Tipovi skladita:

Tipovi skladita:1.Distibutivni centri

2.Proizvodna skladita

Distributivni centar je skladite u kojem se skladite proizvodi od razliitih dobavljaa i namenjeni su brojnim kupcimaU proizvodna skladita se skladiti materijal koji se koristi za sopstvenu proizvodnjuVrste proizvodnih skladita:

1.Prijemna skladita

2.Muufazna skladita

Vrste zaliha:

1.Trine zalihe finalni proizvodi i rezervni delovi namenjeni krajnjim potroaima

2.Proizvodne zalihe repromaterijal, sirovine, poluproizvodi i dr. namenjeni za sopstvenu proizvodnju

Osnovni pojmovi u upravljanju zalihama:

1.Tranja

2.Vreme isporuke

3.Nain praenja zaliha

4.Trokovni parametri

5.ABC klasifikacija

Serija standarda ISO 9000:2000 obuhvata:

1.ISO 9000:2000 Sistem menadmenta kvalitetom Osnove i renik

2.ISO 9001:2000 Sistem menadmenta kvalitetom Zahtevi

3.ISO 9004:2000 Sistem menadmenta kvalitetom Uputsva za poboljanje performansi

Osnovne postavke serije standarda ISO 9000:2000

1.Koncept procesa sistema menadmenta kvalitetom

2.Procesna struktura je u skladu sa PDCA planiraj- sprovedi proveri poboljaj

3.Bitno redukovana koliina dokumentacije

Totalno upravljanje kvalitetom (TQM) je menaderski koncept prema kome preduuee vri poboljanje svog funkcionisanja i tako utie na poboljanje proizvoda i usluga, vodei rauna o ptrebama i oekivanjima kupaca

TQM je sistemski i sistematski pristup stalnom unapreenju i poboljanju proizvoda i usluga

KANBAN je sredstvo da se realizuje JIT

KANBAN je sredstvo za planiranje proizvodnje koje se sastoji od kanban trebovanja i kanban naloga

JIT podrazumeva proizvodnju svih gotovih proizvoda "tano na vreme", kako bi se odgovorilo na porudbinu kupcaProizvodna strategija se moe podeliti na dva tipa:

1."Process fokus"

2."Product fokus"

"Process fokus" se odnosi na sisteme koji imaju raznovrstan proizvodni program. Za ovaj sistem najbitnije je da ima fleksibilnu tehnologiju kako bi uspeno funkcionisao.

"Product fokus" se odnosi na sisteme koji imaju serijsku i maovnu proizvodnju, tako da se mora obezbediti visok kvalitet i niske cene

Proces donoenja odluke ini 4 faze:

1.Formulacija problema

2.Kreiranje modela

3.Reavanje problema

4.Implementacija reenja

Faze formulacije problema:

1.Identifikacija problema

2.Klasifikacija problema

3.Dekompozicija problema

4.Definisanje "nadlenosti" problema

Metode odluivanja prema broju kriterijuma optimalnosti:

1.Jednokriterijumski

2.Viekriterijumski

Visekriterijumski modeli (MADM i MODM) se diferenciraju u 2 podgrupe:

1.Deterministiki modeli

2.Nedeterministiki modeli

ANALITIKI HIJERARHIJSKI PROCES(AHP) je metoda pomou koje se nalaze reenja MADM problema. AHP metoda zasnovana je na principu donoenja odluka, ljudskom znanju, kao i podacima kojima donosioci odluka raspolau u procesu odluivanja

Proces odluivanja je kreativan proces koji je zasnovan na 3 glavna koncepta:

1.Analitici

2.Hijerarhiji

3.Procesu

Odluivanje pomou AHP se sprovodi u 2 faze:1.Hijerarhijsko strukturiranje problema

2.Procena

Implementacija AHP (hijerarhijsko stukturiranje problema):

1.Identifikacija nivoa koncepata

2.Definicija koncepata

3.Furmulacija pitanja

AHP metoda faktori hijerarhije problema:

1.Definisanje kriterijuma optimalnosi

2.Definisanje potkriteriuma

3.Definisanje alternativa

IS prema stepenu automatizacije:

1.Neautomatizovani informacioni sistemi

2.Upravljaki informacioni sistemi

3.Sistemi za podrku odluivanju

4.Ekspertni sistemi

5.Hibridni isistemi

6.Vetaka inteligencija

Prema vrsti obrade:

1.Paketna obrada

2.Serijska obrada

3.Sluajna obrada

4.Interaktivni rad

5.Rad u realnom vremenu i sl.

