ПРОГРАМ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ВРШАЦ 2015-2020 · 1...

1

ПРОГРАМ РАЗВОЈА ТУРИЗМА

ОПШТИНЕ ВРШАЦ

2015-2020

(Нацрт)

Вршац, јул 2015.

2

САДРЖАЈ

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ................................................................................................................... 6

Методологија рада ....................................................................................................................... 7

1. ОПШТИ ПРИСТУП ДЕСТИНАЦИЈИ .................................................................................. 8

1.1. Општи и демографски подаци ............................................................................................. 8

1.2 Природни ресурси .................................................................................................................. 9

1.2.1 Вршачке планине .......................................................................................................... 10

Река Караш .............................................................................................................................. 12

Делиблатска пешчара ............................................................................................................ 12

1.2 Климатске карактеристике ............................................................................................ 13

1.3 Кратак историјат општине ........................................................................................... 13

1.4 Културно-историјско наслеђе ....................................................................................... 14

Вршачки замак ....................................................................................................................... 14

Музеј........................................................................................................................................ 15

Библиотекe .............................................................................................................................. 16

Биоскопи ................................................................................................................................. 16

Позориште .............................................................................................................................. 17

Штампарство и издаваштво .................................................................................................. 17

КОВ ......................................................................................................................................... 18

Књижевни живот .................................................................................................................... 18

Ликовно стваралаштво .......................................................................................................... 18

Знаменити Вршчани .............................................................................................................. 19

Вршац, као мултинационална средина ................................................................................ 19

Културни центар Вршац ........................................................................................................ 19

Дом омладине ......................................................................................................................... 20

1.5 Саобраћај и инфраструктура ......................................................................................... 20

Друмски саобраћај ................................................................................................................. 20

Железнички саобраћај ........................................................................................................... 20

Ваздушни саобраћај ............................................................................................................... 20

Ваздухоповна академија ........................................................................................................ 21

Водни саобраћај ..................................................................................................................... 21

Водовод ................................................................................................................................... 22

Канализација........................................................................................................................... 22

Електро инфраструктура ....................................................................................................... 22

3

Телекомуникациони систем .................................................................................................. 22

1.6 Туристичка инфраструктура ......................................................................................... 23

Вршачко језеро ....................................................................................................................... 23

Базени за купање .................................................................................................................... 23

Центар Миленијум ................................................................................................................. 23

Канал ДТД ............................................................................................................................... 24

Ловишта .................................................................................................................................. 24

1.7 Привреда ......................................................................................................................... 25

2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА..................................................................................... 26

2.1 Стање смештајних капацитета ............................................................................................ 27

2.2 Дефинисани туристички производи ............................................................................. 30

Вински туризам ...................................................................................................................... 30

Културни туризам .................................................................................................................. 30

Пословни туризам .................................................................................................................. 30

Манифестациони туризам ..................................................................................................... 31

Спортско рекреативни туризам ............................................................................................ 31

Анализа стања туристичких производа ............................................................................... 32

2.3 Анализа туристичког промета у општини Вршац 2004-2014 .................................... 33

2.4 Анализа конкурентности туристичке дестинације општине Вршац ........................ 37

2.5 Институционална организованост туризма у општини Вршац ................................. 38

3. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ВРШАЦ ................................................... 40

3.1 Културна добра као основа за развој туризма ............................................................. 40

Двор Епархије Банатске ............................................................................................................ 40

Саборна црква ............................................................................................................................ 40

Црква Светог Герхарда .............................................................................................................. 40

Црква Светог Теодора Вршачког ............................................................................................. 40

Црква Светог Крста ................................................................................................................... 41

Успенска црква ........................................................................................................................... 41

Румунска црква .......................................................................................................................... 41

Манастир Месић ........................................................................................................................ 41

Манастир Мало Средиште ........................................................................................................ 41

Капела Св. Рока .......................................................................................................................... 42

Црква Светог Теодора Вршачког ............................................................................................. 42

Апотека на степеницама ............................................................................................................ 42

Стеријина кућа ........................................................................................................................... 42

Регионални центар за баштину Баната – Конкордија ............................................................ 43

Градски парк ............................................................................................................................... 43

4

3.2 МАНИФЕСТАЦИЈЕ ...................................................................................................... 44

Дани бербе грожђа– Грожђебал ........................................................................................... 44

Фестивал вина, виноградарства и виноградарске опреме Винофест ................................ 44

Међународни фестивал фолклора „Вршачки венац“ ......................................................... 45

3.3 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА ОПШТИНЕ ВРШАЦ ........ 46

Вински туризам ...................................................................................................................... 46

Културни туризам .................................................................................................................. 47

Пословни туризам .................................................................................................................. 48

Спортско-рекреативни туризам ............................................................................................ 49

Манифестациони туризам ..................................................................................................... 50

Ловни туризам ........................................................................................................................ 51

Сеоски туризам ...................................................................................................................... 52

Екотуризам ............................................................................................................................. 52

Верски туризам ...................................................................................................................... 53

4. ПРЕДЛОГ ДЕФИНИСАЊА И ЗОНИРАЊА ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ ВРШАЦ .. 55

Мапа туристичких зона општине Вршац ................................................................................ 56

Туристичка зона 1 – Град Вршац ............................................................................................. 57

Туристичка локација Стари град - Центар .......................................................................... 57

Туристичка локација Језеро .................................................................................................. 57

Туристичка локација Технолошки парк .............................................................................. 57

Туристичка локација Аеродром ........................................................................................... 57

Туристичка локација Миленијум ......................................................................................... 57

Туристичка зона 2 – Вршачке планине .................................................................................... 58

Туристичка зона 3 – Вршачко виногорје ................................................................................. 58

Туристичка зона 4 – Река Караш .............................................................................................. 58

5. ОСНОВНИ ПРОБЛЕМИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ВРШАЦ И

ПРЕДЛОЗИ ЗА ЊИХОВО РЕШАВАЊЕ .................................................................................... 59

5.1 Одрживи развој туристичке дестинације.......................................................................... 59

6. S.W.O.T. АНАЛИЗА ................................................................................................................. 60

6. 1. S.W.О.T Анализа туристичке дестинације Вршац ........................................................ 60

7. ДЕФИНИСАЊЕ ВИЗИЈЕ, ПРИОРИТЕТА, ОПШТИХ И ПОСЕБНИХ ЦИЉЕВА ............ 64

Визија туристичког развоја општине Вршац .......................................................................... 65

8. АКЦИОНИ ПЛАН ..................................................................................................................... 68

9. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОГРАМА ........................................................................................ 85

10. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА ......................................................................................... 86

Уместо закључка ........................................................................................................................ 87

ПРИМЕРИ АРАНЖМАНА ........................................................................................................... 88

5

ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА РАЗВОЈА ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ВРШАЦ 2015-2020 ...... 91

ИЗВОРИ .......................................................................................................................................... 92

6

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Усвајање овог документа представља почетак озбиљног и систематског рада на развоју

туризма општине Вршац. Прави изазови предстоје у реализацији Програма, као и у сталном

усавршавању и прилагођавању новим потребама које ће се, сасвим сигурно, јавити у току

реализације. Због тога је од великог значаја да, по усвајању Програма, Савет за израду

програма развоја туризма настави да се састаје и прати спровођење програма и пројеката

планираних у овом документу.

Програм развоја туризма општине Вршац 2015-2020. године, треба да дефинише стратешке

правце развоја вршачке туристичке индустрије, циљеве и пројекте које треба реализовати у

наредних пет година, како би општина Вршац постала препознатљива туристичка

дестинација са квалитетном и конкурентном туристичком понудом у Банату, Војводини,

Србији и региону, да одреди јасан оквир за будуће инфраструктурне инвестиције које се

тичу развоја туризма, како јавне тако и приватне, и треба да дефинише јасне смернице за

координацију између локалног пословног, јавног и невладиног сектора, да омогући убрзани

развој локалних микро и малих предузећа, предузетничких радњи, породичних

пољопривредних газдинстава, задруга и удружења која се баве туризмом или их својим

производима и услугама снабдевају, да омогући богатију туристичку понуду и њену

промоцију како би се у општини Вршац до 2020. године остварио што већи број ноћења, а

тиме отворила и нова радна места.

Програм развоја туризма општине Вршац треба да дефинише одговоре на следећа питања:

Где се тренутно налази вршачка туристичка индустрија?

У ком правцу треба да се развија вршачка туристичка индустрија?

Како ће се реализовати циљеви и дефинисати пројекти?

Како ће се знати да ли су се остварили дефинисани циљеви и пројекти, односно како

ће се мерити резултати спроведених пројеката?

Принципи економске обнове локалне туристичке индустрије у општини Вршац ослањаће

се на:

Спречавању расипања општинских туристичких ресурса и одласку предузетника и

стручне радне снаге у друге општине и градове;

Развоју постојећих туристичких локалних микро и малих предузећа, предузетничких

радњи, пољопривредних газдинстава, задруга и удружења грађана;

Оснивању и помоћи у прве три године рада новим локалним микро предузећима,

предузетничким радњама и пољопривредним газдинставима која се као основном

делотношћу баве туризмом;

Привлачењу директних страних инвестиција за развој локалне туристичке

индустрије.

Полазна основа за формулисање овог Програма представљају следећи документи:

- Стратегија развоја туризма Србије до 2015. године

- Маркетинг стратегија туризма Војводине из 2009. године

- Локална стратегија развоја Општине Вршац 2009-2019

- Закон о туризму РС

- Правилник о начину израде планских докумената.

7

Програм развоја туризма општине Вршац усаглашен је и са следећим европским

стратешким документима:

• Европа 2020 - Европска комисија документ бр COM (2010) 2020

• Европа 2020 - Приоритети и циљеви

• Стратегија Европске уније за Дунавски регион

• Акциони план Дунавске стратегије

Методологија рада

За израду овог документа, коришћена је методологија која је укључила истраживање на

терену и партиципативно укључивање јавности у процес креирања потреба, визије и избора

циљева и пројеката за развој туризма.

Суштина овакве партиципативне методологије је у томе да се, корак по корак, од широке

слике тренутног стања, уз прикупљање неопходних информација и детаљну анализу

података, дође до конкретних пројеката, чија ће реализација довести до видљивих и

мерљивих побољшања у области туризма.

Веома важна улога партиципативне методологије је да својим учешћем, грађани стичу

сигурност да ће њихови предлози и пословне идеје, који су увршћени у Програм, бити

реализовани, а истовремено локална самоуправа придобија подршку заједнице усвајањем

њеног садржаја на Скупштини општине Вршац.

Кораци за израду Програма развоја туризма општине Вршац су:

Мобилизација пословне, политичке и невладине заједнице у општини Вршац;

Израда мапе ресурса;

Процена економске ситуације у заједници;

Дефинсање визије;

Одређивање мисије, општих и специфичних циљева;

Осмишљавање алтернативе и одређивање мера, приоритета и пројеката

Савет за израду Програма и радне групе за појединачна кључна питања у одређеним

областима, радиле су на утврђивању тренутног стања у области туризма, дефинисању

кључних проблема и могућности за даљи напредак.

Заједнички је формулисана стратешка визија општине Вршац као атрактивне туристичке

дестинација и утврђени су приоритети развоја. Затим се приступило планирању конкретних

пројеката у области развоја туризма. Именовани су носиоци будућих пројеката и утврђен

је оквирни буџет и временски оквир неопходан за њихову реализацију.

8

1. ОПШТИ ПРИСТУП ДЕСТИНАЦИЈИ

Вршац је град богате историје и традиције, опточен лепотом разноврсне природе,

осмишљен делима уметничких вредности и свим оним што чини смисао свакодневнице

живљења. Један је од оних градова који својом патином и сликовитошћу подсећа на

протекло доба, али зато многим новим блоковима кућа, улица и индустријским зонама,

наглашава да овде буја живот новог времена.

1.1. Општи и демографски подаци

Град Вршац се налази на 83. километру међународног магистралног пута од Београда према

Румунији, од које је је удаљен 14 км и на 450 7’ 11’’ северне ширине и 210 17’ 54’’ источне

дужине на надморској висини од 118 м, површине 10 км².

Општина Вршац се налази на југоисточном рубу Панонске низије у подножју Вршачких

планина у југоисточном делу Војводине у Јужном Банату, у коме својом висином

доминирају Вршачке планине са Гудуричким врхом (641м), највишин врхом Војводине.

Граничи се са Румунијом са источне и североисточне стране, атарима општине Пландиште

са северозападне, Алибунаром са западне, Ковином и Белом Црквом са јужне стране.

Општина по величини територије заузима 4. место у Војводини. Подручје општине заузима

800 км² и обухвата 24 насеља.

Табела 1. Основно поређење општине и окружења (површина и становништво), 2012.

Површина (км2) Бројстрановника

Густина

насељености

(бр.станов.км2)

Општина Вршац 800

51.217 65

Јужнобанатски округ 4245

291.327 68

Република Србија 88361

7.120.666 80

Извор: РЗС

Општина Вршац има 24 насељена места са просечном величином 33 км², 24 катастарске

општине, 29 месних заједница и 22 месне канцеларије.

Табела 2. Подаци о броју насеља

Општина

Број насеља 24

Просечна величина насеља (км2) 33.3

Број катастарских општина 24

Регистроване месне заједнице 29

Месне канцеларије 22

Извор: Oпштина Вршац (КЛЕР)

9

Табела 3. Подаци о броју становника по насељима, 2011

Бр. Насељено место Број становника

1 Ватин 239

2 Велико Средиште 1269

3 Влајковац 1094

4 Војводинци 328

5 Вршац 35701

6 Вршачки ритови 37

7 Гудурица 1092

8 Загајица 492

9 Избиште 1464

10 Јабланка 247

11 Куштиљ 664

12 Мали Жам 275

13 Мало Средиште 78

14 Марковац 249

15 Месић 202

16 Орешац 356

17 Павлиш 2205

18 Парта 348

19 Потпорањ 273

20 Ритишево 496

21 Сочица 124

22 Стража 538

23 Уљма 3089

24 Шушара 319

25 Нераспоређено 38

Извор: РЗС

1.2 Природни ресурси

Општину Вршац карактерише равничарско брдско планински предео старих Вршачких

планина, површине 6.042 ha, од чега су 300 ha шуме. Поред Гудуричког врха, највишег врха

у Војводини са 641 м ту су још и Лисичија глава висине 590 м, па Вршачки врх са 520 м.

У педолошком саставу земљишта Општине Вршац највише се истиче чернозем, ливадска и

ратарска црница, алувијална земљишта и мочварно глејно земљиште. Подручје пресеца река

Караш, канал ДТД, потоци Месић, Кевериш и Гузијана.

У непосредном окружењу је природни резерват Делиблатске пешчаре и реке Дунав и Нера.

10

Табела 4. Структура земљишних површина, 2013

Општина

(година)

Пољопр.

површина

(у ha)

Оранице и баште

Воћњаци Виногради Ливаде и

пашњаци укупно жито индустр.

биљ

повртно

биље

крмно

биље

Вршац

(2013.) 67.567 57.706 29.600 13.000 228 1.200 235 2.327 11.116

Извор: Oпштина Вршац (КЛЕР) *податак из 2013. године

Територија општине Вршац богата је препознатљивим природним ресурсима и лепотама,

које су погодне за развој различитих видова туризма.

1.2.1 Вршачке планине

Над равницом југоисточног Баната издижу се Вршачке планине. Оне представљају

самосталан и јасно издвојен планински масив дужине око 19 километара, са површином од

170 кm2, од којих се у Србији налази 122 km2. Вршачке планине имају лучни облик

пружања, а када је у питању изглед могу се уочити 4 јасно издвојена облика: Вршачка кула

(399мнв), Лисичија глава, са своја три врха: Вршачки врх (590 мнв), Гудурички врх

(641мнв) – највиши врх Војводине и Доњи Вршишор (463мнв), док се између њих налазе

простране преседлине.

За планинаре су још занимљиви и Турска глава (402мнв), Ђаков врх (449мнв) и Каменица.

По свом настанку спадају у старе громадне планине. Изгледу Вршачких планина доприноси

и присуство остењака. У геолошком погледу основну планинску масу граде стене

палеозојске старости, које окружују неогени седименти и седименти панонског мора.

Вршачки предео са планинама као геоморфолошки издвојени део на ободу Панонске низије

представља и предео у коме се развио разноврсни живи свет са карактеристичним врстама.

На Вршачким планинама и њиховој околини могу се наћи биљне и животињске врсте које

припадају разним регионима уз велики број ендемских и неколико врста реликтног

карактера. Ботаничари су за биљни свет вршачких планина утврдли да је у различитим

односима дрвећа, шибља и других биљака формирао двадесетак шумских и ливадских

заједница са 14 група биљака и преко хиљаду врста. Као остатак старе панонске масе,

приликом подизања и повлачења Панонског мора Вршачке планине представљале су острво

што је омогућило да се сачувају неке од најстаријих врста биљака.

Вршачке планине карактеришу стална ваздушна струјања, седам врста ветрова, више врста

стена, шумски извори и потоци и велике плантаже винограда. Познате су по благотворној

клими, као и по бројним хранљивим и лековитим биљним врстама.

Вршачке планине представљају излетничко-рекреациону зону локалног становништва, а

свима онима који воле да замене шетњу нечим динамичнијим, на овој планини се пружа

могућност параглајдинга, брдског бициклизма и слободног пењања по стенама (free

climbing), као нешто екстремнијег облика уживања у природном амбијенту.

Захваљујући свом јединственом положају у Панонској низији, разноврсности флоре и

фауне, лепим пејсажима и видиковцима већи део подручја Вршачких планина је 1982.

године заштићен као Парк природе, а од 2005. године као Предео изузетних одлика на 4408

ha, од чега је 190 ha у првом степену заштите.

11

На падинама Вршачких планина, до 250 метара надморске висине, налазе се плантаже

винограда површине 2.100 hа.

Фауна

Фауна птица Вршачких планина, која броји више од око 130 врста, по много чему је вредна

и особена. Брдске шуме представљају значајну одлику разноврсности станишта птица

Војводине и у њима се гнезде шумске врсте попут шумске шљуке, црне жуне, планинског

шареног детлића и беловрате мухарице. Близина Карпата и спона са овом импознатном и

посебном еколошком целином, омугућава и присуство врста којих у гнежђењу нема нигде

другде у Војводини, попут планинске стрнадице, планинског детлића и змијара.

Специфичност положаја на природним правцима комуникације, спони планинских маса,

шума, равница и воде, ствара услове за врсте попут уралске сове и краткопрстог копца.

Преко 90 врста птица које се гнезде на Вршачким планинама, будући ретке и угрожене,

уживају законску заштиту на територији Репулбике Србије. Вршачке планине уврштене су

на листу подручја за птице од међународног значаја, Important Bird Area -IBA, чиме је на

најбољи начин призната глобална вредност птица овог простора. На списку ретких птица

овог поднебља нашли су се: дугорепа или уралска сова, орао змијар, орао крсташ, орао

кликташ, краткопрсти кобац, осичар, бела чиопа, оморикаш, стрнадица камењарка, шумска

шљука, црна рода.

У животињском свету Вршачких планина има срна, дивљих свиња, зечева, дивљих мачака,

лисица, а у пролазу се задржавају и вукови. На подручју Вршца живе: веверица. и шумски

пух. Јединствено гнездиште у нашој земљи има у Малом Риту барска шљука бекасина. Од

змија најзаступљенија је белоушка, ређе шарка, а има слепића и смука. Једна врста зеленог

гуштера сматра се раритетом у Војводини. У речним токовима и у каналима има разних

врста риба: штуке, шарана, сома, кечиге, караша и ситне беле рибе.

Флора Биљни свет је веома разнолик. Највише је трава од којих посебан значај има кострика. На

Вршачким планинама расту: смрека, црни бор, павит, пољски и брдски брест, буква, питоми

кестен, више врста храста, бели граб, више врста липа, купина, шипак, пољска ружа, дивља

јабука и крушка, бели и црвени глог, брекиња, оскоруша, рашљика (трн), дивља трешња,

руј, клокочика, клен, млеч, жеста, дрен, свиб, бршљан, курика, пасрден, бели и црни јасен,

обична калина, црвена зова, веприна. Све су то аутохтоне биљне врсте. Накнадно унете

дрвенасте врсте су: багрем, јасика, бела и црна топола, врба ракита, дивљи кестен и разни

четинари.

Падине Вршачких планина од раног пролећа прекривене су цветовима различитих биљака,

које се смењују почев од висибабе и кукурека. Потом следе јагорчевина и јаглика, а за

њима саса и шумска саса, многе пролетње луковице. Све до јесени смењују се разне цветне

врсте кампануле (звончићи), које расту на ивицама шума. Најмирисније су љубичице, а

посебно су интересантне три врсте орхидеја и три врсте перуника. Истичу се и четири врсте

кадуље, матичњак, мравинац, које карактеришу њихови мириси и лековите супстанце, а

међу њима најчувенија је мајчина душица.

12

Река Караш Река Караш извире у Анина планинама, североисточно од града Анина у Руминији. Извор је

у близини изворишта река Брзава и Нера. Ток Караша кроз Румунију износи 50 km, после

извора прво иде ка северу, али код града Карашова скреће на југозапад где прима велики

број притока. Најпознатија притока у том делу је Лисава.

Одмах после преласка румунско-српске границе, Караш добија значајне притоке: Буругу са

десне стране и Илидију са леве. Протиче поред села Куштиљ, Војводинци, Добричево,

Банатска Суботица, Стража и Јасеново, када додирује источне делове Делиблатске пешчаре

код брдашца Думача. Од ове тачке Караш је део канала Дунав-Тиса-Дунав и пролази поред

места Дупљаја, Гребенац, Кајтасово и Банатска Паланка пре него што заврши свој 60

километара пут кроз Србију и улије се у Дунав код места Стара Паланка, прекопута

туристичког места Рам.

Река Караш и канал ДТД представљају главни водни потенцијал вршачке општине.

Делиблатска пешчара

Делиблатска пешчара или Банатски песак јединствена је пешчара у Европи, а налази се у

југоисточном делу српске покрајине Војводине, у јужном Банату.

Ова пространа област површине од око 300 км², чије су главне пешчане масе елипсоидног

облика окружене плодним лесним пољоприврдним површинама, протеже се између Дунава

и југозападних падина Карпата.

Овај споменик историје природе Панонске низије једно је од ретких прибежишта за многе

специфичне врсте флоре и фауне, које у европским и светским размерама представљају

природне реткости. Пешчара представља геоморфолошки и еколошко-биогеографски

феномен не само Панонске низије, већ и читаве Европе.

