, vlada je raspustila „Kulturbund". Видовдан, 15. IV 1924.

200 Septembra 1922. godine nacionalisti su sprečili jedan zbor Mađara, koji je trebalo da se održi u Senti. Jug, 20. IX 1922.

201 Februara 1923. nacionalisti su rasturili zbor socijaldemokratskog prvaka Ž. Topalovića u Vršcu, kad je ovaj navodno hteo da za svoju stranku vrbuje Nemce i Mađare. Видовдан, 22. II 1923.

202 J e в ђ e в ић, Чланци, 20.203 Marta 1923. izbio je sukob između pristalica Srpske stranke i nacionali-

sta u Pančevu. Видовдан, 6. III 1923.204 Sam Jevđević priznaje: „Borba nas je stajala jednog oblasnog odbora,

18 organizacija, 2 lista i više od pola članstva." Јевђевић, n.d., 22.205 Тако već septembra 1924. godine imamo veliki slet 5.000 orjunaša u

Novom Sađu, na kome su došli predstavnici Orjune iz cele zemlje. Видовдан,14. IX 1924. godine.

208 Rezoluciju u kojoj se protestuje protiv aneksije Rijeke, marta 1924. godine, potpisali su, pored Orjime, još i Jugoslovenski soko I i II, Narodna odbrana, Savez đobrovoljaca i Jadranska straža. Шумадијска Орјуна, 27. III 1924.

3 4 8 “ BEANISLAV GLIGORIJEVIC

Ipak glavnu akciju Orjuna u Srbiji povela je tamo gde je uvek imala i podršku vlasti — protiv komunista. Jula 1923. nacionalisti u Kragujevcu izdaju proglas u kome se govori o „crvenoj opasnosti“ i poziva građanstvo da svim silama nastoji ,.da se ovaj neprijatelj dotuče". Tim povodom objavljuju da se bojkotuju sve „komunističke radnje", uz pretnju da će svaki onaj građanin koji kupi robu u njima „učiniti izdajstvo prema otadžbini, prema sebi i Orjuni“, i na- glašava da će „budno paziti da se ovaj bojkot do krajnjih granica sprovede“207.

Kao i u Vojvodini, pojava Srnao u Srbiji, gde joj je bilo sredi- šte, znatno je uticala na slabljenje Orjune u ovom kraju. Radničke odbrane, koje stvara Partija uspešno suzbijaju ne samo akcije nacionalista nego i njihove pokušaje da se organizuju. Početkom 1924. godine prestaje da izlazi list Šumadijska Orjuna u Kragujevcu, koji se fuzioniše sa Vidovdanom. Učinjeno je to, kako se isticalo: „јег je diktovala potreba što tešnjeg grupisanja svih naših intelektualaca i ekonomskih snaga“208. Akcitje Orjune u Srbiji su ograničene i njen pokret se održava više brigama i staranjem Direktorijuma nego nekim svojim unutrašnjim snagama.

Sredinom 1923. godine pokret u Hrvatskoj zapao je u veliku krizu. Orjuna je tu imala i najteži posao: trebalo je ubediti ceo hrvatski narod da je on samo jedno pleme jednog velikog naroda, trebalo se uhvatiti u koštac s izrazito hrvatskim političkim strankama, koje su pobijale taj princip i tražile slobodnu i nezavisnu ili bar autonomnu Hrvatsku. Osim toga, i u grupama jugoslovenski ori- jentisanih Hrvata, najviše iz redova inteligencije, koji' su, prema mišljenju orjunaša, ispovedali „antinacionalno jugoslovenstvo“ , jer su „smatrali jugoslovenstvo gotovom činjenicom a nacionalizam su- višnim teretom“, imala je Orjuna ogorčenog protivnika. Zbog znatnog uticaja ove struje na same redove Orjune u samom vođstvu zagrebačke oblasti dolazi do „ideološke konfuzije“, usled čega dolazi i do slabljenja pokreta. Tako je prvi teren gde je Orjuna osnovala svoje organizacije — Hrvatsko primorje — „bilo slomljeno i razbijeno“ upravo od ovog jugoslovenstva.209 Nacionalisti su pokuša- vali da raskrste s predstavnicima ovog ,,jugoslovenstva“ ne ustežući se, da upotrebe i svoju fiziičku snagu.210

Režimu je u početku godio ovakav stav Orjune, uperen protiv „hrvatskog separatizma“. Međutim, u vreme kada je pravio kom- promise s hrvatskim strankama, činio im je koncesije, dozvoljava- jući progone orjunaša. To je bilo najočiglednije u vremenu trajanja tzv. „Markovog protokola“ . Organizovana još i' ranije, Hanao tada dobija izvanrednu ulogu; njeni članovi, naoružani revolverima, nesmetano napadaju i progone orjunaše. Prema saopštenju mesnog odbora Orjune u Zagrebu, ovi napadi hrvatskih nacionalista vrše se „па očigled policije“, koja je ranije orjunaše uvek uzimala u za-

207 Шумадијска Орјуна, 28. VII 1923.208 Видовдан, 27. IV 1924.209 Naročito se ističe da su iz pokreta istupili dobrovoljci i sokoli „videći

kuda on ide“, i oštro ga kritikovali. Видовдан, 30. V 1925, Преглед рада Орјуне загребачке области.

210 Decembra 1922. godine nacionalisti su fizički napali urednike Slobodne tribune Ш. Marjanovića i R. Giunija, zbog jednog članka objavljenog u istorn listu u kome se indirektno kritikuje rad nacionalista. Slobodna tribuna, 4.XII 1922.

ORJUNA — 349

štitu. U početku je vođstvo zagrebačke organizaciije jugoslovenskih nacionalista izdavalo direktive svojim članovima da se „klone“ i izbegavaju ovakve sukobe, očekujuči da će moći izdejstvovati za- štitu od vlasti.211 Međutim, kako u tome nije uspevalo, a napadi hanaovaca ne samo što „nisu prestajali“ već su, tokom aprila i maja1923. godine, ,,učestali“ , orjunaško vođstvo u Zagrebu izdaje ponovo naređenje, u kome ističe da će zbog ovih okolnosti orjunaši biti pri- siljeni da “vlastitim snagama“ suzbiju „silu silom“212. Ali za ovakve protivakcije oni nisu imali snage. Prema jednom dopisu iz Zagreba, tamošnja organizacija već tada „preživljava svoje teške dane“213. Kako je organizacija u Zagrebu „do temelja potresena“, vođstvo Orjune, da bi je spaslo od raspada, preuzima jula meseca 1923. godine izvanredne mere — ukida Oblasni odbor u Zagrebu i zavodi komesarijat, potčinivši celu zagrebačku oblast Ijubljanskom Obla- snom odboru. U isto vreme se list Zagrebačka Orjuna fuzioniše sa ljubljanskom Orjunom.2U

Slovenija je bila masovno i akciono najjača orjunaška oblast. Ju- goslovenska buržoazija je Orjuni ovde stavila u zadatak da bude isturena prethodnica u njenim aspiracijama za oslobođenje okupiranih krajeva Slovenije od Italije i Austrije. Na ovoj osnovi Orjuna dobija i finansijsku potporu, a to joj bi u isto vreme i njen propagandni adut za agitaciju u masama. Ovaj zadatak Orjuna je izvrša- vala na taj način što je čestim izazivanjem na granici prema Italiji i terorisanjem samog nemačkog stanovništva u zemlji opominjala na postojanje jedne snage koja će svim silama poraditi da se porobljeni naši narodi oslobode. Pri tome slovenačke organizacije malo su se služile propagandom i zborovima, a više fizičkim akcijama, navodno držeći se principa: „Z delom ne s protesti bodomo osvobodili naše Primorje i Slovenski Korotan.”215 Avgusta 1923. godine jedna nao- ružana četa orjunaša uspela je da potisne italijansku vojnu jedinicu, koja je bila zaposela jedan vrh Triglava. Nacionalisti su se, posle ove akcije, mogli pohvaliti da je njihovom zaslugom uspostavljena ugo- vorima predviđena granica na Triglavu.216

Pri pokušaju da svoje organizacije ojača pridobijanjem radnika za svoj pokret Orjuna je naišla na čvrstu prepreku organizovanih radnika pod rukovodstvom KP. Trbovljanski događaji (o čemu ćemo kasnije govoriti) pokazali su snagu radnika da se odupru i da zaustave dalje napredovanje Orjune. Posle ovih događaja, koristeći se proteži- ranjem od strane vlasti, koje su uvidele od kakve im je koristi Or- juna u borbi protiv komunista, i praveći od svojih žrtava ogroman kapital, u vreme reakcije, koja je posle toga nastupila, slovenačke organizacije Orjune su čak i brojno narasle i ojačale. Septembra1924. godine osniva se novi Oblasni odbor u Mariboru, koji je oko sebe prikupio štajerske, prekomurske i međumurske organizacije.217

Međutim, ofanziva radnika protiv nje uticala je znatno na slabljenje njenih redova, što se izražava u kolebljivosti samog vođstva

211 Zagrebačka orjuna, 25. IV 1923, 1. Saopštenje Mesnog ođbora.2,2 Zagrebačka orjuna, 5, 1923, 1. Saopštenje Mesnog odbora.213 Видовдан, 26. V 1923.E14 Orjuna, 15. VIII 1923.216 Izveštaj sa II oblasne skupštine u Celju. Orjuna. 9. II 1924.г1в Видовдан, 4. i 15. VIII 1923; Orjuna, 9. II 1924.217 Izveštaj sa III oblasne skupštdne u Ljubljani. Orjuna, 20, XII 1924.

3 5 0 — BRANISLAV GLIOORIJEVIC

kakvim dalje metodima da nastave borbu protiv radnika. Neposredno posle tih događaja rukovodstvo slovenačkih organizacija Orjune nare- đuje svojim članovima da se uzdržavaju od fizičke akcije, i da svoju delatnost u raskrinkavanju klerikalaca i komunista prenesu na polje propagande, dopuštajući da se akcije vrše samo „ukoliko to dozvo- Ijava zakon u samoodbrani“218.

Od samog početka pokret Orjune naišao je na snažnu reakciju katoličkog klera. U hajci protiv Orjune prednjačio je klerikalni list, organ Slovenske ljudske stranke Slovenec. Pojavile su se čak i vesti da klerikalci u zajednici sa Nemcima organizuju u Sloveniji „bojnu organizaciju“, koja će biti isključivo uperena protiv rada Orjune.219

Pošto se pokret iz Dalmacije raširio po celoj zemlji, u samoj Dalmaciji dolazi do njegovog splašnjavanja ili zanemarivanja. Or- ganizacije Orjune u Dalmaciji imale su da budu brane protiv italijanskih aspiracija na Jadranu, pa kao takve glavnu pažnju posveći- vale su suzbijanju italijanske iredentističke propagande. Čini se ipak da nacionalisti pri tome nisu energično istupali, bar ne onako borbeno kao u drugim krajevima. U nekoliko mahova izostala je očeki- vana akcija u trenutku kada je, sa stanovišta organizacije, ona bila najpotrebnija.220

Najslabije je stajao pokret u Bosni i Hercegovini. Postojanje organizacija možemo pratiti jedino po stalnim sukobima sa ovde veoma jakom organizacijom Hanao.221 Istina, pokret je ovde naišao na sna- žne prepreke u muslimanskim političkim organizacijama, hrvatskom i velikosrpskom uticaju. Sem toga, na ovom terenu istupale su pod- jednako oštro obe organizacije — Hanao i Srnao.

U ovom periodu centralno vođstvo Orjune je nastojalo da pokretu da izrazito borbeni karakter. Aprila meseca 1924. godine ono je u tom smislu razaslalo direktive svojim organizacijama u kojima im se nalaže da, „u duhu bezuslovne pokornosti vođstvu“, krenu „u živu akciju“ . Akcionim četama svih oblasti naređuje se da, „pove- zane gvozdenom disciplinom“, budu uvek spremne da „suzbiju svaki separatistički hegemonistički riasrtaj na jugoslovensku nacionalnu ideju“222. Nepuna dva meseca posle toga usledili su krvavi događaji u Trbovlju, koji su pokazali slepo izvršavanje tih direktiva. Posle tr- bovljanskih događaja, ohrabrena podrškom vlasti, Orjuna čak i po- jačava akciju, a Glavni odbor u tu svrhu poziva članove da „па svakom mestu budu gotovi na najveće žrtve za očuvanje tekovina pro- šlosti“223.

U ovom periodu održana su i dva kongresa Orjune koja su imala da doprinesu njenom organizacionom učvršćenju. I kongres održan je u decembru 1923. godine i došao je posle već formiranih organizacija

218 Orjuna, 28. VII 1924.210 Zagrebačka Orjuna, 3. V 1923.220 Maja 1924. godine u Sibeniku su priređene fašističke manifestaeije

povodom 50-godišnjice smrti Nikole Tomazea. Pobeda je uložila samo ,,protesi“. Pobeda, 10. V 1924.

221 Prilikom jednog sukoba u Sarajevu, aprila 1923. godine, između člano- va organizacije Hanao i Orjune ubijen je jedan od članova Hanao — Jurija Soča. Sten. beL Narodne skupštine, 1923, I, 75, 81; Narod, nezavisni list, Sara- jevo, 21. IV 1923, 1.

222 Pobeda, 12. IV 1924.223 Rezolucija Glavnog odbora o događajima u Trbovlju. Pobeda, 28.

VI 1924.

ORJUNA — 3 5 1

nacionalista u celoj zemlji, pa je imao da da dalje smernice rada ce- lom pokretu. II kongres održan je maja 1925. godine, u vreme kad je pokret počeo već da malaksava, pa je Kongres imao zadatak da kraj- njim naporima učvrsti organizaciju i iznađe puteve za dalji rad. Kongres je održan u Beogradu, jer se nameravalo da se u prestonici pokaže snaga Orjune manifestovanjem jugoslovenstva. Prema nekim podacima, u Beograd je tom prilikom došlo oko 10.000 orjunaša iz svih krajeva zemlje u uniformama i sa zastavama, koji su prodefi- lovali ulicama.224 Pre Kongresa održan je miting na kome su govorile najistaknutije vođe Orjune; na mitingu su istaknute propagandne parole da će nacionalisti poraditi na tome da se oslobode krajevi koji se nalaze pod Italijom, Austrijom, Mađarskom i Grčkom, kao i da je već ovim istupanjem Orjune u Beogradu „skinuto sa dnevnog reda pitanje narodnog jedinstva“225.

3. Orjuna u punoj krizi (1925—1927. godine)

Majske manifestacije Orjune u Beogradu bile su njeno poslednje značajno istupanje. Koliko se od strane Orjune pridavalo značaja tome događaju, najbolje svedoče pripreme vršene brižljivo mnogo ranije. Pa ipak, marš 10.000 orjunaša na Beograd sveo se samo na jednu skupu paradu. Širokim narodnim masama je, od samog počet- ka, ovaj pokret bio tuđ. Jedna organizacija koja se spremala da, to- bož u ime nekakve jugoslovenske nacije, dođe na vlast i zavede čvr- stu vojničku diktaturu, nije mogla da naiđe kod njih na simpatije, već samo na revolt. To se najbolje pokazalo i prilikom najveće orju- naške manifestacije u Beogradu, u maju, kada je narod na bučne uzvike orjunaških četa svojim ćutanjem jasno izrazio svoj prezir.224

Ograničen na određen broj članova, pokret Orjune morao je da slabi već samim tim što nije obnavljao i povećavao svoje redove. Po- red toga, već tada izbijaju u prvi plan razmimoilaženja u vođstvu pokreta; razlaz je nastao na pitanju kakvu taktiku treba zauzeti prema novim političkim promenama. Očima posmatrača moglo se pri- metiti da se u njenim vrhovima oseća kolebanje: jedni su „za svečano prilaženje nacionalnom bloku PP, a drugi stoje, istina bojažljivo. na stranu sporazumaškog bloka“227. Dok je jedna grupa oštro kriti- kovala Direktorijum što nije pružio podršku nacionalnom bloku na izborima 1925. godine i što se, kasnije, nije izjasnio za ovaj blok, druga je to odbacivala, jer su u tom bloku bili i radikali. Rezultat toga bilo je formiranje dve grupe u pokretu. Na II kongresu predstavnik grupe koja je zauzela opozicioni stav prema Direktorijumu Jevđević, uviđajući rascep u pokretu, istakao je: „Mi od organizacije itnamo samo uniforme. Ako kod nas postoje dva bloka, bolje da se raziđemo.“ Zbog neslaganja s vođstvom ova grupa orjunaša napušta

221 Политика,. 1. VI 1925.225 Govor predsednika Direktorijuma Lj. Leontića na mitingu u Beogradu.

Политика, 31. V 1925; Pobeda, 10. VI 1925.220 Jedan od vođa Orjune kasnije o tome piše: „Kada smo ono u maju uz

poslednje fizičke i materijalne napore, bacili u svoju ljubljenu metropolu 10.000junaka, naša su srca pucala od bola i jeda, jer je naš marš ličio na prolazkroz tudu varoš, nijedne zastave, nijednog oduševljenog poklika". (Podvukao — B. G.) Pismo Jevđevića Beogradskoj Orjuni. Видовдан, 20. III 1927.

227 Nova Evropa, 12, 1925, 71.

352 “ BRANISLAV GLIGORIJEVIC

Kongres.228 Time počinje razdoblje rascepa u vođstvu, koji će se, a manjim prekidima, nastaviti i doprineti njenom konačnom krahu.

Položaj Orjune se pogoršao i ulaskom Radića u vladu, jula 1925. godine. Moglo se očekivati da nov režim ne samo da neće štititi Or- junu nego da će je i progoniti.

Najzad, redovi Orjune su ozbiljno uzdrmani i kompromitova- njem predsednika Direktorijuma dr Ljube Leontića u tzv. „sukobu Pribićević — Leontić“, koji je dobio karakter političke afere. Sukob je otpočeo time što je Svetozar Pribićević na kongresu Samostalne demokratske stranke, decembra 1925. godine, optužio Ljubu Leon- tića da ovaj, u svojstvu vođe Orjune, teži da ovu organizaciju pot- čini interesima Radikalne stranke.229 Kako je većina članstva Orjune pripadala SDS, to je u ovom slučaju kod većine organizacija došlo do rasula odnosno do opredeljivanja za Pribićevića ili Leontića.230 Potrebne su bile izvanredne mere — da se apeluje na disciplinovanosti orjunašku svest — pa da se duhovi nekako smire, ali se rascep u organizaciji i dalje održao. Ljuba Leontić je i dalje ostao na pred- sedničkom položaju231, i to zahvaljujući isključivo snažnoj podršci slovenačkih organizacija Orjune232, ali je njegov autoritet očigledno opao i njegova karijera, kao vođe Orjune, već je tada bila završena. Autoritet Direktorijuma, koji ni pre toga nije bio na visini, znatno je posle ovoga opao. Neke organizacije se raspadaju; u njima uzurpira- ju vlast pojedine samozvane vođe.233

Aktivnost Orjune, pod ovakvim okolnostima, bila je vrlo ogra- ničena, čak neznatna. Ona se svodila na jalovo polemisanje, na odbranu i kritiku pojedinih stavova kako unutar sopstvenih redova tako i spolja. Rastrojene i pocepane unutra i suzbijane od strane novog režima, orjunaške organizacije su sada zamrle. Na godišnjoj skupštini Orjune Slovenije moralo se sa žaljenjem konstatovati da organizacija „nije više tako agresivna i agilna kakva je bila prošlih godina“234. Uprkos tome, vođstvo pokreta je pokušavalo da održi borbeni duh Orjune, da zamaskira njeno rasulo, prikazujući njene neznatne akcije kao krupne i velike uspehe. Glavni odbor Orjune na svojoj sednici od 6. i 7. decembra 1925. u Zagrebu konstatovao je „stalno napredovanje Orjune u svim oblastima uprkos svim progo- nima“235. Januara 1926. održana je vanredna sednica Direktorijuma, na kojoj je opet konstatovan „porast u širenju pokreta i delimično jača aktivnost“236. Trebalo je povratiti nadu obeshrabrenim člano-

228 Diskusija Jevđevića na II kongresu u Beogradu. Политика, 3. VI 1925.229 Riječ, 8. XII 1925.230 protiv Leontića izjasnila se naročito Beogradska Orjuna na čelu sa

Božom Anastasijevićem, zatim neke vojvođanske i dalmatinske organizacije. Реч, organ samostalnih demokrata, Beograd, 20, 22. i 23. XII 1925, 2, 1.

231 Posle mnogo peripetija, pri čemu je Leontić zbog „uvrede časti“ izazvao Pribićevića na dvoboj (vid. Pobeda 12. XII 1925), Direktorijum Orjune izđao je kominike u kome se pobijaju sve optužbe Pribićevića i opravdava stav Leontića. Pobeda, 16. XII 1925.

232 Na vanrednoj sednici Oblasnog odbora u Ljubljani, 13. XII 1925, ovaj Odbor izrazio je uverenje potpune saglasnosti sa stavom Lj. Leontića i osudio sve nedisciplinovane postupke pojedinih organizacija. Orjuna, 19. XII 1925.

2ss т ак0 u Beogradu postoje dve uprave Orjune, koje jedna drugu isklju- čuju: Izvršni odbor sa D. Veselinovićem na čelu i Mesni odbor sa B. Anasta- sijevićem na čelu. Реч, 13. i 20. XII 1925.

234 Orjuna, 5. XII 1925, referat M. Kranjeca.135 Pobeda, 12. XII 1923.838 Pobeda, 2. II 1926.

ORJUNA - 3 5 3

vima u dalje postojanje i aktivnost Orjune. Vođstvo se u poslednje vreme upravo aktiviralo u spasavanju svojih organizacija uljuljkiva- njima u uspehe.

Neku aktivnost pokazivala je Orjuna u Sloveniji. Krajem 1925. nacionalisti u Sloveniji brižljivo su pripremali opsežan napad na au- strijsku granicu. Namera je bila da se na dan proslave plebiscita u Celovcu izvrši oružani napad orjunaških četa na granicu, a u isto vreme da se u samom Celovcu atentatom rasturi svečanost. Policija je doznala za ove namere i blagovremeno ih sprečila, ali među orju- našima „plan nije odbačen i ima da se izvrši prvom prilikom kad bude ova svečanost pangermanska u Celovcu“ . Međutim, policija je pokazala svu opreznost da spreči Orjunu „ukoliko bi se nameravalo izvršiti napad u austrijske zemlje“237.

Pored ovih akcija na granici, početkom 1926. godine delatnost Orjune ogledala se u nizu protestnih zborova na kojima je napadana vlada, njena unutrašnja i spoljna politika.238 Ova donekle oživljena akcija Orjune povezana je s oživljavanjem antiitalijanske kampanje, povodom pripremanja Netunskih konvencija. Koristeći nezadovoljstvo naroda, pomagana i podsticana i od nekih političkih i vojnih krugova, Orjuna se stavila na čelo ove kampanje. Na dan vidov- danske svečanostis u Ljubljani, 28. juna 1926. godine, čete Orjune iz Beogradar Novog Sađa i Ljubljane, pod punom vojnom opremom, s. bajonetima i šlemovima, pokušale su da izvedu demonstracije protiv Italije, pred italijanskim. konzulatom u Ljubljani. Pošto je policija pokušala da spreči izgrede, došlo do oružanog sukoba, u kome su orjunaši naneli više gubitaka policiji.239 Posle dugih kolebanja i natezanja, vlada je, mesec dana posle ovog krvoprolića, raspustila sve organizacije Orjune na teritoriji Ijubljanskog Oblasnog odbora, „zbog bezrazložnog, protivzakonitog i oružanog napada Orjune na policiju“ , uz pretnju da će „ако njeno držanje bude i na drugim mestima onako kako se manifestovalo u Ljubljani [...] rasturiti cele njene organizacije“240.

Usled raspuštanja organizacija u Sloveniji izdvojila se jedna oblast od pokreta, čime Orjuna ulazi ponovo u krizu iz koje više nikada neće izaći. Ovu krizu još jače produbljuje ponovo rasulo u vođ- stvu pokreta. Jedan od vođa Orjune, predsednik zagrebačkog Obla- snog odbora Ilija Čavlina, pošto je uzurpirao vlast u svojoj oblasti, pokušao je da pokret skrene s njegove osnovne linije.241 Glavni odbor je, doduše septembra 1926. godine, isključio Čavlinu iz pokreta zbog ,,izdajstva“, ali se već tada u orjunaškim listovima pojavljuju vestio „potpunom rasulu u Orjuni“242.

237 Arhiv Instituta za istoriju radničkog pokreta (dalje: AIHRP) VII C neregistrovano. Poverljiva poruka velikog župana ljubljanske oblasti velikom županu mariborske oblasti, S. br. 4604, 24. VIII 1925.

238 Protestni zborovi protiv koalicione vlade Pašić—Radić održani su februara 1926. godine u Splitu (Pobeda, 23. II 1926), i marta iste godine u Novom Sađu (Видовдан, 13. III 1926).

