Oktobarska Revolucija Halilovic

8/12/2019 Oktobarska Revolucija Halilovic

1/21

1

Rusija uoi revolucije

Iako je reformama iz 1861. zvanino ukinuto kmetstvo, ostaci feudalizma su bili snani. Jednapolovina najbolje zemlje je i dalje bila u rukama veleposednika, dok je seljatvo ivelo u bedi.Meu seljatvom postepeno dolazi do raslojavanja i raspada starih seoskih zajednica, to dovodido zaotravanja klasnih odnosa na selu. Ostaci feudalne privrede, ogromne dabine i otkupninespahijama (koje su esto premaivale prihod seljakog gazdinastva) izazivali su propadanje,osiromaivanje seljakih masa, terale seljake da odlaze iz sela da trae zaradu. Oni su odlazili ufabrike i zavode. Fabrike su dobijale jeftinu radnu snagu. Radnitvo je bilo potpunoobespravljeno. Radni dan je trajao 12-14 asova. Radnici su radili za sramno nisku nadnicu i bilisu smeteni u kolektivne spavaonice i barake.Nad radnicima i seljacima stajala je itava vojskasreskih naelnika, policijskih pisara, andarma, policajaca, koji su titili cara, kapitaliste i spahijeod eksploatisanih. Radnici i seljaci nisu imali nikakvih politikih prava.U toj meavini feudalnihi kapitalistikih odnosa car je i dalje bio samodrac, apsolutni monarh, iz dinastije Romanovih Nikolaj II. Centralnu vlast je drala u svojim rukama birokratija plemikog porekla, dok je uunutranjosti, po gubernijama, vlast pripadala gubernatorima. Nije bilo nikakvih sloboda. Reustav je bila buntovnika. Od parlamenta nije bilo ni traga. Ekonomsku krizu vlada bi reavala

poveanjem izdataka za vojsku i pothranjivanjem osvajakih tenji ruskog imperijalizma. Da biprevladala ekonomsku krizu Rusija je 1904. ula u rat s Japanom u kome je pretrpelakatastrofalan poraz, ime je otkrivena sva drutvena i politika kriza carstva. Poraz u ratu izazivalananu reakciju pobuna i otpora. Liberalna buroazija se zalagala za uvoenje ustava. Radnicistupaju u masovne trajkove, dok studenti organizuju demonstracije. Ministra unutranjihposlova Plevea raznosi bombom student Sazanov, toponovo oivljava individualni teror.Treeg januara 1905. radnici Putilovljevih zavoda su stupili u trajk. Policija je jo ranije stvorilasvoje sindikate sa svojim parolama. Tako je mladi svetenik Gapon (agent Ohrane, tajne policije)organizovao radnika udruenja i poveo povorku s peticijom pred carsku palatu. U peticiji setrailo, izmeu ostalog, kraj rata, demokratske slobode i Ustavotvorna skuptina. Na elo

povorke su noene ikone i careve slike. Na zaelju je bila i poneka crvena zastava. Bilo jepreko140.000 uesnika. Vojska je otvorila vatru na povorku pri emu je ubijeno 1.000 a ranjeno preko5.000 uesnika. To je bio poetak Prve ruske revolucije. Dogaaji krvave nedelje od 9. januarasu otvorilli oi masama.


2/21

2

etvrtog februara je bombom ubijen carev stric, ali individualni teror vie nije bio opasnost zareim, ve je to bila sila narodnih masa. Posle kratkog primirja protesti su u prolee jomasovniji. Dvanaestog maja 30.000 radnika velikog tekstilnog centra Ivanovo stupa u trajk.Stvara se prvi sovjet od predstavnika radnika. To je bilo zajedniko telo koje je na sebe preuzelone samo da upravlja trajkom, ve i samu vlast.Vest, koja se ispoetka krila od strane carske

vlasti, da su Japanci unitili rusku flotu je dolila ulje na vatru. Dolazi do spontane pobunemornara na krstarici Potemkin. Slavni Ejzentajn, u istoimenom filmu, verno je prikazaodogaaje na oklopnjai: (Crvljivo meso dato posadi za jelo izaziva burne proteste mornara kao iubistvo mornara-boljevika Vakulenuka od strane jednog oficira. Pobunjeni mornari bacajuoficira u more i preuzimaju vlast na brodu. Brod dolazi u Odesu gde ve traje generalni trajk.Meutim, ne uspostavlja se zajedniko vostvo radnika i mornara. Ostali brodovi odbijajunareenje da pucaju na Potemkin. Na kraju, poseda Potemkina uplovljava u rumunsku lukuKonstancu, gde se predala rumunskim vlastima). U junu se pobunio proletarijat u poljskom

gradu Lou. Oruana akcija se slila s generalnim trajkom. Kozake jedinice su juriem na

pobunjenika napravili pravi maskr. Lenjin je ovu borbu smatrao prvom oruanom akcijomradnika u Rusiji. U svim trajkovima i nemirima ekonomski zahtevi su varnica koja pokreemase. Zahteva se osmoasovni radni dan, zbacivanje samovlaa, Ustavotvorna skuptina,sloboda reii okupljanja. Rusija je u avgustu sklopila mir s Japanom. Iz ovih politikih dogaajaizdvojila su se tri tabora carsko samovlae, buroazija i revolucionarna demokratija ija jenajdoslednija snaga bila socijaldemokratija. Socijaldemokratska partija, koja je osnovana 1898.

na tajnom kongresu u Minsku, podelila se 1903. na dva krila: menjevike i boljevike.Menjevici su se grupisali oko Plehanova i Martova, a boljevici oko Lenjina. Ove dve grupacijesu se razlikovale u organizacionom pitanju. Boljevici su zastupali miljenje da partija mora bitivrsto i disciplinovano organizovana i strogo centralizovana. Isto tako razlika je bila i u ulozi

proletarijata u revoluciji. Menjevici su smatrali da u predstojeoj revoluciji buroazija treba daodigra vodeu ulogu. Kasnije, proletarijat treba da produbi tekovine revolucije. Boljevici suprotiv parlamenta poklonjenog od cara, jer bi upravo on posluio kao teren za sporazum izmeucara i buroazije. Treba izvesti oruani ustanak kao izvor privremene vlade demokratskudiktaturu radnika i seljaka. Ve tada su boljevici ocratali svoju strategiju za revoluciju iz 1917.godine. Na selu su najvii uticaj imali socijalisti-revolucionari, eseri. To je bila organizacijapobunjenih intelektualaca demokratski nastrojene sitna buraozije. Ova organizacija, iako svelikim uticjem na selu, bila je u stanju da zatupa i najbedniji oportunizam i najekstremniji

maksimalizam. Devetnaestog septembra je izbio trajk radnika tampaa u Moskvi. Dolazi dosukoba izmeu demonstranata i kozaka. Sedmog oktobra eljezniari su paralisali glavnesaobraajnice u okolini Moskve.Uskoro je bilo 2 milona radnika u trajku. Svuda se osnivajusovjeti radnikih i vojnikih deputata.Na elu petrogradskog sovjeta je menjevik Trocki, dok uMoskvi sovjet dre boljevici. Car je ponovo prisiljen na ustupke i izjavljuje da nijedan zakonnee biti donet bez saglasnosti Dume. On pristaje na osnivanje savetodavne Dume imitacijeparlamentarizma, koja je liena svake vlasti. Car se prividno povukao, ali je opsadno stanje usvim gradovima. Mo carstva poiva na birokratskom i policijskom aparatu


