Стратегија развоја општине Шамац 2011 - 2020 година

ССТТРРААТТЕЕГГИИЈЈAA РРААЗЗВВООЈЈАА ООППШШТТИИННЕЕ

ШШААММААЦЦ

22001111 –– 22002200.. ггооддииннаа

Децембар, 2010. године

2

Стратегију развоја општине Шамац израдио је Развојни тим Општине у оквиру Пројекта интегрисаног локалног развоја (ILDP), који представља заједничку иницијативу Швајцарске агенције за развој и сарадњу (SDC) и Развојног програма Уједињених нација (UNDP) у периоду од јануара до децембра 2010. године. Техничку подршку Развојном тиму у склопу овог пројекта пружио је Развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (UNDP).

3

1. САДРЖАЈ:

1. САДРЖАЈ: 3

2. УВОД 6

3. МЕТОДОЛОГИЈА КРЕИРАЊА СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА 8

4. СТРАТЕШКА ПЛАТФОРМА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ШАМАЦ 10

4.1 СОЦИО - ЕКОНОМСКА АНАЛИЗА 10 4.1.1 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 10 4.1.2 ДЕМОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ И КРЕТАЊА 11 4.1.3 ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА У ЛОКАЛНОЈ ЕКОНОМИЈИ 18 4.1.3.1 Стање пољопривреде на територији општине Шамац 18 4.1.3.2 Број и структура предузећа 20 4.1.3.3 Спољнотрговинска размјена 24 4.1.3.4 Туристички потенцијали општине Шамац 24 4.1.4 ТРЖИШТЕ РАДА 27 4.1.4.1 Запосленост 27 4.1.4.2 Незапосленост 31 4.1.5 ПРЕГЛЕД СТАЊА И КРЕТАЊА У ОБЛАСТИ ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА 37 4.1.5.1 Образовање 37 4.1.5.2 Спорт и култура 42 4.1.5.3 Здравство 44 4.1.5.4 Социјална заштита 47 4.1.5.5 Сигурност грађана 52 4.1.5.6 Становање 53 4.1.5.7 Цивилно друштво 55 4.1.6 СТАЊЕ ЈАВНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ 56 4.1.6.1 Стање саобраћајне инфраструктуре 56 4.1.6.1.1 Путна мрежа на подручју Општине 56 4.1.6.1.2 Путна мрежа у надлежности Општине 57 4.1.6.1.3 Путна мрежа и улагања у повезаност 58 4.1.6.1.4 Локални превоз 58 4.1.6.2 Стање техничке инфраструктуре 59 4.1.6.2.1 Стање електродистрибутивне мреже на подручју општине Шамац 60 4.1.6.2.2 Телефонија 61 4.1.7 СТАЊЕ КОМУНАЛНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ 62 4.1.7.1 Водоводна мрежа 62 4.1.7.2 Отпадне воде 64

4

4.1.7.3 Гријање 64 4.1.7.4 Јавна расвјета 65 4.1.7.5 Гробља 65 4.1.7.6 Паркирање 66 4.1.8 СТАЊЕ АДМИНИСТРАТИВНИХ УСЛУГА ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ 67 4.1.8.1 Скупштина Општине 67 4.1.8.2 Административна служба 68 4.1.9 СТАЊЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 71 4.1.9.1 Стање ваздуха 71 4.1.9.2 Стање водних ресурса 73 4.1.9.3 Стање земљишта 73 4.1.9.4 Стање шумских екосистема 75 4.1.9.5 Управљање отпадом 77 4.1.9.5.1 Чврсти отпад 78 4.1.9.5.2 Течни отпад 80 4.1.9.6 Управљање простором и зеленим површинама 82 4.1.9.7 Заштита природног биодиверзитета и културно историјског насљеђа 83 4.1.9.8 Енергетска ефикасност 86 4.1.10 СТАЊЕ ПРОСТОРНО-ПЛАНСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ 87 4.1.11 AНАЛИЗА БУЏЕТА 87 4.1.11.1 Анализа буџетских средстава 87 4.1.11.2 Анализа буџетске потрошње 90 4.2 СТРАТЕШКО ФОКУСИРАЊЕ 91 4.3 ВИЗИЈА И СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА 97

5. СЕКТОРСКИ РАЗВОЈНИ ПЛАНОВИ 101

5.1 ПЛАН ДРУШТВЕНОГ РАЗВОЈА 101 5.1.1 СЕКТОРСКО ФОКУСИРАЊЕ 101 5.1.2 РАЗВОЈНИ ЦИЉЕВИ 104 5.1.3 ИНТЕГРАЦИЈА СА СТРАТЕШКИМ ДОКУМЕНТИМА ВИШИХ НИВОА: 107 5.1.4 ПРОГРАМИ, ПРОЈЕКТИ И МЈЕРЕ 110 5.1.5 ПРОЦЈЕНА ОЧЕКИВАНИХ ИСХОДА СА ИНДИКАТОРИМА 122 5.1.6 ОКВИРНА ФИНАНСИЈСКА КОНСТРУКЦИЈА 124 5.2 ПЛАН ЛОКАЛНОГ ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА 133 5.2.1 СЕКТОРСКО ФОКУСИРАЊЕ 133 5.2.2 РАЗВОЈНИ ЦИЉЕВИ 138 5.2.3 ИНТЕГРАЦИЈА СА СТРАТЕШКИМ ДОКУМЕНТИМА ВИШИХ НИВОА: 140 5.2.4 ПРОГРАМИ, ПРОЈЕКТИ И МЈЕРЕ 141 5.2.5 ПРОЦЈЕНА ОЧЕКИВАНИХ ИСХОДА СА ИНДИКАТОРИМА 146 5.2.6 ОКВИРНА ФИНАНСИЈСКА КОНСТРУКЦИЈА 148 5.3 ПЛАН ЗАШТИТЕ И УНАПРЈЕЂЕЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ 154 5.3.1 СЕКТОРСКО ФОКУСИРАЊЕ 154 5.3.2 РАЗВОЈНИ ЦИЉЕВИ 157

5

5.3.3 ИНТЕГРАЦИЈА СА СТРАТЕШКИМ ДОКУМЕНТИМА ВИШИХ НОВОА: 161 5.3.4 ПРОГРАМИ, ПРОЈЕКТИ И МЈЕРЕ 163 5.3.5 ПРОЦЈЕНА ОЧЕКИВАНИХ ИСХОДА И ИНДИКАТОРА 172 5.3.6 ОКВИРНА ФИНАНСИЈСКА КОНСТРУКЦИЈА 173

6. OПЕРАТИВНИ ДИО 179

6.1 АКЦИОНИ ПЛАН ЗА ПРОЈЕКТЕ КОЈИ СЕ ИМПЛЕМЕНТИРАJУ У ПРВОЈ ГОДИНИ 179 6.2 ДЕТАЉАН ФИНАНСИЈКСИ ПЛАН ЗА ПРОЈЕКТЕ КОЈИ СЕ ИМПЛМЕНТИРАЈУ У 2011. ГОДИНИ 189

7. ПЛАН ОРГАНИЗАЦИОНИХ И ЉУДСКИХ КАПАЦИТЕТА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ 198

7.1 УЛОГЕ И ОДГОВОРНОСТИ 205 7.2 СИСТЕМСКИ ПРИСТУП ИЗГРАДЊИ КАПАЦИТЕТА 207

8. ПРАЋЕЊЕ, ОЦЈЕЊИВАЊЕ И АЖУРИРАЊЕ СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА 208

8.1 КЉУЧНИ ЗАДАЦИ И ПРИСТУП ПРАЋЕЊУ И ВРЕДНОВАЊУ СТРАТЕГИЈЕ 213 8.2 ОДГОВОРНОСТ ЗА ПРАЋЕЊА И ВРЕДНОВАЊА СТРАТЕГИЈЕ 214

6

2. УВОД Босна и Херцеговина се тренутно налази на путу ка Европској унији. Процес интеграције захтијева значајне правне, административне и институционалне реформе чији је циљ свеукупно побољшање функционисања власти на свим нивоима, као подстицај уравнотеженом социјално-економском развоју. Поставља се питање колико су локалне заједнице оспособљене и колико имају капацитета за успјешно провођење прописа и стандарда који се од њих захтијевају у самом процесу. Намеће се и питање на који начин се општине могу адекватно оспособити за изазове ЕУ интеграција.

Општина Шамац је једна од 24 општине у Босни и Херцеговини која је доношењем Одлуке о покретању процеса израде Интегрисане стратегије локалног економског развоја, уз подршку Развојног програма Уједињених нација у Босни и Херцеговини, Савеза градова и општина Републике Српске и Министарства управе и локалне самоуправе Републике Српске, покушала да понуди одговор на сва ова питања. Једна од визија Пројекта интегрисаног локалног развоја (ILDP) којег имплементира развојни програм Уједињених нација у Босни и Херцеговини (UNDP), а финансијски подржава Швајцарска агенција за развој и сарадњу (SDC), јесте управо оспособљавање општина за изазове предстојећих европских интеграција.

Пројекат се заснива на претпоставци да је локални развој најуспјешнији ако се заснива на снажној визији просвијећеног руководства које је у стању да гради сврсисходно партнерство између свих заинтересованих страна (приватног и јавног сектора, грађанских друштава, локалних управа и самоуправа и политике). Овакав поступак је и нешто више од саме претпоставке.

Кључни елементи овакве интегрисане стратегије локалног развоја јесу изградња заједничке визије и заједнички рад на њеном спровођењу. За успјешан и одржив развој локалне заједнице од пресудног значаја су сљедећи елементи:

- изградња капацитета за управљање развојем на локалном нивоу;

- развој људских капацитета;

- друштвено- економска процјена и укључивање свих заинтересованих актера;

- спровођење анализа утицаја на животну средину.

За реализацију пројекта израде интегрисане стратегије развоја општине Шамац, начелник општине Шамац је својом Одлуком именовао Општински развојни тим као оперативно и координационо тијело које је задужено за вођење процеса израде интегрисане стратегије развоја.

Општински развојни тим је имао пуну подршку и сарадњу од UNDP-а, као и свих других учесика укључених у овај пројекат. За потребе израде стратегије усвојена је методологија интегрисаног планирања локалног економског развоја од стране ILDP-а, а коју је Општински развојни тим у потпуности примијенио.

7

С обзиром на то да свака локална заједница има своје специфичности, изузетак није ни општина Шамац. Општински развојни тим је у свом раду покушао да прилагоди њене специфичности самој методологији. Приступ је реалан утолико што стратегија не представља визију засновану на доброј анализи ситуације, уз дефинисање приоритета и одговорности за реализацију коју утврђује сама локална заједница.

Одржив развој је процес кроз који се окупљају актери на локалном нивоу и граде партнерство између јавног сектора, привреде и грађанског друштва, са циљем да створе боље услове за одржив развој и отварање нових радних мјеста. Кроз овакав процес они успостављају и одржавају динамичну предузетничку климу сарадње, кроз коју се усмјерава развој заједнице и ствара окружење за унапрјеђење привреде с циљем да се унаприједи квалитет живота у општини Шамац. У садашњем времену постоји увјерење да је партнерство између локалне самоуправе, грађанског друштва и приватног сектора од кључног значаја за одржив развој на локалном нивоу.

Стратешко планирање је инструмент прилагођавања окружењу које се мијења. Кроз стратешко планирање дефинишу се приоритети и утврђују начини кориштења ресурса за спровођење стратегије одрживог развоја. Одрживо стратешко планирање је метода очувања животне средине у којој живимо и прилагођавамо промјенама које вријеме доноси, тј. процес дефинише приоритете и помаже да се усмјеримо ка адекватном кориштењу природних и људских ресурса. Стратешко планирање је жив процес, путовање, а не крајње одредиште.

Овај план развоја општине Шамац је производ оваквог процеса и према томе представља путоказ за привредни и сваки други развој општине Шамац. Претпоставке садржане у стратегији развоја указују на то да ће органи локалне управе бити промотери економског развоја, стварајући и омогућавајући окружењу подстицаје за предузетничке активности. Стратегија треба да представља оквир напора на локалном нивоу усмјерених на покретање и одржавање привредног развоја. Улога органа локалне управе у Шамцу, у области привредног развоја, је од великог значаја за унапрјеђење квалитета развоја а самим тим и квалитета живота. Као представници грађана, и уз свијест о њиховим бригама и проблемима, локални органи припремају нацрт једне широке платформе која ће апсорбовати локалну енергију и створити простор за рјешавање локалних интереса. Ради се о хуманом развоју који уз партиципацију грађана даје једно ново и пуније значење. Да би се то остварило, локални органи власти у Шамцу треба да буду отворени према грађанским иницијативама те да се ослободе бирократског начина рада.

Према томе, надамо се да ће се овом Стратегијом, чији је нацрт урадио Општински развојни тим и усвојила Партнерска група, остварити предвиђени циљеви за успјешан развој општине Шамац до 2020. године.

ОПШТИНСКИ РАЗВОЈНИ ТИМ

8

3. МЕТОДОЛОГИЈА КРЕИРАЊА СТРАТЕГИЈЕ РАЗВОЈА

У изради стратешког плана развоја општине Шамац кориштена је стандардизована Методологија за интегрисано планирање локалног развоја (миПРО), прихваћена и препоручена од стране ентитетских влада те савеза општина и градова оба ентитета.

МиПро је у потпуности усклађена са постојећим законским оквиром којим је дефинисано планирање развоја на локалном нивоу гдје је општинска администрација носилац процеса израде и имплементације стратегије, уз максимално укључивање и свих других актера живота у локалној заједници. Надаље, миПРО је у потпуности усаглашена са водећим принципима и приступима стратешком планирању које промовише Eвропска унија.

Водећи принципи на којима се заснива Стратегија развоја општине Шамац су одрживост и социјална укљученост. Одрживост, као принцип, интегрише економски и аспект животне средине, док принцип социјалне укључености подразумијева једнаке шансе за све те правичности у смислу идентификовања потреба и интереса маргинализованих и социјално искључених група становништва.

Надаље, Стратегију развоја карактеришу интеграција (што значи да су економски, друштвени и аспект заштите животне средине посматрани као неодвојиви дијелови једне цјелине) и партиципација (сви заинтересовани актери су ангажовани и допринијели су изради Стратегије).

Општина се ангажовала у процесу израде Стратегије вођена увјерењем да стратешко планирање представља кључни инструмент за проактивно и одговорно управљање локалним развојем. Процес израде Стратегије развоја општине Шамац, инициран од начелника Општине и подржан од Скупштине Општине, започео je потписивањем Меморандума о разумијевању између општине Шамац и UNDP-a, у априлу 2009. године, те формирањем радних тијела – Општинског развојног тима и Партнерске групе.

Процес је оперативно водио Општински развојни тим, а у самом процесу створени су механизми за снажно грађанско учешће доминантно кроз рад Партнерске групе – консултативног тијела које су чинили представници јавног, приватног и невладиног сектора. Посебан нагласак је стављен на укључивање и адекватно препознавање потреба потенцијално рањивих категорија становништва. У процес је свеукупно било укључено више од 80 организација са oкo 2700 грађана.

Полазна тачка за израду стратегије развоја општине Шамац била је анализа постојећих стратешких докумената, нивоа њихове реализације, те степена развијености људских ресурса неопходних за израду и имплементацију стратегије.

Ова анализа је била надограђена на основу анализе релевантних квантитативних и квалитативних података из примарних и секундарних извора.

9

Носећи и најважнији дио Стратегије представља њен стратешки дио, тј. стратешку платформу која обухвата социо-економску анализу, стратешке фокусе, визију развоја и стратешке циљеве развоја.

Стратешка платформа је доминантно дјело Општинског развојног тима. Секторске планове развоја економије, друштва и заштите и унапрјеђења животне средине израдиле су за ту сврху формиране секторске радне групе, а које су чинили представници јавног, приватног и невладиног сектора.

Општински развојни тим је, у завршном дијелу процеса, на принципу интеграције, објединио и ускладио секторске документе те израдио оквирне трогодишње и детаљне једногодишње планове имплементације, укључујући и план развоја организацијских капацитета и људских потенцијала неопходних за процес имплементације Стратегије.

Како би се омогућила ефективна имплементација Стратегије, финансијски оквир Стратегије и општински буџет за 2011. годину су у потпуности усклађени.

10

4. СТРАТЕШКА ПЛАТФОРМА РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ШАМАЦ

4.1 Социо-економска анализа

4.1.1 Географски положај и природне карактеристике Шамачка општина обухвата просторну површину сјеверо-источног дијела Републике Српске са површином од 172,8 км2, што је сврстава у општине просјечне величине у Републици Српској. До посљедњег рата, од 1992. до 1995. године, Општина се простирала на површини од 219 км2. Дејтонским мировним споразумом некадашњи дијелови територије општине Шамац (насељена мјеста Домаљевац, Пруд, Базик и дио Гребница), припали су Федерацији БиХ.

Слика 1. Географски положај општине Шамац и распоред мјесних заједница

Као што видимо са слике 1, подручје општине Шамац обухвата 20 насељених мјеста (Шамац, Баткуша, Брвник, Гајеви, Гребнице, Горња Слатина, Горњи Хасић, Доња Слатина, Доњи Хасић, Засавица, Корница, Крушково Поље, Лугови, Ново Село, Тишина, Обудовац, Писари, Средња Слатина, Црквина и Шкарић) и граничи са општинама Градачац, Домаљевац и Оџак у Федерацији БиХ, те општинама Модрича, Доњи Жабар и Пелагићево у Републици Српској и са Републиком Хрватском на њеном сјеверном ободу.

11

Данашње општинско средиште, град Шамац, настало је на самом ушћу ријеке Босне у ријеку Саву, на надморској висини од 90 метара, док су поједини рубни дијелови Општине смјештени на надморској висини до 95 метара.

Повољан географски положај омогућио је добру саобраћајну повезаност Општине са земљама из окружења и шире. Податак да је Шамац удаљен од Добоја 70 км, Бијељине 90 км, Бањалуке 160 км, Тузле 90 км, Сарајева 210 км, Београда 190 км и Загреба 250 км, те пловност ријеке Саве и непосредна близина луке, указује да преко општине Шамац воде важни саобраћајни (друмски, жељезнички и ријечни) правци који повезују Шамац са главним центрима развоја.

Географски положај општине Шамац вијековима је придобијао пажњу околине. На равничарском посавском дијелу територије издваја се археолошки истражен локалитет „Кулиште“ које се налази на сјевероисточном ободу насељеног мјеста Крушково Поље, као најстарије неолитско насеље у околини Шамца и Модриче. Такође је утврђено да су трагове своје културе на овим просторима оставили људи који припадају бакарном и бронзаном добу, те да су на овим просторима пронађени остаци који припадају римском добу и средњовјековној цивилизацији.

Сматра се да је управо ту, док је 1463. године водио борбе против посљедњег босанског краља Стефана Томашевића, турски султан Мехмед II подигао утврђење Шамац (назив Шамац потиче од ријечи „шанац“ у значењу ров, прокоп, канал), те да је то утврђење Томашевић и срушио у јуну 1463. године. Данашње општинско средиште, град Шамац, настало је тек 1863. године на самом ушћу ријеке Босне у ријеку Саву. Једна од специфичности и знаменитости Шамца, видљива и данас у градском језгру, јесте чињеница да су улице у том дијелу града укрштене под правим углом, тако да градско језгро има облик правоугаоника.

Најстарија насеља на подручју данашње Општине, према историјским изворима, су Обудовац и Слатина (1548. године), Црквина (1655. године), Крушково Поље и Брвник (1711. године) и Шкарић (1718. године).

4.1.2 Демографске карактеристике и кретања Општина Шамац је, као и већина општина у БиХ, услијед ратних дешавања и поратних миграција, претрпјела значајне демографске промјене. Према попису становништва из 1991. године, на подручју некадашње општине Босански Шамац живјело је 32 979 становника у 26 насељених мјеста. Процјењује се да је 1991. године, на садашњој територији Општине, живјело 24 157 становника.

Број становника на подручју општине Шамац у 2005. години, у односу на 1991. годину, је смањен. Укупан број становника на подручју Општине смањен је за

12

27% у односу на посљедњи попис становништва1. Према процјени општинске управе и на основу података Републичког завода за статистику РС, на подручју општине Шамац у 2005. години живјело је око 23 000 становника. У периоду од 2005. до 2009. године2 уочава се постепено повећање броја становника.

Слика 2. Удио становништва општине Шамац у укупном становништву РС

1435179

24069

Република Српска

Шамац

Удио становништва општине Шамац у укупном становништву Републике Српске у 2009. години износи 1,7% (слика 2). У 2005. години процијењених 23 000 становника је живјело у 6 571 домаћинству, са просјеком од 3,5 чланова по домаћинству. Подручје Општине је релативно густо насељено и на једном квадратном километру у просјеку живи 110 становника.

Слика 3. Поређење густине насељености

Поредбени подаци указују на то да по густини насељености општина Шамац, иако са скоро двоструко већом густином насељености од просјека у РС, спада у општине са средњом густином насељености. Ако бисмо примијенили критерије ОЕЦД-а који дефинише урбана и рурална подручја на основу густине

1 Процјена Републичког завода за статистику РС је да на подручју општине Шамац живи 23 189 становника. 2 Посљедњи попис из 1991. године када је на подручју општине Шамац живјело 32 979 становника.

13

насељености (граница је 150 становника на км²), општину Шамац бисмо дефинисали као рурално подручје.

Слика 4.Однос урбаног и руралног становништва

Са само 27% становништва које живи у урбаном подручју, општина Шамац је значајно испод просјечног процента популације у РС која живи у урбаним подручјима и који износи 34,87% у 2007. години3.

Ако се тренутна структура становништва упореди са структуром из 1991. године, можемо да

закључимо да није дошло до велике промјене у односу урбано/рурално становништво на подручју општине Шамац. До миграције становништва општине Шамац из урбаног у рурално подручје дошло је услијед смањења броја радних мјеста и саме приватизације предузећа те се становништво више бави пољопривредом.4

Општину Шамац чини 25 мјесних заједница, a слика 5 показује број становника и број домаћинстава по мјесним заједницама у 2009. години.

Слика 5. Број становника и домаћинстава по МЗ

У урбаном подручју број домаћинстава је у просјеку 2,6 становника по домаћинству, док је у руралном подручју у просјеку 3,9 становника по домаћинству5.

3 Извор: Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ 2007; Агенција за статистику БиХ, Федерална агенција за статистику и Републички завод за статистику РС. 4 Подаци из МЗ-а и Анкете проведене за израду социјалне карте за 2009. годину. 5 Процјена на бази узорка узетог анкетом на подручју општине Шамац за израду социјалне карте.

Рурално

73%

Урбано

27%

14

Слика 6. Промјене у етничкој структури становништва општине Шамац

Етничка структура становништва, према попису становништва из 1991. године (слика 6), указује да је од укупног броја становника Бошњака 2 242 (6,80%), Срба 13 434 (41%), Хрвата 14 857 (45%), осталих 2446 (7,41%). У 2009. години, према процјени етничке структуре становништва, на подручју Општине живи око 23 000 становника, од чега је 94% Срба, 3% Бошњака, 3% Хрвата6. Важно је напоменути да је на промјену етничке структуре становништва у послијератном периоду у значајној мјери утицала и промјена административне границе гдје су насељена мјеста Домаљевац, Базик, Гребнице и Пруд, са већинским хрватским становништвом, припала Федерацији БиХ односно општинама Оџак и Домаљевац-Шамац7.

Слика 7. Полна структура становништва

Полна структура становништва на подручју општине Шамац не биљежи неке значајне осцилације8. Оно што је интересантно примијетити је то да се упркос ратним дешавањима процентуални однос мушкараца и жена у укупној популације није значајније промијенио и да је тај

однос и даље унутар распона од 90 до 105 који се сматра прихватљивим. Тај однос је на доњој граници горе наведеног прихватљивог интервала. За општину Шамац тај однос у 2009. години износи 92 (92 мушкарца на 100 жена).

6 На основу узетог узорка анкетом, за израду социјалне карте на подручју општине Шамац за 2009. годину. Узорак од 12 740 анкетираних грађана. 7 Процјењује се да у тим насељеним мјестим живи око 8000 становника. 8 Извор: Попис становништва 1991. године и Републички завод за статистику.

12500

16989

11500

15990

0 5000 10000 15000 20000 25000 30000 35000

2009

1991

Женски Мушки

15

Слика 8. Број становника и старосна структура становништва

Старосна структура становника према попису становништва из 1991. године показује да је учешће становника старосне доби до 14 година у односу на укупан број становника било 22%, од 14 до 64 године 60% и преко 65 година 18%.

У 2009. години, према подацима завода за статистику РС, процентуално изражен број становника до 14 година износи 20,46%, од 14 до 64 године 60,33% и преко 65 година 19,19%. Поређење старосне структуре становништва у 1991. и 2009. години указује да није дошло до значајнијих промјена. Учешће становника до 14 година старости у укупној популацији је смањено за 1% док се процентуално учешће становинка старијих од 65 година повећало за 1%. Процентуално учешће становника у радној доби је остало непромијењено.

Слика 9. Промјене у старосној структури становништва општине Шамац

Поређење са другим општинама указује да општина Шамац има највећи процентуални удио становништа старости до 14 година али је и међу највећим удјелима становништва старијег од 65 година. Такође можемо видјети да општина Шамац има убједљиво најнижи процентуални удио становника у радној доби.

7249

4925

19787

14523

5943

4621

32979

24069

1991

2009

Тотал

65+

15-64

0-14

16

Слика 10. Поређење старосне структуре по општинама

Индекс старења становништва као омјер броја становника старијих од 65 година и броја становника до 14 година старости општини Шамац је 93,8%. Према демографској теорији то је популација са индексом старења већим од 0,4 (или 40%)

Слика 11. Поређење индекса старења

Индекс старења од 93,8% указује да на сваких 100 становника старосне доби до 14 година долази 93,8 становника старијих од 65 година. Видимо да је стопа старења у општини Шамац значајно нижа од просјечне стопе старења у Републици Српској (119,2%)9 али и значајно виша од просјечне стопе старења у ФБиХ (71,5%) и БиХ (86,4%). Међутим, поређењем индекса старења у општини Шамац из 1991. (81,9%) видимо да је у 2009. години дошло до старења популације.