IS prema vrsti pruenih usluga:

1.Sistemi za kompjuterske usluge opte namene

2.Sistemi za uvanje i pretraivanje podataka

3.Sistemi za komutaciju podataka

4.Sistemi za upravljanje fizikim precesima

5.Sistemi za kontrolu i upozorenja

6.Sistemi za obradu transakcija

U neautomatizovanim informacionim sistemima primenjuju se runa ili monografska obrada podataka. Osim runih i stonih kalkulatora koriste se mehanografska sredstva za izvrenje specifinih poslova kao to su: knjienje, fakturisanje, izdavanje naloga i sl.

Proizvodna dokumentacija predstavlja nosioce informacija u jednom poslovnom sistemu.

Proizvodnu dokumentaciju po pravilu ine tano definisana dokumenta, a u okviru jednog preduzea propisani su i tokovi kretanja proizvodne dokumentacije

Proizvodna dokumentacija:

1.Narudbenica

2.Radni nalog

3.Sastavnica

4.Radioniki crte

5.Operaciona(tehnolok) lista

6.Instrukciona lista

7.Radna lista

8.Trebovanje materijala

9.Povratnica

10.Porpratnica

11.Predajnica

Narudbenica definie vrstu proizvoda, koliinu koja je ugovorena sa naruiocem kao i rok isporuke. U jednoj narudbenici moe biti zastupljeno vie proizvoda. Na osnovu narudbenice otvara se radni nalog.Radni nalog sadri informacije o proizvodu, odnosno delu proizvoda, koliini proizvoda, roku poetka i zavretka proizvodnje. To je dokument koji se otvara kada zapoinjemo neki posao i to je osnovni operativni dokument.

Vrste radnih naloga:

1.Proizvodni radni nalozi za odreene nosioce trokova

2.Proizvodni radni nalozi za anonimne kupce

3.Nalozi za doradu

4.Reijski nalozi

5.Nalozi za nabavku delova, poluproizvoda ili prroizvoda van preduzea

6.Investicioni nalozi

Sastavnica je dokument koji se formira na osnovu konstruktivne dokumentacije i definie sve komponente koji ine finalni proizvod. Sastavnica sadri nazive svih elemenata, njihove ifre, kao i nivo ugradnje, oznaku crtea ili standarda.

Radioniki crte daje prikaz finalnog proizvoda sa svim komponentama i detaljima vezanim za oblik i dimenzije, tolerancije, vrste obrade, vrste materijala, oznake, potpis konstruktora, overavaa i kontrolora, broj crtea itd.

Operaciona (tehnoloka) lista sadri podatke o opisu operacija, redosledu operacija, naziv i oznaku maine za obradu za svaku operaciju, alate, standarde, tehnoloko i normalno vreme izrade, normu materijala za deo, ifru operacione liste.Instukciona lista je dokument koji je namenjen radniku koji treba da izvri operaciju. Koristi se u serijskoj i masovnoj poizvodnji.

Radna lista je dokument koji se ispostavlja za svaku operaciju rada. Radna lista sadri podatke o materijalu, vrsti rada, vremenu potrebnom za izvrenje rada i proceni kategorije rada. Bitna je za radnika jer u njoj vidi normu.

Trebovanje materijala ostvaruje spregu izmeu proizvodnje i skladita. Sadri naziv, ifru i koliinu materijala, vrednost trebovanje koliine. Na osnovu trebovanja izadje se odgovarajui materijal, alat, delovi potrebni za izvrenje procesa proizvodnje.

Povratnica ostvaruje spregu izmeu proizvodnje i skladita i slui za vraanje materijala u skladite ukoliko se pojavi ostatak materijala u proizvodnji. Sadri podatke o vrsti i koliini materijala, broj radnog naloga po kome je ostvaren povraaj, ifru povratnice.

Propratnica je dokument koji ima funkciju da prati proizvod u vremenu prostoru i po koliini tokom procesa proizvodnje, obrade ili montae.Predajnica ostvaruje spregu izmeu proizvodnje i skladita i koristi se u sluaju predaje gotovih proizvoda, poluproizvoda i delova proizvoda odgovarajuem skladitu. Predajnicom se zavrava ciklus porizvodnje po jednom radnom nalogu. Sadri podatke o nazivu gotovog proizvoda, koliini, overi kontrole, ifri radnog naloga i predajnice.

Upravljaki IS obuhvataju meusobno povezane podsisteme koji ine jedinstvenu celinu. Kod upravljakih IS teite je na informacijama i njihovom korienju za donoenje odluka. Oni pomau rukovodiocima i menaderima da donesu bolje odluke pri reavanju raznih zadataka.

Sistemi AOP- (automatske obrade podataka) se sastoje od posebnih rezervisanih aplikacija. Orjentisani su prema podacima i obradi podataka i esto samo doprinose ubrzavanju dinamikih pocesa.