3/21

3

. Od najgoreg oloa i kriminalaca se organizuje Crna stotka, teroristika organizacija podkontrolom policije. Crnostotinai prelaze na nasilje. Od maja do oktobra je izvreno na stotinepogroma protiv Jevreja, u kojima je ubijeno 4.000 ljudi. Posle ubistva boljevika Baumana,organizovan je masovni sprovod. Na povratku s groblja otvorena je vatra na masu graana. Socijaldemokrate izdaju proglas: Samo s orujem u ruci, samo ustankom celog naroda

zbrisaemo neprijatelja s lica zemlje i osvojiemo slobodu.Buroazija je bila zadovoljna jer jeostvraila svoj cilj uspostavljanje ustavotvorne monarhije. Naglo niu buroaske partije.Naselu zapoinju previranja. Seljaci napadaju veleposednike. U Sevastopolju se pobunilacrnomorska flota. Petnaestog novembra mladi oficir mit istakao je crvenu zastavu na svombrodu. Ustanak mornara, meutim, bio je savladan. mit i nekolicina mornara su uhapeni istreljani, dokje pobunjeni brod Odakov potopljen.Vrhunac ustanka je bila pobuna moskovksogproletarijata. U Petrogradu je uhapen ceo sovjet na ta je Moskva odgovorila generalnimtrajkom koji se pretvorio u ustanak.Protiv barikada u tekstilnoj zoni je upotrebljena artiljerija.Otpor je prualo 300-400 radnika. Kada je otpor savladan mnogi radnici su streljani na licu

mesta. U Sibir su poslate kaznene ekpedicije kako bi tamo uguile nemire. Prva Duma je odmahrasputena. Stolopin, delat, ministar unutranjih poslova izdejstvovao je na hiljade smrtnihpresuda. Porazu revolucije je doprinelo i nesaradnja izmeu seljatva i radnitva. Seljaci jo nisubili ubeeni da treba zbaciti cara. Ruskom carizmu je u tim trenucima pruena i znatnafinansijska pomo od imperijalista. Lenjin: Svojstvenost ruske revolucije (1905.) lei upravo uinjenici da je bila demokratsko-buroaska po svom drutvenom sadraju, ali proleterska posredstvima borbe... Sve su to duboke promene, ali koje ne samo to ne podrazumevaju ruenjekapitalizma nego e, naprotiv, prvi put rasistiti teren za svestran i brz, evropski a ne azijskirazvoj kapitalizma, prvi put e se omoguiti vladavina buroazije kao klase.


4/21

4

Buroasko-demokratska revolucija u Rusiji

Posle neuspene ruske revolucije iz 1905. nastupila je Stolipinska reakcija. Uhapeno je prekomilion ljudi, 600 sindikalnih udruenja je ukinuto, a svi leviarski listovi su zabranjeni. Radnikipokret je pognuo glavu pred takvom reakcijom u periodu 1907-1912. Ve 1911. g. rudari Lene sesukoblajavju s vojskom pri emu je poginulo 250 rudara. Uoi Prvog svetskog rata situacija jebila po obimu trajkova slina 1905. godini. Stolipin je sproveo odreene reforme koje suubrzale kapitalistiki razvoj sela, dok je monarhija ula u vrsti savez s veleposednicima i

buroazijom.

Stolipin je ubijen 1911. u Kijevu.

Mono oruje u rukama boljevike partije, za uvrenje njenih organizacija i osvajanje uticajau masama, bio je boljeviki dnevni list Pravda, koji je poeo izlaziti 1912. u Petrogradu.Zaplaen senkom revolucije, vladajui sloj carskog reima trudi se da popuni jaz koji je stvorioizmeu klase na vlasti i ostalog dela drutva, pozivajui ceo narod da se zbije oko cara, da bi sepobedile Centralne sile u Prvom svetskom ratu. Ali rat esamo pokazati dubinu unutranje ruskekrize i ubrzati sazrevanje revolucije. Zvonjava zvona, vatreni patriotski govori i ovinizam kojim

se proglaava sveti savez izmeu cara i naroda je slika kojom se ispraaju vojnici u rat.Malograani su kleali na trgovima pevajui Boe carja hrani. Jedan od najreakcionarnijihpolitiara Durnovo, koji je tokom revolucije guio pobune po Petrogradu, ve je tadaupozoravao: Ako se rat zavri pobedom, bez napora se nee moi obuzdati socijalni pokreti. Usluaju poraza nee se moi izbei socijalna revolucija u svojim najekstremnijim vidovima.Meutim, ruski imperijalizam je eleo deo kolaa u novoj podeli sveta. Tokom 1915. ruskavojska poinje da trpi poraze na frontu. Privreda je u sve teoj situaciji. Na front tokom 1916.stie samo polovina sledovanja za vojsku. Osea se nedostatak radne snage na selu. tampanjemnovca se pokrivaju ratni trokovi i dopunjuje sve vei dravni deficit. Cene su sedam puta vienego 1914. Cveta verc i crna berza. Buroaziji je u interesu da se rat nastavi, jer je ona jedina u

stanju da redovno snadbeva front, ostvarajui ogromnu zaradu. Meutim, poto je situacija svegora, i kod buroazije se javlja nezadovoljstvo.Na dvoru se odigrava mrana drama misticizma ureiji Raspuina monaha, spletakroa, koji ima neogranieni uticaj na Romanove. Njegovuticaj je toliki da postavlja i smenjuje ministre, ima uticaj na vojsku i sam Sinod pravoslavne

crkve. Dvor je pod vlau Raspuina bio samo simbol i izraz istorijske agonije celog carstva.Stekavi mnogo neprijatelja Raspuin je u jednoj zaveri otrovan, zatim izreetan i baen u Nevu.Car i carica su izvadili njegovo telo i organizovali sahranu.


5/21

5

S porazima na frontu dolazi do formiranja progresivnog bloka u Dumi u koji su ule sve stranke,izuzev monarhista. Trai se formiranje vlade od poverenja. Car prekida rad Dume. Zapisnik sasednice

Gubici na frontu su se popeli na 2,5 miliona ljudi.

U maju 1916. je bilo milion dezertera. Buntovnici iz fabrika su slati po kazni na front, ime jemeu vojnike unoena politika avangrada. Boljevike organizacije niu u vojsci i pozadini. Rascep izmeu boljevika i menjevika je bio definitivan 1912. na boljevikoj konferenciji uPragu, kada je odlueno da se iz partije uklone menjevici kao likvidatori. Menjevici suzastupali tezu o pravednom odbrambenom ratu protiv Namake, i da ne treba ii na raskid saDrugom internacionalom. Na meunarodnom skupu u Cimervladu Lenjin je istupio s tezom dase radi o imperijalistikom ratu i da treba pretvoriti rat u graanski rat protiv vladajuih klasa usvakoj pojedinoj zemlji. U Petrogradu je atmosfera sve gora. Dravni udar izgleda kao jedinomogue reenje da to ne bi uinile same mase. Poetkom 1917. se sve munjevito odigralo.

etrnaestog februara je zakazano ponovno otvaranje Dume. Menjevici su zakazali manifestacijepodrke novom parlamentu. Na manifestacijama su parole dole rat ali i nove dolesamodravlje. Dvadeset treeg februara radnice tekstilnih fabrika su stupile u trajk koji jeodmah naiao na podrku drugih ena koje su satima ekali u redovima ispred prodvnica.Nekoliko pekara je zauzeto na juri. Hleba glasio je prvi pokli uzbuene mase tog dana.Demonstrantkinje su zatim odlazile ispred drugih fabrika i pozivale radnike da im se pridrue.Pet hiljada metalaca iz fabrike metaka je izilo, a zatim su krenuli Putilovljevi zavodi. Tog danau trajku je bilo 90.000 od ukupno 400.000 radnika. Boljevici su bili protiv manifestacijapodrke parlamentu, ali su odluili da stanu na elo pokreta.Dvadeset etvrtog februara je ve240.000 radnika u trajku. Kod policije dolazi do kolebanja, tako da nema otvorenih sukoba.

Dvadeset petog februara je proglaen opti trajk. Upuuju se prvi pucnji na radnike, ali dolazi ido razoruavanja pojedinih policijskih jedinica. Vojska ne reaguje, iako je u direktnimkontaktima s masama. Dvadeset estog februara ceo grad su zaposlele trupe. Nareeno im je dapucaju na pobunjenike. Ujutru je car izveten da je sve mirno, ali u podne su krenule povorke.Blokiran je Nevski prospekt. Puca se na vie mesta u gradu. Meu demonstrantima je 40 mrtvih.Popodne su se demonstranti povukli. Jedna eta vojnika je pucala na policiju kada su poeli dapucaju u masu. Dvadeset sedmog februara veina radnika ne odlazi na posao. Te noi u jednompuku vojnici su pucali na oficire i onda se uputili ka radnikim etvrtima. Radnici su dobilioruje. Krenulo se u napade na policijske stanice, kako bi se oslobodili uhapeni, i kako bi se

dolo do oruja. Sve trupe koje car alje da ugue pobunu poinju da se stapaju sdemonstrantima. Duma je jo oprezna i ne preduzima nita radikalno. Dolazi do formiranjaPetrogradskog sovjetazajednikog organa radnika i vojnika.Dvadeset osmog februara vojskaiz Petropavlovske tvrave se pridruila pobuni. Vojska je prela na stranu naroda. Sve seodigralo lako i bez krvi. Odbor dume je odluio da preuzme vlast. Odbor dume i Petrogradskisovjet su u Tavrievskom dvorcu.