230 Политика, 3. VII 1926. Vid. nap. 152.240 AIHRP VII C neregistrovano. Okružnica velikog župana zagrebačke

oblasti, 7. VIII 1926.241 Orjuna, 11. IX 1926.242 Orjuna, 26. VIII 1926.

23 Istoi-уа XX veka, knjiga V


4. Orjuna u raspadanju (1927—1929. godine).Pokušaj reorganizacije

Poslednjih godina svog postojanja Orjuna je svuda u defanzivi. Da ta organizacija postoji, pokazuju nam samo neke njene akcije na granici. Jedan podatak nam ukazuje da članovi Orjune preduzimaju ,,s vremena na vreme izvesne oružane napade preko granice, pogo- tovu u Italiju“243.

U ovom periodu nastavlja se proces raspadanja organizacije, iako njeno vođstvo nastoji da se, izvesnim unutrašnjim reformama, održi. Posle ,,puča“ Čavline, koji je značio otpadanje još jedne oblasti od pokreta, paralizovan je uskoro i pokret u Vojvodini, odstupanjem njenog vođe Jevđevića, aprila 1927. godine.244 Pokret se time sveo,i donekle održavao, još samo u Dalmaciji i Srbiiji i delimično i u Ma- kedoniji (a prema nekim podacima izgleda da se prenosi i u Crnu Goru).245 Vođstvo u Srbiji, u ovim poslednjim danima, preuzima inicijativu za reorganizaciju i oživljavanje pokreta. Tu svrhu i taj zadatak imala su i dva poslednja kongresa.

Treći kongres održan je aprila 1927. godine u Zagrebu. Na njemu je Orjuna Šumadije podnela svoj ,,Memorandum“, prema kome se imala izvršiti reorganizacija. Međutim, usled heterogenosti shvatanjai nejedinstvenosti Kongres je u stvari samo ozakonio rasulo koje je bilo u organizaciji: „Zagrebački aprilski kongres, otvoreno se pri- znavalo, nije dao rezultate koje smo očekivali. Kongres je jednodu- šno konstatovao potrebu revizije njenih redova i njenog rada, ali dalje od toga nije otišao.“246 IV kongres, održan oktobra iste godine, protekao je u znaku kompromisnih diskusija, u kojima je dominirala beogradska grupa na čelu sa dr Miodragom Dimitrijevićem, čiji ie predloženi ,,Memorandum“ o novom smeru budućeg rada Orjune u potpunosti usvojen. Na Kongresu se konstatovalo da je Orjuna, otpa- danjem i osipanjem jednog dela članstva, prošla kroz „neophodno čistilište", te da se danas na ono što je ostalo u njoj „može računa- ti“247. Usvojeni su zaključci Kongresa, koji su predviđali izmenu Sta- tuta — osnivanjem generalnog sekretarijata na čelu sa Generalnim sekretarom dr Miodragom Dimitrijevićem.248

Novo centralističko rukovodstvo trebalo je da zavede strogu disciplinu i izvrši reorganizaciju. Na njegovom čelu, sa funkcijom generalnog sekretara, stajao je čovek koji dotada nije bio zapažen u redovima Orjune, čovek bez nekog većeg autoriteta. Bez sumnje je on pokazivao smisao i energiju — izdavao ,,naredbe“ i ukaze, ali je malo ko to poštovao. Pri pokušaju da skrši otpor neposlušnih oblasnih od-

243 AIHRP VII C neregistrovano. Okružnica velikog župana zagrebačke oblasti sreskom poglavarstvu u Kastvu, 5. XII 1927.

244 Raspuštena je Orjuna u Vojvodini. Orjuna, 2. IV 1927.245 Početkom 1927. godine pokrenuta su dva nacionalistička lista: Орјупа

u Beogradu i Југославија, u Slcoplju. Zapaženi su zborovi orjunaša u Leskovcu, Kragujevcu i Pečenjevcu, na kojima su govorili M. Radojlović i K. Pećanac. Југославија, орган Орјуне Leskovca i Skoplja, 3. i 24. IV 1927; Орјуна, орган Орјуне, Beograđ, 6. i 30. III 1927.

240 Орјуна, (Београд), 12. IV 1927.147 Југославија, орган Орјуне, Београд, 12. X 1927,248 Pobeđa, 14. X 1927.

ORJUNA — 3 5 5

bora i učvrsti svoj autoritet pokazalo se samo koliko je on bio slab da bi s uspehom mogao sprovesti svoju zamisao. To najbolje pokazuje primer smenjivanja Jevđevića u Vojvodini.249 Orjuna nije tenala nove snage s kojima bi mogla sprovesti reorganizaciju. Zato su takvi pokušaji, činjeni odozgo, bili osuđeni na neuspeh.

Orjuna se, pre svega, lomila na političkim promenama. Ulaže- njem predstavnika HSS u vladu zajedno s radikalima 1925. godine nacionalisti su izgubili metu i nisu imali protiv koga da se bore. Ali pravi udarac zadat je Orjuni kada je Priibićević zajedno sa Radićem obrazovao Seljačko-demokratsku koaliciju (SDK) 1927. godine. Po- litika centralizma i unitarizma, koja je bila uperena pre svega protiv Hrvata, napuštena je tada od strane SDS, a to je značilo da je na- puštena i Orjuna — kao metod nasilnog sprovođenja centralizma i unitarizma. Heterogena po svom političkom i nacionalnom sastavu, Orjuna u celini nije mogla da izvrši preorijentaciju na liniju SDS; zbog toga nije mogla da opstane i raspada se. U početku su brojni članovi SDS u Orjuni pokušavali da politiku organizacije usmere prema svojoj novoj političkoj orijentaciji. Prema izjavi „jednog od vođa“ Orjuna iz Dalmacije, borba za narodno jedinstvo postala je ,,anahronična“ ; stoga joj predstoji nova politička akcija, koja će zna- čiti „identifikovanje sa politikom SDK“. Ovakvo gledište bilo je u suprotnosti s politikom koju je tada vodilo vođstvo Orjune u Beo- gradu. Stoga se u javnosti pisalo o cepanju Orjune na ,,prečansku“i „srbijansku"250. Nekad istaknute vođe nacionalista Leontić i Jev- đević napuštaju ranije pozicije Orjune i deklarišu se za SDS; Vi- dovdan, ranije organ vojvođanskih nacionalista, od kraja 1927. godine postaje organ SDS. Razume se da su oni sa sobom povukli i pojedine organizacije: one se prosto raspuštaju251, ili se same raspadaju. Od pokreta otpada i grupa oko I. Mogorovića, koji, polovinom 1928. godine, stvara posebno udruženje pod nazivom Ujedinjena Jugosla- vija, sa cilj em da ono nastavi delo Orjune drugim sredstvima, radeći ponajviše na zbliženju i ujedinjenju s Bugarskom.252 Osipanje član- stva odražavalo se i na opadanje tiraža nacionalističke štampe. Na početku 1928. izlazila su samo četiri orjunaška lista: Pobeda, nekađa glavni organ, jedva sastavlja kraj s krajem s ogromnim deficitom253; tek pokrenuta Jugoslavija morala je izvesno vreme da obustavi svoje

248 Komentarišući ođluku generalnog sekretara o svom smenjivanju sa po- ložaja predseđnika Oblasnog odbora, Jevđević piše: „Neko sumnjivo lice u Beogradu koje se naziva generalnim sekretarem Orjune davalo je izjave u glavnoj štampi da ja nisam član Orjune [...] Poslednji od mojih četnika pre bi izvršio samoubistvo nego poslušao takve elemente kao što je taj generalni sekretar. Ako on misli drugačije neka dođe malo u Vojvodinu da nas nauči orju- naštvu...“ Видовдан, 17. II 1928.

260 Новости, nezvanični organ Zemljoradmčke stranke, Beograd, 18.VII 1928, 1.

251 Karakteristično je to, na primer, za vojvođanske organizacije. Prema pisanju Jevđevića, na Kongresu Orjuna Vojvodine, marta 1928. godine, na njegov predlog „data je puna sloboda političkog opređeljenja svakom članu i za- držana samo četnička sekcija". Видовдан, 31. III 1928.

252 Уједцњена Југославија Београд, 14. VI 1928. Udruženje Ujedinjena Jugoslavija osnovano je aprila 1928.

253 Sredinom 1927. godine Pobeda (22. IV 1927) javlja da ima deficita_od 136.000 dinara: „Prema finansijskom stanju list bi morao da prestane." Počet- kom 1928. godine isti list piše: „Velikim naporima uspeli smo da u zadnjoj polovini 1927, godine redovno izađemo sa Pobedom." Pobeda, 7. I 1928.

88»

356 “ BRANISLAV GLIGORIJEVIĆ

izlaženje.254 Još se drži Orjuna u Ljubljani sa smanjenim tiražom, dok je Jugoslavija u Skoplju prestala da izlazi.

Preostali deo vođstva jugoslovenskih nacionalista okupljao se oko Centralnog odbora i pokušavao da očuva nekadašnju organizaciju. Početkom juna 1928. godine održan je sastanak Centralnog odbora u Ljubljani, na kome je donet nov Statut organizacije. Na sastanku se razmatralo stanje u pokretu i tom prilikom konstatovano je da je on ,,već pune dve godine“ (neko je računao preciznije — „800 dana“ ) ,,u agoniji", da se organizacija „povukla u samu sebe, poput bolesnika“, i da, za ovo vreme, nije pokazivala nikakvu aktivnost. Donošenje novog Statuta, smatralo se, „postavljen je novi temelj za budući rad“255. Međutim, vođstvo nacionalista nije uviđalo da se organizacija nije mogla spasti od raspadanja unutrašnjom re- organizaciijom, već jedino napuštanjem svog centralističkog i unita- rističkog programa. Stavljajući se u službu velikosrpskog režima i dvora, ono nije moglo da računa na mase (već jedino na plaćenički element), nije prosto imalo parole oko koje bi ih moglo da okupi i pokrene u akciju.

Povodom pripremanja ratifikacija Netunskih konvencija u Skup - štini Centralni odbor ukazao je. na put konkretne akcije osudom ovih konvencija. Od Akademskog kluba Orjune u Beogradu potekla je inicijativa da se organizuju antiitalijanske demonstracije. Tako je, u maju, došlo do masovnih demonstracija u Beogradu. Međutim, de- monstracitje su dobile drugi karakter i pretvorile se u osudu fašizma uopšte i rada Orjune, jer su inicijativu u njima preuzeli napredni studenti i komunisti.256 Demonstracije protiv Netunskih konvencija, pod vođstvom Akademskog kluba Orjune, izbile su u Zagrebu maja meseca.257

Od polovine 1928. godine postoje samo još neka žarišta Orjune: u Splitu, Šibeniku, Beogradu, Zagrebu, Ljubljani i Mariboru. Pa i u tim centrima, gde se pokret samo održavao, dolazilo je često do ce- panja u vrhovima i zamiranja. Tako je u Ljubljani, sredinom 1928. godine, posle napada orjunaša na jedno italijansko pogranično mesto došlo do nesuglasica u vođstvu, što je u javnost izbilo kao špi-

254 Југославија, 14. VI 1928. List piše da. je to učinjeno zbog toga „što pretplatnici nisu ispunili svoju dužnost".

255 Sastanak Centralnog odbora. — Poruka svom članstvu. Југославија,14. VI 1928.

250 Demonstracije su dzbile 28, a trajale su sve do 30. maja.. Do oštrih sukoba policije i demonstranata došlo je kod kafane „Ruskog cara“, gde su demonstranti podigli barikade. Policija je izvršila juriš na studentski dom i demolirala ga. U sukobima je ranjeno preko 20 demonstranata. Policija je uhap- sila о1да> 50 učesnika u demonstra.cijama. Време, 30 — 31. V 1928.

Prema sećanju učesnika u ovim demonstracijama, Klub studenata marksista učinio je sve da u njima izbije inicijativu iz ruku nacionalista i da ih pretvore u demonstracije osuda fašizma uopšte. U tome su potpuno uspeli. Oko300 članova i simpatizera ovoga kluba dalo je demonstracijama sasvim drugi karakter. U povorci su se čuli povici: „Dole jugoslovensla fašizam! Dole Or- juna!“ AZRPS 13.766 i 13.776, Sećanje Ivana Grubića, i Momčila Marića.

Ogorčeni nacionalisti zbog ovakvog obrta stvari u rezoluciji koju su posle tih događaja doneli oštro protestuju protiv pokušaja policije da manifestacijama da komunistički „karakter". ,,Mi se ograđujemo od svake saradnje sa njima jer njihovu saradnju ne trpimo i nećemo dozvoliti.“ Југославија, 14.VI 1928.

257 Pobeda, 1. VI 1928.

ORJUNA — 357

junska afera, pa je tim pogođen i vođa tamošnje organizacije Kranjc, koji je uhapšen.258

Prvi zadatak Orjune posle šestojanuarskog manifesta kralja Alek- sandra bio je da obezbedi njegovo preuzimanje vlasti i onemogući svaki pokušaj otpora u masama. Do poslednjeg trenutka Orjuna je verno izvršavala svoj zadatak prema kralju. Prirodno je stoga bilo što je ona od novog režima očekivala protežiranje ili bar nesmetan rad. Februara 1929. godine službeno su obaveštene sve organizacije da je ,,od nadležnih centralnih vlasti odobreno produženje delovanje Orjune“259.

Udar kralja Aleksandra, rušenje Parlamenta i rasturanje poli- tičkih stranaka značilo je pobedu ideja za koje se Orjuna borila. Zato se s pravom očekivala njena afirmacija, uzdizanje njenog ugleda i moći. Međutim, preko svakog očekivanja, Orjuna je bila raspušte- na. Marta meseca 1929. godine, rešenjem Uprave grada Beograda, raspuštene su sve nacionalističke organizacije: Hanao, Srnao i Orju- na, s motivacijom da se rasturanje vrši zbog toga što su se ove organizacije „mešale u političke poslove i bavile se politikom"260. Raz- bijana godinama iznutra, pod udarcima naprednih snaga spolja, Or- juna je već davno bila mrtva. Zadržali su se samo neki njeni predstavnici na vrhu. Najbolje se to videlo kada je trebalo sprovesti akto rasturanju organizacije: iz mnogih mesta javljalo se tada da „takva organizacija već davno ne postoji“261.

V. MESTO I ULOGA ORJUNE U POLITIČKOM ZIVOTU1. Odnos prema političkim strankama i režimu

Na I kongresu 1923. godine prihvaćen je zaključak po kome pojedini članovi Orjune mogu biti i organizovani članovi postojećih političkih stranaka, ako programi tih stranaka nisu u suprotnosti sa programom nacionalista.262 Ovo je najvažniji elemenat za određiva- nje odnosa Orjune prema pojedinim političkim strankama. Članovi pojedinih političkih stranaka koji su bili i članovi Orjune obično su gravitirali svojoj stranci-matici. To je uticalo na razbijanje redova nacionalista, tako da Orjuna u političkom pogledu nije nikad predstavljala jednu jedinstvenu celinu. Od sarnog početka u njenim redovima zapaža se nekoliko političkih struja. U vreme dok se JNNO pretvarala u Orjunu slivanjem pristalica pojedinih stranaka, jednu struju predstavljali su nacionalisti neangažovani u pojedinim poli- tičkim strankama. Oni traže da se donese zaključak po kome pristalice pojedinih političkih stranaka ne bi mogle biti i članovi Or-

258 Радничке новине, 19. IX 1928. Još februara 1928. godine vođa Ijub- ljanske Orjune M. Kranjec obaveštava članove o teškoćama u koje je zapala ova oblast. Tim povodom otkriva razdor u samim redovima Orjune. Orjuna, (LjubJjana), 1. II 1928.

Југославија, 12. II 1929.260 AIHRP VII C neregistrovano, Predseđništvo vlade velikom županu za-

grebačkom, 73 pov., 8. III 1929.201 Prilikom pretresa Orjune u Zagrebu ustanovljeno je da ona nema ni

svojih prostorija. Iz mnogih mesta Hrvatske stizali su izveštaji Ministarstvu unutrašnjih dela da se akt o rasturanju Orjune ne može sprovesti jer takve organizacije ,,već davno“ ili ,,od pre pet goddna" ne postoje. AIHRP, VII C neregistrovano, vid. niz akata.

«“2 Pobeda, 12. X I 1922,

3 5 8 — BRANISLAV GLIGOHI.TEVIĆ

june, i teže da od nje stvore jednu homogenu „nacionalističku stranku“ . U nemogućnosti da to postigne, ova struja se brzo osipa.263 Drugu struju činili su brojni članovi Demokratske stranke. Oni traže da se „radikali ne pripuste u Orjunu“264, te da tako celu organizaciju pod- rede interesima Demokratske stranke. Treću struju predstavljali su, uglavnom disidenti iz pojedinih političkih stranaka, koji su, u nemo- gućnosti da obrazuju nove stranačke formacije, našli privremeno pribežište u Orjuni, s težnjom da to ovde postignu.265 Delovanje svih ovih struja uticaće na kolebljivost vođstva kakav stav da zauzme prema pojedinim političkim kretanjima, s obzirom na različitu poli- tičku orijentaciju svoga članstva.

Pri određivanju odnosa Orjune prema pojedinim političkim strankama treba uzeti pre svega u obzir broj članova-pristalica tih stranaka u Orjuni. U tom pogledu najjače je stajala Demokratska stranka. Od strane Orjune nije se skrivala podrška ove stranke, na- ročito u Hrvatskoj i Sloveniji.266 Sa svoje strane, Demokratska stranka nije skrivala simpatije prema Orjuni, ističući da su njene ideje „upravo jednake idejama i programu Demokratske stranke", te se stoga njen pokret može samo „pozdraviti“267. Cepanje Demokratske stranke Orjuna je dočekala nespremna. U početku se vođstvo dekla- risalo za brojniju Davidovićevu stranku.268 Međutim, kasnije se moralo povinovati težnjama članstva, čija je većina bila pristalica SDS. Sa svoje strane, vođstvo SDS vodilo je strogi nadzor nad politikom Orjune, bojeći se da njeno vođstvo ne podredi organizaciju intera- sima neke druge političke stranke. Iz te bojazni proizašao je i poznati sukob Leontić ■— Pribićević, krajem 1925. godine, kroz koji se najbolje vidi sva zavisnost Orjune od ove stranke. Odgovarajući na jedno pitanje o odnosima Orjune prema SDS, Pribićević je na kongresu SDS, decembra 1925. godine, optužio vođstvo Orjune da teži da, odbijajući pristalice SDS, „osnuje neku posebnu stranku i organizaciju“ . On je naveo sličan primer sa odvajanjem težačkih organizacija od Demokratske stranke, koje je ona osnovala 1919. godine, i istakao da će vođstvo SDS preduzeti energične mere da se to, ovoga

283 Маја 1922. gođine prvi pređsednik Centralnoo ođbora Ivo Petković i još nekoliko članova napuštaju članstvo Orjune pošto se navodno „пе slažu sa pravcem i smerom vodstva". Ova grupa tražila je da se primi zaključak po kome članovi pojedinih partija ne mogu biti članovi Orjune. Slobodna tribuna, 15. V 1922, 2. Među nacionalistima.

2C1 Na vanrednoj seđnici Direktorijuma, januara 1926. godine, razmatra- na je predstavka Oblasnog odbora Novod Sada kojom se traži da Direktorijum odluči da se članovima Radikalne stranke ne dozvoli pristup u Orjunu. Direk- torijum je, međutim, izbegao da donese odluku pod izgovorom da takvo jedno rešenje može da donese samo kongres. Pobeda, 2. II 1926.

265 Na II kongresu u Beogradu N. Bartulović je istakao težnje jedne grupe da stvori od Orjune stranku koja je bila suprotna od težnji da se stvori od nje Demokratska stranka. Политика, 3. VI 1925, 6.

266 Na III oblasnoj skupštini u Ljubljani od strane vođstva konstatovano je da Demokratska stranka daje podršku Orjuni.

Orjuna, 20. XII 1924. Slično se govorilo i za podršku Demokratske stranke u Hrvatskoj, gde su, kako piše Видовдан (3. X I 1923) i Slobodna tribuna (16. X I 1923), demokrati i orjunaši bili „sinonim za istu odanost prema državi".

267 Јединство, organ Demokratske stranke, 8. IX 1923.268 Dokaz je tome što je vođstvo „pozdravilo" dolazak Radićevih poslani-

ka u Narodnu skupštinu aprila 1924. godine posle stvaranja Opozicionog bloka pod vođstvom Daviđovića. Rezolucija Glavnog odbora od 6. i 7. aprila 1924. godine. (Победа, 12. IV 1924.) Ovakvo mišljenje se izražava i u part.ijskim dokumentima. Vid. AIIRP—K, 69/II, Izveštaj o stanju Partije, Orjuna, 11.

ORJUNA — 359

puta, ne ponovi sa Orjunom: „Ne bi se smelo, istakao je on, da se s našim grupama vodi politika, koja je protivna politici našoj stran- ki, ili eventualno da se ide za ciljevima, koji bi mogli da znače odvajanje od naše stranke [...] Mi ćemo nastojati da naše trupe ostanu naše, a ako bi videli da se razvija pokret u tom pravcu, pozvaćemo naše pristalice da izvrše svoju dužnost".269 Odbijajući ove optužbe, vođstvo Orjune je ipak brzo kapituliralo, donevši zaključke u kojima se ističe da „nije postojao niti postoji spor između Orjune i SDS koja po svojoj ideologiji nema opreke s Orjunom"270. U javnosti se često isticala zavisnost Orjune od SDS, pa se čak tvrdilo da je Pribi- ćeviić i osnovao Orjunu da ojača svoju stranku i uništi protivničke, tj. da ona nije ništa drugo nego „eksponent“, oruđe SDS.271

Prema vladajućoj Radikalnoj stranci Orjuna je često bila u ne- đoumici. Ona je podupirala ovu stranku kao snažnu protivtežu Hr- vatskom bloku; zato se i u početku obraćala „jugoslovenskom premi- jeru“ N. Pašiću da „parira Radićev podmukli atak na državu“ , nu- deći mu u tome svoju pomoć.272 Prelom je nastao kada je Radikalna stranka otvoreno počela da pomaže osnivanje protivničke organiza-- cije Srnao i kada je stupila u sporazume sa HRSS („Markov proto- kol“ ). Povodom toga krajem aprila 1923. godine Orjuna je održala veliki protestni zbor u Beogradu, koji je „osudio politiku beogradskih političara koji vode pregovore s Radićem“273. U isto vreme nacionalisti prete „krvavom“ nacionalističkom revolucijom, na koju su izazvani, kako ističu, upravo politikom Radikalne stranke.274 Sa svoje strane. smatrajući Orjunu kao oruđe u rukama Demokratske stranke, odnosno SDS, Radikalna stranka je težila da suzbija njene akcije. Radi- kalni list Zastava pisao je posle navedene akcije nacionalista protiv Radikalne stranke da će Radikalna stranka ovu politiku Orjune „jednim zamahom preseći i onemogućiti“275.

Zemljoradničku stranku nacionalisti su takođe ubrajali u jugoslovenske stranke, zamerajući joj njen klasni karakter, „јег zem- Ijoradnici i previše ističu i naglašavaju klasni momenat“276. Zemljo- radnička stranka u Dalmaciji odlučno je osuđivala rad Orjune, pa je čak na jednom sastanku pristalica ove stranke doneta rezolucija kojom se predlaže Izvršnom odboru Zemljoradničke stranke da isklju- či iz svoje stranke svakog onog člana koji je i član JNNO.277 Zagre- bačka Riječ piše da je ova odluka levog krila Zemljorađničke stranke (Komadinić — Visković) samo pojačala grupisanje i odvajanje „čestitijeg dela u stranci“ (Leontić, Pederin, Roša).278 Zategnuti od~

289 Riječ, 8. X II 1925.270 Zaključci Glavnog odbora. Pobeda, 1. I 1926.271 Rađikalska štampa je često isticala reči koje je navodno Sv. Pribiće-

vić jednom izrekao u Skupštini: „Gospodo, mi ćemo otići u narod, pa ćemo nasilnim putem da dobijemo vladu u svoje ruke." U praksi to je zna&ilo, kako su isticali radikali, da Demokratska stranka hoće „pomoću Orjune dođe makari nasilnim načinom do vlasti“. Стража, 8. VIII 1923, 1. Caveant demokratcs. Na jednom zboru Demokratske stranke u Novom Sadu Pribićević je pozdrav- ljen od 300 okupljenih orjunaša poklicima: „Ziveo Jugoslovensbi Musolini!" Застава, 13. III 1923. O tome piše i Ribar, n.d., 161.

