О̧̧̮̩̜̐ п̡̩̦̩̜̐ ̵̷̧̧̜̩̭̦̜̩̍е ̜ ̢̩̦у̷̧̢̧̜̜̩̍е...

ITdesk.info –

пројекaт paчунaрске e-eдyкaцијe

ca слободним приcтупом

- Приручник за дигиталну

писменост

пοкрет paчунaрског описмењaвaњa

изградња мoдeрнoг

дрyштва

е-yчeњe

e-инклузиja

cлободaн приcтyп

љyдcкa прaвa нa eдyкaцијy и инфoрмaциje

Основни појмови информационе и

комуникационе технологије

Приручник

Аутори: Горана Челебић и Дарио Илија Рендулић

Главни наслов:

ITdesk.info – пројекат рачунарске е-едукације са слободним приступом - Приручник за

дигиталну писменост

Поднаслов:

Основни појмови информационе и комуникационе технологије, приручник

Аутори:

Горана Челебић и Дарио Илија Рендулић

Локализовала:

Жељка Остојић

Cтручна рецензија:

Дејан Крецуљ, MSc.

Насловна страна:

Силвија Бунић

Издавач:

Отворено друштво за размену идеја (ОДРАЗИ), Загреб

Cтручна рецензија хрватске верзије:

Инфокатедра, центар за образовање одраслих, Загреб

ISBN:

978-953-7908-13-3

Место и година издавања:

Загреб, 2012.

Agencija za odgoj i obrazovanje Republike Hrvatske odobrila je uporabu ovog pomoćnog nastavnog sredstva u osnovnim školama rješenjem klasa: 602-09/14-01/0009 urbroj: 561-03-03/15-14-4 Zagreb, travanj 2014.

Ауторско право:

Слободно копирајте, штампајте и даље дистрибуирајте целу или део ове публикације, укључујући и у сврху организованих школовања, било у јавним или у приватним едукационим организацијама, али искључиво у некомерцијалне сврхе (дакле без наплате крајњим корисницима/цама за коришћење публикације), те уз навођење извора (извор: www.ITdesk.info - пројекат рачунарске е-едукације са слободним приступом). Изведени (деривирани) радови нису допуштени без претходног одобрења носиоца ауторских права (Отворено друштво за размену идеја - ОДРАЗИ). Контакт за тражење дозволе: [email protected] .

http://www.itdesk.info/

mailto:[email protected]

ITdesk.info – пројекaт paчунaрске e-eдyкaцијe ca слободним приcтупом

ITdesk.info is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Croatia License

Предговор

Данашње друштво обележено је наглим растом и развојем информационе

технологије (IТ), што је довело до велике зависности друштва, у ширем

смислу, од знања и компетенција особа у IТ подручју. Иако та зависност расте

из дана у дан, људско право на образовање и информације није проширено

и на IТ подручје. Појавили су се проблеми који утичу на друштво у целини,

који стварају препреке и удаљавају људе од главног разлога и мотивације за

напредак, од прилике. Данас, бити рачунарски неписмена особа, значи бити

особа која није у могућности да учествује у модерном друштву, особа без

прилике, и упркос признатој неопходности и корисности инклузивне

информатичке писмености од стране Европске комисије, УНЕСКО-а, ОЕЦД-а и

осталих релевантних институција, још увек постоје групе људи са отежаним

приступом основном рачунарском образовању (нпр. особе с инвалидитетом,

особе с потешкоћама у учењу, раднице/и, мигранти, незапослене особе,

особе које живе на удаљеним местима где немају приступ образовању

коришћењем рачунара).

Овај приручник, заједно са осталим материјалом објављеним на страници

IТdesk.info, представљају наш допринос реализацији и промоцији људског

права на образовање и информације у IТ подручју. Надамо се да ће вам ова

обука помоћи у савлађивању основних рачунарских вештина и са том надом

желимо вам да научите што више и тако постанете активни/а члан/ица

модерног IТ друштва.

Искрено ваши,

ITdesk.info team Cтручна рецензија хрватске верзије:


ITdesk.info is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Croatia License

САДРЖАЈ

Хардвер (Hardware) ________________________________________________________ 1

Основе хардвера _______________________________________________________________ 1 Персонални рачунар __________________________________________________________ 2 Преносни рачунар или таблет __________________________________________________ 3 Преносни дигитални уређаји __________________________________________________ 3 Главни делови рачунара ______________________________________________________ 4 Уобичајени улазни/излазни прикључци _________________________________________ 6

Перформансе рачунара _________________________________________________________ 6

Меморија и уређаји за складиштење података _____________________________________ 7 Основни типови уређаја за чување података _____________________________________ 7

Улазни и излазни уређаји _______________________________________________________ 8

Софтвер (Software) _______________________________________________________ 11

Програми за олакшавање приступачности рачунара _______________________________ 12

Мреже __________________________________________________________________ 14

Врсте мрежа__________________________________________________________________ 14 Интернет, интранет, екстранет ________________________________________________ 15

Проток података ______________________________________________________________ 16

ICT у свакодневном животу ________________________________________________ 18 Интернет сервиси ___________________________________________________________ 18 Е-учење (e-learning) __________________________________________________________ 18 Рад на даљину (teleworking) __________________________________________________ 20 Електронска пошта (е-mail), инстант поруке (IМ), звучна комуникација преко интернета (voip), стварно једноставне вести (RSS), веб дневник (блог), подкаст ________________ 21

Виртуелне заједнице __________________________________________________________ 22

Утицај на здравље ________________________________________________________ 25

Утицај на околину ________________________________________________________ 27

Заштита приликом коришћења ICT технологије _____________________________ 29

Сигурност података ____________________________________________________________ 30

Малициозни програми_________________________________________________________ 31

Законска регулатива ______________________________________________________ 34

Закон о заштити личних података _______________________________________________ 35

Из рецензије______________________________________________________________ 37

Општи услови коришћења: ________________________________________________ 39


ITdesk.info is licensed under a Creative Commons Attribution-Noncommercial-No Derivative Works 3.0 Croatia License 1/39

IТ (информациона технологија) обухвата сву технологију којом се служимо да бисмо

прикупили, обрадили, заштитили и сачували информације. Односи се на хардвер,

софтвер и рачунарске мреже.

Под појмом ICT (информациона и комуникациона технологија) подразумевамо

трансфер (пренос) и употребу свих врста информација. ICT представља темељ

економије и покретач је друштвених промена у 21. веку. Захвата све аспекте живота

какав знамо и данас би живот без ње био практично незамислив. Удаљеност више не

чини проблем у приступу информацијама - нпр. рад и учење на даљину, е - банкарство,

е - управа.

ХАРДВЕР (HARDWARE)

ОСНОВЕ ХАРДВЕРА

Појам хардвер подразумева рачунарске компоненте, физички и опипљиви део

рачунара, тј. електричне, електронске и механичке делове од којих је рачунар

састављен.

Принцип рада рачунара би се најједноставније могао описати на следећи начин:

подаци се уносе путем улазних уређаја, обрађују се и чувају у системској јединици, а

потом путем излазних уређаја приказују.

Већина данашњих рачунара користи овај основни начин рада који се назива још и Фон

Нојманов модел (Von Neumann), према математичару који га је осмислио. Улазни

подаци уносе се путем улазне једнице, која их прослеђује меморији. Процесор их

одатле узима, обрађује, резултате и међурезултате враћа у меморију, одакле се

излазном јединицом саопштавају кориснику.



Сл. 1. Принцип рада рачунара - први приказ

Појам хардвер подразумева рачунарске компоненте, физички и опипљиви део

рачунара, тј. електричне, електронске и механичке делове од којих је рачунар

састављен.

Принцип рада рачунара:

Основни принцип рада рачунара: подаци се уносе путем улазних уређаја, обрађују се и

чувају у системској јединици, а потом приказују путем излазних уређаја.

ПЕРСОНАЛНИ РАЧУНАР

Лични рачунар или, како је већ одавно у нашем језику одомаћено, персонални

компјутер, од енглеског “personal computer”, како само име каже, намењен је личној

употреби, за разлику од сервера/послужитеља, које користи већи број људи

истовремено с различитих локација. Уколико немате намеру да често преносите

рачунар с једног места на друго, а при томе желите да однос цена/перформансе буде

максималан, тада користите десктоп рачунар.

У поређењу с лаптоп или таблет рачунарима, много је већих димензија, незгодан за

преношење, троши више електричне енергије, али има знатно боље перформансе.

УЛАЗНА

ЈЕДИНИЦА

МЕМОРИЈА

ИЗЛАЗНА

ЈЕДИНИЦА

ПРОЦЕСОР

ТОК ПОДАТАКА ОБРАДА ПОДАТАКА И УПРАВЉАЊЕ



Можемо рећи да десктоп рачунар бирају корисници којима треба рачунар бољих

перформанси, лако надоградивих, а притом им није битна потрошња електричне

енергије те немају потребе да га преносе или користе на местима где нема прикључка

на електричну мрежу.

ПРЕНОСНИ РАЧУНАР ИЛИ ТАБЛЕТ

Преносни или таблет рачунар употребљавају корисници који имају потребу да преносе

рачунар. Преносни рачунар, за разлику од таблета, по начину уноса података више

личи на персонални рачунар. За унос података се користе тастатура и миш, док се код

таблета унос података врши преко екрана осетљивог на додир (touch screen).