6/21

6

Zajedniko rukovodstvo sovjeta vodi pomirljivu politiku (sloboda politikih zatvorenika, zbora,sloboda rei...) bez pokretanja pitanja dravne vlasti, sklapanja mira, raspodele zemlje i uvoenjaosmoasovnog radnog dana. I u Moskvi izbijaju nemiri. Car Nikolaj se jo nada kompromisu.Ali, konano je morao da abdicira i presto preda bratu. Meu tim, i on je morao da abdicira.Drugog marta je formirana nova vlada u kojoj buroazija igra glavnu ulogu (kadeti i oktobristi).

Na elu ove privremene vlade je Kerenski. Eser, advokat, vet govornik i demagog.


7/21

7

Period dvovlaa u Rusiji

Carizam je bio sruen, ali sva velika drutvena pitanja jo su ekala na reenje: osmoasovniradni dana, agrarna reforma i odustajanje od ratne politike. Ti nereivi problemi ubedili su maseda se revolucija mora nastaviti. Sovjet radnikih i vojnikih deputata je izdao Naredbu broj 1 ukojoj se nalae svim jedinicama na frontu da formiraju svoje komitete od predstavnika niihinova, da se uspostavi disciplina, da se ukinu obraanja vojnika oficirima van slube, da sezabranjuje grubo postupanje s vojnicima. Time se elelo pridobijati vojsku i da se istovremeno

razvije princip izbornosti. Naoruani komiteti e u nastupajuim dogaajima odigrati velikuulogu. Kerenski e kasnije izjaviti: Dao bih deset godina svog ivota da ta naredba nije nikadbila potpisana. Smatrao je da je ova naredba bila uzrok raspada vojske. Meutim, naredba jesamo ve ozakonila postojee stanje. Jedinice su ve bile mahom bez oficira koji su pobegli. Buroazija se trudila da se vlast to pre koncentrie u privremenoj vladi, dok su mase podravalesovjet. I u drugim delovima Rusije dolazi do trajkova i pobuna. Svuda su crvene zastave, svirase Marseljeza, himna februarske revolucije. Sovjeti su uglavnom pod uticajem menjevika iesera. Izuzetak je Baku i industrijski centri na Uralu, gde su boljevici u veini. Privremena vladadonosi odluku kojm se stari carski gubernatori po gubernijama zamenjuju komesarima.

Februarskom ustanku je nedostajao plan i centralizovano rukovodstvo. Boljevici su bili pozatvorima, u emigraciji i desetkovani. U Petrogradu je tada boljevika partija brojala 3.000lanova, to je za hiljadu vie nego godinu dana ranije. Boljevici izdaju proglas u kome sezalau za stvaranje privremene vlada koja e stati na elo novog poretka republikanskogreima koji se raa; da se garantuju sva prava i slobode naroda; da se konfiskuje dravna,manastirska i carska zemlja i da se razdeli narodu; da se uvede osmoasovni radni dan; da sesazove Ustavotvorna skuptina na bazi opteg, neposrednog i tajnog glasanja; da se uputi apeldrugim narodima za mir i da se prekine pokolj nametnut drugim narodima. U februarskom

ustanku je bilo 1.500 mrtvih i ranjenih. SAD su se pripremale za rat i prve su priznale novu vlast

odobrivi joj zajam.Buroazija je faktiki bila na vlasti. Sovjeti su linijom kompromisa u stvari

poklonili vlast buroaziji. Naglo se budila malograanska Rusija gde su sitni buruji nosilicrvene trake i kokarde. Ta malogranska Rusija je poplavila i zaguila prvobitnu proleterskupobunu. Menjevici smatraju da vlast treba da je u rukama buroazije, a da sovjeti treba da imajuulogu kontrolnog organa. Svi reakcionari su se okupili oko vlade videi u njoj svoj odbrambenibedem prema revoluciji.


8/21

8

Devetnaestog marta je ukinuta smrtna kazna, sem u oblasti fronta. Ukinuta su ogranienja svihgraanskih i nacionalnih prava zasnovanih na veri i nacionalnosti. Pitanje agrarne reforme ipitanje rata su dva pitanja koja e u potpunosti raskrinkati reakcionarni i imperijalni karaktervlade stvorene februarskom revolucijom. Na elu sovjeta je Cereteli, menjevik, koji je biohapen i deportovan od strane carskog reima.Odmah je uspostavljen i rivalitet dva centra moi

privremene vlade i sovjeta. Prvi sukob ovih centara je bio oko sudbine biveg cara. Kerenskise zalae da se carskoj porodici omogui odlazak u London. Sovjeti su odluno protiv, todovodi do stavljanja cara u kuni pritvor.Vesti su na selo sporo prodirale, no seljaci nisu ekalina Ustavotvornu skuptinu da bi dobili zemlju. Sami napadaju veleposednika imanja. Dok su tinapadi 1905. bili uglavnom svedeni na oduzimanje drva, letine, sena, sada se zauzimaju zgrade i

zemlja. Vlada daje uputstvo komitetima da na silu gue seljake pobune. etranaestog marta jeprivremena vlada uputila narodima sveta apel za mir u kojem se poziva, izmeu ostalog, narodAustrije i Nemake da se pobuni protiv svojih bankara, ali ne i ruski narod da okrene orujeprotiv svojih kapitalista. Iako se u proglasu zalae za mir vlada izjavljuje da nee dozvoliti da

bude poraena. Dvadeset devetog marta je odrana Konferencija sovjeta na kojoj su prihvaenesve odluke vlade kao i odluka o odlaganju reforme. Pomirljiva struja je preovladala u sovjetu.

Sporovi meu boljevicima

Lenjin je za vreme Prvog svetskog rata boravio sa suprugom Nadedom Krupskajom u Cirihu.Lenjin je ve bio jedan od najistaknutijih predstavnika meunarodnog radnikog pokreta. Nesamo da je to postigao doprinosom marksizmu, koji je dao u svojim pisanim delima, ve irevolucionarnom borbom protiv carskog reima i radom na stvaranju istinske revolucionarneorganizacije u Rusiji. Od trenutka kada mu je brat pogubljen, zbog uea u atentatu na cara,Lenjin je krenuo putem na kojem su ga kasnija hapenja, progonstvo i ivot u emigraciji jo vieubedili o neophodnosti revolucionarnog probraaja kapitalistikog drutva. Pokretanjem IskreLenjin je odredio put boljevike partije kao jedne organizovane i disciplinovane partije ruskogproletarijata. Lenjinu je bilo jasno da e rat dovesti do revolucije, no nije bio siguran kada e seto desiti. Odmah po izbijanju Februarske revolucije Lenjin preporuuje boljevicima oprez i da

ne prihvataju nikakvu saradnju sa Kerenskim. Lenjin: Nova vlada ne moe dati narodima Rusije(ni nacijama za koje nas je rat vezao) ni mir, ni hleb ni punu slobodu, i stoga radnika klasa moranastaviti borbu za socijalizam i mir... Da bi se to postiglo potrebna je radnika vlada koja e sepovezati prvo, sa siromanim delom gradskog stanovnitva, drugo, sa radnicima-revolucionarimasvih zaraenih zemalja".Lenjin trai od boljevika u zemlji da budu autonomni od svih partija.Odnos prema ratu je presudno pitanje. Presudno pitanje svakog politikog opredeljenja koje sepostavlja pred radniku klasu.