Стопа зависности нам пружа информацију о томе колико особа треба да издржава свака запослена особа (слика 12). Економски развијене земље са старијом популацијом имају нижу стопу зависности и она се за Италију, Шпанију, Јапан и САД креће од 40% до 50%. Насупрот томе, стопа зависности је највиша у неразвијеним земљама са изузетно великом младом популацијом као што су Јемен и Уганда (преко 100%).

9 Извор података стопе старења у РС, ФБиХ и БиХ је Анкета о потрошњи домаћинстава у БиХ 2007; Агенција за статистику БиХ, Федерална агенција за статистику и Републички завод за статистику РС.

17

Слика 12. Поређење стопе зависности

У општини Шамац стопа зависности износи 65,73% што значи да на 100 становника у радној доби има 66 становника који нису економски активни. Стопа зависности у општини Шамац је значајно већа од просјечне стопе зависности у БиХ и РС, као и од стопе зависности у општинама са којима је поређена. Ово је посљедица ниског процентуалног удјела популације у радној доби у укупној популацији општине Шамац. Они који су способни да производе требају да издржавају скоро подједнак број дјеце и старијих лица.

Слика 13. Природни прираштај становништва општине Шамац (апсолутне вриједности)

Број рођених у 2005. години је 118, док је број умрлих 240 што указује на то да је природни прираштај негативан за -122. У 2006. години рођено је 112, а умрло 223, негативни прираштај је -111. У 2007. години рођено је 124 , умрло 218, негативни прираштај је -94. У 2008. години рођено 113,умрло 213, негативан прираштај је -100. И у 2009. годинуи рођено је 115 дјеце док је умрло 231 особа што је негативни прираштај од -116.

Стопа наталитета за 2009. годину износи 4,77‰, стопа морталитета је 9,59‰. Негативна стопа природног прираштаја износи 4,82 ‰.

Када су у питању миграције у 2007. и 2008. години, општина Шамац биљежи негативне нето миграције од -72 становника у 2007. години и -51 становник у 2008. години10.

10 Извор: Демографска статистика бр. 12; Статистички билтен 2009; Републички завод за статистику РС.

18

11740 ха80,28%

2883 ха19,72%

Приватно земљиште Државно земљиште

5 ха +27%

0 – 1ха9%

1 – 334%

3 – 5 31%

Пољопривредно земљиште

14623 ха (79,62%)

Шумско земљиште

1908 ха (10,39 %)

Неплодно земљиште

1835 ха (9,99 %)

4.1.3 Преглед стања и кретања у локалној економији

4.1.3.1 Стање пољопривреде на територији општине Шамац

У структури привреде општине Шамац пољопривреда заузима значајне производне потенцијале. Ови капацитети се огледају у обрадивим пољопривредним површинама и пратећим инфраструктурним и економским објектима као и другим пратећим добрима која служе за потребе пољопривреде. Пољопривредном производњом на подручју општине Шамац баве се пољопривредна газдинства која кроз различите гране пољопривредне производње (ратарске, повртларске, сточарске и др) осигуравају своју егзистенцију. Основни фактор који утиче на обављање пољопривредне производње је плодно земљиште. Оно је уједно и лимитирајући фактор обима и врсте пољопривредне производње општине Шамац.

Слика 14. Квалитет земљишта и власничка структура

Укупна површина земљишта општине Шамац је 18.366,00 ха од чега је пољопривредног земљишта 14.623,00 ха (79,62 %), шумског земљишта 1.908,00 ха и неплодног земљишта 1.835,00 ха.

Посматрано по секторима власништва, од укупно 14.623,00 ха пољопривредног земљишта општине Шамац, индивидуална пољопривредна газдинства су располагала са 11.740,00 ха или 80,28 % пољопривредних површина, а у оквиру државног сектора11 ове површине су износиле 2.883 ха или 19,72 % .

Слика 15.Власничка структура земљишта Слика 16. Величина пољопривредних посједа

11 Републичка геодетска управа, ПЈ Шамац.

19

II Класа17%

III Класа25%

IV Класа17%

I Класа7%

VI Класа8%

V Класа26%

1447м3

402 м3

1313 м3

665 м3

1253 м3

641м3

1045 м3

469 м3

295 м3

139 м3

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Трупци Огревно дрво

Према подацима канцеларије АПИФ-а у Шамцу, закључно са 1.5.2010. године, укупно је било 1504 регистрована пољопривредна газдинства са територије наше Општине која су уписана у РПГ. Према процјени Одјељења за привреду и друштвене дјелатности, општина Шамац има укупно око 4526 пољопривредних газдинстава која посједују пољопривредно и друго земљиште на којем, у већој или мањој мјери, обавља пољопривредну производњу.

Највећи број пољопривредних газдинстава (њих 34%) има величину пољопривредног посједа од 1 до 3 ха. Величину посједа од 3 до 5 ха има 31 % газдинстава, а њих 27% је са посједом од 5 и више хектара. Само 8 % пољопривредних газдинстава има величину пољопривредног посједа од 1 ха и мање.

Слика 17. Величина пољопривредних посједа

Однос бонитетних класа пољопривредног земљишта је такав да је од укупних површина највећи удио земљишта пете класе (26 %). Слиједи земљиште треће класе са удјелом од 25 % док је земљишта четврте класу 17 %. Најплоднијег земљишта (прве и друге класе) је укупно 24 %, а најмање има, уједно и најлошијег, земљишта шесте класе (8 %).

Слика 18. Производња трупаца и огревног дрвета

20

Шумског земљишта на подручју општине Шамац има 1.908,00 ха и овим природним ресурсом газдује Ј.П.Ш. ''ШУМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ'' а.д. Соколац путем Шумског газдинства Добој. У периоду од 2005. до 2009. године производња трупаца значајно је смањена што се такође односи и на огревно дрво тако да је у 2005. години произведено 1.447,00 м3 трупаца и 402,00 м3 огревног дрвета. У 2009. години произведено је само 295,00 м3 трупаца и 139,00 м3 огревног дрвета.

4.1.3.2 Број и структура предузећа Слика 19. Расположиво индустријско земљиште у ха

Општина Шамац располаже са укупно 261,57 ха индустријског земљишта од чега 122,23 ха посједује изграђену инфраструктуру док је 139,34 ха без изграђене инфраструктуре што ствара реалне претпоставке за развој индустријских и пословних зона односно изградњу већих индустријских развојних капацитета.12 Индустријско земљиште које посједује изграђену инфраструктуру није у потпуности искориштено. Од 122,23 ха индутријског земљишта са изграђеном инфраструктуром, 47,61 ха или 38,9% је неискориштено те је потребно у том смислу предузети неопходне мјере како би се тај капацитет у потпуности искористио.

Велики дио индустријског земљишта са изграђеном инфраструктуром припада државним предузећима чији правни статус још увијек није ријешен или је у процесу приватизације престао са дјелатностима које је некад обављао. Општина Шамац, као институција локалне управе, нема надлежости над тим земљиштем (земљиште је или у државном власништву и у надлежности је државних органа и институција или је у приватном власништву), што у значајној мјери отежава планирање привредних активности.

Уколико посматрамо број регистрованих правних лица према врстама дјелатности13 (табела 1) уочљив је значајан раст у 2008. и 2009. години у односу на раније периоде тј. са 208 правних лица у 2005. години на 328 правних лица у 2009. години што представља повећање за 120 правних лица. Највећи раст остварен је у дјелатностима угоститељства, трговине на велико и мало, транспорта, финансијског посредовања и дјелатности вађења руде и камена.

12 Извор: Административна служба Општине Шамац. 13 Извор: Административна служба Општине Шамац, Одјељење за привреду и друштвене дјелатности.

122,23

139,34

Са инфраструктуром Без инфраструктуе

21

Табела 1. Број регистрованих правних субјеката према дјелатностимa

Број правних лица Врста дјелатности

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Пољопривреда, лов и шумарство

4 9 13 16 20

Рибарство - - - - -

Вађење руда и камена 7 7 8 8 8

Прерађивачка индустрија 1 1 1 1 1

Производња и дистрибуција електрчне енергијом плином и водом

- - - - -

Грађевинарство 1 2 2 3 3

Трговина на велико и мало и одржавање

133 142 156 184 197

Угоститељство 13 14 17 20 23

Транспорт, складиштење и комуникације

28 40 42 44 48

Финансијско посредовање 6 6 7 9 9

Некретнине, изнајмљивање и пословне услуге

- 1 1 2 2

Јавна управа и одбрана 2 2 2 2 2

Образовање 5 5 5 5 5

Здравство и социјални рад 5 5 5 5 5

Остале друштвене, активности

3 5 5 5 5

Укупно 208 239 264 304 328

Слика 20. Предузетничке дјелатности у 2009. години

22

Дјелатности Угоститељ-ство, Трговина на велико и мало и одржавање, Транспорт складиштење и комуникације и Финансијско посредо-вање, у 2009. години обухватају 277 субјеката што представља 84,4% укупних привредних субјеката, што се манифестује квалитетом и квантитетом. Наиме, укупан број ових субјеката је мали у односу на европске али и БиХ прилике као и да се ради о таквој структури правних субјеката која у суштини запошљава мањи број радника са мањим личним примањима (угоститељство, трговина и сл). Такав или приближан однос је примјетан у 2007, 2008. и 2009. години док је у 2005. и 2006. години број привредних субјеката по дјелатностима приближно равномјерно распоређен. Привредна активност становништва општине Шамца огледа се и у податку да број предузећа на 1000 становника у Шамцу износи 14,2, а број предузетничких радњи на 1000 становника је 26,6.

Значајан удио у укупној привреди чине регистровани обрти или предузетничке дјелатности. Одлика овог облика привређивања јесте у томе што запошљава, у просјеку, мали број радника а сама регистрација предузетничке дјелатности је прилично једноставна и брза у односу на правна лица. Број предузетничких дјелатности у 2009. години је 61314. Највећи удио у регистрованим предузетничким дјелатностима заузимају занатске радње са 29% (169 радња), затим слиједе угоститељске радње са 28% (167 радња), трговачке радње са 24% (139 радња) и тезге на пијаци са 12% (67 радња). Уочљиво је да 81% укупних предузетничких радњи чине занатске, угоститељске и трговачке дјелатности.

Локацијски квоцијент користи концентрацију запослености у одређеној дјелатности на подручју Општине и пореди је са концентрацијом запослености у истој дјелатности на нивоу ентитета. Однос дефинише „снагу“ те дјелатности на подручју Општине односно колико је та дјелатност значајна за економску базу Општине и економски развој.

Слика 21. Локацијски коефицијент за дјелатности на подручју општине Шамац

14 Административна служба Општине Шамац, Одјељење за привреду и друштвене дјелатности.

Занатске радње 169

29%

Пољопривред

на дјелатност 23 4%

Такси пријевозници

8 1%

Пријевозници 3 1%

Ауто школе 4 1%

Тезге на пијаци 67 12%

Трговачке радње 139

24%

Угоститељске радње 167

28%

Трговачке

радње

Угоститељске

радње

Занатске радње

Пољопривредна

дјелатност

Пријевозници

Ауто школе

Такси

пријевозници

Тезге на пијаци

23

(2007. и 2008. год)

4.70

3.90

2.702.30

1.131.001.05

1.09

0.620.630.620.600.900.98

0.550.58

0.000.00

0.010.02

1.111.121.00

0.960.700.78

1.20

2.26

0.000.501.001.502.002.503.003.504.004.505.00

Пољоп.

Шумарство

Рударство

Прер

.Индустрија

Ел

. Енергија

гас

Грађевинарстов

Трговина

Угоститељство

Транспорт

Фин.

Посредовање

Некретнине

Јавна

управа

Образовање

Здрав. и

соц.

заштита

Остал

. зслуж

.дјелатности

2007 2008

Очито је да је дјелатност пољопривреде, шумарства и лова изузетно значајна дјелатност унутар економије општине Шамац. Концентрација запослености у овој дјелатности је у 2007. години била 4,7 пута већа од концентрације запослености у тој дјелатности на нивоу РС. Поједностављено, од укупног броја запослених у дјелатности пољопривреде општине Шамац, око 75% производи пољопривредне производе које извози ван подручја општине Шамац. У 2008. години биљежимо пад локацијског квоцијента ове дјелатности на 3,9. Ово је најзначајнија дјелатност у економској бази општине Шамац и Општина мора да усмјери све напоре и значајне ресурсе за њен даљњи развој.

Дјелатност вађења руда и камена такође је снажна локална дјелатност. Потребна је даљња анализа ове дјелатности и њеног значаја за економски развој општине Шамац.

Прерађивачка индустрија је на нивоу просјека РС и потребно је уложити даљње напоре за њен развој.

Дјелатности грађевинарства и трговине су изразито неразвијене и постоји могућност за њихов даљњи раст јер тренутно нису у стању ни да покрију потребе локалног становништва општине Шамац.

Исто вриједи и за дјелатности транспорта и складиштења које су према овој анализи изразито неразвијене дјелатности на локалном нивоу. Ово је посебно значајно пошто постоје значајни инфраструктурни предуслови за развој ових дјелатности, а постоји и интенција локалне заједнице да усмјери развојне напоре на ову дјелатност и учини је основом развоја општине Шамац. Потребна је даљња и детаљна анализа разлога неразвијености ове дјелатности упркос постојању значајних инфраструктурних потенцијала.

24

4.1.3.3 Спољнотрговинска размјена

Спољнотрговинска размјена на подручју општине Шамац15 одликује се дефицитом увоза у односу на извоз у свим посматраним годинама. Важно је напоменути да се у периоду од 2005. до 2008. повећало учешће извоза у укупној спољнотрговинској размјени што је за резултат имало покривеност увоза извозом од 87,04% у 2008. години (покривеност увоза извозом у 2005. години била је 44,49%). Покривеност увоза извозом на нивоу БиХ у 2008. години износила је 43% што указује на значајне спољнотрговинске билансе привреде општине Шамац у посматраном периоду. Међутим, посматрајући слику увоз/извоз, јасно се може видјети да је обим увоза у 2008. години знатно пао и то за 10.061.000 КМ, што представља смањење за 74% у односу на 2007. годину, док је обим извоза порастао за 2.406.000 или 9%. Значајно је истаћи и да се обим извоза у посматраним годинама константно повећавао и то за 8.329.000 КМ у 2008. години у односу на 2005. годину што представља повећање за 67%.

Слика 22. Увоз/извоз, 000 КМ

17.591

21.57823.514

25.920

39.543

34.190

39.841

29.780

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

45.000

2005 2006 2007 2008

Извоз

Увоз

4.1.3.4 Туристички потенцијали општине Шамац

Шамац се налази на ушћу ријеке Босне у ријеку Саву. Ријеке представљају значајан туристички потенцијал. На ријеци Сави је изграђен робно-транспортни центар „Лука„ са пристаништем, са чвориштима копнено – ријечних видова транспорта. Дужина тока ријеке Саве је 2,96 км, и уједно представља административну границу према Републици Хрватској, а дужина тока ријеке Босне је 10,5 км. Ријеке су пловне па постоје потенцијали за развој пловног туризма и спортова на води. У циљу промоције истих, организујемо традиционалу манифестацију спуст ријеком Босном до Ушћа. Учесници спуста су из наше Општине и сусједних општина. До сада су ове манифестације биле успјешне са доста учесника, а сваке године се број учесника повећава.

15 Извор: Привредна комора Република Српске.

25

Осим ријека значајне су и барске водене површине као што су бара „Тишина“, која је заштићена законом као природни резерват (од 1985. год.), бара „Жандрак“, затим вјештачка језера која су настали експлоатацијом шљунка као што су „Јекића ровањи“, „Марковића ровањи“ и др. Ријеке и језера су веома богате разноврсним рибљим фондом (сом, смућ, шаран, деверика, мрена, бабушка, амур и др), што представља идеалну основу за развој спортског риболова. Сваке године се организује такмичење у спортском риболову.

Град посједује огромне водене потенцијале које треба искористити. Потребно је уредити обале Босне и Саве, направити купалишта и плаже, уредити већ постојеће купалиште „Кеј“, уредити просторе за камповање, направити спортске терене поред плаже.

Шамац је познат по „Кеју“ на Сави који Шамчани користе љети као купалиште и потребно је извршити уређивање „Кеја“ и околине, постављање тушева, санитарног чвора и др. да би се овај простор претворио у туристичку дестинацију.

Треба истаћи и богатство ловног подручја које у посљедње вријеме постаје све више атрактиво, како за домаће тако и за стране туристе и ловце. Ловишта су богата пернатом дивљачи (дивљи голуб, фазан, дивља патка, препелица), ситном дивњачи (зец) и високом дивљачи (дивља свиња, срндаћ).

С обзиром на то да је наш крај богат разноврсном дивљачи, треба промовисати и побољшати ловни туризам те обогатити фонд дивљачи. Реализацијом пројекта „Посавина - рај за лов и риболов“, набављена је машина за избацивање глинених голубова па су створени услови за организовање такмичења ловаца на свјетском нивоу. У току је изградња ловачког дома који ће имати смјештајне капацитете и чијим завршетком ће понуда ловног туризма на подручју општине Шамац бити још комплетнија. У Шамцу постоји већи број спортско-рекреативних објеката као што су базени, тениски терени, градски стадион и др. Све је пропраћено смјештајним капацитетима. У самом центру града је хотел „Плажа“ са капацитетом од 56 кревета. Хотел има велику салу за 400 гостију тако да је погодан за одржавање разних манифесација и пословних семинара. Мотел „Гас петрол“ има капацитет од 90 кревета, мотел „Елеганз“ 10 кревета и још 50 кревета у другим смјештајним објектима.

У граду послује седам ресторана који су познати по својим специјалитетима. Вјерски туризам је у свијету доста развијен. У нашем граду су изграђени вјерски објекти - православна црква, католичка црква и џамија што чини носиоце ове врсте туризма.

Гастро понуда је свакако значајан дио туристичке понуде наше Општине јер се налазимо на повољном географском положају и манифестација „Гастро фест“ на најбољи начин промовише гастро понуду овог подручја. Привредно-туристичка манифестација „Гастро фест“ Шамац је уврштена у привредно-туристичке манифестације Републике Српске, а одржава се у хотелу „Плажа“ у Шамцу и доприноси промоцији Општине. На манифестацији се, са гастро

26

понудом која је карактеристична за нашу и сусједне општине,представљају хотели, ресторани, пекаре, сластичарне и разна удружења као што су удружења жена, удружења ловаца, удружења риболоваца и др. Учесници су из наше Општине и из других општина из Репулике Српске и Федерације БиХ.

Привредно-туристичкa манифестацијa „Сајам меда, пчеларске опреме и здраве хране“ одржава се на тргу или у хотелу, у зависности од временских услова. Ово ће бити друго одржавање овакве манифестације која треба да пређе у традиционалну манифестацију. С обзиром на то да је у 2009. била велика заинтересованост излагача из разних крајева РС и Федерације,око 30 излагача, планирамо, као и претходне године, да одржимо ову манифестацију уз подршку Министарства трговине и туризма и Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Ове године би та манифестација могла да има и међународни каракер. Планирано је ове године организовање културно-привредне сајамске манифестације на којој би били представљени производи, народне ношње, традиционална јела , обичаји по којима је овај крај препознатљив. Сваке године се одржава и такмичење у уличном баскету, на тргу у центру града. Ова манифестација окупи преко двадесет пет екипа из више општина и већ има традиционални карактер јер се одржава трећи пут.

У плану је организовање и других манифестација а њихова реализација ће зависити од финансијских могућности.

У наредном периоду потребно је:

- Осим организовања манифестација потребно је урадити и пропагандни материјал као што су туристички проспекти, водичи, карте и сл. и представити туристичку понуду града Шамца и околине. Проспекти би пружали све потребне податке од интереса самим туристима али и свим који пружају услуге у туризму.

- Створити услове за развој сеоског и етно-туризама, који је посебно међу страним туристима посљедњих година постао једна од највећих атракцја. Наше сеоско становништво је недовољно упознато са самим појмом сеоскоg туризма, шта оно значи и које могућности пружа па је потребно радити на едукацији истих.

- Вршити промоцију, координацију и организовање културних, спортских, умјетничких и других манифестација које доприносе обогаћивању и подизању квалитета туристичких садржаја.

- Унапређење општих услова за смјештај и боравак туриста у Општини, утврђивање и реализација стратегије промоције туризма општине Шамац на домаћем и иностраном тржишту.

- Вођење евиденције посјета туриста и обрада података о туристичком промету у Општини ради наплате боравишне таксе и стручне обраде података.

- Вршити промоцију и организовање акција у циљу очувања и унапрјеђења туристичких простора и заштите човјекове околине.

27

- Вршити промоцију заштите, одржавања и обнављања културно-историјских споменика и других материјалних добара од интереса за туризам и њихово укључивање у туристичку понуду.

- Сарадња и координација са правним и физичким лицима која су непосредно или посредно укључена у туристички промет ради заједничког договарања и спровођења политике развоја општине Шамац.

- Помагање развоја у мјестима на подручју Општине која посједују одређене туристичке потенцијале али нису развијени те промоција истих.

- Уочавање нових туристичких ресурса и изналажења начина за развој и искориштавање у туристичке сврхе.

- Учествовање Туристичке организације општине Шамац на бројним манифестацијама и сајмовима које организују Министарство трговине и туризма , Туристичка организација Републике Српске и Туристичке организације општина Републике Српске.

- Кроз израду стратегије локално-економског развоја утицати да се туристички потенцијали претворе у туристичке производе и да се стварају услови за развој туризма општине Шамац.

Кандидовање постојећих као и израда и кандидовање нових пројеката из области туризма према Влади Републике Српске преко ресорних министарстава.

4.1.4 Тржиште рада

4.1.4.1 Запосленост

Посматрајући број запослених у периоду од 2005. до 2008. године видљиво је да се број запослених у посматраном периоду благо повећавао (са 2980 радника у 2005. години на 3292 радника у 2008. години)16. Процентуално гледано, број радника се повећао за 10% у 2008. години у односу на 2005.годину. Међутим, у 2009. години је дошло до смањења броја запослених за 191 или за 6,2% у односу на 2008. годину. Стопа запослености на подручју општине Шамац у 2009. години износи 21,4%, док је стопа запослености у 2008. години износила 22,7%. Разлоге оваквом тренду треба тражити у утицају свјетске економске кризе и рецесије која није заобишла ни привреду општине Шамац као и у чињеници да је већи број малих предузетника одјавио дјелатност или смањио број радника због примјене Закона о фискалним касама.

Слика 23. Број запослених по годинама

16 Извор: Завод за запошљавање РС.

28

2980

3156

3280 3292

3101

2800

2900

3000

3100

3200

3300

3400

2005 2006 2007 2008 2009

Уколико посматрамо структуру запослених по гранама дјелатности у 2009. години, највећи број радника запослен је у прерађивачкој индустрији 714 или 24 % од укупног броја радника, затим у области пољопривреде, лова и шумарства 401 радник или 12,9% и трговине на велико и мало 385 или 12,4%.

Слика 24. Запослени по грани дјелатности

401

130

714

126100

385

162101

2

283223

155

319

0

100

200

300

400

500

600

700

800

Poljopriv reda, lov i šumarstv o

Vañenje ruda i kamena

Perañiv ačka industrija

Proizv odnja i opskrba električnomenergijom, plinom i v odom

Grañev inarstv o

Trgov ina na v eliko i malo iodržav anje

Ugostiteljstv o

Transport, skladištenje ikomunikacije

Nekretnine, iznajmljiv anje i poslov ne usluge

Jav na uprav a i odbrana

Obrazov anje

Zdrav stv o i socijalni rad

Ostale društv ene, socijalne iosobne uslužne aktiv nosti

Друштвене дјелатности (јавна управа, образовање и здравствена и социјална заштита) у 2008. години су запослиле 21% од укупног броја запослених на подручју општине Шамац.

Слика 25. Процентуално учешће појединих дјелатности у укупној запослености на подручју општине Шамац (2008. година)

29

Пољ. Шумарство13%

Рударство

4%

Прер. Индустрија24%

Ел. Енергија, плин4%

Трговина

12%

Транспорт

3%

Јавна управа9%


7%

Здавство и соц.5%

Остале друшт.10%


6% Грађевинарство

3%

У односу на 2005. годину, дошло је до значајнијег пораста удјела прерађивачке индустије у укупној запослености (раст за 4%), те значајнијег пада учешћа у укупној запослености дјелатности „остале друштвене, социјалне и личне дјелатности“ (пад за 6%).

Слика 26. Процентуално учешће појединих дјелатности у укупној запослености на подручју општине Шамац (2005. година)

Пољ. Шумарство14%

Рударство

4%

Прер. Индустрија20%

Ел. Енергија, плин3%Трговина

11%

Транспорт

3%

Јавна управа9%


7%

Здавство и соц.4%

Остале друшт.16%


6%Грађевинарство

3%

Посматрано са аспекта запослених према величини предузећа, највећи број радника запослен је у предузећима средње величине (50-250 запослених), њих 1221 или 39,4%, зaтим слиједе микро-предузећа са 829 запослених или 26,7%, мала предузећа са 639 радника или 20,6%, док је најмањи број запослених у предузећима која су категорисана као велика (преко 250 радника), 412 или 13,3%.

30

Слика 27. Број запослених према величини предузећа у 2009. години

829

639

1221

412

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

Микро (до 9запослених)

Мала (од 10-49запослених)

Средња ( од 50-250 запослених))

Велика (преко250 запосленх)

Потребно је напоменути да се податак о броју запослених у великим предузећима односи на привредни субјект „Нова форма“ као једини привредни субјект на подручју општине Шамац који се према наведеној класификацији може сврстати у велика предузећа.

Просјечна мјесечна нето плата у периоду од 2005. до 2009, уколико посматрамо предузећа са подручја општине Шамац, има констанан тренд раста, са 509 КМ у 2005. години на 769 КМ у 2009. години. Највеће нето-плате односе се на сектор Финансијско пословање (1260 КМ), затим Јавна управа и одбрана (1082 КМ) и Здравство и социјални рад (1037 КМ), док су најниже нето плате у области Прерађивачке индустрије (524 КМ) и Хотели и ресторани (487 КМ).