Богатство флоре овог подручја се огледа у постојању око 900 врста виших биљака, од којих

су многе реликти и раритети, као и врсте које су у свом распрострањењу ограничене на

Панонску низију. Једино се овде, у односу на читав простор Србије, налазе: банатски божур,

степски божур, Панчићев пелен, шерпет и Дегенова коцкавица. Своје станиште овде је

нашло и 20 врста орхидеја. Природну аутохтону шумску вегетацију представљају шуме

беле липе и крупнолисног медунца. Делиблатска пешчара је у вегетацијском смислу

мешавина степе и шумо-степе, коју одликује мозаик травних, жбунастих и шумских

станишта.

Због присуства великог броја врста птица, од којих су многе ретке и угрожене, ово подручје

је увршћено у најзначајнија станишта птица у Европи – IBA подручје. Из групе грабљивица,

које су најугроженије птице, заступљене су врсте као што су: банатски соко, орао крсташ и

орао кликташ. Њихово појављивање условљено је пашњачким површинама и присуством

текунице, која представља основ њихове исхране. Од становника животињског царства

пешчаре, издваја се присуство: вука, јелена, срне и дивље свиње.

Природне карактеристике и јединственост овог краја чине га погодним за рекреацију, лов и

риболов, наутички туризам, а пре свега еко туризам. У циљу заштите овог подручја,

Делиблатска пешчара је проглашена за Специјални резерват природе. Од 2002. године,

13

Делиблатска пешчара налази се на прелиминарној листи UNESCO као подручје изузетних

природних вредности. (извор ПС за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине)

Ловиште Делиблатска пешчара се налази на површини од 33.610 хектара од чега је ограђено

1.850 хектара под именом Драгићев Хат. Ловиште се налази у оквиру Јавног предузећа

Војводинешуме којим управља шумско газдинство Банат Панчево. Од крупне дивљачи могу

се ловити јелени, дивље свиње и срне, а од ситне дивље патке и дивље гуске.

1.2 Климатске карактеристике У подручју општине Вршац влада умерено континентална клима са извесним

специфичностима. Припада климатском појасу великих температурних осцилација, који

карактеришу изразито хладне зиме и топла лета.

Табела 5. Климатски показатељи

Tемпература

Просечна температура ваздуха – јануар (ºC) - 0,1° C

Просечна температура ваздуха – јул (ºC) 25,5 ° C

Просечна температура ваздуха – годишња (ºC) 11,5 ° C

Влажност ваздуха

Просечна влажност ваздуха – годишња (%) 73

Број сунчаних дана

Просечан број сунчаних дана – годишње 86

Падавине

Просечан број падавина – годишње (mm) 659

Извор: Oпштина Вршац (КЛЕР)

1.3 Кратак историјат општине

Вршац се први пут у писаним изворима помиње 1427. године у писму краља Жигмунда

(1387-1439) под именом Подвршан, које указује да се насеље налазило испод врха, на коме

се могућно налазила и утврда. Османлије су утврду и околину заузеле 1552. године и

држале су је све до 1716. године, када је ушла у састав Аустријског царства. Током

османлијске управе тим простором дошло је до велике банатске буне 1594. године, коју су

подигли локални Срби и Румуни и који су, између осталог, ослободили и Вршац са

утврђењем.

Сама буна је угушена у крви, али је остао забележен легендарни догађај током османлијске

опсаде града османлијски ага је изазвао на двобој српског војводу Јанка Лугошана, званог

Халабура, који је бранио утврду. Овај му је изашао на мегдан и савладао га, а цео догађај је

постао и део грба града Вршца на коме се изнад куле види рука са мачем и одсеченом

турском главом.

Аустријанци су преузели контролу над градом 1716. године и он је тада ушао у састав

Тамишког Баната са седиштем у Темишвару, а већ 1718. године је постао средиште

14

Вршачког дистрикта. Вероватно је у ово доба утврда изгубила своју стратешку вредност и

била напуштена, пошто се на њој не могу уочити назнаке преправљања у артиљеријску

утврду, као што се десило са Београдском или Петроварадинском тврђавом.

Прошлост града одликује континуиран, интезиван културни развој, који бележи читаве

духовне кругове уметника, велику позоришну традицију и перманентни књижевни живот.

Ово богато наслеђе у домену културе и образовања град и данас успешно обнавља и

наставља преко удружења уметника, сликарских колонија, музејских експозиција,

позоришних представа, активности библиотеке везане за читалачку публику,

мултимедијалних презентација, бројних савремених песника и прозаиста. Град "под кулом"

се и даље урбанизује са тежњом да се задржи старо језгро и архитектонски дух града.

Вршац је првенствено град значајних културних установа, које по својим фондовима, обиму

делатности и значају прелазе његове оквире и спадају у значајније културне установе

Србије.

1.4 Културно-историјско наслеђе

Вршац је један од најстаријих градова у Војводини. Дуга и богата традиција и бурна

прошлост оплеменили су овај град и околину вредном, и по много чему јединственом

културном баштином.

Стварањем градског насеља почињу да се развијају разноврсни облици културног и

уметничког живота. У Вршцу су, током протекла два века, живеле многе значајне личности

из културе, уметности, политике и науке, а своју делатност обављале бројне установе и

удружења. Они су својим делима обележили периоде у којима су стварали и на најлепши

начин прославили име града из кога потичу.

Вршачки замак

(Вршачко утврђење, Вршачка кула) је тврђава на Вршачком брегу из XV века чији се остаци

уздижу на 399м надморске висине изнад града. Од утврђења најочуванија је била донжон

кула. Утврда је имала издужени облик који је пратио зараван на врху брда и била је широка

18м, а дугачка 46м.

Сама донжон кула има правоугаону основу са улазом на спрату до кога се долази

степеницама које су се лако могле склонити у случају опасности. Висока је око 20 м са

приземљем и три спрата. Претпоставља се да је целу утврду подигао Ђурађ Смедеревац

(1427-1456) после пада Смедерева и целе Деспотовине 1439. године са циљем заштите

својих поседа на простору данашње Војводине, а у прилог тој тези иде и архитектонска

сличност између Вршачке куле и Смедеревског града, односно утврђења манастира

Манасије.

Према неким другим тезама, на том простору је постојало утврђење и пре тог времена, које

се у ондашњим изворима из прве половине XIII века јавља под именом Ерд Шомљо (рум.

Erdesumulu,мађ. Erdsomlyo, Ersomlyo) или само Шомљо, али његова тачна локација још увек

није са сигурношћу потврђена, пошто се поред данашњег Вршца као могућа локација

помиње и простор Баната који се данас налази у Румунији.

15

Конзерваторски и рестаураторски радови на кули су изведени 1984. и 1993. године, а од

1997. године су отпочела систематска археолошка ископавања целокупног локалитета којим

су откривени остаци јаке кружне куле која се налазила насупрот очуваној донжон кули.

Последња реконструкција са циљем врћања читавог утврђења у почетни облик почела је

2010. године. Реконструкција се врши по пројекту и под надзором Покрајинског завода за

заштиту споменика културе. У потпуности је завршена реконструкција донжон куле са

припратом (капија кула). Донжон кули су враћена три унутрушња нивоа, а објекат је

отворен за јавност маја 2015. године.

Музеј

Градски музеј у Вршцу је музеј историје града. Предмети су почели да се прикупљају 1882.

године, када је Градско представништво вршачке муниципије, на предлог Јулијуша Фриша,

донело закључак о оснивању Музеја. Повод је био откривање велике оставе римског новца

цара Константина из IV века у Великом риту, знатне нумизматичке вредности. На седници

Градског савета донет је и Закључак да се одобрава Едуарду Ритингеру (познати

колекционар археолошког и нумизматичког материјала) да на том локалитету преузме

археолошка ископавања.

Период од 1882. до 1894. године, када је музеј добио простор (у згради «Конкордија» која

данас припада Музеју), кустоса и Статут, може се сматрати периодом оснивања установе.

Општински музеј је отворен је за публику 1898. године. Првобитно је циљ Музеја био

прикупљање материјала о прошлости Вршца, да би 1900. године био проширен на

прикупљање материјала из целог подручја око доњег Дунава. Године 1905. купљена је

зграда забавишта за потребе Музеја и Библиотеке (који су у то време били једна установа), а

та зграда и данас припада Музеју. Поред већ постојећих збирки: Археолошке, Историјске и

Нумизматичке, формирају се 1909. године Етнолошка и Природњачка, а 1910. године и

Уметничка збирка.

У периоду од 1887-1942. године у музеју као кустос ради Феликс Милекер. Неуморно је

радио на проучавању археологије и историје и прикупљању материјала. Резултати његовог

рада значајни су и на публицистичком плану, има око 300 објављених радова. Пред почетак

II светског рата најзначајнији предмети из Музеја склоњени су у трезор Народне банке.

Музеј је после смрти Феликса Милекера 1942. године био је затворен, да би по ослобођењу

1945. године почео поново да ради, а за управника Музеја постављен је Растко Рашајски.

Музеј је завичајно-комплексног типа са одељењима за археологију, историју, нумизматику,

етнологију, природњаштво и уметност. У свом фундусу има око 250.000 предмета.

Данас Градски Музеј поседује зграде: «Конкордију», која је у потпуности реконструисана

2012. године и у којој је, од тада, смештен радни и изложбени простор и стална поставка и

зграду "Апотека на степеницама" која има својство споменика културе. У овом простору

налазе се сталне поставке: "Из историје здравствене културе јужног Баната", "Сећање на

Пају Јовановића" и легат академског сликара Зорана Петровића. Градски музеј управља

објектом Вршачког замка, а има и испоставу Музеј „Роберта Хамерштила“ у Гудурици.

16

Библиотекe Одлуком Магистрата у Вршцу је крајем 1887. године основана Градска јавна и школска

библиотека. Данас се ова установа назива Градска библиотека. Оснивач Библиотеке и њен

први библиотекар био је Феликс Милекер (познати историчар и археолог, дугогогдишњи

кустос, писац великог броја књига и студија). До 1947. године Градска библиотека и Музеј

радили су као јединствена установа под једним кровом, а након тога као посебне установе,

од када су почеле да знатније проширују своју делатност. Као самостална и након седам

промењених адреса, педесетих година прошлог века, Градска библиотека је смештена у

данашњу зграду на Светосавском тргу бр. 2.

Писани трагови говоре да је у Вршцу још 1820. године основана читаоница-билбиотека

Богословије. Касније се у писаним документима помињу и Српска читаоница (1846.

године), Општа радничка читаоница (1882. године), а 1886. године Наставничка библиотека.

Једна од најзначајнијих је Српска занатлијска читаоница коју је основао Лаза Нанчић 1884.

године, а од 1897. године ради и Српска ратарска читаоница. Изузетно важно за рад ових

библиотека је да су оне имале и образовну функцију, јер су организовале бројна предавања.

Имале су и важну улогу у друштвеном животу свога чланства, јер су приређивале забаве,

излете и другарске вечери.

Поред ових радило је и неколико библиотека за немачко и мађарско становништво. Посебно

треба истаћи да је у граду било и неколико врло значајних приватних библиотека (Јосип

Новак, породица Цијук, Ђорђе Нешић, глумац Андра Лукић), чије се књиге још могу наћи у

фондовима данашње Градске библиотеке.

Најстарија књига у библиотеци датира из 1496. године, а у њој су објављена педагошка

писма. Треба поменути и књиге из Стеријине личне библиотеке, прво издање Басни

Доситеја Обрадовића, Номоканон штампан у Лавову 1646. године, као и Шеријатско право

које је остало у Вршцу још из доба Турака. Чува се и рукописна хроника италијанског града

Вила Кастејони (Villa Casteioni), писана у периоду од 1424. до 1670. године.

Библиотека има дечје одељење и одељење за одрасле, као и читаоницу. Корисницима услуга

доступни су фондови: белетристике, дечје књиге, стручне књиге, старе књиге, завичајне

књиге, као и издања немачких, мађарских, румунских, енглеских, руских и француских

књига. Богати фонд Градске библиотеке у Вршцу користе и грађани суседних општина:

Бела Црква, Пландиште и Алибунар.

Биоскопи

Године 1910. у Вршцу се отвара стални биоскоп власника А. Шислера, у сали "Код винове

лозе". Крајем исте године почиње са радом и биоскоп у хотелу "Барош", власништво

Антона Галамбоша.

Током година отварали су се нови биоскопи, а стари престајали да раде. Тако је у другој

половини 20. века у Вршцу било две биоскопске дворане, Раднички биоскоп у згради

Радничког дома у Стеријиној улици а други - Градски бископ који се налазио на Тргу

победе, срушен је крајем 60. година и пресељен у зграду "Ватрогасног дома" на почетку

Стеријине улици, а престао је да ради када је и та зграда срушена крајем 70. година.

17

Од 2007. године у Вршцу постоје две биоскопске сале - „Синема клуб“, капацитета 70

места, који послује у оквиру Културног центра „Вршац“, и Конгресно-музичка дворана

центра „Миленијум“, капацитета 533 места. У обе сале филмови се приказују спорадично.

Позориште

Прва позоришна представа приказана је 1773. године од стране уметника из Темишвара.

Године 1777. Вршац је био најнасељенији град у Банату. Више од 100 година у згради

магистрата одржавале су се позоришне представе.

Године 1847. Акционарско друштво је изградило хотел "Конкордија" са великом салом на

спрату за концерте и позоришне представе. Године 1861. у Вршцу је формирано друштво за

Српско народно позориште, које је имало 170 чланова, а радило је до Првог светског рата

1914. године.

Уметничко одељење Министарства просвете, на чијем се челу налазио књижевник

Бранислав Нушић, 1920. године, је закључило је да се у Банату оснује професионално

позориште, а избор је пао на Вршац. Савет града основао је Градски позоришни одбор а на

седници Савета града донета је одлука о оснивању Покрајинског банатског позоришта

"Стерија" са седиштем у Вршцу, чији је први управник Михајло Хаџи Димић.

За време рата позориште није радило, али је већ 2. јануара 1945. године донета одлука о

оснивању Народног позоришта "Стерија". Од тада па све до данас Народно позориште

"Стерија" није прекидало свој рад. Позориште је гостовало у многим европским земљама:

Немачкој, Аустрији, Мађарској, Румунији, Украјини, Словачкој и у свим републикама

бивше Југославије. Учесник је многих позоришних фестивала у земљи и иностранству.

Поводом обележавања 200 година од приказивања прве позоришне представе на српском

језику, 1993. године организован је Фестивал класике "Вршачка позоришна јесен" чији је

оснивач Општина Вршац. Фестивал је међународног карактера и одржава се сваке године.

Од 2003. године у оквиру НП „Стерија“ у Вршцу постоји и професионална сцена на

румунском језику.

Штампарство и издаваштво

Почетком рада штампарије Едварда Кирхнера 1856. године почиње вршачка издавачка и

штампарска делатност. Штампарија је радила до 1942. године. Друга штампарија је почела

са радом 1881. године - "Ветла и Веронића", а трећа 1890. године - Милана Касановића, када

се нагло повећао број штампарија, тако да их је 1918. године било двадесетак и све су

штампале на више језика, неке чак и на хебрејском. Забележено је да је 1898. године

излазило чак 12 различитих недељних листова.

У таквим условима развила се веома плодна издавачка делатност. Први вршачки лист је

"Werschetzer Gebirgsbote", а прве српске новине "Вршачка кула" издају се 1867. године (са

више прекида штампају се и данас). Најдуже је излазила "Војводина", без прекида 23

године. Издавачка делатност у Вршцу после II светског рата одвијала се једно време

искључиво на румунском језику. На српском језику обновљена је издавачким програмом

"Угао" Клуба писаца Вршац, а од 1972. године ову делатност наставља "Књижевна општина

Вршац", познатија као КОВ.

18

КОВ – КОВ је организација стваралаца књига, (писаца и графичких уметника, с једне стране

и корисника књига, грађана, школске и студентске омладине, с друге стране. Њени чланови

могу бити сви грађани Србије, а почасни чланови су писци других земаља који су својим

радом задужили КОВ и Вршац. То су између осталих: Сангвинети, Марк Стренд, Милорад

Павић, Х.М.Енценсбергер, Миодраг Павловић, Чарлс Симић, Мишел Деги, Стефан

Аугустин Дојнаш, Тадеуш Ружевич, Ален Гинзберг.

Књижевни живот

Половином 18. века зачиње се у Вршцу један дуги континуитет литерарног стваралаштва, у

оквиру којег су временом потекла многа позната имена.

Владика вршачки Јован Георгијевић бавио се писањем поезије, а Архимандрит манастира

Месић, Викентије Љуштина, познат је по делима "Талијанска граматика", "Кратка историја

манастира Месић" и "Кратка историја манастира Златица", која су објављене у Пешти 1798.

године. Вршчанин, Јоахим Хедл пише и објављује песме на латинском и немачком језику

крајем 18. века.

Јован Стерија Поповић (1806-1856.) свакако је један од најзначајнијих личности рођених у

Вршцу, али и у српској књижевности. Истакао се најпре као драмски писац (комедиограф),

бавио се национално-историјским темама, изражаво је време и средину свога доба.

Ликовима Кир Јања, Фема, Ружичић, Винко Лозић и другим. Овековечио је свој родни град.

Као министар просвете, један је од утемељивача позоришног живота у Београду, а иницирао

је и оснивање "Друштва српске словесности" (Српске академије наука и уметности) и

Народног музеја. Написао је више уџбеника и поставио темељ модерном српском школству.

Лекар Гаврило Пекаровић писао је песме, али је остао познат као аутор "Чадољуба", прве

књиге о неговању деце код нас.

У 19. веку основано је удружење младих књижевника "Српска слога банатска", једно од

првих књижевних удружења код нас. У Вршцу су у то време живели и радили многи писци

као сарадници многих часописа и листова, међу њима су најпознатији Лаза Начић, Јаша

Томић, Душан Малушев, Стеван Бенин, а после II Светског рата једно од највећих имена

песништва Васко Попа.

Ликовно стваралаштво

Први познати сликар у Вршцу је зограф традиционалног знања Недељко Поповић, као и

Василије Недељковић који се и потписивао као "зограф вршачки". Далеко познатији је

Никола Нешковић, Стеријин деда, који је на позив владике Јована Георгијевића долашао и

настанио се у Вршцу, а најзначајније дела су му, поред више икона, иконостас капеле

Владичанског двора као и рукописње и илуминирање познатог Дечанског параклиса. Крајем

18. века у Вршцу раде и чувени мајстори српског барока Теодор Илић-Чешљар и Теодор

Крачун.

У 19. веку у Вршцу раде и Павле Ђурковић (иконостас Саборне цркве), Арсеније

Теодоровић (иконостас Мале цркве), Аксентије Јанковић (познати портретиста српског

класицизма), као и познати румунски сликар Николаје Попеску. Паја Јовановић (1859.-

1957.) представник је академског реализма, сликао је мотиве из народног живота,

националне историје, а бавио се и религиозним темама. Познат као портретиста, оставио је

19

небројене портрете широм света, и добитник је највиших домаћих и страних признања.

Својим "Триптихоном" овековечио је Вршац, оставивши трајно уметничко сведочанство о

животу у свом родном граду.

Међу познатим сликарима прве половине 20. века треба истаћи: Ивана Радовића,

Светислава Вуковића, Карела Направника (врсни цртач, илустратор и сликар).

У Вршцу је 1994. године установљено и одржано Прво бијенале младих у Србији које се

одржавалоцдо 2004. године. Данас, у Вршцу ради Клуб ликовних уметника "Паја

Јовановић", у оквиру кога ради Секција УЛУВ, успешно окупљајући велику групу сликара

и вајара. Сваке године у октобру се одржава Октобарска ликовна колонија у организацији

Моје воде и која окупља најзначајније сликаре из земље и бивших република СФРЈ.

Знаменити Вршчани

Јован Стерија Поповић, отац српске драме и књижевник, рођен је у Вршцу 13. јануара

1806. године. Гимназију завршио у Пешти а студије права завршио је у Словачкој 1930.

године. Његов књижевни рад почиње веома рано и то писањем поезије касније и прозу. За

време школовања у Темишвару објавио је своју прву збирку песама и тако почиње његово

интензивно бављење књижевношћу. Прве његове књиге ”Светислав и Милева” (Невиност)

и ”Бој на Косову” наишле су на одличан пријем код читалаца. Написао је комедије ”Лажа и

паралажа”, ”Тврдица, ”Покондирена тиква”, ”Зла жена”, ”Женидба и удадба”, ”Београд

некад и сад” и ”Родољпци”. Радио је као адвокат и професор у Крагујевцу и Београду. Био је

стални сарадник Матице српске, министар просвете од 1842. до 1848. године и један од

оснивача бројних културних и просветних установа, као што су Српска академија наука и

Народно позориште. Умро је у Вршцу 10. марта 1856. године.

Паја Јовановић рођен је у Вршцу 16. јуна 1859. године, као син познатог вршачког

фотографа. Основну школу и Гимназију завршава у Вршцу а затим успева да добије

стипендију Матице српске за студије сликарства у Бечу које завршава јула 1880. Серијал

слика: Рањени црногорац, Мачевање, Гуслар, Кићење невесте, Борба петлова... скреће на

себе пажњу европске јавности. На Миленијумској изложба у Будимпешти 1896. Излаже

”Вршачки триптихон” слику на којој учинио бесмртним свој Вршац. Почиње да се бави

правцем званим Историцизам и у том период настају дела: Проглашење Душановог

законика, Свети Сава крунише Стевана Првовенчаног, Свети Сава мири браћу и Таковски

устанак. Портрети доминирају трећом фазом његовог стваралаштва и тада постаје један од

најбољих европских и светских портретиста XX века. Портретисао је Михајла Пупина, цара

Фрању Јосифа, црногорског краља Николу, престолонаследника Данила, принцезу Милицу,

краља Александра Карадорђевића... Умро је у Бечу 1957. године.

Вршац, као мултинационална средина, има 10 културно-уметничких друштава у граду

и сеоским срединама румунске националне мањине. Мађарска национална мањина

организована је у два културно-уметничка друштва. Кроз више секција веома успешно

сарађују са осталим удружењима у Војводини, учествујући на фестивалима и такмичењима.

Етничка група Рома делује и ради кроз неколико удружења.

Културни центар Вршац је основан у циљу испитивања културног тржишта

јужнобанатске регије на коме почива и формира се културна понуда. Културни центар се

бави базичним културним потребама конзумената културе на територији општине Вршац и

20

значајна је институција културе која развија широку лепезу уметничког стваралаштва

појединаца/група, као и презентацију њиховог рада јавности.