272 Видовдан, 25. X I 1922.273 Јединство, 1. V 1923.274 Vid. nap. 179.275 Застава, 13. V 1923.276 Pobeda, 29. X I 1921.277 Saopštenje Centralnog odbora JNNO, Победа, 7. V 1922,278 Riječ, 22, V 1922, 3,

360 — BRANISLAV GLIGORIJEVIĆ

nosi izazivali su i česta fizička obračunavanja između pristalica Zem- ljoradničke stranke i orjunaša; nacionalisti su i prema Zemljorad- ničkoj stranci primenjivali poznati metod — rasturanje njihovih zborova.279

Za odnose Orjune prema hrvatskim političkim strankama ka- rakteristične su već pominjane terorističke akcije koje je ona preduzimala protiv njih. U sklopu akcija nacionalista za terorističko suzbijanje političkog uticaja vodećih hrvatskih stranaka ulazili su i planovi za fizičko likvidiranje njenih vodećih predstavnika. Pre- ma podacima orjunaškog porekla kao i sa protivničke strane, ideja0 atentatu na Stjepana Radića bila je dugo živa u orjunaškim krugovima.280

Sa svoje strane, hrvatske stranke su videle veliku opasnost u Orjuni. Na sednici Hrvatskog bloka, marta 1922. godine, razmatrao se i veoma štetan i opasan rad orjunaša („dalmatinskih janičara“ — kako su ih nazivali) u Hrvatskoj, koji, kako se istaklo na sednici, ,,i oružanom silom ustaju protiv jedinih predstavnika hrvatskog naroda“. Na sastanku najviših hrvatskih predstavnika je, s gnušanjem1 ogorčenjem, osuđen rad ovih, po njima, otpadnika i izdajnika hrvatskog naroda („dalmatinske rasice“ — kako su ih skupa nazivali), koji, kako je istaknuto, za „Judinu plaću", koju primaju iz Beograda, terorišu svoju rođenu braću, Hrvate; iznoseći veoma žalosno ekonom.- sko stanje — nemaštinu i glad od koje se umiralo ■— koje je tada vla- dalo u Dalmaciji, najviši hrvatski predstavnici su na ovom sastanku istakli da za ovakvo stanje snose odgovornost i nacionalisti u Dalma- ciji, koji su, po njima, stavljajući se u službu beogradskog centralizma, ovu pokrajinu izolovali i odvojili „od Zagreba i Hrvatske“281. U pogledu načina kako da se parira ovoj protivhrvatskoj aktivnosti orjunaša, Stjepan Radić je na zborovima, u nekoliko mahova, tražio od svojih pristalica da pruže aktivan otpor, da se ,,obračunavaju“ sa nacionalistima.282

Dosledna svojoj ideologiji, po kojoj je odbacivala svaki parlamentarni sistem vladavine, Orjuna je prema pojedinim vladama za-

2 9 Do sukoba između pristalica Zemljoradničke stranke i nacionalista dolazilo je često u Dalmaciji. Samo u toku maja i juna 1922. godine dogođili su se ovi sukobi: u Vodicama, gde je zemljoradnik Cičin-Sain ranjen od jednog nacionaliste; u Betini, gde je takođe ranjen jedan prdstalica Zemljoradničke stranke i u Murteru, gde je teško povređen seljak Nikola Ramo.š. (Slobođna tribuna, 23. VI 1922, 4. Omladina i razbijačka služba.) Tako je rasturen jedan zbor Zemljorađničke stranke u Starom Bečeju. Застава, 6. II 1923, 3.

280 Prema dostavi jednog „bivšeg" orjunaša, radikalski i demokratski mi- nistri nagovarali su Jevđevića da pređuzme mere za likvidiranje Radića. Na jednoj sednici Oblasnog odbora Orjune, na kojoj se rešavalo ovo pitanje, pri- sustvovao je i tada ministar unutrašnjih dela, Timotijević. Prema planu, atentat na Radića se spremao u Vukovaru za vreme njegovog zbora, ali je Radićo tome bio blagovremeno obavešten. pa je plan propao. (Novi hrvatski borac, 24a, 29. VIII 1923.) Jevđević je kasnije često isticao da Radić ima samo da za- hvali vođstvu Orjune ,,što je živ“, jer je, po njemu, ono čvrstom disciplinom svojih članova uspelo da spreči njegovo likvidiranje. (Видовдан, 6. II 1926 ) Maja 1926, za vreme zbora Radića. u Sremskoj Mitrovici, uhvaćen je orjunaš Slavko Mihić u trenutku kad se, sa bombom u ruci, peo na tribinu na kojoj je govorio Radić. Međutim, kasnije se utvrdilo da je bomba bila bezopasna, na- punjena samo barutom, Политика, 23. VI 1926

281 X I seđnica Hrvatske republikanske zastupničke većine i VI sednica Hrvatskog bloka. Slobodni dom, 2. IV 1922. 4—5.

282 Na poznatom zboru u Borengaju, aprila 1923. godine, pred oko 80.000 pristalica, Stjepan Radić je, u pogledu načina borbe protiv beogradskog režima

ORJUNA - 3 6 1

uzimala deklarativno uvek ,,opozicionalan“ stav. Prema homogenoj radikalskoj vladi zauzela je otvoreno neprijateljski stav283, ali je pri tom s „najvećom rezervom" pratila i akcije opozicionog bloka Davidovića na obrazovanju nove vlade.284 Zbog te svoje kolebljivosti i nevezivanja za jednu čvrstu političku platformu vođstvo Orjune je često gubilo podršku svojih članova, koji su otvoreno tražili pristajanje uz jednu ili drugu političku grupu. To se najbolje pokazalo posle zauzimanja ,,opozicionog“ stava i prema „nacionalnom bloku"— vladi PP, kada je jedan deo vođstva otvoreno kritikovao ovaj stav, tražeći pristajanje uz ovaj blok.285 Jedino je prema vladi radikala i predstavnika HSS 1925. godine Orjuna bila jednodušna. Po- vodom obrazovanja ove vlade sastao se Glavni odbor da zauzme „najoštriiji stav“, izjavljujući da će protiv ove vlade „produžiti u narodu najžešću borbu“286.

No i pored ovakvog „opozicionog" stava Orjune prema pojedinim vladama, u borbi protiv revolucionarnog pokreta masa, ona je svakom režimu bila najverniji pomagač. Sam Pribićević kao ministar izjavljivao je da pomoću ove teroristiičke organizacije „odr- žava pravni poredak u zemlji“287. Jednoj delegaciji nacionalističkih organizacija, koja je došla da se žali što se navodno progone orju- naši, predsednik vlade Pašić je odgovorio da „vlada računa na mo- ralnu potporu nacionaliističkih organizacija“288.

Međutim, bilo je slučajeva da su pojedini režimi iz stranačko- taktičkih i političkih razloga ponekad proganjali nacionaliste. Do toga je dolazilo iz ovih razloga: 1. Velikosrpskom režimu, u vreme dok nije pravio političke kombinacije sa SDS, smetala je Orjuna jer je u njoj video angažovanje prečanskih političara u nastojanju da mu preotme vlast.289 2. Vladama koje su prema svojim susedima, osobito Italiji, vodile politiku koncesija, smetala je organižacija koja je svojim akcijama na granici izazivala često incidente, zbog čega je dolazilo do intervencija od strane susednih država,290 3. Sklapajući

i Orjune, između ostalog rekao: „Može se dogoditi, a valjda će se i dognditi, da mi ovu borbu nastavimo, kako doi sad nije bila. Ako pokušaju s orjunašim.a, možda će i te gnjide poslati, i ako dođu u koje selo, onda više neće otići.“ J o s i p H o r v a t , Politička poujest Hrvatske 1918—1929, Zagreb 1938, 322. U vreme kad je već bio u vladi, 1926, na jednom zboru u Dalmaciji, Radić je, u pogledu borbe s orjunašima, rekao: ,,Vi, braćo, ne smete da kukate i da сгп- lite, nego treba da se složite i da s torn dečurlijom obračunate, a ako treba da ih i u more kupate." (Njihov kurziv.) Политика, 26. VII 1926, 2.

авз povodom očekivanog pada ove vlade Oblasni odbor u Vojvođini izđ.ao je svojim članovima naređenje da skupljaju podatke o nedelima ove „plemen- ske korupcionaške vlade" za jedan memorandum koji će Oblasni odbor sasta- viiti i uputiti novoj vladi. Видовдан, 10. II 1923.

284 Видовдан, 7. VIII 1924, 1. Режимџ u Орјуна.285 To se najbolje vidi iz diskusije Jevđevića na II kongresu u Beogradu.

Политика, 3. VI 1925.286 Rezolucija Glavnog . odbora. Pobeda, 1. VIII 1925.287 Prema C. Д р љ е в и ћ , Централизам или федерализам, Земун

1926, 132.288 Препород, 26. I 1923, 1.289 Yid. nap. 271.290 Povodom čestih napada Orjuna preko granice izdavana su naređenja

organima Vlasti u graničnim oblastima da strogo vode računa o takvim akcijama i da ih odmah spreče jer „ovakav rad (Orjune) može da bude samo od ogromne štete po naš elemenat preko granice i po međunarodne odnose..." AIHRP, VII C neregistrovano. Veliki župan zagrebačlci Sreskom načelstvu u Kastvu, 5. XII 1927,

362 — BRANISLAV GLIGORIJEVIC

sporazume sa HRSS (HSS) velikosrpski političari su se morali oba- vezati da će pooštriti mere protiv Orjune.291 4. U cilju da održi autoritet svoje vlasti, režim je bio prinuđen da, bar prividno, suzbija teror orjunaša kojim se ugrožavala lična i imovinska bezbednost gra- đana zagarantovana po Ustavu; divljanje nacionalista, osobito protiv pripadnika nacionalnih manjina, loše je odjekivalo u inostranstvu.292

2. Teror na izborima 1923. i 1925. godine

Orjuna zvanilčno nije ni na jednim izborima učestvovala sa svojim kandidacionim listama, iako su postojale tendencije jednog dela članstva u tom smislu293

Da bi odredilo svoje stanovište prema izborima od 18. marta 1923. godine, vođstvo Orjune donelo je zaključke, po kojima „опа neće na predstojećim izborima istupati sa svojJm kandidacionim listama“, ali se u isto vreme naređuje svim članovima da prilikom glasanja „nastoje i porade“ da u Parlament ne uđu anacionalni i antidržavni elementi, te da u tu svrhu ..pornažu državotvorne stranke“. Kako će se u pojedisiim oblastima neke ,,državotvorne“ stranke suprotstaviti jedna drugoj, nalaže se članovima da, u takvoj situaciji, kompaktno glasaju za onu stranku čiji je program bliži programu Orjune.294

Nacionalisti su, za vreme martovskih izbora, pokušavali da formiraju neki izborni „nacionalni front“ od radikala i demokrata, i to u Novom Sadu, Subotici, Sarajevu i u nekim mestima u Sloveniji. Na jednoj listi od tih formiranih grupa u Vojvodini kanđidovao se i nacionalista Pavle Jurišić, pošto su vojvođanski nacionalisti nak- nadno odlučili da „i izvesnim svojim predstavnicima omoguće da uđu u parlamenat,“ i to, kako se isticalo, ne iz očekivanja da će novi

291 U krugovima Orjune izražavalo se mišljenje da је tzv. Markov proto- kol“ prihvaćen od strane HRSS pod uslovom da vlasti progone Orjunu. Jug, 48, 1923, 3. Isto tako smatralo se da su vlasti raspustile Orjunu u Ljubljani 1926. godine, pored ostalog i zato što je to bio „uslov Radićevaca za dalji opstanak koalicije11. Политика, 20. VII 1926. Влада u Орјуна (Izjava Jevđevića).

292 Oktobra 1923. godine ministar unutrašnjih dela Vujačić izdao je nare- đenje pokrajinskim vlastima u Hrvaitskoj i Sloveniji, kao i svim velikim župa- nima u zemlji, da ubuduće napade nacionalista na pripadnike nacionalnih manjina ,,ni u kom slučaju ne dopuštaju", a ako se dogode, da se sa krivcima „strogo i po zakonu postupi", jer, stoji dalje u naredbi, članovi nacionalističkih organizacija mogu vršiti svoj zadatak „samo i jedino legalnim putem a nikako terorom". (Застава, 6. X 1923, 2, Наредба Покрајинској управи у Загребу и Љубљани и свима великим жупанима у земљи; Slobodna tribuna, 13. X 1923, 1.) I ministar Srškić, aprila 1924. godine, povodom učestalih napada nacionalista na Jevreje u Zagrebu, naređuje zagrebačkom velikom županu da se ovakvi napadi „onemoguće ili u najgorem slučaju lokalizuju", jer ovi sukobi, po njegovim rečima, „bacaju rđavu senku na opštu ličnu i imovinsku bezbednost u zemlji i omogućavaju našim neprijateljima u inostranstvu da ove sukobe tendenciozno predstavljaju stranom i neobaveštenom svetu o prilikama kod nas“. AIHRP—VII C, neregistrovano, Kabinet Ministarstva unutrašnji'h dela — velikom županu zagrebačkom, bivšem namesniku za Hrvatsku i Slove- niju — Ernestu Cumiću, 14. IV 1924.

203 Na sednici vođstva na kojoj je trebalo da se odredi stanovište Orjune prema predstojećim izborima, delegat novosadskih organizacija tražio je da se „istupi samostalno na izbore ali je većina bila protiv toga". Novo doba, 13. I 1923, 2. Zaključci vodstva Orjune.

294 Rezolueija Glavnog odbora. Pobeda, 21. I 1923.

ORJUNA — 3 6 3

parlament biti bolji, već samo radi „kontrole nad ostalima“ . Među- tim, uskoro je došlo do povlačenja P. Jurišića s kandidatske liste. Prema kasnijem saopštenju, to je učinjeno zato što su angažovanje nacionalista u ovom frontu neki ljudi želeli da iskoriste u svoje stranačke svrhe.295

Ali time što su odustali« da sami učestvuju u izbornoj borbi u trci za mandate nije bila završena ulog'a nacionalista za vreme ovih izbora. Stavljajući se u službu Demokratske 4 Radikalne stranke, njihov je zadatak bio da, upotrebom fizičke snage i oružja. ometaju i rasturaju zborove protivničkih stranaka i na taj način ih spreča- vaju u izbornoj agitaciji. 28. januara orjunaši su rasturili zbor HRSS u Vinkovcima.298 2. februara oni su, pošto su rasturili zbor HRSS u Kostajnici, vršili teror nad stanovništvom demolirajući preko 30 seljačkih kuća.297 Do najvećeg krvoprolića došlo je u Crikvenici, 4. februara, gde je na zboru HRSS trebalo da govori sam Maček. Na zboru, na kome se našlo oko 3.000 ljudi, došlo je oko 50—60 naoruža- nih orjunaša iz Sušaka i okoline, koji su, pucajući iz revolvera i upotrebljavajući bombe, pokušali da rasture zbor. Tom prilikom došlo je do sukoba, u kome je oko 18 lica lakše i 6 teže ranjeno; 50 uhapšenih orjunaša, zbog ovog sukoba, pušteno je na slobodu.298 IJ Tuzli su takođe, februara meseca, orjunaši pokušali da rasture jedan zbor HRSS, pri čemu je došlo do sukoba.299 Posle ovih tero- rističkih akcija nacionalistički listovi Pokret i Budućnost pisali su: „Ima krv da legne po zemlji Jugoslaviji“ ; ukazujući na primer kr- voprolića u Kostajnici i Crikvenici, u napisima se preti da će doći i do „većeg rusvaja“, ako „separatisti“ pruže i na drugim mestima otpor.300 Prema jednoj žalbi Verifikacionom odboru u Skupštini, u nekim krajevima Hrvatske, u Lici i Krbavi, izbori su bili nepra- vilni, jer su orjunaši, kako se navodi u žalbi, „vršili teror u korist demokratske stranke“301.

U Vojvodini su orjunaši takođe vršili izborni teror. Naoružane grupe išle su iz mesta u mesto ometajući političke zborove protiv- ničkih stranaka. Februara meseca orjunaši su u dva maha rasturili zbor poslaničkog kandi:data Socijalističke partije. Ž. Topalovića u Pančevu i Vršcu.302 Terorišući pripadnike nacionalnih manjina i rušeći redakcije njihovih listova oni su ih ometali u izbornoj akciji.303

Slično se dogodilo i u Sloveniji, gde su naoružani orjunaši vr- šili izborni teror nad predstavnicima nemačke nackmalne manjine; njih su, kad bi došli da glasaju, orjunaši s birališta prosto bacali

296 Препород, 21. II 1923. П. Ј у р и ш и ћ , Југословенски националист и избори.

298 Slobodna tribuna, 5. II 1923.297 Hrvat, organ Hrvatske zajednice, Zagreb, 3. II 1923, Riječ, 5. II 1923;298 Slobodna tribuna, 6. II 1923; Hrvat, 6. i 8. II 1923; Видовдан, 17, 1923.

2; Hrvatski soko, 2, 1923, 58; Novo doba, 8. II 1923. Istog dana jedna grupa orjunaša upala je u redakciju Hrvatskog lista u Osijeku i demolirala prostoriju.

299 Видовдан, 15. III 1923.300 Budućnost, 10. II 1923; Pokret, 6. II 1923.301 Sten. bel. Narodne skupštine, 1923, I, 15.302 Радничке новине, 28. II 1923.303 Januara 1923. godine nacionalisti su ponovo razrušili ređakcije ma-

đarskih listova Delbacska u Novom Sadu, pretukli urednika Hirlapa u Subotici, Застава, 24. i 30. I 1923; Slobodna tribuna, 1. II 1923; Радничке новине, 2. II 1923, 2, 3.

3 6 4 — BRANISLAV GLIGOHIJEVIĆ

niza stepenice, sprečavajući ih na taj način da glasaju.304 Posle neuspeha državotvornih stranaka na martovskim iizborima 1923. godine nacionalisti su izjavljivali da sada upravo još bolje vide ko je protivnik ove države, pa da imaju „određeniji i jasniji cilj za ga- đanje305.

Za vreme opštinskih izbora u Srbiji i Makedoniji, jula 1923. godine, nacionalisti su terorisali šiptare sprečavajući ih da glasaju. U Prištini i Kosovskoj Mitrovici, gde pristalice Džemijeta nisu ušle u izborni blok zajedno s radikalima, pošto su se ovi sporazumeli za zajedničku listu s demokratima, pojedini prvaci ove organizacije dobijali su ucenjivačka pisma, u kojima im se pretilo smrću ako učestvuju na izborima. Na sam dan glasanja naoružani orjunaši su, uz pomoć žandarma, upotrebljavajući oružje, sprečili pristalice Dže- mijeta da glasaju; došlo je do pravog masakra Šiptara, pri čemu je bilo više mrtvih i ranjenih.306

U redovima Orjune izražavalo se mišljenje da je njeno učestvo- vanje na izborima 1923. godine pozitivno uticalo na njeno jačanje, pa se s istim nadama polazilo i na izbore 1925. godine.307 Pre toga je Glavni odbor izdao zvanično saopštenje, prema kome nacionalisti neće ni na ovim izborima učestvovati sa zasebnim kandidacionim listama. Međutim, da bi se onemogućili protivnici orjunaške ideologije, naređeno je svim članovima da glasaju za liste ,,državotvornih“ stranaka.308 U tom pogledu Orjuna je pružila snažnu podršku Sa- mostalnoj demokratskoj stranci. Prema podaciima kojima raspola- žemo, najvidnije se to zapazilo u Sloveniji. Uoči samih izbora jedna akciona četa orjunaša rasturila je izborni skup Slovenske ljudske stranke u Ljubljani na kome je trebalo da govori sam Korošec309

3. Saradnja s nacionalističkim organizacijama. — Pokušaj stvaranja ,,nacionalističkogu i „jugoslovenskog frontau

U novoj državi, prvih godina po ujedinjenju, bilo je aktivno nekoliko nacionalističkih udruženja s glavnim zadatkom da očuvaju Kraljevinu SHS onakvu kakva je stvorena prvodecembarskim ak- tom. Najpoznatija takva udruženja su bila: Narodna odbrana, Udru- ženje četnika, Udruženje rezervnih oficira, Savez dobrovoljaca, Ju- goslovenski sokolski savez, Jadranska straža, Jugoslovenska matica i dr. Pojavom Orjune oživljava rad u ovim organizacijama, pošto je ona uspela da znatan deo njihovog članstva apsorbuje i da tako preko njih ostvari jak uticaj u svim ovim nacionalističkim organizacijama. S nekim od pomenutih organizacija, kao što su, na primer, Narodna odbrana i Udruženje četnika, postignuto je od samog po- četka akciono jedinstvo, koje se izražavalo u zajedničkim istupa-

зм Sten. bel. Narodne skupštine, 1923. I, 193.305 Budućnost, 12, 1923, 1.306 Sten. bel. Narodne skupštine, 1923, II, 1735—1737. Govor Ferhat beg

Drage, poslanika Džemijeta.307 Orjuna, 20. XII 1924. Izveštaj sa III oblasne skupštine u Ljubljani.308 Sastanak Glavnog odbora. Pobeda, 29. X I 1924.309 Sten. bel. Narodne skupštine, 1925, I, Odvojeno mišljenje opozi-

cije u Verifikacionom odboru, Slovenija, 94. I. Eibar (Politički zapisi, I, 169) pominje pođršku Orjune Pribićeviću na izborima 1925.

ORJUNA — 3 0 5

njima pri demonstracijama i zborovima. Ali je, i pored toga, vođstvo Orjune otklanjalo svaku sumnju da bi njen rad mogao biti vežan i zavisan od ovih organizacija. Ono je ukazivalo na spremnost da ,.u pojedinim akcijama istupi* s njima sporazumno, ali je i isticalo da „nije vezalo“ pokret Orjune ni za jednu od tih org'anizacija, već đa ga vodi „potpuno neovisno i nevezano.310

Međutim, otklanjajući svaku zavisnost od ovih organizacija, Di- rektorijum Orjune nije prestajao da se zalaže da ostvari s njima i formalnii savez u cilju formiranja zajedničkog ,,nacionalističkog“ fronta. Prvi takav savez ostvaren je sa Udruženjem četnika. Aprila meseca 1923. godine jedna delegacija ovog udruženja na čelu sa čet- ničkim vojvodom I. Trifunovićem Birčaninom i A. Ristićem boravila je radi pregovora u Splitu. Posle tih pregovora izdato je saopštenje u kome se kaže da je između opunomoćenih delegata Udruženja čet- nika i Direktorijuma Orjune „postignuta potpuna saglasnost za za- jednički rad u borbi protiv svih vanjskih i unutrašnjih neprija- telja311. Avgusta iste godine sklopljen je sporazum s Narodnom od- branom. On je imao ove odredbe: 1) obe organizacije zadržavaju svoju unutrašnju samostalnost; 2) vođstvo Orjune neće dozvoliti vršenje nikakve akcije većeg značaja bez prethodnog sporazuma sa Središnjim odborom Narodne odbrane; 3) jedan delegat Orjune ulazi u Središnji odbor Narodne odbrane, kao njegov član da se, kako se ističe, i time „manifestuje čvrsta veza i jedinstvo akcij e obeju organizacija“312. Ovakav „pakt kooperacije“ je, decembra 1923. godine, na Kongresu u Splitu i „oficijelno ratificiran“313.

Isti pregovori za uzajamnu saradnju izgleda da su vođeni i sa Sokolskim savezom Jugoslavije. Jedan podatak nam ukazuje da je u pododboru SSJ-a „bilo debate o predlogu da se Jugosoko ujedini sa organizacijom Orjune“314. Prema službenom saopštenju vođstva Sokolskog saveza, u odnosu na stvaranje saveza sa Orjunom ono je zauzelo donekle neutralan stav: neće terati svoje članove da uđu u odbore Orjune, ali se neće ni protiviti niti ikome braniti „stupanje u odbore i sudelovanje koliko je to u skladu sokolskih načela“315. Prema tome, odnos JSS prema Orjuni zasnivao se na uzajamnim ,,simpatijama“ i u sudelovanju pojedinih sokola u organizacijama nacionalista.316

Neki podaci nam ukazuju da su istil „pregovori“, u cilju kolabo- racije, vođeni i sa Savezom dobrovoljaca, ali ne vidimo rezultate tih pregovora; isti podaci govore i o učešću dobrovoljaca u organizaci-

810 Pobeda, 11. III 1923. Saopštenje Direktorijuma i Centralnog odbora.311 Видовдан, 12. IV 1923.312 Pobeda, 18. X I 1923.313 Orjuna, 9. II 1924. Izveštaj sa II oblasne skupštine u Celju.314 Kominike Starešinstva Hrvatskog sokolskog društva u Zagrebu. Hr-

vatski sokol, IX, 1924, 255,318 Zapisnik sa III glavne skupštine SSJ, održane 29. X 1922. u Zagrebu.

Sokolski glasnik, glavni organ Sokolskog saveza Jugoslavije, Beograd, 12,1922, 423.