Анализирајући напријед наведене податке, видљиво је да је највећи број радника запослен у области прерађивачке индустрије, пољопривреде, лова, шумарства и трговине на велико и мало, гдје ове три области запошљавају укупно 1600 радника или 51,6% од укупног броја запослених. Међутим, уколико посматрамо просјечне мјесечне нето-плате у овим областима, видјећемо да су оне међу најнижим, са просјеком од 558 КМ, што је за 211 КМ мање у односу на укупан просјек. С друге стране, области јавна управа и одбрана, образовање,

зравство и социјални рад запошљавају 661 радника или 21,3%, док су

509 521585

755 769

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

2005

2006

2007

2008

2009

Слика 28. Просјечна мјесечна нето плата

31

просјечне мјесечне нето плате у ове три области далеко веће од просјека (просјек ове три области износи 1006 КМ).

4.1.4.2 Незапосленост

При рачунању стопе незапослености користили смо два извора података: податке о запослености и незапослености Општинског развојног тима и податке о запослености и незапослености Републичке агенције за статистику РС. Према општинским подацима добија се нешто мања стопа незапослености (41%) од стопе незапослености коју је регистровала статистика (44%).

Слика 29. Поређење стопе регистроване незапослености (2009. година)

41% 44%

51%55%

60% 61%

36% 36%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Шамац

општински

подаци

Шамац Грачаница Градачац Кладањ Сребреник Тузла Република

Срспка

Без обзира на извор података, видимо да је стопа незапослености нижа од стопе незапослености у општинама из ФБиХ које учествују у овом пројекту. Исто тако видимо да је стопа незапослености на подручју општине Шамац виша за минимално 5% од просјечне стопе незапослености на подручју Републике Српске.

Ове податке треба узети са одређеном резервом пошто регистрована стопа незапослености узима у обзир пријављене на Биро за запошљавање који нису нужно активни на тржишту рада. С друге стране, регистрована запосленост не узима у обзир сиву економију. Такође треба имати у виду да је Шамац изразито пољопривредна општина са великим бројем становника који су запослени у пољопривреди што официјелна статистика не региструје због неријешеног статуса запослених у овој дјелатности.

Међутим, стопа незапослености би могла да буде и већа од ове која је приказана на горњој слици због изузетно ниске стопе економске активности становништа радне доби.

Слика 30. Стопа економске активности становништва радне доби (2009. година)

32

36%34%

45% 44% 42%

56%53%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

Шамац

општински

подаци

Шамац Грачаница Кладањ Сребреник Тузла Република

Српска

Стопа економске активности је однос свих регистрованих незапослених и запослених и укупног броја становника у радној доби (од 15 до 64 године старости). Стопа економске активности (партиципације на тржишту рада) на подручју општине Шамац је изразито ниска и износи око 34% (36% по подацима општине Шамац). Стопа економске активности становништва на подручју општине Шамац је за 19% нижа од просјечне стопе економске активности

становништва радне доби на подручју РС.

Уколико посматрамо број незапослених17, јасно се може видјети да незапосленост у континуитету, у посљедњих шест година, расте. Такође, у 2009. години у односу на

2005. годину незапосленост је порасла за 578 радника или за 36,8%. Разлоге повећања броја незапослених треба тражити у чињеници да је у том периоду већи број државних предузећа престао са радом или су спроведене неке друге законске процедуре (стечај, ликвидација…) те је услијед тога одређени број радника завршио на бироу рада, затим у утицају свјетске економске кризе на привреду општине Шамац у посљедњем периоду, те у смањењу економске активности као и у законским рјешењима која су негативно утицала на запосленост односно незапосленост.

Пораст броја незапослених примјетан је у свим образовним структурама, с тим што је најизраженији код радника са средњом стручном спремом гдје се број радника повећао са 383 у 2008. години на 498 у 2009. години, што представља повећање за 115 радника или 30%. Повећање незапослених у 2009. години у односу на 2008. годину заступљено је и код радника са КВ спремом и то за 94 радника или за 16,4%, а НКВ радника за 59 или 8,4%. По први пут у протеклих шест година на бироу рада пријављена су и три магистра.

17 Завод за запошљавање РС.

15721699 1708

1863

2150

0

500

1000

1500

2000

2500

2005 2006 2007 2008 2009

Слика 31. Број незапослених по годинама

33

Слика 32. Учешће појединих група у укупној регистриваној незапослености класификовано по нивоу образовања

У посљедњих пет година није дошло до значајније промјене учешћа појединих образовних група незапослених у укупној незапослености. Једина значајнија промјена је у смањењу учешћа незапослених квалификованих радника за 4% и повећању учешћа ниско квалификованих незапослених за 4%. У 2009. години, од укупног броја незапослених, 41% је имало ниво образовања основне школе или мање од основне школе.

Слика 33. Образовна стуркутра регистрованих незапослених мушкараца (2009. година)

Мушкарци 2009

NKV34%

PKV4%KV

40%

VKV1%

SSS16%

VŠS3%

VSS2%

Од укупног броја незапослених мушкараца, њих 38% имају основну или мање од основне школе. Проценат незапослених жена са квалификацијама основне школе или мање од основне школе је нешто већи и износи 44%.

НКВ36%

ПКВ5%

КВ31%

ВКВ0%

ССС23%

ВШС3%

ВСС2%

2009

НКВ32%

ПКВ4%КВ

36%

ВКВ1%

ССС22%

ВШС3%

ВСС2%

2005

34

Слика 34. Образовна стуркутра регистрованих незапослених жена (2009. година)

Жене 2009

NKV38%

PKV6%

KV19%

VKV0%

SSS32%

VŠS3%

VSS2%

У исто вријеме, процентуални удио незапослених жена са средњом стручном спремом (32%) у укупном броју незапослених жена је двоструко већи од процентуланог учешћа мушкараца са средњом школом (16%) у укупном броју незапослених мушкараца. Значајна разлика постоји и у процентуалном учешећу квалификованих радника у укупној незапослености. Ови подаци дају индиције и о образовном систему и снажној подјели занимања на мушка и женска занимања.

Tабела 2. Образовна структра незапозлених

Образовна структура

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

НКВ 506 567 623 699 785

ПКВ 70 79 92 104 110

КВ 569 594 545 572 666

ВКВ 8 10 9 9 10

НС

ССС 351 371 360 383 498

ВШС 40 49 58 66 62

ВСС 28 29 21 30 43

Магистри, доктори 3

Укупно 1572 1699 1708 1863 2150

Старосна структура незапослених указује на повећање незапослених скоро свих старосних доби. Највеће повећање примјетно је код старосне доби незапослених од 18 до 24 године у 2009. години у односу на 2008. годину и то

35

за 208 . Слиједе старосне структуре од 24 до 30 за 77 радника, од 45 до 50 за 42 радника, од 30 до 35 за 41 радник итд. Осим тога, највећи број незапослених чине они старосне доби од 50 до 60, њих 616 у 2008. години, односно 428 у 2009. години. Код ове старосне структуре једино је и дошло до смањења броја радника у 2009. години и то за 188 радника или 43,9%.

Слика 35. Старосна структура незапослених

64

222

222

272 275243 260

289322

59

262

616

202

280

195

428

0

100

200

300

400

500

600

700

15-18 18-24 24-30 30-35 35-40 40-45 45-50 50-60 60+

2008

2009

Претпоставка је да је ово смањење резултат рјешавања питања пензионог збрињавања радника који су у процесу приватизације државних предузећа остали без посла. Важно је напоменути да је у 2009. години дошло до повећања броја незапослених лица старосне структуре преко 60 година за 37 радника.

Слика 36. Процентуално учешће појединих старосних група у укупној незапослености (2009)

18-2412.7%

24-3012.8%

30-3511.3%

35-4012.1%

40-4513.4%

45-5015.0%

50-6019.9%

60+2.7%

15-180.1%

Законска регулатива у БиХ дефинише младе као лица старосне доби до 30 година. Према тој класификацији, на подручју општине Шамац млади учествују у укупном броју регистрованих незапослених са 25,6%. Особе старије од 45 година учествују у укупном броју незапослених са 34,9%. Ове двије категорије се обично сусрећу са њима специфичним препрекама при запошљавању и сматрају се теже запосливим категоријама (једни због недостатка радног

36

искуства а други због старосне дискриминације). Према овоме, „теже запосливе“ категорије којима је потребна помоћ при запошљавању чине преко 60% од укупног броја регистрованих незапослених.

Слика 37. Дужина чекања на запослење

Према стандардима Међународне организације рада, дугорочно незапосленим се сматрају све особе које нису успјеле да пронађу посао у периоду од 6 мјесеци. Према подацима Бироа за запошљавање и у складу са горе наведеним критеријумом, на подручју општине Шамац 80% од свих незапослених су дугорочно незапослени. Оно што додатно забрињава је и то да је у периоду од 2005. до 2009. учешће незапослених који су незапослни дуже од четири године у укупном броју незапослених порастао са 26% у 2005. години на 34% у 2009. години.

Слика 38. Дужина трајања незапослености – незапослени мушкарци и жене

до 6 мјесеци

20%

7-24 мјесеца

30%25-48 мјесеци

16%

више од 48

мјесеци34%

2009


17%

7-24 мјесеца


29%

више од 48

мјесеци26%

2005


18%

7-24 мјесеца


19%

више од 48

мјесеци35%

Мушкарци 2008


23%

7-24 мјесеца

30%

25-48 мјесеци

17%

више од 48

мјесеци30%

Жене 2008

37

Када је у питању дугорочна незапосленост, ситуација је нешто гора код незапослених мушкараца. Док је по критеријумима Међународне организације рада дугорочно незапослено 77% жена, тај процент код незапослених мушкараца износи 82%. Док је код незапослених жена проценат оних који су незапосленe дуже од двије године 47%, код мушкараца удио оних који су незапослени дуже од двије године у укупном броју незапослених износи 54%.

Према посматраним годинама, највећи број радника чека посао дуже од 7 мјесеци. У 2009. години повећао се број радника који чекају посао дуже од 48 мјесеци, са 610 радника у 2008. години на 720 радника у 2009. години, што представља повећање за 18%. Током 2005, 2006. и 2007. број раднка који чекају посаo између 25 и 48 мјесеци се константно повећавао у мањем обиму (у просјеку 1-2%), док је у 2008. години забиљежен пад за 170 или 51% у односу на претходне године, да би се у 2009. години благо повећао за 20 раднка. Сличан тренд је и са радницима који чекају посао од 7 до 24 мјесеца, с тим што је у 2007. години регистрован мањи пад броја радника који чекају посао да би се тај тренд опет повећао у 2008. и 2009. години. У 2005, 2006. и 2007. години најмањи је број радника који чекају посао краће од 6 мјесеци, док је у 2008. и 2009.години то случај са радницима који чекају посао од 25 до 48 мјесеци.

4.1.5 Преглед стања и кретања у области друштвеног развоја

4.1.5.1 Образовање

Образовни систем општине Шамац чине четири централне и шест подручних основних школа, једна средња школа и једна предшколска установа – вртић. Укупан број запослених у образовним институцијама у 2009. години је 149 (8 запослених у предшколском образовању, 111 запослених у основном образовању и 30 запослених у средњем образовању).

Структура запослених одговара потребама школа те исте испуњавају критеријуме кадрoвске, материјалне и просторне опремљености школа у складу са Законом о основном, средњем и предшколском образовању.

Слика 39. Број учионица у образовним установама

38

17

1414

11

22

23 3 2 4

Основна школа "Шамац" Основна школа "Црквина"

Основна школа " Горња Слатина" Основна Школа "Обудовац"

Подручна школа "Крушково Поље" Подручна школа "Средња Слатина"

Подручна школа "Баткуша" Подручна школа " Обудовац 2"

Подручна школа "Тишина" Подручна школа "Гајеви"

Дјечије обданиште "Радост" - Шамац

За 336 ученика је обезбијеђен превоз до школе, а општина Шамац сноси дио трошкова за ове намјене. Образовне институције на подручју општине Шамац располажу са 74 просторије у којима се одвија настава.

Tабела 3. Материјална опремљеност образовних установа у смислу техничке инфраструктуре

Бр.

Ред.

Назив школе Број компјутера Број књига у библиотеци

Спортске дворане

1. ОШ Обудовац 10 9581 2

2. ОШ Горња Слатина 9 6010 1

3. ОШ Црквина 6 4836 1

4. ОШ Шамац 20 6740 1

5. СШ„Никола Тесла“

Шамац 37 8420 1

6. Обданиште „Радост“

Шамац 2 215 -

7. Народна библиотека

Шамац 3 30 000 -

Број уписане дјеце у основним школама у руралним срединама има тенденцију пада. У 2005. години, укупан број уписане дјеце у сеоским школама износио је 100, док је тај број у 2009. години 72, што представља смањење за 28 ученика. Број уписане дјеце у градској основној школи стагнира са благим осцилацијама (у 2005.години 61 ученик, у 2009. 52 ученика), док је број уписане дјеце у

39

средњу школу у 2009. години у односу на 2005. годину у порасту, са 117 у 2005. години на 153 ученика у 2009. години што представља повећање за 36 ученика

Слика 40. Број уписане дјеце у образовне установе

или 23%. Повећање броја уписане дјеце у средње образовање се није одвијало константно. Другачије речено, раст је забиљежен у 2006. години у односу на 2005. годину, да би у 2007. години опао број ученика који су уписани у средњу школу за 39, а потом биљежи раст у 2008. и 2009. години. Важно је напомеути да се подаци о уписаним ученицима у средњошколско образовање односе на оне који су уписани у Средњу школу „Никола Тесла“ у Шамцу те да одређени број ученика, услијед недостатка жељених усмјерња у Шамцу, похађа и школе у другим, нама сусједним општинама.

У Средњу школу „Никола Тесла“ Шамац у 2009. години, уписано је 153, ученика, а 225 је завршило основну школу. Податак да је 72 ученика или 47% ученика од укупног броја уписаних у средњу школу своје школовање наставило у другој општини или 32% од укупног броја свршених основаца, говори да је неопходно предузети мјере на обезбјеђивању услова за одрживост средње школе (измјена профила занимања,кадровско, материјално и просторно оспособљавање школе).

161155

142135

124

10091 94

75 7261 64

4860

52

117

137

98

116

153

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

2005 2006 2007 2008 2009

Основно образовање

Сеоске школе

Градске школе

Средње образовање

40

Слика 41. Број уписане дјеце у образовне установе

Из слике број 41 се види да је у 2005. години 8, а 2006 године 5 дјеце са посебним потребама похађало основну школу у издвојеним одјељењима. Измјеном законских прописа у осталим годинама та дјеца су интегрисана у редован наставни процес.

Oсновно образовање у периоду од 2005. до 2009. године биљежи константан пад броја ученика који похађају школу на подручју општине Шамац. Број ученика који је похађао основне школе на подручју општине Шамац у 2005. години износио је 1676 ученика, док је тај број у 2009. години 1527, што представља смањење за 149 ученика или 8,9%. Највећи број ученика похађа основну школу „Шамац“ у Шамцу, њих 584, затим основну школу у Обудовцу 361 ученика, у Горњој Слатини 285 ученика и у основној школи у Црквини 209 ученика. Осим тога, мањи број ученика (88 ученика) наставу похађа у шест подручних основних школа18. Број дјеце која похађају предшколско образовање је такође у опадању у 2009. години у односу на претходне године. Тако је у 2009. години 44 дјеце похађало предшколско образовање у односу на 2005. годину када је тај број износио 91. Посматрајући сегмент средњег образовања, примјетан је раст броја ученика који похађају средњу школу, са 428 ученика у 2005. години на 449 ученика у 2009. години. Највећи број ученика је похађао средњу школу у 2006. години, 460 ученика, а најмање у 2007. години, 407 ученика.

18 Подручне школе "Крушково Поље", "Средња Слатина", "Баткуша", " Обудовац 2", "Тишина" и "Гајеви".

161 155142 135

124

100 91 9475 72

61 6448

60 52

117137

98116

153

8 5 0 0 0

91 92 9584 75

0

50

100

150

200

2005 2006 2007 2008 2009

Основно образовање Сеоске школе

Градске школе Среедње образовање

Специјално одјељење Предшколско образовање

41

Слика 41. Број дјеце која похађају образовне установе

91 92 9544 44

1676 1622 15861482 1527

428 460 407 413 449

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2005 2006 2007 2008 2009

Предшколско

образовање

Основно


Средње


Посматрајући етничку структуру ученика у образовним установама, може се констатовати да она представља одраз етничке структуре становништва те да је у протеклих 20 година, услијед ратних дешавања и миграција становништва које су биле посљедице тога, битно измијењена. Тако данас 92% ученика припадају српској етничкој групи, 7% чине Хрвати, 1% бошњаци и незнатан број који се изјашњавају као остали.

Износ средстава уложених у образовање из буџета Oпштине (табела 4) у посматраним периодима расте, и то у свим нивоима образовања. Највеће повећање је у области основног образовања, гдје је са 76.994 КМ у 2005. години издвојено из буџета 687.705 КМ у односу на 2009. годину. Ипак треба узети у обзир да се повећање финансијских средстава у 2009. години за основно образовање, у односу на раније периоде, у великој мјери односи на изградњу спортске дворане у ОШ Црквина.

7% 1%

92%

0%

Бошњаци

Хрвати

Срби

остали

Слика 42. Етничка структура ученика у образовним установама

42

Табела 4. Финансирање образовних установа из буџета општине – субвенционирање

Ниво образовања

Годишње остварени износу буџету 2005.

Годишње остварен износ у буџету 2006.

Годишње остварени износ у буџету 2007.

Годишње остварени износ буџету 2008.

Годишње остварени износ у буџету 2009.

Предшколско образовање 97 184 101 559 114 914 187 580 236 975

Основно образовање 76 994 339 835 118 520 286 947 687 705

Средње образовање 93 607 95 091 115 253 75 100 96 294

Број студената који су корисници стипендија из године у годину се повећава, тако да је у 2005. години 65 студената користило стипендије док је тај број у 2009. години 134 студента.

Слика 43. Број и износ општинских стипендија

110 36065; 2005

88 260 105; 2006

90 890 114; 2007

112 640 117; 2008

91 980 KM134; 2009

4.1.5.2 Спорт и култура

На подручју општине Шамац егзистирају три културна установе: СПКД „Просвјета“ Шамац, ЈУ „Народна библиотека“ Шамац и „Културни центар“ општине Шамац, те шест културних удружења. Највећи дио финансирања културних установа и удружења врши се путем дотација из општинског буџета.

85818,60

59880,00

109147,49

122449,81

32151,07

0,00

20000,00

40000,00

60000,00

80000,00

100000,00

120000,00

140000,00

2005 2006 2007 2008 2009

Слика 44. Износ буџетских средстава издвојених за

културу

43

Слика 44 показује износ средстава издвојених из буџета општине Шамац намијењених за област културе19 у временском периоду од 2005.до 2009. године и из које је видљиво да је у 2009. години дошло до смањења средстава за ову област и то са 122 449,81 КМ у 2008. години, на 32 151,07 КМ у 2009. години што представља смањење за 90 298,74 КМ. Највише средстава за културу издвојено је у 2007. и 2008. години, а знатан дио тих средстава издвојен је за капиталне инвестиције у области културе (19 305,00 КМ у 2007. години и 19 177,47 КМ у 2008. години) као и за трошкове одржавања међународне конференције ЦИОФ (21 363,84 КМ у 2008. години).

Слика 45. Издвојена средства из буџета намијењена за спорт

146552,00

253995,00

379705,70

476777,56

308713,52

0,00

100000,00

200000,00

300000,00

400000,00

500000,00

600000,00

2005 2006 2007 2008 2009

У 2008. години за културу је издвојено 1.1% планираних буџетских средстава, док је у 2009. години тај проценат износио 0,9%20. Као што је видљиво из слике 45, буџетска средства извдојена за спортске активности21 су расла у периоду од 2005. до 2008. година, док је у 2009. години забиљежено смањење средстава издвојених за спорт. Спортски савез општине Шамац представља кровну спортску организацију на подручју Општине која окупља 22 спортска колектива (17 фудбалских клубова, 2 одбојкашка клуба, један шаховски клуб, један куглашки клуб и један клуб борилачких вјештина) у различитим категоријама и видовима спорта.

Врло је битно препознати да се највише клубова организује у спортској дисциплини „фудбал“. Овдје мушка популација доминира над женском популацијом па су и буџетска средства Општине у складу са тиме. Потребно је увести транспарентан однос према средствима из буџета, те транспарентан увид у бодовање код избора апликаната за средства како за спорт тако и за културу.

19 Административна служба општине Шамац, Одјељење за финансије. 20 Службени гласник општине Шамац, број 18/09. 21 Извор: Административна служба општине Шамац, Одјељење за финансије.

44

Потребно је стимулисати спортске и културне дисциплине са укљученом женском популацијом.

Важно је напоменути да све мјесне заједнице посједују спортске полигоне или игралишта и да у већини мјесних заједница егзистира барем по један спортски колектив. Финансирање „Спортског савеза„ општине Шамац у потпуности се врши искључиво буџетским средствима општне Шамац. Такође, буџетским средствима се врши и финансирање спортских колектива, у већој или мањој мјери, у зависности од ранга такмичења појединог спортског колектива (финансирају се административни трошкови, судијске таксе и сл).

4.1.5.3 Здравство

Посматрајући здравствену заштиту на подручју општине Шамац може се закључти да је, с обзиром на број здравстених установа у односу на број становника, на задовољавајућем нивоу. Општина Шамац је покривена примарном здравственом заштитом са двије подручне амбуланте у насељеним мјестима Обудовац и Горња Слатина и уз Дом здравља у Шамцу чини заокружен систем којим се покрива комплетна Општина. Осим тога, допринос дају и 10 тимова породичне медицине и четири приватне амбуланте.

Табела 5. Број установа примарне здравствене заштите на подручју општине

Опремљеност и потребе за додатним опремањем

• Расположива опрема је реалтивно нова, с обзиром на то да је набављана углавном од почетка 2003/2004. године. Истина, за неколико година ће бити у одређеној мјери застарјела. Бројчано је задовољавајућа али по

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Дом здравља 1 1 1 1 1

Подручне амбуланте

2 2 2 2 2

Тимови породичне медицине

11 10 10 10 10

Хитна помоћ 1 1 1 1 1

Јавне апотеке 1 1 1 1 1

Приватне ординације

3 3 4 4 4

Сајетовалишта која раде на унапрјеђењу здравствене заштите кроз превенцију и едукацију

7 7 7 7 7

45

ширини и дубини могућих и потребних услуга и опрема би трбало да се проширује и обнавља. Реално постоји потреба за опремањем микробилошке лабораторије,набавком опреме за рано откривање рака дојке,ултразвуком са програмом за потребе кардиолошких услуга.

• Што се тиче потреба за обнављањем постојеће опреме, по годинама старости били би прво актуелни биохемијски „аналајзери“ у биохемијској лабораторији, ултразвук прилагођен и опремљен сондама за више намјена, инхалатори, неколико ЕКГ (ECG) апарата, стоматолошка машина и столица, санитетско возилои итд.

Опремљеност стручним кадровима

Стручни кадар је углавном задовољавајући. Преостаје да се одређени број кадрова (љекара) упути на специјализацију и то је стални процес који захтијева вријеме и новац.

Мобилни тимови за пружање здравствених услуга

Програмом јачања здравственог сектора, програмом реорганизације и програмом имплементације породичне медицине (складно укупним могућностима), планирано је да удаљеност амбуланте породичне медицине буде приближно осам километара од корисника. Сва позитивнија одступања су добро дошла али нису предмет минимума који се финансира из средстава за редовну здравствену заштиту. На основу овога и процјене могућности локалне заједнице, распоред амбуланти на подручју Општине је направљен тако да задовољава тражени минимум. Постоје амбуланте које покривају рурална подручја која су удаљена од сједишта Дома здравља, удаљеност корисника од истих није изнад просјечних осам километара и амбуланте раде сваки дан пуно радно вријеме.

Пружање здравствене заштите старим и непокретним особама у руралном подручју Општине је обезбијеђено кроз рад тимова породичне медиције који покривају цијело подручје Oпштине, а у складу са прописаним стандардима. Кадровска структура у Дому здравља је сљедећа:

Табела 6.Кадровска структура запослених у Дому здравља

Р.б. Љекари по службама Бр. запосл.

ЉЕКАРИ У СЛУЖБИ ПОРОД. МЕДИЦИНЕ И КОНСУЛТАТИВНО СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЗАШТИТИ

1 Љекари у својству породичних љекара у тимовима 9

2 Љекари консулт. спец. за заштиту (гинеколог, педијатар, интерниста22)

3

I Укупно служби породичне медицине и КСЗ (1 до 2) 12

46

Покривеност становништва здравственим осигурањем варира по годинама и то углавном због изјмена законских рјешења надлежних институција која утичу на већи или мањи број осигураника. Највећи број становника који је посједовао здравствено осигурање је био у 2008. години, њих 16400 или 71% укупног становништва Општине. Тај број је нешто мањи у 2009. години, 13052 или 57%, што је и најнижи број осигураника у протеклих пет година.

ЉЕКАРИ У ОСТАЛИМ СЛУЖБАМА И ЦЕНТРИМА

II Неуропсихијатар (у Центру за ментално здравље) 1

III Физијатар (у Центру за физик. мед. и рехабилитацију) 1

IV Епидемиолог ( у Служби ХЕЗ-е) 1

V Стоматолог (Служба стоматологије) 3

VI УКУПНО МЕД. КАДАР СА ВСС (I do V ) 18

МЕДИЦИНСКИ ТЕХНИЧАРИ ВШС И ССС

По рангу стручне спреме:

1 ВШС - Физиотерапеути 2

2 ВШС - РТГ техничар 1

3 ВШС - Лаборанти 1

4 ВШС - Остали мед. техн. 4

VII Укупно мед. особља са ВШС (1 – 4) 8

1 Лаборанти - ССС 4

2 Остали мед.техн.-сестре,ССС,(породична медицина, центри, ХЕЗ и стоматолог)

29

VIII Укупно мед. особља са ССС (1 – 2) 33

IX УКУПНО МЕДИЦ. КАДРА СА ВШС и ССС (1 до 6) 41

X СВЕГА МЕДИЦИНСКИХ РАДНИКА (VI + VII ) 59

XI Мед. сарадници (ВСС-психолог, ВШС- соц. рад.,ССС- хем. техн.)