Svi informacioni sistemi izvravaju osnovne funkcije vezane za:

1.Prikupljanje

2.uvanje

3.Obradu i

4.Distribuciju podataka

Za projektovanje modela procesa najee se koristi nekoloko modela:

1.SSA, metoda strukturne sistemske analize

2.BSP, metoda planiranja poslovnog sistema

3.SDM, metoda sistemskog projektovanja

Dijagramima toka podataka se prikazuju:

1.Funkcije (procesi)

2.Tokovi podataka

3.Izvori i odredita podataka

4.Skladita podataka

Sistemi za podrku odluivanju (SPO) su interaktivni, fleksibilni i adaptivni raunarski informacioni sistemi specijalno razvijeni za podrku u reavanju nestrukturiranih menadment problema u cilju poboljanja procesa odluivanja.Osnovne komponenete SPO:

1.Podsistem za upravljanje podacima

2.Podsistem za upravljanje modelima

3.Podsistem za upravljanje znanjima

4.Podsistem korisniki interfejs

5.Korisnik

Podsistem za upravljanje podacima:

1.Baza podataka sistem za podrku odluivanju

2.Sistem za upravljanje podacima

3.Direktorijum sa podacima

4.Upit

Baza podataka predstavlja kolekciju meusobno povezanih podataka organizovanih prema potrebama i strukturi organizacije, a mogu da se koriste od strane jednog ili vie korisnika za jednu ili vie aplikacija.

Unutranji izvori podataka baze podataka unutar organizacije

Spoljanji izvori podataka podaci iz industrijske grane, sa treita, dravni popisi, sa Interneta...

Ekstrakcija je proces kreiranja baze podataka ili skladita podataka preko spoljanjih izvora. Pod ekstrakcijom podataka podrazumeva se unoenje podataka (sumarizacija, filtracija i kondenzacija podataka)

Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS) prvenstveno slui za kreiranje, pristupanje i auriranje baze podataka

Renik podataka predstavlja katalog sa svim podacima u bazi podataka

Podsistem za upravljanje modelima:

1.Sistem za upravljanje batom modela

2.Jezik za modeliranje

3.Direktorijum modela

4.Komandni proces

Podsistem korisniki interfejs:

1.Sistem ua upravljanje korisnikim interfejsom

2.Jedinica za prevoenje na prirodan jezik

3.Terminal

4.Printer, ploter i sl.

Podela SPO premna nameni (Power):1.SPO nemenjene za preduzea, koji su povezani da velikim bazama i skladitima podataka i opsluuju vie menadera

2.SPO namenjene za rad jednog korisnika, radi samostalno na jednom PC kompjuteru

Podela SPO (Hosapple i Whinston):

1.SPO orejntisani na baze podataka

2.SPO orejntisani na tabelarni rad

3.SPO orejntisani na Reavanje

4.SPO orejntisani na Pravila

5.Tekst orjentisani SPO

6.Sloeni SPO

Prednosti primene SPO:

1.Smanjenje trokova2.Uteda vremena3.Postizanje veeg kvaliteta odluke4.Poboljanje komunikacije5.Poveana produktivnost6.Poboljano zadovoljstvo potroaa i zaposlenih

Prednosti SPO (Hosapple i Whinston):

1.SPO poveava uroene sposobnosti rukovoenj adonosioca odluka

2.SPO se pribliava reenju bre i pouzdanije od donosioca odluke3.Kada SPO ne moe da rei problem, on stimulie donosioca odluka da dublje rauzmilja o problemu4.SPO obezbeuje dokaze o opravdanosti stava donosioca odluke5.SPO mee pruiti znaajne konkurentske prednosti

Ogranienja SPO (Hosapple i Whinston):

1.Neke uroene ljudske vetine i talenti ne mogu se ugraditi u SPO

2.SPO je ogranien da znanje koje poseduje

3.SPO je ogranien vrstama obrade znanja koju njegov softver moe da izvri

4.Mogunosti SPO su ograniene mogunostima kompjutera koji se koriste

Grupni sistem za podrku odluivanju (GSPO) je interaktivni, korisniki sistem koji pomae nizu donosioca odluka u reavanju nestrukturiranih preblema, koji rade zajedno

Komponenete GSPO:

1.Hardver

2.Softver

3.Korisnici

4.Procedure

Softverski deo GSPO:

1.Baza podataka

2.Baza modela

3.Program za upravljanje sistemom

4.Fleksibilan korisniki interfejs

Karakteristike GSPO:1.GSPO su posebno projektovani IS

2.GSPO su projektovani sa ciljem da podre grupu donosioca odluka u njihivom radu

3.GSPO se odlikuju lakoom i jedinstvenou upotrebe

4.GSPO mogu biti projektovani za jedan tip problema ili razliite organizacione nivoe

5.GSPO su projektovani tako da ohrabruju aktivnosti kao to su generisanje idej, reavanje konfliktnih stavova ili slobodu izraavanja

6.GSPO sadre ugraene mehanizme koji onemoguavaju razvoj negativnih grupnih ponaanja