318 Jedan od funkcionera JSS D. Bogunović piše da je pokret Orjune „postao simpatičan mnogima od nas, da se našlo mnogo- sokola u redovima nacionalista", i upućujući blage kritike na raćun nacionalista, što istupaju i suviše „agresivno", traži ,,slogu“ i „razumevanje" između sokola i nacionalista ,,za zajednički rad naročito u Vojvodini". Видовдап, 7. VH 1923.

366 — BKANISLAV GLIGORI.TEVIĆ

jama nacionalista.317 U ostalim udruženjima nacionalisti su pokuša- vali da obezbede uticaj na taj način što su gledali da njihovi članovi budu izabrani u rukovodeće organe tih organizacija.318

Međutim, iako je formalno ostvaren savez s nekim nacionalistič- kim udruženjima, nigde se ne vidi i funkcionisanje takvog jednog nacionalističkog fronta. Naprotiv, prema jednom podatku, ovaj na- cionalistički front stvara se na drugi-m osnovama, nezavisno od Or- june, i čak protiv njenog rada.319

S druge strane, nacionalisti su pokušavali da utiču na pojedine političke partije jugoslovenski orijentisane da se one ujedine 1 stvore jedinstveni jugoslovenski front. U stvari, ove tendencije bile su samo izraz nastojanja izvesnih snaga u Demokratskoj stranci pre rascepa da se on spreči, a posle rascepa da se povede akcija za ponovno ujedinjenje oba krila. Početkom 1924. godine Pobeda piše o potrebi da, na platformi integralnog jugoslovenstva, sve jugoslovenski orijentisane partije, grupe i pokreti „svoj rad zajednički povežu za ostvarenje jugoslovenskog fronta“320. Upravo posle rascepa u Demokrat- skoj stranci akcija na stvaranju jugoslovenskog fronta je intenziv- nija. Prema predlogu vojvođanskih nacionalista, jezgro tog fronta trebalo bi da sačimjavaju ujedinjene obe demokratske partije, kojima bi prišla Zemljoradnička stranka, ukoliko se „odrekne svoje klasne ideologije“321. Za ostvarenje jugoslovenskog fronta Glavni odbor Orjune se naročito zalagao u vreme vlade radikala i predstavnika HSS, nastojeći da ga upotrebi u borbi za rušenje tog režima. Uporedo s osudama ovoga režima vođstvo nije prestajalo da apeluje na poliitičare iz partija koje su, po političkoj orijentaciji, bliže Or- juni da porade na organizovanju jedinstvenog jugoslovenskog fronta.322 U tom cilju, dolazi do sastanka vođe SDS, Pribićevića s vođom Orjune Leontićem u Splitu, septembra 1926. godine. Ne vidi se do kakvog je sporazuma tom prilikom došlo, ali kako bi se ta saradnja mogla razvijati, vidi se iz ovog komentara posle toga sastanka: „Nužna je jedna jugoslovenska većina u skupštini. Orjuna u odnosu prema tome postaje faktor, sa kojim se ima da računa, ali koja neće ulaziti u skupštinu nego će ostati u narodu gde će da radi na potpori ovoga principa i odakle će da vodi svoju kontrolu.“323

317 U pismu jednog dobrovoljca kritikuje se Izvršni odbor Saveza dobrovoljaca, „čiji pojedini članovi bez ičijeg ovlašćenja idu na pregovore ljudima koji žele da i kod nas stvore musolinizam i da sami postanu ravni Musoliniju". Застава, 17. i 23. I 1923, 2.

818 Izveštaj sa II oblasne skupštine Orjune Slovenije. Orjuna, 9. II 1924. U pitanju su bila udruženja: Jugoslovenska matica i Družba sv. Ćirila in Metoda.

819 Marta 1923. godine održana je Konferencija predstavnika svih nacio- nalističkih organizacija u cilju stvaranja jedinstvene nacionalističke organizaci.ie. Izabran je odbor od predstavnika Udruženja četnika, Sokola i Narodne odbrane. Na sastanku je osuđen rad Orjune što se je stavila u službu Demo- kratske stranke. Slobodna tribuna, 15. III 1923. Inicijativu u tim pokušajima imala je Narodna odbrana. AIIRP, K, 69—II, Izveštaj o stanju Partije, Fašizam, Narodna odbrana, 79. Isto i kod AIIRP—KOI, 11—I, P.

320 Pobeda, 19. I 1924.321 Видовдан, 21. III 1926. Rezolucija Oblasne skupštine Orjune u Novom

Sadu.822 Rezolucija Glavnog odbora na sednici 28—30. VI 1926. (Pobeda, 6. VII

1926); Saopštenje sa seđnice Glavnog odbora od 5. i 6. septembra. Pobeda 11. IX 1926.

328 Pobeda, 29. IX 1926.

ORJUNA — 3 0 7

Zaokret Sv. Pribićevića — prilaženjem Hrvatskoj seljačkoj stranci i obrazovanje Seljačko-demokratske koalicije 1927. godine— pokopao je konačno ideju o stvaranju ovog fronta. Ulaženje u politički život i angažovanje na političkom planu, pokušajima da ostvari jedan jugoslovenski front, samo je kompromitovalo Orjunu i dalo aduta kralju da je raspusti („јег se bavila politikom“ ), iz bojazni da ona, heterogena po svom političkom sastavu, ne izazove opet jedan pokret koji bi bio partijski i koji bi mogao smetati njegovoj diktaturi.

4. Orjuna kao „najveći faktor“ u državi. — Pokušaj da dođe na vlast

Orjuna je pretendovala na autoritet i< bezuslovni uticaj u reša- vanju društvenih pitanja, bez obzira na svoju stvarnu snagu. Sma- trala je sebe istorijski predodređenom da izvrši konačno ujedinjenje jugoslovenskih ,,plemena“ i učvrsti i ojača jugoslovensku državu. Prvih godina ona se samo pripremala za tu veliku akciju. Do 1923. godine ona, kako je isticala, još nije „izvršila onu organizacionu pripremu“ koja je preduslov te njene akcije. Ona je tada tek pripremala teren za jedan „revolucionarni front“324. U tom prvom periodu nacionalisti igraju samo ulogu žandarma. Ističući se da radi mimo zakona i državne vlasti, Orjuna se pravdala da se ona „пе nameće tamo gde i država može da interveniše, nego samo tamo gde je to državi formalno nemoguće“325. „Ако obziri državne političke taktike, piše Pobeda, ne dozvoljavaju da se narodni demagozi silom dr- žavne vlasti uklone, smatramo za neodložnu patriotsku dužnost da se privatnom inicijativom učini red u ovoj zemlji.“32e Pre nego što bi stupili u akciju, nacionalisti su slali vladi ultimatum: ,,Za slučaj da vlada ne bi htela da čuje naša traženja, [...] mi bismo bili prinu- đeni da odbranu države protiv svih defetističkih i izdajničkih elemenata, preuzmemo u svoje ruke.“327

U zemlji, osim terorisanja radnika, pripadnika nacionalnih manjina i pristalica pojedinih njima nepoćudnih političkih stranaka, nacionalisti su najavljivali da će „povesti oštru borbu protiv židov- skog kapitala“328. Tako su u Zagrebu, marta 1924. godine, u nekoliko navrata terorisali pojedine jevrejske trgovce.329

Već tada su nacionalisti istupali s pretenzijama da isprave sve greške učinjene na štetu naše državne teritorije. Već na I kongresu istaknuto je da će se Orjuna svim silama boriti ,,da se koriguju svi oni međunarodni ugovori koji su nam otkinuli stotinu hiljada naše jednokrvne braće“330. Nacionalisti su u svojim akcijama bili naja- gresivniji prema Italiji. Po rečima Jevđevića, Orjuna će onoga dana izgubiti pravo da postoji ,,kad se odrekne propagande rata sa Itali-

324 Видовдан, 24. III 1923.325 Slobodna tribuna, 25. II 1922; Budućnost, 14, 1923, 1.328 Pobeda, 5. III 1922.327 Zagrebačka Orjuna, 14. VI 1923.328 Zagrebačka Orjuna, 27. X 1923.329 Interesantno je napomenuti đa su protiv Jevreja zajedndčki istupale

obe, inače protivničke organizacije — Hanao i Orjuna. AIHRP, VII C neregistrovano. Šef kabineta Ministarstva unutrašnjih poslova velikom županu za- grebačkom, 14. IV 1924; Политика, 4. III 1924, 5.

330 Rezolucija sa I kongresa u Splitu. Видовдан, 12. XII 1923.


jom“331. Propagirajući „krstaški rat“ protiv Italije, nacionalisti se nisu ustezali ni od oružanih akcija. Pomenuli smo „mobilizaciju“ nacionalista u oktobru 1922. godine. Do intervencije nije došlo, ali nacionalisti nisu prestajali da šalju ultimatume Italiji: „Ovo je poslednji put što mi pozivamo Italiju da ne odugovlači sa ispražnjenjem čitave III zone, uključujući tu i Deltu i Baroš. Mi smo dugo trpeli i dugo ćutali. Nismo hteli udarati bez potpune sigurnosti u potpuni i sigurni uspeh. Danas su naše snage takove da mi ne trebamo okle- vati ni jednoga časa.“332 Jedan podatak ukazuje da su nacionalisti imali uticaj i u Istri, i da su tamo osnivali svoje organizacije.333 Zbog toga je Italija budno pratila sve akcije nacionalista, nastojeći da kod jugoslovenske vlade postigne rasturanje njihovih organizacija.334 Od ostalih susednih država, prema kojima je Orjuna istupala naročito agresivno, da pomenemo još i Austriju, na čijim je granicama takođe preduzimala oružane akcije. Jedan podatak ukazuje da je Orjuna i u Koruškoj, koja je bila pod Austrijom, među našim stanovništvom imala svoje ,,podružnice“335. Kada je 1926. godine vlada raspustila organizacije Orjune u Sloveniji, predsednik Direktorijuma Leontić uputio je predstavku vladi tražeći da ona anulira ovu odluku, kojom je, po njegovim rečima, „osujećena jedna akcija privatne inicijative na odbranu naše severozapadne državne granice“336.

Kod svih ovih akcija preko granica treba istaći i veliki uticaj vojnih krugova na Orjunu. Ona sama je isticala da sve te akcije vrši po direktivama iz Glavnog generalštaba.337

U unutrašnjoj politici pretenzije nacionalista bile su još i veće. Oni su isticali da na unutrašnjem političkom planu Orjuna mora ,,da postane faktor bez koga se ne sme rešiti nijedno društveno i nacionalno pitanje“338. U tom pogledu, kako Jevđević piše, nacionalisti su pokušavali da utiču na političke partije, da ih ,,regeneriraju“ na taj način što su uvlačili njihove pristalice u svoje organizacije.339

331 Ј е в ђ е в и ћ , n.d., 86.832 Orjuna, 18. II 1923.333 U jednom aktu ministra unutrašnjih dela kojim se traži rasturanje

Orjune zahteva se da se prilikom rasturanja njenih organizacija i zaplene ar- hive postupa pažljivo, da se ne desi isti slučaj kao prilikom rasturanja Orjune u Ljubljani, 1926, da budu opet dokumentima „otkrivene nacionalne organizacije i u Istri sa kojima Orjuna i ova u Zagrebu održava vezu“. AIRPH VII C neregistrovano. Poverljiva poruka ministra unutrašnjih dela velikom županu zagrebačkom, 20. IV 1929.

834 Orjuna u Ljubljani objavila je faksimile dokumenata — telegrame .ita- lijanškog ministra Bodrera upućene generalnom italijanskom konzulu u Lju- bljani, u kojima on traži obaveštenje o „protivzakonitom delovanju poznate organizacije Jugoelovenske Orjune“, pozivajući se na kopije tri izveštaja od 30. marta 1927. godine. (Orjuna, 11. II 1927.) O velikoj pažnji koju је Italija pokazivala za delatnost Orjune, vidi u literaturi: A. B e s o z z i — A. M a r - t i n i, La Jugoslavia e la pace Europea, Milano 1930.

335 U Koruškoj je imala svoju pođružnicu — udruženje „Fantovsku zvezu". AIHRP VII C neregistrovano. Poverljiva poruka velikog župana ljubljanske oblasti velikom županu mariborske oblasti, 24. VIII 1925.

330 Predstavka Ministarskom savetu predsednika Glavnog odbora Orjune Lj. Leontića. Pobeda, 6. VII 1926.

837 AIHRP VII C neregistrovano'. Poverljiva poruka velikog župana za- grebačke oblasti Sreskom poglavarstvu u Kastvu, 5. XII 1927, kojom prenosi saopštenje Komande Dravske divizijske oblasti, 15. X I 1927. godine.

338 Шумадијска Орјуна, 18. VIII 1923; Budućnost, 17. II 1923.339 Ј е в ђ е в и ћ , n.d., 82, 91.

6 RJUNA — 3 6 9

Ali to nije uspelo, i zato Orjuna ima zadatak da sve te partije „ruši, da ih degraduje, da im otimlje mase“340.

Nacionalisti nisu skrivali svoje pretenzije da dođu na vlast. Na I kongresu, 1923. godine, istaknuto je da vodeći političari na vlasti „nisu dorasli novim vremenima i nemaju nove poglede na stvar,“ te da bi tu politiku „morali preuzeti novi ljudi“ . Ona je objašnjavala svoju težnju za vlašću činjenicom da „državnu politiku treba voditi bolje“341.

U 1923. godini, godini najvećeg uspona, tražilo se aktivno ula- ženje Orjune u borbu za vlast da na taj način one „које nije mogla popraviti, otera sa poprišta javnog rada“342. Sve su se više pojavljivali napisi o pravu vladavine „kuražne inteligentne manjine“, o diktaturi i dolasku na vlast „superiornih duhova“ i „superiorne manjine“343, o potrebi „jedne nove sile“ , „jedne snažne ruke za kor- milo državne vlasti“ . Pri tome se naglašavalo da akcione čete treba da „budu spremne“344. Prema dostavi jednog žandarmerijskog oficira, Jevđević je u jednom selu pozivao narod“ „па bunu“345. Ideja o „ге- voluciji“, ,,ustanku“ jugoslovenskih nacionalista bila je, u to vreme, osobito živa.346

O načinu dolaska na vlast postojala su razmimoilaženja u samom vođstvu Orjune. Tendencije jednog dela nacionalista da Orjunu pretvore u stranku i na taj način uđu u borbu za vlast, odlučno je suzbijana od strane vojvođanskih orjunaša oko Jevđevića.347 U tom cilju Mogorovićeva grupa u Hrvatskoj tražila je da se angažuje ,,na- cionalistički front“ od četiri organizacije: Orjune, Udruženja čet- nika, Saveza dobrovoljaca i Jugoslovenskog sokolskog saveza.348 Prema stanovištu koje je na I kongresu, u ime Direktorijuma, izneo Bartulović, glavno težište rada Orjune trebalo bi da bude na pridobijanju što većeg broja mlađih intelektualaca; smatralo se da bi „pobedom nacionalizma kod jedne jake većine inteligencije“ mogao da se zameni „liberalizam starih generacija“ „energijom i odlučno- šću mladosti“349. Ovo gledište vrhovnog vođstva — da treba nastaviti rad u masama do pobede ideja, pa tek onda prići preuzimanju vlasti — često je kritikovano od strane jednog dela orjunaša, čiji je najizrazitiji predstavnik bio Jevđević. „О načinu i času našeg ulaska u borbu, — pisao je on, — odlučiće dane situacije. Mi se ne-

340 Budućnost, 12. V 1923.841 Beferat Bartulovića na I kongresu Orjune. Pobeda, 9. X II 1923, 3.342 J e в ђ e в и ћ, n.d., 91.343 Видовдан, 6. III 1923.344 Pokret, 18. II 1923, 5, В. A n đ e l i n o v i ć , Očevi i deca.345 Балкан, 14. I 1924, 3. Slučaj se dogodio u selu Gložanu. U Subotici je

uhapšen orjunaški vođa Rudolf Stagljar zbog povika: „Zivela jugoslovenska revolucija"!

34в „Тај čas će doći; on treba da bude čas ustanka jugoslovenskih rodo- Ijuba. Za taj čas treba spremiti naše organizacije, za taj čas treba stvoriti jaku neprobojnu vezu među njima [..-1 stvoriti jedinstvo komande, jedinstvo borbc- nog fronta, jedinstvo sredstava". Шумадијска Орјуна, 7. IX 1923, 1.

347 „Ideja o pretvaranju u Partiju je neprihvatljiva i pogubna, te je treba a limine odbaciti". Видовдан, 30. V 1925.

348 Budućnost, 17. II 1923. Marta meseca 1923. trebalo je da se održi kongres delegata ovih nacionalistički'h udruženja na kome je imalo da se izabera jedno zajeđničko upravno tele — Vrhovno narodno veće — koje je imalo „spre-- miti teren za nacionalnu vladu izvan partije". Oblasna skupština Orjune u Osijeky. Budućnost, 11, 1923, 1.

349 Referat Bartulovića na I kongresu. Pobeda, 9. X II 1923, 3.

24 Istorlja XX veka, knjiga V

3 7 0 - BRANISLAV GLIGORIJEVIČ

ćemo nikada odreći naših četnika i težnji, da, po potrebi i< silom branimo naša uverenja, ali ne smemo ignorisati ni parlamentarnu borbu, ne kao cilj nego kao sredstvo.“350 Ovome gledištu Jevđevića približavao se svojim stavom predsednik slovenačkih organizacija Orjune Marko Kranjec. Na skupštini slovenačkih organizacija 1925. on je, u pogledu načina delovanja orjunaša, tražio „upotrebu ruku“, te, u tom cilju, stavio u zadatak vođstvu da posveti naročitu pažnju akcionim četama i da nabavi oružje.351

Na II kongresu 1925. godine još jednom se razmatralo to pitanje. Diskutujući o ovome Bartulović je izneo svoj stav; po njemu, da se dođe na vlast, postoje dva načina: „oružana sila i parlamentarni put“ . On je pri tome još jednom ukazao (kao i na I kongresu) na način „како je Musolini spasao Italiju od rasula“, ističući ipak da su kod nas „druge prilike"; one nalažu da se potraži miran način sprovođenja svojih idejnih načela, ali je podvukao da to ipak ne treba da bude „isključivo mirnim putem“ . „Akcione čete, — na- stavio je on, — moraju biti spremne na sve. Mi ne moramo čekati da većina bude uz nas. Kad dođemo do snage, mi se nećemo razlikovati u mišljenjima. Neće se više govoriti da smo pristalice ove ili one stranke, već će ova ili ona stranka biti pristalica Orjune.“352 Ovak- vom gledištu se na ovom Kongresu oštro usprotivio Jevđević tražeći brzu akciju: „Orjuna mora postati moćan faktor,“ — rekao je tom prilikom on. „Njen konačan cilj je da vlada ili da se vlada po njenim instrukcijama Treba stvoriti odlučni program i pravu liniju. Ne stvori li se ta prava linija, mi ćemo nositi zastave ali nikad ne- ćemo vladati.“ Ističući jasno karakter Orjune on je njime oprav- davao težnju za vlašću: „Trebalo je istaći vladi i Evropi da smo mi bedem protiv boljševičke navale, da bi se znalo ko smo i da se ne bi sumnjalo da smo mi protivnici- današnje vlade kao što se dogodilo.“353 (Podvukao — B. G.) Međutim, Orjuna je već bila u dubo- koj krizi, pa su ovakva razmatranja o pitanju preuzimanja vlasti bila više teorijska i odudarala su od njenih stvarnih mogućnosti.

Nemoćna da vlastitim snagama dospe do vlasti, Orjuna je 3ve više upirala oči u kralja. Na jedan dan pre kraljevog proglasa, generalni sekretar u saglasnosti sa Centralnim odborom ,,u ime član- stva Orjune iz čitave kraljevine“ , uputio je Maršalatu dvora, kralju Aleksandru lično, jednu pretstavku, u kojoj se sugerira kralju da se ministarske krize neće rešiti sve dotle dok se na pozornici- poli- tičkog života ne pojavi jedan „novi politički pokret“, koji će se za- snivati na jugoslovenskoj unitarističkoj koncepciji. Da bi se omo- gućio jedan takav pokret, čiji je nosilac Orjuna, neophodan je period „snažne diktatorske vlade“ . Stoga se preporučuje kralju da ,,ovo uzme u obzir“ i da bude uveren u „gotovost i odanost svih članova organizacije jugoslovenskih nacionalista“354.

Šesti januar Orjuna je dočekala kao „pobedu orjunaške kon- cepcije“ i poklicima kralju i Jugoslaviji.355 Prvi zadatak Orjune posle manifesta kralja Aleksandra bio je da obezbedi njegovo preuzi-

350 Видовдан, 19. IV 1925, Naš kongres i budućnost Orjune.351 Referat M. Kranjeca na 'IV oblasnoj skupštini Orjune Slovenije,

Orjuna, 5. XII 1925, 1 -2 .352 Политика, 4. VI 1925, 4.353 Iz govora Jevđevića na kongresu. Политика, 3. VI 1925, 6.854 Југославија, 7. I 1929. Pređstavka je datirana sa 5. I 1929.ш Југославија, 7. I 1929.

ORJUNA — 3 7 1

manje vlasti i da onemogući svakii pokušaj otpora u masama. Stoga je generalni sekretar ,,s obzirom na uzvišeni poziv i đužnost Orjune“ izdao ovu naredbu članstvu: „1) Odbijajte svaki uticaj sa strane kao i pokušaj napada na orjunaške svetinje, jedinstvo naroda i otadžbine. 2) Orjunaško vođstvo budno će pratiti događaje i davati direktive i naređenja a svi vi morate bezuslovnom poslušnošću i tačnošću omogućiti naš posao.“356 Međutim, u vladu koja se obra- zovala kraljevim ukazom nije ušao nijedan od nacionalista. Orju- naši su i dalje ostali van vlasti. Uskoro je došao ii dekret Uprave grada Beograda o zabrani delatnosti Orjune, i to je bio kraj njenih snova i ambicija da dođe na vlast.

VI. ORJUNA I RADNIČKI POKRET1. Orjuna u ofanzivi protiv radničkog pokreta

a) Propaganda za pridobijanje radnika

Orjuna se koristiila razjedinjenošću radničkog pokreta, pomet- njom u redovima radničke klase posle zabrane KPJ, te je pokuša- vala da u svojim redovima okupi i radnike.

U svom socijalnom programu Orjuna je na vidnom mestu isticala borbu za radnička prava; ona će se navodno zalagati za sve one zahteve radnika „koji su u saglasnosti s interesima nacije“ i njenog programa.357 Orjunaške vođe su isticale kako će glavni cilj Orjune u tom pogledu biti „nivelisanje klasnih borbi uklanjanjem njihovih uzroka“358. (Podvukao — B. G.) U svojoj agitaciji orjunaši su ubeđivali radnike da radničkoj klasi odgovara nacionalno snažna, centralizovana država i jedna jedinstvena privredna oblast, koja nudi iste uslove za život i sindikalnu borbu. „Više nego ikad, — pisao je Vidovdan, — jugoslovenskoj radničkoj klasi potrebno je da razvije svoje snage u tom pravcu i da svoje klasno stanovište savije prema opštoj situaciji, ne gubeći svoj opozicioni stav.“359 Me- đutim, zauzimajući se tobože za radnike nacionalisti nisu prestali da ih napadaju što su, navodno, „lažima komunista [...] bili zavedeni“ i što, prema tome, „ispovedaju internacionalizam umesto nacionalizam“360. Upuštajući se u agitaciju za pridobijanje radnika, da bi se upoznale s načinom njihove borbe, neke orjunaške vođe izučavale su specijalnu stručnu radničku literaturu361; Vidovdan je pisao spe- cijalna „pisma jugoslovenskoj radničkoj klasi"362. Na skupštinama

356 Isto.357 Iz rezolucije na I kongresu. Видовдан, 12. XII 1923.358 J e в ђ e в и ћ, n.d., 29. U rezoluciji na II kongresu istaknuto je da je

Orjuna u socijalnom pitanju „protiv borbe klasa i nasuprot destruktivnom komunističkom delovanju [...] ona postavlja solidarnost klasa“. Pobeda, 10.VI 1925.

358 Видовдан, 1. I 1923.300 Видовдан, 4. X 1922.361 Orjuna zagrebačke oblasti traži od Orjune vojvođanske oblasiti teo-

retske i stručne članke o radnicima jer, kako ističe, „naša akcija i rad među radnicima [...] zahteva poznavanje radničke literature, poznavanje njihovih ekonomskih i političkih organizacija, načina njihove borbe...“ Видовдан, 24. III 1925.