Дом омладине је центар који промовише програме за младе у сфери уметности и културе.

У свом спектру делатности Дом омладине покрива неколико уметницких дисциплина и

форми: од визуелних уметности па све до музике. Подједнако важну улогу у програму Дома

омладине има и едукативно-образовни програм. Основна нацела и критеријуми програма

јесу иновативност и актуелност.

1.5 Саобраћај и инфраструктура

Друмски саобраћај

Стање на целокупној путној мрежи се може оценити као задовољавајуће. Слика путне

мреже се нарочито побољшала последњих неколико година када су обновљене бројне

саобраћајнице у граду, путеви и улице у насељеним местима, као и магистрални и

регионални путеви. Обновљен је пут Вршац – Београд и тиме умногоме убрзан и олакшан

пут до главног града.

Табела 6 . Дужина путева, 2014.

(km)

Дужина путева – укупно 173

Савремени коловоз 169

Магистрални 61

Регионални 18

Локални 94

Извор: РЗС

Железнички саобраћај

На територији општине Вршац постоје четири железничка правца: према Панчеву,

Зрењанину, Белој Цркви и према суседној Румунији, што представља значајан потенцијал

општине како за превоз путника и робе, тако и за транзит истих. Теретни саобраћај обавља

се на свим путним правцима, а најинтензивнији је на путном правцу Панчево – Румунија, а

железнична гранична станица Вршац сматра се једном од значајнијих граничних станица у

земљи.

2013. почео је редовно да саобраћа воз Вршац – Београд и Вршац – Темишвар и према

подацима Туристичке организације општине Вршац, то се одразило на број туриста и број

посетилаца. За време одржавања манифестације Дани бербе грожђа уводе се додатно

поласци из Београда и повратак из Вршца у касним вечерњим сатима.

Ваздушни саобраћај Значајан део инфраструктуре Вршца чини ваздушни саобраћај у коме аеродром има

традицију дужу од 70 година. Smatsa Aviation Academy има свој сопствени програм базиран

на дугогодишњем искуству у обуци пилота за ваздушни саобраћај. Основу развоја

21

ваздушног саобраћаја представља полетно слетна стаза дужине 980м и ширине 25м,

одговарајуће рулне стазе и стајанке са хангарима за школску и пољопривредну авијацију.

Академија је званично у складу са стандардима ЈАА (Заједничких европских

ваздухопловних власти).

Ваздухоповна академија

Вршац има дугу традцицју школовања пилота. Први лет у Вршцу спроведен је још 1912.

године, а повољни ветрови учинили су да регион Вршца постане оптимална област за

једрилице, тако да је 1925. године формиран први аеро-клуб „Наша крила“. Након другог

светског рата у Вршцу је настављена интензивна обука пилота, а цивилне ваздухопловне

власти су 1954. године именовале Вршац за званични Државни ваздухопловни центар.

ЈАТ – Југословенска ваздухопловна компанија преузела је контролу над Ваздухопловним

центром Вршац 1972. године. Са новим називом, ЈАТ Летачка академија, овај центар је

преузео и нову улогу – обуку професионалних саобраћајних пилота. Од 2010. године

Академија се налази у саставу Контроле летења Србије и Црне Горе и носи назив SMATSA

ваздухопловна академија. SMATSA је уложила значајна средства у развој академије, а

посебно у унапређење њене флоте и инфраструктуре.

Од 1954. године у Вршцу је ишколовано преко 2000 пилота из бивше Југославије, Индије,

Турске, Либије, Малте, Алжира и многих других земаља. Репутација Aкадемије доприноси

угледу и препознатљивости Вршца као ваздухопловног центра далеко изван граница

Србије. Oдлуком Владе Републике Србије из 2006. године, отворен је гранични прелаз на

Аеродрому Вршац где царина и полиција, као и на сваком другом Међународном

аердорому, спроводе своје процедуре прегледа путника, докумената и пртљага. Осим

Аеродрома у Сурчину и Нишу, Вршац је трећа ваздушна лука која у централној Србији ради

као и гранични прелаз.

Поред немерљивог утицаја на промоцију Вршца, очигледан је и утицај школовања пилота

на остварени број ноћења у Вршцу. Доказ томе јесте 2013. година, када је на

Ваздухопловној академији у Вршцу школована група од 47 пилота из Алжира. На основу

анализа остварених ноћења у последњих пет година у Вршцу, јасно се види утицај

пословања Академије на остварен број ноћења.

Више пута су истицане намере локалне самоуправе и Агенције за контролу летења Србије и

Црне горе о проширењу и продужењу писте, чиме би се аеродром оспособио и за

међународни саобраћај малих авиона до 70 места, што би била велика шанса за убрзан

развој туризма и привреде у вршачкој али и осталим банатским општинама.

Осим пословних зграда и аеродромске писте на Туристичкој локацији аеродром налази се и

велика површина неизграђеног грађевинског земљишта који је Просторним планом

општине Вршац из 2009. године предвиђен за проширење капацитета аеродорма али и

пратећих садржаја.

Водни саобраћај

На подручју општине постоји пловни пут Канал ДТД. Дозвољена је пловидба за бродове

чији је газ највише 2 метра, носивости од 700 до 1.000 тона. На пловном путу постоје две

22

истоварне луке, Влајковац и Стража. Овим путем најчешће се превози грађевински

материјал а постоји и потреба за превозом других роба, пре свега житарица из региона.

Водовод

На територији општине сва насељена места имају решено питање водоснабдевања у смислу

јавног система за дистрибицију воде. До 2006. године то су били индивидуални системи, а

потом већина њих прелази под ингеренцију ДП Други oктобар, комуналног предузећа.

Почетак изградње водоводне мреже у Вршцу везан је за отварање изворишта Павлиш 1961.

године. Просечна старост мреже је од 35-40 година. Укупна дужина мреже са прикључцима

на територији града износи 250 км.

Канализација У општини канализациону мрежу и пречишћавање отпадних вода има град док остала

насељена места још увек немају ова комунална решења. Изградња канализационе мреже

започетa је 80-тих година прошлог века по изградњи система за прераду отпадних вода.

Дужина канализационе мреже без прикључака износи око 120 км.

Електро инфраструктура Снабдевање електричном енергијом потрошача на простору обухваћеном планом

обезбеђено је из трафостаница ТС Вршац 1 трансформација 110/35кВ и ТС Вршац 2 110/20

кВ са уграђеним трафоима снаге 2х20МВА и 31МВА. Трансформатор 110/35 кВ обезбеђује

напајање трафостаница 35/10 Вршац-Виногради са уграђеним трафоима 4+2,5МВА, 35/20

Вршац-Мини са уграђеним трафоом од 8 МВА 35/10 Вршачки ритови, са уграђеним

трафоима 4+2,5МВА и 35/10 Уљма са уграђеним трафоима 2,5+2,5МВА. Постојеће

капацитете електроенергетске инфраструктуре карактерише неприлагођеност захтевима

стално растуће потрошње.

Телекомуникациони систем Телекомуникациона инфраструктура, којом су обухваћени телекомуникациони објекти,

телефонске централе, спојни путеви и примарна мрежа у насељима, већим делом и по

квалитету и по капацитету није на задовољавајућем нивоу. Исто тако и секундарна мрежа,

чији је велики део изграђен надземно, недовољног је капацитета. Преко простора општине

прелазе радио релејни коридори телекомуникационог система веза Телекома. У граду

Вршцу доступан је ADSL и SBB интернет, а у вршачким селима постоји и могућност

коришћења Wireless интернета.

23

1.6 Туристичка инфраструктура

Вршачко језеро

У Вршцу постоји вештачко језеро, које представља оазу Вршчана у врелим летњим данима.

Језеро је површине око 32.000 m2 . Стручњаци Института за хидрогеологију су пре неколико

година утврдили да је вода на Градском језеру другог артеског хоризонта, са високим

садржајем јода, сулфата, магнезијума и калцијума, која има константну температуру од 25

степени.

На основу планских документата, стратешког документа и планова капиталних инвестиција,

јасно је настојање локалне самоуправе да се ова локација даље уређује, пре свега изградњом

олипијског и дечјег базена (Програм ЈП „Варош“ за 2015. годину), а потом и изградњом

аква-парка и пратећих садржаја, како би се што боље искористио потенцијал термалних

вода. Поред немерљивог значаја за локално становништво, изградња базена и сличних

садржаја на овој локацији допринела би продужетку просечног трајања боравка туристе.

Поред великог броја дневних излета, тренутно је, на основу анализе Туристичке

организације општине Вршац, просечан боравак туристе у Вршцу 1 до 1,5 дан, а на овај

начин би се туриста који је већ у граду, ту и задржао дуже време.

Последњих година се интензивно ради на уређењу обале и креирању забавних садржаја за

све посетиоце. Постављене су лежаљке и сунцобрани, отворено је неколико локала који у

понуди имају освежење и храну за посетиоце. Сваке године Туристичка организација

општине Вршац организује различита спортска такмичења, школу пливања за најмлађе

суграђане, дечје играонице, музички програм.

Базени за купање

У оквиру мотела „Ветрењача“, постоји аква парк који се простире на око 4.000 м2, од којих

је 1.000 m

2 водене површине. Састоји се од три базена следећих димензија:

Базен 25mx15m, дубине 1,7 m,

Базен 25mx15m, дубине од 1m до 1,4 m, и

Дечји базен 25mx10m, дубине 0,5 m.

Аква парк је опремљен разним садржајима за децу и одрасле (тобогани, водени масажери

итд).

Центар Миленијум

Центар „Millennium” је спортска дворана и пословни центар. Отворен је 05.04.2001. год.

Капацитет дворане је 5.000 места, а површина велике спортске дворане је 4.000 m2.

Пројектовао га је архитекта Петар Арсић. КК “Вршац” игра своје утакмице као домаћин у

центру „Millennium”. Кошарка се игра у мушкој и женској конкуренцији.

Centar „Millennium” је био домаћин групе А Европског првенства у кошарци 2005. год,

домаћин Летње Универзијаде 2009 год. Такође, у хали су игране утакмице групе Д прве

24

групне фазе Европско првенство за мушкарце у рукомету 2012. год., као и групе Д прве

групне фазе Европског првенства за жене у рукомету 2012.

Канал ДТД

На подручју општине постоји пловни пут Канал ДТД. Дозвољена је пловидба за бродове

чији је газ највише 2 метра, носивости од 700 до 1.000 тона. На пловном путу постоје две

истоварне луке, Влајковац и Стража. Овим путем најчешће се превози грађевински

материјал а постоји и потреба за превозом других роба, пре свега житарица из региона.

У насељеном месту Стража, на 17 км од Вршца, на левој обали канала налази се излетиште

и изграђена је риболовачка писта прилагођена особа са инвалидитетом и лицима са

посебним потребама и као таква јединствена је у Србији.

Ловишта у општини Вршац су једна од богатијих у Војводини и идеална су за страсне

ловце и риболовце.

Ловиште „Лупус“ установљено је као ловиште отвореног типа. Њиме газдује ловачко

удружење „Ловац“ из Вршца простире се на територији села Марковац, Мало Средиште,

Велико Средиште, Гудурица и Мали Жам. У односу на конфигурацију терена одређено је

као брдско-планинско ловиште, а његова укупна површина је 10.909,65 ha. Ловиште је

богато: дивљом свињом, срнећом дивљачи, вуком, фазаном и шумском шљуком. Ово

ловиште је интересантно јер је једино у Војводини у ком је дозвољен одстрел на вука.

Ловиште „Вршачка кула“, којим газдује истоимено ловачко удуржење, према начину

коришћења, установљено је као ловиште отвореног типа, а према намени као остало

ловиште. У односу на надморску висину и конфигурацију терена ловиште одређено је као

равичарско. Укупна површина ловишта је 26.567,57 ha и обухвата катастарске општине:

Загајица, Парта, Уљма, Избиште, Ритишево, Влајковац, Шушара, Орешац и Павлиш.

Ловиште је богато крупном дивљачи: јелен, дивља свиња и срна и ситном и пернатом

дивљачи.

Ловиште „Кошава“ установљено је као ловиште отвореног типа, а према намени као остало

ловиште, а њиме газдује ловачко удружење «Фазан» из Вршца. Простире се на територији

катастарских општина Вршац, Потпорањ и Ватин, а укупна површина ловишта је 21.280,84

ha и богато је срном, дивљом свиљом, јеленом и вуком, као и ситном длакавом и пернатом

дивљачи.

Ловиште "Вршачки Ритови-Рибњак" према начину коришћења установљено је као ловиште

типа рибњак. Спада у равничарска ловишта са укупном површином 907,92 ha и богато је

дивљом патко, фазаном и дивљом свињом.

Ловиште "Караш" Куштиљ, којим газдује истоимено ловачко удуржење, према начину

коришћења условљено је као ловиште отвореног типа, а према намени одређено је као

остало ловиште. Простире се на територији катастарских општина Месић, Јабланка,

Куштиљ, Сочица, Војводинци и Стража. У односу на надморску висину и конфигурацију

терена спада у брдско-планинска ловишта. Укупна површина ловишта износи 12.045,22 hа.

25

Ловиште «Вршачке планине» је површине 4.118,38 hа, представља ловиште посебне намене.

По конфигурацији терена спада у брдски тип ловишта, а њиме газдује ЈП «Војводина

шуме».

1.7 Привреда

Пре два века Вршац као административно седиште постаје центар друштвеног живота и

привредних активности у овом делу Баната. Од тог времена развијају се пољопривреда,

занатство, трговина, индустрија и друге делатности, што чини основу економских и

друштвених односа.

У последњој деценији Општина Вршац израста у регионални центар у ком се развија

конкурентно пословно окружење. У овом периоду забележен је интензиван развој малог и

средњег предузетништва.

Главне индустријске гране су: фармацеутска, прехрамбена и грађевинска индустрија као и

пољопривреда и производња вина.

Највећи послодавци у општини Вршац у 2014. су: Хемофарм Штада са 1.800 запослених,

Swisslion ДОО са 810 запослених, Fresenius Medical Care са 620 запослених и ДП Други

октобар са 542 заспосленa.

Смештајни капацитети: Хотел Вила Брег, Хотел Србија, Мотел Ветрењача, Одмаралиште

Црвени Крст, Ресторан са преноћиштем „Стари млин“, Апартмани Lux Вршац, Апартмани

135, Апартмани Олга, Апартмани 3+1, Апартмани за 4 особе, Апартмани Репац, Апартмани

Аврам.

Ресторани: Етно кућа Динар, Alcudia, Пивница Шампион, Кантина, Фуруница, Ресторан М,

Кућа вина РАБ...

Пицерије: Мастерс, Contrast, Беба

Посластичарнице:Ђорђевић, Корзо, Ђелато, Звезда, Бонђорно, Канцоне

Кафићи: Парадигма, Kафетерија Kwon, Jazzva, Irish Pub, 357 Студио, Гранд, Чађава

Фуруна, Сцена, Ескада Бар, London Pub, Фаце, Промона, Прича, Амстердам, Локомотива,

Мали Форум, Fine Caffe, Рондо, Тиме, Маркер, Параграф, Sport Caffe.

Финансијске институције: Alpha Bank, Banca Intesa, Credit Agricole, Eurobank EFG, Erste

Bank, Hypo Alpe Adria banka, Komercijalna banka, NLP banka, PBB banka, Piraeus banka,

Raiffeisen banka, Развојна банка Војводине, Societe generale banka, Unikredit banka,

Војвођанска банка, Wolksbank, Национална поштанска штедионица, Procredit bank

Осигуравајућа друштава: ДДОР Нови Сад, Делта Generali, Триглав Копаоник, Uniqa,

Wiener Stadtische.

Установе и предузећа чији је оснивач Општина, 2015: Градски музеј Вршац, Културни

центар Вршац, Градска библиотека, Дом омладине Вршац, Народно позориште „Стерија“,

Дечји вртић, Апотека Вршац, Дом здравља Вршац, ЈП за изградњу, развој, уређење града и

подручја Општине Вршац „Варош“, ЈП „Вршац“, ДОО „Технолошки парк“.

26

2. АНАЛИЗА ПОСТОЈЕЋЕГ СТАЊА

Стратегијом развоја туризма Републике Србије (Службени гласник РС број 45/05) је

дефинисано да се општина Вршац налази у Регионалном туристичком кластеру Војводина у

једној од пет њених кључних дестинација под називом Вршац-Делиблатска пешчара. По

одредбама Просторног плана Републике Србије (ППРС), Општина Вршац припада

централној туристичкој зони, са туристичком регијом Делиблатска пешчара и Вршачким

планинама и део је излетничке зоне Београда.

Правилником о категоризацији туристичких места ("Службени гласник РС", бр. 24/2012 и

31/2012) прописују се ближи услови за одређивање категорије туристичког места, начин

одређивања и промене категорије, као и врсте података о туристичким местима који се

евидентирају у Регистру туризма.

Разврставање туристичких места у категорије врши се на основу процене расположивих

података обима туристичког промета у последње три године које претходе години у којој се

врши одређивање категорије туристичког места (квантитативни критеријуми), процене

расположивих података степена изграђености туристичке, саобраћајне и комуналне

инфраструктуре, као и туристичке супраструктуре по одређеним зонама у оквиру

туристичког места.

На основу решења Министарства трговине, туризма и телекомуникација из 2015.

године, утврђено је да Вршац испуњава услове за туристичко место II категорије. На

основу квалитативних критеријума Вршац испуњава услове за туристичко место I

категорије, а на основу кванитативних III, што укупно сврстава градско насеље

Вршац у туристичко место II категорије.

По Просторном плану општине Вршац у функционалном смислу, општина Вршац

представља и туристички и привредни регионални центар, пошто је са просторима општина

Бела Црква, Пландиште, Алибунар и Ковин у међусобном утицају.

Иако општине Вршац, Бела Црква, Пландиште, Алибунар и Ковин припадају

Јужнобанатском региону, не може се рећи да су просторне, туристичке и привредне,

културне и друге интеракције између суседних општина до сада биле на нивоу који може да

мотивише даљи развој ширег региона и туризма у њима.

Управо зато, неискоришћени развојни потенцијали општина Вршац, Бела Црква,

Пландиште, Алибунар и Ковин треба да буду активирани у наредном развојном периоду.

Потенцијали се односе, пре свега, на развој саобраћајне и остале инфраструктуре, као и

заједничке туристичке и привредне активности. Могућности се односе управо на

афирмацију досадашњих ограничења.

На основу природних и створених потенцијала, као и њиховог просторног размештаја, у

ППППН СРП Делиблатска пешчара успостављене су четири туристичке зоне, од којих се на

територији општине Вршац налазе две и то:

Туристичка зона СРП Делиблатска пешчара

Вршачка туристичка зона.

27

У ловиштима ''Делиблатска пешчара'' и ''Вршачка кула'', која су делом у обухвату ППППН

СРП Делиблатска пешчара, планира се постизање пуног економског капацитета ловишта,

повећање бројности и структуре дивљачи, очување ретких и угрожених врста и развој

ловног туризма.

По изградњи аутопута од Београда преко Панчева и Вршца до Темишвара, који је део

планова изградње нових саобраћајница у Србији, општина Вршац ће се наћи у срцу

туристичког подручја слива реке Дунав које чине река Месић и међународне реке Караш и

Нера.

Изградња те деонице предвиђена је Стратегијом развоја железничког, друмског, водног,

ваздушног и интермодалног саобраћаја од 2008. до 2015. године, а налази се и на листи

пројеката који су ушли у усвојени Генерални мастер-план развоја саобраћаја у Србији.

Извор: Мастер план развоја саобраћаја у РС

2.1 Стање смештајних капацитета

Подаци о броју и структури смештајних капацитета у Вршцу различити су у зависности од

извора података. У табели су приказани подаци којима располаже Туристичка организација

општине Вршац у 2015. години.

Вршац располаже разноврсном структуром смештајних капацитета. Заступљен је хотелски

смештај највише категорије, смештај у мотелима, пансионима, одмаралиштима као и

приватни смештај и то од луксузних апартмана до соба прве, друге и треће категорије.

Укупни смештајни капацитети износе око 400 лежајева.

28

На основу искустава Туристичке организације општине Вршац и локалне самоуправе, може

се констатовани да Вршцу недостаје смештајних капацитета у истој или сличној категорији.

Приликом организовања великих спортских догађаја, великих конгреса и манифестације

„Дани бербе грожђа“, Вршац се суочава са недовољним смештајним капацитетима, те

туристи преноћиште морају да траже у суседним општинама.

У табелама су приказани хотели и мотели, категорисан приватни смештај, као и

некатегорисани објекти за смештај.

Табела 7. Смештајни капацитети у Вршцу, 2015.

Хотели и мотели

Бр. Назив Адреса Кат. Број

соба

Број

лежаја Интернет

1. Хотел „Вила брег“ Горанска бб,

Вршац **** 48 96 www.villabreg.com

2. Хотел „Србија“ Светосавски трг

12 *** 85 156 www.hotelsrbija.co.rs

3. Мотел „Ветрењача“ Београдски пут бб ** 31 68 www.vetrenjaca.co.rs

Свега: 164 320

Приватни смештај

Бр. Назив Адреса Кат. Број

соба

Број

лежаја Интернет

1. Апартман за 4 особе Филипа Вишњића

64 *** 2 4

www.to.vrsac.com

2. Домаћинство Зорана Иванов Другог октобра 23 ** 3 10 www.to.vrsac.com

3. Домаћинство Бранке Репац Војводе Мишића

11 ** 3 6

www.to.vrsac.com

4. Апартмани

Иве

Милутиновића

135

*** 8 18 www.to.vrsac.com

5. Апартани Аврам Другог октобра 36 ** 2 6 www.to.vrsac.com

6. Апартмани Гордане Стевановић Хајдук Вељка 64 * 1 2 www.to.vrsac.com

Свега: 19 46

Некатегорисани смештај

1.

Ресторан са преноћиштем

„Стари млин“ Ђуре Даничића 11 - 12 25

2. Одмаралиште „Црвени крст“ Топовски пут - 20 100

3. Планинарски дом Широко било,

Вршачке планине - 12 38

4. Приватни смештај - 30 100

Свега некатегорисано – прибл: 74 263

Укупно расположиво: 257 629

Извор: Туристичка организација општине Вршац, 2015.

Вила Брег је луксузни хотел са 4 звездице и налази у подножју Вршачког утврђења.

Посебно је атрактиван и због погледа на околну панонску равницу. Хотел Вила Брег уређен

је у класичном, елегантном стилу и поседује мермерни лоби и отмени бар са камином.