3

XII Остали запослени у заједничким службама (пом. директора 1, техн. секретар 1, књиговодство и економ 4, домар-котловничар 1, остало возачи и спремачице)

24

XIII УКУПНО ЗАПОСЛЕНИХ ( VIII + IX + X) 86

47

Слика 46. Покривеност становништва Општине здравственим осигурањем

1461115798 16315 16490

13052

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

14000

16000

18000

2005 2006 2007 2008 2009

Разлоге смањења броја осигураника здравственог осигурања треба тражити у промјени законских рјешења који су утицали на смањење права из наведене области а самим тим и на смањење броја осигураника.

Слика 47. Стрктура осигураника здравственим осигурањем

10142

4469

11018

4780

11439

4876

11637

4853

7950

5102

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

2005 2006 2007 2008 2009

Носиоци

осигурања

Чланови

породица

носиоца

осигурања

Посматрајући структуру осигураника здравственог осигурања (слика 47), лако је уочити да, у свим посматраним годинама, већи дио чине они који су носиоци осигурања у односу на чланове породица који по том основу користе здравствено осигурање.

4.1.5.4 Социјална заштита

Социјална и дјечија заштита на подручју општине Шамац је организована кроз финансирање социјалних давања корисницима који се налазе у стању социјалне потребе, те финансирање дијела дјечије заштите из фонда за

48

дјечију заштиту на нивоу фонда РС. Највећи дио услуга социјалне заштите реализује се путем Центра за социјални рад. У структури пружања услуга из области социјалне заштите највећи дио се односи на „услуге социјалног рада и другог стручног рада“ и то у свим посматраним годинама. Такође је примјетно да се ова врста помоћи, у свим годинама, све више користи. Тако је број корисника ове помоћи у 2005. години износио 228, док је у 2009. години 950 и представља 60% услуга која се пружају из области социјалне заштите. Велико учешће у структури социјалне помоћи чини и дјечији додатак. Број корисника који је користио ово право у 2009. години је 401, док је у 2008. години 355 особа користило ово право. Највећи број корисника ове помоћи забиљежен је у 2006. години и износио је 610, док је најмање у 2005. години, њих 305.

Слика 48. Видови помоћи и број корисника који се исплаћују путем Центра за социјални рад

Службе социјалне и дјечије заштите тј. Центар за социјални рад као институција која реализује захтјеве корисника, највећим дијелом се финансира из буџета Општине (око 98%). У посљедњих пет година евидентно је повећање средстава која се издвајају за ове намјене што наводи на закључак да је дошло до повећања броја корисника.

42 38 33 36 3853

73 6681

95

64 69 68 78

17 5 1 1 1 22 1 1 1 1 18 19 23 23 20

64 69 68 78 17

108 87

25 20

228

605

730

950

2 2 2 2 2

305

610

450

355

401

25 30 27 25 28

9485

70 73

40 92

610

2005 2006 2007 2008 2009

49

Износ средстава у 2009. години која су издвојена за ове намјене је 683 400 КМ у односу на 2005. годину када је тај износ био 346 971 КМ, што представља повећање за 336 429 КМ или 49.2%.

Упоредни подаци 2009. у односу на 2005. годину

указују да број дјеце без родитељског старања има тенденцију пада, са 126 корисника у 2005. години на 87 корисника у 2009. години, што представља смањење за 30%. Број дјеце чије је васпитање занемарено од стране родитеља у порасту је, са 19 дјеце у 2005. години на 56 дјеце у 2009. години, а број дјеце са поремећајем у физичком развоју има тенденцију смањења.

Слика 50. Рањиве групе – малољетници Слика 51. Рањиве групе - одрасли

126102

88 92 87

19 20 21

55 5659 5481

156133

93 96 105

70 72

2005 2006 2007 2008 2009

Дјеца без родитељског старања

Одгојно занемарена и не одгојена дјеца

Дјеца чији је одгој ометен родитељским проблемима

Дјеца са менталним и физичким сметњама

81 79

496 492431

370 364

130 142

42 40 3893 88

109 104105

280 275

126

2005 2006 2007 2008 2009

Особе ометене у психичком и физичком и особе са инвалидитетом

Материјално неосигуране и за рад неспособне особе

Старе особе без породичног старања

Особе друштвено негативног понашања

Слика 51. показује да се број материјално необезбијеђених и за рад неспособних особа смањује у посматраном периоду (496 у 2005. години, 364 у 2009. години). Број старих особа без породичног старања и особа друштвено негативног понашања у знатном је порасту, са 126 особа у 2005. години на 275 у 2009. години. Број особа ометених у психичком и физичком развоју и особа са инвалидитетом има тренд стагнације.

Центар за социјални рад је компјутерски опремљен и има израђену базу података али је опрема застарјела, па се често осјете потешкоће у регионалној комуникацији.

У току је реализација пројекта „Идентификација потреба и проблема социјално угрожених група“ који ће препознати, обухватити проблем и омогућити предузимање адекватних мјера.

346971395465

547920 544844

683400

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

800000

2005 2006 2007 2008 2009

Слика 49. Исплаћене помоћи путем Центра за социјални рад

50

Број старих особа без породичног старања је у тенденцији пораста и особа негативног понашања, као и број дјеце чије је васпитање занемарено због родитељских проблема, што се види из слике број 50 и 51. Превентивне мјере се проводе али су занемарљиве када се упореде са наглим порастом броја тих особа.

Слика 52. Војни инвалиди по категоријама

Уколико посматрамо категорије војних инвалида уочљиво је да највећи број војних инвалида припада деветој (18%), осмој (16%) и шестој (16%) категорији. Ове три категорије чине 50% укупних инвалида.

Слика 53. Износ просјечне војне инвалиднине у КМ

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

I II III IV V VI VII VIII IX X

2009

2006

2007

2008

2009

Износ просјечне војне инвалиднине се из године у годину повећава у свим категоријама. Повећање војних инвалиднина константно се повећава 3-5% на годишњем нивоу у свим посматраним годинама и за све категорије.

18%

16%

14%16%

10%

9%4%

5%2%6%I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

51

Слика 54. Цивилне жртве рата

Укупан број цивилних жртава рата на подручју општине Шамац је 34. Највећи број цивилних жртава рата припада шестој категорији инвалидности (68%).

Слика 55. Висина инвалиднина цивилних жртава рата

Износи инвалиднина цивилних жртава рата у 2007. години повећани су за све категорије, док се у даљњем посма-траном периоду види тенденција благог пада. Разлоге оваквог смањења треба тражити у промјени закона који регулише ову област.

Приходи Центра за социјални рад су у посматраном периоду у знатном порасту; 2005. године укупни приходи Центра су износили 90 087 КМ, док је тај износ у 2009. години био 456 300 КМ. Основни разлог повећања прихода односно издвајања средстава за ове намјене (највећим дијелом се финансира из буџета Општине) може се тражити у чињеници да се повећава број корисника услуга Центра за социјални рад као и у проширењу области дјеловања самог Центра што изискује већа финансијска средства.

Корисницима Центра за социјални рад трансфери се реализују на основу захтјева корисника или на основу права која су законским актима загарантована одређеним категоријама становништва. Средства издвојена за ове намјене, посматрано по годинама, имају различиту тенденцију раста и пада управо из горе наведених разлога. Учешће средстава намијењених трансферима корисницима Центра за социјални рад у укупним расходима центра је око 58 %, док у структури расхода трошкови Центра за социјални рад (плате, накнаде, струја...) заузимају око 39%.

21; 68%

3; 10%

2; 6%

2; 6%

3; 10%; 0%

I

II

III

IV

V

VI

0

100

200

300

400

500

600

700

800

I II III IV V VI

Категорије

2005

2006

2007

2008

2009

90087

216380

314110335545

456300

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

400000

450000

500000

2005 2006 2007 2008 2009

Слика 56. Приходи Центра за социјални рад

52

Слика 57. Трансфери корисницима Центра за социјални рад

150444

120100

293696

208205

263263

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

2005 2006 2007 2008 2009

4.1.5.5 Сигурност грађана

Сигурност грађана може се сагледа са два аспекта; са аспекта природних утицаја на сигурност и са аспекта противправних радњи који угрожавају безбједност грађана. Не треба занемарити ни аспект угрожености грађана контамиацијом зељишта минско-експлозивним средствима која је настала као посљедица ратних дејстава 90-их година прошлог вијека. Угроженост поплавама представља пријетњу становништву које је настањено у приобалном подручју првенствено ријеке Босне.Та опасност се учестало дешавала претходних година те је у том смислу неопходно приступити рјешавању тог проблема. Укупна дужина поплавно ризичних подручја23 која угрожава становништво износи 2000 м² , гдје је потенцијално угрожено око 2 400 становника.

Слика 58. Очишћена површина од минско-експлозивних средстава у м²

40.000

160.000

800.000

1.000.000

700.000

0

200.000

400.000

600.000

800.000

1.000.000

1.200.000

2005 2006 2007 2008 2009

Веома важан аспект сигурности грађана јесте и угроженост минско-експлозивним средствима. Будући да је подручје општине Шамац било захваћено ратним дејствима, дошло је до контаминације земљишта минама. Данас, на подручју општине Шамац 6,7км² или 670 ха је контаминирано минама што представља 3,75% укупног земљишта општине Шамац. Рјешавање овог проблема у највећој мјери зависи од међународних донатора који финансирају

53

активности деминирања те је стога незахвално и скоро немогуће процијенити динамику овог процеса и период у којем се може очекивати потпуна деконтаминација земљишта од минско-експлозивних средстава. Важно је напоменути да Савјет министара – Министарство цивилних послова БиХ издваја 8% из буџета за потребе деминирања у БиХ. Према подацима о реализацији процеса деминирања24, у протеклих пет година извршена је деконтаминација од минско-експлозивних средстава укупне површине 2.700.000 м². Већи дио те површине очишћен је у 2007, 2008. и 2009. години (2.500.000 м²) због већег прилива донаторских средстава у поменутим годинама. Уколико би се наставила оваква динамика, може се очекивати да ће подручје општине Шамац у наредних десет година у великој мјери ријешити питање загађења земљишта минско-експлозивним средствима.

Табела 7. Криминалитет и јавни ред и мир: степен откривености

Укупан број

кривич-них дјела

Укупан број

пријав-љених починилаца

Број кривичних дјела по познатом починиоцу

Број кривич-них дјела по непознатом починиоцу

Проценат укупне расвијет-љености

Број почини-лаца мало-

љетника

Укупан број пријавље-

них прекршаја

2005 257 190 71 186 27,60% 10 92

2006 272 215 90 182 33,10% 13 122

2007 308 290 111 197 36,00% 19 88

2008 216 153 52 164 24,10% 11 73

2009 293 311 70 223 23,90% 53 78

Уколико посматрамо сигурност грађана са аспекта вршења противправних радњи (табела 7), видљиво је да је број кривичних дјела у 2009. години у порасту за 26,3% у односу на 2008. годину. У посматраним годинама највећи број кривичних дјела забиљежен у 2007. години је 308, а најмањи у 2008. години и износи 216. Укупан број пријављених починилаца такође је у порасту и то за више од 100% у 2009. години у односу на 2008. годину. Забрињавајућа је чињеница да је проценат укупне расвијетљености кривичних дјела на веома ниском нивоу и креће се у распону од 23,9% у 2009. години, када је и био најмањи проценат расвијетљености, до 36% у 2007. години. Исто тако, број малољетних починилаца је у драстичном расту, са 11 починилаца у 2008. години на 53 починиоца у 2009. години.

4.1.5.6 Становање

Из података о стању стамбеног фонда на подручју општине Шамац видимо да је 1991. године било 6075 индивидуалних стамбених јединица и 711 стамбених јединица у заједници етажних власника, а већ 2005. године број стамбених јединица у индивидуалним објектима се повећао и износи 6211 док је број стамбених јединица у заједници етажних власника такође повећан на 744 стамбене јединнице. Ако анализирамо податке за ове двије године, а узимајући у обзир да је општина Шамац подијељена општина те да је значајан број стамбених јединица остао у дијелу насељених мјеста која су припала

54

федерацији БиХ, онда можемо да закључимо да је у послијератном периоду била изражена стамбена изградња.

Податак да је 1991. године било 6075 стамбених јединица у индивидуалним стамбеним објектима или 90%, а 711 стамбених јединица у заједници етажних власника или 10% ; 2005. године 6211 стамбених јединица у објектима индивидуалног становања или 89%, а 744 стамбене јединице у заједници етажних власника или 11% ; 2006. године 6289 у индивидуалним објектима или 88%, а 818 у заједници етажних власника или 12% ; 2007. године 6301 у индивидуалним објектима или 89%, а 818 у заједници етажних власника или 11% ; 2008 године 6336 у објектима индивидуалног смјештаја или 88%, а 842 у објектима колективног смјештаја или 12%; 2009. године 6378 стамбених јединица у индивидуалним објектима или 88%, а 869 стамбених јединица у заједници етажних власника или 12 %, говори нам да је становништво Општине било опредијељено за градњу индивидуалних стамбених јединица.

Слика 59. Структура стамбеног фонда

Стање одржавања ста-нова у зајед-ници етажних власника није адекватно. Већи број власника етажних зајед-ница није реги-строван у складу са Зако-ном о одржа-вању стамбених зграда (Служ-бени Гласник Републике Срп-

ске број 16/02 и 65/03 ) и Правилника о упису у регистар заједница етажних власника стамбених зграда (Службени Гласник Републике Српске број 74/03). Издвајање средстава за одржавање није обезбијеђено па самим тим и стамбени објекти етажних власника се не одржавају. Сви објекти заједничке инфраструктуре (фасаде, кровни покривач, прилазне стазе, хидрантске мреже, разводни ормари и електро-инсталације...) су у јако лошем стању због лошег или никаквог одржавања. Овакво стање стамбених објеката даје лошу слику о граду те утиче и на мотивацију за живљење у тим стамбеним објектима.

6.075

711

6.211

744

6.289

818

6.301

818

6.336

842

6.378

869

0

1.000

2.000

3.000

4.000

5.000

6.000

7.000

1991 2005 2006 2007 2008 2009

Индивидуални

станови (у кућама)

Станови узаједници етажнихвласника

55

4.1.5.7 Цивилно друштво

На подручју општине Шамац дјелује око 30 организација грађанских друштава, нека од њих приказана су на слици 16. Организације цивилних друштава нису самоодрживе и ослањају се на финансијску подршку међународних организација и донатора као и домаћих институција, те на буџет Општине. Укупан износ буџетских средстава планираних у 2005. години за сва удружења био је 35 000 КМ, за 2006. годину 25 000 КМ, за 2007. годину 32 000 КМ, за 2008. годину 25 000 КМ и за 2009. годину 25 000 КМ. Средства су свима подједнако доступна кроз кандидоване пројекте.25Ово понекад код чланова организација цивилног друштва изазива помисао да се расподјела средстава општинског буџета не врши транспарентно и у складу са планираним буџетом.

Слика 60. Финансирање цивилних друштава из буџета Општине

010000200003000040000500006000070000

2005

2006

2007

2008

2009

За мали број регистрованих организација грађанског друштва се може рећи да заиста активно дјелују на провођењу конкретних пројеката. Заинтересованост грађана уопште за питања као што је развој заједнице и промовисање људских права још није довољна за истинско грађанско дјеловање. Постојеће организације недовољно координирају своје дјеловање, а неувезаност се посебно огледа код организација које заступају интересе маргинализованих група. Упркос великом броју механизама за учешће у јавним пословима, утицај грађана на доношење одлука и управљање јавним пословима је незнатан. Због тешке социо-економске ситуације и тренутне рецесије у друштву, грађани су често незаинтересовани, нису свјесни својих права и одговорности те се постојећи алати за информисање и учешће у јавним пословима недовољно користе.

Иако општина Шамац пружа подршку развоју цивилног друштва, неопходни су и додатни напори за унапрјеђење комуникације и сарадње између локалне власти и сектора грађанског друштва и стварања бољег окружења за дјеловање. Боља комуникација и сарадња с грађанима је важна и зато што активно, значајно и слободно учешће представља и једну од основних компоненти права на развој.

56

4.1.6 Стање јавне инфраструктуре

4.1.6.1 Стање саобраћајне инфраструктуре

4.1.6.1.1 Путна мрежа на подручју Општине

За друмски саобраћај на простору општине Шамац највећи значај данас има магистрални пут М-17 који повезује Шамац са Сарајевом, Бањалуком, Београдом, Загребом, те регионални пут који повезује општину Шамац са Тузлом, Брчким, Градачцем, Орашјем, Модричом. Мрежу путева на територији Општине чини 186,34 км од чега:

- магистрални 9,43 км;

- регионални 60,26 км;

- локални 83,05 км;

- некатегорисани 33,60 км.

Слика 61. Путна мрежа на подручју Општине

18%

45%

32%

5% 0%

Некатегорисани

Локални

Регионални

Магистрални

Aутоцеста

Магистрални и регионални путеви који пролазе преко територије општине Шамац су у току 2008. и 2009. године поправљени и за очекивати је да се преостали дио дионица у наредном периоду у потпуности рехабилитује.

57

Слика 62. Поређење развијености путне мреже (км магистралних и регионалних путева на 100 км2)

40.33

26.25

21.37

14.50

22.37

28.53

0.00

5.00

10.00

15.00

20.00

25.00

30.00

35.00

40.00

45.00

Шамац Оџак Сребреник Кладањ Грачаница РС

Резвијеност путне инфраструктуре мјеримо као однос дужине магистралних и регионалних путева на 100 км2 територије. Општина Шамац има у просјеку 40,33 км магистралних и регионалних путева на 100 км2 територије. Из горњег поређења видимо да у односу на неке од општина које учествују у истом пројекту, као и у односу на просјек РС, општина Шамац има резвијенију путну инфраструктуру. Међутим, ако бисмо поредили овај индикатор са стањем у развијеним земљама гдје на 100 км2 долази између 100 и 150 км квалитетне путне мреже, можемо да закључимо да, када је у питању путна инфраструктура, постоји доста простора за даљње унапређење и развој исте.

4.1.6.1.2 Путна мрежа у надлежности Општине

Путеви у надлежности и обавези одржавања Општине су локални и некатегорисани путеви. Улагањем у некатегорисане путеве дошло је до повећања дужине асфалтираних путева тако да је у 2005. године износила 33,60 км, у 2006. години 38,55км, у 2007. години 43,00 км, у 2008. години 47,00 км, а у 2009. години 54,38 км.

Слика 63. Некатегорисани путеви

Одржавање путне мреже припада општини Шамац и иста се брине око санација и реконструкција на тај начин што сваке године издваја значајна средства из буџета.

0,00

10,00

20,00

30,00

40,00

50,00

60,00

2005 2006 2007 2008 2009

Дијаграм некатегорисаних путева

Асфалтирани

Шљунчани

58

4.1.6.1.3 Путна мрежа и улагања у повезаност

Локални и некатегорисани путеви на подручју Општине су у надлежности Општине па самим тим и њихово одржавање и управљање истим. Улагањем средстава буџета Општине кроз пројекте заједничких улагања са грађанима, вршено је одржавање тих путева.

Слика 64. Улагање у путну мрежу

Ако посматрамо саму динамику улагања у периоду од 2005.до 2009. године (слика 64.) видљиво је да је у 2005. години 539.579,89 КМ инвестирано у путеве на подручју општине Шамац, у 2008. години 980.667,49 КМ, у 2009. години 459.908,32 КМ, тако

да је у 2007. години асфалтирано јавних некатегорисаних и локалних путева у дужини од 8,33 км, у 2008. години 15,03 км, док је у 2009. години асфалтирано 6,37 км.

4.1.6.1.4 Локални превоз

Локални превоз на подручју Општине је организован тако што су све мјесне заједнице, њих 25, покривене локалним превозом и имају редовне линије до насељеног мјеста Шамац. Са слике 83 можемо да видимо учешће Општине у суфинансирању превоза ученика подручних школа до централних основних школа и до СШ „Никола Тесла“ у Шамцу, тако што је улагање у 2005. години било 40.142 КМ, у 2006. години то улагање је износило 63.385,43 КМ, док је у 2007. години дошло до смањења улагања која су износила 40.697 КМ, улагања у 2008. години била су 50.599,77 КМ да би у 2009. години достигла вриједност од 55.291 КМ.

539.579,89

124.293,54

412.062,10

980.667,49

459.908,32

0,00

100.000,00

200.000,00

300.000,00

400.000,00

500.000,00

600.000,00

700.000,00

800.000,00

900.000,00

1.000.000,00

2005 2006 2007 2008 2009

59

Слика 65. Финансијска средства из општинског буџета уложена у субвенционирање јавног превоза (КМ)

48142,00

63385,43

40697,06

50599,7755291,10

0,00

10000,00

20000,00

30000,00

40000,00

50000,00

60000,00

70000,00

2005 2006 2007 2008 2009

Организација превоза углавном је организована путем три превозника који за то посједују потребне лиценце за које су регистровани. Контролу локалног превоза врши орган управе путем саобраћајног инспектора као и у погледу редовности полазака и одлазака аутобуса на одредишта, као и наплате услуга превоза, затим исправности превозних средстава, регистрације превозних средстава и сл.

4.1.6.2 Стање техничке инфраструктуре

Општина Шамац располаже са 2.389,076,00 м2 земљишта, а процијењена вриједност26 истог износи 7.623.755,20 КМ. Кроз наплату ренти и накнада Општина остварује приходе. Приходи од земљишта остварени по том основу су у 2005. години износили 413.032,60 КМ, у 2006. години 590.905,70 КМ, у 2007. години у 748.713,88 КМ, у 2008. години 799.638,68 КМ, док је у 2009. години та добит смањена на 586.404,52 КМ. До смањења прихода од земљишта у 2009. години у односу на раније године дошло је стога што су била мања улагања у стамбену изградњу, због смањења броја корисника јавних површина, а што је свакако утицај свјетске економске кризе која се у значајној мјери одражава и на нашу Општину.

Што се тиче прихода остварених по основу закупа станова, он је изузетно мали па и незнатан. Разлог оваквог стања јесте чињеница да су станови приватизовани. Што се тиче пословних простора, Општина остварује дио прихода по основу закупа истих. Анализирајући стање у тој области видимо да је приход остварен по основу закупа пословних простора у

413.032,60

0

332973,00

0,00

590.905,70

0

250.800,98

0,00

748.713,88

054.536,00

0,00

799.638,68

0

464.212,65

0,00

586.404,52

0

165.778,51

0,000,00

100.000,00

200.000,00

300.000,00

400.000,00

500.000,00

600.000,00

700.000,00

800.000,00

2005 2006 2007 2008 2009

ЗЕМЉИШТЕ СТАНОВИ ПОСЛОВНИ ПРОСТОРИ ШУМЕ

Слика 66. Остварени приходи од имовине

60

2005. години износио 332,979,00 КМ, а у 2009. години 165.778,51 КМ, док је у 2008. години остварен приход у износу од 464.212,65 КМ, у 2007. години 54.596,00 КМ, из чега се може закључити да је у овом периоду било значајних осцилација. Рaзлог таквом стању видимо прије свега у активности привредних субјеката - предузетника који су користили пословни простор у оквиру предузетничке зоне. Значајно смањење прихода од закупа пословних простора у 2009. години проузроковано је прије свега тиме што је дошло до значајног смањења послова као и због одраза свјетске економске кризе. На овакво стање, на ниво локалне заједнице, није се могло утицати локалним иницијативама.

Површина земљишта под шумама на подручју општине Шамац од 4695 м2 је изузетно мала тако да прихода по том основу и нема.

4.1.6.2.1 Стање електродистрибутивне мреже на подручју општине Шамац

Слика 67. Дужина изграђене електромреже

Подручје општине Шамац у потпуности је покривено електроенергетском мрежом, како

високонапонском тако и ниско-напонском. Дужина мреже на високом напону износи 165,38 км, односно на ниском напону мреже 441,90 км.

На слици 67 исказане су дужине изграђене електро-мреже на високом и ниском напону па се може закључити да су у 2009. години, у односу на 2008. годину, дужине изграђене мреже занемарљиве. Што се тиче реконструкција наведених мрежа, за истим постоје велике потребе пошто се ради о застарјелим стубним мјестима и зрачним водовима. Број купаца елктричне енергије на високом и ниском напону дат је на слици 77, у бројчаном износу, тј. у 2005. години износио је 7110 прикључака,у 2006. години 7262 прикључка, у 2007. години 7306 прикључака, у 2008. години 7410 прикључака и у 2009. години 7523 прикључка.

3,50

10,00

4,20

11,92

4,67

30,54

3,49

25,76

0,45

2,73

0,00

5,00

10,00

15,00

20,00

25,00

30,00

35,00

2005 2006 2007 2008 2009

Дужина изграђене електромреже (КМ) на високом напону

Дужина изграђене електромреже (КМ) на ниском напону

61

Слика 68. Број купаца електричне енергије

Код посматране позиције „број купаца/потрошача електричне енергије“ позитивно је то да на подручју Општине нема домаћинстава без обезбијеђеног прикључка на електричну енергију.

4.1.6.2.2 Телефонија

Инсталисани телекомуникациони капацитети фиксне мреже на подручју општине Шамац у 2005. години износили су 4.851 прикључак, у 2006. години 4.697 прикључака, 2007. године 4.636 прикључака, у 2008. години 4.768 прикључака и у 2009. години 4719 телефонских прикључака са тенденцијом пада, што је очекивано с обзиром на успоставу мобилне телефоније.

Слика 69. Број фиксних прикључака

4.841

4697

4.636

4768

4719

4.500

4.550

4.600

4.650

4.700

4.750

4.800

4.850

2005 2006 2007 2008 2009

Процјењује се да је на подручју општине Шамац активно око 20 000 бројева мобилне телефоније. Покривеност Општине мобилним сигналом у 2009. години износи 90% на локалном нивоу од стране дистрибутера Мтел-а, Еронет-а и БХ-телекома, а број интернет корисника је у порасту. Предност телекомуникационе мреже је у томе што је комплетно подручје Општине покривено телефонском мрежом, а што се тиче могућности интернет конекције по МЗ оне су дјеломично успостављене.