9/21

9

Svoje ideje Lenjin je izneo u 5 pisama koja su kasnije postala poznata kao Aprilske teze. U

Aprilskim tezama Lenjin prvi put iznosi ideju o pretvaranju buroasko-demokratske revolucije,ostvarene u Rusiji, u socijalistiku revoluciju.Uz posredstvo vajcarskih levih socijalista Lenjinuspeva da izdejstvuje kod nemakog ambasadora povratak jednog broja politikih emigranata.Sporazum s Nemcima je potpisan i sa njime su bili upoznata 32 emigranta. Plombirani voz ih je

dovezao do vedske, a odatle su se parobrodom prebacili u Rusiju. Lenjina je doekalapostrojena vojska s crvenim zastavama i Marseljezom. Lenjin se obratio masi radnika i vojnika

sa oklopnog automobila. Svoj govor je zavrio reima: ivela socijalistika revolucija!. Ondaje otiao u sedite partije i obratio se prisutnima. Jedan od prisutnih, koji nije bio boljevik,kasnije je izjavio: Oseao sam se kao da su me te noi biem udarili po glavi". Boljevikapartija je tada brojala 80.000 lanova.Osnovno pitanje koje se postavljalo pred boljevicima biloje: kakav stav zauzeti prema privremenoj vladi, a kakav prema ostalim partijama. Rukovodstvo

boljevika je znalo da je vlada reakcionarna, ali Lenjenov dolazak i njegovi stavovi izazvali supometnju i sukobe, ak i meu starim boljevicima. Lenjin je uporno insistirao na tome da je

prva faza revolucije ve zavrena i da treba ii dalje. On trai da se raskrinka privremenavlada, a ne da joj se podnose zahtevi".etrnaestog aprila je odrana konferencija boljevika uPetrogradu. Lenjin: Najtea greka u koju bi mogli da zapadnu revolucionari bila bi da gledajuunazad, ka proteklim revolucijama. Isto tako smatra da agrarnu reformu mogu sprovesti samoboljevici, a da u dravi ne sme postojati dvojstvo vlasti. Odluno je protiv koalicije s drugimpartijama i osuuje menjevike u vezi njihovog stava o nadzoru privremene vladenadzor bezvlasti je obina fraza. Kamenjev i jo neki boljevici su se suprotstavili Lenjinu. Staljin upoetku nije elo da doe do rakida, ali je ubrzo vrsto podraao Lenjinove stavove.Lenjin jedobio podrku na konferenciji. Boljevici su se zalagli za ukidajnje policije i vojske putemnaoruanog naroda, konfiskaciju svih poseda i nacionalizaciju celokupne zemlje, stavljanje svih

banaka pod kontrolu... Odlueno je da se izmeni program partije i da se formira novainternacionala koja e raskinuti s desnicom i centrom, odnosno odbranaima u meunarodnomradnikom pokretu.Zadatak koji se postavio pred boljevike je da masama strpljivo objanjavajusutinu Aprilskih teza odnosno, da nikakav demokratski mir nije mogu bez ruenja kapitalizma.Konferencija boljevika je izabrala centralni komitet u kome su se pored Lenjina, nali Zinovjev,Kamenjev, Staljin, i drugi boljevici.Savaznici trae od privremene vlade da se izjasni u vezirata. U ime vlade Miljukov izjavljuje: Spremnost naroda je da se vodi rat do odluujuepobede. Sedamnaestog aprila po petrogradskim ulicama traju manifestacije ratnih veterana iinvalida u kojima se trai rat do pobede i da se uhapsi izdajnik Lenjin. Lenjin: Mi smo zagraanski rat, ali samo ako ga vodi jedna svesna klasa... Oruje je danas u rukama vojnika iradnika, a ne u rukama kapitalista. Sve dok vlada ne otpone rat, mi emo mirno sprovoditi naupropagandu.Nota vlade u vezi rata bila je u stvari amar sovjetima. Sovjet je neodluan.Vojnici izlaze na ulice manifestujui protiv rata i trae prekid politike agresije. Jednidemonstriraju protiv privremene vlade i rata, drugi protiv boljevika i Lenjina. Jedan kadet jepokuao da istrgne crvenu zastavu iz ruke demonstranta.


10/21

10

Odjeknuli su pucnji. Po gradu je nastao mete. General Kornilov u dogovoru s kadetima sepriprema da izvede trupe na ulice, ali Sovjet ga je preduhitrio i izdao naredbu da trupe ne izlaze

na ulice. U tom trenutku je Sovjet bio pred pobedom, ali nije hteo i nije smeo da krunie svojuspeh.

Klasna borba

Na frontovima se deava nova pojava bratimljenje meu vojnicima. Raspadanje vojske jepoelo jo pre revolucije. Vojnici koji su dolazili sa sela eleli su da se to pre vrate poto im jeFebruarskom revolucijom obeana zemlja. Lenjin je pozdravio bratimljenje, ali je smatrao da tonije dovoljno. Seljaci sami zauzimaju zemljite veleposednika, dok radnici preuzimaju fabrike.Parola sva vlast sovjetima poela je da cirkulie masama. Mase su pole ulevo, dok se uIzvrnom komitetu sovjeta osea kolebanje. Uplaili su se svoje smeslosti. Vremenom to poinjeda izaziva nepoverenje u sovjete. Na odgovore graanske desnice da boljevici ele graanskirat, Centralni komitet Partije donosi rezoluciju kojom to odbacuje kao la. Boljevici su zasmirivanje situacije, jer mase nisu u dovoljnom broju prele na stranu proletarijata. Skinuta jeprivremeno parola dole privremena vlada, jer bi insistiranje na njoj bila obina fraza iliavanturizam. Boljevici pozivaju privremenu vladu i sovjete na koalicionu vladu. To izazivaotpore u pojedinim sovjetima, ali na kraju je izmenjena odluka u Petrogradskom sovjetu i 5. maja

je dat pristanak za uee u privremenoj vladi. U Petrogradskom sovjetu se pojavio i Trockikome je, nakon hapenja od strane britanske vlade, dozvoljen povratak u zemlju. Pozicija

Trockog je izmeu boljevika i menjevika. On ureuje list Vperjod.Tokom maja u masama jaauticaj boljevika. Zahtev za radnikom kontrolom i za konfiskacijom zemlje navodi kapitalistena politiku otputanja radnika i zatvaranje fabrika, ime se oteava ionako haotina situacija. Kod menjevika dolazi do podela. Njen lider Martov ostaje u manjini i potom se pribliavaboljevikim stavovima. Ubrzo se i mala trockistika grupa utopilau boljeviku partiju. Dotlese ernov, voa esera, zalae za vrstu saradnju sa privremenom vladom. Eseri su najaa strankaruske sitne buroazije. Kadeti okupljaju desnicu. Masovno se zatvaraju fabrike od stranekapitalista, iri se defetizam sa zahtevom da jedino vrsta ruka moe srediti situaciju. Sovjetiosuuju pokuaje kapitalista da srue privredu. Crvenu gardu koja se formirala tokom februara,nije vie bilo mogue razoruati. Izvrni komitet sovjeta je odobrio stvaranje radnike milicije usrazmeri jedan milicionar na svakih deset radnika. Istovremeno je bila stvorena i radnikakontrola stvarni nadzor radnika nad proizvodnjom i raspodelom. Nova koaliciona vladapriprema ofanzivu ruske vojske. Kerenski je novi ministar rataskinuo je advokatsku togu zaljubav vojnikog mundira.Kerenski govori svuda. Nareuje spreavanje bratimljenja na frontu.Ofanziva se stalno odlae i pored dobijenog oruja od saveznika.


11/21

11

Odrava se kongres sovjeta. Prvi sveruski kongres sovjeta traje tri nedelje od 3 -24. juna. Nanjemu uestvuje 285 menjevika, 284 esera i 105 boljevika. Kad se raspravljalo o miru, Lenjinistie poznati stav boljevika da se mir moe postii samo kroz revoluciju koja bi sruilaimperijalnu buroaziju na obe zaraene strane. Lenjin je citirao pismo jednog seljaka: Trebajae pritisnuti buroaziju, dok ne pukne. Onda e se rat zavriti. Ako ne budemo dovoljno

pritiskali bie zlo po nas. U Centralni izvrni komitet sovjeta ulo je 35 boljevika, 104menjevika i 99 esera.U Krontatu su mornari drali zarobljene oficire i odbijali ih da predaju.Vlada im preti. Trocki kao posrednik ide na pregovore i mornari ih mirno putaju. U Viborguradnici su zauzeli etvrt s raskonim vilama biveg carskog ministra unutranjih poslovaDurnova, koji je guio revoluciju 1905. Tu su radnici organizovali sindikate, kulturnjake,zabavu; ak su se smestili i anarhisti. Vlada insistira da se isele. Radnici odgovaraju trajkom.Boljevici ispoljavaju oprez i otkazuju manifestacije kako bi se izbegla oruana borba. Ipak semanifestacije odravaju 18. juna. Mase su verovale Pravdi i boljevicima. Trae da se raspustivlada. Cereteli: Boljevici se moraju razoruati. Ne smeju u njihovim rukama ostati mitraljezi i

puke". To izaziva sukobe na konferenciji sovjeta. Boljevici naputaju konferenciju.Konferencija je bez zakljuaka.Kongres sovjeta je ve odluio da se manifestacije odre 18 juna.Na manifestacijama dominiraju parole: sva vlast sovjetima, dole ministri-kapitalisti, hleb, mir i

sloboda. Pola miliona ljudi je na manifestacijama. Samo manje grupe plehanovaca, Bunda i

kozaci su podravali vlast. Za taj dan je bila zakazana i ofanziva na frontu. Kerenski: Danas jeveliki dan za revoluciju. S nezadrivim oduevljenjem revolucionarna ruska vojska je krenula u napad". Meutim, ofanziva je doivela krah. Za nesuspeh se krive boljevici. General Brusilovpie s fronta predsedniku vlade: Pojedini pukovi otvoreno izjavljuju da za njih nema drugevlasti sem Lenjina".