Хотел има 96 лежајева у 48 соба које су опремљене намештајем од пуног дрвета.

http://www.villabreg.com/

http://www.hotelsrbija.co.rs/

http://www.vetrenjaca.co.rs/

http://www.to.vrsac.com/






29

У саставу хотела налази се велики спа центар који обухвата затворени и отворени базен са

баром, сауну и парно купатило. За рекреативне садржаје хотел располаже врхунском

теретаном, а посебну важност хотелу даје и модерна конгресна сала.

Хотел СРБИЈА је отворен 1983. године а од 2008. године послује у саставу шпанске

хотелске компаније ЕИКС Хотелс са Мајорке. Категорисан је са три звездице, иако услуга у

неким сегментима превазилази категоризацију. Хотел располаже са 78 соба од којих су 8

апартмани.

Гостима и посетиоцима су на располагању ресторан Алкудиа са националном и

интернационалном кухињом, три савремено опремљене сале погодне за организацију свих

видова свечаности и конгресних догађаја. На располагању је и коришћење хотелских

бицикала, као и паркинг и ауто перионица.

Хотел СРБИЈА се налази у самом центру Вршца, и својом понудом задовоЉава потребе

пословних гостију као и гостију који долазе у Вршац као туристи.

Мотел Ветрењача је угоститељски објекат са две звездице и располаже капацитетом од 31

собе. Ресторан у две одвојене сале поседује капацитет од 140 места. Гостима је на

располагању и вински подрум рађен по узору на старе винарије капацитета од 50 места.

Мотел у свом саставу има и аква-парк који се простире на 4000м2 од чега 1000м2 водене

површине.

Ресторан са преноћиштем "Стари млин" налази се у центру града и погодан је за прославе

и славља са салом од 200 места и 12 соба и апартманом, као и 68 паркинг места.

Црвени крст је одмаралиште на Вршачком брегу погодно за рекреацију, шетњу и одмор.

Одмаралиште „Црвени крст“ лоцирано је на 346 мнв, са изузетном климом, која

карактерише ваздушну бању, са сплетом седам врста ветрова. Црвени крст је изграђен као

дечје одмаралиште 1936. године са циљем да се у њему лече и опорављају ратна сирочад и

деца слабијег здравља и материјалног стања. Ктитор изградње одмаралишта била је

краљица Марија Карађорђевић, уз помоћ значајног броја ондашњих добротвора, трговаца,

лекара. Донацијом шпанског Црвеног крста, на габаритима старог објекта који је у облику

крста, 2002. године изграђено је ново, савремено дечје одмаралиште, а 2004. године

опремљено донацијом Црвеног крста Горње Аустрије.

Одмаралиште Црвени крст поседује 20 соба са укупно 96 лежајева, савремену кухињу,

ресторан, рецепцију са фоајеом, амбуланту са кантином, конференцијску салу, учионицу,

отворену терасу, дечје игралиште и недавно обновљено спортско игралиште, стазе за

шетњу.

Планинарски дом налази се на Вршачком брегу и удаљен је од Вршца 10 км. Власништво

је ПСД „Вршачка кула“ из Вршца. Дом је зграда са подрумом, приземљем и поткровљем.

Има велику трпезарију, девет соба (осам са по 2 и једну са 4 кревета), кухињу, купатило и

WC. У непосредној близини дома су бунгалови (пет са по 2 кревета). Дом има електричну

енергију, техничку и пијаћу воду.

Приватни смештај

У регистрованом приватном смештају има 46 лежајева који су категоризовани од једне до

четири звездице.

30

2.2 Дефинисани туристички производи

У последњих десет година општина Вршац се трудила да дефинише неке од пакета

производа како би са њима повећала број и структуру долазака и ноћења, као и да би

повећала инострану туристичку потрошњу и запослила своје грађане. За развој туризма у

општини Вршац, до сада, посебно су били интересантни следећи туристички производи,

који су подељени према мотивима доласка туриста и на чијој се промоцији и развоју до сада

највише радило:

Вински туризам

Културни туризам

Пословни туризам

Манифестациони туризам

Спортско рекреациони туризам


Вршац је од давнина познат по виноградарској традицији, налази се на винском путу

Србије и има велики број различитих винских подрума, међу којима су и „Вршачких

Винограда“, као познатог бренда на територији Србије и региона.

Туристичка Организација општине Вршац је до сада радила на промоцији овог вида

туризма, као и појединачни пружаоци услуга овог вида туризма. Међутим, закључује се да

код формирања овог производа, постоји низак ниво развијености и прилагођености ресурса

потребама туриста:на самом месту пружања услуга не постоје смештајни капацитети, а ниво

знања и вештина кадрова су недовољно развијени.

Такође, изостаје заједничко иступање на тржиште, заједнички маркетинг и специфична

продукција за вински туризам.


Вршац поседује значајан број покретних и непокретних културних добара, институција

културе, удружења грађана која се баве културном продукцијом, као и мноштво

манифестација са овом тематиком. Туристичка организација, као и остали пружаоци

туристичких услуга, пружали су напоре да промовишу овај вид туризма.

Међутим, може се закључити да је и поред тога, слаба искоришћеност покретних и

непокретних културних добара, ресурси су у лошем стању, а културна продукција није

прилагођена потребама туриста. Све ово је резултат је лоше сарадње међу пружаоцима

туристичких услуга који не излазе заједно на тржиште, нити заједно раде промоцију.


Општина Вршац поседује све потребне ресурсе за развој овог вида туризма и има знања и

искуства у пружању ових услуга. То је резултат добре праксе из прошлости имајући у виду

31

да су у протеклом периоду фирме као што су Хемофарм, Swisslion и друге привлачиле

пословне туристе који су Вршац посећивали ради обављања пословних састанака,

конференција и пословних скупова.

Од почетка Светске економске кризе па до данас може се да констатовати да су аранжмани

за организовање великих пословних скупова на територији општине Вршац у опадању.

Такође, закључује се да се продајом Хемофарма и Хотела Виле Брег и премштањем дела

производње Swisslion фабрике у Таково, у једном периоду смањио број посета њихових

пословних партнера, те је све то заједно утицало да овај вид туризма на територији општине

доживи велики пад. Изградња Технолошког парка у којем раде велике светске компаније и

отварање нових фирми даје могућности за развој пословног туризма. Такође побољшању

доприноси и Пилотска академија на коју долазе студенти из целог света и који се радо

враћају.


Општина Вршац има велики број догађаја, манифестација и фестивала од којих су

најпознатији: Дани бербе грожђа – Грожђебал, Фестивал вина Винофест, Вршачки венац,

Вршачка позоришна јесен, Јаzztronic, Златна јесен Гудурица, Празничне ђаконије,

Ускршња шареница...

Појединачне евиденције о оствареним ноћењима и приходима у току догађаја указују на

значајан потенцијал производа. У општини Вршац су Дани бербе грожђа – Грожђебал,

Вршачки венац и Винофест примери који указују на потенцијал производа.

Међутим, Вршцу недостаје посебан простор предвиђен за одржавање манифестације,

смештајни капацитети у време манифестација и специфична продукција карактеристичне за

манифестације.Такође, недовољно је заступљена промоција манифестација, поготово у

емитативним подручјима у којима се налази туристичка тражња.

Спортско рекреативни туризам

Општина Вршац поседује дугу спортску традицију и препознатљивост на српском и

европском тржишту, мноштво спортских клубова и развијене ресурсе.Такође, поседује

могућност развоја екстремних спортова, искуство и добар потенцијал у организовању

великих спортских такмичења и догађаја и припрема врхунских спортиста.

У Вршцу је спортски туризам био значајно развијен, док је кошаркашки клуб „Хемофарм“

данашњи КК „Swisslion-Вршац“ био у власништву Хемофарма, долазили су спортисти и

навијачи из свих крајева Србије и Европе који су учествовали и пратили утакмице овог

клуба. На тај начин се радило на промоцији спортског туризма, који је постао известан

бренд захваљујући коме су се у општини Вршац одржале значајне туристичке

манифестације и такмичења, и који је осим ових туриста привлачио и туристе

рекреационаре.

Велику улогу у спортском туризму има Центар Миленијум. Изграђен је 2001. године и

представља једно од најлепших здања међу спортско-пословно- забавним центрима Србије.

32

Центар се простире на 11.800 m2, од чега 4.000м2 чини спортска дворана. Дворана је

капацитета 3.600 особа и поседује паркет са НБА сертификатом, означен по ФИБА

стандардима. Центар је поред спортске дворане опремљен и теретаном, салом за стони

тенис, стрељаном, аеробик салом, салом за борилачке спортове и сауном. Управо

захваљујући Центру Миленијум, Вршац је био домаћин значајних државних, европских па и

светских спортских такмичења.

Престанак финансирања кошаркашког клуба од стране Хемофарма довео је до његовог

пада у нижу лигу, промоција спортског туризма је опала са губитком квалитетног лобирања

и спортско рекреативни туризам бележи пад.

Анализа стања туристичких производа

На основу оцене стања и анализе развијености наведених специјалних облика туризма, као

туристичких производа који постоје у општини Вршац уочени су следећи недостаци:

Недовољно смештајних капацитета у истој категорији;

Смештајни капацитети не нуде додатне услуге за туристичке производе;

Недостатак сарадње и удруживања између пружалаца услуга у оквиру посебних

видова туризма;

Недостатак заједничког маркетинга и заједничког изласка на туристичко тржиште;

Недостатак сарадње и удруживања између хотелског сектора, организатора путовања

и путничких агенција;

Недостатак сарадње јавног и приватног сектора у циљу координираног развоја

туристичког производа;

Недостатак имиџа и позиционирања у сврху развоја производа;

Недостатак специјализованог менаџмента туристичке дестинације (Destination

Menagement Company), као организатора производа, активности и пакета за домаће и

стране туристе;

Недостатак специјализованих компанија за организовање пословних конгреса, ОПК

(Professional Congress Organizers) као организатора производа, активности и пакета за

пословни туризам;

Недовољна организација, као и промоција постојећих догађаја на интернационалном

тржишту;

Недостатак појединачних специфичних пакета за промоцију производа: градски

одмори, кружне туре, пословни туризам, догађаји, рурални туризам и специјални

интереси;

Ресторани нису специјализовани и углавном су са једнаком понудом;

Низак ниво употребе локалних атракција у туристичке сврхе, као и недостатак

стратешких смерница за њихову даљу промоцију и развој;

Недостатак интернационално релевенатних догађаја који ће привући туристе;

Низак ниво система за побољшање урбане естетике, заштиту и очување градског

наслеђа који су потребни за заокруживање позитивне туристичке слике о општини

Вршац;

Недовољно коришћени културни ресурси у туристичке сврхе.

33

2.3 Анализа туристичког промета у општини Вршац 2004-2014

2004. година

Општина

Доласци туриста Ноћења туриста

Укупно Домаћи Страни Укупно Домаћи Страни

Србија 1971683 1432390 539293 6642623 5559629 1082994

Војводина 239067 173574 65493 685956 551412 134544

Вршац 11640 9287 2361 28002 22181 5821

Удео у процентима у односу на Србију: доласци 0,59 ноћења 0,42

2005. година

Општина



Србија 1988469 1410197 578272 6499352 5295051 1204301

Војводина 260503 183651 76852 734878 569919 164959

Вршац 12658 9615 3043 34077 26148 7929


2006. година

Општина



Србија 2006488 1420929 585559 6592622 5391913 1200709

Војводина 267198 184807 82391 723370 549152 174218

Вршац 13000 10500 2500 30898 22873 8025


2007. година

Општина



Србија 2306558 1610513 696045 7328692 5853017 1475675

Војводина 314222 215806 98416 834487 603791 230696

Вршац 14746 11937 2809 31081 23794 7287


34

2008. година

Општина



Србија 2266166 1619672 646494 7334106 5935219 1398887

Војводина 330556 226096 104460 880942 649474 231468

Вршац 17052 13393 3659 36346 27575 8771


2009. година

Општина



Србија 2018466 1373444 645022 6761715 5292613 1469102

Војводина 289751 191474 98277 762115 539597 222518

Вршац 17148 11951 5197 36937 22708 14229


2010. година

Општина



Србија 2000597 1317916 682681 6413515 4961359 1452156

Војводина 281842 179385 102457 767304 550278 217026

Вршац 16564 11233 5331 30393 18992 11401


2011. година

Општина



Србија 2068610 1304443 764167 6644738 5001684 1643054

Војводина 289398 169401 119997 756723 478068 278655

Вршац 14387 9375 5012 27317 17190 10127


35

2012. година

Општина



Србија 2079643 1269676 809967 6484702 4688485 1796217

Војводина 265000 150928 114072 655500 378026 277474

Вршац 11870 7080 4790 25537 12341 13196


2013. година

Општина



Србија 2192435 1270667 921768 6567460 4579067 1988393

Војводина 347138 195281 151857 928606 554777 373829

Вршац 12142 6720 5422 33483 11655 21828


2014. година

Општина



Србија 1820778 960628 860150 5156671 3376355 1780316

Војводина 371490 202908 168582 929604 548866 380738

Вршац 12496 8335 4161 27200 16488 10712


36

Табела 8. Преглед долазака и ноћења туриста 2004-2014.

Извор: РЗС

Остварени доласци туриста представљају једну од најважнијих категорија према којој се

вреднује успешност туристичке дестинације. Као показатељ зависи од великог броја

фактора, постојеће туристичке понуде, смештајне инфраструктуре и важан је индикатор

трендова који се стварају кроз године.

37

2005. године одржано је Европско првенство у кошарци који прати велики број гледалаца и

део утакмица одржан је у Вршцу. Те године отворен је и хотел Вила Брег. Већ следеће

године остварен је мањи број ноћења, али је број туриста повећан.

Од 2005. до 2009. године Вршац је посетио велики број туриста , а већ од 2011. приметан је

пад, што се може објаснити утицајем светске економске кризе у Србији.

2013. године у Вршцу је боравила група од 40 студента Пилотске академије из Алжира и

због њих је број ноћења знатно повећан.

2.4 Анализа конкурентности туристичке дестинације општине Вршац

За неку дестинацију можемо рећи да је конкурентна на тржишту уколико инвестиције

повезане са туризмом имају вишу стопу профитабилности него инвестиције у другим

туристичким дестинацијама. Што је већа профитабилност дестинације, утолико ће она

постати привлачнија за инвеститоре. Конкурентност туристичке дестинације је тесно

повезана с различитим елементима туристичке понуде као што су нпр. бројност и квалитет

смештајних капацитета, разноврсност и квалитет угоститељске понуде, природна и

културна баштина, стање комуналне инфраструктуре, гостољубивост, туристичка законска

регулатива, доступност, туристичка сигнализација итд.

Градски одмори засновани су на посети градовима специфичним по својим туристичким

производима и услугама. Посета градова спада у кратке одморе и обично траје од једног до

четири дана. Главни мотиви путовања су најчешће посао, културно- историјске вредности,

куповина, догађаји и ноћни живот. Предност овог туристичког производа је целогодишњи

карактер и велика флексибилност када је цена у питању. Тренд више краћих одмора у току

године у односу на традиционални дужи одмор, стална потражња за новим урбаним

дестинацијама, пораст броја нискобуџетних авиокомпанија које повезују мање градове

Европе и велики пораст градског туризма (108% од 2001 до 2004. год.) погодовао је

општини Вршац.

Крајем деведесетих година двадесетог века па све до избијања Светске економске кризе

2008. године општина Вршац је покушала да се туристичко и маркетиншки позиционира

као регионална пословно-спортска туристичка дестинација са градским одмором и

пословним туризмом као главним туристичким производом.

То је било могуће јер је у том периоду изграђен Спортско пословни центар Миленијум који

у свом саставу, поред спортске хале која је стандардизована и опремљена за одржавање

светских и европских спортских догађаја, има и конгресну дворану са најмодернијом

опремом за одржавање пословних скупова, као и хотел Вила Брег високе категорије са

мањом, исто тако модерном когресном двораном.

Поред учествовања на туристичким сајмовима, главна промоција општине Вршца као

регионалне спортско-пословне туристичке дестинације вршена је преко Кошаркашког клуба

„Хемофарм“ који је играо у Јадранској лиги, која се играла на подручју југоисточне Европе

и била је једна од најквалитетнијих лига на подручју Европе. Промена имена и позиције

кошаркашког клуба Хемофарм губи се главни регионални промотер.

38

Наведене чињенице о броју ноћења и кључне слабости које су дефинисане, упућују на

закључак да је општина Вршац у односу на Београд, Нови Сад, планинска, бањска и

туристичка места у Србији на почетку реорганизације туристичке понуде и постављања

професионалног дестинацијског менаџмента и савременог маркетинга, односно

управљачког механизма за професионално вођење процеса који ће изнедрити повећање

конкурентности вршачке туристичке индустрије.

Из свега наведеног може се закључити да су главни проблеми одрживог развоја туристичке

индустрије општине Вршац које треба решити, поред побољшања конкурентости, и

недовољно смештајних капацитета, недовољно изграђен бренд туристичке дестинације,

непостојање савременог маркетинга и иновативних туристичких производа за привлачење

туриста, као и непостојање услова за убрзани развој вршачке пословне туристичке

заједнице, како би до 2020. године општина Вршац створила амбијент за све аспекте

туризма.

2.5 Институционална организованост туризма у општини Вршац

У сектору туризма, најзначајнији партнер локалној пословној заједници је Туристичка

организација општине Вршац, чија је основна делатност промоција и афирмација

туристичких производа Туристичке дестинације општине Вршац. Туристичка организација

општине Вршац доприноси бољем позиционирању туристичке индустрије општине Вршац

на националном, регионалном и светском туристичком тржишту.

Туристичка организација општине Вршац основана је 2005. године од стране Скупштине

општине Вршац. Од свог оснивања континуирано ради на унапређењу и промоцији

општине Вршац, обједињује туристичку понуду и промовише туристичке потенцијале на

разним сајмовима у земљи и иностранству. ТОО Вршац обавља и следеће послове :

1. Унапређења и промоције туризма Општине Вршац;

2. Подстицања програма изградње туристичке инфраструктуре и уређења простора; 3. Координирање активности и сарадње између привредних и других субјеката у

туризму који непосредно и посредно делују на унапређењу и промоцију туризма;

4. Обезбеђивања информативно-пропагандног материјала којим се промовишу

туристичке вредности јединице локалне самоуправе (штампане публикације, аудио и

видео промотивни материјал, интернет презентација, сувенири итд.), а у сарадњи са

надлежним органима и туристичке сигнализације за туристичка места;

5. Прикупљања и објављивања информација о целокупној туристичкој понуди на својој

територији, као и друге активности значајне за туризам;

6. Организовања и учешћа у организацији туристичких, научних, стручних, спортских,

културних и других скупова и манифестација;

7. Формирања туристичко-информативних центара (за прихват туриста, пружање

бесплатних информација туристима, прикупљање података за потребе информисања

туриста, упознавање туриста са квалитетом туристичке понуде;

8. Организовање водичке службе;

У општини Вршац основан је Банатски туристички кластер као Удружење туристичке

пословне заједнице Баната и својим деловањем жели да унапреди пословање туристичких

предузетничких радњи, малих и средњих предузећа, туристичких организација, јавних

39

установа и удружења грађана. Банатски туристички кластер својим радом жели да развија

туристичку индустрију Баната, кроз одрживи развој и пословни раст чланица кластера,

повећа запосленост локалног становништва, јача имиџ туристичке дестинације Баната, као и

повећа инвестиције у туристичку индустрију Баната.

Туристичка организација чланица је Туристичког кластера „Банатска рута“ који броји 10

оснивача, који су препознати као значајни чиниоци развоја туризма у Банату. Поред

туристичких организација општина Ковачица, Вршац, Кањижа и Нови Бечеј, оснивачи су и

Универзитет у Новом Саду, Регионална привредна комора Панчево, Српска асоцијација

малих и средњих предузећа, занатских радњи и предузетника, хотели Војводина и Каштел.

Иницијатор идеје, а уједно и оснивач такође је и Регионални центар за друштвено-

економски развој – Банат. Сврха оснивања Туристичког кластера је унапређење туризма и

комплементарних делатности у туризму на територији БАНАТА, подстицање и

координација рада и развоја његових оснивача и чланова, у овим подручјима рада.

Фактори окружења, на које вршачка туристичка пословна заједница не може утицати,

односе се на непредвидљив развој тржишта (економска ситуација, ниво цена, трендови у

начину коришћења одмора, промене у преференцијама потрошача), технолошки развој,

промене конкурентске ситуације у туристичким дестинацијама, развој привреде, развој

грана које су повезане са туризмом (саобраћај, пољопривреда, трговина и др.), раст захтева

клијената, неопходност пословног усклађивања итд.)

На основу процене стања и анкете о ставовима туристичке пословне заједнице општине

Вршац, установљено је да локална туристичка мала и средња предузећа, предузетничке

радње, породична пољопривредна газдинства, задруге и удружења која се баве туризмом,

послују са врло ограниченим ресурсима. Овде се превасходно мисли на финансијске

ресурсе, али и све друге ресурсе - знање, радну снагу, опрема и сл.

Анкетом се утврдило и да се проблеми који су у вршачким микро и малим предузећима,

агенцијама, предузетничким радњама и породичним пољопривредним газдинствима односе

на неефикасан менаџмент, недовољна усклађеност са захтевима тражње, неадекватно

управљање квалитетом, неадекватно дефинисане конкурентске стратегије, промашене

инвестиције, недостатке у развоју производа и сл.

После појединачних раговора са власницима вршачких микро и малих предузећа,

агенцијама, предузетничким радњама и породичним пољопривредним газдинствима,

закључено је да је за њихов убрзани развој важно да под хитно они сами ураде своју нову

иновативну пословну стратегију и дефинишу нове иновативне туристичке производе, а да

им општина Вршац створи услове за приступ кредитима са повлашћеном каматном стопом

и бесповратним финансијским средствима преко ЕУ фондова.

Можемо да закључимо да кључ успеха вршачке туристичке пословне заједнице у

будућности треба да буде у развоју понуда са оригиналним иновативним садржајима, кроз

примену иновација у пословању, што ће пословној заједници повећати конкурентску

предност а такође и повећати конкурентску предност вршачке туристичке дестинације.

40

3. ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛИ ОПШТИНЕ ВРШАЦ

3.1 Културна добра као основа за развој туризма

Двор Епархије Банатске Владичанску резиденцију банатских епископа подигао је владика Јован Георгијевић који је

1750. године вратио епископску столицу из Карансебеша у Вршац. У оквиру двора саграђен

је придворни храм у којем се налази чудотворна икона Богородица Винчанска-Бездинска.