18

7092

19

7243

21

7285

23

7387

25

7498

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

8000

2005 2006 2007 2008 2009

ВИСОКИ НАПОН НИСКИ НАПОН

62

4.1.7 Стање комуналне инфраструктуре

4.1.7.1 Водоводна мрежа

Слика 70. Број километара водоводне мреже

Системом водводне мреже обухваћен је простор насељеног мјеста Шамац путем бунарских бушотина и МЗ Тишина са властитом бунарском бушотином и сис-темом за склади-штење воде – водо-торањ. Дужина водо-водне мреже на подручју општине Шамац износила је у 2005. години 48 км и исту ту дужину је задржала и у 2009. години. Постотак потрошача воде са јавног водовода у 2005. години био је 7000 и исти тренд се задржао и у 2009. години. У водоснабдијевању су изражени проблеми у линијским губицима воде узроковани дотрајалим водоводним инсталацијама направљеним од „етернит“ цијеви, различитих попречних пресјека које су застарјеле, лако ломљиве, немогућности адекватних замјена пошто се исте цијеви и спојни материјал више не производе. Водоводну проблематику прати недостатак инвестиција за одржавање водоводне инфраструктуре, слаба наплативост услуга испоручене воде и сл. Губици воде у водоводним инсталацијама у 2005. години су износили 65%, у 2006. години 41%, у 2007. години 40% да би 2009. године износили 35%. Важно је напоменути да је на подручју општине Шамац број домаћинстава без прикључка на јавни водовод у 2005. години износио 4.800. Тај тренд задржан је и у 2009. години. Што се тиче домаћинстава у Општини која користе воду из локалних сигурних – контролисаних водовода, у 2005. години износио је 2000, док је исти ниво задржан и у 2009. години.

Инвестиција у реконструкцију водоводне инфраструктуре као инвестиције одржавања водоводне инфраструктуре од 2005. године до 2009. године није било. Међутим, у наредном периоду планирана је, у сарадњи са вишим институцијама власти и међународним донаторима, изградња водоводне мреже и у насељеним мјестима у близини града Шамца.

Присутне повољне климатске прилике и различит геоморфолошки састав земљишта на подручју Општине имали су главни и одлучујући утицај на појаву и формирање сталних подземних вода које чине основу хидролошке мреже на овом простору. Основу површинске хидрографије општинског подручја чини ријека Босна и ријека Сава и вјештачки одводни канали чија је мрежа на подручју Општине значајна. Основу подземне хидролошке мреже на подручју општине Шамац чине налазишта гео-минералних вода изражених на цијелом

48 48 48 48 48

65 65

0

10

20

30

40

50

60

70

2005 2006 2007 2008 2009 2015 2020

63

подручју Општине. Осим наведених подземних потенцијала, општина Шамац на својим просторима има многобројне бунаре и јавне артершке бунаре са којих се снабдијева локално становништво.

Расположиви водни потенцијали подземних вода на подручју Општине користе се за водоснабдијевање локалног становништва у насељеним мјестима на подручју Општине; водоснабдијевање привреде и ван привреде на подручју Општине; спортски риболов, наводњавање и настанак, развој и опстанак разног биљног и животињског свијета на подручју Општине. Иако на подручју Општине постоје значајнини водни потенцијали, досадашња практична сазнања указују да они нису довољни да задовоље потребе снабдијевања водом како градског подручја тако и других мјеста у Општини.

Водоснабдијевање становништва у насељеним мјестима на подручју општине Шамац је неравномјерно, отежано и незадовољавајуће. Локално становништво своје потребе за питком водом задовољава на више начина и то: водоснабдијевањем из вјештачки ископаних бунара,водоснабдијевање из изграђених мјесних артершких бунара, водоснабдијевање из градског водовода и водоснабдијевање из приватно изграђених бунарских бушотина.

Водоснабдијевањем из вјештачки изграђених бунара, због низа околности, више од 2/3 локалног становништва у Општини није у могућности да користи воду из градског водовода и других водовода који су изграђени у појединим насељеним мјестима на подручју Општине.

Индивидуално и неорганизовано водоснабдијевање овог броја локалног становништва још увијек се врши на традиционалан начина - захватањем воде из вјештачких бунара (артершких) у наесљеним мјестима на подручју Општине. У овим случајевима, углавном се ради о плитким и недовољно дубоким бунарима (бунарским бушотинама). Њихов квалитет и залихе воде су ограничене.

Осим ових проблема, може се претпоставити да је у питању и сам квалитет воде из ових бунара због неадекватног чишћења и одржавања бунара и бунарских бушотина, све учесталије појаве разних облика загађења пољопривредног и шумског земљишта на подручју Општине, неконтролисаног и неадекватног испуштања отпадних индустријских вода и других привредних и непривредних дјелатности и домаћинстава (без претходног третмана, односно пречишћавања). Отпадна вода се директно испушта на земљиште и површинске канале и сл, циједи се кроз земљиште и загађена доспијева у бунаре – бунарске бушотине из којих становништво узима воду за своје потребе. Квалитет воде коју користи локално становништво из наведених извора се не контролише. Нема поузданих података о томе.

Загађеност површинских и подземних вода на подручју општине Шамац је све учесталијија. Највећи загађивачи површинских и подземних вода су: нафта и њени деривати, пестициди , детерџенти, лако разградиви материјали и нутријенти који се налазе у органским и минералним ђубривима и детерџентима. Осим оваквих загађења воде, смањењу њеног квалитета доприносе и разна друга загађења земљишта која обично настају као

64

посљедица одлагања разног комуналног отпада и других врста чврстог и течног отпада индустријског поријекла. На подручју општине Шамац, у већини насељених мјеста, нема изграђене канализације за одвод отпадних вода. На подручју града Шамца постоји изграђен систем канализационе мреже из које се, без икаквог третмана, отпадне воде испуштају у ријеку Саву. О стварној загађености површинских и подземних вода на подручју општине Шамац поуздано се не зна јер о овоме проблему не постоје званични подаци.

4.1.7.2 Отпадне воде

Насељено мјесто Шамац има ријешену канализациону одводњу и њена дужина у 2005. години је износила 30 км и иста та дужина је задржана и у 2009. години. Инвестициона улагања у канализациону мрежу, реконструкцију и одржавање прате проблеми недостатка финансијских средстава инвестирања, тако да за проматрани период од 2005. до 2009. године инвестирања није било. На канализациону мрежу насељеног мјеста прикључено је 1520 домаћинстава, док број прикључака правних субјеката на канализациону мрежу износи 300. Процјењује се да је на подручју општине Шамац, без прикључка на канализациону мрежу у 2005. години било 5150 домаћинства, а исти тренд се задржао и у 2009. години. Просјечна цијена м3 отпадне воде у 2005. години износила је 0,65 КМ/м3 са тенденцијом раста у 2006, 2007 , 2008. и 2009. години, да би та цијена у 2009. години износила 1,66 КМ/м3. Забрињавајуће је и то што се отпадне воде не пречишћавају те би у будућности требало успоставити мониторинг управљања отпадним водама у складу са Законима и прописима Заштите вода и Заштите животне средине. Укупан број домаћинстава који немају прикључке на канализациону мрежу, јер исти имају сопствене прикључке на изграђене властите септичке јаме, је 5150. Од тог броја, 75% изграђених септичких јама нису изведене у складу са Правилником о третману и одводу отпадних вода за подручја градова и насеља гдје нема јавне канализације (Службени гласник Републике Српске број 68/01).

4.1.7.3 Гријање

Насељено мјесто Шамац има изграђену градску топлану од 1988. године која је својим капацитетом радила врло кратко и тренутно је ван функције већ 18 година. Постојећа уграђена опрема је дијелом отуђена а преостали дио није конзервисан нити је редовно одржаван тако да на исту уграђену опрему не можемо рачунати у будућности. Земљиште изграђене градске топлане чине двије парцеле спојене у једну цјелину укупне површине 12.935 м2. Што се тиче инфраструктуре топлификације насељеног мјеста, она се односила само на дио индустријских капацитета и мали дио стамбених објеката који је гравитирао наведеним индустријским капацитетима. Топлификациона мрежа је била зрачна и у протеклом временском периоду је уништена. За гријање, становници насељеног мјеста Шамац, као енергент користе чврсто гориво (дрва и угаљ) , земни плин и електричну енергију. У зимском периоду изражене су велике емисије загађености ваздуха узроковане сагоријевањем чврстог горива а емитоване из домаћинстава или пак из појединих предузећа. Стога би у наредном периоду општина Шамац требало да у овој студији

65

стратешког планирања активира рад градске топлане и изврши комплетну топлификацију како би штетне емисије ваздуха биле смањене на што мању мјеру.

4.1.7.4 Јавна расвјета

Посматрајући покривеност општине Шамац јавном расвјетом, јасно је да је покривеност подручја Општине јавном расвјетом минимална, да је у 2005. само 18% становника било обухваћено јавном расвјетом, а у 2009. години 28%. У посматраном периоду се види да је тренд обухватања становништва јавном расвјетом у порасту али још увијек није на задовољавајућем нивоу.

Слика 71. Степен покривености јавном расвјетом (%)

1820

23

26

28

0

5

10

15

20

25

30

2005 2006 2007 2008 2009

Што се тиче финансијских средстава планираних кроз буџет Општине, она су промјенљива и минимална, као и издвајање средстава за одржавање јавне расвјете и расвјетних тијела. Одржавање јавне расвјете је на ниском нивоу што се може видјети из износа финансијских средстава из општинског буџета који је уложен у функционисање јавне расвјете, у 2005. години 6.350 КМ, док у 2006. години није било улагања за ове намјене. У 2008. години средства су била највећа, 35.000,00 КМ, да би у 2009. пала на износ од 8.600 КМ. Праћење исправности јавне расвјете врши надлежна електродистрибуција и дијелом комунална полиција, уз констатацију да послови одржавања нису синхронизовани, не води се евиденција о стању контроле расвјете са становишта функционисања у ноћном режиму рада.

4.1.7.5 Гробља

Стање гробаља у насељеном мјесту Шамац, као и руралним срединама, организовано је по конфесијама и ту је примјетна велика несређеност због „пребукираности и заузетости гробаља“, па до цијена услуга са укопним мјестима која се не наплаћују и сл. Број попуњености гробаља у 2005. години износио је 81% , да би у 2006. години био 63% , у 2007. години 69 % док је у 2008. износио 72%, да би у 2009. години попуњеност износила 75%.

66

Слика 72. Попуњеност гробаља

81

6369

7275

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2005 2006 2007 2008 2009

Финансијска улагања у изгардњу гробаља и објеката на гробљима у 2005. години износила су 9.350 КМ, у 2006. години 13.668,60 КМ, у 2007. години та улагања су била 9.300 КМ, у 2008. години улагања су била повећана, да би у 2009. години износила 52.967,79 КМ.

4.1.7.6 Паркирање

Насељено мјесто Шамац располаже са приватним и јавним паркинг просторима тако да се са слике 73. може видјети да је у 2005. години било 175 паркинг мјеста, у 2006. години тај број се повећао на 251, у 2007. години задржава се исти тренд, док је у 2008. години изграђен нови паркинг тако да са проматраном овом годином имамо повећање паркинг мјеста које износи 374, што се задржалo и у 2009. години. Код наплате паркинг мјеста ситуација је сљедећа: у 2005. години наплата је износила 110 паркинг мјеста, а у периоду од 2006. до 2009. године износи 127 мјеста за која се врши наплата. Наплата паркинг мјеста организована је преко ДОО „Посавски борци“ који имају 6 извршиоца за наплату.

Слика 73. Број расположивих паркинг мјеста у урбаном дијелу Општине

174

251 251

374 374

0

50

100

150

200

250

300

350

400

2005 2006 2007 2008 2009

Што се тиче убирања средстава од наплате, општина Шамац могла би да изнађе бољи модул и да кроз такав вид наплате убире значајнија средства и

67

тако пуни општински буџет, као и бољу организованост код наплаћивања казни за оне возаче који погрешно паркирају своја возила или лица која уједно угрожавају одвијање саобраћаја и кретање људи тротоарима и улицама. Комунална полиција би требало да има значајнију улогу у погледу увођења реда и у побољшавању користи узимањем такси и сл, уз јасно прописану регулативу.

4.1.8 Стање административних услуга локалне самоуправе

4.1.8.1 Скупштина Општине

Скупштина општине Шамац представља највишу локалну законодавну институцију са својим изворним надлежностима и надлежностима пренесеним са виших институција управљања. Локалну Скупштину чини 15 радних тијела и 25 одборника27. Састав Скупштине представља одраз резултата локалних избора: Савез независних социјалдемократа (СНСД Милорад Додик) 7 одборника; Српска демократска странка (СДС), 5 одборника; Коалиција за бољи живот (ДНС и ДС), 3 одборника; Независна странка др Михајло Товирац, 2 одборника; Партија демократског прогреса (ПДП), 3 одборника; Хрватска коалиција (ХДЗ, НХИ, ХСС и ХДС 1990), 2 одборника; Српска радикална странка, 1 одборник; Социјалистичка партија, 1 одборник и један самостални одборник. Састав ове Скупштине је за период од 2008. до 2012. године. У оквиру Скуштине општине Шамац дјелује 15 радних тијела:

• Савјет за буџет, финансије и привредна питања;

• Савјет за просторно уређење и комунално-стамбене послове;

• Савјет за локалну самоуправу;

• Савјет за просвјету, културу и информисање;

• Савјет за омладину и спорт;

• Савјет за здравство, породицу, борачка и социјална питања;

• Савјет за родну равноправност;

• Савјет за вјерска питања, међунационалне односе и заштиту људских права и слобода;

• Одбор за Кодекс етике;

• Административни одбор;

• Надзорни одбор;

• Комисија за избор и именовања;

• Комисија за прописе;

• Комисија за награде и признања;

• Комисија за регионалну међународну сарадњу.

68

Слика 74. Састав Скупштине општине – бр. одборника и процентуално учешће (2008 - 2012)

Скупштина општине Шамац има своју службу. Стручна служба Скупштине општине Шамац је самостална јединица Административне службе општине Шамац. Службом руководи секретар Скупштине општине. Стручна служба ради у оквиру Програма рада Скупштине на извршавању послова и задатака које јој одреди Скупштина, радна тијела, предсједник, подпредсједник и секретар Скупштине општине. Стручна служба има три службеника запослена на неодређено вријеме.

4.1.8.2 Административна служба

Начелник Општине руководи општинском Административном службом (извршном влашћу) и директно је одговоран за провођење општинске политике и извршавање општинских прописа, те обављање послова које Република Српска пренесе (овласти) на локалну управу. Општинска Административна служба је организована у четири одјељења и три службе:

• Одјељење за привреду и друштвене дјелатности;

• Одјељење за општу управу;

• Одјељење за просторно уређење и стамбено-комуналне послове;

• Одјељење за финансије;

• Служба начелника;

• Стручна служба Скупштине општине;

• Служба за локални економски развој, пољопривреду и село.

Административна служба општине Шамац запошљава 71 радника уз одређени број приправника који се запошљава сваке године. Структура запослених у Административној служби према полној, стручној и етничкој структури је сљедећа:

69

• Полна структура : 29 жена, 42 мушкарца од којих је 9 на руководећем мјесту.

• Стручна спрема коју посједују: ВСС - 32; ВШС – 7; ССС – 25; КВ – 5; ОШ - 2.

• Етничка припадност: Срба-60; Бошњака-3; Хрвата-3; осталих-5.

У циљу што ефикаснијег искориштавања постојећих људских ресурса у току је израда новог Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији послова и задатака. Такође, у циљу унапређења транспарентности, одговорности и ефикасности рада локалне управе, Скупштина општине и начелник Општине су усвојили низ позитивних прописа и то: Стратегију односа са јавношћу, Правилник о спрјечавању и сузбијању корупције у Административној служби општине Шамац, Програм борбе против корупције у Административној служби општине Шамац, Правилник о употрби и кориштењу путничких моторних возила, Кодекс професионалне етике за запослене на пословима матичара и грађанских стања у Административној служби општине Шамац, Програм едукације службеника за вођење матичних књига и достављања података из МК-а, Рјешење о именовању комисије за редовну контролу уписа у МК-е и КД-а и др, те низ процеса унапрјеђења локалне управе у складу са стандардима ISO 9001-2008. за који Административна служба посједује сертификат.

Табела 8. Одређени показатељи ефикасности aдминистративне службе општине Шамац

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Износ финансијских улагања у техничко опремање (информатизација и сл.)

52 038 67 473 29 054,53 37 468,16 11 905,61

Број рачунара 26 30 31 32 41

Износ финансијских улагања у обуку особља

2 270 7295,4 6646 2477 4452,97

Број предмета 6067 7751 11205 19059 20000

% Ријешених предмета 95,40% 90% 93,32% 94,78% 89%

% Пренесених предмета 4,50% 3,50% 6.67% 5,22% 11%

Одјељење за општу управу има сталну координацију са МЗ-а на подручју општине Шамац, помаже им у координацији са осталим одјељењима и начелником Општине. Све мјесне заједнице имају легално изабране Савјете и предсједнике савјета. Мјесне заједнице се финансирају дијелом из буџета Општине, док су средства за капитална улагања обезбијеђена из буџета Републике Српске и учешћем грађана. Финансирање МЗ-а се врши на основу планираних приоритета које у спроведеној анкети грађани наведу, односно на основу активности појединих МЗ-а и спремности грађана да финансијски подрже имплементацију конкретних пројеката који су планирани кроз анкету грађана. Општинска административна служба у складу са својим овлаштењима

70

пружа услуге у остваривању права грађана, предузећа, установа и других облика организовања у управном поступку. У рубрици пренесени предмети (табела 8), видно је да је проценат пренесених предмета у порасту, што је само показатељ да је у посљедња два мјесеца у протеклој години примљен велики број захтјева и служба није успјела да их ријеши (уз напомену поштовања временског периода рјешавања).

Слика 75. Стопа задовољства корисника

230250

7050

2008 2009

Да Углавном

Табела 8 показује да у посматраном временском периоду општинска Административна служба има тенденцију раста броја предмета, броја рачунара, док финансијска улагања прате унапрјеђење рада у локалној управи, тако да је 2006. и 2007. године највише средстава уложено у информатизацију и реновирање постојећег објекта. Финансијско улагање у обуку особља такође прати иновације и усвајање нових прописа, процедура, пројеката и сл. Стопа задовољства корисника услуга, на основу стандарда и процедура ISO 9001-2008, указује да се од 300 анкетираних корисника услуга 230 изјаснило са ДА, док је 70 корисника било углавном задовољно у 2008. години. У 2009. години 250 корисника изјаснило се одговором ДА, 50 углавном, што биљежи пораст задовољства корисника услугама општинске Административне службе28.

71

4.1.9 Стање животне средине

4.1.9.1 Стање ваздуха

Сматра се да ово локално подручје има одличан, квалитетан, здрав и чист ваздух. Овако мишљење је, прије свега, засновано на чињеници да на подручју Општине у прошлости није било већих индустријских загађивача ваздуха. Нема развијене индустрије нити других већих загађивача ваздуха изнад простора које заузима општина Шамац.

Под загађеним ваздухом подразумијева се ваздух који у себи сарджи материје које су штетне за људски организам, флору и фауну, природна и човјековим радом створена добра. Оне су исказане у количинама и концентрацијама изнад количина које садрже чист ваздух и граница и концентрација прописаних законом и другим прописима донесеним на основу закона.( Закон о заштити ваздуха „Службени гласник Републике Српске“, број 53/02).

Слика 76. Број постројења која озбиљно загађују ваздух

0

4

11

22

30

0

5

10

15

20

25

30

2005 2006 2007 2008 2009

Постројења и погона на подручју Општине који озбиљно загађују околину у 2005. години није било. У 2006. години тај број износи 4, да би у 2009. години тај број порастао на 30. У 2005. години није било ни једне издате еколошке дозволе на подручју Општине док је од 2006. до 2009. године број издатих дозвoла у сталном порасту, тако да број истих у 2009. години износи укупно 5.

На простору Општине не постоје изграђени значајни индустријски системи који за своје потребе користе фосилна горива. Могу се идентификовати и локални извори који утичу на квалитет и загађености ваздуха. Ти извори су стационарни и покретни. У стационарне изворе загађености спадају локална индустрија и друга јавна и приватна предузећа, јавне установе и домаћинства која за своје потребе користе разне врсте горива (нафта , угаљ, земни гас и сл). У покретне изворе загађености ваздуха на подручју Општине спадају

72

емисије загађености ваздуха настале у удаљеним прекограничним подручјима као посљедица ваздушних струјања и кретања вјетра у атмосфери, емисије загађености ваздуха поријеклом од аутомобила и других мобилних извора који за погонско гориво користе нафту и њене деривате. На укупан садржај честица, чађи и полутаната у ваздуху увелико утичу ложишта у којима се спаљују горива, као и квантитет и квалитет тих горива.

У домаћинствима је изражено постављање ложишта и грејних инсталација по властитом нахођењу. Као гориво за ложење највише се користи дрво, угаљ и нафта (лож-уље). Угаљ који се користи има ниску топлотну вриједност па се због тога употребљавају његове веће количине. Обично угаљ садржи велики проценат сумпорних и других штетних једињења. Кориштени угаљ обично има веома висок садржај пепела и веома висок садржај алкалних компоненти.

На подручју Општине у урбаним срединама не постоје изграђена индустријска когенерацијска постројења која користе чиста горива као што је природни гас, односно плин. Осим тога што је плин добро еколошко гориво, његова употреба је у исто вријеме економски оправдана.

На подручју Општине није успостављен адекватан мониторинг и контрола емисије гасова и других штетних честица у ваздуху. На нивоу Републике Српске исто тако нема квалитетног мониторинга и контроле. Успостављање мониторинга и контроле у овој области прије свега је неопходно због прикупљања, евидентирања и обраде података за израду процјене стања емисије гасова у ваздуху, а у оквиру Међународне конвенције о прекограничном загађењу ваздуха из 1979. године. Из горе наведеног, потребан је стални надзор и евиденција ради пружања информација широј јавности о стању и загађености ваздуха на подручју општине Шамац. Овакви подаци требало би да буду унесени у систем Републичке агенције за статистику, као подаци који се односе на врло важан сегмент животне средине. Тренутно од Републичког завода за статистику није могуће добити поодатке потребне за израду прорачуна емисије штетних гасова у ваздуху.

Када је у питању квалитет ваздуха на локалном, општинском подручју, присутни су сљедећи проблеми: не врше се редовна метеоролошка мјерења, садржаји и смјерови присутних полутаната у ваздуху; недовољна брига и потпуна незаинтересованост локалне заједнице за квалитет ваздуха на локалном подручју; не постоји адекватан мониторинг и инспекцијска контрола о квалитету ваздуха на локалном подручју; није успостављен регистар и база података о потенцијалним загађивачима ваздуха на локалном подручју; није успостављен систем за прикупљање, обраду података и пружање информација за локалну јавност о квалитету ваздуха на подручју Опшине; не постоји систем истраживања и мониторинг примијењеног квалитета ваздуха и глобалних климатских промјена на здравље становника, пољопривредну производњу, шумске ресурсе и екосистем на локалном општинском подручју.

73

4.1.9.2 Стање водних ресурса

Шамац је од самог свог настанка до данашњег дана имао изузетне хидролошке карактеристике. Општинско сједиште тј. град Шамац је смјештен на самом ушћу ријеке Босне у ријеку Саву. Подземне воде су такође од изузетне важности како са аспекта живота биљака и пољопривредне производње тако и са аспекта стратешког кориштења подземних вода за водоснабдијевање насеља. Међу значајним хидролошким факторима све чешће се помиње и антропогени фактор. Човјек је на овим просторима, раније више него данас, градио насипе и канале, бранећи се од поплава и претварајући ниско и неплодно земљиште у оранице.

4.1.9.3 Стање земљишта

Oд укупне територије на којој се налази оптина Шамац (18.366 ха), пољопривредно земљиште заузима површину од 14.623ха или 79,62%. Остали дио општинске територије сачињавају: шумско земљиште, површине 1.908 ха или 10,3% и изграђено земљиште, површине 1835ха или 9,99%. На изграђеном земљишту изграђено је 25 насеља, привредни и други објекти као што су путеви и други инфраструктурни објекти од јавног и друштвеног интереса.

Општина Шамац располаже са 16.531 ха пољопривредног и шумског земљишта. Просјечна величина посједа по једном домаћинству износи 2,68 ха. Узимајући у обзир укупно расположиво пољопривредно, шумско и друго земљиште, те укупан број становника од 24.069 који живи у општини Шамац, могуће је доћи до података да у Општини по једном становнику има 0,69 ха земљишта од чега на пољопривредно земљиште отпада 0,60 ха по становнику. Ако се узима у обзир да је критична граница пољопривредног земљишта потербног за производњу довољних количина квалитетне хране и сировина потребних за опстанак становништва, односно одрживи развој, 0,69 ха по једном становнику, може се констатовати да општина Шамац има повољно стање у овом погледу.

Лоше стање у овој области узрокује читав низ неповољних фактора: физички настанак пољопривредног земљишта, загађење и трајна деградација земљишта, екстензиван карактер кориштења пољопривредног земљишта и неконтролисана употреба пестицида и вјештачких ђубрива.

Присутан је физички нестанак и трајни губитак пољопривредног земљишта на Општини али је исти изражен у знатно мањој мјери и облику у односу на приказану табелу која се односи на БиХ . На основу поднесених захтјева у протеклом периоду, извршена је промјена намјене пољопривредног земљишта у непољопривредне сврхе у површини од 28,50 ха. У реалном сагледавању ови губици су далеко већи. Присутна је пракса бесправне изградње разних објеката, вађења пијеска и шљунка и све присутнија појава површинских копова и позајмишта површинског ораничног слоја пољопривредног земљишта. Не постоје тачни подаци колико се земљишта на подручју општине Шамац трајно изгуби услијед бујичних поплава и ерозије земљишта. Ово су честе појаве на земљиштима већег нагиба и уз ријечне токове на подручју Општине.