Julska kriza

Na sve vei otpor masa vlada odgovara terorom. Svuda se propagira da je Lenjin nemaki pijun.U novonastaloj situaciji Lenjin izjavljuje da miroljubiva taktika vie nije mogua. Boljevikiagitatori pozivali su mase da jo ne izlaze na ulice, dok vlada sama ne prizna neuspeh ruskevojne ofanzive. Meutim, anarhisti su svuda svojim vatrenim govorima pozivali na nemire. Treeg jula vojnici u mitraljeskom puku trebali su da krenu na front, to odbijaju. Boljevici ih

pozivaju da se strpe, ali oni ipak izlaze na ulice. Sukobi su i meu radnicima u fabrikama izai ili ne izai na ulice. Preovlauju oni koji su za izlazak na ulice. Manifestanti su ovoga putanaoruani, ali im nedostaje rukovodstvo. Demonstranti dolaze do sedita boljevikogrukovodstva. Boljevici ih pozivaju da odustanu od manifestacija, na to su demonstrantiodgovorili zviducima i ak okretanjem oruja u njih. Na kraju su boljevici popustili i promenilisvoju prvobitnu odluku.


12/21

12

Pravda je ve bila u tampi u kojoj je trebalo da pozove na bojkot manifestacije, tako da je izalasa belinama na prvoj strani, dok je odluka o pozivanju na manifestacije deljena kao letak. Oko

Tavrievskog dvorca 30.000 radnika Putilovih zavoda eka odluku. etvrtog jula je sve stalo.Dolo je i 30.000 moranara iz Krontata. Poinje pucanje s krovova po manifestantima.Boljevici smiruju masu. itavog dana pada kia. Uvee je topot kopita najavio ulazak vojnih

trupa u grad. Jedan odred junkera je napao redakciju Pravde. Bio je to poetak julske reakcije.Pristiu nove jedinice s fronta po nalogu Kerenskoga. Poinju masovna hapenja. U vazduhu seoseao ne samo miris baruta, nego i miris pogroma.Isprva su lideri sovjeta mirno pregovarali sboljevicima, a onda je usledio ultimatum. estog jula vojska je zauzela sedite boljevika.Rukovodstvo se povuklo i mornari su se povukli u Petropavlovsku tvravu. Sukob je bio napomolu. Po nalogu Centralnog komiteta Boljevike partije Staljin zapoinje pregovore svojnicima da mirno napuste tvravu i vrate se u Krontat. Kerenski se vratio s fronta i traiobraun s boljevicima. Lino je izdao nereenje da se odmah uhapse Lenjin, Zinovjev,Kamenjev i drugi. Ali, Lenjin vie nije bio u svom stanu. Porazom revolucionarnog pokreta

zavreni su julski dogaaji. Ti dogaaji po Lenjinu su mnogo vie nego manife stacija, alimnogo manje nego revolucija. Pokret je bio spontan i preuranjen. Ograniio se samo naPetrograd. Vojska jo nije bila spremna da u potpunosti podri revolucionarne akcije. Poela jenesvakidanja kleveta protiv Lenjina. Lenjin se prvo skloniokod starog boljevika Alilujeva, azatim se, preruen u seljaka mesec dana krio u jednoj kolibi. Osmog avgusta Lenjin je u Finskoj. Dugo skrivana desna reakcija je tad prela u ofanzivu. Ministar unutranjih poslova postajemenjeviki lider Cereteli. Javno je primio odgovornost za hapenje boljevika. Izvrni komitetsovjeta je proglasio vladu nacionalnog spasa kojoj je data neograniena vlast. Kerenski je navrhuncu svoje moi. Car Nikolaj je zapisao u dnevniku: Taj ovek je bez sumnje na pravommestu u ovom trenutku. to veu vlast bude imao, bolje e raditi. U stvari, bio je privid da je

dobijena idealna vlada. Vlada ne samo to eli da se obrauna s boljevicima, ve eli i da ukinedvovlae i preuzme potpunu vlast i autoritet sovjeta.Menjevici: Doao je as da se jasno iglasno kae da se boljevizam, onaj boljevizam iji je voa i tuma Lenjin, udaljio odsocijalizma.Kerenski trai od kadeta da i oni uu u vladu. Buroazija prethodno trai ustupke.Na kraju je stvorena nova koaliciona vlada pod pritiskom kadeta. Dvadeset estog jula seodrava VII kongres boljevike partije. Na njemu je izabrano rukovodstvo koje e rukovoditiustankom. Trocki je primljen u partiju. Odsutni su Lenjin i tada uhapeni Zinovjev, Kamenjev,Lunaarski i drugi. Martov je uputio pozdrav kongresu, jer je ostao potpuno usamljen idefinitivno se raziao s menjevicima.Sverdlov je na kongresu istakao da je partija sa 80.000narasla na 240.000 lanova. Ipak vladala je odreena obeshrabrenost kao posledica julskereakcije. Lenjin u pismu istie da je parola sva vlast sovjetima izgubila na znaaju u sadanjimokolnostima. To je bila parola mirnog razvitka revolucije i ne treba je sada isticati. Lenjin je za

Kerenskog i generale oko njega rekao: Ta vlast mora se srutiti, jer u protivnom sve prie oborbi protiv kontrarevolucije ostaju uplje fraze, samozavaravanje i zavaravanje naroda... Unovoj revoluciji mogu se i moraju javiti sovjeti, ali ne ovi dananji, orua sporazuma sburoazijom, ve orua za revolucionarnu borbu protiv nje.


13/21

13

Tano je da emo se i onda zalagati za izgradnju drave sovjetskog tipa. Danas nije u pitanjuborba protiv sovjeta uopte, nego protiv ove kontrarevolucije i protiv izdajstva ovih sovjeta".Staljin je podrao Lenjinovu liniju, iako je bilo otpora u partiji. Na kongresu je Preobraenskistavio amandman na politiku rezoluciju u kome se napredak Rusije ka socijalizmu stavlja uzavisnost od ostvarenja proleterske revolucije na Zapadu. Staljin se suprotstavio tome: Nije

iskljueno da bi upravo Rusija mogla biti zemlja koja e otvoriti put u socijalizam... Treba seotresti stare ideje da nam samo Evropa moe biti putokaz. Postoji dogmatski marksizam istvaralaki marksizam. Ja sam za ovaj drugi.U Centarlni komitet su izmeu ostalih izabrani:Lenjin, Zinojev, Kamenjev, Staljin, Trocki, Buharin, erinski, Kolontaj, Rikov, Smilga,Sokolnikov, Sverdlov, Uricki, auman, Bjerzin, Sergejev, i Bubnov.

Seljaki rat

Bez prikaza pobune seljatva ne mogu se shvatiti dogaaji iz oktobra. Posle Februarskerevolucije selo se stialo oekujui reenje agrarnog pitanja. Svi su obeavali da e Ustavotvornaskuptina dati seljacima zemlju. Vraajui se sa fronta, vojnici su na selo unosili duh sovjeta irevolucionarne parole. Vlada formira zemljine komitete ija je uloga da priperme agrarnureformu. U martu je zabeleeno samo jedanaest nereda na selu, dok ih je u aprilu 163.U maju seodrava Prvi kongres deputata seljakih sovjeta. Na njemu su eseri imali ogromnu veinu. Eserisu se zalagali da zemlja postane javno dobro, a da pripada onima koji je ravnopravno obrauju.Lenjin govori na kongresu. Zalae se za konfiskaciju velikih poseda bez naknade, i da

zemljinim fondom upravljaju seljaki sovjeti. Lenjin: Mi elimo da seljaci dobijuveleposedniku zemlju odmah, ne gubei ni jedan mesec, ni jednu nedelju, ni jedan jedini dan.Smatra da seljaci treba da organizuju sopstvene klasne organizacije i da se na zemljituveleposednika izgrade uzorna imanja za zajedniki rad.Posle kongresa je dolo do radikalizacijesela. Izvetaj ministra unutranjih poslova: Od druge polovine aprila agrarni pokret svudadobija organizovani i delemino ideoloki karakter.U maju je zabeleeno 512 nemira a u junu855. Seljaci seku drva u umi, vode krave na panjake veleposednika i uz imaju seno, samiodreuju tarifu najma koja je po nekoliko puta manja od dotadanje.U julu izlazi novi dekretvlade kojim se zemljina svojina smatra neprikosnovenom. Time se elela spreiti anarhija naselu. Vlada nije uspela da obuzda pokret. U vojnim jedinicama su bili seljaci, a u komitetima su

ve sedeli ljudi koji su ideoloki bili na strani seljaka. Sem toga, sada se na oruje odgovaraloorujem.Najvea stranka na selu, eseri, doivljava krizu zbog svoje koalicije s privremenomvladom. Lider esera ernov je postao ministar poljoprivrede i nita konkretno nije uradio zaseljake.