За разлику од персоналног рачунар, преносни и таблет рачунар су оптимизовани за

лако преношење, малу потрошњу на уштрб перформанси, могу се користити (одређено

време – док се не испразне батерије) без употребе прикључка на електричну мрежу.

Наравно, како бисмо припремили преносни или таблет рачунар за употребу без

енергетског прикључка, потребно је напунити батерије спајањем на електричну мрежу.

ПРЕНОСНИ ДИГИТАЛНИ УРЕЂАЈИ

Џепни рачунар (PDA – Personal Digital Assistant) је практично рачунар малих димензија,

који стаје на длан корисника. Лако се повезује с мобилним телефонима и добро је

решење за незахтевне кориснике. Директан превод с енглеског језика – лични

дигитални асистент - говори нам да је то рачунар за незахтевне кориснике који је више

асистент, са становишта својих могућности, а не нпр. радна станица – чије име

сугерише супериорност у могућностима и рачунарској снази у односу на џепни

рачунар, тј. личног дигиталног асистента.

Мобилни телефон је преносни електронски уређај који се користи за комуникацију на

даљину. У новије време овај мобилни уређај је еволуирао у мултифункционални

уређај. Додатне функције, као што су кратке текстуалне поруке (SMS), електронска

пошта, приступ интернету, регистрације контакта, калкулатор, сат, аларм, снимање и

приказивање фотографија, снимање и репродукција видео записа, слање и примање

мултимедијалних порука (ММS), снимање и репродукција звука итд. претворио је

мобилни телефон у веома користан уређај без којег активно учествовање и деловање у

модерном друштву није могуће.

Паметни телефон (Smartphone) је уређај настао синергијом, спајањем,

функционалности телефона, џепног рачунара, камере, фотоапарата и рачунара.



Паметни телефон за рад користи оперативни систем, који је подлога за развој

апликација. Неки од паметних телефона могу да се прикључе на засебни екран и

тастатуру, чиме се креира слично радно окружење као да користимо преносни или

десктоп рачунар. Неки од оперативних система су: Google Android, Symbian, Blackberry,

Plam Pilot, Windows Phone.

ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РАЧУНАРА

Као што смо већ навели, рачунар је функционално подељен на овај начин:

Сл. 2. Основни принцип рада рачунара - други приказ

Основни принцип рада рачунара: подаци се уносе у путем улазних уређаја, обрађују се

и чувају у системској јединици и приказују путем излазних уређаја.

Системска јединица

У системској јединици (кућишту) се налазе сви витални делови рачунара. Постоје два

основна типа кућишта:

Стоно (Desktop) кућиште је смештено на радном столу и хоризонталне је

оријентације.

Торањ (Tower) је вертикалне оријентације и може бити у три величине (mini -

tower, mid – tower, full - tower).

Матична плоча (Motherboard, МВО) је основни део рачунара на који су директно или

кабловима повезане остале компоненте. Уређаји се повезују на матичну плочу путем

сабирнице. Сабирница (енг. bus) служи за повезивање свих уређаја и осигурава проток

података и управљачких сигнала (комуникацију) између различитих уређаја путем

дефинисаних протокола. Протокол је "бонтон" протока података тј. начин на који је

дефинисана комуникација између уређаја.

Сабирнице, зависно од намене унутар рачунара, можемо поделити на:

УЛАЗНИ УРЕЂАЈИ ИЗЛАЗНИ УРЕЂАЈИ

СИСТЕМСКА

ЈЕДИНИЦА



серијске - USB, Firewire, итд.

паралелне - AGP, PCI, итд.

мешовите - HyperTransport, InfiniBand, PCIe, итд.

Централна процесорска јединица (CPU или процесор) је централни део рачунара,

његов „мозак“. Процесор управља свим осталим деловима рачунара, надгледа њихову

међусобну комуникацију и обавља аритметичко-логичке операције. Брзину процесора

изражавамо брзином такта и меримо у херцима (односно мегахерцима или

гигахерцима). Најпознатији произвођачи су Интел и АМД. Приручна меморија (Cache)

је предмеморија малог капацитета која има брзи приступ подацима. Чувањем дела

садржаја радне меморије у приручну меморију, убрзава се комуникација између

процесора и радне меморије. Микропроцесори користе три нивоа брзе приручне

меморије L1, L2 и L3 у којима се чувају подаци који се често користе.

ROM (Read Only Memory) је врста трајне, унутрашње меморије која служи искључиво

за читање. Пример је BIOS (Basic Input/Output System) програм који се налази у

посебном ROM-у на матичној плочи, а служи за учитавање оперативног система у радну

меморију.

RAM (Random Access Memory) је радна меморија у коју се приликом рада привремено

чувају програми и обрађени подаци. Омогућује читање и писање података, а гашењем

рачунара се брише њен садржај.

Тврди диск (Hard Disk) је место трајног складиштења података. Карактеришу га велики

капацитет, бржи рад у односу на оптичке уређаје, брзи приступ подацима и трајно

складиштење података. Разликујемо унутрашњи и спољашњи хард диск.

Дискетни уређај (Floppy Disk Drive) користимо за чување и читање података на

дискети. Капацитет дискете је 1,44МВ што је мало те је већ дуже времана ван употребе

као превазуђен.

CD-ROM уређај служи за читање CD медија.

DVD уређај служи за читање DVD дискова. Капацитет DVD диска креће се од 4,7 до 18

GB.

Звучна картица је уређај који служи за стварање и извођење звука на звучницима

рачунара.



Графичка картица је задужена за обраду слике и њен приказ на монитору. Поседује

свој графички процесор и сопствену меморију. Од особина наведених компоненти

зависи квалитет слике.

Модем омогућује комуникацију рачунара са другим, спољашњим, уређајима. Обично

га користима при повезивању рачунара на интернет.

Прикључци или портови су улази видљиви на задњој или предњој страни рачунара.

УОБИЧАЈЕНИ УЛАЗНИ/ИЗЛАЗНИ ПРИКЉУЧЦИ

Универзални серијски прикључак (USB) се користи за прикључивање разних уређаја

(миш, тастатура, спољашња меморија..).

Серијски прикључак користимо нпр. за спајање миша (означен с COM1 или COM 2).

Паралелни прикључак се користи за прикључивање локалног штампач (LPT1 или LPT2).

Мрежни прикључак се користи за прикључивање рачунара у мрежу.

Firewire се користи за повезивање рачунара и аудио – видео уређаја (дигитални

фотоапарати, дигиталне камере итд.)

ПЕРФОРМАНСЕ РАЧУНАРА

Фактори који утичу на брзину рада рачунара су:

Радни такт процесора, количина cache меморије и број језгара,

Количина уграђене радне меморије,

Графичка картица – количина меморије и процесор,

Радни такт сабирнице,

Број покренутих апликација – апликације користе ресурсе рачунара.

Процесор покреће апликације и извршава оне које су дефинисане, што доводи до

оптерећења, заузећа процесора. Како би процесор могао да извршава код апликације,

потребно је да се апликација учита у радну меморију. Сходно томе, покренута

апликација заузима одређену количину радне меморије. Што је више апликација

покренуто, веће је заузеће процесора и радне меморије. Управо зато, перформансе

рачунара зависе, како од процесора (радни такт, број језгара, cache меморија) и

количине радне меморије, тако и од броја покренутих апликација.



Брзина рада процесора мери се у херцима (Hz), а због великих радних тактова

данашњих процесора, изражава се у мегахерцима (MHz) или гигахерцима (GHz). Осим

од фреквенције, брзина рада процесора зависи и од броја операција које аритметичко-

логичка јединица (ALU) обави у једном такту.

МЕМОРИЈА И УРЕЂАЈИ ЗА СКЛАДИШТЕЊЕ ПОДАТАКА

ROM (Read Only Memory) је врста трајне, унутрашње меморије која служи искључиво

за читање. Пример је BIOS (Basic Input/Output System), програм који се налази у

посебном ROM-у на матичној плочи, а служи за учитавање оперативног система у радну

меморију.

RAM (Random Access Memory) је радна меморија у коју се, приликом рада,

привремено смештају програми и обрађени подаци. Омогућује читање и писање

података, а гашењем рачунара се брише њен садржај.

Мерне јединице: bit, byte, KB, MB, GB, TB.

Bit (Binary digit) је основна јединица којом меримо количину информација.

Бајт (Byte) или октет садржи осам битова.

1 КВ (килобајт) - 1024 В (приближно 1000 В)

1 МВ (мегабајт) - 1024 КВ (приближно 1000 КВ)

1 GВ (гигабајт) -- 1024 МВ ( приближно 1000 МВ)

1 ТВ (терабајт) – 1024 GВ (приближно 1000 GВ)

ОСНОВНИ ТИПОВИ УРЕЂАЈА ЗА ЧУВАЊЕ ПОДАТАКА

CD (Compact Disc) је оптички диск који се користи за чување података. Cтандардни

капацитет CD медија је 700МВ. CD-R служи за читање и писање података, а CD-RW за

читање и вишекратно писање.