74

Значајан губитак пољопривредног земљишта узроковала је и изградња пољопривредних капацитета (фарме за тов јунади, фарме кока носиља, фарме за узгој живине, фарме свиња, као и капацитети у преради житарица и складиштења у силосе, изградња стамбених, стамбено–пословних објеката, еконсмских објекта за домаћинства и сл).

Слика 77. Физички губитак земљишта ( ха)

5,50

5,30

4,80

4,60

4,90

4,00

4,20

4,40

4,60

4,80

5,00

5,20

5,40

5,60

2005 2006 2007 2008 2009

На слици 77 исказани су физички губици пољопривредног земљишта изражени у хектарима (ха) тако да је у 2005. години губитак пољопривредног земљишта износио 5,50 хa, у 2006. години 5,30 хa са тенденцијом опадања у 2007. години. Имајући у виду поједине интервенције надлежне организације подручја ријечног слива, те су вриједности умањене у периоду за 2008. годину у односу на 2005. годину, што значи да се овој проблематици мора озбиљније приступити са становишта изградње заштитног одбрамбеног насипа десне обале ријеке Босне.

Чисто и здраво пољопривредно земљиште има велику улогу и значај у животу и раду локалног становништва. Велики је број чланова локалне заједнице чији је извор прихода и свакодневне егзистенције у директној вези са квалитетом земљишта. Загађење земљишта свакодневно се дешава услијед нестручне примјене разних врста пестицида; нестручне примјене минералних и фолијарних ђубрива; нестручне и неквалитетне производње и примјене стајњака, осоке и других врста течних и чврстих органских ђубрива; непостојању стручних знања о производњи и примјени ових средстава у пољопривредној производњи; непосједовања адекватне механизације и опреме за органску и еколошки здраву и чисту пољопривредну производњу; испуштања разног течног отпада из домаћинстава којим се, доспјевши на површину пољопривредног земљишта гдје се његовим цијеђењем директно и трајно загађује и деградира пољопривредно земљиште, површинска и подземна вода; нестручнoг прикупљања и одлагања чврстог и течног отпада и радиоактивног отпада; изградње и постављања базних станица за мобилну телефонију које својим свакодневним и недозвољеним зрачењем загађују локално земљиште и околину; нестручног прикупљања и одлагања чврстог и течног медицинског, ветеринарског отпада и отпада послије употребе минералних, фолијарних ђубрива и пестицида; нестручне употребе разних врста детерџената и њиховог испуштања у земљиште.

75

Највећи загађивачи пољопривредног земљишта су: комуналне и индустријске отпадне воде из домаћинстава и индустрије, комунални и индустријски чврсти отпад из домаћинстава и индустрије, тешки радиоактивни метали, разни аероседименти, честице органског и неорганског поријекла доспјеле ваздушним путем односно струјањем ваздуха и атмосферским талозима, флотациони материјал који обухвата растворе и нерастворене материјале настале таложењем у површинским водотоцима заједно са комуналним и индустријским водама.

Међу најзначајније загађујуће материје пољопривредног земљишта убрајају се: сумпорни гасови, азотни оксиди, олово, цинк, бакар, алхеидне и друге материје, органски загађивачи, канцерогене материје коа што су полихлоровани бифенили (ПЦБ) и полициклични ароматични угљоводоници (ПАЏ-ови), органохлорни пестициди.

Потенцијални загађивачи на подручју општине Шамац су становници и домаћинства у локалној заједници, пољопривредни произвођачи у локалној заједници, производни и занатско-услужни капацитети у локалној заједници. Минираност пољопривредног земљишта на подручју општине Шамац је значајна јер имамо много минираног пољопривредног земљишта.Oстали проблеми везани за интегрално планирање, кориштење и заштиту пољопривредног земљишта у Општини се односе на непостојање дугорочне стратегије одрживог планирања, кориштења и заштите пољопривредног земљишта у Општини; непостојање системске контроле спровођења закона и других аката који се баве земљишном политиком на ентитетском и локалном нивоу; непостојање јединственог информационог система о пољопривредном земљишту у Општини; низак степен планирања, кориштења , заштите и уређености пољопривредног земљишта на нивоу локалне заједнице; неспровођење мјера за санацију загађеног и деградираног пољопривредног земљишта на подручју Општине (рекултивација, ремедијација, хумификација и калцификација); непостојање јединствене базе података о деградираном и загађеном пољопривредном земљишту на подручју Општине; непостојање педолошких карата земљишта у крупнијој размјери и масовној и широј доступности јавности за различите практичне намјене у циљу бољег интегралног планирања, рационалног и ефикаснијег кориштења и заштите пољопривредног земљишта у локалној заједници Општине.

4.1.9.4 Стање шумских екосистема

Шума као човјекова постојбина дуго је представљала неисцрпан извор задовољења његових животних потреба и подносила све природне непогоде и негативне појаве узроковане људским фактором. Тек када су се почеле осјећати посљедице нестајања шума, почело се водити рачуна о њима, прописивати мјере и начин газдовања и проучавати како и шта треба радити да би се шуме сачувале и унаприједиле.

У досадашњем кориштењу шума доминантну улогу има производња и кориштење дрвене масе док се осталим могућностима кориштења шума није

76

поклањала довољна пажња. Сакупљање тзв. споредних шумских производа (љековито биље, гљиве, шумски плодови, пужеви и сл) је неорганизовано.

Углавном су занемарене опште корисне функције шума, које се огледају у:

- производњи кисеоника и везивању угљеника из атмосфере;

- заштити земљишта од ерозивних процеса;

- очувању биодиверзитета биљних и животињских врста;

- ублажавању екстремних температура;

- регулисању воденог режима и заштити вода;

- смањењу буке;

-простору за одмор, рекреацију, рехабилитацију, образовање и истраживање.

Угроженост шума од свих штетних утицаја може се подијелити на штете које проузрокује човјек својим свјесним и несвјесним радом и штете од инсеката, биљних болести и разних емисионих узрочника.

Човјек чини штете бесправним присвајањем шумског земљишта, присвајањем и оштећењем шумског дрвећа, неконтролисаним одлагањем отпада као и неконтролисаним ложењем ватре у шуми и њеној непосредној близини што доводи до појаве шумских пожара који уништавају читаве комплексе шума и шумског земљишта.

Биљне врсте могу угрожавати шуме у условима када се не води довољно рачуна на успостави шумског реда у сјечи, послије великих вјетроизвала и снјеголома који уништавју читаве комплексе шума и шумског земљишта.

Шумама и шумским земљиштем на подручју општине Шамац газдује се сходно Закону о шумама (Сл. гласник РС бр. 75/08).

Шумама и шумским земљиштем у државној својини управља и газдује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Владе РС, а дио послова, кориштење и одржавање шума, на основу посебног уговора врши ЈПШ „Шуме Републике Српске“, односно његова организациона цјелина „Шумско газдинство“ Модрича.

Донесене и усвојене шумско–привредне основе за шуме у државој својини ( за период од 2009. до 2019. године) и за шуме у приватној својини, представљају дугорочне планове који обезбјеђују провођење законом прописаних мјера у газдовању шумама, а оне се односе на мјере засађивања, подизања и његе шума, мјере заштите шума од свих штетних појава.

Шуме и шумска земљишта заузимају 1,908,00 ха територије општине Шамац. Од тога на шуме у државној својини отпада 108,00 ха, а на шуме у приватној својини 1800 ха. Сва површина под шумама на подручју Општине се налази испод 100 м надморске висине. У граничном дијелу Општине са Федерацијом БиХ изражен је проблем минираног земљишта што додатно онемогућава провођење било каквих заштитних мјера.

77

4.1.9.5 Управљање отпадом

Отпад је сложен, веома изражен проблем на подручју Општине и повезан је низом фактора од којих су најзначајнији: повећање броја становника на подручју Опоштине; урбанизација насељених мјеста у Општини; недостатак комуналне и друге заједничке инфраструктуре у урбано насељеним мјестима на подручју Општине (недостатак водоводне, канализационе, и добре путне инфраструктуре); повећање производнње и потрошње по глави становника у Општини; непостојање система одрживог интегралног управљања чврстим и течним отпадом на подручју Општине; недовољно изграђена еколошка свијест локалног становништва о штетним утицајима чврстог и течног отпада на животну средину у лоакалној заједници. Осим ових , присутни су и многи други проблеми везани за чврсти и течни отпад на подручју Општине: oрганизовано прикупљање чврстог и течног отпада на цијелом подручју Општине, орагнизовани транспорт отпада из већих урбано насељених мјеста на подручју Општине, еколошки прихватљиво одлагање, збрињавање и неутралисање прикупљеног чврстог отпада у Општини.

Неадекватно прикупљен, транспортован, одложен и еколошки незбринут чврсти и течни отпад загађује све медијуме животне средине (ваздух, земљиште и неутралише површинске и подземне воде). Може се констатовати да збрињавање отпада (чврстог и течног) на подручју Општине представља озбиљан и велики проблем.

Интегрално управљање чврстим и течним отпадом на подручју општине Шамац регулисано је на основу закона, правилника и општинске Одлуке о комуналном реду. Ова обвласт живота и рада у општини Шамац регулисана је на основу Закона о заштити животне средине (Пречишћен текст, Службени гласник Републике Српске, број 28/07 и 41/08), Закона о заштити ваздуха ( Службени гласник Републике Српске број 52 /02), Закон о заштити вода („Службени гласник Републике Српске“, број 53/02), Закона о управљању отпадом („Службени гласник Републике Српске“, број 53/029 и Закон о комуналним дјелатностима („Службени гласник Републике Српске“, број 11/95, 18/95 и 51/02). Осим наведених Закона, ова област је регулисана и уређена Правилникoм о категоријама отпада са каталогом („Службени гласник Републике Српске , број 39/05).

Иако постоје неопходни законски предуслови за успоставу интегралног управљања чврстим и течним отпадом, због низа других проблема који прате ову област, нажалост, још увијек у општини Шамац није успостављен овакав систем.

Kao посљедица таквог стања дешава се да велике количине чврстог и течног отпада буду илегално одложене дуж локалних, шумскух и пољских путева, на запуштеном земљишту, поред површинских водотока и у водотоцима на многим дијеловима општине Шамац.

Овакав одложен и еколошки незбринут отпад (чврсти и течни) загађује локалну животну средину (ваздух, земљиште, површинску и подземну воду) и

78

представља велику опасност по локални биљни и животињски свијет и здравље локалног становништва.

Поред недостатака финансијских, техничких и других материјалних средстава, општина Шамац нема довољан број стручних кадрова за развој планова управљања чврстим и течним отпадом који би се у будућности заснивали на алтернативним приступима за рјешавање присутних проблема у овој област.

4.1.9.5.1 Чврсти отпад

Појава неконтролисаног одлагања и нееколошког збрињавања чврстог отпада на подручју Општине присутана је у великој мјери.

Проценат покривености одвозом отпада у категорији домаћинстава и правних субјеката у 2005. години био је 87 %, у 2006. години 88 %, у 2007. години 95 % , у 2008. и 2009. години тај проценат износио је 100 %. Што се тиче броја корисника услуга одвоза отпада, он је у 2005. године износио 1718 корисника, у 2006. години 1715, у 2007. години 1776, у 2008. години је износио 1780 да би у 2009. години пао на 1700 корисника. Разлоге смањења броја корисника услуга одвоза отпада треба тражити у броју одјављених привредних субјеката који су користили ове услуге. Проблеме на подручју Општине стварају дивље депоније отпада које нису саниране тако да смо у 2005. години имали 32 депоније да бисмо у 2009. години достигли број од укупно 40 депонија. Инвестирања у изградњу и одржавање депоније отпада су мала, с обзиром на проблеме и количину отпада коју треба збринути. Улагања у 2005. години су била у износу од 13.348,00 КМ, у 2006. години 28.906,52 КМ, док у 2009. години није било финансијских улагања у ову област. Важно је напоменути и то да комплетан простор Општине није покривен организованим прикупљањем отпада, тако да од 25 мјесних заједница, 22 имају организовани одвоз отпада. У посматраном периоду од 2005. до 2009. године растао је број контејнера за колективно прикупљање отпада, па је у 2005. године тај износ био 24 да би у 2009. години био повећан на 32 контејнера. Просјечна цијена одвоза отпада по јединици мјере у 2005. години је износила 4,10 КМ да би у 2005. години достигла износ од 5,50 КМ. Код одвоза отпада јавља се проблематика наплате одвоза по јединици мјере и она је у 2005. години износила 39 % да би у 2009. години износила 50% из чега се види да није пронађен механизам за извршење наплате од 100% одвоза отпада.

Слика 78. Износ инвестиција у изградњи санитарних и/или регионалних депонија (КМ)

79

13.346,00

28.906,52

0,00

3.800,00

0,000,00

5.000,00

10.000,00

15.000,00

20.000,00

25.000,00

30.000,00

2005 2006 2007 2008 2009

Општи закључак је да је локална заједница дужна да донесе локалне планове управљања отпадом, а који морају бити у сагласности са Стратегијом (План) управљања отпадом које усвајају скупштине локалне самоуправе. Садржај локалног управљања чврстим отпадом требало би да буде у складу са чланом 10, Закона.

За чврсти отпад на подручју општине Шамац не постоје званични подацин који би могли указати на чињеницу колико се у току једне године произведе чврстог отпада на подручју Општине. Ипак, према подацима који су евидентирани о томе колико се прикупи и одвезе отпада на тренутну депонију отпада, те количине су исказане. Ово засигурно нису укупне количине чврстог отпада произведеног на подручју Општине, те количине су засигурно много веће.

Посматрано по врстама, на подручју општине Шамац присутне су сљедеће врсте чврстог отпада:

• Комунални отпад који настаје у домаћинствима, услужним радњама, јавним установама и институцијама;

• Индустријски отпад који настаје у приватним и јавним предузећима, занатским и другим радњама ( пиљевина дрвета, метала, шпена, отпад из текстилне индустрије и други отпад);

• Медицински отпад, који настаје у Дому здравља, Хитној службе, Болници за хемодијализу, у зубарским ординацијама, љекарским подручним амбулантама и приватним ординацијама чији број се свакодневно повећава на подручју Општине;

• Клаонички отпад настао у току рада локалних клаоница и продавница свјежег меса;

• Биоразградиви отпад настао као посљедица одржавања јавних површина у градском насељу Шамац. Овај отпад чине покошена трава и други биљни

80

остаци као што су гранчице дрвећа и лишће, остаци украсног цвијећа, повртних и других узгајаних и дивљих биљака;

• Органски отпад настао као отпад од остатака резане хране из хотела, ресторана, пекотека, пекара, роштиљница и сл;

• Грађевински отпад настао у току обављања грађевинске дјелатности (дрво, малтер, опека и опекарски производи (цријеп) , столарија и сл);

• Ислужени кућни апарати као што су веш-машине, ТВ пријемници, компјутери и друга рачунарска опрема и остали кућански апарати који представљају значајну врсту и количину чврстог отпада који се одлаже на подручју Општине.

o ТВ пријемници, рачунари и друга рачунарска опрема, батерије и акумуилатори окарактерисани су коа крупни отпад и као такви захтијевају организовано прикупљање, транспорт и посебно еколошко збрињавање и третман. Исти је случај са медицинским, радиоактивним и индустријским отпадом . На подручју Општине отпада засигурно има у значајним количинама али о њему нико не води никакву контролу и бригу.

o Угинуле домаће животиње, на путевима настрадале домаће и дивље животиње представљају озбиљан проблем јер у Општини не постоји одређено мјесто за њихово збрињавање.

На третман прикупљеног чврстог отпада утичу сљедећи фактори: степен организованости на нивоу Општине као и на нивоу регије, степен развоја општине Шамац, материјално–техничке могућности у управљању отпадом, наслијеђене навике и др.

Раздвајање и рециклажа чврстог отпада је на веома ниском нивоу, осим сакупљања старог гвожђа (челика) и обојених метала (бакар и алуминијум) које врше физичка лица, врши се само дјеломично раздвајање картона и папира. Није се овладало одвајањем пластике (ПРТ – амбалажа), стакла, најлона и др. Картон и папир, те ПЕТ – амбалажа као и тврда пластика и најлон имају цијену док стакло као секундарна сировина нема цијену и стихијски се депонују на постojeћу депонију.

4.1.9.5.2 Течни отпад

Осим чврстог отпада, на подручју Општине производе се значајне количине еколошки штетног течног отпада. У ову категорију отпада спадају: нафта и нафтни деривати, прерађена моторна уља и друга машинска уља, искориштене масноће и јестиво уље из домаћинстава и угоститељских објеката, боје и лакови са истеклим роковима употребе, пестициди и друга хемијска средства која се користе у пољопривреди и шумарству, детерџенти и друге течне хемикалије које се користе у домаћинствима и индустрији, отпадне воде из

81

домаћинстава и индустрије. Не постоје прецизни подаци о количини, одлагању и третману течног отпада.

Сасвим поуздано се може рећи да на подручју Општине постоји значајна количина ове врсте отпада. Његово организовано прикупљање не постоји нити се овај отпад еколошки збрињава на подручју Општине. Под утицајем ове врсте отпада највеће еколошке штете испољавају се у виду загађења земљишта ( пољопривредног и шумског) и подземних и површинских вода. Најштетнији и најчешћи течни загађивачи на подручју Општине су: нафта, искориштене масти и јестива уља, детерџенти и друге хемикалије. Течни отпад на подручју Општине неконтролисано се одлаже директно на земљиште, у површинске водотоке и канализацију. На подручју насељеног мјеста Шамац, на канализациону мрежу су прикључена приватна лица, јавна предузећа, јавне установе приватне и јавне стоматолошке ординације, све љекарске ординације, ветеринарске ординације и грдаска и приградска домаћинства. Отпадна вода се из канализационе мреже без икаквог претходног третмана и пречишћавања директно улијева у ријеку Саву. Сва друга насељена мјеста на подручју Општине и њихова домаћинства немају изграђену канализациону мрежу. Своје отпадне воде и сав други течни отпад директно одлажу на земљиште или у површинске канале, односно у изграђене нестандардне септичке јаме и сл. Прикупљање, одлагање и eколошко збрињавање течног отпада на подручју општине Шамац представља велики и озбиљан проблем. Његовом рјешавању у наредном временском периоду треба систематски и одговорно приступити.

Досадашњи начини и облици рјешавања проблема везаних за прикупљање и одлагање отпада на подручју Општине имали су дјелимичан и ограничен успјех.

Могући начини њиховог побољшања у будућности могу се идентификовати као:

• Законска регулатива за рјешавање проблема отпада. Још увијек на нивоу БиХ не постоји одговарајућа законска регулатива рјешавања проблема из ове области него је препуштено ентитетима , градовима и општинама. У Републици Српској, у августу 2002.године, усвојен је Закон о управљању отпадом;

• Финансирање система управљања отпадом. Садашњи постојећи систем финансирања управљања отпадом заснива се на наплати надокнаде по квадратном метру корисног простора за правна и физичка лица.

Садашњи систем управљања отпадом на општинском нивоу условљен је веома слабом наплатом, како од стране правних тако и од стране физичких лица, ниском свијешћу локалног становништва о значају и улози правилног прикупљања и одлагања отпада за здраву и чисту животну средину у локалној заједници.

Систем мониторинга и контроле одлагања и промета отпада на општинском нивоу -овај систем није успостављен. Не постоје подаци о генерисању опасног отпада, начину одлагања и третмана. Непостојање система мониторинга и

82

контроле на локаном нивоу омогућава многе злоупотребе и стварање “црног тржишта“ у области промета отпадом који обично остаје изван надзора и контроле овлаштених инспекција и других локаних општинских органа.

Информациони систем за одрживо управљање отпадом у општини Шамац тренутно не постоји. Овакав систем треба да садржи све податке о отпаду, а ти подаци су: врста комуналног отпада, количина комуналног отпада, локација комуналног отпада, настанак комуналног отпада, генератор, произвођач комуналног отпада, начин збрињавања одложеног комуналног отпада, актери збрињавања комуналног отпада. На основу овако прикупљених, евидентираних и обрађених података о комуналном отпаду, могуће је локалној јавности пружити потребну информацију о стању отпада у локалној заједници.

4.1.9.6 Управљање простором и зеленим површинама

На територији Општине постоје урбана насеља и друге просторне цјелине, у складу са важећим прописима и просторно-планском документацијом и то: општински центар Шамац, секундарни мјесни центри: Писари, Шкарић, Горња Црквина, Д. Црквина, Крушково Поље, Тишина, Г. Хасић, Д. Хасић, Ново Село, Г. Слатина, Д. Слатина , С. Слатина, Корница, Обудовац 1, Обудовац 2, Баткуша, Брвник, Д. Црквина, Г. Црквина, Засавица, Х. Тишина. Насељена мјеста утврђена су Статутом општине Шамац.

Међутим, бесправна градња је присутна како у урбаним тако и у руралним подручјима Општине гдје су поједини грађевински објекти „наслоњени“ на пјешачке зоне и јавне површине што угрожава животну средину, здравље људи и безбједност грађана.

Oпштина Шамац у урбаном и руралном дијелу располаже са уређеним парковским површинама у укупној површини од 21.411 м2. Те површине, кроз проматрани период од 2005. до 2009. године, константно су исте јер је веома мало улагано у проширење и изградњу нових парковских површина. Према важећој просторно-планској документацији насељеног мјеста Шамац, у регулационим плановима појединих блокова планиране су парковске површине.

83

Слика 78.Број засађених стабала и украсног биља

Број засађених стабала у 2005. години је 32, у 2006. години 42, у 2007. години 79, у 2008. години 80 док у 2009. години није засађено нити једно стабло. Што се тиче садница украсног биља, у 2005. години засађено је 15, у 2006. години 17, у 2007. години 15, у 2008. години 80 и у 2009. године није засађена ниједна садница. Износ финансирања из општинског буџета за уређење зелених површина у 2005. години износио је 860,00 КМ, у 2006. години 2.266,54 КМ, у 2007. години 8.983,12 КМ, у 2008. години 4.402,40 КМ док улагања у ову област у 2009. години није било.

4.1.9.7 Заштита природног биодиверзитета и културно историјског насљеђа

Биодиверзитет у ширем смислу представаља разноликост еволуцијских процеса који се реализују у просторном и временском континуитету на планети Земљи.

Биодиверзитет представља непроцјењиво природно богатство и биолошки ресурс. Биодиверзитет има велики значај за: еколошки квалитет животне средине у локалној заједници и шире, научно истраживање и стручну едукацију, практично кориштење природних ресурса и естетски еко-туризам.

Општина Шамац располаже са 19 хa мочварног земљишта које је настало у протеклом периоду и чији настанак је проузрокован честим промјенама корита ријеке Саве и ријеке Босне које су у прошлости мијењале своје корито, као и несистематским и неконтролисаним експлоатисањем и вађењем минералних сировина шљунковитог материјала и пијеска. Од заштићених станишта најважнија је бара „Тишина“ која се налази на подручју МЗ Тишина, непосредно уз границу насељеног мјеста Шамац, а која је повезана са ријеком Савом. Ниво баре „Тишина“ током године осцилира по висини,

0

20

40

60

80

2005 2006 2007 2008 2009

БРОЈ ЗАСАЂЕНИХ СТАБАЛА

БРОЈ ЗАСАЂЕНИХ САДНИЦА УКРАСНОГ БИЉА

84

зависно од количине падавина, нивоа подземних вода и нивоа пораста односно опадања ријеке Саве. Подруче је богато флором и фауном тако да ту, већим дијелом године, долазе риболовци и ловци на ситну дивљач и сл. Мониторинг над овим стаништем се врши путем пољопривредног инспектора и контролора риболова и ловочувара. Тренутно заштићено станиште је необиљежено посматрајући законску регулативу и прописе. Када је у питању очување овог заштићеног подручја, неопходно је спријечити неовлаштено руковање шлајзом у Гребницама коју води Агенција за воде Орашје - Фердерација БиХ, које мора бити синхронизовано са општином Шамац. Потребно је истаћи да овом подручју, услијед сталног распадања флоре, пријети исушивање.

Биљни и животињски свијет на подручју општине Шамац.

Повољан географски положај, рељеф, умјерено–континентална клима, геомеханички и педолошки састав земљишта и веома повољне хидролошке прилике, омогућили су да се на подручју општине Шамац развије многобројни и различит биљни и животињски свијет.

Главни представници биљног свијета на простору Општине су разне врсте ливадских трава, вјештачки узгајанe травe и дјетелинско-травне смјесе, вјештачки узгајано ратарско и повртларско биље, вјештачки узгајано воће, шумско дрвеће, дрвенасто и полудрвенасто жбуње и шибље, шумско биље које даје корисне шумске плодове и разне врсте јестивих и отровних гљива.

Подручје Општине је погодно за сточну испашу и производњу сијена, сјенаже,силаже и дугих врста сточне хране. На просторима цијеле општиске територије заступљена је производња свих врста континенталног воћа, поврћа, ратарског и индустријског биља. Идући од сјеверо–истока према унутрашњости општинског подручја и даље према југу, налазе се подручја срдње развијених листичара. У њима су заступљене сљедеће врсте шумског дрвећа: храст китњак, храст лужњак, цер, бијели и црни граб, бреза, јасика, горски јавор, дивља трешња. Неке од набројаних врста већ су ријетко виђене, а многе врсте су обољеле и изумрле на овим просторима.

У шумама и ливадама Општине, у дијелу приземне флоре, заступљене су разне врсте јестивих и отровних гљива.Укупан производни потенцијал шума на подручју Општине је незначајан.

Подручје Општине је насељено различитима континенталним животињским врстама. Неке врсте су стално насељене на подручју Општине, а неке се повремено, односно периодично појављују на овим просторима услијед миграционих кретања. На подручју Општине присутне су: многобројне и различите врсте птица, многобројне и различите врсте корисних и штетних инсеката, разне врсте риба и других водоземаца и гмизаваца те многе врсте дивљачи. На простору Општине највише су заступљене сљедеће врсте птица: врабац, сјеница, дивљи голуб, покућар, славуј, кукавица, креја, сврака, врана, чавка, гавран, дјетлић, жуна, косовица, дивљи голуб цривњаш, дивљи голуб дупљар, кос, јастреб, сива и бијела чапља, разне врсте сова, ноћна птица ћук, дивља патка, кржла, дивља патка глкухарка, понца, шумска јаребица,

85

препелица, грлица, гугутка, фазан и многе врсте птица пјевачица. На подручју Општине заступљене су различите врсте ловне дивљачи сврстане у категорије као што су трајно заштићена дивљач: видра, лисица, вјеверица, кока шумске јаребице (љештарка), кока фазан, све врсте чапљи, роде, лабудови, сиви ждрал, дивље гуске , сове, ронци, гавран, све врсте јастреба.