Osamnaestog oktobra, kada je seljaki ustanak ve bio uveliko u toku, objavljen je plan agrarnereforme, ali je bilo kasno. Neverovatno zvui da je najvea seljaka stranka z astupljena u vladi, a


14/21

14

dolazi do ustanka seljaka. Od toga da li e seljake mase krenuti za seljakom buroazijom, ili eih privui gradski proletarijat zavisi sudbina i ishod ruske revolucije. Jedino su se boljevicizalagali za radikalni program i nikakvu saradnju s buroazijom na selu. Boljevici se zalau zapotpunu nacionalizaciju zemlje, ime su prihvatili program narodnovoljaca i esera, to je uticaloda odnesu prevagu nad eserima na selu. Izvrni komitet seljakog sovjeta je, avgusta meseca,objavio seljake mandate spisak seljakih zahteva iz sela. Spisak oslikava dubiozu i slinost sboljevikim programom.Onda je nastupila glad. U jednom izvetaju o stanju na selu pie: Ukalukoj guberniji glad je sve vea. Koristi se za hranu sve to se moejesti. Usled nedovoljneishrane umiru krave i konji, bar oni koji nisu jo zaklani. Deca masovno umiru, umiru i odrasli.Mukarci naputaju izgladnele porodice u potrazi za hlebom. ene ostavljaju decu nepoznatimosobama da bi i same otile da trae hranu".Na selu vlada teror. Pljaka, paljevine i ubistva susvakodnevni. Gore zamkovi veleposednika i besni seljaki rat. Boljevici jo nemaju snage daizazovu organizovanu borbu sela protiv velposednika. Bez seljakog ustanka Oktobarskarevolucija ne bi bila mogua. Isto tako, seljaki pokret bez radnitva ne bi nita ostvario. Ova dva

pokreta su bila neophodna jedan drugom. Na toj meuzavisnosti izgraena je Oktobarskarevolucija.

Velika priprema

Lenjin je 7. oktobra stigao ilegalno iz Finske. Pravi dva plana za ruenje vlade Kerenskog. Usvom pismu drugovima poruuje: Ako ne uinimo sve, naiemo se u ulozi naivnih budala sa

sovjetima i sa mnogo divnih rezolucija, ali bez vlasti... Bitno je da se napadne... Revolucija se nemoe dobiti pomou formalnosti. Desetog oktobra uvee odrava se sednica Centralnogkomiteta Partije. Trebalo je pripremiti ustanak. Izuzev Kamenjeva i Zinovjeva, svi su za ustanak.

Trebalo je samo odrediti datum. Na predlog erinskog izabran je odbor koji e uprvaljatirevolucijom, u kome su: Lenjin, Staljin, Zinovjev, Kamenjev, Trocki, Sokoljnikov i Bubnov. Na

odlunost bojevika da se ide na ustanak je uticala i pobuna u septembru na nemakimbrodovima. Procenjivalo se da e se imperijalisti, ukoliko sklope mir, odmah udruiti protivrevolucije. urilo se i zbog spremanja vlade da pree u Moskvu i dovede u Petrograd nove trupe.Vojnici odbijaju da odu na front pre nego to se rei pitanje vlasti. Boljevici formiraju Crvenugardu i naoruavaju je.Dvadesetog oktobra treba da se odrikongres sovjeta. Menjevici i eseri

su protiv odravanja, poto e sovjeti posle formiranja Ustavotvorne skuptine prestati dapostoje. Sada su boljevici bili u veini u sovjetima. Bitka za odravanje ili neodravanjekongresa se prenela i na unutranjost. Boljevici i levi eseri su na istim pozicijama. U pogledumogunosti ofanzive boljevika, Kerenski je veliki optimista: Imam i vie snage nego to mi jepotrebno. Konano u ih unititi.


15/21

15

esnaestog okrtobra jo jedna sednica Centralnog komiteta Partije. Sverdlov podnosi izvetaj ukome kae da partija broji 400.000 lanovaLenjin: Situacija je jasna: ili diktatura kornilovacaili diktatura proletarijata i siromanog seljatva".Za Zinovjeva i Kamenjeva to je avanturizam.Smatraju da treba ii na revoluciju samo ako uspeju revolucije u Evropi, jer e u protivnomimperijalizam uguiti rusku revoluciju.Centralni komitet donosi rezoluciju kojom se odobravaju

pripreme za podizanje ustanka, a Centralni komitet e odredi taan datum njegovog poetka. UVojno-revolucionarni komitet ulaze: Sverdlov, Staljin, Bubnov, Uricki i erinski. Zinovjev iKamenjev su traili odmah plenum Centralnog komiteta i dali ostavku u Centralnom komitetupartije. Kamenjev je u interviju Novoj iznji, koju ureuje Maksim Gorki, otkrio da se u Partijivode diskusije o ustanku i da je to nezavisno od Kongresa sovjeta nedopustivo. Lenjin je u

Raboijem putu, koji ureuje Staljin, objavio pismo drugovima izloivi Kamenjeva i Zinovjevabespotednoj kritici i zatraio njihovo iskljuenjeiz Partije zbog izdajstva. Dvadesetog oktobraCentralni komitet nije prihvatio Lenjinovu sugestiju. Preovladalo je miljenje o potrebi jedinstva.Po gradu su tog dana ve kolale prie o ustanku. Gorki trai od Lenjina da to demantuje.

Kampanja pripreme ustanka je skoro javna. Mali odred naoruanih mornara i vojnika danononouva strau pred Smoljnim.Dvadeset treeg oktobra vojnici Petropavlovske tvrava su pristupilisovjetu i boljevicima. Uvee, na sednici Vojno-revolucionarniog komiteta, jedan od lanova,Antonov-Ovsjenko, izvetava: Petrogradski garnizon i Crvena garda zajedno s radnikimmasama, spremni su da krenu po naredbi sovjeta". Isto vee Privremena vlada je donela odlukuda se uhapse svi lanovi Vojno-revolucionarnih komiteta. Uenici oficirke kadetske kolezaposeli su javne zgrade. Za razliku od februarskog ustanka oktobarski ustanak je organizovan i

voen iz jedinstvenog centra. Bio je mnogo bri i protekao s manje prolivene krvi. U noi 23-24.oktobra vlada kree u napad s namerom da zabrani sve boljevike listove, pohapsi lanoveVojno-revolucionarnog komiteta i dovue svee trupe s fronta.Junkeri su u zoru 24. zapeatili

Raboij put, i zaposelii mostove i glavne rasksrnice. Revolucionarni centar u Smoljnom nareujeda se odmah otvori Raboij put.Posadi krstarice Aurora nareeno je da isplovi. Posada trai odVojno-revolucionarnog komiteta instrukcije. Dobija odgovor da ostane u gradu. Brodski radio

postae nekoliko asova kasnije prva radio stanica ustanika. Izdaje se proglas iz Smoljnog:Pripremite pukove za borbu. Oekujte nareenje. Svako zakanjenje ili oklevanje smatrae seizdajom revolucije". Dvadeset etvrtog uvee Centralni komitet dri sastanak. IstovremenoKerenski trai sva ovlaenja od pretparlamenta i naputa Zimski dvorac. Kolona teretnih vozilaraznosi oruje ka radnikim etvrtima. Vojnici sluaju samo nareenja komesara. Smoljni sepretvara u vojni logor. Junkeri se povlae s mostova pod pritiskom masa i vojnika. Nigde se jone puca. Po ulicama se vide naoruani vojnici i radnici. Kerenski je u sutini nemoan. Ipretparlament okleva. Samo je desnica uz vladu. U osam sati uvee Sverdlov je uputio ifrovanitelegram: Poaljite statute. To je znailo: neka pou vojne jedinice i 1500 mornara. Radnikeetvrti su ve bile u rukama ustanika. Prvo je zauzet telegraf i vladina telegrafska agencija.Centar je jo miran. Pozorite je otvoreno, dok narod eta Nevskim prospektom. Kerenski pretiostavkom zbog odluke pretparlamenta o formiranju Odbora javnog spasa.