302 Jedan od ideologa Orjune Vlasta Milutinović napisao je u Видовданц preko 40 takvih pisama.

24*


orjunaških organizacija u Sloveniji i Hrvatskoj donose se posebni žaključci po kojima će se u agitaciji naročita pažnja posvetiti radnicima.363

U agitaciji za pridobijanje radnika najveći uspeh nacionalisti su imali služeći se propagandnom parolom da se bore protiv uticaja stranog kapitala. Orjuna je u Hrvatskoj opominjala preduzeća koja, finansirana od tuđeg kapitala, upošljavaju strane radnike da će povesti sistematsku akciju, kojoj će biti svrha „kontrolirati pre- komerno doseljavanje i nameštanje tuđinaca, kao i suzbijati jaku inflaciju i preveliki upliv tuđeg kapitala u našem privrednom ži- votu“364. U Dalmaciji i Sloveniji nacionalisti su organizovali protestne zborove protiv vlasnika fabrika — stranaca.365

Da bi privukli radnike u svoje organizacije, nacionalisti su organizovali preko svojih sekcija „radničke zborove", „delavske shode“, na kojima su obično radnici upoznavani s ideologijom i ci- Ijevima Orjune i na kojima se obično govorilo „protiv boljševi- zma“366. Orjuna je slala svoje poverenike u industrijska mesta da vrbuju radnike, stvarajući uporišta u pojedinim preduzećima — „delavske ćelije“ od kojih su kasnije stvarane „radničke sekcije“ Orjune. Preko njih je ona tobož pokušavala da izgladi odnose iz- među preduzimača i najamnika putem sklapanja nekakvih ,,rad- ničkih ugovora”367. Podaci iz radničke štampe ukazuju da se „faši- stički agenti sve više uvlače u radničke redove i vrbuju radnike da se upisuju u fašističke organizacije“368. Poznati orjunaški vođa V. Bornemisa, koji je nekad važio i za radničkog vođu i socijalistu, odlazio je među besposlene radnike jednog radničkog preduzeća u Zagrebu i pozivao ih da se upisuju u organizacije nacionalista. To je uspevao na taj način što je najpre ugovarao s upravnikom dotič- nog preduzeća da otpusti sve radnike, da bi kasnije odlazio među besposlene radnike i obećavao im da će ih spasti i naći zaposlenje samo ako „postanu orjunaši“369.

b) Stvaranje nacionalnih sindikataOrjuna se nije ograničavala samo na propagandu među radni-

cima, već je odmah pristupila organizovanju radnika u svoje rad- ničke sekcije. Prema Bariuloviću, te sekcije su osnivane sa ciljem ,,da se bez defetizma i namernih štrajkova radi u korist radnika

» Pokret, 21. II 1923, 2; Orjuna, 1. VII 1924.Pokret, 21. II 1923, 2; Budućnost, 24. II 1923.

865 Aprila 1926. godine ođržala je Orjuna protestni zbor radnika u Kaštel Sućurcu, zbog slabog plaćanja i otpuštanja radnika od strane vlasnika fabrike, Italijana. Zboru je predsedavao predsednik Oblasnog odbora Orjune za Dal- maciju Mirko Krstulović. Pobeda, 21. IV 1926 Marta 1924. radnička Orjuna u Ljubljani drži zbor „protiv nezaposlenosti". Orjuna, 15. III 1924. Vid. i Izveštaj sa III oblasne skupštine Slovenije. Orjuna, 20. XII 1924.

360 Januara 1923. na zboru radnika u Zagrebu govorili su V. Bornemisai B. Anđelinović. Oni su rađnicima „tumačili" teorije Marksa i Engelsa, osuđu-jući ih. Pobeda 21. I 1923.

387 Izveštaj o radu sa radnicima na IV oblasnoj skupštini Orjune u Ma-riboru. Orjuna, 18. III 1927.

388 Организовани радник, орган Независних синдиката, Београд, 21. V1923, 1. Fašisti međ radnicima.

ш Organizovani radnik, organ Nezavisnih sindikata, Zagreb, 22. V 1924,1. Radnici, borite se protiv fašizma.

ORJUNA — 3 7 3

putem Orjune i izvođenja njenog programa“370. (Podvukao — B. G.) Prema Statutu, zadatak radničkih sekcija imao je da bude: ,,da odbrane interese radnika i nameštenika kao jednog dela jugoslovenske nacije“ ; „organizovanje domaćeg radništva u nacionalne sindikate, borba za zaštitu njihovih interesa od eksploatacije poslodavaca i invazije stranog radništva“371. Stvaranjem „nacionalnih sindikata“ Orjuna je pokušavala da odvuče radnike s terena klasne borbe, kako bi, navodno, stvaralačka snaga radničke klase bila „uzidana u temelje nacionalne države“372. Zalažući se za „nezavisnost sindikalnih pokreta“ i pokušavajući da svrsta radnike u svoje vanstranačke organizacije, Orjuna je samo želela da istrgne radničke mase ispod tutorstva Glavnog radničkog saveza, s jedne strane, i da neutrališe borbenost Nezavisnih sindikata, organizovanih pod uticajem KPJ, s druge.373 Stoga je ona isticala da je „pozvana da budnim okom prati sve što se događa u radničkom pokretu i prema tome da odre- đuje i svoju taktiku“374.

Na organizovanju radnika u Orjuni živo se radilo u Hrvat- skoj375, i Srbiji.376 Vođstvo slovenačkih orjunaša hvalilo se da je osnovalo „delavske orjune“ u mnogim mestima, naročito u rudarskim revirima: Trbovlju, Hrastniku i Zagorju.377 Prema jednom podatku, prve „radničke orjune“ zvanično se registruju kod Eadničke komore tek 1928. godine.378

Pristupanje radnika u Orjuni počelo se već koristiti u propagandne svrhe. Orjunaški vođa V. Bornemisa pisao je da se i u Ju- goslaviji događa isti proces koji se dešavao u Italiji, gde je radni- štvo ispod komunističkog uticaja prilazilo fašističkom pokretu. Prema njegovim rečima, proletarijat Jugoslavije može se podeliti u ,,plemenski“ ili nesvesni deo, koji prilazi pojedinim partijama, i onaj „otrežnjeni deo, koji stupa u nacionalističke organizacije“379. Na zborovima se često isticalo kako „dalmatinski radnici napuštaju crveni barjak internacionale i pristupaju u redove Orjune“380

870 B a r t u l o v i ć , n.d., 104.871 Statut i program, Pravila i pravilnik za radničku sekciju Orjuna, 41.

Статут u програм Орјуне. Југославија, 28. VI 1927.8,2 Zagrebaika Orjuna (25. IV 1923), obraćajući se radnicima piše: ,,Ne

smete prekrstiti ruke i čekati spasa od neke socijalne revolucije [•••] Vi morate da se priključite Jugoslovenskom nacionalnom pokretu."

878 Radnik, Delavec, 14. I 1923, 3. Fašizam i sindikalni pokret.Pobeda, 15. X 1922. i 5. V 1926.

875 Godine 1928. osnovana je radnička Orjuna u Karlovcu. Pobeda, 27.VII 1928.

87e U Beogradu je organizovano „раг stotina radnika" u Orjuni. Видовдан, 13. I 1923. U Kruševcu je ustanovljeno povereništvo za „radničku Orjunu". Pobeda, 3. VI 1927.

877 Izveštaj o radu sa radnicima sa IV oblasne skupštine u Mariboru. Orjuna, 18. III 1927. Vid. i Orjuna, 1. VII 1924.

378 Radnička Orjuna u Splitu početkom 1928. priznata je od Radničke komore u Dalmaciji „као sdndikalna organizacija, te na zadnjoj sednici iste primljena je i registrovana". Tim povodom se preporučuje ostalim „radničkitn Orjunama" na područje splitske oblasti da „dadu svoja pravila registrovatl i stara pravila zameniti novim“. Pobeda, 3. II 1928.

379 Rad, nezavisni list, Zagreb 7. IV 1923, 1, 2. V. B o r n e m i s a , Revo-lucija je pred vratima.

880 Cit. kod Radnika, Delaveca, 23. II 1923, 3. Fašisti lažu.

3 7 4 — BRANISLAV GLIGORIJEVIC

c) U kojoj meri radnici prilaze Orjuni

Prema partijskim dokumentima i štampi, nacionalisti su re- grutovali radnike za svoje organizacije ponajviše iz sokolskih i raznih sportskih i gimnastičkih udruženja.381 Međutim, Borba, pišući0 ovome, ističe da broj radnika koji prilazi Orjuni nije veliki, da su to „pojedinačni slučajevi“ , i to „usled šovinističke zaslepljenosti, koja, međutim, nikada ne može preovladati kod većine radničke klase“ , da to i nisu „pravi proleteri" nego ,,lumpenproleteri“, ili oni radnici „koji su pod stalnim uplivom buržoazije“ , kao što su „pomoć- nici kod zanatlija, trgovački pomoćnici i nameštenici koji se i sami ne ubrajaju u radnike“382. Posle analize socijalnog sastava Orjune u jednom industrijskom mestu, Borba konstatuje da, pored kapitalista, državnih činovnika i nameštenika u Orjuni ima ii lumpenpro- letera, koji su u tom mestu u njoj „najmnogobrojnije zastupljeni“ , zatim „nesavesnih radnika koji su u Orjuni da i sami ne znaju zašto,1 do danas oni su u malom broju“ . Dok su vlasti proganjale članove i funkcionere Nezavisnih sindikata, dotle se članstvo Orjune pove- ćavalo prilaženjem „lumpa“ . Prema broju organizovanih radnika u Nezavisnim sindikatima i< sindikalnim organizacijama koje stoje pod uticajem Glavnog radničkog saveza, ,,radnici“ u Orjuni bili su u tom mestu u dosta velikom broju.383

Prema podacima koje donosi Radnik, u Beogradu je Orjuni pri- šlo „nekoliko kelnerskih radnika i „desetak trgovačkih pomoć- nika“384. Radnička omladina, koja je stajala pod uticajem Socijali- stičke partije Jugoslavije, izgleda da je bila najviše zastupljena u Orjuni. SPJ je objašnjavala svoj neuspeh na izborima 1925. godine (nije imala nijednog pređstavnika u Skupštini) i slabljenjem uticaja na omladinu „која se dala zavesti od fašista“ , pošto se ona pokazala kao „najpogodnije tle za sijanje nacionalističkog semena“385.

Frakcijske borbe u KPJ, koje su doprinele slabljenju uticaja Partije u sindikalnom pokretu, omogućavale su nacionalistima da iz sindikalnih organizacija vrbuju radnike. Na Plenumu KPJ, novembra 1924. godine, istaknuto je da je spor u Partiji rdavo uticao na sindikalni pokret, zbog čega „uticaj reformista i nacionalista ra- ste“, tako da je postojala opasnost da buržoazija iz sindikata „ге- grutuje fašiste“386. Prema oceni istog Plenuma, nemarnost sindikalnog rukovodstva u Makedoniji doprinela je da tamo „radnici postaju plenom fašističkih organizacija“387.

881 AIIR P -K O I l l /I - P i 14/I-P . Stanje u razvoju sportskog pokreta po pojedinim oblastima. Nekoliko pitanja u odnosu prema reformističkom i bur- žoaskom sportu, 8, 9; Borba, organ Nezavisne radničke partije, Zagreb, 25. V 1923, 6. Rđdnička omladina, fašizam i druge reakcionarne organizacije.

382 Borba, 12. IV 1923, 2. Nova fašističko-socijalistička naiika.388 Borba, 30. VIII 1923. 5, Fašisti protiv radnika. Dopisnik iz Slobodnog

Broda donosi ove podatke o broju radnika u pojedinim sindikalnim organizacijama u ovom mestu: Glavni radnički savez — 350—400 radnika; Nezavisni sindikati — 120 radnika; „око 150 lumpova i nešto nesavesnih radnika danas su u Orjuni".

884 Организовани радник, (Веоград), 24. V 1923, 1. Fašisti međ radnicima.385 Радничке новине, 1. VII 1925. П. Р а ј к о в и ћ , Радничка омладича

и национализам.386 AIRP—К 65/11. Zapisnik sednice Plenuma Partije održane 20. X I

1924, 29-30.387 Isto, 8.

ORJUNA — 375

Međutim, i pored ovoga, Orjuni nije pošlo za rukom da u svoje radničke sekcije uvuče klasno svesne radnike. Radničke Orjune u Dalmaciji, Hrvatskoj i Sloveniji, ukoliko su osnivane, imale su jezgro od radničkog ,,lumpa“ i nešto „nesavesnih radnika“. Akcija nacionalista za pridobijanje radnika nije imala mnogo uspeha. O tome nam najbolje govori i jedan izveštaj Orjune iz zagrebačke oblasti prema kome se, u ovoj oblasti, uprkos nastojanjima, „nije do sada uspelo organizovati veće grupe radnika“ . „Radnik odlazi partijama [...], ističe se dalje u izveštaju, i k onima, koji propovedaju privilegi- sanje radničke klase revolucijama.“388

d) Štrajkbreherska uloga Orjune u nizu radničkih štrajkova

Pravdajući svoj neuspeh na pridobijanju radnika neđovoljno razvijenom propagandom nacionalisti su pribegavali i drugim sredstvima da privuku sebi radnike. Orjuna je pokušavala da vodi štraj- kački pokret radnika, ali se upravo tu pokazala njena prava uloga protiv radničkog pokreta. Jugoslovenski nacionalisti su u nizu ve~ likih radničkih štrajkova igrali štrajkbrehersku ulogu.

Januara 1923. godine štrajk radnika Fabrike vagona u Slavon- skom Brodu, koji je trajao više od mesec dana, ugušen je zahvalju- jući paralisanju štrajka od strane GRSJ i štrajkbreherskoj ulozi radnika-članova Orjune.389 U velikom rudarskom štrajku u Sloveniji 1923. godine orjunaši su takođe odigrali štrajkbrehersku ulogu.390 U Novom Sadu orjunaši su pokušali da ,,vode“ štrajkački pokret kelnerskih radnika.391

Na primeru učešća Orjune u jednom od najvećih štrajkova jugoslovenskog proletarijata, u štrajku pomoraca392, najbolje se vidi prava uloga nacionalista u štrajkačkom pokretu radnika. Dok je štrajk bio u najvećem jeku i izazivao zabrinutost kompanije brodovlasnika i same vlade, Orjuna je stupila u akciju ,,da aranžira jedan jednoglasni protest čitavog našeg Primorja protiv odugovlačenja štrajka i da skrene pažnju pozvanih na propasne posledice koje su. mogle da nastanu iz ovakvog stanja“ . (Podvukao — B. C.) Ona je

588 Видовдан, 30. V 1925, Преглед рада Орјуне загребачке области880 Uprava fabrike potkupila је nekoliko „lumpova" koje je, pored đobre

nagrade, naoružala revolverima i štapovima da vrbuju štrajkbrehere i napadaju mirne radnike. (Организовани радник, Београд, 14. I 1923, 1.) Razbijanje štrajka uspelo je Glavnom radničkom savezu; Orjuna posle toga beleži pove- ćanje „lumpova" i nesavesnih radnika u svojim redovima. Borba, 30. VIII1923, 5.

380 Napominje se da su štrajkbrehersku ulogu vršili „orjunaški studenti". Glas slobode, organ NRPJ, Ljubljana, 20. IX 1923, 1, Protivfašistovskim napa- dom — delavska obramba; Borba, 6. IX 1923, 1.

391 Radnik, Delavec, centralni organ Nezavisne radničke partije Jugosla- vije (NRPJ), Beograd, 25. VI 1924, 2, Sindikalni pokret i borba protiv fašizma.

892 Štrajk pomotraca izbio je u noći između 20. i 21. juna 1923. godine, kada su svi brodovi ostali u lukama pošto su mornari odbili da stupe na posao zbog odbijanja brodovlasnika da im povise plate. Štrajk u kome je uzelo učešća oko 2.000 mornara sa 66 brodova potpuno je paralisao ceo pomorski saobraćaj na Jadranu i izazvao ozbiljnu ekonomsku krizu. NRPJ je odmah stupila u akoiju da okupi sav borbeni proletarijat i svojom solidarnošću po- mogne štrajk pomoraca. U toj akciji postignuto je prvi put i akciono sindikalno jedinstvo između Glavnog radničkog saveza GRSJ i Nezavisnih sindikata, koje se manifestovalo zajedničkim zborovima u znak solidarnosti sa štrajkom pomoraca.

3 7 6 ~ BRANISLAV GLIGORIJEVIC

uspela da zainteresuje Savez pomoraca, preko svojih odanih članova— pomorskih oficira, i sklopi s njim sporazum, po kome će se u 70 mesta Dalmacije održati protestni zborovi protiv produžavanja štrajka.393 Tako se Orjuna uvukla da tobož zastupa interese pomoraca, a u stvari da što brže okonča štrajk i omogući uspostavljanje saobraćaja. Njena uloga sastojala se u nastojanju da zainteresuje vladu za posređovanje oko okončanja štrajka, bilo davanjem subvencija brodarskom društvu, bilo da vlada, nekim svojim sredstvima, uspostavi saobraćaj. Zato se sa tih zborova upućuju rezolucije vladi i vla- snicima brodova da kao pozvani „dogovorno prouče i reše brodarsku krizu“394. Akcija za „dokrajčenje pomorskog štrajka“ imala se još proširiti izvan Dalmacije na celu državu, osobito u važnim ekonomskim centrima.395

Radnici obmanuti od svoga sindikalnog vođstva dolazili su na zborove u očekivanju da će čuti odlučne proteste protiv eksploata- cije396, a umesto toga slušali su nacionalističke tirade orjunaških vođa: „Orjuna u ovom sudaru rada i kapitala na moru vidi moguć- nost da to iskoriste neprijatelji naše države. Spor nije više klasni spor, on poprima dimenzije opće nacionalne važnosti, za njegovo rešenje treba organizovati sve sile.“397. Slični zborovi održavani su i u drugim primorskim mestima, na kojima se umesto protesta protiv eksploatacije od strane buržoazije kliealo kralju i Jugoslaviji.398 Uskoro j? vlada intervenisala na taj način što je dala kontingent vojske za mornaričko osoblje i ustanovila nekoliko pomorskih linija. Demora- lisani izdajom svojih vođa, mornari su se postepeno vraćali na bro- dove. Devetonedeljni štrajk uskoro je bio završen porazom radničke klase. Mnogi zahtevi mornara nisu priznati, neki mornari su pohap- šeni a neki prognani. „Štrajk pomoraca — pisala je Borba, — ugušen je, s jedne strane represalijama vlade, a s druge, izdajom orjunaških časnika.“399 Bio je to najveći uspeh Orjune u borbi s radničkim pokretom.

e) Teror protiv radničkih vođa i pojedinih radnika

U nastojanju da pridobiju radnike u svoje nacionalne sindikate, jugoslovenski nacionalisti su uvideli da se borba pre svega mora vo-

888 Pobeda, 29. VII 1923.894 Isto, proglas Jugoslovenski narode.

Novo doba, 24. VII 1923.m NRPJ je poslala svog partijskog funkcionera Marića „Štrajkaškom od-

boru" Saveza pomoraca da ponudi svoje usluge u ovom štrajku. Međutim, jedan od Vođa u ovom štrajkačkom odboru kapetan Glavan odbio je podršku NRPJ i, pridobivši druge oficire, obratio se Orjuni. Da bi stavio radnike pred svršen čin, on je odluku o protestnom zboru rukovođenom od Orjune, saop- štio neposredno pre početka zbora, tako da rađnici nisu bili u mogućnosti da sami pripreme i održe svoj zbor. Borba, 6. IX 1923, 3, 4. Pomorski štrajk i Orjuna.

891 Govor V. Matošića, predsednika Oblasnog odbora Orjune na protestnom zboru u Splitu, 29. VII 1923. Novo doba, 30. VII 1923, 2. Protestni zbor u Splitu.

888 Sa protestnog zbora u Šibeniku. Novo doba, 31. VII i 1. VIII 1923. Na protestnom zboru u Dubrovndku govornici su prikazivali „štete od štrajka" i zaključili da se ovo štetno stanje „već jednom dokrajči". Narodna svijest, 31.VII 1923.

309 Borba, 6. IX 1923, 4, Pomorski štrajk i Orjuna.

ORJUNA — 377

diti protiv Komunističke partije. Zato su stvaranje Nezavisne rad- ničke partije Jugoslavije dočekali spremni da pariraju njene akcije, uvereni da je to ista, na osnovu Zakona o zaštiti države raspu- štena Komunistička partija Jugoslavije. Orjuna je istupala protiv nje već isprobanim metodima — rasturanjem njenih zborova i terorisanjem njenih vođa. Da navedemo nekoliko primera. Marta 1923. godine Triša Kaclerović trebalo je da održi zbor NRPJ u Pančevu. Međutim, tek što je zbor otpočeo, nacionalisti su revolverima i batinama prinudili Kaclerovića da napusti zbor preteći mu ,,da se čisti iz Pančeva dok je živ“ , izazivajući ga i vređajući.400 Prema jednom partijskom izveštaju, akcije NRPJ u izbornoj kampanji marta 1923. godine u Vojvodini ometali su naoionalisti: „Fašisti su sprečavali rasturanje letaka i agitacioni rad“ ; članovi NRPJ su pri tome „mnogo pretrpeli od fašista“401. Aprila iste godine u Splitu devetorica orjunaša, naoružani gvozdenim šipkama, napali su u noći-, iz zasede, partijskog funkcionera Baljkasa i, nanevši mu više telesnih povreda, ostavili ga onesvešćenog na ulici.402 Orjunaši su isto tako rasturali zborove i maltretirali- vođe Socijalističke partije Jugoslavije.403

Pojedinačni slučajevi terorisanja radnika bili su vrlo česti. Oso- bito je bio poznat slučaj mučenja metalskog radnika Rudolfa Juve- na, oca četvoro dece, koga su orjunaši u noći 3. jula 1924. godine ve- zanog odveli i na najsvirepiji način mučili, lomeći mu ruke i noge naročitim spravama za mučenje, primoravajući ga na taj način da obeća ,,da će odsada požrtvovano raditi za Orjunu kao što je radio do sada za komuniste“ . Tog istog dana orjunaši su „toljagama isprebijali“ Milana Lemeža, oblasnog sekretara NRPJ, a u Ljubljani je jedan orjunaš ubio jednog radnika.404

Devetnaestog avgusta 1923. godine jedna akciona četa od pedeset orjunaša napravila je ,,pohod“ na radničko predgrađe Slavonskog Broda i u 12 sati noću izvukla iz kreveta 4 mlada radnika: „Tukli su ih kolcima, naperili revolvere, naslonili na grlo noževe i peške ih si- li-li da moraju sa njima na policiju u Brodu“ , to sve zato jer su „uvre- dili Orjunu i nagovarali radnike da ne stupe u Orjunu“405.

Naoružani orjunaši su često napadali na radničke domove poku- šavajući da rasture radničke sastanke406, udruženi sa srnaovcima, avgusta 1923. upali su na priredbu krojačkih radnika u Pančevu i,

400 AZRPS 14202, zabeleška T. Kaclerovića; Rađnik, Delavec, 14. III ' 923,2. T. K a c 1 e r o v i ć, Nasilje orjunaša — fašista u Pančevu.

401 AIIRP—K 2—/I Izveštaj o predizbornoj kampanji NRPJ, 14. III 1923.402 Borba, 29. IV 1923, 7. Prilike u Dalmaciji.408 Oktobra 1922. napadnut je na zboru u Somboru socijaldemokratsld

prvak Vojin Brkić. (Радничке новине, 17. X 1922.) Februara 1925. napadnut je na zboru SPJ Luka Pavićević „па najodvratniji način tučen i teško povređen". Радничке новине, 7. II 1925.. 2, Protest naše partije.

404 AZRPS 14202 T. Kađerović, Zabeleške; Radnik, Delavec, 10. VII 1924, 1, Novo zločinstvo orjunaških bandita; O mučenju Juvena vid. j o š — F r a n j o N o v a k, Orgijanje orjune. Cetrdeset godina, Zbornik sećanja aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radničkog pokreta, I, Beograd 1960, 210. Intere- santno je napomenuti da je zbog mučenja Juvena bio uhapšen i bio pod istra- gom orjunaš Slavko Grubišić. Međutim, Okružni sud u Ljubljani ga je oslobodio po odluci Senata. Видовдан, 6. X I 1924, 2.