DVD (Digital Versatile Disc) је оптички диск који се због већег капацитета (око 4,7 GВ)

већином користи за чување видео записа.



Blu-ray disk (BD) је оптички диск за чување података, наследник DVD-а. У зависности од

броја слојева (енг. layer) и капацитета појединог слоја, долази у различитим

капацитетима, већим од капацитета DVD-а. Тренутно, капацитет једног слоја креће се

између 27GВ и 33GВ, а укупни капацитет је производ броја слојева и капацитета слоја.

(коришћени извор: http://hr.wikipedia.org/wiki/Blu-ray_Disc)

Меморијска картица је врста flash меморије која се користи за чување података у

дигиталним камерама, мобилним телефонима, МР3 уређајима...

USB Stick је уређај који се примењује за чување података. Малих је димензија,

релативно великог капацитета, поуздан и брз. Припада врсти flash меморија које памте

и кад нису под напоном.

Разликујемо интерни (унутрашњи) тврди диск (Hard Disk) који је уграђен у рачунар и

екстерни (спољашњи) тврди диск који се одговарајућим кабловима повезује с

рачунаром, а најчешће се користи за пренос података с једног рачунара на други или

backup.

УЛАЗНИ И ИЗЛАЗНИ УРЕЂАЈИ

Улазни уређаји:

Миш (Mouse) је улазни уређај који олакшава рад у графичком корисничком окружењу

(GUI). Миш преноси покрете руке, а на екрану монитора приказује се показивач (mouse

pointer). Делимо их према начину преноса покрета, на механичке, који су све ређи јер

су их заменили оптички, а према начину повезивања, на жичне и бежичне.

Trackball за разлику од миша није покретан. Покрети руке се на екран преносе

котрљањем куглице која се налази на горњој страни уређаја.

Тастатуру (Keyboard) користимо за унос података и задавање наредби. Такође могу

бити жичне и бежичне.

Cкенер користимо за учитавање података (слике, текста...) са штампаног материјала у

рачунар. Резултат скенирања је слика, a уз посебне програме, уколико смо скенирали

текст, можемо као резултат добити и текст. Cофтвер за препознавање текста из слике

на енглеском се зове text recognition tool.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Blu-ray_Disc



Touchpad служи за пренос покрета руке, али за разлику од миша, у овом случају прстом

одређујемо позицију показивача.

Cветлосна оловка (Lightpen) служи за ручно уписивање линија на екрану, и притом

опонаша покрете миша. Повезана је с монитором.

Играчка палица (Joystick) се у првом реду користи у рачунарским играма. Њеним

покретима померамо објекте на екрану.

Микрофон је уређај који претвара звук у електрични сигнал који је могуће сачувати на

рачунар. Употребљава се за комуникацију играча у мрежним играма, заједно с веб

камером у видеоконференцијама, за претварање гласа у текст на рачунару и слично.

Веб камера је камера која шаље видео податке у облику прикладном за пренос путем

веб-а у стварном времену.

Дигитална камера, за разлику од аналогне, фотографије чува у дигиталном формату.

Можемо је спојити директно на рачунар и с ње учитати начињене фотографије.

Квалитет фотографија се изражава у мегапикселима. Што је број мегапиксела већи,

фотографија је квалитетнија, али и заузима више меморије.

Излазни уређаји:

Монитор приказује слику с рачунара. Другим речима, да немамо монитор, рад на

рачунару би практично био незамислив. Најчешће врсте, с обзиром на технологију

израде, су CRT и LCD. CRT монитори су већ дуго на тржишту и полако га напуштају

уступајући место другим технологијама. Засновани су на технологији катодних цеви.

LCD монитори користе технологију течних кристала. У поређењу са CRT мониторима,

LCD монитори троше мање електричне енергије, не зраче, цена им је виша, али због

мањих димензија за исту величину дијагонале екрана и привлачнијег дизајна те

довољно доброг квалитета слике (у данашње време приближно истог квалитета слике),

истискују CRT мониторе. Величина монитора изражава се величином дијагонале екрана

и мери се у инчима (''). Квалитет слике изражавамо појмом резолуције - бројем тачака

по ширини и висини екрана монитора (нпр. 1920 x 1080).

Пројектор (енгл. video bеаm) је уређај којим на платно или зид пројектујемо слику с

рачунара или самосталних уређаја попут DVD playera, Blu-ray playera итд.



Штампач (Printer) је уређај којим штампамо податке с рачунара на папир. Разликујемо

локални штампач (прикључен директно на рачунар) и мрежни штампач (има уграђену

мрежну картицу и спаја се директно на мрежу). Такође, штампаче разликујемо по

технологији штампе: иглични, ласерски, млазни, термални штампач и плотер (енгл.

plotter).

Иглични штампачи су најстарији, имају најнижу цену отиска, спори су, гласни и

већином су примерени за испис текста.

Ласерски штампачи су по технологији слични фотокопирним уређајима. Веома су

квалитетни, брзи, тихи и имају одличан квалитет отиска. Недостатак им је висока

почетна инвестиција (цена), као и цена резервоара за боју (енгл. toner).

Млазни штампачи (енгл. Inkjet), штампачи са мастилом, имају висок квалитет исписа

(нешто лошији од ласерског штампача), тихи су у раду и ниске почетне инвестиције.

Цена мастила, нарочито у боји, може бити у висини цене самог штампача. Отисак се

добија тоако што из резервоара мастила (енгл. cartridge) млазом гађају папир са око

50.000 капљица у секунди.

Плотер (енгл. plotter) се користи за штампање нацрта и цртежа већих димензија (до

А0). Веома су скупи, па се користе у професионалне сврхе, нпр. у пројектном бироу за

штампу техничких цртежа већих димензија.

Термички штампач (енгл. termal printer), како само име каже, оставља отисак на

папиру термичким деловањем. Користи папир осетљив на термичко деловање, малих

је димензија, бешуман у раду, релативно јефтин. Своју примену су нашли у услужним

делатностима, за штампање рачуна. Управо због његове примене добио је назив POS

принтер (printer of sale – штампач за штампање рачуна). Исто, примењује се и за

штампу резултата рачунања на калкулаторима, те због својих димензија као преносни

штампач.

Уређаји који су уједно улазни и излазни

Уређаји за чување података, због потребе записивања и читања података, спадају у

групу улазно/излазних уређаја.

Екран осетљив на додир (Touch screen) – има улогу улазног уређаја када му руком

задајемо наредбе на екрану, а излазног кад приказује резултате.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA



СОФТВЕР (SOFTWARE)

Софтвер је, за разлику од хардвера, неопипљиви део рачунара. Састоји се од низа

наредби, написаних према строго одређеним правилима. Програме пишу програмери

и при томе се служе различитим програмским језицима.

Типови софтвера:

Оперативни систем је скуп програма који управљају радом уређаја. Први рачунари

нису имали оперативни систем, него само програме који су се учитавали у рачунар

(пример: бушене картице). Данас, рачунари имају оперативни систем који се учитава у

радну меморију рачунара приликом његовог покретања. Оперативни систем је

платформа на којој се темељи рад рачунара. Унутар оперативног система инсталирају

се (и постају његов саставни део) управљачки програми (одговорни за функционисање

уређаја) и разни услужни програми (одговорни за функционалност рачунара).

Најпознатији оперативни системи данас су:

Microsoft Windows (XP, Vista, 7, 8 ...)

Linux (Debian, Ubuntu, Fedora, Knoppix,...)

Mac OS X (Cheetah, Panther, Snow Leopard,...)

Под појмом апликациони софтвер – услужни програми подразумевамо све програме

који кориснику служе за обављање различитих послова, решавање проблема.

Корисник га према личним потребама уграђује у рачунар. Управо од инсталираног

софтвера зависи функционалност рачунара. Често, услужни програми могу вредети

више од самог хардвера. Познајемо различе врсте софтвера, зависно од примене. Неки

од њих су:

Програм за обраду текста који служи за израду и обликовање текстуалних докумената,

уметање слика, графикона и табела. Примери таквог програма су MS Word, LibreOffice

и OpenOffice.org Writer.

Програм за израду табеларних калкулација користимо за различите врсте рачунских

операција, креирање графикона... Примери таквог програма су MS Excel, LibreOffice и

OpenOffice.org Calc.



Програмом за израду презентација креирамо слајдове с графичким и текстуелним

елементима. Тако израђену презентацију касније можемо приказивати као „slide show“

на пројектору приликом неког излагања. Примери таквог програма су MS PowerPoint,

LibreOffice и OpenOffice.org Impress.

Програмом за израду базе података управљамо збирком структурираних података.

Примери таквог програма су MS Access, LibreOffice и OpenOffice.org Base.

Уобичајени програми инсталирани на рачунару:

• канцеларијски програми - OpenOffice.org, Microsoft Office

• антивирусни програм – Avira, Sophos, Kaspersky, Antivir

• интернет прегледач: Mozilla Firefox, Microsoft Internet Explorer, Opera, Safari

• програми за обраду слике: Adobe Photoshop, Canvas, CorelDraw, Draw

ПРОГРАМИ ЗА ОЛАКШАВАЊЕ ПРИСТУПАЧНОСТИ РАЧУНАРА

Опцијама за проширење приступачности приступамо преко Старт Сви програми

Прибор Олакшани приступ (Start All Programs Accessories Ease of Access).