16/21

16

Lenjin je tokom celog dana bio u svom skrovitu u etvrti Viborg. Uvee je poslao poruku: Posvaku cenu treba veeras, noas, uhapsiti vladu, poto se prethodno razoruaju junkeri. Ne smese ekati! Mogli bismo sve uzgubiti!. Kongres sovjeta je trebalo da se odri sledeeg dana.Nema vremena, po Lenjinu: Vlast e u svakom sluaju biti uzeta u ime sovjeta, a ne protivnjih.Sporno je koliko je Lenjinovo pojavljivanje uvee u Smoljnom imalo uticaja na odluku o

zapoinjanju revolucije.Meoviti radniko-vojniki odredi,po nareenju iz Smoljnog, a negdesamoinicijativno, poeli su da zauzimaju kljune take, kao to je dravna banka. Mi neemo,uvek je govorio Lenjin, ponoviti greku Pariske komune, koja se nije usudila da dirneFrancusku banku. Iz zatvora su osloboeni boljevici. Pred jutro su preseene telefonske vezeZimskom dvorcu i Vrhovnoj komandi. Kerenski panino poziva tajnom telefonskom linijomvojsku s fronta. Odlazi kod kozakih jedinica i trai od njih podrku, ali i one oklevaju. Kerenskije primoran da trai automobil od amerikog ambasadaora i s njim napusti 25. oktobraprestonicu, u nadi da e se u nju vratiti s trupama.U 10 uvee je izaao prvi bilten sovjeta opobedi. Lenjin se u njimu obraa: Graani Rusije! Privremena vlada je zbaena. Dravna v last

je prela u ruke Vojno-revolucionarnog komiteta, organa sovjeta radnikih i vojnikih deputataPetrograda, koji stoji na elu proletarijata i petrovgradskog garnizona. Cilj za koji se narod borio neodlono predlaganje demokratskog mira, ukidanje krupnih zemljinih poseda, radnikakontrola nad proizvodnjom, obrazovanje sovjetske vlade taj cilj je obezbeen. Neka ivirevolucija radnika, vojnika i seljaka!.U Zimskom dvorcu su ostali opkoljeni ministri, dok jezgrada glavne komande izolovana. Branioci Zimskog dvorca, njih 1600, imali su na raspolaganju

topove i mitraljeze. Za napad na Zimski dvorac su odreeni samo najspremniji. Prispela je ikrastarica Aurora. Trai se predaja, ali nema odgovora. Lenjin iz Smoljnog pouruje da se celaoperacija ubrza. Ministri stalno odravaju vezu s Moskvom linijom koja nije preseena. Uvee jetrebalo da pone Drugi kongres sovjeta, a dvorac jo nije pao.Neki junkeri su ubrzo poeli da

naputaju dvorac ostavljajui oruje ustanicima.Kongres sovjeta je poeo u 10sati uvee. Od648 delegata 338 je boljevika, 98 levih esera, 88 desnih esera, 49 menjevika -internacionalista,36 menjevika. U tom trenutku je Antonov-Ovsjenko predvodio napad na Zimski dvorac.Diskusija se jo vodila kada su poeli pucnji s Aurore. Ispaljeno je ukupno 35 plotuna. Cilj nijebio da se rui dvorac ve da se zaplae branioci. Gradska duma je pokuala da pomogneministrima u Zimskom dvorcu. Povorka s Marseljezom je krenula ka dvorcu, ali su naili nagrupu mornara koja ih je vratila. Poeloje pukaranje oko dvorca. Masa je prodrla unutra. Nikonije pruio otpor. Pohapena je vlada. Poela je pojedinana pljaka, ali je odmah zaustavljena, sobrazloenjem da je to narodna imovina i da se mora voditi rauna o revolucinarnoj disciplini.


17/21

17

Uloga Crvene armije u odbrani Oktobarske

Revolucije

Za boljevike isto tako nije bilo nikakve sumnje da su oni pobedili u ratu protiv unutranjeburoaske kontrarevolucije i protiv vojne intervencije 14 buroaskih drava ne samo snagamaradnike i seljake Crvene armije, nego pre svega snagom revolucionarne mobilizacijeevropskog i svetskog proletarijata, proleterske revolucionarne mobilizacije koja je podsekla krila

inostranoj vojnoj intervenciji provi Sovjetskog Saveza. Lav Trocki je i u tom ratu bio glavni

organizator, strateg i idejni inspirator Crvene armije, a u isto vreme i neumorni graditelj

Komunistike internacionale svetske partije socijalistike revolucije. Odmah posle graanskograta on je, uz bolesnog Lenjina, glavni voa odlune borbe protiv prvih birokratskih deformacijamlade sovjetske drave i Komunistike partije. Do 1933. godine, strategije leve opozicije,frakcije boljevika-leninjista, uprkos svim represijama i progonima kojima je bila izloena odstrane staljinistike termidorske reakcije, bila je strategija lojalne opozicije unutar sovjetskedrave i partije, opozicije usmerene na pridobijanje veine mirnim i legalnim sredstvima ireformistikim metodima unutar boljevike partije i sovjetske drave pri narednojrevolucionarnoj mobilizaciji i prvoj znaajnoj pobedi svetskog proletarijata, pre svegaproletarijata zapadne Evrope. Staljinistiki termidor definitivno je preao Rubikon

kontrarevolucije svojim presudnim doprinosom pobedi faizma u Nemakoj i, u situaciji trijumfasvetske reakcije, krupnim koracima je zagrabio ka 18. brimeru Josifa Dugavilija kauspostavljanju neprirodnog i nevienog u ljudskoj istoriji totalitarnog bonapartistikog reimakoji najsurovijim terorom brani svoj totalni politiki monopol unutar sovjetske drave imeunarodnog radnikog pokreta.No, glavna protivrenost na ijoj nestabilnoj i promenljivojravnotei opstaje taj novi birokratski totalitarni reim ipak nije unutranja protivrenost radnikedrave nego je protivrenost izmeu svetskog proletarijata i svetskog imperijalizma svetskeproleterske revolucije i svetske imperijalistike kontrarevolucije. Svet je u epohi imperijalizmapostao isuvie globalizovan (kako bi se to danas reklo) da bi dozvolio ikakve prevashodnoautonomne socijalne, ekonomske i politike razvoje ijednog naroda, razvoje koji nisu pre svega

determinisani optim kontekstom svetskih socijalnih, ekonomskih i politikih borbi.Staljinistika birokratija se uzdigla i konstituisala kao autonomna politika snaga u sasvimizuzetnoj istorijskoj situaciji situaciji u kojoj ni svetski proletarijat ni svetska buroazija nisubili sposobni da svoj sukob dovedu do kraja i konanog razreenja svojom pobedom. Svetskakriza imperijalizma i kriza revolucionarnog vostva svetskog proletarijata omoguile susitnoburoaskoj birokratiji da decenijama igra autonomnu politiku ulogu i nametne se kaopartner imperijalizmu u okviru svetske kontrarevolucionarne alijanse.


18/21


19/21

19

Uee Jugoslovena u Oktobarskoj Revoluciji

Istorija rusko-srpskih odnosa ne sastoji se samo od izuzetnih istorijskih linosti i primerasaradnje i uzajamne pomoi. Ima u njoj i spornih, ali gotovo zaboravljenih i veoma malo

istraenih dogaaja. Ekspert Ruske rei, istoriar Mihail Vaenko, pria o Ruskomgraanskom ratu (1918-1922/3), ueu srpskih vojnih jedinica u intervenciji na teritoriji Rusije ivojno-pravnom statusu ove akcije.