405 Borba, 30. VIII 1923, 5, Fašisti protiv radnika.400 Orjunaši su često napadali dom željezničara u Ljubljani. (F r a n c

L o v r a č, Kako smo čuvali dorn željezničara u Ljubljani, Zbornik sečanja .., 201.) Takođe su orjunaši napadali i na Radnički dom u Ljubljani. Glas slobode, 13. IX 1923, 1; Borba, 20. IX 1923, 1, Orjuna provocira u Ljubljani.


rasteravši radnike, đemolirali prostorije. Iste noći orjunaši su napali na metalskog radnika Mindu i pretukli ga.407 Često su noću presre- tali radnike i terorisali ih.408 Maja 1924. oni su terorisali radnike u Zagorju i ubili jednog radnika u Škofjoj Loki.409

Događaji u Trbovlju, juna 1924. godine, jasno pokazuju namere Orjune da i oružjem prokrči put u borbi za uticaj među radnicima. To su najbolje pokazala ubistva radnika, zversko mučenje radnika Fakina i paljenje radničkog doma u Trbovlju; prilikom tih događaja, tražeći komuniste u Ljubljani, orjunaši su demolirali stan partijskog funkcionera Lemeža, isprebijali partijskog funkcionera Hlebca.410 U to vreme zaklinjali su se da će ubiti 10 komunista. Organizovali su svoje skupštine i zborove na kojima su dolazile njihove akcione čete u punoj ratnoj opremi.411 Posle krvoprolića u Trbovlju orjunaši su produžili teror pod zaštitom vlasti, koje su raspustile opštinsku upravu u Ljubljani, sastavljenu od komunista i klerikalaca, i postavile za komesara orjunaša Viljema Krejčija.412

2. KPJ i SKOJ u borbi protiv fašizma

a) Budnost Partije i SKOJ-a na organizovanju borbe protiv fašizma. — Metodi borbe protiv fašizma

Shvatajući pojavu nacionalističkih organizacija kao pojavu fa- šističkog pokreta, čije bi napredovanje bilo opasno po radničku klasu, KPJ i SKOJ su od samog početka ustali u odbranu radničkih interesa. Iako u veoma skučenim mogućnostima u ilegalnosti, sa Central- nim komitetom daleko od zemlje — Partija je ipak obratila pažnju na pojavu fašizma u zemlji i preduzimala mere da stvori aktivnu odbranu radnika.

Već na Prvoj zemaljskoj konferenciji, jula 1922. godine, istaknuto je da „КР mora uložiti svu svoju snagu da u prvom redu proletarijat sačuva od opasne zaraze nacionalizma“ . Dalje, pošto je istaknuto da buržoazija „stvara fašističke organizacije14 koje će upotrebiti „sve češće protiv radničke klase, što je samo simptom jačanja reak-

407 Radnik Delavec, 2. IX 1923, 2, Napad fašista na Radnički dom u Pančevu.

408 Orjunaši napađaju noću mirne radnike u predgrađu Ljubljane, Siški. (Glas slobode, 17. V 1923, 4, Napadi Orjune.) Na Raldku su orjunaši napali iz zaseđe rađnika Zorgu. Glas svobode, 13. XII 1923, 1, Orjunci napadajo in izzivajo.

409 Radnik, Delavec, 29. VI 1924, 2, Orjuna u Slovena&koj i demokratska partija.

410Radnik, Delavec, 7. i 12. VI 1924, 1, 2 - 2, 3; Borba, 12. VI 1924, 4, Kako su orjunaši zatukli druga Fakina.

411 Radnik, Delavec, 29. VI 1924, 2, Orjuna u Slovenačkoj i demokratska partija.

Posle napada orjunaša na radnike u Trbovlju Jevđević piše da su ovom akcijom orjunaški četnici stekli „pravo javnosti" Glavni zadatak koji je sebi postavila Orjuna — „istrebljenje komunista“, istakao je on, počeo se ostvarivati još u protivkomunističkim akcijama, jula 1921. godine, a trbovljanski događaji su doprinos tome. „Hoćemo li mi ostvarujući taj cilj (istrebljenje komunista— B. G.), upotrebiti agitaciju i borbu perom ili bombu i kamu, to ne zavisi od našeg obzira, nego samo isključivo od toga, koje će sredstvo po njih (komuniste) biti poraznije." Ј е в ђ е в и ћ , n.d., 32, 89.

412 AZRPS 14202, T. Kaclerović, zabeleške; Radnik, Delavec, 15. VI 1924, 1.

ORJUNA — 379

cije u zemlji“ , zaključeno je i stavljeno u najbliže zadatke Partije ,,da protiv fašističkih napada organizuje aktivni otpor radničke klase“413.

Druga zemaljska konferencija KPJ, maja 1923. godine, posvetila je još veču pažnju pojavi fašizma. U posebnom odeljku Rezolucije o političkoj situaciji — Fašizam u Jugoslaviji — konstatovalo se osnivanje fašističkih organizacija od strane režima koje se pod njegovom zašti'tom ,,sa najoštrijim terorističkim sredstvima bore protiv radnič- ke klase i nište njene dosadašnje tekovine"; za odbranu protiv ovih organizacija Partije nije dosad posvetila dovoljnu pažnju „te joj sada predstoji ozbiljni i sistematski rad na tom polju. Aktivnu odbranu protiv fašizma Partija mora izvesti svuda i potpuno“414. Posebno, data su uputstva sindikalnim organizacijama kojim će se metodima moći suprotstaviti napadima fašističkih organizacija.415 II zemaljska konferencija je takođe stavila među svoje neposredne zadatke „da stvori aktivnu odbranu proletarijata za zaštitu njegovih tekovina od napada fašizma"416.

Treća zemaljska konferencija, decembra 1923. godine, donela je Rezoluciju o fašizmu. U njoj se ukazuje na opšte karakteristike faši- zma, specifičnosti pojave fašizma u Jugoslaviji, koji se najviše manifestuje kroz organizacije Orjuna, Srnao i Hanao, pa se ističe da će napadi od ovih organizacija biti „sve češći i sve češći“ . Stoga se Par- tiji stavlja u zadatak da se protiv fašizma bori „ideološki i organizaciono“ . Ideološku borbu protiv fašizma treba voditi tako ,,da se suzbiju pokušaji fašista da podvrgnu svome uticaju ižvesne delove proletarijata i sitne buržoazije i da se istodobno što šire mase proletarijata i ostalih siromašnih slojeva uvuku u borbu protiv njega“ . To će se postići organizovanom propagandom preko štampe, putem usme- nih predavanja na kojima će se razotkrivati pravi cilj fašizma. — da služi interesima krupne buržoazije i uništi radni/čku klasu, ukazujući naročito na primere kako se to događalo u Italiji. ,,Organizaciona“ borba će se voditi na taj način što će Partija preduzeti inicijativu i „pristupiti stvaranju organizacija radničke odbrane, koja treba tako da bude formirana, da ravnom merom može odgovoriti na fašistička nasilja i štititi radničke organizaciie, zborove, ustanove i pokrete“417. Partija je takođe prenela na sindikalne organizacije zađatak da razviju propagandu protiv fašizma i da stvore radničke odbrane, uporedo s akcijama na postizanje sindikalnog jedinstva.418

SKOJ je takođe poveo živu akciiu na suzbiijanju pokreta faši- stičkih organizacija. Na II kongresu SKOJ-a 1922. godine ukazano je

4,3 АТТВР—K 29/1. Rezolucija o političkoj situaciji i najbližim zađacima Partije, 22, 23.

414 ATIRP—K 34/1, Politička situaeija i neposređni zađaci Partije, 8.415 Isto. Uputstvo za rađ sindikalnim organizacijama, 1.416 ATTRP—K 34/, Politička situacija i neposredni zadaci Partije, 26.417 ATIRP—K 46/11, Rezolucija o fašizmu, 2—3. Sličan tekst donet je kao

nacrt Rezolucije o fašizmu za Zemalisku konferenciju NRPJ i objavljen u Radniku. Delavec, 16. I 1924, 5, 6 i Borbi, 24. I 1924, 5.

418 AIIRP—K, 46/11, Rezolucija o sindikalnom pitanju, 2, Septembra 1923. g'odine Centralni ođbor sindikalnog veča Nezavisnih sindikata uputio je poziv Glavnom radničkom savezu za zaiedničku akciju protiv fašizma. U ime GRSJ ovai oredlog je odbio Luka Pavićevič, uslovljavajući ovakvu zajedničku akciju prethodnim sporazumom o sindikalnom jedinstvu. Pavićević je dalje istakao da ne vidi veliku opasnost od fašizma u Jugoslaviji, jer se, po njemu, faSi- stičke organizacije bore međusobno, Delavec, organ GRSJ za Sloveniju, 27. IX 1923, K akciji proti fašizacije.

3 8 0 — BRANISLAV GLIGORIJEVIC

na opasnost od ovih organizacija, koje su tada terorisale pripadnike nacionalnih manjina, ali koje će se okrenuti protiv radničke klase. Stoga se „nameće potreba što bržeg organizovanja jedne solidne proleterske odbrane što naročito pada na SROJ i njegove legalne i sportske organizacije“ . Za tu svrhu ilegalni pokret SKOJ-a imao je da da „osnov i vodeće kadrove za kom.[unističke] akcione grupe za borbu protiv fašizma i belih garda“419.

Stvorena legalna omladinska radnička organizacija — Savez rad- ničke omladine Jugoslavije (SROJ) — imala je jedan od važnih za- dataka da se bori protiv fašizma. Na Kongresu SROJ-a, novembra 1923. godine, doneta je Rezolucija o fašizmu, u kojoj se ukazuje na opasnost od nacionalističkih organizacija. U pogledu načina borbe protiv fašizma SROJ namerava da preduzme sledeće:

a) da povede „opsežnu antifašističku propagandu“, preko novi- na, letaka, brošura, putem antifašističkih zborova, predavanja i sa- stanaka, na kojima bi se nesavesnim mladim radnicima objašnjavali koreni fašizma, njegov značaj i njegova uloga; objašnjavalo da su osnovane nacionalističke organizacije samo oruđe u rukama krup- nih kapitalista, uperene pre svega protiv radničke klase;

b) da otkrije pravi karakter svih onih omladinskih organizacija (sokola, skauta, raznih sportskih udruženja), koja pod vidom tobožnje neutralnosti „čine najpogodnije tle za širenje fašizma“ ;

c) da organizovano sakuplja podatke o stanju fašističkog pokreta, njegovim specifičnim osobinama u pojedinim pokrajinama, o uticaju njegovom na radnike;

d) da povede u sindikalnim organizacijama jaku antifašističku propagandu da bi se na taj način „onemogućio upliv fašista na sindikate“ ; a pri pokušaju stvaranja fašističkih sindikata „nastojati da se razore uz pripomoć ostalih naših organizacija“ ;

e) da dođe u dodir sa seoskom omladinom i da nastoji da se ona pridobije za antiifašističku propagandu ili bar da se neutrališe aktivnost nacionalista u njenim redovima.

f) da naročitu pažnju posveti radu među studentima, iz čijih se redova „poglavito i regrutuju fašiste“ ; u tu svrhu treba doći u direkt- nu vezu sa studentskim organizaci'jama koje simpatišu radnički pokret, kao što je, na primer, Klub studenata marksista, i preko njih „uplivisati na ostale studente“ ;

g) da aktivno učestvuje u stvaranju „proleterskih odbrambenih četa“, te da u tu svrhu povede agitaciju po sportskim organizacijama kako bi se iz njihovog članstva što više mladih radnika pridobilo da stupe u ove odbrambene čete ili da se oni eventualno priključe zajedno sa svojim udruženjem;

h) da stupi u kontakt sa proleterskim organizacijama u ostalim zemljama jer se protiv fašizma treba boriti u internacionalnoj razmeri.

Kongres SROJ-a je dao nalog Glavnoj upravi da „najozbiljnije povede računa o fašizmu koji treba da se sruši o hridine klasno svesne radničke omladine“420.

419 AIIR P-K O I, 3 /I-P , izveštaj o stanju SKOJ-a, 22. X 1922, 25.420 AIIRP—KOI, 8/1—P, Rezolucija o antifašističkoj propagandi, 2—3. Sli-

čan tekst rezolucije objavljen je u Организованом раднику, 4. X I 1923, 2—3, kao nacrt Резолуције o фашизму za Kongres SROJ-a.

ORJUNA — 3 8 1

Da bi borba protiv nacionalističkih organizacija bila uspešna i da bi se mogla preduzeti opsežnije akcije protiv njih, potrebno je bilo da se upozna njihova snaga, taktika, naoružanje, ciljevi i metodi, vreme i obim njihovih akcija. Na II zemaljskoj konferenciji KP data je, u tu svrhu, direktiva: stvoriti „ćelije i informatore u fašističkim organizacijama“. Prema toj direktivi, u te organizacije šalju se od strane Partije obično ljudi koji se nisu eksponkali kao komunisti. Oni stupaju pod raznim imenima, i po mogućstvu dužni su da napre- duju u njihovim organizacijama do najviših položaja, te da na taj način mogu prisustvovati njihovim važnijim sastancima; za tu svrhu najpogodniji su intelektualci. Ovi obaveštajci imali su zadatak da motre na celokupan rad fašističke organizacije, da otkriju ko ih finansira, na koji način sprovode propagandu među sitnom buržoazi- jom i osobito kakva je ta propaganda među radnicima; da doznaju o čemu se raspravlja na sednicama, koji ljudi stoje na čelu pokreta, kakav je njihov međusobni odnos; da doznaju da li raspolažu oru- žjem, gde se ono nalazi kao i na koji način se transportuje. Na kraju ovih uputstava za organizovanje obaveštajne službe podvlači se da „sve izveštaje o fašizmu treba podvrći najstrožijoj kontroli"421. Za prisustvo ovih obaveštajaca u redovima Orjune moglo se saznati tek kad bi njihova delatnost bila slučajno otkrivena.422

c) Formiranje radničkih odbrambenih četa i akcije revolucionarnog radničkog pokreta u odbrani od terora Orjune

Odbrambene čete radnika, koje je Partija stvarala za odbranu od napada terorističkih organizacija, javljaju se u pojedinim pokrajinama pod raznim imenima kao: Radničke odbrane, Akcione čete, Proleterske akcione čete (PAČ). Prema zamisli Partije, ove odbrambene čete trebalo je da predstavljaju jedan široki front za borbu protiv fašizma i reakcije uopšte. Zato su u njih uključivani i nečlanovi Partije, svi oni koji su želelii da se bore protiv reakcije. Na tom planu Partija je težila da ostvari pre svega jedinstven radnički front, da u taj front stupe i radnici koji su bili pod uticajem socijalističkih sindikata. Na ovome se htelo oprobati borbeno jedinstvo radnika, sma- trajući da će ono tako ostvareno povoljno uticati i na „formiranje jedinstvenog fronta na drugim oblastima“423. No to ne znači da su u odbrambene čete primani svi oni koji su to hteli. S te strane postojala je opasnost da u njih uđu i nacionalisti i da tako prodru u rad- ničku organizaciju i otkriju njene metode i ciljeve borbe. Zato je, prilikom primanja, trebalo da garantuju bar dva pouzdana radnika da je dotični koji se prima ,,ispravan“424. Prema uputstvima Partije, odbrambene čete trebalo je formirati „samo tamo gde su koncentri- sane veće mase radnika, i prema našim prilikama samo za cele gra-

411 AIIRP—К, 34/1, Organizacioni problemi naše Partije, 25, 28.412 Oblasni odbor u Splitu skreće pažnju svom članstvu da se u njiho-

vim redovima „prokriumčario komunistički agitator" neki Družinej Stjepan. Zagrebačka Orjuna, 20, 1923, 2.

ш AIIRP—K, 34/1, Organizacioni problemi naše Partije, 23. Vid. Rajko Jovanović, Sadašnja situacija i taktika jedinstvenog fronta u Jugoslaviji, Borba, marksistički časopis, 5, 1923, 209.

424 AIIRP—K 34/1, Organizacioni problemi naše Partije, 23.


dove“425. Ovo je upravo odgovaralo i ciljevima borbe, jer su i tero- rističke organizacije bile organizovane mahom po većim gradovima. Organizovane odbrambene čete radnika imale su zadatak da „svim sredstvima brane životne interese radničke klase njenu imovinu i organizacije od nasrtaja fašističkih bandi'426. Osim ovoga, one su imale zadatak da u pojedinim akcijama pri zborovima i demonstracijama štite radnike. Za vreme demonstracija one obično idu u grupi i daju ton celoj organizaciji, „podižu kod radnika svest o njihovoj snazi“ . Zatim, vrše dužnost redara, posećuju u grupi zborove u obli- žnja mesta, održavaju konferencije na kojima se govori o faši- zmu itd.427

Akcione čete radnika za odbranu od napada fašističkih organizacija osnivane su najčešće u onim pokrajinama gde su nacionalistič- ke organizacije bile najjače i najagresivnije. Prema sačuvanom partijskom materijalu, ovakve čete najčešće su osnivane u Dalmaciji i Sloveniji. U svom izveštaju na Drugoj zemaljskoj konferenciji KPJ pokrajinski sekretar za Dalmaciju istakao je da je ustanovljena akciona četa u Splitu. Preduzete su takođe mere da se takve odbrambene čete formiraju u Dubrovniku, Omišu, Pućišću, Sinju i u još nekim drugim mestima.428 Drugi podaci ukazuju da su se „organizovane odbrambene čete“ u Dalmaciji u borbi protiv Orjune „razvile u ma- sovne organizacije“429. U izveštaju na sednici izvršnog organa SKOJ-a ističe se da u Dalmaciji postoje „odbrambene grupe u kojima ima većina omladinaca“430.

Pokrajinski sekretar za Sloveniju u svom izveštaju na Drugoj zemaljskoj konferenciji istakao je da su akcione čete osnovane u Sloveniji, i to u Ljubljani, Trbovlju, Mariboru i Brežicama.431 U ovoj pokrajini poznato je osnivanje Proleterskih akcionih četa (PAČ), čije su jezgro sačinjavali omladinci članovi SKOJ-a. PAČ su osnivane najčešće u rudarskim revirima.432

U Hrvatskoj je takođ'e posvećena velika pažnja organizovanju odbrambenih grupa. Iz izveštaja sa II zemaljske konferencije vidi se da su izvršene sve pripreme da se formiraju „radničke samoodbrane“ u ovoj pokrajini.433 Prema nekim podacima, formirane su rad- ničke odbrambene grupe u Zagrebu.434 Aktivnost ovih odbrambenih grupa zapažena je i u Slavonskom Brodu 435 Nemamo podataka o for-

425 isto.426 AIIRP—KOI, 8./I—P, Rezolucija o antifašističkoj propagandi, 2.427 AIIRP—K, 34/1, Organizacioni problemi naše Partije, 23; ACKZKS,

Materijal sa celjskog procesa 1924, Navodila in bojna taktika PAČ-a.428 AIIRP—K, 34/1, zapisnik sa II zemaljske konferencije KPJ, 58.429 AIIRP—KOI, 38/11—P, izveštaj o radu SKOJ-a za period od 1924.

do 1928, 9.430 AIIRP—KOI, 11/1—P, zapisnik sa sednice CUSKOJ-a od 16. do 18.

II 1925.431 AIIRP—K, 34/1, zapisnik II zemaljske konferencije, 48.432 A —CKZKS, materijal sa celjskog procesa 1924, sv. IV, Kokalj Franc;

AIIRP—KOI, 38/II-P . Izveštaj o radu Saveza... 9. Dalje, A IR P -K , 41/11, Po- ročilo OSKPJ za Slovenijo, prilog 10; F r a n c K l o p č i č , Komandant PAČ-a, Zbornik sećanja... 348—352.

483 AIIRP—K, 34/1, zapisnik II zemaljske konferencije, 48.434 AIIRP—KOI, 38/11—P, izveštaj o radu SKOJ-a, 9; S l o b o d a n P e t -

r o v i ć , (Seđam sekretara SKOJ-a, Beograd 1962, 334) pominje rukovodioca SKOJ-a Paju Morganovića kao organizatora odbrambenih radnički’h grupa u Zagrebu.

436 Vid. nap. 457.

ORJUNA — 3 8 3

miranju „radničkih odbrana“ u Srbiji, ali da su i ovde one postojale, svedoči nam njihova aktivnost na terenu.

Tako su početkom 1923. godine za odbranu od napada fašističkih organizacija u mnogim mestima osnivane radničke odbrambene grupe. Njihova aktivnost oseća se svuda. Kroz većinu partijskih dokumenata pominju se kao najaktivnije odbrambene čete u Splitu, Lju- bljani, Velikom Bečkereku, Zagrebu, Slavonskom Brodu i Trbovlju. ,,U drugim mestima, — ističe se u dokumentima, — same organizacije brane se od fašista i često sa uspehom."436

Broj članova radničkih odbrambenih grupa bio je različit: akciona četa u Splitu imala je 30 članova, dve čete u Ljubljani takođe po 30 članova; u Trbovlju je jedna četa brojala 84, a druga 124.437 Svaka četa imala je vojničko ustrojstvo; akcione čete u Sloveniji ulazile su u sastav brigada kojima je rukovodio Vojni savet. PAČ je bila „prva vojnička organizacija svesne radničke klase“ . Za vrhovnog komandanta akcionih četa u Sloveniji Partija je imenovala u početku Franju Vulča.438 Članovi ovih odbrambenih četa naoružani su bili najčešće revolverima i u određene dane imali su vežbe oružjem kao u vojsci.439

Pri stvaranju odbrambenih četa težilo se da omladina sačinjava njihovo jezgro. Odlučno se odbacivala misao da bi od omladine trebalo stvarati neke „posebne čete“, odvajati omladinu od „starijih drugova“ , jer bi to značilo „razbijanje jedinstvenog proleterskog fronta“ .4t0 Omladina je stvarala odbrambene grupe i preko svojih gimnastičkih i sportskih udruženja. Bio je to vrlo pogodan legalni vid borbe. Ova sportska udruženja, osnivana od strane SKOJ-a, imala su zadatak da se „ideološki i organizaciono“ bore protiv fašizma.441 U Splitu je osnovan sportski klub Jug. Rad kluba imao je da ide u jednom pravcu — „па borbu protiv fašista11.442 U Sloveniji je postojao Pokrajinski savez gimnastičkih društava Vesna, koji je radio po direktivama SKOJ-a. „Naročita aktivnost ovih grupa pokazala se u borbi protiv fašizma“ , — ističe se u jednom izveštaju. Ovakva društva bila su organizovana u Ljubljani, Trbovlju, Zagorju i Litiji.443 U Hrvatskoj su takođe u sportskim klubovima formirane grupice sa zadatkom pre svega da iz ovih društava istisnu sve fašističke elemente. Ovakvi klubovi postojali su u Slavonskom Brodu, Osijeku i Zagrebu.444 U Vojvodini su radnički sportski klubovi osnovani u Novom Sadu i Vršcu.445

Borba radnika protiv fašizma vodila se i preko sindikalnih organizacija. Ona je usmerena, s jedne strane, na delovanje na javno mne- nje i na nastojanje kod vlasti da se sve terorističke organizacije raspu-

486 AlffiP—K, 96/1, izveštaj o stanju Partije, 86.437 AIIRP—K, 34/1, zapisniik II zemaljske konferencije, 48, 58.438 AIIRP—K, 34/1, zapisnik II zemaljske konferencije, 48. F r a n c K 1 o p-

č i ć, Komandant PAČ-a, Zbornik sećanja, 350; ACKZKS, materijal sa celjskog procesa 1924.

439 1. јун 1924. године у Трбовљу. Сећање друга Михе Маринка, Борба,1. VI 1954. (Beograd); ACZKS, materijal sa celjskog procesa 1924. Kokalj Franc

440 ACKZKS, materijal sa celjskog procesa 1924, sv. IV, Navođila in bojna taktika PAČ. AIIRP—KOI, 8/1—P, Rezolucija o antifašističkoj propagandi, 2.

441 AIIRP—KOI, 14/1—P, Rezolucija donesena na I konferenciji komuni- stičke sportske frakcije Jugoslavije februara 1925, Naši najbliii zadaci, 2.

442 AIIRP—KOI, 11/1—P, stanje i razvoj sportskog pokreta po pojedinim oblastima, Dalmacija, 18.

443 Isto, 19.444 Isto.445 Isto, 20.


ste; s druge strane, u samim sindikalnim organizacijama pristupilo se organizovanju radnika sa ciljem da se pre svega parališe svaka akcija orjunaša na vrbovanju radnika da stupe u njihove organizacije. U rezoluciji Nezavisnih sindikata Slovenije, jula 1923. godine, traži se rasturanje svih fašističkih organizacija u zemlji.446 „Savez radnika šivačko-odevne industrije i obrta Jugoslavije“, u proglasu upučenom svim svojim sindikalnim podružnicama, oktobra 1923. godine, poziva ih da svaka prema svojim lokalnim prilikama organizuje Radničku odbranu i povede živu agitaciju među radnicima, tako da fašizam, kako se ističe u proglasu, „пе može dobiti ni jednog radnika iz naših redova“447.

Prvu akciju radnika protiv fašizma izveli su grafički radnici boj- kotom. Oni su odbili da štampaju listove onih političkih partija koje su podržavale rad Orjune. Bojkot je usledio posle rasturanje štampa- rija od strane orjunaša u Splitu, Novom Sadu, Sarajevu i Mariboru, što je moglo da dovede do nezaposlenosti jednog broja grafičkih radnika. Ovu odluku o bojkotu pozdravila je partijska štampa kao „prvi praktični korak na organizovanju samoodbrane proletarijata od div- ljačkih napada fašista“448. Posle ove akcije grafičkih radnika NRPJ je tražila da se akcija radi „suzbijanja orjunaških zločina“ ne zau- stavi na pasivnom otporu i bojkotu, već da pređe od pasivne rezisten- cije na „aktivno suzbijanje“449.