Pogodnosti koje prua GSPO:

1.Smanjeni treokovi

2.Dostizanje konkurentskih prednosti

3.Podsticanje inovativnih aktivnosti

4.Smanjenje duine trajanja procesa odluivanja

5.Pobiljanje komunikacije

6.Dobra koordiniranost rada lanova grupe

7.Brz povraaj investicija

Ekspertni sistem (ES) je raunarski program koji deluje kao ljudski ekspert u dobro definisanim specifinom zadatku, na bazi znanja

Ekspertni sistem (ES) je modeliranje, unutar raunara, ekspertskog znanja, tako da rezultujui sistem moe ponuditi inteligentan savet ili doneti inteligentne odluke

Vrste ES (Stojiljkovi):

1.ES koji analiziraju neki problem

2.ES koji vre sintezu u procesu reavanja problema

Vrste ES (Tuban I Aronson):1.ES zasnovani na znanju

2.ES zasnovani na pravilima

3.ES zasnovani na okvirima

4.ES zasnovani na modelima

5.ES spremni na rad

6.ES koji rade u realnom vremenu

7.Hibridni sistem

Dimenzije ES:

1.Ekspertiza

2.Rezonovanje manipulacijom simbola

3.Opta sposobnost reavnja problema u datom domenu

4.Sloenost I teina

5.Reformulacija

6.Rezonovanje o sebi

7.Vrsta zadataka za ije se obavljanje sistem izgrauje

Zadaci koje ES uspeno reavaju:

1.Evidentiranje I interpretacija podataka kojim se opisuju razliite situacije ili stanja sistema2.Dijagnostika I srvisiranje3.Planiranje, predvianje I prognoziranje4.Dizajn5.Merenje6.Otkrivanje kvarova u sloenim tehnikim sistemima7.Analiza I konsultacije8.KontrolaModel jednostavnog ES (delovi):

1.Baza znanja2."Mehanizam" za zakljuavanje3.Korisniki interfejs4.Radna memorijaBaza znanja niz fajlova u kojima se uva znanje eksperta"Mehanizam" za zakljuavanje koristi bazu znanja kako bi se obezbedila nova informacija, takoe koristi neke forme logike dedukcije da bi se obezbedili odgovori

Preko korisnikog interfejsa omoguava se kumunikacija izmeu ES I korisnika

Radna memorija sadri detalje o stanju znanja sistema u odreenom trenutku

Komponente procesa funkcionisanja ES:

1.Akvizicija

2.Reprezentacija

3.Obrada

4.Komponente za objanjenje

5.Interfejs

Hibridni sistemi (HS) nastaju integracijom dva ili vie kopjuterskih informacionih sistema

Osnovne klase HS-a:

1.Integracija SPO I ES

2.Integracija ES I neuronskih mrea

3.Aspekti globalne integracije vie informacionih sistema

Integracija SPO I ES moe se izvesti na dva naina:

1.ES integrisan kao SPO komponenta

2.ES kao posebna komponenta SPO

ES integrisan kao SPO komponenta:1.ES kao inteligentna komponenta uz bazu podataka u SPO

2.ES kao inteligentna komponenta uz bazu modela u njeno upravljanje u SPO

3.ES kao komponenta u SPO a sa namenom da pobolja karakteristike korisnikog interfejsa

4.ES kao komponenta za pomo u izgradnji SPO

5.ES kao komponenta u SPO koja prua korisniku razne konslutanstske usluge

ES kao posebna komponenta SPO1.Ulaz u ES je izlaz iz SPO

2.Ulaz u SPO je izlaz iz ES

Varijante hibridnih ekspertnih sistema:

1.Kompletno preklopljeni

2.Parcijalno preklopljeni

3.Paralelni

4.Sekvencijalni

5.Povezani ili ugraeni

Skladite podataka (DW) je subjektno orjentisana, integrisana, nevolatilna I vremenski promenljiva kolekcija podataka za podrku menaderskom procesu odluivanja

Skladite podataka obavlja najmanje 3 aplikacije:

1.Osnovne radne aplikacije

2.Aplikacije za upita I izvetaje

3.Aplikacije za analizu I planiranje

OLTP kontinualno prikupljanje podataka u nekom poslovnom sistemu

OLAP sistem periodinog prikupljanja podataka u nekom poslovnom sistemu

ROLAP relacioni OLAP

MOLAP multidimenzionalni OLAP

HOLAP Hibridni OLAP (meavima ROLAP-a I MOLAP-a)

Datamart je trite podataka I odnosi se na jednu poslovnu jedinicuDelovi vetake inteligencije:

1.Uenje

2.Modeliranje simbolima

3.Heuristika

4.Reavanje problema

5.Integracija

6.Tehnike I jezici vetake inteligencije