Дворска галерија богата је портретима вршачких епископа и других црквених

великодостојника, великом збирком старих рукописа, икона и књига од којих је најстарије

”Ватинско јеванђеље” и датира из друге половине 16 века.

Саборна црква Црква светог Оца Николаја сазидана је у 18. веку и најстарији је православни храм Вршцу.

У криптама цркве сахрањено је неколико вршачких владика. Црква није само православни

храм већ је и значајан споменик културе који је украшавало низ познатих сликара чија се

дела и данас налазе у њој. То су Никола Нешковић са 10 целивајућих икона, Павел

Ђурковић који је урадио иконостас, Симеон Јакшић и Михајло Поповић са зидним сликама

и две слике Паје Јовановића, ”Свети Никола спасава осуђенике” и ”Света Ангелина” за коју

се верује да је лик Ангелине радио по лику своје мајке.

Црква Светог Герхарда

Велелепни римокатолички храм, посвећен Св. Герхарду, зидан је од 1860. до 1863. године и

данас представља један од најрепрезентативнијих објеката у граду. Пројекат се до детаља

ослања на средњевековну готичку културу. Ентеријер цркве богато је опремљен

изрезбареним намештајем, украшен зидним и олтарским сликама, витражима и

скулптурама. Главну олтарску палу је 1863. насликао професор бечке Академије Петер

Јохан Гајгер. Оно по чему се ова црква, сем своје величине, истиче су оргуље због којих је

ова богомоља и својеврсна концертна дворана где су до сада наступали многобројни хорови

и познати оперски певачи.

Црква Светог Теодора Вршачког

Теодор Несторовић, вршачки владика, 1594. године, подигао је Банаћане на устанак против

турака. Банаћани су под барјаком Светог Саве успели да освоје Банат али је турска војска

након пар месеци успела да поврати изгубљене градове а вршачки владика је ухваћен и

кажњен тако што му је живом одрана кожа. Четири века касније проглашен је за светитеља

од стране Српске Православне цркве и тиме Вршац постаје један од ретких градова који има

Светитеља са именом града – Св. Теодор Вршачки. У част овог Светитеља на Вршачком

брегу је 2002. године подигнут и освештан храм Светог Теодора Вршачког.

41

Црква Светог Крста

Спада међу најстарије сачуване грађевине XВИИИ века и налази се на вршачком брегу.

Њено подизање започето је око 1720. године захваљујући добровољним прилозима

немачких колониста, а завршена 1728. године. Пошто је капела више пута тешко оштећена,

њен првобитни изглед само је делимично очуван. Звоник који се диже са западне стране

подигнут је тек почетком XИX века. Црквица, како је вршчани зову, представља заштићени

споменик културе у којој се налази неколико сакралних слика и распеће сликано у Прагу

1918. године. У цркви се налази и слика Богородице са Христом потписана са Виллем Тир

1888.

Успенска црква

Позната још и под називом Мала црква, саграђена је између 1761. и 1766. године у време

епископа Јована Ђорђевића. Подигнута је као задужбина овдашњег трговца Хаџи-Алексе

Николића и називана је и ”Алексина црква”. У почетку није имала торањ па је он дограђен

1786. а 1814. године добија типично барокни метални кров. Црква је више пута поправљана,

стари елементи фасадне пластике нестали су у псеудобарокној рестаурацији из 1909.

године. У цркви се налази богато изрезбарен иконостас који је 1809. године насликао Арса

Теодоровић уз помоћ Аксентија Поповића и Јосифа Рајкова. Порта ове цркве некада је било

омиљено састајалиште младих који су овде приређивали игранке уз музику гајдаша.

Румунска црква

Залагањем проте Трајана Опрее и др Петра Цепењага и уз обилату финансијску потпору

неколико ктитора 1911. године почела је градња цркве Светог Спаса по плановима

архитекте Димитрија Боитара. Освештана је 1913. године. На украшавању храма

учествовали су сликар Виргил Симонеску, скулптори Нистор и Јосиф Босиок и каменорезац

Јоан Воина. Инспирисана је углавном византијском сакралном архитектуром, има

специфично крстообразно решење које се теже уочава у основи и унутрашњости.

Живописност фасада на којима се јављају тестерасти кровни венци и слепе аркаде

наглашена је још више полихромијом грађевинског материјала, односно, наизменичним

смењивањем жуте и црвене клинкер опеке. Храм је посвећен Успењу Господњем.

Манастир Месић

Један је од најзначајнијих манастира у југоисточном Банату, настао у XВ веку а основао га

је Јован Бранковић, последњи из лозе Бранковића. У цркви посвећеној Св. Јовану

Крститељу, налазе се остаци ранијих фресака из 1743. године и релативно добро су очуване.

Испод се налази још старији слој фресака који није испитан, као и фреске које су настале у

XВИИИ веку. Манастир у својој ризници чува више вредних рукописних и штампаних

књига, као и низ слика познатих сликара као што су Јован Поповић из Опова, Јохан Тобиас

Каерглинг, Арсеније Петровић, Павел Ђурковић и других мање познатих аутора. У

манастиру се, на Богородичином трону, налази икона позната као ”Достојно Јест” којој се

придаје чудотворна моћ. Потиче са Свете горе Атонске а у манастир је донета 1803. године.

Манастир Мало Средиште

У давнини називан и манастир Светих Архангела Михајла и Гаврила подигао га је деспот

Јован Бранковић с краја XВ века на месту данашњег села Мало Средиште. Стари манастир

42

Средиште био је један од знамења поствизантијске културе на граници истока и запада.

Молитвено је збрајао србе до 1777. године када је законом о црквеним реформама, који је

спровела Марија Терезија, угашен са још неколико манастира у Банату. Принудним

одласком монаха користила се кратко време као парохијска црква до 1788. године, када је

упадом турака опљачкана и спаљена. Манастир Средиште обновљен је из темеља у периоду

1995 – 2003. године. Цео манастир посвећен је Чудотворној икони Пресвете Богородице.

Капела Св. Рока

Играђена 1739. године јер је католичко становништво одлучило да подигне заветну капелу у

славу Св. Рока, заштитника од куге, пошто је те године Вршац, након дугогодишњег

пустошења од стране Турака, био захваћен великом епидемијом куге. Поред цркве «Светог

Рока» налази се видиковац са панорамским двогледом којим се може видети цео Вршац са

околином, а по изузетно ведром времену може се видети и Авала.

Црква Светог Теодора Вршачког

Подигнуа и освештана 2002. године у славу Светог Теодора Вршачког, вршачког владике

Теодора Несторовића свештеномученика канонизованог 1994. године, који је 1594. године,

подигао Банаћане на устанак против Турака. Банаћани су под барјаком Светог Саве успели

да освоје Банат али је турска војска након пар месеци успела да поврати изгубљене градове,

а вршачки владика је ухваћен и кажњен тако што му је живом одрана кожа. Четири века

касније проглашен је за светитеља од стране Српске православне цркве и тиме је Вршац

постао један од градова који има православног свеца.

Апотека на степеницама

Представља једну од најстаријих и најрепрезентативнијих кућа некадашњег Вршца те је као

историјски споменик стављена под заштиту државе. Претпоставља се да је саграђена већ

око половине XВИИИ века и у њој је 1783. године отворена прва вршачка апотека, позната

као апотека ”Код Спаситеља” и ту намену здање је задржало све до 1965. године. Данас је

то депаданс Градског музеја са сталним поставкама ”Историја здравствене културе Баната”,

археолошка поставка ”Од праисторије до сердњег века” и ”Сећање на Пају Јовановића”. Ова

поставка поред личних ствари познатог сликара садржи и преписке, фотографије и радове

као што су портрет краља Александра и чувени Триптихон на којем је Паја овековечио свој

родни град.

Стеријина кућа

После 156 година од смрти оца српске драме Јована Стерије Поповића, кућа на Тргу Светог

Теодора Вршачког, у којој је овај истакнути Вршчанин живео и радио коначно је добила

праву намену - постала је Стеријин музеј. Цео спрат зграде, коју је Стеријин брат Ђорђе

Поповић завештао Српској православној цркви, сада је оплемењен оригиналним

намештајем који је славни писац користио. Међу њима је и писаћи сто, на ком је писао

драме и комедије, које су га учиниле бесмртним. Оригинални рукописи ”Покондирене

тикве”, ”Зле жене”, ”Кир Јање”, ”Лаже и паралаже” и бројних других Стеријиних дела,

налазе се у витринама спомен собе, а на зидовима су урамљени факсимили и документа. Ту

су још изложени документи и фотографије а један од зидова краси портрет Стерије који је

осликао чувени Урош Предић. Сви ти експонати прикупљени су из Градског музеја у

Вршцу, Академије наука и Матице српске.

43

Зграда Железничке станице Вршац

Саграђена је 1900. године и уврштена је у индустријско наслеђе општине Вршац. Пруга

Беч-Базијаш која је пролазила поред Вршца била је дуго време "источна пруга", чије су

функционисање помагале лађе на Дунаву и Црном мору, јер је водени пут био важна

саобраћајница за продају вина из вршачког виногорја крајем деветнаестог и почетком

двадесетог века. О овоме сведочи и постојање „извозног терминала“ – пруга широког

колосека у кругу великог вршачког подрума.

Регионални центар за баштину Баната – Конкордија

Давне 1882. године, на предлог Јулијуса Фриша, Градско представништво вршачке

муниципије доноси одлуку о оснивању Музеја. Одлуку је иницирало откривање велике

оставе римског новца цара Константина из ИВ века у Великом риту крај Вршца. У периоду

од 1882. до 1894. године, кад Музеј добија просторије у згради Конкордија а за кустоса је

постављен Феликс Милекер, коме припада велика заслуга за обогаћивање музејске збирке

путем теренских ископавања, откупа предмета од колекционара, а знатан део старина нашао

је своје место у Музеју и поклоном бројних дародаваца. Зграда Конкордија, где је 1896.

године одржана прва изложба, у којој је Музеј тада функционисао, била је премала па је

1905. године откупљена зграда немачког забавишта за потребе Градског музеја и Градске

јавне библиотеке које су почетком 1898. године спојене у једну установу. Након

Археолошке, Нумизматичке и Историјске збирке, 1909. године, формирају се Етнолошка и

Природњачка збирка, а годину дана касније и Уметничка. Данас музеј броји преко 250.000

експоната у неколико стручних одељења: археолошко, историјско, нумизматичко,

етнолошко, природњачко и уметничко, као и конзерваторска радионица, а регистрован је и

као Установа која се бави прикупљањем, истраживањем, обрадом, излагањем и

публиковањем музејске грађе.

Градски парк

Један је од најстаријих паркова у Србији. На простору данашњег Градског парка почетком

XVIII века налаѕио се мајур у власништву породице Шарибел. После спајања српског и

немачког Вршца у једну општину 1795. године, мајур je откупљен од породице Шарибел и

постао власништво магистрата. Све до револуције 1848-49. називан је „Градски мајур“, а тек

након револуције добија назив „Градски парк“.

Проглашен је за споменик природе 2000. године, јер припада категорији природних добара

од великог значаја. Заузима простор од скоро шест хектара и пројектован је у мешовитом

стилу у којем се мешају утицаји француског начина пројектовања рондела и цвећњака са

енглеским слободним распоредом дрвећа, травњака и жбуња. Градски парк је ограђен

оградом од кованог гвожђа са пет рустичних капија, а теренским истраживањем

идентификовано је више до стотину биљних врста. Од 2011. године почели су радови на

реконструкцији Градског парка: реконструисане су пешачке стазе, обновљена фонтана и

расвета.

44

3.2 МАНИФЕСТАЦИЈЕ


најпознатији Дани бербе грожђа – Грожђебал, Међународни фестивал фолклора „Вршачки

венац“, Фестивал позоришне класике „Вршачка позоришна јесен“, Музички фестивал

„Јаzztronic“, Сајам вина, виноградарства и виноградарске опреме „Винофест, Брдска

бициклистичка трка „Вршачки изазов“ и др.


значајан потенцијал производа. У општини Вршац су „Дани бербе грожђа“ – Грожђебал и

„Вршачки венац“ примери који указују на потенцијал манифестације као туристичког

производа.

Обим туристичког промета који се остварује за време „Дана бербе грожђа“ најбоља је

мотивација за популаризацију осталих манифестација. „Вршачка берба“ највећа је и

најстарија манифестација тог типа у Србији коју последњих година посети око 100.000

људи. Сви остали догађаји, који се организују у општини Вршац много су мањег обима и

значаја, са десетак или мање година традиције, окренути ка различитим интересним

групама.

За развој манифестационог туризма у општини Вршац потребно је брендирати и

позиционирати све манифестације што приближније нивоу Дана бербе грожђа.

Дани бербе грожђа– Грожђебал

Манифестација позната у народу као „Грожђебал“ има дугу традицију и одржава се сваке

године, трећег викенда у септембру.

Прва изложба вина у Вршцу одржана је у кафани „Код два кључа“ 1857. год. Први писани

документ је из 1494. год. Маскота – заштитна личност „Бербе“ је: Винко Лозић, кога је

створио наш велики писац Стерија, а који је „директни потомак бога Бахуса“. Он је прва

личност и командант тродневне параде и свечаности, јер на свечаном отварању

градоначелник предаје кључеве града, које враћа на свечаном затварању. Тих дана,

одржавају се многобројна културна, комерцијално-спортска дешавања, као и разне изложбе

грожђа и вина.

Од занимљивости интересанте су: наградна игра „Грожђе из авиона“, затим велики број

изложби грожђа, воћа и вина, па бициклистички караван „У походе виноградима“,

карневалска поворка, Дечји маскенбал и врло разноврстан и богат културно-уметнички и

забавни програм, као и низ спортских такмичења. Атракција су велики плински роштиљи на

којима се пеку кобасице.

На отварању „Бербе“ увек учествују познати естрадни уметници, а редовно се врши и избор

лепотице „Бербе“. Атмосфера је весела, опуштена, занимљива и забавна – увек има од свега

по мало и за сваког по нешто!

Фестивал вина, виноградарства и виноградарске опреме Винофест

Ова манифестација из године у годину привлачи све већи број излагача, како винара тако и

произвођаче винарске и виноградрске опреме. Поред редовних излагача из наше земље

45

велико интересовање за овај фестивал, показују и винари из Мађарске, Румуније, Хрватске,

Словеније, Македоније и Босне и Херцеговине, тако да је ова манифестације и

међународног карактера.

Поред комерцијалног, овај фестивал има и такмичарски карактер, односно винари који су

заинтересовани могу донети своја вина на оцењивање. Оцењивање врши стручна комисија.

Вина на оцењивање могу послати и винари који не учествују на фестивалу него само желе

да провере квалитет својих вина или освоје неку од награда, као што су Велика златна

медаља за квалитет у разним категоријама вина, које сад већ имају престижно значење међу

винарима.

Међународни фестивал фолклора „Вршачки венац“

Фестивал је основан 1993. године, са намером да, попут познатих светских фестивала,

сачува и негује оно што је највредније у богатом фонду народних песама и игара. У својој

суштини, ова фолклорна смотра, има намеру да, како стручној критици, тако и широкој

публици, прикаже највреднија достигнућа међународне фолклорне сцене.

Од свог оснивања, Фестивал прати дефинисану програмску концепцију, која подразумева

три развојне линије: такмичарски програм, ревијални програм и пратеће садржаје.

Ревијални и пратећи програм, у дане одржавања Фестивала, доносе још читав низ

интересантних садржаја у виду концерата, изложби, предавања из области етнологије, етно

сајма, те учења традиционалних српских игара. Учесници фестивала су из целог света:

Шпаније, Француске, Словачке, Чешке, Грузије, Румуније, Македоније, Индије, Мексика,

Канаде, Молдавије, Украјине, Русије, Турске, Грчке, Кипра, Обале Слоноваче, Шри Ланке,

Бугарске....

Табела 9: Манифестације на територији општине Вршац

Извор: Туристичка организација општине Вршац, 2015

Р. бр. Назив Датум Место Организатор

1. 1 Дани бербе грожђа

трећи викенд у

септембру

Вршац ТОО Вршац

2. 2

. Винофест

трећи викенд у

марту месецу Вршац ТОО Вршац

3. 3

.

Вршачки венац –

Међународни фестивал

фолклора

почетак јула Вршац Културни центар Вршац

4. 1

. JAZZTRONIC мај Вршац

Удр. љубитеља џеза и

електронске музике

5. 2

. Златна јесен Гудурица крај августа Гудурица КУД и МЗ Гудурица

6. 3

. Вршачка позоришна јесен крај октобра Вршац Народно позориште

7. 4

. Празничне ђаконије децембар Вршац ТОО Вршац

46

3.3 КАРАКТЕРИСТИКЕ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА ОПШТИНЕ ВРШАЦ

С обзиром на примере добре праксе на другим сличним туристичким дестинацијама, дошли

смо до закључка да би туристички производ општине Вршац требало да буде направљен

модеран, прилагођен условима, подешен да омогућава добар рад свих елемената маркетин

микса, истичући и помажући развитак свих атрактивних фактора и прилагођен свим

сегментима циљних тржишта туристичке тражње.

С тим закључком представљамо групу туристичких производа које општина Вршац може да

понуди, разврстаних по специјалним облицима туризма у које се они уклапају са предлогом

маркетинг микса за сваки појединачно.

Покретачка снага за развој бренда Туристичке дестинације Вршац треба да буду следећи

туристички производи:




Спортско рекреативни туризам


Градски одмор

Потенцијала има и за:

Ловни туризам

Сеоски туризам

Екотуризам

Верски туризам


Вински туризам је посета виноградима, винаријама, винским фестивалима и винским

изложбама, при чему дегустација вина или доживљај атракција, виноградарске регије

представљају примарне мотиве.

Вински туризам подразумева: дегустацију вина, вино и храну, уживање у окружењу, дневну

или вишедневну рекреацију, мноштво комплементарних културних, природних и других

активности које су доступне у винском региону.

Вински туризам је посебно искуство и буди сва чула у човеку као што су: чуло укуса,

мириса, вида, додира и слуха.

Вински туристи желе да доживе и искусе карактер области, храну, начин живота, и

културне атракције, да се опусте и релаксирају, да се забаве и да побегну од стреса из

града, да промене окружење и да нађу прилику за романтику.

Вршац и његова околина познати су као виноградарски крај још од владавине Римљана.

Први писани податак о вршачком вину потиче из 1494. године, када је дворски економ

Будима платио буре вршачког вина 10,5 златних форинти, за угарског краља Ладислава. У

19. веку, Вршачко виногорје било је међу највећима у Европи и простирало се на 17.000

47

јутара (10.000 ха). Значај виноградарства за вршачки крај огледа се и у чињеници да је, од

1804. године, винова лоза саставни део грба града Вршца.

Вршачко виногорје и Подрум Вршачких винограда су били и остали највећи симболи

претходне Југославије. Подрум Вршачких винограда је био и остао грађевинско-

архитектонска атракција. У њега може да се смести 3400 вагона вина. Подрум је грађен од

1964 до 1967 године. Подрум је у облику слова ипсиилон (почетног слова ознаке за

Југославију). Један је од три највећа винска подрума под једним кровом у Европи, друга два

су у Листелу у Француској и Лограњи у Шпанији. Подрум има пет галерија, једна је под

земљом а четири изнад, и у њих је смештено 580 винских судова од бетона, обложених

стакленим плочама.

Вршац такође има мноштво мањих винарија, подрума вина и произвођача вина. Сви

подруми као појединачни производи винског туризма требају синхронизовано да се

развијају, модернизују и прилагођавају потребама винских туриста. Код формирања

производа винског туризма на нивоу мањих винских подрума, мора да се врши

сегментација тржишта путем које ће сваки подрум да истиче своје специфичности које су

интересанте одређеном сегменту.

За формирање производа винског туризма у општини Вршац неопходно је направити

специфичан туристичи аранжман као скуп свих појединачних производа које Вршац нуди.


Културни туризам је фокусиран на културне атракције и активности као главним разлозима

за путовање. Циљ културног туризма је сазнање о историји, начину живота и духовној

култури одређене средине.

Културни туризам не укључује само „конзумирање“ културних производа прошлости, већ и

савремене културе или начина живота неког народа или подручја. Културни туризам, стога,

покрива како „туризам наслеђа, тј. баштине“ (heritage tourism), који се односи на производе

прошлости, тако и „уметнички туризам“ (arts tourism), који се односи на савремену

уметност. Многи туристи се све више занимају и за тзв. „креативни туризам“, који

подразумева непосредну партиципацију у културним активностима (сликарство,

фотографија, фолклор, занати и сл.).

Облици испољавања културног туризма су различити:

обиласци и разгледање споменика културе,

градски туризам,

сценске представе (позориште, опера, балет, концерти...),

изложбе ликовних уметности (сликарства, вајарства, примењених уметности),

културно-забавне манифестације,

фестивали са приказом културних остварења,

посете установама културе (музеји, галерије),

кружна туристичка путовања у којима доминирају културни садржаји (без обзира на

дужину путовања),

смотре и манифестације фолклорних вредности,

религијски туризам.

48

Овај облик туризма постаје све важнији због својих вишеструких позитивних социо–

економских импликација, јер омогућава финансијску подршку очувању, ревитализацији и

промоцији баштине, обезбеђује финансијску независност културних институција и

организација и утиче на процес децентрализације културе. Значајан је и финансијски ефекат

који културни туризам има на привредни развој неразвијених земаља. Не треба заборавити

ни његов допринос јачању свести о културним вредностима, као и у креирању културног

идентитета и позитивног имиџа заједнице. Предност културног туризма је и његова

независност од природних прилика, ублажавање сезоналности пословања.

Вршац поседује велики број културно историских споменика, покретних и непокретних

култуних добара, музеј,позориште, библиотеку, велики број удружења грађана која се баве

културном продукцијом као и мноштво манифестација које се баве овом тематиком о чему

је више речи било у поглављу 1.5 Културно наслеђе.

Потребно је направити посебан туристички аранжман који ће објединити понуду културног

туризма и на тај начин пружити туристи лакшу конзумацију производа и потпун доживљај.


Пословна путовања и туризам не представљају феномен новијег датума. Људи су одувек

путовали из пословних разлога. Кроз историју, градски центри су постајали средишта

људских интеракција и трговине.

Путовање може имати два главна разлога – посао (обавеза) и задовољство (слободан избор),

односно да су посао и туризам два супротна појма. У пракси, туристи путују из

задовољства, али то не значи да неки од њих неће искористити прилику да и на годишњем

одмору остваре пословни контакт. С друге стране, и пословни путници нађу времена да се,

између састанака, семинара и других пословних обавеза на дестинацији, баве туристичким

активностима.