Ловостајем заштићена дивљач: срна, зец, фазан, пољска јаребица, шумска јаребица (мужјак), препелица, дивљи голубови, грлица, диље патке, дивља свиња, лисица, твор, јазавац, куна бјелица, куна златица, сива и црна врана и чавка.

Лов је саставни дио материјалне и духовне културе становништва које живи на просторима општине Шамац. Подручје општине Шамац располаже укупном ловном површином од 17.506,00 ха, а преостала површина територије (866,00 ха) води се као површина на којој се не лови.Укупна ловна површина у општини Шамац дата је на управљање и газдовање Ловишту „Фазан“ – укупне ловне површине од 17,506,00 ха.

Тренутно стање у области биолошке разноврсности (биодиверзитет) указује на недовољну бригу локалних општинских власти и већег дијела локалног становништва о управљању, кориштењу и заштити биолошке разноврсности биљног и животињског свијета на подручју Општине. Констатује се све израженији и интезивнији притисак на биљни и животињски свијет у локалној заједници, а који се изражава кроз: претварање пољопривредног земљишта у грађевинско земљиште; експанзију насеља и изградњу стмбених, привредних и других објеката, путева, пољских путева и других инфраструктурних објеката; повећану деградацију и загађење земљишта; повећану експлоатацију природних , минералних сировина; повећану и неконтролисану бесправну сјечу шума; повећану и све интензивнију пољопривредну производњу, нестручну, прекомјерну и неконтролисану употребу минералних ђубрива, пестицида и других хемијских средстава.

Поплаве су изненадна и неконтролисана појава која се често у току године дешава на простору Општине. Поплаве су штетне јер наносе многе материјалне штете на поплављеним просторима уз ријеку Босну, уз површинске одводне канале, уништавају усјеве, изграђене објекте, путеве и другу инфраструктуру, уништавају биљни и животињски свијет.

На подручју Општине примјећује се више алохтоних биљних врста које имају веома снажан биолошко–еколошки потенцијал који је снажно изражен кроз њихову способност адаптације у новим животним условима, несметаном и брзом размножавању и заузимању природног простора. У ове биљне врсте спадају: амброзија, амерички мали чичак, багремац и друге мање познате биолошки агресивне биљне врсте. Осим тога, оне представљају опасност и по здравље људи јер изазивају алергијске реакције.

Биљни и животињски свијет на подручју Општине је у већини случајева угрожен. Посебно су угрожени сисари из ловне категорије и неке друге врсте животиња и биљака које су експлоатисане. Смањење њихове бројности на подручју Општине доведено је до критичне тачке. Биолшка равнотежа је у

86

великој мјери поремећена. Осим овог, један од проблема је и недостатак података о угроженим врстама, али и o маховинама и лишајевима који су у прошлости били веома заступљени у локалној микро и мезо флори. Нестанак лишајева на некој територији директно указује на присутно загађење. Исто тако, лишајеви и неке врсте маховина могу бити и индикатори чисте и неугрожене околине. На простору Општине угрожен је велики број аутохтоних биљака и домаћих животиња. Као посљедица тога, многе биљне врсте и пасмине домаћих животиња су потпуно нестале или су још увијек присутне у веома малом броју. Главни разлог тога је увођење нових биљака и животиња из других крајева које потискују аутохтоне врсте.

Узроци наведених проблема су: угроженост и загађеност воде у водотоцима ријека; прекомјерна експлоатација природних ресурса (интезивне сјече шуме, вађење пијеска из корита ријеке Босне и површинским ископима, неуравнотежено управљање простором у локалној заједници); непостојање јасног институционалног оквира за одрживо управљање биолошком и геолошком разноликошћу на простору Општине; недовољан и неефикасан постојећи мониторинг и инспекцијских контрола у примјени постојећих законских прописа у овој области; недостатак програма за едукацију и еколошко васпитање локалног становништва; непостојање система за прикупљање, обраду података и пружање информација о сатњу екосистема и биодиверзитета на подручју Општине.

Општина располаже са грађевинскиm наслијеђем као што су: „ Бегова кућа“ у граду Шамцу те Православна црква у Обудовцу.

4.1.9.8 Енергетска ефикасност

Финансијска улагања у енергетску ефикасност објеката у власништву Општине, као и улагања у енергетску ефикасност стамбених објкета на подручју општине Шамац, још није заживјела из више разлога; рецесија, незапосленост, смањена финансијска улагања у изградњу објеката и инфраструктуре поготово када се ради о топлификацији града и покретању градске топлане која је у неком претходном периоду мало радила и сл.

Према стварном стању на терену, посматрајући стамбену изградњу у колективном и индивидуалном становању у погледу ефикасније рационализације кориштења енергената и загађивања, није направљен ниједан корак како би се са мањом потрошњом енергената и емисије штетних гасова изградила примарна и секундарна мрежа топлификације и у потпуности искористио потенцијал саграђене топлане.

Што се тиче стамбеног фонда, тренутно насељено мјесто има још заостали дио несређених и нефункционалних фасада, као и уграђене застарјеле столарије и лоше кровне конструкције са кровним покривачем.

Општина Шамац тренутно нема никакве планове (програме) за побољшавање енергетске ефикасности.

87

4.1.10 Стање просторно-планске документације На територији општине Шамац постоји просторно-планска документација која датира из периода 1979. и 1980. године и иста је застарјела.

Тренутно се воде активности око израде просторног плана општине Шамац које би биле оснаова за ревизију постојећих урбанистичких и регулационих планаова.

У циљу дугорочног управљања природним и створеним условима, на подручју Општине одређено је:

• грађевинско земљиште;

• пољопривредно земљиште;

• шумско земљиште;

• неплодно и угрожено земљиште;

• водене површине;

• заштићена и рекреациона подручја;

• саобраћајне површине;

• површине за остале и специјалне намјене.

Намјена ових површина била је утврђена постојећом просторно–планском документацијом.

4.1.11 Aнализа буџета Буџет општина је процјена годишњих прихода, помоћи и финансирања и процјена годишњих расхода и других издатака општина. Буџет се припрема и доноси према буџетском календару. Годишњи приходи и приливи у плану буџета представљају износ средстава који Општина очекује да прикупи у периоду од једне фискалне године.

4.1.11.1 Анализа буџетских средстава

Овом анализом су обухваћена планирана и остварена буџетска средства општине Шамац за периодн од 2005. до 2009. године.

Табела 9. Укупно планирана и остварена буџетска средства

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

Планирана буџетска средства 4.640.000 5.669.000 6.498.000 7.880.000 11.430.000

Остварена буџетска средства 4.483.609 5.736.358 6.028.998 7.471.163 10.450.127

88

Планирани буџет29, за период од 2005. до 2009. године, припремљен је на реалним основама те је и остварење буџета, као коначну фазу буџетског процеса, пратило спровођење плана буџета. У посматраном периоду буџетска средства имају константан раст из године у годину. Тренд раста остварених буџетских средстава је за 28% већи у 2006. години у односу на претходну годину, 2007. године за 5%, 2008. године за 24% и 2009. године за 40%.

Увећаним средствима за 2008. и 2009. годину допринијела су кредитна средства која су већином намијењена за измирење обавеза за капитална улагања из претходног периода.

Слика 79. Планирана и остварена буџетска средства

Структуру буџетских средстава чине порески и непорески приходи као основни извори буџетских средстава, затим грантови, донације и финансирање (кредити).

Значајан дио пореских прихода реализује се преко виших нивоа власти и због тога Општина нема значајнијег утицаја на њихово прикупљање. У структури буџетских средстава се уочава тренд раста како пореских тако и непореских прихода до 2009. године, а у 2009. години у односу на 2008. годину тренд опадања пореских прихода је за 14% а непореских за 28%. Порески приходи у укупним буџетским средствима учествују у просјеку за период од 2005. до 2008. године са 65,47%, а у 2009. години са 35,95%. Порески приходи представљају стабилан приход општинског буџета са просјечним растом у периоду од 2005. до 2008. године од 10,50%. У 2009. години у односу на 2008. годину, стопа раста пореских прихода је опадајућа за 14%. Разлог овом смањењу прихода је узрокован смањеном расподјелом прихода од индиректних пореза за 14%. Приход од индиректних пореза представља најзначајнији приход буџета и чини у просјеку 53,14% укупног буџета (2005-2008), а 29,80% у 2009. години.

89

Слика 80. Структура буџетских средстава

Непорески приходи су једини извори прихода којима Општина директно управља. У укупним буџетским средствима учествују у просјеку са 25,32% (2005-2008), а у 2009. години са 11,54%. Планске величине ове групе прихода су реално планиране у 2009. години али због немогућности наплате истих дошло је до смањења остварења непореских прихода који ће се реализовати у наредном периоду. За посматрани период, непорески приходи су расли из године у годину, и њихов ће се тренд раста наставити и даље јер је дошло до измјена законске регулативе и Одлука Скупштине општине којима се регулише ова област.

Грантови су посебна врста прилива средстава коју обезбјеђује виши ниво власти, а који се не морају враћати. Општини је дозначено у 2009. години од Владе РС 641 116 КМ, са процентом учешћа од 6,14% у укупним буџетским средствима, као подршка за функционисање управе. Општина прикупља донације уз помоћ домаћих или страних донатора. Донације могу да буду планиране, када се сматрају редовним донацијама, и ванредне, када се добију непланирано. Донације се из године у годину смањују (учешће грађана у заједничким пројектима) и планирају се у буџету, а у просјеку у укупним буџетским средствима учествују са 3,22% (2005-2008), а у 2009. години са 0,26%. Капитални добици (од продаје имовине у власништву Општине) у 2008. години у укупним буџетским средствима учествују са 5,42%, а у 2009. години са 1,04%.

Смањеним убирањем пореских и непореских прихода у 2009. години, а повећаним обавезама из претходног периода, приступило се реализацији кредитних средстава у 2008. и 2009. години због чега је значајан раст финансирања (кредита) у наведеним годинама. Кредитно задужење у 2008. години у укупним буџетским средствима учествује са 8,94%, а у 2009. години са 45,07%.

0500.000

1.000.0001.500.0002.000.0002.500.0003.000.0003.500.0004.000.0004.500.0005.000.000

Порески

приходи

Непорески

приходи

Грантови од

виших

нивоа власти

Донације

(учешће

грађана)

Капитални добици

Финансирање(кредит

и)

2005

2006

2007

2008

2009

90

Слика 81. Намјенски приходи за капитална улагања

0100.000200.000300.000400.000500.000600.000700.000800.000 2005.

2006.

2007.

2008.

2009.

За капитална улагања планирана и остварена средства су из намјенских прихода (најчеће непореских прихода), а у 2008. и 2009. години већином из кредитних средстава.

4.1.11.2 Анализа буџетске потрошње

Слика 82. Остварена буџетска потрошња

Буџет Општине је у посматраном периоду претрпио значајне измјене у погледу структуре буџетске потрошње. Од 2009. године у општини Шамац уведен је систем трезорског пословања који је организован у двије организационе јединице: Општинска управа и Остали корисници, а самим тим промијењена је и структура буџетске потрошње. Укупна буџетска потрошња, као и буџетска средства, су у тренду раста из године у годину. Буџетска потрошња у 2006. години у односу на претходну годину је порасла за 31%, 2007. године за 4%, 2008. године за 21% и 2009. године за 20%.

Буџетска потрошња је расла из године у годину, а у 2009. години је у благом опадању у односу на претходне године. Средства утрошена за плате и накнаде трошкова запослених и скупштинских одборника су са учешћем од 25,17 % у укупној буџетској потрошњи у 2005. години, а у 2009. години са процентом

4.517.264

5.928.086 6.167.637

7.487.785

8.999.422

0

1.000.000

2.000.000

3.000.000

4.000.000

5.000.000

6.000.000

7.000.000

8.000.000

9.000.000

10.000.000

2005. 2006. 2007. 2008. 2009

91

учешћа од 32,25%. Тренд раста од 7,08% од 2005. године до 2009. године је услиједио због повећаног броја запослених радника, а самим тим и увећањем средстава за ове намјене. Материјални издаци су од 2005. до 2008. године били у благом порасту, а у 2009. години у односу на претходну у значајном опадању. Проценат учешћа у 2005. години од 25,02% у укупним буџетским средствима се смањио у 2009. години на 14,63%. Текући грантови са учешћем у укупној буџетској потрошњи у 2005. години од 27,65% опали су у 2009. години на 16,55%. Капитални грантови са процентом учешћа у укупној буџетској потрошњи у 2005. години од 9,12% смањени су у 2009. години на 0,75%. Издаци за камате су, за посматрани период од пет година, извршени у готово истом износу.

Слика 83. Структура буџетске потрошње

Капитални изда-ци су у благом порасту за период од 2005. до 2008. године, док је у 2009. години забиље-жен пад.

Основни разлог за смањена из-двајања за ка-питалне инве-стиције у 2009. години је смањена реализација непореских прихода из којих се већином финансирају капитални пројекти. Отплате кредита и неизмирених обавеза, већином за капитална улагања, из претходних година су у значајном порасту у 2009. години у односу на претходне године са процентом учешћа од 26,08% у укупним буџетским средствима.

4.2 Стратешко фокусирање

На основу прикупљених података који приказују тренутно стање у појединим областима, односно дају основу за процјену локалне привреде, урађена је закључна SWОТ анализа општине Шамац, односно анализа основних снага, слабости, могућности и пријетњи са којима се суочава Шамац. Снаге и слабости представљају интерне (унутрашње) факторе, односно интерну анализу која треба да укаже на то шта су предности а шта недостаци наше Општине, док пријетње и могућности представљају екстерне (спољне) факторе, односно екстерну анализу која треба да индентификује потенцијалне пријетње развоју као и да укаже на то шта су шансе, односно могућности наше Општине. Снаге и могућности представљају позитивне, док слабости и пријетње представљају негативне факторе економског развоја. Користећи SWОТ анализу у стратешком планирању развоја, односно индентификујући

0500000

100000015000002000000250000030000003500000

2005. 2006. 2007. 2008. 2009.

92

интерне и екстерне факторе који утичу на развој наше Општине, настојаћемо што боље да:

• искористимо наше снаге;

• реализујемо могућности;

• смањимо утицај пријетњи;

• елиминишемо слабости.

SWОТ анализа је резултат заједничких напора локалне управе и свих кључних интересних група и појединаца, који су комисијским и личним радом појединаца дошли до релевантних података и анализа, који су настали прикупљањем и систематизовањем података. Снимајући и анализирајући стање скоро свих сектора живота и привређивања у Шамцу, природне, друштвене и све друге факторе као и присутне приједлоге и идеје како то лоше стање побољшати и унаприједити, препознатљивије су наше снаге, слабости, могућности и пријетње. Након препознавања и уважавања одређених чињеница, мора се закључити да се општина Шамац налази већ одавно у тешкој економско-социјалној ситуацији због чега је неопходно да у што краћем року започне имплементацију средњорочне стратегије. Истовремено је неопходно прићи прецизном дефинисању одговорности органа и појединаца, овладати опробаним начином вођења стратешких развојних процеса. Укрштањем интерних снага и слабости са могућностима и пријетњама идентификовали смо сљедећу SWОТ анализу:

СНАГЕ СЛАБОСТИ - Повољан географски положај за

развој општине Шамац са повољним климатским условима (са аспекта пограничне Општине, близине комуникације Бијељина-Б.Лука, блага умјерено-континентална клима);

- Лука Шамац и близина луке Брчко;

- Близина аутопута Београд-Загреб;

- Гранични прелази (жељезнички и друмски);

- Путна комуникација Бањалука-Бијељина-Београд;

- Жељезница као релативно јефтино транспортно средство у БиХ (с обзирома на удио морског и ријечног саобраћаја, жељезница представља јефтинији начин транспорта већих количина робе);

- Пољопривредни потенцијал (квантитет и структура пољопривредног земљишта);

- Постојећи пољопривредни капацитети и ЗЗ задруге (изграђени капацитети

- Смањење индустријске производње (због начина и модела приватизације као и постприватизацијском периоду дошло је до смањења индустријских продуктивности капацитета као и обима производње);

- Низак ниво образовања у информационим технологијама ( подаци о броју интернет корисника нису доступни, такође број и кавлитет интернет провајдера није задовољавајући);

- Неадкватна структура средњошколских профила за потребе привредне структуре Шамца (континуирани раст броја незапослених са ССС);

- Релативно висок број незапослених (висок број незапослених у укупном броју становника, како у односу на европски просјек тако у идносу на ближе окружење);

- Плавно подручје (готово извјесно годишње плављење појединих дијелова Општине, што води смањењу привредне

93

попут ПИК-а Шамац, „Храна-продукта“ и активне ЗЗ и сл);

- Традиција бављења пољопривредом;

- Релативно јефтина радна снага (јефтинија радна снага у односу на окружење и значјана понуда НКВ радне снаге);

- Рекреативни објекти, стадиони, базени;

- Водени потенцијали (потенцијали ријеке Босне и Саве);

- Природни ресурси: шљунак и пијесак;

- Гостољубљивост подручја и отвореност Општине (Оштина у којој нису забиљежена масовна дешавања у погледу нарушавања јавног реда и мира, напада на имовину и лица и сл);

- Ниво изграђених објеката у сточарству, свињогојству и перадарству (већи број изграђених објаката на селу за овај сегмент привређивања);

- Опредијељеност општинске управе у реализацији стратешких иницијатива (општинска управа је имплементирала на десетине пројеката у сарадњи са међународним и домаћим организацијама);

- Значајни потенцијал у области корпарства као препознатљиве дјелатносту у Шамцу (традиционална и препознатљива дјелатност у општини Шамац).

активности и посебно смањењу обима пољопривредне производње)

- Проблеми у заштити околине (депоније чврстог отпада...);

- Значајна ратна разарања инфраструктуре и објеката (још увијек у самом центру града су видљиви резултати ратних и поратних уништавања објеката);

- Значајне површине контаминиране минско-експлозивним средствима ( у рубним дијеловима Општине значајане површине пољопривредног земљишта су под минско-експлозивним средствима што утиче на ниво привредне дјелатности);

- Недовољно ефикасна јавна управа (када се подразумијава ефикасност јавне управе, мисли се са на све видове управе као што су Пореска управа, УИО, Министарства, Републичке агенције и локални нивои власти, дакле, потребно је свеобухватно преиспитивање рада истих као и идентификација и примјена „гиљотине прописа“ на свим нивоима власти);

- Изразито негативан природни прираштај становништва;

- Застарјелост технологије уређаја (у постприватизацијском периоду нису извршена улагања у технолошку и процесну опрему, што је смањило конкурентност како на ширем тако и на локалном тржишту (повећање увоза);

- Сложене процедуре за почетак пословања (трошкови и вријеме за почетак пословања који подразумијевају компликовану процедуру регистарција, овјере уговора, пријава код надлежних пореских управа и сл);

- Недостатак институција за подршку малих и средњих предузећа (МСП) (недостатак државних институција али и професионалних аганција на нивоу Општине која нуде услуге „консалтинга“ МСП);

- Слаба повезаност МСП (не постоје или ако постоје иста нису јака професионална удружења која заступају интересе МСП);

94

- Недостатак планског развоја (постоје одређени плански документи, међутим, концепт планског приступа и поштивања истих није заживио још у систему управљања);

- Несразмјера увоза и извоза (значајна доминација и присуство увозних „лобија“ у БиХ и општини Шамац);

- Велики број социјалних категорија становништва, РВИ и породица погинулих (након ратних дешавања, дошло је до промјене социјалне структуре становништва РВИ, избјегла и расељена, незапослена лица и сл);

- Недостатак медија (недостатак локалних медија као и интереса за дешавања у општини Шамац);

- Непостојање базе података свих врста нпр. пописа (проблем пописа као и других база података није само политичко него и развојно питање, мада се нагласак често ставља у контексте „политичких питања“);

- Одлазак младих (континуирани одлазак младих у веће центере: Брчко, Београд, Добој, Бањалука).

МОГУЋНОСТИ ПРИЈЕТЊЕ - Искориштавање постојећих

индустријских капацитета (постојећи капацитети нису на завидном нивоу али је ипак економски оправданије улагање у ревитализацију истих но у потпуну изградњу нових);

- Развој МСП кроз образовање и унапрјеђење кадрова (увођење тренда образовања и размишљања о предузетништву);

- Ефикаснији процес ревитализације предузећа од државног интереса (подразумијева улагања и интервенцију виших нивоа власти);

- Увођење и прихватање нових модела пословања (бизнис-центри, пословни инкубатори, кластери);

- Рурални развој (развој базиран на развоју села и ресурса који се нуде);

- Страна улагања и улагања дијаспоре (општина Шамаца има значајну дијаспору која би могала да посатане

- Драстични пад локалне економије (наставак тренда пада обима производње, раст броја незапослених и опадање броја запослених);

- Проблеми у образовању (структура образовних профила, наставак инфлација диплома и дефлација компетенција која се директно може одразити на незапосленост);

- Нестабилно окружење (економски и политички фактори унутар БиХ и „балканска перцепција“ ширег подручја бивше СФРЈ);

- Одлазак младих и смањење популације (одлазак младих и негативан природни прираштај);

- Визни режим са окружењем у ЕУ (смањена комуникација и могућности пословних активности са земљама ЕУ и шире);

- Недовољна улагања у развој (социјална компонента доминира свим јавним

95

замајац развоја у МСП);

- Потенцијално налазиште нафте (постоје лоцирана али неистражена лежишта нафте на подручју МЗ Брвник);

- Нова рјешења са израдом просторно-планске документације (понудити нова рјешења за пословне зоне као и за превођење пољопривредног у грађевинско земљиште);

- Искористити међународне фондове за развој (посебно се мисли на значајне фондове ЕУ у процесу приступања БиХ овој заједници);

- Успоставити јачу сарадњу између приватног и јавног сектора (размотрити моделе и усавршавања модела примејене релевантног закона и праксе);

- Развијати Општину у правцу партнерства са Брчко дистриктом (Брчко дистрикт БиХ нуди могућност нових паратнерстава, посебно у погледу здарвствене заштите као и развоју МСП)

- Промовисати Општину у циљу привлачења страних инвеститора и донатора (ојачати маркетиншки приступ промоцији развојних могућности Општине);

- Унаприједити рад јавних институција (нове технологије, „гиљотине“ прописа, базе података и сл);

- Развијати европске стандарде у циљу унапрјеђења извоза (стандарда и упарављања квалитетом ISO 9001:2008, животном средином ISO 14001:2004, безбједношћу хрене ISO 22000:2005 и сл);

- Унаприједити заштиту околине (регионалне депоније …);

- Међународне и европске интеграције (пројекти међународне и прекограничне сарадње и сл);

- Успостављање нових пословних зона измејнама одређених планова, (потребно је успоставити нове пословне зоне као и радити на инфраструктурном развоју истих).

буџетима);

- Елементарне непогоде ,поплаве и град (плавно подручје и чести случајеви града изазвани оперативним проблемима у превенцији због ваздушног саобраћајног коридора и близине границе са Хрватском);

- Старосна структура незапослених (старосна структура незапослених стално се помијере навише, с обзиром на дужину чекања на запошљавање али и постприватизацијски ефекат);

- Спор процес прихватања међународних стандарда и регулативе, успорене реформе ( у поређењу са окружењем, број прихваћених закона и стандарда ЕУ у БиХ је знатно мањи);

- Значајан ниво криминалитета (ниво криминалитета у БиХ је на значајном нивоу као и наслијеђе прошлости, што ствара лошу перцепцију за сигурност код потенцијалних страних инвеститира);

- Одлазак кадрова (кадраови одлазе у веће центере);

- Социјална издвајања (значајана социјална давања која угрожавају развој или чак пријете да изазову социјални бунт и немире);

- Незаштићеност домаће производње ( не постоје ефикасни прописи о заштити домаће производње што је и посљедица конкурентности домаћих производа);

- Висока цијена електричне енергије, телефонских услуга …(значајно висока цијена енергената и комуналних услуга са аспекта односа цијена/БДП по глави становника);

- Компликоване процедуре ликвидације предузећа (ликвидација у судском поступку, код Пореске упарве РС и УИО).

96

ФОКУСИ ОПШТИНЕ ШАМАЦ

� УНАПРЈЕЂЕЊЕ ЉУДСКИХ РЕСУРСА ОПШТИНЕ И АДЕКВАТНИХ МЈЕРА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ;

� РАЗВОЈ ЛОКАЛНЕ ПРИВРЕДЕ СА ПОСЕБНИМ НАГЛАСКОМ НА УНАПРЈЕЂЕЊУ ПОЉОПРИВРЕДЕ, ЗАНАТСКО-ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ДЈЕЛАТНОСТИ И МСП;

� ИЗГРАДЊА ТЕХНИЧКЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И ОЧУВАЊЕ ЗДРАВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ.

97

4.3 Визија и стратешки циљеви развоја Најефикасније визије су оне које дају идеју и ова идеја обично добије облик тражења оног што је најбоље, највише и највеће. Уколико желимо да визија буде инспиративна, иста мора бити правилно пренесена и то обично на велики број стејкхoлдера30.

Визија је нешто више од перцепције и оптимизма који гледа на све стране. Визија се даје у виду изјаве која треба да је формулисана тако да одговори на питање "Гдје и какви ћемо бити?". У првом тренутку стварања визије заборавимо ограничавајућа питања: како, зашто?

Визија у суштини представља идеју о томе како ће нешто изгледати у будућности, изражено на начин који је свима разумљив и који треба да изгради осјећј посвећености оних који ће радити на пројекту.