Лупу (Magnifier) користимо за повећавање дела екрана.

Сл. 3. Лупа (Magnifier)

Екранска тастатура (On-Screen Keyboard) – текст уписујемо помоћу миша притиском на

дугмад екранске тастатуре.

Сл. 4. Екранска тастатура (On-Screen Keyboard)



Приповедач (Narrator) чита текст који се налази на екрану рачунара, говори тренутну

позицију показивача и описује неке догађаје (нпр. поруке с упозорењима и грешкама

које генерише систем).

Препознавање говора (Windows Speech Recognition) – помоћу програма за

препознавање говора можемо нпр. диктирати своје документе, претраживати

интернет...



МРЕЖЕ

Рачунарску мрежу чине најмање два међусобно повезана рачунара, жично или

бежично, која могу да размењују податке, тј. комуницирају. Постоје многи разлози за

спајање рачунара у мрежу, а неки од њих су:

Размена података међу корисницима који имају приступ мрежи

Приступ заједничким уређајима, нпр. мрежни штампач, мрежни диск итд.

Омогућавање комуникације корисницима

Најраширенија и најпознатија мрежа данас је интернет. Има приближно две милијарде

корисника и сваким даном број корисника расте.

ВРСТЕ МРЕЖА

Врсте рачунарских мрежа према величини:

LAN (Local Area Network) – мрежа која покрива релативно малу површину –

повезује рачунаре у оквиру предузећа или домаћинства путем жице

WLAN (Wireless Local Area Network) – мрежа која покрива релативно малу

површину – повезује рачунаре у оквиру предузећа или домаћинства бежичним

путем.

WAN (Wide Area Network) - мрежа која покрива релативно велику површину –

повезује већи број рачунара и локалних мрежа.

Појмови клијент/сервер

Однос клијент - сервер дефинисан је на следећи начин: клијент шаље захтеве

(requests), а послужитељ (server) одговара (responds) на послане захтеве. Најпознатији

пример је интернет. Рачунар корисника које користи интернет шаље захтеве за

приступом одређеној страници (уношењем адресе веб странице у траку за адресе

(Address bar) интернет прегледача), а послужитељ одговара, затим се веб страница

учитава и приказује у интернет прегледачу на корисниковом рачунару као резултат

одговора послужитеља. Управо из овог примера видљиво је да комуникација између

клијента и послужитеља увелико зависи од брзине везе између њих. Зато ћете, кад

купујете приступ интернету, одабрати брзину приступа. Како је брзина приступа тј.

брзина комуникације ограничена, тако је ограничена и количина података које мрежа



може пропустити. Данас на пример, приликом куповине приступа интернету путем

мобилне мреже, приметићете да имате ограничену количину података у пакету, тј.

наплаћује се промет података.

Разлог томе је управо ограничена пропусност података мобилне мреже те, будући да

компаније које нуде приступ интернету путем мобилне мреже не желе да мрежа буде

загушена прометом, дестимулишу кориснике тако што наплаћују промет података. То

је био случај и са приступом интернету путем ADSL-а у самим почецима технологије.

Данас, кад су компаније развиле комуникациону инфраструктуру, пакет приступа

интернету не укључује количину промета података (већина пакета имају такозвани "flat

rate") већ само брзину приступа. Управо зато ћете, кад будете слушали или читали

вести о комуникационим технологијама, имати прилике да чујете како је битно

развијати комуникациону инфраструктуру.

Врсте рачунарских мрежа према архитектури:

Клијент-послужитељ (client-server) - на рачунар – послужитељ прикључени су

радни рачунари – клијенти

P2P (Peer to peer) - сви рачунари су равноправни. Сви чланови мреже,

истовремено су и клијенти и послужитељи.

ИНТЕРНЕТ, ИНТРАНЕТ, ЕКСТРАНЕТ

Интернет („мрежа над мрежама“) је глобални систем међусобно повезаних рачунара и

рачунарских мрежа који комуницирају путем IP групе протокола (TCP/IP). Иако је

започео као последица потребе за једноставном разменом података данас практично

да нема домена цивилизације у коју не задире. Примери:

Економија: интернет банкарство (плаћање рачуна, преношење финансијских

средстава, увид у стање на рачуну, увид у кредитну задуженост итд.), трговина

путем интернета (деонице, разна роба, интелектуалне услуге итд), итд.

Дружење: друштвене мреже, форуми, итд.

Информације: новински портали, блог, итд.

Здравство: дијагноза болести, здравствени прегледи (особа која живи на острву,

одређене прегледе за које је потребан доктор специјалиста може да обави на



даљину), заказивање специјалистичких прегледа (упути), размена медицинских

података, операције и праћење операције на даљину, итд.

Образовање: похађање online универзитета, веб странице с туторијалима,

савети стручњака, итд.

Интернет заиста има многе примене и огроман друштвени утицај, а можда најважнија

особина јесте размена информација, јер управо размена информација међу људима

омогућава сарадње. Сарадња резултира идејама и деловањем људи – истомишљеника

у стварном животу, а координирано деловање људи резултира друштвеном променом.

Интранет је приватна мрежа неке организације којој приступ имају само овлашћени

радници.

Екстранет је део интранета којем могу да приступају спољни сарадници.

ПРОТОК ПОДАТАКА

Download је појам који подразумева преузимање дигалних података с мреже, а upload

постављање дигиталног садржаја на мрежу. На пример, приликом преузимања

(скидања, енг. download) овог приручника са странице http://www.ITdesk.info на

рачунар, Ви сте преузели дигиталне податке, тј. приручник. Исто тако, када смо ми

завршили писање приручника, ми смо га поставили (upload) на мрежу.

Брзина преноса података (Bit rate) представља брзину којом подаци путују кроз

модем, мерену у bit/s (бит у секунди). Мерна јединица за проток дигиталних података

кроз мрежу bps. Број битова у секунди (енглески. bit per second) нам говори колико

битова се може пренети у секунди кроз мрежу.

1,000 bit/s rate = 1 kbit/s (један килобит или хиљаду битова по секунди)

1,000,000 bit/s rate = 1 Mbit/s (један мегабит или милион битова по секунди)

1,000,000,000 bit/s rate = 1 Gbit/s (један гигабит или милијарду битова по секунди)

(извор: http://en.wikipedia.org/wiki/Bit_rate)




Брзина података се може мерити или исказати и у byte per second. Како један бајт има

осам битова, такав је и међусобни однос између bps i Bp/s tj. bits per second и bytes per

second.

Начини спајања на интернет:

Спајање по потреби (Dial-up) начин приступа интернету користи модем (56к) и

телефонску линију.

Широкопојасни приступ (Broadband) карактеришу велике брзине преноса

података, стални приступ интернету, а тиме и ризик од неовлашћеног упада у мрежу.

Начини повезивања:

Мобилно – повезивање путем мобилне мреже (GPRS, EDGE, UMTS, HSPA)

Сателитско – обично се користи у деловима света где нема одговарајуће

инфраструктуре, односно где није могуће другачије приступити интернету.

Бежично (Wi-Fi) – подаци између рачунара се преносе путем радио таласа и

одговарајућих антена.

Кабловско – путем кабловског модема се прикључујемо на кабловску телевизијску

мрежу како би могли да је користимо за приступ интернету.

Широкопојани приступ (Broadband) карактеришу велике брзине преноса података,

стални приступ интернету, а тиме и ризик од неовлашћеног приступа мрежи. У

почецима широкопојасног интернета, због недовољно развијене инфраструктуре,

наплаћивао се промет података, али не и време проведено на интернету. Пре, кад се

користио приступ интернету путем телефонске линије, наплаћивало се време

проведено на интернету. Данас, у великим градовима, телекомуникациона

инфраструктура је развијена и више се не плаћа ни време проведено на интернету ни

количина података. Цена пакета широкопојасног приступа интернету зависи од

омогућене брзине приступа.



ICT У СВАКОДНЕВНОМ ЖИВОТУ

Под појмом ICT (Информациона и комуникациона технологија) подразумевамо сва

техничка средства која се употребљавају у сврху руковања информацијама и

омогућавања комуникације укључујући рачунаре, мрежни хардвер, комуникационе

водове и сав потребан софтвер. Другим речима, ICT се састоји од информационе

технологије, телефоније, електронских медија, свих типова обраде и преноса аудио и

видео сигнала те свих функција контроле и надгледања базираних на мрежним

технологијама.

ИНТЕРНЕТ СЕРВИСИ

Е-трговина (е-commerce) је облик трговине који купцима омогућује прегледање и

куповину неког производа путем интернета.

Е-банкарство (e-banking) корисницима омогућује контролу над рачунима (преглед

стања и промета), трансакције с једног рачуна на други, отплату кредита, доплату

кредита за мобилне телефоне... Предности су: уштеда времена (које би иначе провели

чекајући у реду пословнице), ниже накнаде за извођење услуга, могућност приступа 24

сата свакодневно итд.

Е-влада (e-government) подразумева коришћење информационих технологија да би се

грађанима пружио бољи приступ државним информацијама (Government To Citizens,

G2C).