Према Светској туристичкој организацији (UNWТО), пословни туризам подразумева

активности лица која, из пословних разлога, путују ван места свог сталног боравка, што

укључује како једнодневна тако и вишедневна путовања (са ноћењем), али не и путовање

које представља редован одлазак на посао, нити редовна радна путовања пословних људи у

подручју где живе и раде.

Под пословним путовањима у светским размерама подразумевају се конгреси,

конференције, изложбе и подстицајна путовања. Стога се за ова путовања користи акроним

„M.I.C.E.“:

• Мeetings – састанци

• Incentives – подстицајна путовања

• Conferences, congresses, conventions – конференције, конгреси, конвенције

• Exibitions – изложбе

Свака подгрупа у оквиру „M.I.C.E.“ има различите карактеристике, због чега се сваком мора

управљати на одговарајући начин.

Према Стратегији развоја туризма Републике Србије конгресни туризам представља један

од приоритетних облика туризма, који може допринети бољем позиционирању Србије на

светском туристичком тржишту и промовисању њене туристичке понуде.

49

Овај вид туристичког производа у Вршцу почео је да се развија пред Европско првенство у

кошарци 2005. године када је у Вршцу изграђен Хотел „Вила Брег“ са најсавременије

опремљеном великом конгресном салом и још три мање сале за пословне скупове и

конгресе. Велики замајац развоју пословног туризма у Вршцу дало је и отварање

Конгресно-музичке дворане у Спортско-пословном центру Миленијум 2007. године. Сала је

површине 3080 м2, капацитета 533 седишта са свом потребном аудио-визуелном опремом

на високом нивоу. Пратећи потребе клијената, хотел „Србија“ је 2015. године отворио нову,

потпуно опремљену конгресну салу капацитета до 120 места. Од почетка Светске економске

кризе 2008. године па до данас, може се констатовати да су аранжмани за организовање

великих пословних скупова на територији општине Вршац у опадању, док је све већи број

мањих пословних скупова (30-50 особа) са краћим боравком.

За производ пословног туризама, веома је битно да се у оквиру менаџмента туристичке

дестинације створи лоби који би у оквиру Конгресног бироа Србије, фирми и предузећа која

послују на територији Вршца и са фирмама које су пословни партнери фирми из Вршца,

радио на организовању скупова и менифестација овог вида у Вршцу. Као и код осталих

видова туризма (манифестациони, спортски), за развој пословног туризма, односно

одржавање великих конгреса, Вршцу недостаје смештајеног капацитета у истој или сличној

категорији.

Спортско-рекреативни туризам

У савременом друштву, слободно време доживело је квантитативни пораст, услед

индустријализације и напретка технологије, које су довеле до занемаривања човекове

потребе за кретањем и физичком активношћу. Управо спортско-рекреативни туризам, као

садржаји слободног времена, могу много да допринесу побољшању квалитета људског

живота.

Садржајан активни одмор се може спровести кроз разне рекреативне активности, према

склоностима и жељама туриста, извођењем или посматрањем најразличитијих спортских,

културних, уметничких, друштвено-забавних, сакупљачких, техничких и других садржаја.

То су, заправо, садржаји који позитивно утичу на обогаћивање човекове личности, у којима

он добровољно и активно учествује, према личним жељама и потребама. Разноврсност и

квалитет ових садржаја претпоставка су квалитета активног одмора у туризму.

Спортски туризам представља путовање, за време одмора са циљем бављења спортом,

путовање на дестинације да би се посматрао спортски догађај, као и путовање чији је циљ

посета спортским атракцијама. Спортски туризам је један од облика туризма, који се

убрзано развија и који бележи стопу раста од око 10% годишње. Могућности даљег раста

спортског туризма су готово неограничене, поготово када се у обзир узму све врсте

спортских активности у туризму, које се могу упражњавати у природној или урбаној

средини, у затвореном или на отвореном простору, као и у свим варијететима климатских

услова и сезона.

Спорт и рекреација у туризму имају важну улогу. Потреба за кретањем и активностима

постају израженије што је друштво на вишем степену технолошког развоја. Стрес,

недовољно кретања и физичких активности, услови су у којима савремен човек проводи

свој животни и радни век. Спорт и спортско-рекреативне активности могу значајно да утичу

на здравље и добробит људи, могу да утичу на јачање друштвене кохезије у заједницама, на

јачање економије и обликовање националног и културног идентитета.

50

Спортско-рекреативна понуда у туризму спроводи се кроз три облика активности:

слободним коришћењем природних ресурса (атрактивности), коришћењем спортских

објеката и организованим облицима спортско-рекреативних активности.

Општина Вршац располаже великим бројем спортских клубова, више спортских хала, и

терена међу којима су најзначајнији: градски стадион, Центар Милениум и дворана

Хемијско-медицинске школе. Због изузетних услова пре свега у центру «Милениум», али и

других капацитета, Вршац је често, раме уз раме са Београдом, Новим Садом и Нишом,

домаћин великих спортких такмичења, као и за пипреме спортиста.

Поред квалитетне спортске инфраструктуре, богато искуство у организацији спортских

догађаја различите врсте, допринели су високом позиционирању Вршца као спортско-

ректреативног центра у Србији и региону.

У последњих десет година у Вршцу су одржана зачајна спортска такмичења:

Eвропско првенство у кошарци – EuroBasket 2005, група А;

World Cadett Chalenge & ITTF World Junior Circuit Finals 2006 – незванично

јуниорско и кадетско превенство света у стоном тенису;

Светска Лига у одбојци 2006, 2007;

Европски клубски турнир у Дворанском Хокеју 2008;

Универзијада 2009;

Државно првенство у стреличарству 2009;

Европско првенство у рукомету – EHF Euro 2012, група Д;

Европскоо првенство у рукомету за жене - EHF Euro 2012, група Д;

Државно првенство у џудоу 2013, 2014 и 2015;

Европско првенство у параглајдингу у прецизном слетању на циљ – 2014;

Интернационални стонотениски турнир „Serbian Youth Open“;

Интернационални фестивал у модерном плесу од 2008. до 2015. године;

Утакмице националних селекција Србије у рукомету, одбојци и кошарци;

Утакмице рукометне Лиге шампиона;

Финални турнири Србије у кошарци и рукомету;

Традиционални кошаркашки међународни турнир „Велики за Мале;

Меморијални кошаркашки турнир „Милан Цига Васојевић;

Као и припреме јуниорских и сениорских репрезентација Србије, али и других земаља у

кошарци, одбојци и рукомету.


Манифестациони туризам, туризам догађаја или „event“ туризам укључује путовања која су

примарно мотивисана посетом манифестацији културног, уметничког, забавног и сличног

карактера и садржаја.

Термин манифестација потиче од латинске речи manifestare која значи – објавити, јавно

наступати у сврху заједничког изражавања припадања једном циљу. Савремено значење

речи манифестација је карневал, фестивал, смотра, свечаност и друго, а може се користити

и термин – организовани догађај.

http://www.millennium.rs/images/sport_02.jpg

51

Појам „туризам догађаја“ укључује разне облике туризма, као што су спортски, културни,

пословни, религијски и сл., али је фокус само на једном аспекту – догађају или

манифестацији, као поводу окупљања туриста. То има за последицу и одговарајући приступ

у маркетингу и менаџменту таквог облика туризма.

Код манифестационог туризма се не може говорити о сезонским осцилацијама промета,

будући да се ове врсте мобилности раније планирају. Често се туристичке манифестације

пласирају више у вансезони, а мање изван ње. Пошто се манифестације одржавају само

једном, ретко или у одређеним размацима, али увек у ограниченом трајању, пружаоци

услуга у дестинацији често користе такву прилику да повећају цене у односу на уобичајени

ниво. Многи данашњи фестивали покренути су ради поспешивања туризма и промоције

појединих дестинација. Чак и они којима то није био првобитни циљ, накнадно су добили

туристички значај.

Фестивали појачавају атрактивност дестинације и доводе више посетилаца са посебним

интересовањем за производ, догађај, културну баштину или традицију, који се фестивалом и

прослављају. Захваљујући туризму, обнављају се и неки својевремено напуштени

фестивали.


најпознатији Дани бербе грожђа – Грожђебал, Међународни фестивал фолклора „Вршачки

венац“, Фестивал позоришне класике „Вршачка позоришна јесен“, Музички фестивал

„Јаzztronic“, Сајам вина, виноградарства и виноградарске опреме „Винофест, Брдска

бициклистичка трка „Вршачки изазов“ и др.


значајан потенцијал производа. У општини Вршац су „Дани бербе грожђа“ – Грожђебал и

„Вршачки венац“ примери који указују на потенцијал манифестације као туристичког

производа.

Обим туристичког промета који се остварује за време „Дана бербе грожђа“ најбоља је

мотивација за популаризацију осталих манифестација. „Вршачка берба“ највећа је и

најстарија манифестација тог типа у Србији коју последњих година посети око 100.000

људи. Сви остали догађаји, који се организују у општини Вршац много су мањег обима и

значаја, са десетак или мање година традиције, окренути ка различитим интересним

групама.

За развој манифестационог туризма у општини Вршац потребно је брендирати и

позиционирати све манифестације што приближније нивоу Дана бербе грожђа.

Ловни туризам

Ловни туризам као посебан облик туризма представља „кретање и активан боравак туриста-

ловаца у специфичном амбијенту – ловишту, као делу здраве природне средине, ради лова

(одстрела, хватања, посматрања и снимања) дивљачи.

У основни приход од ловног туризма, поред смештаја и исхране, спадају и накнаде за лов и

одстрељену дивљач (трофеји, месо, кожа и др).

52

На територији општине Вршац налазе се следећа ловишта: Лупус, Вршачка кула, Кошава,

Вршачки Ритови-Рибњак, Караш-Куштиљ и Вршачке планине.

На територији општине Вршац послују две локалне агенција за ловни туризам, као и више

других. Поред домаћих ловаца, велики је број странаца који посећују ова ловишта, међу

којима је највише Италијана, Немаца, Енглеза, Швеђана и Румуна. За развој овог вида

туризма, поред опремања ловишта, изградње смештајних капацитета и снажнијег

маркетинга, велику улогу би имало отварање аеродрома у Вршцу за међународне летове.

Сеоски туризам

Сеоски туризам представља неку врсту алтернативе масовном туризму због чињенице да

привлачи сегменте туриста који су заинтересовани за руралну културу и квалитет животне

средине.

Укључивање сеоских насеља у туризам врши се кроз бригу о комуналној уређености села и

организацију дешавања, а самих сеоских газдинстава кроз давање услуга смештаја и

исхране. На овај начин сеоска домаћинства вишак својих производа пласирају тамо где се и

производе па не морају да их продају на пијацама. У зависности од разноврсне производње,

сеоска домаћинства могу да понуде различити избор јела и домаћих специјалитета, као и

различите ручно израђене предмете, који имају употребну вредност Све то утиче на

повећања стандарда сеоског домаћинства, активирање становништва и смањење одлазака из

сеоских насеља.

У сеоском туризму доминирају домаћи туристи. Значајнији промет иностраних туриста

остварује се само у најпопуларнијим дестинацијама, што је показатељ да је за развој овог

сегмента туризма, по уређењу и стандардизацији капацитета, потребан много јачи

маркетинг.

Општина Вршац има велики број села која су специфична за ово поднебље и која имају

добар туристички потенцијал, али је неопходно улагање у инфраструктуру, у

стандардизацију услуге и обуку локалног становништва, категоризацију, а затим и

формирање конкретне туристичке понуде и маркетинг. Насељена места општине Вршац,

која већ имају формиран туристички производ и велики потенцијал за развој руралног

туризма су: Гудурица, Шушара, Велико Средиште и Уљма (Уљмански виногради).

Велико Средиште и Гудурица традиционално су део вршачке туристичке туре „Пута вина“

са десетак винарија и регистрованих пољопривредних газдинстава, која се баве

виноградарством. Шушара и Уљма својим виноградима на песку наслањају се на

Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“. Ни једно од четири места још увек

нема категоризован смештај у сеоским домаћинствима, што је први предуслов за развој овог

вида туризма. За сада туристи који ноће у Вршцу, а у села одлазе на неколико сати – на

дегустацију вина, боравак у природи, туристички обилазак или лов.

Екотуризам

Екотуризам („еко“ = скраћеница од „еколошки“) се одвија у ненарушеним природним

подручјима и за циљ има упознавање туриста са природним лепотама и реткостима, на

53

начин да то не штети животној средини и уз одвајање дела профита и његово улагање у

даљу (еколошку) заштиту дестинације.

Екодестинација подразумева:

Очуване природне атракције у оквиру заштићеног предела;

Низак степен урбанизације

Туризам који не штети природи;

Развој малих локалних предузећа чији су власници локални становници;

Места намењена рекреацији на отвореном осмишљена тако да заштите осетљиве

ресурсе;

Ресурси за развој екотуризма у општини Вршац су:

Вршачке планине – „Међународно значајно подручје за птице ( Important Bird Areas)

– IBA; Значајно биљно подручје Европе (Important Plant Areas in Europe) – IPA;

Emerald подручје (Европска еколошјка мрежа за очување дивље флоре и фауне и

њихових станишта). Биљни и животињски свет Вршачких планина се развио на

граници шумостепске и шумске зоне, односно на терену на коме се укрштају три

различите биљно – географске провинције: панонска, дакијска и мезијска. Због тога

је ово подручје, иако површински не велико, изузетно богато великим бројем врста.“

Мали вршачки рит – налази се уз саму градску зону. „По облику је дугуљасто,

затворено удубљење дужине 11 километара и ширине око 2 километра, правца

југозапад – североисток, на надморској висини између 80 и 90 метара. Веома је

особено станиште у Србији. Одликују га суве и влажне ливаде, баре и тршћаци, са

карактеристичним представницима живог света. Међу њима се посебно издвајају

угрожене врсте биљака и животиња.“

Специјални резерват природе «Делиблатска пешчара» делом се простире и на

територији општине Вршац и ту се налазе најзначајнији локалитети централне

пешчаре – Рошијана и Црни врх. Заштићени су 1912. године, као Природни

споменици и представљају предеоне целине очуваних исконских карактеристичних

елемената сукцесије вегетација“.

Верски туризам

Верски туризам један је од најстаријих облика туристичких путовања, а данас представља

врло значајан сектор глобалног туризма. Због економског потенцијала, природно је што се

све већа пажња поклања разним питањима управљања и промоције овог облика туризма.

Верски туризам је фокусиран на посету религијским местима (локалитетима), атракцијама и

дестинацијама, а главни циљ му је испуњавање верских потреба учесника. Да би се могло

говорити о религијском туристичком путовању, оно мора бити превасходно мотивисано

религијским разлозима, а програмски део путовања за главни догађај има обилазак верског

објекта или светог места, по перцепцији верника односно туристе.

54

Верски објекти који постоје на територији општине Вршац добра су основа за развој

верског туризма окренутог ка верницима Српске православне црве и Римокатолицима.

Православним верским туристима интересантни објекти су: православна црква Светог оца

Николаја, подигнута 1986. године, Двор епархије Банатске, са својом придворном капелом,

посвећеном Сетом Архангелу Михаилу и Гаврилу, црква Светог Теодора Вршачког, чија је

изградња завршена седам година после канонизације Светог Теодора, од стране СПЦ (1994.

године). На свега десетак киломера од самог града, налазе се два манастира: манастир

Месић, најстарији православни манастир у Банату, са својом чудотворном иконом

Богородице и, на месту давно угашеног манастира, од 1995. године манастир Мало

Средиште.

Римокатоличким верским туристима интересантни објекти су: Капела Светог Крижа –

најтарија римокатоличка црква у Банату, на брду Миса, и црква Светог Герхарда – најлепша

и највећа римокатоличка црква у Србији, изграђена у неоготском стилу.

55

4. ПРЕДЛОГ ДЕФИНИСАЊА И ЗОНИРАЊА ТУРИСТИЧКЕ ДЕСТИНАЦИЈЕ ВРШАЦ

Како у једној туристичкој дестинацији целокупна територија не може бити намењена

развоју туризма, ужи обухвати или по просторној хијерархији ниже јединице, називају се

туристичким зонама.

Свака зона је састављена од већег броја локација које зонама дају туристички карактер,

намену, садржај и структуру њеног простора. Могло би се рећи да се најинтензивнији

туристички процеси управо и одвијају у туристичким зонама и то, како боравак и кретање,

тако и разноврсне туристичке активности у вези са атрактивношћу простора.

Основна карактеристика туристичких зона је, поред атрактивних ресурса и повољног

положаја, концентрација туристичких активности и смештајних објеката на једном

заокруженом, унапред припремљеном простору, ради остварења већих привредних учинака.

Дакле, туристичке зоне представљају најатрактивније просторе у дестинацији без постојања

неке универзалне оптималне величине. По п

Да би се са упехом развила вршачка туристичка индустрија Туристичка дестинација Вршац

може се поделити на четири засебне туристичке зоне и то:

Туристичка зона 1 – Град Вршац

Туристичка зона 2 – Вршачке планине

Туристичка зона 3 – Вршачко виногорје

Туристичка зона 4 – Река Караш

При предлагању вршачких туристичких зона водило се рачуна да оне буду уже, саобраћајно

повезане и инфраструктурно опремљене просторно-технолошке целине, које садрже више

туристичких локација.

56

Мапа туристичких зона општине Вршац

57

Туристичка зона 1 – Град Вршац

Град Вршац je комплексна амбијентална, културна и туристичка зона у коме се комбинују

разноврсни елементи: атрактивност архитектуре, културне, уметничке и спортске

манифестације.

Туристичка зона Град Вршац подељена је на следеће туристичке локације:

Стари град - Центар

Језеро

Технолошки парк

Аеродром

Миленијум

Туристичка локација Стари град - Центар

Стари град је главна туристичка локација зоне Град Вршац, налази у старом градском језгру

и поседује главне вршачке ресурсе за развој туризма: Народно позориште «Стерија»,

Градску бибилотеку, Трг Светог Теодора (централни градски трг) и уређене тргове:

Светосавски и Стеријин трг, Стеријину кућу, Владичански двор, Саборну цркву «Светог оца

Николаја», Румунску православну цркву «Светог спаса», Римокатоличку цркву «Светог

Герхарда», Хотел «Србију», Апотеку на степеницама, Градски музеј са зградом

«Конкордија», будућу туристичко-културну целину «Стари Вршац» («Вршачка

Скадарлија») као и мноштво кафића и ресторана.

Туристичка локација Језеро

Вршачко језеро је вештачког порекла и налази се на самом ободу града. Већ годинама,

поред базена у хотелу «Вила Брег» и мотела «Ветрењача», представља једино купалиште у

граду.

Туристичка локација Технолошки парк

Туристичка локација Тенолошки парк се налази на улазу у Вршац из правца Београда и

чине га: комплекс фабрика у Технолошком парку, Мотел «Ветрењача», велики подрум

«Вршачких Винограда», зграда Железничке станице и образовни комплекс Пољоприведне

школе.

Туристичка локација Аеродром

Значајан део инфраструктуре Вршца чини ваздушни саобраћај у коме аеродром има

традицију дужу од 70 година.

Туристичка локација Миленијум

Туристичка локација Миленијум се налази у подножју Вршачких планина и чине је:

Центар Миленијум, Фудбалски стадион Вршац, градски парк и хотел «Вила Брег».

58

Туристичка зона 2 – Вршачке планине

Туристичка зона Вршачке планине састоји се од следећих туристичких локација:

Туристичка локација – Вршачки брег

Туристичка локација – Црвени крст

Туристичка локација – Планинарски дом

Туристичка зона 3 – Вршачко виногорје

Вишевековна традиција успешног гајења винове лозе на подручју Вршачког виногорја

указује на повољне климатске и земљишне услове за гајање винове лозе и тиме производњу

квалитетног грожђа, вина и јаких алкохолних пића. Вршачко виногорје данас има око 2.000

hа плантажних винограда, од чега је 1.700 hа у поседу „Вршачких винограда“ АД.

У сортименту су највише заступљене беле винске сорте грожђа за производњу квалитетних

и врхунских вина. Најзаступљенија сорта је Италијански ризлинг (преко 50%), а следе

Рајнски ризлинг, Бели бургундац, Шардоне, Мускат отонел, Траминац, Креаца, Смедеревка,

Жупљанка, Шасла. Од црних сорти узгајају се Франковка и Мускат хамбург.

Туристичка зона 4 – Река Караш

Река Караш и канал ДТД представљају главни водни потенцијал вршачке општине.

59

5. ОСНОВНИ ПРОБЛЕМИ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ВРШАЦ И ПРЕДЛОЗИ ЗА ЊИХОВО РЕШАВАЊЕ

Доживљај, односно искуство туриста, је основни производ у туризму који се нуди

потенцијалним туристима, на чему се заснива конкурентност туристичке дестинације на

тржишту. Способност менаџера да ускладе више туристичких параметара у једну

функционалну целину (повећање туристичке потрошње, привлачење великог броја туриста,

обезбеђење квалитета услуга и сл.), која ће бити профитабилна, уз побољшање добробити

локалног становништва и очување природних и културних вредности дестинације,

представља основу конкурентности туристичке дестинације.

5.1 Одрживи развој туристичке дестинације

Одрживи развој је складан однос екологије и привреде, како би се природно богатство

сачувало за будућа поколења. Може се рећи да одрживи развој представља генерално

усмерење, тежњу да се створи бољи свет, балансирајући социјалне, економске и факторе

заштите животне средине.

Да би у пракси заживела концепција одрживог развоја туризма, неопходно је поставити

такав модел развоја који ће максимално потенцирати позитивне односе измађу поменутих

категорија циљева, а негативне репрекусије по сваки од њих свести на минимум. Циљеви

којима се тежи истовремено су и предуслови за њихово остваривање.

Карактеристике одрживог туризма:

Спори раст

Контролисан развој

Развој у мањим размерама

Развој руковођен дугорочним интересима

Стабилан развој

Квалитативан развој

Континуирано образовање и обука кадрова

Економски показатељи: профит, запосленост, учешће у бруто националном дохотку, као и

задовољство туриста означавају се основни елементи за утврђивање успешности

туристичког развоја. Квалитет животне средине, социјални интегритет и културни

идентитет рецептивних области, представљају основу за обављање туристичке делатности,

која својим одрживим развојем треба да доприноси њиховој афирмацији, истовремено

задовољавајући економске критеријуме и потребе туриста

60

6. S.W.O.T. АНАЛИЗА

SWOT анализа обухвата детаљну анализу и прављење листе слабих и јаких тачака

туристичке дестинације Вршац и анализу њихове могуће употребе у контексту шанси, као и

опасности утврђених тенденцијама на тржишту.