Akcija na odbrani radnika od napada Orjune ogledala se najčešće u direktnim sukobima radnika s orjunašima. Svaka akcija orjunaša morala je biti suzbijana protivakcijom radnika. Prema uputstvima koja je dala svojim jedinicama komanda PAČ, u slučaju napada orju- naša trebalo je preći odmah u protivnapad, a on treba da bude izveden brzo, silovito i bez sažaljenja: „Za vsakega podlega bojevnika dva fašista, za vsako rušenje protivrušenje“, — ističe se u ovim uputstvima.450

Najveći okršaji između nacionalista i organizovanih radnika vo- đeni su u Dalmaciji. U izveštaju na Drugoj zemaljskoj konferenciji pokrajinski sekretar za Dalmaciju ističe: „Sva današnja naša aktivnost sastoji se u izdržavanju borbe sa fašistima.“451 Avgusta 1923. godine došlo je do sukoba između organizovanih radnika i orjunaša u Splitu. Tom prilikom radnici su se odlučno suprotstavili nacionalistima.452 Maja 1924. godine, takođe u Splitu, došlo je do prave male bitke između organizovanih radnika i nacionalista, u kome su radnici naneli težak poraz orjunašima.453

U Sloveniji je takođe dolazilo do sukoba između nacionalista i „omladinskih akcionih četa“, u kojima su, kako se ističe u jednom iz-

446 Организовани радник (Веоград), 12. VII 1923, 2. Protiv rata i fašizma.447 Организовани радник (Београд), 25. X 1923, 2. Protiv fašizma.448 Radnik, Delavec, 13. II 1923, 3, 4, Proleterska samoodbrana; Borba, 17.

II 1923, 2.448 Radnik, Delavec, 16. III 1923, 2. Rušenje štamparija.450 ACKZKS, materijal sa celjskog procesa 1924, Navodila in bojna tak-

tika PAC.451 AIIRP—K, 34/1, zapisnik II zemaljske konferencije, 58.45S Borba, 6. IX 1923; D. G i z d i ć , n.đ., 40.453 Qd strane veće grupe radnika komunista izvršen je napad na člano /e

Orjune u Splitu. U sukobu je teže ranjeno 5 orjunaša. Policija je intervenisala i pohapsila komuniste, ali su radnici nastavili sa demonstracijama. Jedna grupa demonstranata provalila je u zatvor i odnela sa sobom batinu kojom su zatvo- renici tučeni. Novo doba, 27. V 1924. D. G i z d i ć , n.d., 44.

OEJUNA - 3 8 5

veštaju, „fašisti* tučeni“, pošto su omladinci „uspeli u uličnoj borbi uvući veći broj radnika“464. Dalja aktivnost radnika protiv nacionalista sastojala se u rasturanju njihovih zborova. 8. marta 1924. godine organizovani radnici došli su na jedan zbor Orjune u Ljubljani i svojom većinom uspeli da ga pretvore u zbor osude rada Orjune.455 Isto se dogodilo u aprilu u Trbovlju, kada su na zbor orjunaša, na kome je trebalo da govori sam njihov vođa Marko Kranjec, došli radnici i uspeli da ga rasture. Protiv rada nacionalista na tom zboru naročito je energično govorio radnički vođa, jedan od funkcionera NRPJ, Sedej.456

U Hrvatskoj, naročito u Slavonskom Brodu, prema jednom podatku, omladinci su ,,u razbijanju fašista bili najaktivniji“157.

U Srbiji se nastojalo da se osnivanje nacionalističkih organizacija spreči u samom začetku. Juna 1923. godine onemogućen je zbor Orjune u Kragujevcu od strane organizovanih radnika. Na zboru, na kome je trebalo da govori poznati orjunaški vođa Miloš Radojlo- vić, došle su, po unapred pripremljenom planu, veće grupe radnika i, nadglasavajući orjunašku manjinu, uspele da se za predsednika zbora izabere član NRPJ Aleksandar Radković i da tako zbor Or- june pretvore u protestni zbor protiv njenog rada. Protiv rada Orju- ne na zboru je govorio odlučno član NRPJ Mida Vukomanović. Po- sle ovoga neuspeha nacionalisti se nisu usuđivali da drže zborove u Kragujevcu.458

Jula iste godine radnici su onemogućili osnivačku skupštinu Or- june u Nišu. Kao i u Kragujevcu, i u Nišu su radnici došli na zbor u većem broju i> uspeli da ovu skupštinu pretvore u protestni zbor protiv Orjune. Protiv fašizma, na ovom zboru, odlučno su govorili Voja Jankićević, funkcioner NRPJ, i Dobrosav Luković, metalski radnik. Posle zbora, oko 500 radnika priredilo je demonstracije ulicama Niša. Uplašeni orjunaši pozvali su vojsku da interveniše. Na nekoliko mesta došlo je do sukoba s orjunašima u kojima su radnici uspeli da potuku orjunaše. Tako su organizovani radnici u Nišu uspeli da u „uličnoj borbi“ rasture ovaj skup orjunaša i na taj način spreče organizovanje nacionalista u Nišu u samom začetku.459

Organizovane radničke udarne grupe u Smederevu sa uspehom su se suprotstavljale napadima srnaovaca. Septembra 1923. godine organizovani radnici su omeli jedan zbor Srnao u Smederevu. Posle ovoga radnici u Smederevu nisu više bili izloženi teroru srnaovaca.460 Septembra iste godine u Požarevcu omladinci su „u uličnoj borbi od- neli pobedu nad fašistima“461.

454 AIIRP—KOI, l l /I —P, kratak pregled razvoja pokreta SKOJ-a.455 Glas svobode, 13. III 1294, 2, Polomija Orjune.ш Glas svobode, 3. IV 1924, 4. Orjunaška polomija.457 AIIRP—KOI, 11/1—K, kratak pregled razvoja SKOJ-a.458 AZRPS—177/13981 i 13829, Ilija Kiković, Osnivanje radničkog pokreta

u Kragujevcu i rad u njemu, 1903—1931 (u rukopisu 37—38); Novica Pavlović, Zapisi iz Lepenice (u rukopisu 41—42.) Međutim, oba autora se ne slažu u da- tiranju ovog događaja: Paviićević smatra da je to bilo 1924. godine, a Kiković— 1922. O tome vid. još Radnik, Delavec, 24. VI 1923, 3, Nasedanje Orjune u Kragujevcu.

450 AZRPS 14203, stenografske beleške sećanja savremenika: Zika Pacer- ski, Voja Jankićević, Dobrosav Luković 260—267; AIIRP—KOI, 11/1—P. Borba, 9. VIII—1923, 6. Poraz fašista — orjunaša u Nišu.

480 AZRPS, 13823, Sećanje Antonija Ćurkovića, 29—31.401 AIIRP—KOI, 11/I-P .

25 Istorija XX veka, knjiga V

3 8 6 “ BRANISLAV GLIGORIJEVIC

Posle ovih uspešnih akcija organizovanog radništva protiv na- cionalističkih organizacija, u izveštaju Centralnog odbora NRPJ, januara 1924. godine, moglo se istaći: ,,U borbi protiv fašizma naša Partija ima takođe da zabeleži lepe uspehe. Može se reći da se njenom radu može dosta pripisati što fašizam u Jugoslaviji nije obu- hvatio široke mase radnika.“ U izveštaju se naročito podvlači uspe- šna borba radnika u Splitu, Kragujevcu, Nišu, Smederevu, Novom Sadu i Pančevu, gde su se „fašisti morali povući pred snažmm udarcima naših organizacija“462.

Ovi uspesi radnika u borbi protiv nacionalista nagnali su orju- naše da se uz podršku vlasti pripreme za odlučne protivakcije. Pr- vog juna 1924. godine Orjuna se spremala da priredi manifestacije u Trbovlju, u stvari da izazove sukob s rudarima koji su stajali pod uticajem KPJ i da, upotrebom oružja, skrši njihovu borbenost. Me- đutim, Partija je pripremala svoje snage za odbranu. Partijski komitet u Ljubljani odlučio je: „Oružjem se odupreti pohodu Orjune na crveno Trbovlje.“ Za tu svrhu naoružavane su jedinice PAČ, obez- beđena je pomoć ovakvih četa iz susednih mesta i Ljubljane i izra- đen je „plan otpora“ . Prema ovom planu, orjunaše je trebalo sače- kati u uskom klancu, u radničkom naselju, gde im je, po planu, trebalo zatvoriti put i zaustaviti ih, a ako pokušaju da s oružjem nasilnc prođu, treba takođe odgovoriti oružjem. Da bi se obezbedila radnič- ka većina, sazvan je za 1. jun radnički zbor, koji je vlast odobrila, jer je očekivala i želela sukob računajući da će radnici birti razbijeni i potučeni. PAČ su dobile poslednja naređenja i uputstva.46'*

Prema brojnim podacima, sukob u Trbovlju protekao je ovako: 1. juna ujutru došlo je oko 800 orjunaša iz Slavonije i nešto iz Za- greba. Postrojeni orjunaši, na čijem je čelu išla vojna muzika Drav- ske divizije, prolazeći ispred Radničkog doma, gde je bilo sakupljeno oko 150 rudara, počeli su da izazivaju i prete radnicima. Iz redova radnika čuli su se povici: „Dole Orjuna!“ Jedan radnik hteo je da otrgne zastavu jednom orjunašu, ali su tada na njega orjunaši pri- pucali. Radnici su odgovorili vatrom, pa se razvila ogorčena bitka, koja je potrajala oko 15 minuta. Nemajući dovoljno oružja, radnici su se borili prsa u prsa noževima. Otpor radnika iznenadio je orju- naše, pa su se oni uskoro razbežali. Tek kad je došla policija, oni su se povratili i uhvatili jednog ranjenog pripadnika PAČ, skojevca Fakina, koga su na zverski način ubili. Dok su se jedinice PAČ stra- tegijski povlačile, orjunaši su pod zaštitom policije sprovodili teror. U sukobu je poginulo 5 radnika i 3 orjunaša, a bilo je više teže i lak- še ranjenih s obe strane.464

Zahvaljujući hrabrom držanju rudara uhapšenih zbog sukoba u Trbovlju, na procesu u Celju nije strogo kažnjen nijedan od njih, niti su vlasti mogli da otkriju sve one pripreme koje je Partija preduzimala protiv orjunaša. Sem toga, vladi je išlo u račun da ovaj

402 Radnik, Delavec, 20. I 1924, 3, Izveštaj Centralnog odbora NRPJ.4,J F r a n c K l o p č i ć , Obračun s orjunašima u Trbovlju, Zborniik se~

ćanja, 205—206. М и х а М а р и н к о , 1. јун 1924. у Трбовљу. Борба, 1. VI. 1954.404 Radnik, Delavec, 5. i 12. VI 1924, Prve žrtve apsolutističko-fašističkog

režima; Sukob je izazvala Orjuna; Borba, 5. i 7. VI 1924; F. K l o p č i ć , Obra-čun... 207. Od radnika poginuli su: Joža Zupanc, Josip Ocepek, Ivan Razin iFranc Fakin; od orjunaša: Franc Šlajpeh, Stanko Znidaržič i Žarko Boltazar. VidRezolucija Glavnog odbora Orjune o dogadajima u Trbovlju. Pobeda, 28. VI1924, 3.

ORJUNA — 3 8 7

sukob prikaže više kao lokalni, tim pre što su odmah na njen račun pale optužbe da ga je sama inscenirala.465

Posle sukoba u Trbovlju KPJ je pređuzela još energičniju akciju na okupljanju radnika u borbeni front protiv napada nacionali- stičkih organizacija. Nastavljeno je sa organizovanjem radničkih odbrana. Neposredno posle događaja u Trbovlju Radnik, centralni organ NRPJ, pozivao je sav borbeni proletarijat da se organizuje u borbu protiv fašizma: ,,Za proletarijat Jugoslavije u ovom momentu mora biti jasno da se protivu fašizma može jedino boriti organizova- пјет radničkih odbrana na bazi jedinstvenog fronta [...] Proletarijat mora biti spreman da gvozdenom pesnicom odbije sve navale faši- stičkih najamnika [...] Istorijska je dužnost proletarijata da u ovim. kritičnim momentima nastoji na izgrađivanju svojih Radničkih Odbrana o koje će se slomiti sve fašističke navale.“466 U lecima koji su šireni među radnicima i seljacima razobličavala se politika velikosrpskog režima, u čiju korist „orjunaške bande“ vrše „ubijanje, zversko mučenje i premlaćivanje nedužnih i mukotrpnih rudara“, i pozivaju se radnici i seljaci da stupe u zajednički „borbeni front“ i povedu akciju protiv ovih „najamnika režima“467.

Osmog juna 1924. godine održan je u Beogradu protestni zbor radnika protiv nasilja orjunaša u Trbovlju, koji je bio sazvan od strane NRPJ i SROJ-a. Na zboru je oštro osuđeno divljanje orjunaša koji su „isprovocirali“ radnike u Trbovlju, pa je traženo „energično i brzo organizovanje radničke odbrane“ za zaštitu radnika i radnič- kih organizacija od napada „fašista". Sa zbora je upućen poziv svim radnicima i siromašnim seljacima da „obrazuju jedinstveni front“ i da njime „odbiju sve napade fašističke reakci(je“468.

Devetog juna, jednim zajedničkim proglasom koji su potpisali: HRSS, Hrvatska zajednica, Hrvatska stranka prava, Hrvatski rad- nički savez, NRPJ i Nezavisni sindikati, sazvan je zbor u Zagrebu radi protesta protiv krvoprolića u Trbovlju. Iako je vlast zabranila zbor, masa radnika određenog dana izašla je na ulice da manifestuje svoje nezadovoljstvo. Policija je rasterivala demonstrantne na jednoj strani, ali su se oni okupljali na drugoj. Na nekoliko mesta došlo je do sukoba s policijom. Bilo je više ranjenih i uhapšenih.469

Sutradan, 10. juna, Nezavisni sindikati u zajednici sa Hrvatskim radničkim savezom organizovali su u Zagrebu „generalni protestni štrajk“ . Štrajk, koji je počeo u zakazano vreme, bio je opšti. Jedino je vojska zaposela železničke radionice i sprečila radnike da obu- stave rad. Zagreb je izgledao kao u opsadnom stanju: policijske pa- trole krstarile su ulicama; sve su radnje bile zatvorene. Ulicama su se kretale mase radnika i privatnih činovnika. Prema nekim pro- cenama, ulicama je demonstriralo okoi 10.000 ljudi. Na nekoliko

405 Први јун 1924. године у Трбовљу. Сећање друга Михе Маринка, Ворба, 1. VI 1954; F r a n c K l o p č i ć , Obračun..., 209.

480 Radnik, Delavec, 22. VI 1924, 1, 2, 3, Radnička odbrana - prva dužnnst jugoslovenskog proletarijata.

407 AIIRP, 15251/11 i 8255/11 — Leci: Proletarijatu v rudarskim revirjam i Drugovi radnici, radnice.

468 Radnik, Delavec, 12. VI 1924, 2. Protestni zbor u Beogradu.469 Radnik, Delavec, 15. VI 1924, 3, 4, Zajednička akcija protiv apsoluti-

zma i fašizma u Zagrebu; Borba, 12. VI 1924, 1, 2.

25*


mesta došlo je do rasturanja grupe radnika od strane policije. U demonstracijama je uhapšeno 12 osoba.470

I pored zabrane protestnog zbora sazvanog od strane NRPJ, u Ljubljani je u junu došlo do demonstracija radnika protiv Orjune, u kojima su se ponovile slične scene sukoba radnika s policijom kaoi u Zagrebu.471 U toku juna i jula protestni zborovi radnika protiv fašizma održani su još u Kraljevu, gde je o opasnosti od fašizma govorio Kosta Novaković, zatim u Užicu, Kragujevcu i Podgorici.472 Zakazani su bili, ali su od vlasti zabranjeni, zborovi: u Nišu, Sara- jevu, Valjevu i Skoplju.473

Već posle prvih akcija moglo se konstatovati da se „orjunaši gotovo više u Zagrebu ne smeju ni pokazivati, toliko je ogorčenje protiv njih veliko. Osećaj radničke solidarnosti je sa akcijom solidarnosti za slovenačke drugove silno ojačan. Oduševljenje radi us- postave jedinstvenog fronta i zajedničke akcije našeg pokreta i fe- deracije HRSS protiv apsolutizma i fašizma je i kod najširih rad- ničkih masa neopisivo“474. Ovim akcijama oproban je bio zajednički front radnika i seljaka u borbi protiv fašizma, za koji je NRPJ aktivno radila smatrajući da će se jedino na „zajedničkoj radničko-se- ljačkoj odbrani“ slomiti svi fašistički napadi.475

NRPJ je uspela da, svojom idejom stvaranja jedinstvenog fronta protiv fašizma, prodre u široke narodne mase i da tim frontom skrši ofanzivu Orjune. Orjuna je od 1925. godine stalno u krizi i defanzivi, čemu je mnogo doprinela borba KPJ, njena budnost i spremnost da se stavi u odbranu radničkih interesa. Već krajem 1924. godine, u nekada žarištu Orjune u Splitu, nacionalisti su morali, pred stalnim napadima komunista da se povlače u centar grada, ,,gde ih čuva policija“ , pošto su u stalnim sukobima sa radnicima trpeli gu- bitke.476 U sačuvanim partijskim dokumentima od 1925. godine na- ilazimo na vrlo malo podataka o borbi radnika protiv fašizma. Ći- njenica je da su od tog vremena sve nacionalističke organizacije bile već na izdisaju. Prema jednom podatku, borba radnika protiv faši-

470 AIIRP, 15251/11 — Letak „Drugovi radnici, radnice.“ Borba 12. VI 1924,2, 3. Na Plenumu Partije, novembra 1924. godine, istaknuti su protestni zborovi protiv Orjune kao i generalni štrajk u Zagrebu. AIIRP—K, 65/11, zapisnik seđnice Plenuma, održane 20. X I 1924. godine, 3.

Posle ovih akcija Partija je u spomen žrtvama krvoprolića u Trbovlju, organizovala jula „nedelju posvećenu žrtvama reakcije". P. F i l i p o v i ć , Iza- brani spisi, I, Beograd 1962, 120. Radnik, Delavec, 7. VII 1924, Proleterska ne- delja za žrtve reakcije.

41 Radnik, Delavec, 22. VI 1924, 2.472 Radnik, Delavec, 15, 22. i 25. VI 1924, 3 -4 ; 2 -2 i 10. VII 1924, 2.4:8 Radnik, Delavec, 22. VI 1924, 2.474 Radnik, Delavec, 15. VI 1924, 3, 4. Zajednička akcija protiv apsoluti-

zma i fašizma u Zagrebu.475 Zalažući se za ostvarenje saveza radnika i seljaka NPRJ je predložila

HRSS da zajednički istupe na budućim izborima kao Savez radnika i seljaka. pošto je zajednički istup obeju partija povodom đogađaja u Trbovlju „pokazao ogromnu vrijednost radničko-seljačkog saveza“. Međutim, HRSS se nije oda- zvala ovom pozivu. (Radnička borba, 5. XII 1924, 1. NRPJ za Savez Radnikai Seljaka. Pismo zemaljskog vijeća NRPJ predsedništvu HRSS.) Ali i pored toga na terenu je dolazilo do akcionog jedinstva radnika i seljaka. Tako se veliki zbor HRSS novembra 1924. godine u Splitu pod uticajem komunista pretvorio u „snažnu manifestaciju saveza radnika i seljaka". Neki orjunaši koji su poku- šali da ometu zbor „premlaćeni su te su jedva iznijeli glave“. D. G i z d i ć, n.d. 45.

476 Okovani radnik, 5. X 1924, 8. Uspesi borbe protiv fašizma u Dalmaciji.

ORJUNA — 3 8 9

zma nastavila se u formi „ideološke kampanje“ . Jedino su u Dalma- ciji još i dalje „aktivno'1 radile odbrambene čete radnika.477 Pravu sliku te borbe otkriva nam sam glavni organ Orjune Pobeda: septembra 1926. godine u Trogiru je vođstvo Orjune napadnuto od „boljševika"; u Splitu su, u istom mesecu, komunisti napali na Edu Bulata, jednog od vođa Orjune u Splitu; u Kaštelima je, oktobra, navodno 21 komunist napao na dva orjunaša.478

VII. POKUŠAJ OBNAVLJANJA ORJUNE 30-tih GODINA

Donošenjem novog Ustava 1931. godilne i oživljavanjem kakvog-takvog političkog života oživljava i pokret Orjune. Od 1932. godine reaktiviraju se pojedine orjunaške vođe i vrše agitaciju za prikupljanje orjunaških redova. Agitacija se vrši i ilegalno, preko letaka. Tako se u jednom letku — „Vođstvo raspuštene Orjune — Zagreb, Beograd, Ljubljana, Sarajevo, Cetinje — pozivaju sve organizacije „da budu spremne za novu borbu“, da „prebroje svoje redove“ i čekaju „komandu — NAPRED“479.

Krajem 1932. godine pokret Orjune izlazi iz ilegalnosti pokretanjem orjunaškog lista Pobeda jugoslovenskih nacionalista u Za- grebu. To je bilo žarište iz kojeg će se vršiti agitacija za ponovno organizovanje Orjune. Kasnije je oživelo i žarište u Splitu, krajem1933. godine, kad je pokrenut list Pokret jugoslovenskih nacionalista. Prema pisanju Pobede, nov pokret nacionalista imao je da se bazira na starom programu, ostavljajući nacionalno pitanje „које je danas, kako se isticalo, skinuto s dnevnog reda“ i zalažući se više „za reša- vanje socijalnih pitanja“4S0.

Maja meseca ova grupa oko Pobede izdala je novi Program i Statut, izmenivši ime u Orjuna — nacionalni i socijalni pokret sa sedištem u Zagrebu. Prema ovom Programu, Orjuna se ni 30-tih godina nije odrekla ideje ,,da organizuje domaće radništvo u Nacio- nalne sindikate“, preko svojih „radničkih sekcija“481.

Nova pravila predata su nadležnim vlastima, ali ih one nisu odo- brile, pa je vođstvo moralo juna meseca da obavesti svoje istomi- šljenike da Orjuna „zvanično ni danas ne može postojati“482. Ali akcija na obnavljanju Orjune nije ovim paralizovana.

U tim nastojanjima najviše se isticao bivši veliki čelnik Marko Kranjec; njemu je prepuštena inicijativa i rukovodeća uloga. Avgu- sta 1933. godine on objavljuje „Poziv nacionalistima“ , u kome poziva „članove postojećih i bivših Orjuna“ na sastanak u svrhu dogovora za zajednički rad.483 Na sastanku jugoslovenskih nacionalista, odr~ žanom u Beogradu 27. avgusta 1933. godine, zaključeno je da se „što pre stvori jedna nacionalno-socijalna formacija u obliku koji

477 AIIR P-K O I, 38/I-P , izveštaj o radu SKOJ-a, 28; V l a d i m i r B o- b a n, Odbrambene grupe u Solunu, Zbornik sećanja..., 210—211.

478 Pobeda, 11. i 15. IX i 6. X 1926.479 AIHRP, VII C neregistrovano, Letak sa nazivom ,,Važno.“ Pojavljivali

su se još i ovi lecl; „Orjuna Strosmajerova univerziteta". „Naši su oci mrki gorštaci", ,,Orjuna.“

480 pobeda jugoslovenskih nacionalista, 1. XII 1932.481 Pravila Orjune — nacionalni i socijalni pokret, Pobeda, J. N.485 Pobeda, J. N„ 15. VI 1933.483 Pobeda J. N., 15. VIII 1933.