Е-УЧЕЊЕ (E-LEARNING)

Е-учење се састоји од свих форми учења и/или преношења знања који се базирају на

електронским технологијама. Овај појам ће се најчешће користити за опис учења и/или

преношења знања који не садржи директан контакт учитељ-ученик и притом се

користе ICT технологије. Предности е-учења увелико се поклапају с учењем путем

књига, с тим да књиге долазе искључиво у текстуалном и сликовном облику на папиру,

док материјали за е-учење имају мултимедијалне могућности, као и могућност

праћења предавања на даљину у стварном времену. Примера ради, доктори медицине

могу да прате медицинске операције које се тренутно одвијају на другој локацији,

студенти могу да прате наставу која се тренутно одвија на другом универзитету.



Неке од предности е-учења за ученике:

прилагодљиво време, место и трајање учења,

доступност учења,

могућност неограниченог понављања предавања,

мултимедијално окружење (видео, аудио, текст),

смањени трошак улагања.

Неке од предности е-учења за професоре и образовне установе:

смањени трошкови одржавања наставе (смањени трошкови путовања и

смештаја, смањени или елиминисани трошкови просторија за одвијање наставе

итд.)

много већа база корисника образовних садржаја,

једном припремљени образовни садржај омогућава много мање временско

ангажовање наставног особља на њеном коришћењу

једноставна и лагана надоградња материјала, итд.

Неке од предности е-учења за друштво

Велики, готово непремостиви проблем традиционалног начина преношења знања јесте

велики трошак образовања по особи. Пружити образовање свакој особи у друштву

путем традиционалног начина (нпр. одлазак у школу) је готово немогуће. Појавом

информационих технологија отворила се нова могућност преношења знања која у

суштини са собом носи низак трошак образовања по особи. Управо у тој чињеници

огледа се главна предност е-учења за друштво. Образовање може бити доступно свима

уз врло ниске трошкове, може врло лако и једноставно да се надограђује и доступно је

24 сата свакодневно. Осим тога, као последица доступности образовања сваком члану

друштва, колективно знање лакше се шири међу његовим члановима што резултира

учинковитијим тржиштем рада, повећањем учинковитости постојећих пословних

субјеката и, у целости посматрано, конкурентнијом привредом.

"Е-учење је дефинисано као коришћење нових мултимедијалних технологија и

интернета ради побољшања квалитета учења, како би образовање било доступно

људима на местима ван домета добрих образовних установа, те да нове и иновативне

облике васпитања и образовања учини доступним за све људе." (Светски самит о

информационом друштву, 2007)1).

“Учење на даљину је "сазрело" и зарадило веродостојност и легитимитет као учинковит и делотворан метод за учење, кроз истраживање, евалуације и тестирања. (Distance learning has “come of age” and has earned credibility and



legitimacy as efficient and effective method for learning, through research, evaluation and testing.)

Учење на даљину је једини начин да се допре до великог броја радника на начин да је економичан, прилагодљив и учинковит за одрасле особе с ограниченим могућностима. (Distance learning is the only method to reach this large group of workers in ways that are cost-effective, scalable and effective for adults with limited opportunities.”) 2 _________________________________

1 Stetson University: Digital Literacy – The Great Divide: Blueprint for social-economic growth In developing nations; source: http://www.stetson.edu/business/fdc/media/Papers/BlueprintforSEdevelopmentVer02.doc

2 McCain, M.: Using the Internet to Teach Workplace Literacy Skills - Presentation to Annual National Summit The Sloan Center on Innovative Training and Workforce Development; source:

www.techvision21.com/team/McCain_2007_Using_the_Internet_to_Teach_Workplace_Literacy_Skills.ppt

РАД НА ДАЉИНУ (TELEWORKING)

Неки од фактора који условљавају рад на даљину (teleworking) су квалитетна

информатичка инфраструктура и добра информатичка писменост, врста посла који се

може обављати у већој или мањој мери с било којег места с рачунаром опремљеним

потребним програмима, запослени чији је однос према послу професионалан,

организованост компаније, тј. организација посла прилагођена оваквом начину рада

итд.

Неке предности рада на даљину:

компаније смањују режијске трошкове и трошкове надокнаде за превоз

запослених

уштеда времена за одлазак и долазак на посао

прилагођавање радних услова својим навикама - флексибилност

могућ је рад у удобности сопственог дома, тј. на месту које није канцеларија

нижи ниво стреса, уз услов добре организованости и координације, тј. протока

информација између запослених

изврсно решење за рад особа с инвалидитетом

Неки од недостатака рада на даљину:

физичка изолованост запослених - недостатак директног социјалног контакта с

колегама

http://www.stetson.edu/business/fdc/media/Papers/BlueprintforSEdevelopmentVer02.doc

http://www.techvision21.com/team/McCain_2007_Using_the_Internet_to_Teach_Workplace_Literacy_Skills.ppt



није предвиђен за свакога – потребна је извесна доза самоконтроле и

мотивације, тј. одговорности и професионалности у приступу раду и радним

задацима.

мања могућност напредовања у традиционалном смислу јер се губи вертикална

хијерархија у компанији, но ствара се хоризонтална хијерархија где нико није

изнад некога по позицији већ свако има своје задатке и обавезе које мора да

изврши.

мањи нагласак на тимском раду у традиционалном смислу, будући да се задаци

раде самостално, физички изоловано од других, али врло појачани нагласак,

управо због недостатка физичког контакта међу члановима тима, на тимском

раду у погледу комуникације, размене информација, обављања својих задатака

(други у тиму зависе, па свако треба да обави свој део одговорно и

професионално). На пример, програмер из Аустралије ради у тиму с

програмерима из Хрватске, Ирске и Америке, на развоју неког софтвера за

компанију из Азије. Координатор се налази у већини случајева на путу, јер врши

функцију координатора између матичне куће, наручиоца софтвера и програмера

који креирају потребан софтвер. Координатор, да ли посетом или на други

начин, има захтеве наручиоца, организује ко ће који део програмирати,

расподељује задатке и извештава матичну кућу о трошковима, преузетим

задацима, стању извршености итд. Програмери програмирају, свако свој део, и

при томе се међусобно координирају како би софтвер на крају имао укупну

функционалност.

Видљиво је да без обзира на то где се радници налазе, могу радити у тиму, но

круцијална је комуникација, размена информација, добра организација, као и

одговорност и професионални приступ раднима задацима.

ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА (Е-MAIL), ИНСТАНТ ПОРУКЕ (IМ) , ЗВУЧНА КОМУНИКАЦИЈА

ПРЕКО ИНТЕРНЕТА (VOIP), СТВАРНО ЈЕДНОСТАВНЕ ВЕСТИ (RSS) , ВЕБ ДНЕВНИК

(БЛОГ), ПОДКАСТ

Електроничка пошта (e-mail) подразумева пренос текстуелних порука путем интернета.

Путем прилога, могу се размењивати датотеке попут слика, мултимедије, докумената

итд. Адреса електронске поште састоји се од корисничког имена, знака @ („ат“; „при“)

и назива домена на којој је отворена email адреса (нпр. [email protected]).

IM (Instant Messaging) сервисе користимо за слање истовремених порука, односно

комуникацију у реалном времену. Осим текстуалне комуникације и видео позива,



омогућују и пренос датотека. Неки од популарних IМ сервиса су: Windows Live

Messenger, Skype, Google Talk.

VoIP (Voice over Internet Protocol) је назив за технологију која омогућује дигитализацију

и пренос звучне комуникације (и мултимедијалних сесија) путем интернета. Укратко,

путем VoIP-a омогућена је аудио/видео комуникација између корисника.

RSS (Really Simple Syndication) је скуп веб формата који се користе за странице које се

стално освежавају будући да се путем RSS-а могу заиста једноставно објављивати нове

информације, чланци, итд. RSS нам омогућава да уз помоћ посебних програма или

додатака читамо наслове и сажете вести. За корисника који има програм за читање RSS

канала је много једноставније јер не мора да посећује све портале који га занимају него

путем програма прима нове вести са њих, док је издавачу много једноставнија

дистрибуција вести крајњем кориснику који их прати путем њиховог RSS канала.

Блог (wеb log) је облик интернет записа у којем корисник пише о некој теми. Могу бити

лични (форма интернет дневника), тематски, у облику часописа. Блогови су популарни

јер крајњи корисници не морају имати напредна информатичка знања, нити знања

израде веb странице да би били присутни на интернету и писали о темама које их

занимају. Блоговима је увелико олакшана размена интереса, идеја, мишљења, итд.

Podcast (POD-Personal On Demand + Broadcast) је дигитална датотека која садржи аудио

или видео садржај. Дистрибуирају се путем интернета користећи RSS технологију.

ВИРТУЕЛНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Појам „виртуелна заједница“ подразумева групу људи који комуницирају путем

друштвених мрежа, форума, IМ сервиса, блогова. Зовемо је заједницом, будући да

група људи, сходно својим интересима, учествује у групама те тиме формира

заједницу, а виртуелна је јер не укључује физички контакт већ се одвија путем IC

технологија.