SWOT анализа је неопходна ради стратегијског планирања туристичког производа

дестинације Вршац, а потом и креирања адекватне промоције. Она омогућава довођење у

равнотежу захтева, жеља и потреба потрошача и могућности туристичке понуде, те

креирање конкурентске предности и остварење ширих економских, друштвених, културних,

политичких, еколошких и других циљева.

6. 1. S.W.О.T Анализа туристичке дестинације Вршац

Снаге

Људски ресурси

Позитиван став становништва

Урођен менталитет и склоности за

квалитетом усуга

Развијена култура мултиетничког

гостопримства

Расположење за промену занимања

Постојање приватних школа, постојање

међународних пројеката за подизање

квалитета људских ресурса и примера добре

праксе

Заинтересованост за отварање малог

бизниса у туризму

Туристички производ

Постојање туристичких производаРастућа

понуда програма и манифестација

Општа свест о потреби за туристичких

производима

Извор лековитих вода

Традиционална гастрономија

Култура угоститељства

Квалитетна хотелијерска понуда

Растућа понуда посебних облика туризма

Компатибилност са осталим делатностима

Развијена привреда која на загађује околину

Доступност здраве хране и напитака

Велики број спортских и културних догађаја

Потенцијал домаће радиности

Постојање делатности које задовољавају

посебне облике туризма

Инфраструктура и саобраћај

Стратешки географски положај

Укљученост у европске друмске и

железничке токове

Фреквентност прекограничног промета и

транзита

Квалитет и наслеђени имиџ аеродрома

Развијена електро и гасна инфраструктура

Развијен систем водоснабдевања

Развијена телекомуникациона инфрасруктура

Постојање опште туристичке сигнализације

Организација и развој

Успостављени односи за прекограничну

сарадњу

Сазнање о кључним проблемима за развој

туризма

Предлог Владе за доношење јасне стратегије

за развој туризма Србије

Богата документација о туристичким

ресурсима

Маркетинг и дистрибуција

Постојање локалне туристичке организације

Организациона повезаност туристичке

организације

Добра медијска инфраструктура

Постојање интернет презентације

Општа свест о потреби за туристичким

производом

Активно иквалитетно представљање на

сајмовима

61

Слабости


Велика стопа незапослености

Лоша образовна и старосна структура

незапослених

Недовољна информисаност о значају

развоја туризма

Недостатак секторских стратегија

локалног економског развоја

Неприлагођеност садржаја образовних

програма туристичким трендовима

Непостојање знања и искуства у

туристичкој индустрији


Недовољна заштита и одржавање

туристичких ресурса и атракција

Недовољна покривеност садржаја

заштићених простора

Недостатак туристичке супраструктуре за

развој туристичких производа (отворени и

затворени базени, аква парк)

Нарушавање природе и аутентичног

окружења

Недостатак смештајних капацитета и

сеоских етно пансиона и ресторана

Недостатак нових тематских туристичких

атракција

Недостатак пратећих услуга на

атрактивним локацијама и догађајима

Недостатак повезаности туристичких

услуга у један производ


Слаба повезаност хотела и ресторана са

локалним произвођачима

Слабо коришћење културног и руралног

туризма

Недовољна институционална сарадња

Неконтролисана заштита интелектуалне

својине

Неразвијена трговина сувенирима

Неразумевање значаја удруживања у

кластере

Слаба повезаност пружалаца туристичких

услуга на свим нивоима

Инфраструктура и саобраћај

Недовољна повезаност дестинације са low

cost летовима

Недовољно коришћење вршачког

аеродрома

Недовољна туристичка сигнализација у

руралним областима

Недовољна изграђеност и одржавање

путне мреже у руралним подручјима


Недостатак усклађености локалне визије о

развоју туризма

Недостатак сталног подстицаја за START

UP малих бизниса у туризму

Недостатак система повезивања и

умрежавања

Недостатак партнерских односа јавног и

приватног сектора

Неконзистетна регулатива туристичких

односа

Недостатак система управљања

квалитетом

Недостатак подстицања за привлачење

инвестиција

Недостатак свести о потреби

структуралних промена

Дистрибуција и маркетинг

Непостојање јасно дефинисаног бренда

Непостојање свести на тржишту о

туристичком производу

Непостојање система повезаности

туристичких производа

Нема јасне дефиниције циљних тржишта

Неефикасан дизајн публикација и садржаја


Нема продуктивних и јасних

хијерархијских односа између субјеката на

туристичком тржишту

Неразвијен информациони систем

Непостојање партнерских односа јавног и

приватног сектора за заједнички наступ

Непостојање професионалне интернет,

маркетиншке и продајне платформе

Мали буџет за ПР и маркетинг

62

Могућности


Стицање нових знања и вештина

Коришћење фондова ЕУ за развој туризма,

самозапошљавање и запошљавање

Интернет доступност информација о

туризму

Промене законских прописа у складу са ЕУ

Запошљавање специјалиста за посебне

врсте туризма

Системско побољшавање квалитета услуга

по делатностима путем курсева

Подстицање младих на школовање и рад у

туризму

Повезивање са установама и организацијама

које се баве развојем људских ресурса у

туризму


Позитивна промена става светских

институција према Србији

Добар туристички потенцијал у блиском

окружењу

Добар туристички потенцијал Баната као

дестинације

Примена нових технологија

Убрзан раст светске тражње за нове

дестинације

Повећан број годишњих одмора

Повећан интерес гостију за туристичке

атракције и догађаје

Могућност регионалне сарадње

Могућност стварање доброг производа

удруживањем пружалаца туристичких

услуга

Могућност пласирања туристичког

производа на многа тржишта


Појачан интерес домаћинстава за мали

бизнис у туризму

Велики број предузетника који желе да

употпуне трговинску понуду туристичком

понудом

Велики број нереализованих иницијатива за

производњу сувенира

Постојање стартне конкурентске позиције у

односу на блиско окрузење

Саобраћај и инфраструктура

Општи интерес Владе и међународне

заједнице за улагање у саобраћај и

инфраструктуру на реалцији коридора 11

(Бари-Бар–Боград-Вршац-Темишвар)

Интерес lowcost компанија за повезивање са

туристичким дестинацијама

Изграња марине у Влајковцу

Продужење и проширење писте на

вршачком аеродрому и оспособљавање за

путничких авиона до 70 седишта

Коришћење ЕУ фондова за унапређење

инфраструктуре


Постојање интернационалних менаџера за

израду пројеката

Могућност да се створе пилот огледни

центри туристичких производа

Могућност да се створи хијерархијска

основа за развој туризма

Доступни глобални модели и искуства за

развој туризма земаља које су у транзицији

Интерес и подстрек међународне заједнице

на пројектима за развој туризма

Могућност усклађивања локалне визије за

развој туризма

Могућност успостављања партнерских

односа јавног и приватног сектора

Могућност повезивања дестинације у

туристичке кластере


Интерес међународне заједнице за подршку

маркетинг пројеката

Доступност маркетиншких инструмената,

технологија и људских ресурса

Позитивна промена јавног мњења о значају

интернета

Постојање винских кућа

Постојање могућности за развијање

специјалних облика туризма

Маркетинг подршка манифестацијама

Могућност креирања бренда

Могућност израде информационог система

Могућност одабира циљних тржишта

63

Претње


Губитак стартне конкурентске предности

Лош подстицајни пословни амбијент

Високи порези и доприноси

Непостојање локалног фонда за START UP


Убрзане активности конкуренције

Изостанак стварања подстицајног пословног

амбијента

Изостанак подстицаја за развој руралног

туризма

неусклађеност туристичког календара

Недостатак пројекта главног туристичког

производа

Политичка нестабилност

Компатибилност са другим делатностима

Низак квалитет целокупне понуде

Успорени привредни раст са

комплементарним делатностима у

туристичкој индустији

Задржавање ниске стопе самозапошљавања

Саобраћај и инфраструктура

Губитак тржишта због заостајања за

конкуренцијом у окружењу

Недефинисани статус власника

Негативно искуство гостију

Недовољна примена европских стандарда


Погоршање транзиција између политичких

структура

Отежан договор о приоритетима развоја

туризма на свим нивоима власти

Низак ниво свести о значају јавног добра и

интереса за развој туризма


Глобална конкуренција у понуди


Убрзане маркетиншке иновације

конкуренције

64

7. ДЕФИНИСАЊЕ ВИЗИЈЕ, ПРИОРИТЕТА, ОПШТИХ И ПОСЕБНИХ ЦИЉЕВА

Рационална слика будућности и визија развоја туризма једне туристичке дестинације мора

бити изведена из реалних стратешких упоришта, то јест објективизације кључних

одредница на којима дестинација гради своју будућност.

Општина Вршац је туристичка дестинација која се несумњиво налази на почетку свог

озбиљног туристичког и укупног економског развоја и која стога мора наћи задовољавајуће

одговоре на изазове глобализације. Она мора пронаћи модел како да се развија према

стандардима и правилима игре у светској туристичкој индустрији. То значи да је изузетно

важно успоставити фундаменте нове визије, то јест усагласити се о оним реалним

стратешким упориштима на које се будућа визија мора ослањати.

Стога је формулисање стратешких упоришта нарочито важан почетни корак који је повезан

са спроведеним секундарним истраживањима, теренским истраживањима и анализама, као

и интервјуима с интересним субјектима у општини Вршац.

Обзиром на свој географски положај, односно чињеницу да се општина Вршац налази

са својим виногорјем на средини магистралног пута Београд –Темишвар, даљи развој

туризма општине Вршац условљен је будућом улогом општине у даљем туристичком

развоју Београда и Темишвара, као и српске и румунске банатске туристичке регије.

Град Београд има највећи туристички потенцијал у Југоисточној Европи и веома значајну

геостратешку позицију на реци Дунав, коридору 7 и коридору 10 и на будућем коридору 11

(Бари-Бар-Београд-Вршац-Темишвар). Осим тога, град Београд, као главни град Републике

Србије, представља и центар државне администрације, државних институција као и већег

броја међународних институција.

Град Београд, са својом позицијом, величином и значајем, врши значајан функционални

утицај на своје окружење, развијајући привредне, културне, социјалне и техничке везе са

општинама и градовима. Функционално се повезујући са окружењем, представља

доминантно метрополитенско подручје у Србији са особинама града-региона, развијајући

мање више спонтану функционално-економску територију, динамичну и променљиву.

Темишвар, највећи град Баната, лежи на обалама реке Бегеј и седиште је жупаније Тимиш.

Темишвар је највећи културно историјски центар Срба у Румунији где и данас живи велики

број српског живља. У граду се налази седиште Епархије Темишварске Српске православне

цркве, као и Савез Срба у Румунији. Град називају „ Мали Беч“, јер је дуго био под опсадом

Хазбурговаца, а његов центар подсећа на стари део Беча.

У периоду транзиције, током последњих двадесетак година, Темишвар је и поред бројних

тешкоћа имао значајан развој. Верује се да је томе допринела удаљеност и изолованост

Темишвара и његове околине у односу на већи део државе и близина развијенијег дела

Европе. У Темишвару су последњих година подигнути и отворени бројни хотели, ресторани

и туристички објекти и интезивно се равија туристичка индустрија.

65

Дакле, с обзиром на економску и просторну структуру, туристичка развојна визија

општине Вршац мора се заснивати на економској, просторној и функционалној

сарадњи са градом Београдом у Србији и Темишваром у Румунији.

Визија туристичког развоја општине Вршац

Визија развоја неке општине обично представља слику општине у неком тренутку у

будућности, најчешће за пет или десет година, на начин како га виде кључне заинтересоване

стране. У том смислу, визија представља основну, полазну стратешку одлуку и

најкритичнију компоненту у систему вођења туристичког развоја.

Визија сублимира стремљења свих кључних заитересованих страна у контексту базичних

питања туристичког развоја, а која се односе на то:

каква ће општина Вршац бити са становишта туристичког развоја

какав имиџ треба да има и на који га начин треба градити и комуницирати циљиним

тржиштима

какав тип и структуру посетилаца треба привлачити

које садржаје понуде треба развити (у смислу креирања адекватног система ланца

вредности и незаборавних доживљаја посетилаца)

на који начин обезбедити подршку повезаних делатности у циљу остварења визије

(од саобраћајне и друге инфраструктуре, до образовања)

који су трошкови и користи остварења визије и

које ће организације и појединци преузети одговорност за остварење визије.

Да би била валидна, визију треба да деле све кључне заинтересоване стране, јер једино на

тај начин се обезбеђује да сви стреме ка истом циљу.

Реализација визије, дакле, захтева не само базично разумевање и прихватање, већ и

поистовећивање с њом од стране свих кључних субјеката туристичког развоја из јавног,

приватног и невладиног сектора. Ово омогућава максималну посвећеност остварењу визије,

а тиме и одговорност за обезбеђивање и преусмеравање ресурса на профитабилније

туристичке послове. То само потврђује потребу да визија буде артикулисана кроз

уважавање и учешће заитересованих страна. У том смислу, визија је основ за њихове

планске одлуке и конкретне акције.

Треба имати у виду да визија, с обзиром на “разноликост” заитересованих страна, односно

њихову припадност различитим друштвеним групама и јавним и пословним секторима, није

само тржишно вођена, на начин да третира економске ефекте туристичког развоја по

привреду општине, већ садржи и базичне вредности које одражавају уверења различитих

друштвених група о томе како ће туризам допринети благостању становника општине

Вршац, развоју бизниса у општини и задовољству посетилаца.

66

Изјава о визији

Општина Вршац ће до 2020. године бити препознатљива туристичка дестинација са

савременим туристичким производима, добро организованом туристичком привредом

и конкурентним наступом на туристичком тржишту у региону.

Општина Вршац је идеална дестинација за краћи одмор, са богатом културном

понудом, винским туризмом и квалитетним манифестацијама, али и избор за

припреме и такмичења врхунских спортиста, потом за љубтитеље природе и

ектсремних спортова и ловце.

67

Табела : Табеларни приказ ПРИОРИТЕТА, ОПШТИХ И СПЕЦИФИЧНИХ ЦИЉЕВА

Приоритети Општи циљеви Специфични циљеви

РАЗВОЈ

ТУРИСТИЧКЕ

ДЕСТИНАЦИЈЕ

ВРШАЦ

УНАПРЕЂЕЊЕ ТУРИСТИЧКЕ

ИНФРАСТРУКТУРЕ

Унапређење туристичке

инфраструктуре у Вршцу


инфраструктуре на Вршачким

планинама


инфраструктур у

насељеним meместима

ПОВЕЋАЊЕ СМЕШТАЈНИХ

КАПАЦИТЕТА

Категоризација и стављање у

функцију нових смештајних

капацитета

Проширење постојећих смештајних

капацитета

РАЗВОЈ

ТУРИСТИЧКЕ

ПОНУДЕ

ПОЗИЦИОНИРАЊЕ ОПШТИНЕ

КАО ТУРИСТИЧКЕ

ДЕСТИНАЦИЈЕ

Унапређење капацитета

Туристичке организације општине

Вршац

Повећање тражње за

туристичким производима

Општине

УНАПРЕЂЕЊЕ

ТУРИСТИЧКИХ

ПРОИЗВОДА

Развој винског туризма

Развој културног туризма

Развој манифестационог туризма

Развој осталих видова туризма

68

8. АКЦИОНИ ПЛАН

Најважнији део Програама развоја туризма општине Вршац 2015-2020 је његов акциони план, односно његова имплементација. Акциони план јесте заједнички производ свих радних група које су учествовале у изради Програма.

Након дефинисања визије утврђена су приоритети, општи циљеви, специфични циљеви и појединачни пројекти. Програм дефинише:

2 приоритета,

4 општа циља,

11 специфичних циљева, и

*** пројеката.

Пројекти идентификовани у Акционом плану су укупне вредности ***, од чега се процељује да је удео Општине око 15 %. Као и код већине стратешких докумената, претпоставка је да је и Акциони план овог Програма у одређеној мери амбициознији него што је то оствариво, али да ће се већина пројеката у одређеном степену реализовати, а на основу индикатора ће се утврдити тачно и у ком степену.

Напомен е:

У колони “Износ и извор финансирања”:

o “Износ” представља процењену вредност пројеката/активности изражених у РСД – права вредност пројеката/активности ће бити прецизније одређена тек када се сваки конкретни пројекат/активност детаљно разради.

o “Извор финансирања“ представља допринос могућих финансијера за подршку имплементацији пројеката.

o Процењена вредност неких пројеката је дата на основу курса 1 EUR = 120 РСД

У колонама “Пројекат/Активности“, “Партнери“, “Време реализације“, као и “Индикатори“, такође су дате оквирне вредности/називи, а прецизније ће бити одређени када се конкретни пројекти/активности детаљно разраде.

Ради обезбеђења што бржег и ефикаснијег почетка имплементације Стратегије и мотивације партнера за чвршћу сарадњу од идентификованих пројеката у Акционом плану, одабрано је ТОП 5 пројеката који имају велики значај за поједине приоритете и најближе су реализацији.

69

1. ПРИОРИТЕТ: Развој туристичке дестинације Вршац

1.1. Општи циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре

1.1.1. Специфични циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре у Вршцу Број (шифра)

Пројекат/Активност(и) Партнери Временски оквир

Износ и извор финансирања

Индикатори Статус

1.1.1.1.

Израда инвестиционе студије за уређење и унапређење понуде туристичко-рекреативног коплекса „Вршачко Језеро“

Општина Вршац, ЈП „Варош“

2015-2016 500.000

Израђена студија Идеја

1.1.1.2.

Ревитализација туристичко-рекреативног коплекса „Вршачко Језеро“

Општина Вршац ЕУ, ЈП,

2015-2017

46.000.000

Израђен урбанистички пројекат туристичко-рекреативног коплекса „Вршачко Језеро“

Завршетак улице Милоша Обилића са паркинзима (поред језера)

Изградња канализације око језера

Избушен бунар на Градском језеру

Изграђени пратећи сдражаји

Започето уређење улице Милоша Обилића; главни пројекат бунара;

1.1.1.3.

Изградња отвореног олимпијског базена и дечјег базена у оквиру комплеса „Вршачко језеро“

Општина Вршац ЕУ, ЈП

2015-2017 120.000.000

Изграђени базени

Изграђене трибине, плаже

Изграђени тоалети, тушеви, угоститељски објекти

Пројкат базена, плански основ, тендер за извођача радова базена

1.1.1.4. Изградња садржаја са термалном водом у оквиру комплекса Вршачко језеро

Општина Вршац, ЕУ, ЈП, потенцијални инвеститори

2018-2020 50.000.000 Партерно уређен комплекс

Играђени базени/садржаји са термалном водом

Идеја

70

1.1.1. Специфични циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре у Вршцу

Број (шифра)




1.1.1.5.

Ревитализација блока „Стари Вршац“

Општина Вршац, ЈП „Варош“, ЈП „Вршац“, ЕУ, АПВ

2015-2020 225.000.000

Експропријација заједничких парцела у циљу отварања унутрашњих комуникација

Реконструкција унутрашњих комуникација – улица, платоа, трга

Реконструкција зграде Дома Војске и партера

Реконструкција зграде Градске библиотеке

Израђена студија Очувања блока Стари Вршац; Урађен план детаљне регулације; Главни пројекат Дома војске; Главни пројекат библиотеке

1.1.1.6.

Уређење фасада на зградама у центру града

Општина Вршац, ЕУ, грађани, 2017-2020 20.000.000 Број уређених фасада Идеја

1.1.1.7.

Изградња јавног тоалета у центру града

Општина Вршац, АПВ, Република 2016 2.500.000 Уређен тоалет

Број корисника Пројекат

1.1.1.8. Постављање туристичке сигнализације

Туристичка организација општине Вршац, Република

2015-2016. 3.000.000

Број постављених туристичких табли

Број туристичких локација

Главни пројекат

1.1.1.9.

Ревитализација Центра Милениум

Општина Вршац, центар Милениум, ЕУ, Република

2016-2020. 30.000.000

обновљена опрема за концерте

енергетска ефикасност зграде

Број организованих догађаја

Идеја

1.1.1.10. Изградња затвореног базена код Центра Милениум

Општина Вршац, Република, АПВ, ЕУ

2018-2020

200.000.000

Израђен пројекат

Изграђен базен

Идеја

71

1.1.1. Специфични циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре у Вршцу





1.1.1.11. Унапређење аеродрома Вршац -проширење и продужење писте

Општина Вршац, Република, АПВ, СМАТСА,

2017-2020.

Израђен план детаљне регулације за простор посебне намене

Проширена и продужена писта

Летови за авионе до 70 места

Идејни пројекат

1.1.1.12.

Изградња скејт парка

Општина Вршац, НВО, АПВ 2016-2018. 2.500.000 Изабрана локација

Изграђен скејт парк Идеја

1.1.1.13.

Израда студије изводљивости за туристичку пругу (кружна) Вршац – Јасеново-Оравица-Анина

Општина Вршац, Општина Бела Црква, Жупанија Караш Северина (Румунија), ЈП „Железнице Србије“, ЕУ

2016-2018.

20.000.000,00 ЕУ (85%), АПВ (15%)

Студија изводљивости

Промоција пројекта у земљама ЕУ

Потписани протоколи о сарадњи на реализацији пројекта између Општине Вршац, Жупаније Караш Северин и Железница Србије и Румуније. Пројекат је дефинисан у Регионалном просторном плану Војводине и плану ЈП „Железница Србије“.

72

1.1.2. Специфични циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре на Вршачким планинама





1.1.2.1.

Завршетак реконструкције објекта Вршачки замак

Општина Вршац, АПВ, Градски музеј, ЕУ

2016-2019 10.500.000

Израђена пројектна документација за изградњу кружне куле и централног дела

Изграђена и опремљена кружна кула

Изграђен и опремљен централни део замка

Декоративно осветљење

Стални водоводни прикључак

Завршена и за јавност отворена донжон кула

1.1.2.2.

Изградња приступног пута са паркизима до Вршачког замка

Општина Вршац, ЈП „Враош“, АПВ, Република

2017-2019 25.000.000

Израђен главни пројекат

Извршена експропијација

Изграђен пут

Идејни пројекат

1.1.2.3.