3 9 0 — BRANISLAV GLIGORIJEVIČ

bude određen“ . Za dalji rad na tome dato je punomoćje M. Kra- njecu.484 Na sastanku koji je bio samo „izmena misli" prisustvovalo je najviše delegata iz Dravske banovine i Splitske oblasti.485 Prema naknadnom obaveštenju o toku sastanka, na njemu je bilo pred- loga: 1) da se sve nacionalne organizacije likvidiraju, a da se osnuje nova jugoslovenska nacionalna stranka (M. Kranjec); 2) da se osnuje jugoslovenski nacionalni front „Velika Jugoslavija“ (O. Tar- talja). Na kraju je odlučeno da se o tome donese konačna odluka na sledećem sastanku nacionalista u Zagrebu.486

Ponovni sastanak u Zagrebu, septembra 1933. godine, međutim, nije doneo očekivane rezultate. On je pokopao i ono malo nade u stvaranju jedinstvenog pokreta. Na sastanku je došlo do potpunog rascepa oko toga na kojim će osnovama biti postavljen novi pokret. Prema nekim vestima, na sastanku se najviše raspravljalo o programu i statutu budućeg „nacionalno-socijalnog fronta“ . Jedan deo nacionalista zauzeo je sledeće stanovište: 1) da je program plod samo jedne organizacije; 2) da odiše fašizmom i hitlerizmom; 3) da je osnovica statuta diktatura; pa, prema svemu ovome, „da fuzija treba doći ali ne današnjim metodima nekih članova“. Ovo stanovi- šte zauzela je grupa nacionalista iz Splita okupljena oko Pokreta.m

Posle ovog neuspeha nastavljeni su još nekii pokušaji aprila1934. godine. Ali već tada Kranjec izdaje jedan proglas kojim izjav- ljuje da su svi pokušaji radi oživljavanja Orjune ostali uzaludni, pa da se uverio „da Orjuna kao takva, kao neovisna Orjuna — neće od vlasti biti nikad odobrena“ . Stoga je dao „voljno svojim saradni- cima“ i stupio u „Jugoslovensku akciju“, apelujući ria svoje sledbe- nike da i oni stupe u ovu organizaciju.488 Doduše, od strane vlasti obećano je da će se dozvoliti rad Orjuni, ali „samo kao nepolitičke organizacije“489.

Juna 1934. M. Kranjec je vodio pregovore s grupom oko Po~ kreta „о stapanju sa Jugoslovenskom akcijom", pa je izgleda po- stignut i neki sporazum, pošto je M. Kranjec iizjavio da je „iskreno obradovan što njegovi stari drugovi koji se svi nalaze u Pokretu dele potpuno sa njim to mišljenje“490.

Time su se okončali svi pokušaji da se vaskrsne organizacija Orjune. Njeni članovi razmileli su se u razne stranke: neki su ušli u sastav novih nacionalističkih organizacija, drugi u sastav novo- formiranih stranaka (JNS).491

Ali jezgro ostaje i uspeva da sačuva uspomenu na nekadašnju Orjunu za celo vreme postojanja stare Jugoslavije. U arhivskim do-

Pobeda J. N„ 1. IX 1933.485 Pobeda J. N., 15. IX 1933.488 Pokret jugoslovenskih nacionalista, 1. X I 1933.487 Ovo svoje stanovište u viđu okružnice grupa oko Pokreta razaslala je:

Jugoslovenskoj akciji (Zagreb), Pobedi J. N., Jugoslovenskoj nacionalnoj om-la- dini — „Karađorđe“ (Novi Sad), Zovu sa Jadrana, Split i M. Kranjecu (Skopje). Pokret J. N., 1. XII 1933.

488 Pokret J. N„ 29. VI 1934.480 Isto.490 Isto.401 Godine 1936. vidimo Jevđevića u agitaciji za JNS u Bosni. AFNRJ,

AMS, 5, naregistrovano. Izveštaj bana Drinske banovine od 24. I 1936. Jedan izveštaj govori da će na konferenci'ji u Sarajevu 1936. godine, na kojoj je trebalo da se vode pregovori o fuziji Jevtićeve grupe sa JNS, „učestvovati veći broj omladinaca, naročito ranijih članova Orjune“. AFNRJ, AMS, 12, neregi-

ORJUNA — 3 9 1

kumentima mogu se naći podaci koji pominju i neke neznatne „ак- cije“ bivših orjunaša, uperene uglavnom protiv Italije.492 Postoji zvanično vođstvo: ponegde se pominje „Direktorijum Orjune“ i „СО“ (Centralni odbor). Oba vođstva samo figuriraju; u međusob- nim odnosima ona odriču jedno drugom pravo da upravlja organizacijom, te predstavljaju dva antagoniistička tabora.493 U politič- kom pogledu, ona daju izjave da će pomagati politiku režima.491 Na to bi se svela sva delatnost Orjune. Pri takvim okolnostima ne može se govoriti o nekom uticaju Orjune na politički život tridesetih godina.

Na kraju, treba napomenuti da su pojedini orjunaši, organizovani ili neorganizovani, postajali kvasac za najreakcionarnije organizacije, i da su njih pojedini režimi koristili kao svoje akcione čete za održavanje na vlasti protiv opozicionih stranaka.495

Zaključak

Proces konsolidovanja buržoaskog političkog sistema, posle stvaranja zajedničke države Kraljevine SHS, praćen je pojavom na- cionalističkih i terorističkih organizacija. U teškoćama da obezbedi svoju vlast od udaraca revolucionarnog radničkog pokreta i pokreta obespravljenih i ugnjetenih jugoslovenskih naroda, centralistički i velikosrpski orijentisana jugoslovenska buržoazija, pošto se nije mogla pouzdati samo u snagu svojih organa vlasti, stvara i terori- stičku organizaciju Orjunu, da bi se njome poslužila za gušenje revolucionarnog pokreta masa. S pojavom Orjune i drugih teroristič- kih organizacija zavodi se u političkom životu Kraljevine Jugosla- vije praksa da pojedinim političkim strankama i grupama obezbe- đuju vlast organizovane i naoružane plaćeničke grupe ljudi terori- stičkim obračunavanjem s protivnicima režima.

Organizacije Orjune formiraju se u talasima reakcije, u julskim antikomunističkim demonstracijama 1921. godine i u antihr-

strovano. Kao članovi Centralnog odbora Jugoslovenske akcije pominju s<? biv- ši članovi Orjune: Aleksandar Stulhofer, (predsednik privemenog Centralnog odbora J. A.) Marko Kranjec i Ilija Cavlina (članovi Direktorijuma J. A.) Dušan Bogunović, Čedomilj Medini i d,r., AVII, kut. 60, fasc. 7, d. 2, 8. 21, 32.

492 Tako se jedna akcija pominje aprila 1936. gođine, kada su bivši orju- naši pokušali da izveđu protivitalijanske demonstracije na Bledu. AFNRJ, AMS,5, neregistrovano, izveštaj bana Dravske banovine, 10. IV 1936.

493 Na sednici Direktorijuma, 8. decembra 1938. godine, apelovalo se na sve članove da „napuste CO jer je izdajnički i defetistički". AFNRJ, AMS, 34, ne- registrovan.

494 [...] „Iako je Orjuna rasturena svi bivši članovi održavaju veze, i doneH su odluku da potpomognu Vaš rad“, — piše jedan funkcioner JRZ Stojadinoviću. AFNRJ, AMS, 32, neregistrovano, Pismo nepoznatog Stojadinoviću, 26. X 1938. Tzv. Direktorijum Orjune na svojoj seđnici, 8. XII 1938. godine, upućuje poziv svim orjunašima da „glasaju 11. decembra za listu dr Milana Stojadinovića“. AFNRJ, AMS, 34, neregistrovano.

495 Iako uz veliku rezervu, treba primiti i ovaj izveštaj italijanskog lista П littorio Dalmatico (24. VI 1932): ,,Iz pouzdanog izvora saznajemo za nove mere koje je srpska vlada preduzela za. antisrpske elemente u Dalmaciji [...] U Splitu se nalaze već mesec dana poznati delikvent Milan Kolar, koji ima određenu za- daću, da u Splitu sa bivšim članovima Orjune, stvori naoružanu i organizovanu bandu, da bi povela borbu protiv vođa i predstavnika hrvatskih opozicio'nih stranaka. Članovi nove organizaoije snabdeveni su željeznim štapovima, bombama i paklendm mašinama..." AFNRJ AMS, 114, neregistrovano.

392 ~ BRANISLAV GLIGORIJEVIĆ

vatskim demonstracijama povodom tzv. ,,Memoranduma“ Hrvatskog bloka početkom 1922. godine. Tada je centralistički režim prihvatio Orjunu kao pogodan oblik organizovanja svoje garde od tzv. „nacionalnog elementa“ , čiju su osnovu činili: sitnoburžoaska inteligencija, četnici, rezervni' oficiri, dobrovoljci, sokoli, invalidi itd., ili dru- štveni slojevi koji su smatrali da bi revolucionarnim prevratom izgubili svoje stečene ekonomske i političke pozicije, kao i deklasirani elementi iz svih društvenih slojeva i ,,lumpenproletarijat“ , za koje je orjunaštvo bilo zanimanje i oblik egzistencije.

,,Beskompromisno“ integralno jugoslovenstvo i unitarizam koje je Orjuna zastupala — a što je u stvari značilo očuvanje centrali- stičkog političkog sistema grubom silom i terorom — samo je kompromitovalo jugoslovenski pokret i kod onih koji su mu prišli iz idealističkih pobuda. Zadatak Orjune da ostvari „jugoslovensku naciju“ ne samo što nije uspeo nego su jugoslovenski nacionalisti svojim akcijama izazvali, odnosno pojačali nacionalističke pokrete kod pojedinih jugoslovenskih naroda i na toj osnovi izazvali formiranje drugih nacionalističkih i terorističkih organizacija (Hanao, Srnao, itd.). Međusobna obračunavanja ovih nacionalističkih organizacija samo su pokazala oštrinu nacionalnih borbi i još više produbila jaz između pojedinih jugoslovenskih naroda, sejuči između njih nepo- verenje, netrpeljivost i nacionalnu mržnju. Orjuna se, prema tome, slomila ne samo na radikalnom otporu radničke klase nego i, pre svega, na nacionalnim suprotnostima.

Orjuna je, osim toga, imala zadatak da bude i isturena prethodnica jugoslovenskoj buržoaziji u nacionalnim aspiracijama prema susednim državama. Ali su i na tom planu akcije nacionalista mo- rale biti suzbijane, jer se pokazalo da su težnje jugoslovenske bur- žoazije bile nerealne prema njenoj stvarnoj snazii.

Aspiracije Orjune da preuzme vlast bile su nerealne prema njenoj stvarnoj snazi. U borbi nacionalista za vlast dolazile su, izgleda, do izražaja težnje nekih mlađih buržoaskih i sitnoburžoaskib slojeva da potisnu s vodećih političkih pozicija starije, tzv. ,,liberalne“ bur- žoaske političare. Boreći se protiv parlamentarizma a za diktaturu, Orjuna je samo krčila put diktaturi kralja Aleksandra. ,,Revolucija“ nacionalista i zamišljena diktatura imale su osnovni zadatak da, kako su sami nacionalisti isticali, spreče, preduhitre „revoluciju golih i bosih“ . Pokušaji nacionalista da dođu na vlast razbili su sei o strahovanja da bi njihova „revolucija44 samo izazvala nacionalnui socijalnu revoluciju. Otuda kolebljivost vođstva nacionalista da se, u iznalaženju puta da dođe na vlast, prihvati najefikasnijeg sredstva.

U idejama i metodima Orjune lako se mogu uočiti izvesni elementi fašizma: ,,revolucionarna“ frazeologija, čvrsta vojnička disciplina njenih redova i tendencija ka apsolutnom centralizmu u ru- kovođenju, fizička i teroristička istupanja u akcijama (akcione sekcije Orjune često podsećaju na italijanske ,,fasci“ ), borba protirv radničkog pokreta i nastojanje nacionalista da se radnici privuku u njihove nacionalne sindikate, da bi se odvojili s terena klasne borbe. Ako se pomenuta obeležja uzmu kao obeležja svih profašističkih organizacija, onda bi Orjuna, po našem mišljenju, bila izrazito pro- fašistička organizacija. Ali ona ipak nije predstavljala, fašistički pokret u pravom smislu reči, jer nije predstavljala samostalnu po- litičku snagu, već samo pomoćnu snagu i žandarma režima, čijom se

ORJUNA — 3 9 3

potporom upravo i ođržavala. Orjunaši su u akcijama protiv revolucionarnog radničkog pokreta, isto tako kao i protiv hrvatskog nacionalnog pokreta i pokreta nacionalnih manjina, imali ulogu samo provokatora. Tako, na primer, u julskim antikomunističkim demonstracijama oni izazivaju komuniste i sačekuju policiju da ona izvrši' hapšenja i na taj način samo pružaju priliku vlastima da na rad- nički pokret primeni Obznanu i da protiv KPJ donese Zakon o za- štiti države; u februarskim martovskim antihrvatskim demonstracijama orjunaši izazivaju hrvatske nacionalne elemente i omogu- ćuju vlastima da one preduzmu vanredne mere protiv Hrvata i da rasturaju njihova nacionalna društva (Hrvatski soko itd.); akcije orjunaša protiv pripadnika nacionalnih manjina opet pružaju organima vlasti priliku da rasturaju njihova udruženja. Orjuna ne traži da se buržoasko društvo preuredi na korporativnim osnovama. Rad- nički pokret nije razbijen od Orjune nego od organa vlasti, pri čemu za režim nije bila velika ni bitna pomoć orjunaša. Kod fašističkog pokreta, naprotiv, on sam razbija revolucionarni radnički pokret, a režim stoji u njegovoj senci.

U akcijama protiv profašističkih organizacija jugoslovenski proletarijat je sticao borbeno iskustvo i pripremio i organizovao borce za odlučne udare protiv buržoaskog sistema. Akcije radnika protiv orjunaša u Trbovlju i drugde imale su revolucionarni karakter, jer su to bile otvorene oružane bitke između borbenih gardi kapiitala i revolucionarne radničke klase. KPJ (NRPJ) je uspela da u akciji protiv ovih profašističkih organizacija stvori jedan široki front radnika i seljaka za borbu protiv opasnosti od fašizma i reakcije uopšte,i da njime slomije pokret Orjune.

Orjunaši nisu uspeli da obnove svoju organizaciju tridesetih godina pored ostalog i zato što su tada već postojale režimske i dvor- ske političke stranke (JNS, Borbaši, Ljotićev ,,Zbor“ ), koje su ta- kođe imale svoje terorističke odrede (,,pohorce“, ,,pofovce“ itd.).

Branislav GLIGORIJEVIC

ОРГАНИЗАЦИЛ К5ГОСЛАВСКИХ НАЦИОНАЛИСТОВ (OPIOHA)

Резиме

Период консолидации буржуазно политическои системБ1, после обра- зовБшанил совместного государства, Королевства СХС, сопровождаетсл возникновением националистических и террористических организациИ. В затрудненилх обеспеченил CBoefi власти от ударов револгоционного рабо- чего движенил, и движенил бесправнћ!х. и угнетеннмх хогославских наро- дов, централистически и великосербски орентированан буржуазил не имел возможности оперетсл на силу своих органов власти, создает террористи- ческуга организациго Оргона, чтобм восполвзоватсл eio в целлх подавленил револугоционного движенил масс.

На основе печати, опирансБ в первунз очередБ на газетБ1 самои органи- зации, а частично на неопубликованнБхе до сих пор архивнБхе материалБЈ, автор в SToii работе дает обзор террористическои организации Оргона, охва- тБшал весБ период ее делтелвности (1921— 1929) и все вопросБ! в свнзи с работои и характером зтои организации. В короткои вводнои статве автор затрагивает мероприлтил предпринимаемБге централистическим режимом, до образованил Оргона, создание своеи гвардии из так назБшаемого „нацио- налБного злемента“ и однои части молодежи, которал в разнБ1х кралх полвллласБ под названием „народнал гвардин" или „организованнал моло- деж“ (В Черногории).

В первои части зтои работБ1 сделан обзор создаванил Оргона при помош;и поддержки оказанноИ властБК). Оргона формируетсл из однов молодежноИ организации, которал п о д названием К)гославскан передовал националистическан молодеж (10ПНМ), бБ1л а создана 23 марта 1921 года в Сплите представителлми демократическоЛ партии. Последугохцие органи- зации ОргонБ1 формируготсл в наплвгеах реакции, в и го л б ск и х антикомму- нистических демонстрацилх 1921 года, и в антихорватских демонстрацилх по поводу Меморандума Хорватского блока международноИ конференции в Генуе в начале 1922 года, когда централистическии режим исполвзовал Оргону в качестве подходнгцеИ формБХ созданил своеи гвардии. Автор далее проводит н а бл год ен и е за развитием националистического движенин в отде- л б н б 1х областнх: в Хорватии, Воеводине, Сербии, Словении и в других кралх, в которБ1х организации ОргонБ1 характеризЈпотсл террористическоЈ! делтелБ- но стбк ) направленно^ против лиц принадлежаицих н а ц и о н ал вн Б Ш менћшин- ствам, рабочих, сторонников опо зи ц и о н н б1Х b частности хорватских поли- тических партии:, а также и провокаторскими акцилми на границах Италии и Австрии. В акцилх Оргона напр авл ен н Б хх против лиц принадлежагцих иационалБНБШ менвшинствам еб1н ви л о сб , п о сутеству, стремление гого- славскои буржуазии, восполБЗОватвсл даже террором в сбережении своих

ORJUNA - 395

зкономических позиции; с другои же сторонвг акции Орионистов напра- р.леннБ1е против Италии и Австрии указмвагот что гогославскан буржуазин поставила перед Оргонои задачу 6 ш т б предшествениицеи в деле ее нацио- иалБНБ1х стремленилх по отношениго к соседним странам.

В далБнеишем и з л о ж е н и и автор н а особом м е с т е проводит анализ пнутренноИ организационноИ с т р у к т у р в 1 организации — тенденции к стро- го и централизации в у п р а в л е н и и и структуре членства о р г а н и з а ц и и . Опи- СБшан о с н о в н о И м е т о д д е н т е л Б н о с т и ОргонБ! — т е р р о р , а в т о р в частности к а с а е т с л в о п р о с а с о зд а н и н „акц и он Б 1х с е к ц и и “ — устроен н Б хх п о -в о е н н о м у и во о р у ж ен н Б х х о т р л д о в д л л п р о в е д е н и н т е р р о р а — п о те н ц и о н а л Б н о и силбх б у р ж у а з и и н а п р а в л е н н о И н а п о д а в л е н и е р ев о л го ц и о н н о го д в и ж е н и л масс. По и с т о ч н и к а м ори гон ск ого п р о и с х о ж д е н и л осн о вн оИ за д а ч е И з т и х о т р л д о а н в л л е т с л предохранение „против п оп бх ток и замБхслов переворота“ . Неко- T op^ie оченБ ин терестн Б 1е и достовернБхе даннБ1е указвшагот на то, что Оргона, в о в с е х с в о и х а к ц и л х п о д а в л е н и н с о ц и а л Б н о го и националБШго д в и ж е н и н масс, бћхла субсидирована г о с у д а р с т в е н н о и властћго.

Вбхнвллн идеологическуго основу ОргонБЈ, автор рассматривает нвление так назБшаемого гогославского национализма, основнои задачеи которого нвллетсн борвба „против болБшевизма и коммунизма". В далвнеиигем понснении, автор вникает в вопрос так назБшаемоЈј „револгоции“ гого- славских националистов и их стремленил к диктатуре. Исходл из приве- деннБхх здесБ даннБ1х, „револгоцил" националистов и мнимал диктатура, имели в качестве основноИ задачи помешатв и предупредитв социалвнуго и националБнуго револгоциго хогославских народов, или хсак зто подчерки- вали сами националистБх „револгоцин голоднбгх и 6 o c b i x “ . В конце 3 T o ii части рассматриваетсн идеологическое влинние италвннского фашизма на Оргоне.

Далее в тексте автор излагает важнеИшие моментБх в движении ОргонБх, при чем наблгодаготсн следугохцие зтапБК 1) реакцил передово^ обгцественности и передового молодежного движенил по отношениго к дви- жениго ОргонБ1 начинан с ее созданин; 2) перввхе кризисБ1 в Оргоне (1923— 1925); 2) Оргона в разгаре кризиса (1925— 1927) и 4) распадение организации ОргонБХ (1927— 1929) и запрегцение ее делтелвности. Все зти зтапБХ в дви- жении националистов сопровожденБ1 обгцими политическими переменами, учитБшал и особенности движенин в отделБНБ1х областлх.

Особо рассматриваетсл место и ролв ОргонБ1 в политическог! жизни CTapofi ГОгославии, посредством следукицих вопросов: 1) отношение органи- зации к отделБНБш политическим партилм и режиму, (при чем раскрвх- ваетсн основнан задача Opiohbi — служитБ политическим интересам Демо- кратическои партии и загцихцатБ централистическии режим); 2) террор на ВБ1борах 1923 и 1925, (перечислнготсн террористические акции националистов против стороников опозиционнБхх политических партии в целлх обеспече- нил победБ1 на Bti6opax, партии находлпдихсл у власти; 3) сотрудничество с другими националистическими 'организацинми, (в частности подчерки- ваетсл акцин ОргонБ! в целнх созданил согоза с националистическими организацилми: Народнои оборонБ!, Согозом соколов КЗгославии, ОбЂедине- ние четников и др.); 4) стремление ОргонБ! при^ти к власти (на основании материалов со сљезда организации и других д а н н Б х х показоно стремление националистов вступитБ в борвбу за властв). Вступал в борвбу за властБ, борлсБ против некоторБ1х политических партии и парламентаризма, Оргона л и ш б прокладБшала дорогу диктатуре королл Александра.

Особал глава зтои работБ! посвегцена обсуждениго отношенин ОргонБЈ к рабочему двилсениго, то еств попбики националистов привлечБ к cpoeii

3 9 6 — BRANISLAV GLIGOEIJEVIC

организации рабочих, посредством агитации и пропагаидБг, созданил так назБшаемБ1х „НационалБНБ1х профсогозов", попБгеки проводитв забостовоч- не движенил рабочих, террора над предводителнми рабочих и над отделБ- н б ш и рабочими, коммунистами. Из приведенного материала видно что, вопреки таким попБикам, Оргоне не удалосв с к л о н и т б к своим „националћ- н б ш профсогазам“ классово-созиателБНБ1х рабочих. „Рабочие секции“ Орго- НБ1 в Далмации, Хорватии и Словении, п о с к о л б к у бвши созданБ1, лдром их 6Б1ЛИ рабочие лгопен и частв недобросовестнв1х рабочих.

На основании достоверного архивного материала и главноЛ партиИноА печати, автор в отделБнои части своеИ работБ1 описБшает делтелБНОстБ Коммунистическои партии КЈгославии и Сошза коммунистическои молодежи ГОгославии, направленнук) на организациго рабочих в целнх загцитБх от на- паденин зтих террористических организациИ. На Первои, Второи и ТретБеи конституционнои конференции КПК) 1922 и 1923 и на II свезде CKMIO-a особое внимание посвешаетсл поавлениго зтих террористических организа- циИ и поставлена задача партиИному руководству провести акциго органи- зовБшанил рабочих. В течении 1923 и 1924 годов под руководством КПК), формируетсл во всех частлх странБ! обороиителБНБге рабочие группвх, полвллгогциесл под названием „рабочал оборона" или Пролетарские акци- оннБ1е отрлдБГ (ПАО). Автор далее приводит целвга рлд акции организо- ваннБ1Х рабочих против OpiOHbi и других террористических организациИ, подчеркивал в частности сталкновение рабочих и Оргонистов в Трбовле в икзне 1924 года в котором 6бшо много убитмх и раненБ1Х с обеих сторон. В акцинх против террористических организации, говоритсн в заклгочении автора, гогославскии пролетариат под руководством КП приобретал боевои опбм, подготовллл и организовал борцов на решителБнвш ударБ1 буржуаз- Hoii обгцественнои системе. Движение ОргонБ! 6бшо частично разбито под ударами револгоционного рабочего класса.

В течение тридцатБтх годов, руководство расформированои Оргонн пБ1талосћ возобновитБ организациго но зто ему не удалосБ, между прочим и потому что уже тогда сугцествовали политические партии принадлежагцие режиму и монархии (!ОНП, Борбаши, Летичевское „Собрание") распола- гаклцие, в свого очередБ своими террористическими группами.

На основании всего сказанного, автор в конце дает оценку ОргонБ! как исклгочителБно профашистскои организации, подчеркиван злементБ1 фа- шизма, которБхе наблгодаготсн в иделх и методах зтои организации: „ре- волгоционнан“ — фразеологин, строгал военнал дистиплина в ее рлдах, террористические вБКтупленил в акцинх („акциошшге секции“ OproHbi нам часто напоминагот италБлнских ,,fasci“), борБба против рабочего движенил и стремленил националистов привлечв рабочих в свои „националБНБ1е профсогозБ1“, в целнх отвлечБ их таким образом от классовои борвбБ!. Однако автор не считает что Оргона бБ1ла фашистским движением в на- столцдем с м Б 1 с л е зтого слова, ибо она не нвллласБ какоИ-либо самостонтелБ- ноИ политическоЛ силоЛ, она лишб бвгаа подсобноИ силоИ и полициеИ режима. Рабочее движение не 6б1Л0 разбито ОргоноЛ, а органами власти и к тому же режиму не бБша важна даже болБшал п о м о п д б оргонистов. В фашистском движении, наоборот, оно само разбивает револгоционное ра- бочее движение, в то времн как режим находитсл в его тени.

Бранислав Глигоријевић

Organizacija jugoslovenskih nacionalista (Ofjuna)

Documents

Transcript of Organizacija jugoslovenskih nacionalista (Ofjuna)