Друштвене мреже (Social Networks) су бесплатни online сервиси који корисницима

пружају различите начине презентације и комуникације. Неке од популарнијих

друштвених мрежа су My Space, Facebook, Twitter...



Форум је услуга која корисницима омогућује размену мишљења. Могли бисмо да га

упоредимо са огласном таблом на коју учесници остављају своје поруке, а други их

коментаришу.

MMO (Massive Multiplayer Online) су мрежне игре које путем интернета игра велики

број играча. Један од поджанрова MMO-a je MMORPG (Massive Multiplayer Online Role-

Playing Game), а његов најпопуларнији представник је игра Warcraft.

Chat room је веб страница или дeо вeб странице која омогућује размену информација у

стварном времену. За разлику од instant messaging софтвера не захтева инсталацију на

рачунар, већ рачунар с вeб прегледачем и везом на интернет.

Записи објављени на блогу називају се постовима испод којих посетиоцима може бити

омогућено коментарисање. Осим текста, могућа је размена мултимедијалних датотека

попут фотографија или видео материјала. На веб страницама које нуде овакву врсту

услуге, потребно је отворити налог како бисте могли да делите своје текстове, слике,

видео, итд. Обично, ако само желите да прегледате садржај, није потребно да отварате

налог.

Најпопуларнији сервис за размену видео записа је You Tube.

Сервиси за размену слика или фотографија – Photobucket, Flickr, lol cats, итd.

Једна од главних особина интернета је проток информација. Управо зато информације

представљају вредност и данас компаније траже начине како да дођу до информација

путем интернета. На пример, Google претраживач не наплаћује претраживање, но

сваки пут кад нешто унесете у претраживач, ви сте заправо информисали претраживач

шта вас занима, који су ваши интереси. Управо у складу са том информацијом, Google

вам приказује огласе који би могли да вас интересују и ту "бесплатну услугу" сте

платили одавањем информације, а њима омогућили зараду путем оглашавања. Други

пример су online заједнице. На online заједницама ви отварате кориснички налог који

попуњавате више или мање личним информацијама. Често ћете имати прилику да

прочитате како је неко нпр. добио отказ јер је на Twitter-у оставио негативне коментаре

о шефу или фирми за коју ради. Још једна карактеристика интернета јесте да кад

једном објавите неку информацију, врло ју је тешко, ако не и немогуће, уклонити.

Управо зато треба водити рачуна о подацима који се објављују на друштвеним

мрежама. Требало би избегавати дељење информација о датуму и месту рођења,

адреси, телефонском броју, планираном годишњем одмору и у сигурносним

поставкама ограничити приступ корисничком профилу. Исто, треба припазити и на



услове коришћења, уговор на који пристајете кад отварате кориснички налог, јер

управо тим уговором је дефинисано на који начин компанија – власник друштвене

мреже, може поступати с подацима које сте објавили путем њихове друштвене мреже.

Исто, потребно је имати на уму да кад комуницирате с неким на интернету, ви заиста

не знате ко је та особа заправо. Врло је лагано претварати се и управо та чињеница

додатно упозорава да је потребно бити врло опрезан приликом давања информација.

Посебно морају да пазе родитељи јер је децу лако преварити. Како заштити децу на

интернету је посебна тема и од великог значаја, те смо зато на нашој страници

www.ITdesk.info/hr/sigurnost-djece-na-internetu посветили посебну пажњу управо тој теми.

http://www.itdesk.info/hr/sigurnost-djece-na-internetu



УТИЦАЈ НА ЗДРАВЉЕ

Ергономија је научна дисциплина која се бави проучавањем човека и предмета који га

окружују да би нам пружила решења и смернице на који начин и што учинковитије те

предмете прилагодити човеку.

Најчешћи здравствени проблеми повезани са коришћењем рачунара:

неисправан рад с тастатуром и мишем - уганућа (ишчашења) / RSI (Repetitive

Strain Injury)

треперење екрана или непрописна удаљеност - оштећење вида

неисправно седење и коришћење неприкладних столица - проблеми с кичмом

(положај рачунара, стола и столице утичу на држање тела)

важан утицај имају коришћење вештачког светла, количина светла, смер

светла…

Просторије за рад је важно правилно осветлити. Шести део норме ISО 9241

препоручује:

општа јачина осветљености – 300-500 лукса

локална расвета – контролисана од стране оператера

контрола одбљеска – избегавање великих контраста, коришћење преграда и

застора

У условима лоше расвете, особа се брже умара (очи боле и сузе, умор у глави од

непотребног напрезања...) а тиме приметно пада и продуктивност. Може резултирати и

трајним оштећењима вида. Управо зато, било код куће или у канцеларији, јако је битно

имати одговарајућу расвету.

Расвета је само један од фактора који утичу на здравље, а тиме и на продуктивност.

Правилан распоред опреме, стола и столице знатно утичу на положај тела приликом

рада на рачунару, а тиме и на настали умор. Често, дуготрајно неправилно држање

тела може узроковати трајне здравствене проблеме с кичмом и зглобовима.



Правилан распоред опреме:

монитор мора бити удаљен од очију најмање 50 cm

тастатура мора да се налази испред – ручни зглобови су притом у равном

положају

миш се налази одмах до тастатуре – подлактице су паралелне са столом

столица треба бити прилагодљива (седиште и наслон) и мора да има наслон за

руке

Препоручује се:

правити паузе у раду, устати и прошетати се, често мењати положај (5 - 10

минута сваких сат времена)

редовна бежба

одморити очи погледом у даљину (сваких 20 минута), одморити руке (сваких 15

минута)



УТИЦАЈ НА ОКОЛИНУ

Многе рачунарске компоненте могу да се рециклирају. Специјализоване компаније за

рециклирање рачунара искоришћавају употребљиве компоненте и на сигуран начин

одлажу опасне материјале. Неки произвођачи рачунара и сами нуде могућност

рециклирања – понуде „стари за нови рачунар“.

У Хрватској, уколико имате електронски отпад, можете путем претраживача сазнати

које фирме нуде услуге збрињавања електронског отпада. Све што треба је да у

претраживач унесете појмове "електронски отпад" или "збрињавање електронског

отпада" и погледате понуђене контакте.

Оно на шта би увек требало пазити је рециклирање папира. Требало би да што више

користимо електронску документацију и штедимо на папиру. Не треба заборавити

тонере и патроне мастила које је могуће поново пунити.

Сл.5. Контролна табла (Control Panel) – Опције уштеде енергије

Енергија је један од кључних чинилаца у одрживом развоју друштва те учинковито

располагање енергијом има посебну важност. Оно се врши, како на макро тако и на



микро нивоу. У погледу рачунара, располагање енергијом је интегрисано у сваки

озбиљан оперативни систем, и оно нам омогућује да подесимо наш рачунар с циљем

уштеде енергије.

Опцијама за уштеду енергије приступамо на следећи начин: Старт Контролна табла

Систем и сигурност Избор напајања (Start Control Panel System and Security

Power Options).

Опцијом Подешавање искључивања екрана (Choose when to turn off the display) –

монитор се гаси након одређеног времена неактивности. Монитор, када је укључен,

просечно троши 60 W (толико троши једна сијалица), а у мировању неколико вати.

Подешавање времена мировања (Change when the computer sleeps) – овом поставком

одређујемо време (неактивности) након којег рачунар прелази у стање мировања.

Стони рачунар, када је укључен, може трошити више стотина вати (око 5 сијалица). У

мировању та вредност пада на неколико вати.

Сл.6. Контролна табла (Control Panel) – промена поставки плана уштеде енергије



ЗАШТИТА ПРИЛИКОМ КОРИШЋЕЊА ICT ТЕХНОЛОГИЈЕ

Информациона сигурност се дефинише као:

очување поверљивости, интегритета и расположивости информације

мере информационе безбедности су правила заштите података на физичком, техничком и организационом нивоу.

Аутентификација корисника подразумева идентификацију корисника да би му се

омогућио приступ неком садржају (подацима). На пример, ако путем претраживача

желимо да проверимо електронску пошту, за приступ налогу морамо да унесемо

корисничко име (енг. username) и лозинку (енг. password). Уколико су подаци тачно

унети, приступ нам се одобрава. Лозинке је из сигурносних разлога потребно чувати

поверљивима. Лозинка није ништа друго до кључ (попут кључа за приступ вашем стану

или аутомобилу) који омогућује приступ. Како верујемо да не бисте делили ваше

кључеве од стана или аута било коме, тако не треба делити ни своју лозинку. Исто,

многи данас имају противпровална врата с бравама чије кључеве је тешко копирати, а

све с циљем заштите од неовлашћеног упада у стан. С истим опрезом потребно је

креирати лозинку. Што је лозинка компликованија, теже ју је пробити и мања је

вероватноћа да ће неко неовлашћено приступити вашим подацима.

При одабиру лозинке саветује се коришћење интерпункцијских знакова, бројева као и

комбиновање великих и малих слова. Препоручује се минимална дужина од 8 знакова

(краће лозинке је лакше пробити). С времена на време, лозинку је потребно

променити. На тај начин се смањује могућност њеног откривања. Најчешће грешке

приликом одабира лозинке су:

коришћење речи из речника

лозинке базиране на личним подацима попут имена или датума рођења, месту запослења и сл.