Постављање пешачке и бициклистичке туристичке сигнализације

Општина Вршац, ЈП „Враош“, Туристичка организација, ПСД „Вршачка кула“, Клуб екстремних спортова, Бициклистички савез Србије, Планинарски савез Србије

2016-2017

2.500.000

Обележене бициклистичке стазе

Обележене пешачке стазе

Снимљене бициклистичке и пешачке стазе на Вршачким планинама

1.1.2.4. Уређење екстеријера Туристичког информативног центра Туристичка организација, АПВ 2017-2018 1.800.000

постављено дечје игралиште

урађен паркинг и окретница

постављен нови мобилијар

Привремено уређен паркинг

73

1.1.2. Специфични циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре на Вршачким планинама





1.1.2.5. Изградња јавног тоалета код Инфо центра

Општина Вршац, АПВ, Република, ЈП „Варош“

2017-2018. 2.300.000 Стављен у функциоју јавни

тоалет Идеја

1.1.2.6. Изградња Авантура парка на Вршачком брегу

Општина Вршац, АПВ, Република, ЕУ, Клуб екстремних спортова

2016-2017. 4.000.000 Израђен идејни пројекат

Изграђен авантура парк

Изграђен zip-line

Идеја

1.1.2.7. Изградња пута до Планинарског дома

Општина Вршац, ЈП „Варош“, ЕУ 2017-2019. 90.000.000 Израђена пројектна

документација

Изграђен пут

Идеја

74

1.1.3. Специфични циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре у насељеним местима





1.1.3.1. Завршетак изградње спортске сале у Великом Средишту Општина Вршац, Република 2015-2017. 15.000.000

Завршена сала и стављена у функцију Отпочели радови

1.1.3.2. Санација и стављање у функцију подрума Вршачких винограда

Општина Вршац, Република, Вршачки виногради

2017-2020. 11.000.000 Беров подрум

Тецов подрум Идеја

1.1.3.3. Санација подрума у згради МЗ Гудурица Општина Вршац, МЗ 2016-2017. 3.000.000

Саниран подрум

Винотека Главни пројекат санације

1.1.3.4. Уређење парка и порте у Гудурици Општина Вршац, МЗ Гудурица, АПВ, ЕУ

2016-2019. 7.000.000

Уређен трг

Уређена порта цркве Светог Мученика Трифуна

Идеја

1.1.3.5.

Израда студије изводљивости са пројектном документацијом пут Мало Средиште – Месић (два православна манастира)

Општина Вршац, АПВ, Република, ЕУ

2017-2020. 3.000.000

Израђена пројектна документација

Изграђен пут Идеја

1.1.3.6. Опремање и уређење ловишта Општина Вршац, ловачка удружења, АПВ

2017-2018. 15.000.000 Опремљена ловишта:

Марковац, Куштиљ, Делиблатска пешчара

Идеја

1.1.3.7. Уређење параглајдер стазе Куштиљ

Туристичка организација, КЕС „Изазов“, ЈП „Варош“

2017-2020.

2.000.000

Уређена стаза

Одржана такмичења

Идеја

1.1.3.8. Изградња бициклистичке стазе Јужни Банат регионални пројекат

Општина Вршац, Општина Бела Црква, Општина Ковин, Град Панчево, Бициклистички савез Србије, Регионална развојна агенција

2016-2018. 10.000.000

Урађена студија изводљивости и пројектна документација

Изграђена и обележена стаза (део Еуро Вело 13)

Потписан протокол о сарадњи

75

1.1.3. Специфични циљ: Унапређење туристичке инфраструктуре у насељеним местима





1.1.3.9. Завршетак риболовне писте у Стражи

Општина Вршац, Еко спортско риболовачко друштво „АБЦ“, АПВ, ЕУ

2016-2017.

2.500.000

Изграђено пет платформи

Одржана такмичења у пецању

Пројекат

1.1.3.10. Завршетак изградње спортско-школске сале у Уљми

Општина Вршац, Република, ОШ Уљма,

2015-2017. 35.000.000 Изграђена и опремљена

сала Започета изградња

1.1.3.11. Уређење викенд насеља Уљмански виногради

Општина Вршац, МЗ Уљма, ЈП „Варош“, АПВ

2017-2019. 3.500.000

уведен водовод

изграђен пут до Уљманских винограда

уређен плато за манифестације

Ископан неопремљен бунар, плански документ

1.1.3.12. Изграња Голф терена Општина Вршац, инвеститор 2017-2020. Инвеститор 75.000.000

Пронађена локација

Израђен плански документ

Израђена пројектна документација

Пронађен ивеститор

Изграђен терен

-пронађена локација -израђени плански документ -пронађен инвеститор -изграђени терени

76

1.2. ОПШТИ ЦИЉ: ПОВЕЋАЊЕ СМЕШТАЈНИХ КАПАЦИТЕТА

1.2.1. Специфични циљ: Категоризација и стављање у функцију нових смештајних капацитета Број (шифра) Пројекат/Активност(и) Партнери

Временски оквир

Износ и извор финансирања Индикатори Статус

1.2.1.1.

Едукација о бављењу туризмом у домаћој радиности

Туристичка организација, НВО, Општина Вршац

2016. 80.000

Број одржаних едукација

Број одштампаних брошура о туризму у домаћој радиности

Број заинтересованих домаћинстава

Идеја

1.2.1.2.

Адаптација, опремање, стандардизација сеоских туристичких домаћинстава у Гудурици, Шушари, Уљманским виноградима

Локални предузетници, АПВ 2017-2019. 2.000.000

Број опремљених СТД

Број регистрованих СТД

Идеја

1.2.1.3. Проширење апартманског смештаја у Вршцу

Локални предузетници 2015-2020. 4.000.000

• Број новорегистрованих

смештајних јединица

Идеја

1.2.1.4.

Изградња новог хотелског смештаја (адаптацијом постојећих објеката) Зграда поред Конкордије, објекат Стара Србија, хотел „Турист“, СУП-ово одмаралиште, Стари млин у Стражи

Локални предузетници 2018-2020. 800.000.000

Адаптиране зграде

Отворени смештајни

објекти

Идеја

77

1.2.2. Специфични циљ: Проширење и унапређење постојећих смештајних капацитета





1.2.2.1.

Изградња додатних садржаја и унапређење понуде у хотелима Хотели: Вила Брег, Србија, Мотел Ветрењача

Инвеститор, АПВ 2016-2018.

100.000.000

Изграђени анекси хотела

Изграђени додатни садржаји

Унапређена понуда

Идеја

1.2.2.2.

Адаптација, опремање, стандардизација Одмаралишта „Црвени крст“

ЕУ фондови, прекогранични партнери, Општина Вршац,

2018-2020. 10.000.000

изграђена канализација до Црвеног крста

уређен простор око Црвеног крста

стандардизован/ категорисан објекат

Идеја

1.2.2.3. Oпремање и стандардизација Планинарског дома

Општина Вршац, ПСД „Вршачка кула“, АПВ, ЕУ

2017-2019.

5.000.000

опремљени тоалети

стандардизован/категорисан објекат

изграђен водовод до Планинарског дома

Идеја

1.2.2.4.

Изградња камп насеља на Вршачком брегу

Камп асоцијација Србије, ПСД „Вршачка кула“, прекогранични партнер, Општина Вршац

2016-2018. 8.000.000

Опремљен камп

Број камп места

Изграђен прилазни пут

Уведена вода

Уведена струја

Уведен Интернет

Идеја

78

2. ПРИОРИТЕТ: Развој туристичке понуде

2.1. Општи циљ: Позиционирање Вршца као туристичке дестинације

2.1.1. Специфични циљ: Унапређење капацитета Туристичке организације општине Вршац



Износ у РСД и извор финансирања


2.1.1.1.

Проширење, адаптација и опремање пословних просторија Туристичке организације општине Вршац

Туристичка организација, Општина Вршац, регионална агенција, ЕУ

2017-2019.

1.500.000

Проширен простор ТООВ

Савремено уређен и опремљен

Идеја

2.1.1.2.

Покретање међурегионалне и/или прекограничне сарадње

Туристичка организација, Општина Вршац, регионална агенција, ЕУ

2017-2018.

300.000,00

Потписани споразум о сарадњи

Заједничка понуда

Идеја

2.1.1.3.

Обука запослених у Туристичкој организацији

Туристичка организација, АПВ, прекогранични партнери

2015-2020.

150.000

Лиценцирани туристички водичи

Спроведене обуке страних језика

Спроведене обуке за писање пројеката

Лиценцирана три туристичка пратиоца; курсеви румунског језика

2.1.1.4.

Проширење возног парка Туристичке организације Вршац

Туристичка организација, ЕУ

2017-2018.

1.500.000

Ново комби возило

бицикли за изнајмљивање

Идеја

2.1.1.5.

Интерактивни излог

Туристичка организација, АПВ

2015-2016.

150.000

Покрављен интерактивни излог

Ажурирани адржаји

Постављен интерактивни излог који је физички уништен

79

2.1.2. Специфични циљ: Повећање тражње за туристичким производима





2.1.2.1.

Успостављање пословне сарадње са рецептивним туристичким агенцијама у Србији

Туристичка организација, агенције

2015-2020.

150.000

Формирани аранжмани за Вршац у понуди туристичких агенција

Сарадња са појединим агенцијама

2.1.2.2.

Презентовање понуде на туристичким сајмовима и туристичким догађајима

Туристичка организација, локални угоститељи

2015-2020.

4.500.000

Унапређено представњање на сајмовима

Број сајмова у земљи и иностранству

Редовно посећивање важнијих сајмова

2.1.2.3.

Израда туристичких аранжмана у сарадњи са вршачким даваоцима туристичких и угоститељских услуга

Туристичка организација, локална туристичка привреда

2015-2020.

80.000

Израђени квалитетни аранжмани

Долазак гостију по аранжману

Оформљени одређени аранжмани

2.1.2.4.

Унапређење годишњих промо штампаних и видео материјала

Туристичка организација, НВО, АПВ

2016-2020.

1.800.000

Изађен атрактиван промо филм

Израђени нови штампани материјали на више језика

Идеја

2.1.2.5.

Креирање визуелног идентитета и плана промоције најважнијих манифестација

Туристичка организација, организатори манифестација

2015-2016.

500.000 РСД

АПВ, ЕУ, и 50.000 РСД ЛС

Креиран визуелни идентитет

Израђен и усвојен план промоције

Идеја

2.1.2.6.

Брендирање и израда детаљног маркетинг плана промоције и афирмације туристичке дестинације Вршац

Туристичка организација, туристичка привреда

2016.

150.000

Израђен маркетинг план

Јасно дефинисан бренд

Идеја

2.1.2.7.

Унапређење интернет предтсваљања

Туристичка организација, АПВ

2016-2017.

700.000

Редизајниран web сајт www.to.vrsac.com

responsive сајт

Реорганизован и унапређен концепт плаћених Google, Facebook и Twitter

Идеја


80

кампања

виртуелни водич-апликација за smart phone

преведен сајт на енглески и румунски

81

2.2. Општи циљ: РАЗВОЈ ТУРИСТИЧКИХ ПРОИЗВОДА

2.2.1. Специфични циљ: Развој винског туризма





2.2.1.1. Оснивање Музеја вина

Општина Вршац, Градски музеј, АПВ, приватне винарија, Вршачки виногради, RECEVIN, ЕУ

2018-2020. 10.000.000

Изабран простор

Опремљен простор

Прикупљени експонати

Основан Музеј

Идеја

2.2.1.2. Отварање винотеке са

локалним винима у Дому војске

Општина Вршац, АПВ, приватне винарија, Вршачки виногради, RECEVIN

2017-2019. 4.000.000

Отворена винотека

Остварен промет

Остваерн број посета/дегустација

Идеја (главни пројекта реконструкције Дома војске)

2.2.1.3.

Унапређење капацитета и понуде приватних винаских подрума у Гудурици, Вршцу и Великом Средишту

Приватни винари, АПВ, ЕУ 2015-2020.

Број уређених винских сала

Обједињена понуда

Идеја

2.2.1.4.

Унапређење и промоција аранжмана „Пут вина“

Туристичка организација, приватне винарије, ТОВ, ТОС

2016. 100.000

Број посетилаца на Путу

вина

Препознатљивост

аранжмана

Идеја

2.2.1.5. Регистрација нерегистрованих винарија Приватне винарије 2015-2017. 500.000

Број регистрованих винарија Идеја

2.2.1.6. Добијање заштићеног географског порекла вина

Приватне винарије, Вршачки виногради, Министарство пољопривреде

2016-2017.

Заштићено географско порекло за Јужни Банат

Процес при крају

82

2.2.2. Специфични циљ: Развој културног туризма





2.2.2.1.

Успостављање поставке и понуде у Вршачком замку

Градски музеј Вршац, АПВ, Република, занатлије

2015-2017.

9,500.000

Успостављена стална поставка

Уведен интернет

Постављен панорамски дурбин

Сувенирница

Угоститељски садржај

Дигитализација поставке

2.2.2.2.

Унапређење рада музеја „Стеријина кућа“

Градски музеј, Црквена општина

2015-2016.

250.000

Успоставњен редован рад музеја

Обогаћена поставка

Обучен кадар

2.2.2.3.

Отварање кафеа и сувенирнице у згради Конкордија

Градски музеј, предузетник

2016-2017.

800.000

Отворен кафе Идеја

2.2.3. Специфични циљ: Развој манифестационог туризма





2.2.3.1.

Организовање и јачање бренда манифестације „Дани бербе грожђа“

Општина Вршац, Туристичка организација, НВО, винари

2015-2020.

9.000.000

Препознатљив бренд

Број посетилаца

Традиционална манифестација

2.2.3.2. Организовање и јачање бренда манифестације „Винофест“

Општина Вршац, Туристичка организација, НВО, винари

2015-2020. 1.100.000




2.2.3.3. Организовање и јачање бренда манифестације „Вршачка позоришна јесен“

Општина Вршац, НП „Стерија“ 2015-2020.

3.000.000




83

2.2.3.4. Организовање и јачање бренда манифестације „Вршачки венац“

Општина Вршац, Културни центар, КУД-ови, Туристичка организација

2015-2020. 3.500.000




2.2.3.5. Организовање и јачање бренда манифестације Златна јесен Гудурица

Општина Вршац, МЗ Гудурица, КУД Гудурица

2015-2020. 350.000




2.2.3.6. Организовање и јачање бренда манифестације Jazz tronic

Општина Вршац, НВО, Туристичка организација

2015-2020. 800.000



Млада манифестација

2.2.3.7. Организовање и развој осталих локалних и регионалних манифестација

Општина Вршац, Туристичка организација, НВО

2015-2020. 500.000

Организовање манифестација: Трка уз степенице, „Вршачка улична оломпијада, Вршчки изазов“...

Постојање локалних манифестација

2.2.3.8. Проналажење и опремање простора за манифестације/концерте у Вршцу

Општина Вршац

2017. 350.000

Изабрана локација

Инфраструктурно опремљена

Идеја

84

2.2.4. Специфични циљ: Развој осталих видова туризма





Концепирање и промоција аранжмана тeam-building

Туристичка организација, Клуб ектремних спортова, Смучарско, планинарско друштво „Вршачка кула“, винарије

2016-2017.

50.000

Формиран аранжман

Повезани партнери

Промовисан производ

Идеја

Концепирање и промоција аранжмана посматрање птица (birdwatching)

Туристичка организација, НВО, Друштво за посматрање птица Србије, В о ј в о д и н а ш у м е , Ј П В а р о ш

2016-2017.

80.000

Изграђене осматрачнице за птице

Израђене мапе са локацијама за посматрање птица

Литература Птице Вршачких планина

Еко-камп на Вршачким планинама

Општина Вршац, ЈП „Варош“, Војводина шуме, АПВ, КЕС „Изазов“, СПД „Вршачка кула“

2016-2017.

500.000

Идентификована локација

Изграђена пратећа инфраструктура: прилазни путеви, излетнички мобилијар

Идеја

Стандардизовање гастро понуде ресторана у општини

Туристичка организација,

винари, угоститељи

2016.

50.000

Успостављен стандард

Број ресторана по стандарду

Идеја

Пилотска академија као туристичка атракција

Туристичка организација, SMATSA, ТОС

2016-2018.

500.000

Оформљен програм

посете понуда

Број екскурзија и

групних посета

Пилотској академији

Дозвола за панорамски

лепотови у понуди

Идеја

Регата Карашом Туристичка организација,

КЕС „Изазов“ 2016-2017. 150.000

Организована регата

Иницијатива и одржан одређен број регата

85

9. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА ПРОГРАМА

Читав процес израде Програма развоја туризма општине Вршац: сагледавање постојећег

стања туризма, анализе стања, утврђивање снага, слабости, могућности и шанси,

конципирање визије, приоритета, општих и специфичних циљева, као и дефинисање

конкретних пројеката, врши се са циљем спровођења, односно имплементације Акционог

плана Програма.

Будући да је, као и свака стратегија, и Програм развоја туризма општине Вршац 2015-2020

„жив документ“, тако је и његов Акциони план подложан променама. Код стратешког

планирања пракса је да се на основу акционог плана израђују годишњи оперативни

планови који су прецизнији, реалнији и са знатно мањим степеном одступања у односу на

Акциони план који је део Програма.

Након спроведене јавне расправе и коначне верзије Програма, он се усваја од стране

Општинског већа, а потом Општинско веће, као предлагач, документ упућује Скупштини

општине Вршац на усвајања. Како би Програм испунио свој основни задатак и заиста

постао план развоја туризма општине Вршац са употребном вредношћу, а не само

документ, неопходно је да се именују особе/тела/институције, које ће бити одговорне за

реализацију Програма.

Радно тело за имплементацију Програма развоја туризма општине Вршац 2015-2020

треба да омогући да се, у складу са ситуацијом, реализује што већи број пројеката из

Акционог плана. Ово тело треба да координира јавним институцијама које су носиоци

пројеката, али и приватним сектором, чија је улога у реализацији овог стратешког

документа велика.

Када су у питању пројекти код којих је носилац локална самоуправа или неко јавно

предузеће, Радно тело пре свега треба да лобира да, у складу са динамиком, средства за

реализацију пројеката буду предвиђена годишњим буџетима Општине и јавних

институција.

Да би са успехом изнело своју улогу Радно тело за имплементацију Програма, заједно са

Туристичком организацијом општине Вршац, мора имати: пуну финансијску, управну и

политичку подршку локалних власти, утицај на одлуке и решења надлежних општинских

органа, ауторитет да иницира промене, као и да добије пуну подршку пословне

туристичке заједнице.

86

10. МОНИТОРИНГ И ЕВАЛУАЦИЈА

Праћење реализације Програма за развој туризма општине Вршац 2015-2020 посебно је

значајно и може указати на важне резултате реализованих пројеката, али и потенцијалне

сметње. Оно подразумева да одређено тело преузме оперативну улогу у праћењу

реализације Програма. Овде ћемо га именовати као Савет за мониторинг и евалуацију

Програма за развој туризма општине Вршац Програма за развој туризма општине Вршац

2015-2020.

Савет за мониторинг и евалуацију одговоран је да процени степен и квалитет

спровођења пројеката и одлучи о прилагођавању годишњих оперативних планова,

промени приоритета или да предложи потпуно нове опште и специфичне циљеве и

пројекте.

Савет за мониторинг и евалуацију Програма би требало да чине представници

Канцеларије за локални економски развој, Туристичке организације општине Вршац и

ресорних чланова Општинског већа. Савет би требало да се редовно састаје, барем једном

у шест месеци и сачињава извештаје о:

степену реализације пројеката,

утрошеним средствима,

конкретним резултатима,

проблемима при реализацији појединих пројеката и

предлозима за измену делова Акционог плана.

Праћењем извршавања, мониторинг и евалуација обезбеђују да се ограничена средства за

развој туризма у општини Вршац искористе најбоље могуће и да се негативни или

ненамеравани утицаји могу идентификовати и умањити.

Мониторинг и евалуација се не спроводе да би се налазиле грешке и да би се критиковало.

Напротив, то је средство којим се могу побољшати општи и специфични циљеви и

пројекти. Задатак Савета је и да укаже када се унутрашње или спољашње околности у

туристичком окружењу промене, када се пропуштају кључне прилике или када

спровођење пројекта није више успешно.

Крајњи циљ мониторинга и евалуације би требало за резултат да има постепено

унапређивање Програма, тако да доводе Општину све ближе њеној визији о туристичком

развоју.

За време целог процеса реализације Програма за развој туризма општине Вршац 2015-

2020, веома је важно да се обезбеди транспарентност процеса. Медији треба да буду

укључени у свим фазама реализације пројеката акционог плана и треба да прикажу успехе

и утицај спроведених пројеката и тиме подигну свест и укљученост и поверење грађана.

87

Уместо закључка

На крају се може закључити да је Програм развоја туризма општине Вршац 2015-

2020, као јавно власништво свих Вршчана, пажљиво дефинисан од стране неколико

десетина креативних Вршчана и представља њихове идеје и иницијативе, које ће,

када се реализују, допринети атрактивности туристичке дестинације Вршац и бити

покретач иновативне туристчке привреде, одрживог развоја и отварања нових

радних места.

88

ПРИМЕРИ АРАНЖМАНА

91

ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПРОГРАМА РАЗВОЈА ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ВРШАЦ 2015-2020

Програм развоја туризма општине Вршац 2015-2020 резултат је тимског рада великог

броја Вршчана из јавног, приватног и невладиног сектора који су на директан или

индиректан начин заинтересовани за развој туризма у општини Вршац, а под

координацијом Општине Вршац. Техничку подршку у припреми стратешког документа

пружио је Банатски туристички кластер са својим тимом и ангажованим стручњацима.

Савет за израду Програма

Марија Кулић, Општина Вршац - координатор

Александар Кампфер, Банатски туристички кластер

Татјана Палковач, Туристичка организација општине Вршац

Љубиша Милосављевић, Општина Вршац

Дејан Мак, Општина Вршац

Дарко Гавриловић, Општина Вршац

Стручни коксултант: проф. др Јован Попеску, Универзитет „Сингидунум“

Секретаријат Савета за израду Програма

Банатски туристички кластер

Туристичка организација општине Вршац

Канцеларија за локални екеномски развој општине Вршац

Радне групе:

Радна група за културно-манифестациони туризам

Радна група за ловни туризам

Радна група за еко-туризам

Радна група за спортско рекреативни туризам

Радна група за рурални и вински туризам

Радна група за анализу туристичке пословне заједнице

92

ИЗВОРИ

ПРОГРАМ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ВРШАЦ 2015-2020 · 1...

Documents

Transcript of ПРОГРАМ РАЗВОЈА ТУРИЗМА ОПШТИНЕ ВРШАЦ 2015-2020 · 1...