Uee Srba u Graanskom ratu u Rusiji

Uee Srba u Graanskom ratu i u intervenciji u Rusiji jo uvek nije do kraja istraeno. Srbi suse borili kako na strani interventnih jedinica Antante (o emu e sada biti govora), tako i nastrani Crvene armije (njima e biti posveeno nae sledee istorijsko istraivanje). U danaemtekstu emo obratiti panju na eventualno zvanino uee Beograda i vojno-pravni status takvih

eventualnih akcija. Istorijat srpskog uea u Ruskom graanskom ratu poinje jo 1916, kada suu Rusiji od ratnih zarobljenika iz Jugoslavije, uglavnom Srba koji su ratovali u austrougarskojvojsci, formirane 1. i 2. dobrovoljaka srpska divizija, da b i iste godine od njih bio formiranSrpski dobrovoljaki korpus. Bilo je planirano da se on iskoristi na frontovima Prvog svetskograta protiv zemalja Trojnog saveza. Srpske divizije su uestvovale u bitkama na podrujuDobrude protiv nemakih, bugarskih iturskih trupa.
http://www.intermagazin.rs/wp-content/uploads/2013/05/Srpska_Vojska.jpg


20/21

20

U februaru 1917, kada se posle revolucionarnih dogaaja u Petrogradu odrekao od prestolaimperator Nikolaj II, a sutradan i njegov brat Mihail Romanov, vlast je prela u ruke Privremenevlade. I ona je, meutim, u oktobru iste godine (po starom kalendaru) sruena i vlast je prela uruke Privremenog revolucionarnog komiteta koji su formirali boljevici i koji je predao vlastDrugom sveruskom kongresu Sovjeta. Posle pobede Revolucije u Petrogradu i Moskvi i

kratkotrajnog uspostavljanja sovjetske vlasti na veem delu teritorije Rusije postepeno su poelada se formiraju arita otpora novoj boljevikoj vladi. Protiv boljevika su ustali ljudi izpolitikih i vojnih krugova koji su pripadali razliitim, esto meusobno suprotstavljenimideolokim taborima. Bilo je tu monarhista, liberala-republikanaca, socijalista neboljevikeorijentacije (Esera) i anarhista, a takoe predstavnika nacionalistikih pokreta u baltikimzemljama, Ukrajini, Zakavkazju i Srednjoj Aziji, kao i stihijski formiranih udruenja seljaka ikozaka, nezadovoljnih politikom boljevika.Sovjetska vlast nije odmah uspela da se uvrsti uPovolju, na Uralu, u Sibiru i na ruskom Dalekom Istoku. Posle takozvanog trijumfalnognapredovanja Sovjetske vlasti po itavoj zemlji krajem1917. i poetkom 1918. (tj. manje-vie

mirnog preuzimanja kontrole), tu vlast su ve sredinom 1918. na velikom delu teritorije zbacileantiboljevike snage. Sloenu situaciju u Rusiji iskoristile su drave i Antante i Trojnog saveza,koje su odluile da se vojnim putem umeaju u dogaaje i uvedu svoje armije na teritorijuRusije. Kada se ovo poelo deavati, srpske jedinice koje su se nalazile u regionima gdeboljevici jo nisu bili na vlasti krenule su da se razliitim putevima (preko Ukrajine i severaevropskog dela Rusije) prebacuju na Solunski front. Meutim, nisu sve srpske jedinice uspele dase evakuiu iz Rusije.Nemaka, Austrougarska, Velika Britanija, Francuska, Italija, Grka,Rumunija, Poljska, Japan i Kina su uestvovale u vojnoj intervenciji od 1918. do 1921, zauzeviteritorije bive Ruske Imperije (baltike zemlje, Ukrajinu, Belorusiju, Zakavkazje, severevropskog dela Rusije i ruski Daleki Istok). Tako, na primer, u sastavu britanskih Snaga podrke

Severnoj Rusiji (Severna Rusija ili Severna oblast je kvazidravna tvorevina sa centrom uArhangelsku, koja je postojala 1918-1920. uz podrku belogardejaca i stranih interventnih trupa)dejstvovao je i Srpski odred, formiran u Arhangelsku. On se sastojao od srpske brdske baterije i

Srpskog rezervnog peadijskog bataljona. Od jula 1918. odred je uestvovao u borbi protivjedinica Crvene armije. U jesen iste godine Srpski odred je evakuisan iz Arhangelska zajedno sa

ostalim stranim interventnim trupama.

Srpski odred na strani uvenog ehoslovakog korpusa

Srbi se protiv boljevika nisu borili samo na Severu, nego i u drugim delovima bive Imperije. U

Sibiru su bili na strani uvenog ehoslovakog korpusa, formiranog 1917. od zarobljenih eha iSlovaka iz austrougarske vojske, slino kao u sluaju sa srpskim dobrovoljakim odredima.Odredi ovog korpusa kretali su se na ruski Daleki Istok sa ciljem da se prebace u Francusku i

tamo nastave rat na frontovima


21/21

21

Prvog svetskog rata (odustalo se od prebacivanja korpusa preko Arhangelska ili Murmanska

zbog opasnosti od nemakog napada, a i zbog toga to je rukovodstvo ehoslovakog korpusasklopilo sporazume sa sovjetskim vlastima o odlasku korpusa na Daleki Istok preko teritorija

koje su sredinom 1918. jo uvek bile pod njihovom kontrolom). Meutim, kada je narodnikomesar za vojna pitanja Lav Trocki izdao nareenje da se korpus razorua, vojnici iz sastava

korpusa podigli su ustanak u Povolju, na Uralu i u Sibiru i doprineli dolasku antiboljevikihsnaga na vlast u tim regionima. U rezoluciji Skuptine jugoslovenskih grupa i organizacija,odrane 1918. u eljabinsku, kae se da Srbi, Hrvati i Slovenci treba da pomognuehoslovakim jedinicama da obnove Rusiju, jer samo uz pomo slobodne Rusije mi moemoda se vratimo u nau osloboenu otadbinu. Ta Skuptina je odrana pod rukovodstvomsrpskog konzula u Omsku Jovana Milankovia, koji je od decembra 1918. bio zvaninipredstavnik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca pri vladi admirala Aleksandra Kolaka.I poredtoga to su Kolakovu vladu po hitnom postupku priznale zemlje Antante, Finska, Poljska ibaltike zemlje, teko je govoriti o njenoj legitimnosti ak i u poreenju sa Privremenom vladom

koja je funkcionisala od februara do oktobra 1917. U nekom smislu se legitimnim organom vlastimogao smatrati takozvani Direktorijum (Privremena sveruska vlada) koji je postojao od

septembra do novembra 1918. i u iji sastav su ulazili bivi lanovi Privremene vlade. AdmiralKolak je, meutim, u novembru 1918. pohapsio lanove Direktorijuma i proglasio sebe zaVrhovnog vladara Rusije.

Nama je ao to smo se upleli u borbu protiv RusaZvanino ni Srbija ni Kraljevina SHS nisu uputile svoje vojne jedinice na teritoriju Rusije. Kadaje Antanta 1918. postavila pitanje uea srpskih vojnih jedinica u intervenciji, srpska vlada jebila protiv, jer su takve jedinice bile potrebne pre svega za borbu protiv Nemake, Austrougarske

i Bugarske na Solunskom frontu. U prvo vreme su srpske zvanine vlasti izraavale aljenjezbog uea srpskih dobrovoljakih odreda u Graanskom ratu u Rusiji, jer im je i sama misaoda Srbi mogu ratovati protiv Rusa izgledala potpuno neprirodno. U Memorandumu o ueuSrba u intervenciji u Rusiji, koji je po nalogu ivojina Miia napisao bivi pukovnik DragutinMilutinovi, komanidir jedne srpske dobrovoljake divizije, stoji: Nama je bilo ao to smo seupleli u borbu protiv Rusa, jer su i u Crvenoj gardi sluili Rusi. Ipak, posle formiranjaKraljevine SHS vlada ove drave dala je svoju zvaninu saglasnost da se sve srpskedobrovoljake jedinice u Sibiru pokoravaju francuskom generalu anenu koji je komandovaotrupama Antante, i na taj nain su ozvaniile uee srpske vojske u intervenciji stranih armija.

Tokom itavog Graanskog rata srpske diplomatske i vojne misije su se nalazile u Samari,Omsku, Jekaterinodaru (danas Krasnodar) i Sevastopolju, sve do potpunog poraza bele armije.Namee se oigledan zakljuak da je Kraljevina SHS zajedno sa drugim stranim dravamauestvovala u Graanskom ratu na teritoriji Rusije kao agresor protiv dravnog subjekta jednestrane u unutranjem ruskom konfliktu (tj. protiv Sovjetske republike) na strani sila koje, kao isovjetska vlast, nisu bili legitimni naslednici ni carske ni republikanske Privremene vlade (ove

vlade su upravljale Rusijom do 1917).

Oktobarska Revolucija Halilovic

Documents

Transcript of Oktobarska Revolucija Halilovic