знакови који иду редом: 123, qwertу , итд.

Како одабрати добру лозинку:

1. одаберите неку реченицу: нпр. IТdesk.info – пројект рачунарске е-едукације са

слободним приступом

2. узмите прва слова: и.ипрессп



3. додајте бројеве: рецимо на IТдеск-у је представљена основна рачунарска

едукација у 7 целина, од којих свака целина има отприлике 3 видео

презентације: 7и.ипрессп3

4. одаберите слова: 7и.ипрессП3 и добили сте лозинку који је тешко пробити а

можете је лако запамтити - комбинација је бројева, великих и малих слова, и

има 11 знакова.

СИГУРНОСТ ПОДАТАКА

Сваки податак се може изгубити и зато га је потребно имати на више места. Замислите

да рецимо изгубите личну карту, а да подаци о вама постоје искључиво на њој.

Губитком личне карте ви бисте практично изгубили идентитет. Но, будући да полиција

има ваше податке није проблем извадити нову. Чињенично, подаци о вама се налазе

не само на личној карти, већ постоји и њихова копија у полицији. Пример наглашава

важност постојања копије података, како би се у случају губитка података с једног

медија подаци могли добити из друге копије. Појам backup означава поступак којим из

оригиналних података (датотека, програма) израђујемо копије. На тај начин чувамо

податке у случају да се оригинални извор података оштети или изгуби. Електронске

податке можемо сачувати на неком другом серверу, магнетној траци, хард диску,

DVD-у или CD-у, итд.

Заштитни зид (Firewall) је програм (или мрежни уређај) који користимо за контролу

овлашћеног и за заштиту од неовлашћеног приступа рачунару. Сликовито речено,

рачунари се спајају у мрежу путем порта (у преводу с енглеског "лука“). У рачунарском

свету, појам порт – прикључак, се користи за опис мрежних прикључака рачунара путем

којих је могуће спајати рачунар на мрежу или некоме спојити се на ваш рачунар с

мреже. Путем портова се одвија сав промет подацима између рачунара и остатка

мреже. Контролом портова контролишемо проток података с нашег рачунара према

мрежи и обрнуто. Контролу вршимо путем заштитног зида - неке портове отварамо,

неке затварамо, на некима привремено допуштамо промет, итд.

Да бисмо податке заштитили од неовлашћеног приступа и крађе, користимо

корисничко име и лозинку који потврђују наш идентитет у рачунарском свету и

онемогућују неовлашћени приступ подацима. Исто, уколико је потребно да се накратко

удаљимо од рачунара, потребно је да га закључамо. Рачунар закључавамо у менију

Старт, притиском на стрелицу поред тастера Искључи рачунар (Shut Down) и одабиром

опције Закључај (Lock).



Сигурносни кабл се користи као мера заштите/одвраћања од крађе преносних

рачунара.

МАЛИЦИОЗНИ ПРОГРАМИ

Злоћудни софтвер (Malware) је софтвер који се на неприметан начин инфилтрира, да

ли грешком корисника или због мањкавости оперативног система и програмске

подршке, у оперативни систем где прави неку врсту штете. Под злоћудни софтвер

спадају:

Вирус - злонамеран програм с могућношћу ауторепликације. У рачунару тражи

друге датотеке настојећи да их зарази, а крајњи циљ му је ширење на друге

рачунаре. Зависно од злонамерног кода који садржи, узрокује веће или мање

штете на рачунару.

Црви, као и вируси, поседују могућност ауторепликације, али не могу да заразе

друге рачунаре. Обично им је намена преузимање контроле над рачунаром и

омогућавање удаљене контроле отварањем тзв. задњих врата (backdoor).

Тројански коњи могу бити представљени у облику игре или датотеке у e-mail

прилогу које након покретања на рачунар инсталирају апликацију с различитим

наменама, као нпр. омогућавање удаљене контроле над рачунаром, брисање

података, ширење вируса, слање spam-а са зараженог рачунара ... За разлику од

вируса и црва, не реплицира се и потребно га је покренути тј. није аутономан.

Spyware је програм који неовлашћено прикупља податке о кориснику рачунара,

одакле је и добио назив. Најчешће заразе spyware-ом догађају се приликом

посете сумњивим страницама с илегалним или порнографским садржајима.

Adware је програм који се користи скупљеним подацима о кориснику да би на

основу њих на наметљив начин приказивао рекламе. Обично се манифестује

искакањем мноштва прозора који искачу (pop-up windows)

Hoax су лажне поруке које се шире е-mailom с циљем преваре корисника. Циљ

им је или да добију податке, рецимо о банковном рачуну корисника, или да

наговоре корисника да им уплати неке накнаде како би остварили добитак на

лутрији, на коју се никад нису пријавили, или уплатити трошкове трансфера

новца из некакве егзотичне земље, а за узврат ће добити позамашну награду,

итд.

Како бисмо демистификовали злоћудне програме потребно је објаснити да су

злоћудни програми ништа друго до рачунарски програми. Као и било који други

рачунарски програм, мора се инсталирати на рачунар (оперативни систем) како би



деловао. За сад нећемо правити разлику између злоћудних и осталих програма и

размишљаћемо на начин да је то само рачунарски програм. Узевши то у обзир,

поставите себи следећа питања:

Питање: Уколико желим да инсталирам рачунарски програм, на који начин то

могу да урадим?

◦ Одговор: Морамо имати инсталацију/инсталацијску датотеку програма.

Питање: Како могу да набавим/дођем до инсталације рачунарског програма?

◦ Одговор: Инсталација се може наћи на CD/DVD медију, USB stick-у, мрежном

диску, интернету (потребно преузети инсталацију), у електронској пошти ...

путем било којег електронског медија способног за чување дигиталних

података и комуникацију с рачунаром!

Управо из питања и одговора видљиво је на које све начине се можете заразити

злоћудним програмом. За разлику од легалних и незлоћудних програма, злоћудни

програми су направљени тако да их не морате тражити тј. трудити се да дођете до њих,

не морате имати никаква рачунарска знања да би их инсталирали, шта више, што мање

знате то боље за њих. Зато, што више знате, уз употребу професионалних програма за

заштиту од злоћудних програма, већа је вероватноћа да ћете бити сигурни од заразе.

На крају, један савет на који начин се додатно можете заштитити од злоћудних

програма. Како смо већ навели, злоћудни програми су ништа друго до рачунарски

програми и морају се инсталирати на рачунар како би деловали. Да би се било који

програм инсталирао на рачунар, особа која инсталира мора бити улогована на

корисничком налогу који има администраторска овлашћења. Једино путем

корисничког налога с администраторским овлашћењима је могуће инсталирати

рачунарски програм. Сходно томе, уколико сте улоговани на кориснички рачун који

нема администраторска, већ лимитирана овлашћења (нема овлашћења за инсталацију

рачунарских програма), злоћудни програм, као и сваки други програм се не може

инсталирати. Тако да из свега реченога можемо направити абецеду сигурности:

приликом свакодневног коришћења рачунара (нарочито приликом коришћења

интернета) немојте користити кориснички налог с администраторским

овлашћењима, већ лимитирани кориснички налог, који нема овлашћења за

инсталирање програма. Администраторски кориснички налог користите само

кад желите да администрирате систем.



користите професионалне програме за заштиту од злоћудних програма, нису

скупи, 1500 до 3000 динара годишње, а дају комплетну заштиту. Обавезно

редовно ажурирајте ваш програм за заштиту.

едукујте се, јер ништа вас не може заштитити од несмотреног коришћења

рачунара. Пазите на електронску пошту коју примате јер морате уочити ако је

сумњивог карактера, пазите које интернет странице посећујете јер над тиме

имате само ви контролу, све спољне медије које прикључујете на рачунар

проверите с програмом за заштиту од злоћудних програма јер само ви то

можете, пазите које програме инсталирате на рачунар (немојте користити

пиратски софтвер) и сл.



ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА

Ауторско право (Copyright) је право којим аутор штити своје интелектуално

власништво. Уколико неко жели да користи такво ауторско дело, дужан је да поштује

права под којима је аутор, као власник, дозволио коришћење његовог дела (плаћање

накнаде, навођење изворника, итд.). Коришћење ауторског дела је решено лиценцом,

а корисника упућује и обавезује путем EULA.

EULA (End User Licence Agreement) је уговор о лиценци софтвера за крајњег корисника.

Управо тим уговором су регулисана сва права и обавезе. ЕULА ће бити приказан

приликом инсталације програма те пристанком на ЕULА (притиском тастера "Cлажем

се", тј. "I agree") сложили сте се и законски обавезали на поштовање услова из уговора.

Како се уверити да користимо легалан програм? На пример, након инсталације

оперативног система Windows, потребно га је активирати. Активацијом се проверава да

ли је серијски број/идентификациони број исправан, односно да ли је оперативни

систем аутентичан.

Идентификациони број производа (PID) је број који се испоручује заједно с легално

купљеним софтвером и који је потврда изворности програма. Сваки произвођач

софтвера има свој начин провере легалности копије софтвера који сте купили. Већином

се своди на проверу путем интернета, тј. активацијом и/или регистрацијом путем

интернета, надоградњом програма путем интернета, или пружањем квалитетне

корисничке подршке коју немају особе с нелиценцираним програмом, итд.

