1. Opsta sociologija i posebne sociologije

Ono sto je sustinski bitno je to da opsta sociologija proucava drustvo u celini, a posebne sociologije pojedine drustvene pojave.Sama pojava posebnih sociologija trazi svoje odredjenje i odnos prema opstoj sociologiji. Taj odnos je takav da posebne sociologije imaju za predmet svog proucavanja pojedina podrucija zivota koji su apsolutno odvojeni od drustva i drustvenog centra.Iz malopre navedenog se moze reci da posebne sociologije izucavajuci ta pojedina podrucija zivota proucavaju metodama pste sociologije. Posebne sociologije su zapravo nauke za koje se moze reci da istrazuju pojedine drustvene pojave tako sto u odredjenom drustvenom segmentu istrazuju njihovu strukturu, specificne pojave i veze metodama opste sociologije, ostajuci vezane za svoj posebni predmet.“Opsta, teorijska sociologija koristi rezultate istrazivanja posebnih sociologija za svoja teorijska uopstavanja i formulisanje socioloskih zakona o drustvu, kao ukupnosti svih drustvenih pojava.“

2. Odnos opste sociologije i sociologije rada

Kako bi sto bolje shvatili predmetnu odredjenost sociologije rada,znacajno je pravilno odredjivanje njenog odnosa prema opstoj sociologiji.Odnos opste sociologije i sociologije rada moze se pravilno odrediti samo ako se imaju u vidu dve cinjenice,prvo,da je sam odnos nauka odredjen odnosom njihovih

predmeta proucavanja,adruga cinjenica se odnosi na to da je sociologija rada nastala iz opste sociologije.Sama opsta sociologija je otkrila put industrijskoj sociologiji.Ali pogled opste sociologije nije bio dovoljan pa se stvara potreba za detaljnijim ispitivanjem industrije i njenog rada.Samim tim nastaje nova disciplina industrijska sociologija.“Uskoro nastaje potreba za proucavanjem rada u socioloskom smislu ,a on u socioloskom smislu obuhvata svaku radnu aktivnost ,a ne samo proizvodnu aktivnost,pogotovu ne samo proizvodnu aktivnost u industriji”.Iz svega ovoga proizilaze posebne naucne discipline koje bi proucavale ljudski rad i sam polozaj coveka u toku rada.Sam odnos opste sociologije i sociologije rada treba shvatiti kao odnos opsteg,posebnog i pojedinacnog kao sto je to u filozofiji.Opsta sociologija za svoj predmet proucavanja ima drustvo uopste,dok sociologija rada za svoj predmet proucavanja ima jednu drustvenu kategoriju.Opsta sociologija proucava drustvo kao celinu drustvenih odnosa

proizaslih iz delatnosti coveka .To znaci da ona polazi od stanovista da rad kao svrsishodna delatnost cini genericku sustinu coveka kao bica prakse.“Sociologija rada mora polaziti od saznanja koja pruza opsta sociologija .Ali,isto tako,i opsta sociologija mora koristiti rezultate empirijskih istrazivanja drustva do kojih dolaze posebne,pa i sociologija rada .”

3.Odnos opste sociologije i socijalne ekologije

Socijalna ekologija je jedna od najmladjih posebnih sociologija.Ona je nastala pre 25 godina kao teznja resavanja ekoloskih problema.Ekoloski problemi postaju predmet socioloskog proucavanja kada je doslo do saznanja da samo narusavanje ekoloske ravnoteze nastaje zbog neusaglasenosti covekovog i industrijskog sistema.Sociolosko proucavanje ovih problema je uslovilo nastanak socijalne ekologije.Osamom predmetu socijalne ekologije ne postoji saglasnost.”Socijalna ekologija se moze odrediti kao posebna sociologija koja za predmet svog proucavanja ima specificne vee izmedju coveka i njegove zivotne sredine istrazujuci uticaj zivotne sredine kao ukupnosti prirodnih i drustvenih cinilaca na coveka,kao i uticaj coveka na njegovu zivotnu sredinu sa stanovista njenog ocuvanja kao okvira covekovog zivota,kao prirodno-drustvenog bica.”Socijalna ekologija i opsta sociologija su slicne po predmetu svojih istrazivanja.Njihova slicnost je navela neke pisce na stvaranje nove sociologije-opste sociologije planete.Socijalna ekologija bi trebalo da odgovori na pitanje: sta je dobra priroda sa stanovista daljeg razvoja drustva i sta je dobro drustvo sa stanovista ocuvanja ekoloske ravnoteze.

4. Odnos opste sociologije i drugih drustvenih nauka

Veliki broj drustvenih nauka kao predmet svog saznanja uzima ljudsko drustvo.Svaka od tih nauka nastoji da prouci odredjena podrucija drustvenog zivota ili oredjene drustvene pojave.Iz ovog proizilazi potreba za odedjivanjem odnosa izmedju posebnih drustvenih nauka i opste sociologije.U odredjivanju tog odnosa prvo treba poci od njihove predmetne odredjenosti.Sam njihov odnos je odredjen odnosom njihovih predmeta proucavanja.Kao sto sam vec naveo,opsta sociologija drustvo u celini,dok posebne drustvene nauke proucavaju pojedine drustvene pojave ili tipove ljudskog drustva.Mozemo reci da odnos predmeta opste sociologije i predmeta posebnih drustvenih nauka moze se odrediti kao dialekticki odnos opsteg posebnog i pojedinacnog.

“Izmedju opste sociologije i posebnih drustvenih nauka postoji medjusobna poezanost i uslovljenost u odkrivanju i forulisanju drustvenih zakonitosti.”Iz svega ovog razlikujemo: odnos opste sociologije i istorije, politicke ekonomije, politickih nauka, psihologije i td.Iz svega ovog zakljucujemo da je saradnja opste sociologije sa posebnim sociologijama nesto bez ega se nebi mogao zamisliti istrazivacki rad na polju drustvenih nauka i samog drustvenog zivota. Ovakav vid saradnje postoji i kod prirodnih nauka. U naucnom svetu nailazi se na saradnju ne samo u oblasti jedne nauke i njenih disciplina vec i na odnos i plodotvornu saradnju izmedju nauka kao takvih. Npr. Hemija saradjuje sa fizikom, dok astronomija ni jedan dan ne moze da se zamisli bez opste fizike i njenih posebnih disciplina.Tako se moze reci da sociologija sa svojim posebnim predmetom koji proucava, istrazujuci drustvo, ukazuje na mogucnost da se lakse razumeju i istrazuju pojave i problemi koji se ticu drugih nauka(psihologija, geografija, istorija).

Sociologija Rada

Tema:Odnos opste sociologije i posebnih sociologija

Profesor: Student:Mr. Stanisa Dimitrijevic Milos Stevanovic

RMs 17/06

POZNAVANJE ROBE UTRANSPORTU

TEMA: IZRADA ARMIRANIH CEVI

Ime I prezime

Stevanovic Milos RMs 17/06