Shareware је појам који подразумева бесплатно коришћење софтвера (испробавање) кроз одређени период, након којег производ треба купити ако се жели даље користити.

Бесплатни програми (freeware) је софтвер бесплатан за личну употребу.

Програми отвореног кода (open source software) је назив за софтвер чији је код доступан свима заинтересованима за проучавање, измену и даљу дистрибуцију.

На страници www.ITdesk.info/hr/besplatni-programi/ можете сазнати који су то

бесплатни програми помоћу којих се можете у потпуности укључити у дигитални свет:

оперативне системе, канцеларијске пакете, интернет прегледаче, е-mail клијенте,

програме за сажимање (компримовање) података, програме за репродукцију видеа и

звука, мултимедијални кодек, програме за рад с фотографијама и графичким

датотекама. Неки од програма наведених на тој страници су и отвореног кода.

http://www.itdesk.info/hr/besplatni-programi/



ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЛИЧНИХ ПОДАТАКА

ИЗВОР: http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/305952.html

Према Закону о заштити личних података, “Лични податак је свака информација

која се односи на идентификовану физичку особу или физичку особу која се може

идентификовати (у даљем тексту: испитаник).

Обрада личних података је свака радња извршена на личним подацима, било

аутоматским средствима или не, прикупљање, снимање, организовање, спремање,

прилагођавање или измена, повлачење, увид, коришћење, откривање путем преноса,

објављивање или на други начин учињених доступним, сврставање или

комбиновање, блокирање, брисање или уништавање, те извршавање логичких,

математичких или других операција с тим подацима.

Водитељ збирке личних података - физичка или правна особа, државно или друго

тело које утврђује сврху или начин обраде личних података.

Испитаници морају дати сагласност за обрадом његових/њених података у

одређене сврхе.

Лични подаци смеју су прикупљати само:

уз дозволу испитаника, у сврху с којом је испитаник упознат и која је изричито

наведена

у случајевима предвиђеним законом

морају бити битни за постизање одређене сврхе и не смеју се прикупљати у

обиму већем него што је нужно “

Основна права испитаника:

Испитаник има право да у свако доба одустане од дате дозволе и да затражи

престанак даље обраде.

Испитаник има право да се успротиви обради личних података у сврхе маркетинга.

Лични подаци се без пристанка испитаника смеју обрађивати за потребе

историјске, статистичке или научне сврхе, ако су пре тога деперсонализовани.

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/305952.html



Корисници и водитељи збирке личних података:

1. Доставити потврду да ли се лични подаци испитаника обрађују или не

2. Обавестити у разумљивом облику о подацима чија је обрада у току и о извору

тих података

3. Омогућити увид у евиденцију збирке личних података и увид у личне податке

4. Доставити изватке, потврде или исписе личних података (испитаника) с

назнаком сврхе и правног темеља прикупљања, обраде и коришћења тих

података

5. Доставити испис података о томе ко је и за које сврхе и по којој правној

основи добио на коришћење податке (испитаника)

6. Дати обавештење о логици аутоматске обраде података (испитаника)

7. На захтев испаника или ако сам уочи да су подаци непотпуни, нетачни или

неажурни, Водитељ обраде дужан је да допуни, измени или избрише

непотпуне, нетачне или неажурне податке

8. О извршеној допуни, измени или брисању непотпуних, нетачних или

неажурних података Водитељ обраде дужан је у року од 30 дана да обавести

особу на коју се подаци односе

9. Унапред обавестити испитаника о намераваној обради личних података у

сврхе маркетинга.



ИЗ РЕЦЕНЗИЈЕ

Приручник „Основни појмови информационе и комуникационе технологије“, иако по обиму

тек на неколико десетина страна, драгоцена је литература свима који чине прве кораке на путу

е-писмености којим човек даншњице неминовно хода кроз целоживотно образовање. Оно је

људско право, али и обавеза која постаје начин живљења.

Аутори су с великим умећем, у тако малом обиму, успели да обухвате и сублимирају изузетно

комплексну грађу у читаоцу питкој форми, провокативно упућујући на истраживање и даље

откривање. Приручник је чврст ослонац темељних знања која ће вредном читаоцу омогућити

да се отисне у свет информационих и комуникационих технологија чији се напредак више не

мери годинама већ данима.

Дејан Крецуљ, MSc.



Овај приручник је намењен за учење уз материјале

објављене на следећим линковима:

* Скрипта:

www.itdesk.info/srp/e-edukacija/Osnovni pojmovi informacione i komunikacione tehnologije skripta.pdf

* Пробни испит:

www.itdesk.info/srp/e-edukacija/primer ispita/primer ispita modul 1.pdf

* Видео-презентација која приказује решавање примера испита:

www.itdesk.info/srp/resenje-primera-ispita-modul-1/

* Квизови који корисници/це сами решавају:

www.itdesk.info/srp/osnovni-pojmovi-it-a-kviz1/



(за отварање линка који се налази унутар .pdf документа притисните лево дугме миша на горе

наведени линк. Веб страница на коју линк показује ће се отворити у интернет прегледачу који

имате инсталиран на рачунару.)

http://www.itdesk.info/srp/e-edukacija/Osnovni%20pojmovi%20informacione%20i%20komunikacione%20tehnologije%20skripta.pdf

http://www.itdesk.info/srp/e-edukacija/primer%20ispita/primer%20ispita%20modul%201.pdf

http://www.itdesk.info/srp/resenje-primera-ispita-modul-1/

http://www.itdesk.info/srp/osnovni-pojmovi-it-a-kviz1/





ОПШТИ УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА:

Веб страницу www.ITdesk.info је покренуло удружење „Отворено друштво

за размену идеја - ОДРАЗИ“ у склопу активног промовисања људског

права на слободан приступ информацијама те људског права на едукацију.

Слободно копирајте и дистрибуирајте овај документ, уз услов да не мењате

ништа у њему!

Над свим програмима и услугама наведеним на беб страници ITdesk Home на веб адреси ITdesk.info искључиво право поседују њихови аутори/ке. Microsoft, Windows, и Windowsxx су

регистровани заштитни знаци компаније Microsoft Corporation. Остали заштитни знаци коришћени на ITdesk Home веб страницама су искључиво власништво њихових власника/ца.

Уколико имате питања везана за употребу или редистрибуцију било којег програма, молимо

контактирајте ауторе/ке дотичног програма. Сва додатна питања пошаљите на [email protected].

__________________________________

Ове веб странице садрже линкове на остале веб странице или изворе. ITdesk.info team НИЈЕ одговоран за текстуални и/или рекламни садржај, односно за производе који су на тим веб

страницама/изворима понуђени, као што НИЈЕ одговоран ни за садржај који је путем њих доступан; могућност коришћења или тачност садржаја. Линкове користите на сопствену

одговорност. Такође, ITdesk.info team не гарантује:

да је садржај на овим веб страницама ослобођен од грешака или погодан за сваку сврху,

да ће ове веб странице или веб услуге функционисати без грешака или прекида,

да ће бити одговарајући за ваше потребе,

да имплементација таквог садржаја неће нарушавати патенте, ауторска права, заштитни

знак или остала права неке треће стране.

Уколико се не слажете с овим општим условима коришћења или ако нисте задовољни веб страницама које пружамо, прекините с коришћењем овиh веб страница и веб услуга. ITdesk.info

team није одговоран вама, ни трећим особама за било коју насталу штету, била она директна,

индиректна, случајна или последична, повезана с или произлазећа из ваше употребе, погрешне употребе ових веб страница или веб услуга. Иако ваше потраживање може бити базирано на

гаранцији, уговору, прекршају или неком другом правном упоришту, независно од наше

обавештености о могућности настанка такве штете, ослобађамо се сваке одговорности.

Прихватање ограничења наше одговорности нужан је предуслов коришћења ових веб страница

и веб услуга.

Сви софтвери наведени у овом или другим документима објављеним на страници ITdesk.info су

наведени само за едукативне сврхе или као пример те ми, на било који начин, не преферирамо

наведени софтвер у односу на неки други софтвер. Било коју изјаву да неки наведени софтвер преферирамо у односу на други, који се спомиње или не спомиње у материјалима, сматраће се

као лажни исказ. Нашу изравну и безрезервну подршку имају једино софтвери отвореног кода

(open source) који омогућују корисницима/цама да без препрека постану дигитално писмени,

користе рачунар и учествују у модерном информатичком друштву.


mailto:[email protected]

– пројекат рачунарске е-едукације

са слободним приступом

Издавач:

Отворено друштво за размену идеја

(ОДРАЗИ), Загреб

ISBN: 978-953-7908-13-3

О̧̧̮̩̜̐ п̡̩̦̩̜̐ ̵̷̧̧̜̩̭̦̜̩̍е ̜ ̢̩̦у̷̧̢̧̜̜̩̍е...

Documents

Transcript of О̧̧̮̩̜̐ п̡̩̦̩̜̐ ̵̷̧̧̜̩̭̦̜̩̍е ̜ ̢̩̦у̷̧̢̧̜̜̩̍е...