СТРАТЕШКИ ЦИЉЕВИ РАЗВОЈА ОПШТИНЕ ШАМАЦ

Очигледно је да ће оставрење стретешких циљева општине Шамац зависити од стратешког модела и приступа виших нивоа власти како Републике Срспксе тако и нивоа Босне и Херцеговине. Но, општина Шамац ће настојати да за сваки сценарио изабере најбољи могући приступ. Дакле, када постоји дефинисана визија, потребно је презицно дефинисати циљеве и тиме одредити начин на који ће се пратити рад на реализацији стратегије. Постављање циљева је јако значајан процес јер реализација стратегије мора да даје резултате. Намјеравани резултати, заједно са узимањем у обзир оних којима су ти резултати намијењени, као и трошкови њиховог остваривања, обликују циљеве заједнице. Задатак менаџмента локалне управе је да утврди и одреди те циљеве и да води заједницу ка њиховом постизању. Дефинисање стратешких и оперативних (специфичних, појединачних) циљева заједнице је процес претварања основних полазишта развоја локалне заједнице (визије) у мјерљиве резултате. Из овог разлога кључне интересне групе општине Шамац су препознале сљедеће стратешке циљеве:

Шамац, развијено погранично лучко мјесто, јединственог природног и духовног богатства, традиције богате пољопривредним газдинствима, модерно уређених индустријксо-пословних зона, развијеног ловног, риболовног и манифестационог туризма. Дестинација за угодан и здрав живот.

98

ОПИС СТРАТЕШКОГ ЦИЉА:

Општина Шамац настоји да предузме адекватне кораке како би ниво друштвеног живљења подигла на одговарајући ниво прије свега јачањем активности и институција цивилног друштва, тј. кроз јачање институција: пензионог и здравственог осигурања, школства, културе, невладиног сектора, информисања и др. У области здравства, упркос значајном прогресу реформи у сектору, реализација зацртаних политика се не одвија задовољавајућим темпом. У пракси је веома тешко надгледати промјене у потрошњи због неадекватних података о потрошњи приватних особа на здравство. Међутим, потрошња из Фонда здравственог осигурања РС знатно је повећана. Такође, ревидирана ПРСП БиХ предвидјела је одређене приоритетне активности које би требало да омогуће знатно побољшање квалитета здравствене заштите, успркос препрекама у финансирању које се посебно огледају на нивоу локалних заједница које финансирају функционисање домова здравља.

Реформа пензионог осигурања у РС је још у повоју, мада је Народна скупштина Републике Српске усвојила одговарајућу стратегију. Такође, одговарајуће реформе у школству су видљиве, са посебним нагласком на реформи високог образовања које треба да постане покретач будућег развоја друштва, што се огледа у Стратегији развоја високог образовања РС. У скалду са вертикалном интеграцијом и познавањем одговарајућих секторских смјерница и стратешког концепта, општина Шамац ће путем специфичних циљева и конкретних мјера и пројеката допринијети остваривању овог стратешког циља.

� Секторски циљеви:

1. До 2015. године повећан ниво сигурности грађана путем смањења броја кривичних дјела за 30% и спроведено деминирање преосталог контаминираног земљишта површине 670 хa на подручју Општине.

2. До 2015. године успостављен ефикасан систем рада административне службе с циљем унапрјеђења услуга и поједностављења процедура за пружање сервисних услуга кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената за 50%, те унапрјеђење техничке опремљености Општине.

3. До 2015. године образовни профили прилагођени потребама привреде и створени материјални и кадровски предуслови за квалитетно одвијање васпитног и образовног процеса у предшколским и школским установама.

СТРАТЕШКИ ЦИЉ 1. ОСТВАРЕН КВАЛИТЕТАН НИВО ЖИВЉЕЊА КОЈИ СЕ ОГЛЕДА У УНАПРЈЕЂЕЊУ ЉУДСКИХ РЕСУРСА ОПШТИНЕ И АДЕКВАТНИХ

МЈЕРА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ

99

4. Унапрјеђење обима и квалитета услуга у секторима здравства и социјалне заштите до 2015. године.

5. Унапријеђен спортски и културни живот на подручју Општине кроз повећање броја културних и спортских садржаја за 30%.


Регулаторно окружење у којем се води пословна активност значајно утиче на конкурентност предузећа и њихову могућност за растом и креирањем радних мјеста. Општина Шамац у скалду са својим надлажностима, опредијељена је развоју бољег регулаторног оквира. Он мора бити једноставан, лако схватљив, ефектан и проводив. Адекватно унапређење пословног амбијента у општини Шамац, и с тим у вези подстицање предузетништва и развоја МСП, битна је претпоставка за раст приватног сектора. То подразумијева, прије свега, успостављање адекватног правног, пословног и друштвено-економског амбијента. Административне препреке за оснивање и рад привредних субјеката такође су препрека (удаљеност привредног Суда) бржем расту приватног сектора. Посебно су изражене у областима: регистрације предузећа, високих трошкова покретања предузећа, пореског оптерећења (које је једно од највиших у Европи рачунато по БДП по глави становника) и др. Дио проблема се односи и на законски оквир за ликвидацију и гашење предузећа. Дакле, општинска управа мора предузети проактивну улогу и стварати тзв. оригинална решења за Општину у стварању новог, ефикасног и препознатљивог пословног амбијента. Такође је неопходно предузети одлучне кораке у унапређењу процеса Административне службе општина Шамац који се огледају у смањењу времена обраде и трошкова грађана и потенцијалних инвеститора, те понудити нова организациона рјешења у складу са Стратегијом развоја локалне управе РС 2009-2015. године.

� Секторски циљеви: 1. До краја 2015. године повећан број запослених за 1000 радника у

односу на постојеће стање.

2. До 2012. године унапријеђени и поједностављени сви процеси унутар Општине који се односе на услуге и пословање привредих субјеката и приватног сектора.

3. До краја 2015. године примијенити плански и нови организациони модел развоја пољопривреде усклађен са стандардима ЕУ.

СТРАТЕШКИ ЦИЉ 2. ОСТВАРЕНО ПРИВЛАЧНО ПОСЛОВНО ОКРУЖЕЊЕ КОЈЕ СЕ ОГЛЕДА КРОЗ РАЗВОЈ ЛОКАЛНЕ ПРИВРЕДЕ И ПОВЕЋЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ЈАВНЕ УПРАВЕ У ПОДРУЧЈУ ПРИВРЕДНИХ

ДЈЕЛАТНОСТИ

100

4. Развој предузетништва и МСП-а.


Као што се може предвидјети, потребна инфраструктурна капитална улагања увелико превазилазе могућности финансирања од стране локалног буџета, те менаџмент Општине у наредном периоду мора пронаћи рјешења за финансирање многих крупних инфраструктурних пројеката. У овом погледу посебно се мора успоставити одговарајућа комуникација са Владом РС, грађанима у погледу суфинансирања одређених пројеката, али и са инвеститорима у погледу успостављања партнерства приватног и јавног сектора као и са донаторима. За инфраструктуру општине Шамац (доступност и квалитет услуга), може се са сигурношћу констатовати да није на одговарајућем нивоу. Све оно што се третира под овим појмом доживјело је свој максимум искориштености како у техничком, структуралном тако и у материјалном погледу. У будућем концепту развоја општине Шамац, своје мјесто треба наћи: планска документација, депоније, водовод, саобраћај и путеви, канализација, топлификација, спортски објекти и др. Такође треба водити рачуна о елементима Просторног плана Републике Српске до 2015. године. Општина Шамац мора посветити пажњу реализацији пројеката из области заштите животне средине. Пројекти заштите животне средине доприносе заштити и побољшању стања исте и здравља у заједници. Поједини пројекти се баве минимизирањем загађења путем санације дивљих депонија и успостављања одговарајућих локација и објеката за рјешавање питања чврстог отпада и канализације. Други пак се баве очувањем и заштитом природних ресурса путем акција као што су заштита ријека и водотока и других ресурса. Такође треба обезбиједити подршку програмима еколошке едукације и промовисања заштите животне средине као и изради локалних акционих планова заштите животне средине, што је и обавеза локалних заједница у складу са Законом о заштити животне средине („Службени гласник РС“ бр. 28/07).

� Секторски циљеви: 1. Унапријеђено управљање и кориштење простора и пољопривредног

земљишта до 2015.

2. До краја 2015. године формирана адекватна претоварна станица, уклоњене двије дивље депоније и започете активности на селективном прикупљању отпада.

СТРАТЕШКИ ЦИЉ 3. ПРОСТОРНО, ПЛАНСКИ И ИНФРАСТРУКТУРНО ИЗГРАЂЕНА ОПШТИНА СА ИЗРАЖЕНОМ БРИГОМ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ

СРЕДИНЕ

101

3. До 2015. године санирани и изграђени водоводни системи и пречистачи за отпадне воде.

4. Ревитализовати и заштитити објекте културно-историјског наслијеђа до 2015. године.

5. Побољшање енергетске ефикасности до 2015. године.

5. СЕКТОРСКИ РАЗВОЈНИ ПЛАНОВИ

5.1 План друштвеног развоја

5.1.1 Секторско фокусирање

СНАГЕ СЛАБОСТИ

- Добра кадровска и организациона структура у примарној здравственој заштити.

- Солидна културна инфраструктура и културни живот у локалној заједници.

- Солидна спортска инфраструктура и активности спортских клубова и организација.

- Имиџ и капацитети – одбојка и шах.

- Међународна признања.

- Подршка локалне самоуправе процесима стратешког планирања на нивоу Општине.

- Висок ниво основног и средњег образовања популације.

- Висок степен задовољства грађана услугама локалне самоуправе.

- Административна служба Општине посједује сертификат ISO 9001-2008

- Слабо организована пракса тимског рада и пројектног приступа у општинској управи.

- Слаба укљученост младих у политички живот Општине.

- Велики број обољелих од нефритиса.

- Велики број старих, беспомоћних особа без породичног старања.

- Недостатак материјалних средстава.

- Ниска стопа наталитета.

- Женска популација доста мање заступљена у спортским активностима укључујући и одвајања из општинског буџета.

ПРИЛИКЕ ПРИЈЕТЊЕ

- Развој и његовање традиционалних и увођење нових културних садржаја.

- Повећан број високообразованог становништва.

- Стална улагања дијаспоре.

- Искориштавање међународних предприступних фондова за развој.

- Унапрјеђење рада јавних институција

- Међународне и европске интеграције и регионално повезивање.

- Увођење нових образовних профила у средњошкослко образовање.

- Одлив високообразованог кадра.

- Нестабилно oкружење (пoлитичко и економско).

- Смањење популације (наталитет и миграције).

- Немогућност већег издвајања из општинског буџета.

- Пораст криминалитета.

- Смањење издвајања за социјално угрожене групе становништва.

102

Синтеза закључака социо-економске анализе и SWOT-а за друштвени сектор

Анализа идентификованих снага и слабости

У сектору локалне управе у општини Шамац, који је релативно добро организован (степен задовољства грађана је 70%), постоји потреба да се Општина физички другачије организује како би се побољшао степен функционалности друштвеног сектора, што укључује и реорганизацију како физичку тако и кадровску. Што се тиче невладиног сектора, организације цивилних друштава нису самоодрживе и ослањају се на финансијску подршку међународних организација и донатора као и домаћих институција, те на буџет Општине.

Посматрајући здравствену заштиту на подручју општине Шамац, може се закљути да је, с обзиром на број здравстених установа у односу на број становника, овај сектор на задовољавајућем нивоу. Opштина Шамац има релативно добру кадровску и организациону структуру у примарној здравственој заштити, мада је генерална ситуација у сектору здравства на незадовољавајућем нивоу и постоји читав низ проблема са којима се овај сектор сусреће већ годинама. С друге стране, велики број обољелих особа од ендемског нефритиса је проблем Посавске регије којој и општина Шамац припада.

Солидна културна инфраструктура на општини Шамац, иако описана као снага Општине, није у складу са неразвијеним културним животом, односно уколико постоје развијени културни капацитети, они би требало да служе као платформа за развој културног живота. Културни живот је наведен као снага Шамца, и мада на Општини егзистирају три културне установе и шест културних удружења, нити једно од њих није финансијски независно односно активности ових друштава сваке године зависе од висине општинских донација. Наиме, Општина је издвојила свега 0.9% за културу у 2009. години. Спортски савез општине Шамац представља кровну спортску организацију на подручју Општине која окупља 22 спортска колектива, а солидна спортска инфраструктура и активности спортских друштава су наведене као снаге Општине. Битно је препознати да се највише клубова организује у спортској дисциплини фудбалa, што доминира у погледу мушке над женском популацијом укључујући и распоред буџетских средстава Општине. Финансирање Спортског савеза општине Шамац у потпуности се врши искључиво буџетским средствима општне Шамац. Такође, буџетским средствима се врши и финансирање спортских колектива, у већој или мањој мјери, у зависности од ранга такмичења појединог спортског колектива.

Центар за социјални рад је компјутерски опремљен и има израђену базу података али је опрема застарјела, па се често осјете потешкоће у регионалној комуникацији. Постоји и велики број старих и беспомоћних особа без породичног старања односно број старих особа без породичног старања је у тенденцији пораста као и број особа негативног понашања, те дјеце чије је

103

васпитање занемарено због родитељских проблема. Превентивне мјере се проводе али су занемарљиве када се упореде са наглим порастом броја тих особа.

Образовни систем општине Шамац чине четири централне и шест подручних основних школа, једна средња школа и једна предшколска установа – вртић. Структура запослених одговара потребама школа, те исте испуњавају критеријуме кадрвске, материјалне и просторне опремљености школа у складу са Законом о основном, средњем и предшколском образовању и то се може сматрати снагом Општине. Међутим, број уписане дјеце у основним школама, у руралним срединама има тенденцију пада и генерално основно образовање у периоду од 2005. до 2009. године биљежи константан пад броја ученика који похађају школу на подручју општине Шамац. Повећање броја уписане дјеце у средње образовање се није одвијало константно, а одређени број ученика, услијед недостатка жељених усмејерња у Шамцу, похађа и школе у другим, сусједним општинама.

Анализа идентификованих могућности и пријетњи

С обзиром на то да је евидентно да многа дјеца која похађају средњу школу путују у друга мјеста због недостатка смјерова, неопходно је предузети мјере на обезбјеђивању услова за одрживост средње школе (измјена профила занимања, кадровско, материјално и просторно оспособљавање школе). Такође, у сектору образовања, с обзиром на то да постоји велики одлив високообразованих кадрова, потребно је анимирати млађе генерације богатијим садржајем како у културном и спортском животу, тако и у сектору економије, те ојачати тржиште рада. У сектору културе, потребно је ојачати механизме за развој и његовање традиционалних садржаја јер постоји простор за богаћење културног садржаја. Општина не би требало да се ослања на становништво које нема стално пребивалиште у БиХ ( дијаспора ). Коначно, општина Шамац, са кадровским ојачањима и унапрјеђењем општинске администрације, има велике шансе за искориштавање међународних предприступних фондова за развој, а све у циљу јачања регионалне сарадње и европских интеграција.

Фокуси за друштвени сектор:

1. Унапрјеђење инфраструктуре као и материјалних и техничких ресурса у идентификованим приоритетним друштвеним областима.

2. Кадровско унапрјеђење и разрађивање механизама који ће помоћи да се задржи едуковани кадар.

104

5.1.2 Развојни циљеви

Секторски циљеви из области друштвеног развоја су повезани и произилазе из стратешког циља број 1: “ОСТВАРЕН КВАЛИТЕТАН НИВО ЖИВЉЕЊА КОЈИ СЕ ОГЛЕДА У УНАПРЈЕЂЕЊУ ЉУДСКИХ РЕСУРСА ОПШТИНЕ И АДЕКВАТНИХ МЈЕРА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ”.

Општина Шамац предвиђа план развоја друштвеног сектора у наредних пет година који ће да подразумијевају развој како инфраструктурне мреже, тако и унапрјеђење материјалних, техничких и кадровских ресурса. Планом развоја друштвеног сектора старатешки су разрађени сектори образовања, здравста, социјалне заштите, културе и спорта, као и административне службе Општине.

СЕКТОРСКИ ЦИЉЕВИ:

� До 2015. године повећан ниво сигурности грађана путем смањења броја кривичних дјела за 30% и деминирање преосталог контаминираног земљишта површине 670 хa на подручју Општине.

Сигурност грађана може се анализирати из два угла: а) са аспекта природних утицаја на сигурност и б) са аспекта противправних радњи који угрожавају безбједност грађана. С обзиром на то да се облсат сигурности данас сматра једним од најважнијих сектора у свакој локалној заједници, јер низак ниво сигурности грађана има лош утицај на сво локално становништво, општина Шамац је овој области посветила стратешки приступ. На подручју општине Шамац укупан простор од 670 ха је контаминиран минама, односно 3,75% укупног земљишта. Иако рјешавање овог проблема у великој мјери зависи од државних институција БиХ, узимајући у обзир да Савјет министара – министарство цивилних послова БиХ издваја 8% буџета за потребе деминирања у БиХ, општина Шамац је препознала своју улогу у овом сектору и обавезала се на подршку деконтаминације земљишта од мина. Дугорочно гледано, општина Шамац планира у наредних десет година у великој мјери ријешити питање загађења земљишта минско-експлозивним средствима. Узимајући у обзир да је број кривичних дјела у 2009. години повећан за 26,3% у односу на годину раније, забрињавајућа је чињеница да је проценат укупне расвијетљености кривичних дјела на веома ниском нивоу и креће се у распону од 23,9% до 36%. Исто тако, број починилаца малољетника је у драстичном порасту, са 11 починилаца у 2008. години на 53 починиоца у 2009. години. Сходно овим подацима, природно је да се општина Шамац обавезала на активније учешће у повећању нивоа сигурности грађана, што укључује и ефикасније повезивање три сектора: локалне управе, полиције и образовних, социјалних и здравствених институција.

� До 2015. године успостављен ефикасан систем рада административне службе с циљем унапрјеђења услуга и поједностављења процедура за пружање сервисних услуга кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената за 50%, те унапрјеђење техничке опремљености.

105

Узимајући у обзир да је начелник Општине одговоран за руковођење општинске административне службе (извршном влашћу) и за провођење општинске политике и извршавање општинских прописа, те обављање послова које Република Српска пренесе (овласти) на локалну управу, и с обзиром на то да се услуге локалне самоуправе увијек могу побољшати, односно подигнути на виши ниво, овај сектор је препознат као стратешки за друштвени развој. Општинска Административна служба је организована у четири одјељења и три службе и запошљава 71 службеника. Административна служба општине Шамац посједује сертификат за ISO 9001-2008, чиме је већ постигнут одређени ниво у пружању услуга грађанима. Међутим, иако је проценат грађана који су задовољни пруженим услугама чак 70%, Административна служба сматра да се сервисне услуге требају унаприједити и то кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената те унапрјеђење техничке опремљености службе. Координација ове службе са мјесним заједницама је на задовољавајућем нивоу и ова служба координира комуникацију мјесних заједница са осталим општинским службама. Међутим, како бисмо унаприједили свој рад, административна служба треба да уложи додатне напоре за унапрјеђење комуникације са невладиним сектором и организацијама цивилног друштва као и са приватним сектором и да омогући стварање механизама за активније учешће грађана у процесу доношења одлука на локалном нивоу.

� До 2015. године образовни профили прилагођени потребама привреде и створени материјални и кадровски предуслови за квалитетно одвијање васпитног и образовног процеса у предшколским и школским установама.

Анализом друштвеног сектора дошло се до податка да постоји лагано повећање броја уписане дјеце у средње школе али оно се не одвија константно, односно раст је забиљежен у 2006. години у односу на 2005. годину, да би у 2007. години тај број поново опао, а потом порастао у 2008. и 2009. години. Наиме, одређени број ученика, услијед недостатка жељених усмејерња у Шамцу, похађа и школе у другим, сусједним општинама. Податак да су 72 ученика или 47% од укупног броја уписаних у средњу школу своје школовање наставила у другој општини или 32% од укупног броја свршених основаца, говори да је неопходно предузети мјере на обезбјеђивању услова за одрживост средње школе што конкретно подразумијева измјене образовних профила према потребама тржишта, као и кадровско, материјално и просторно унапрјеђење школе.

� Унапрјеђење обима и квалитета услуга у секторима здравства и социјалне заштите до 2015. године.

Посматрајући здравствену заштиту на подручју општине Шамац, може се закључти да је, с обзиром на број здравстених установа у односу на број становника, на задовољавајућем нивоу, а битно је напоменути и да је опрема у здравственим институцијама у релативно добром стању, с обзиром на то да је набављена 2003. и 2004. године. Покривеност становништва здравственим

106

осигурањем варира по годинама и то углавном због изјмена законских рјешења надлежних институција која утичу на већи или мањи број осигураника у 2009. години, 13052 или 57% локалног становништва је регистровано као осигурано. Што се тиче сектора социјалне заштите, највећи дио услуга социјалне заштите реализује се путем Центра за социјални рад. Службе социјалне и дјечије заштите тј. Центар за социјални рад као институција која реализује захтјеве корисника, скоро ексклузивно се финансира из буџета Општине (око 98%). У посљедњих пет година је забиљежен значајан пораст броја корисника социјалне заштите, па су сходно томе и буџетска средства за ове намјене порасла. У сектору здравства и социјалне заштите потребно је уложити додатне напоре како би се повећао број осигураника односно особа које су у стању социјалне потребе али из одређених разлога нису у стању да реализују то своје право. Такође, потребно је уложити додатне напоре на увезивању институција, као што су Центар за социјални рад и Дом здравља, прије свега на заједничким базама података.

� Унапрјеђен спортски и културни живот на подручју Општине кроз повећање броја културних и спортских садржаја за 30%

У 2009. години општина Шамац је издвојила 0,9% из буџета за подршку сектору културе што је веома мали проценат и потребно је почети са издвајањем већих финансијских средства за ову намјену. Такође, иако постоји релативно велики број спортских друштава на подручју Општине, потребно је уложити додатне напоре како би оба пола имала подједнаке могућности за практиковање спортских активности, а с обзиром на проценат издвајања из буџета, ово до сада није био случај (Општина издваја непропорционално велика средства за фудбал у односу на друге спортове). Такође, потребно је разрадити транспарентне механизме према којим би све спортске и културне организације могле да аплицирају за општинска буџетска средства, а не додјељивати према „традицији“ или инерцији. Такође, та разрађена правила и механизми морају бити доступни свима, како руралним тако и урбаним срединама.

Циљеви развоја у друштвеном сектору

Веза са стратешким циљевима

Веза са развојним циљевима у

другим секторима

1. До 2015. године повећан ниво сигурности грађана путем смањења броја кривичних дјела за 30% и деминирање преосталог контаминираног земљишта на подручју Општине површине 670 хa.

Квалитетан ниво живљења који се огледа у унапрјеђењу људских ресурса Општине и адекватних мјера социјалне заштите

Унапријеђено управљање и кориштење простора и пољопривредног земљишта до 2015. године.

2. До 2015. године успостављен ефикасан систем рада административне службе с

Квалитетан ниво живљења који се огледа у унапрјеђењу људских

До 2012. унапријеђени и поједностављени

107

Циљеви развоја у друштвеном сектору


Веза са развојним циљевима у

другим секторима

циљем унапрјеђења услуга и поједностављења процедура за пружање сервисних услуга кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената за 50%, те унапрјеђење техничке опремљености

ресурса Општине и адекватних мјера социјалне заштите

сви процеси унутар Општине који се односе на услуге и пословање привредних субјеката и приватног сектора

3. До 2015. године образовни профили прилагођени потребама привреде и створени материјални и кадровски предуслови за квалитетно одвијање васпитног и образовног процеса у предшколским и школским установама.


До краја 2015. године повећати број запослених за 1000 радника у односу на постојеће стање

4. Унапрјеђење обима и квалитета услуга у секторима здравства и социјалне заштите до 2015. године.




Ревитализовати и заштитити објекте културно-историјског наслијеђа до 2015. године.

5.1.3 Интеграција са стратешким документима виших нивоа:

Секторски циљеви друштвеног развоја су у значајном дијелу прoизашли из стратешких докумената на нивоу Републике Српске. Секторски циљ друштвеног развоја који се односи на усклађивање образовних профила и прилагођавање потребама привреде у потпуности је усклађен са оперативним циљем. Развој и реформа образовног система у циљу је задовољења потреба тржишта рада у оквиру стратешког циља повећања продуктивности и квалитета рада путем развоја људских потенцијала у оквиру „Стратегије запошљавања“ Републике Српске од 2010. до 2014. године и стратешких праваца развоја науке и технологије РС.

Овим оперативним циљем је предвиђено да се у одређеној временској динамици, до краја стратешког периода, кроз сарадњу инститиција образовног система и институција тржишта рада, реформом образовног система

108

обезбиједи адекватан систем образовнања усклађен са потребама тржишта рада и развојних циљева Републике Српске. Секторкси циљ успостављања ефикасног система рада административне службе и унапрјеђење административних услуга је циљ који произилази из „Стратегије развоја локалне самоуправе“ у Републици Српској те „Стратегије обуке радника запослених у јединицама локалне управе“. „Стратегија развоја јавне управе“ је дефинасала мјере и активности које ће бити предузете у стратешком периоду с циљем повећања ефикасности јавне управе на нивоу Републике Српске. „Стратегија обуке радника запослених у јединицама локалне управе“ дефинише програмске мјере и активности на успостављању система обуке запослених у јединицама локалне самопураве. Реализацијом секторских циљева из стратегија виших нивоа, успостављањем јединствене базе података на нивоу Републике Српске и реализацојом секторског циља друштвеног развоја, оствариће се циљ повећања квалитета административних услуга.

Секторски циљеви: унапрјеђења спорта, културе, здравства, социјалне и дјечије заштите до 2015. године, те унапрјеђење спортске и културне инфраструктуре као и могућност бављења спортом и рекреацијом на начин да садржаји буду доступни свим грађанима Општине, у складу су са „Стратешким планом руралног развоја“ Републике Српске за период од 2009. до 2015. године, односно са стратешким циљем побољшања услова живота и увођења веће равноправности код остваривања прихода у руралној економији. Визија развоја руралних подручја Републике Српске се заснива на неколико битних елемената:

- Да квалитет живота становништва које живи у руралном подручју Републике Српске не заостаје за квалитетом живота становништва које живи у урбаном подручју.

- Рурална подручја,поред своје основне функције - простора за производњу хране ради задовољења прехрамбених потреба становништва- представљају витална и релaтивно привлачна мјеста за живот и рад, са могућношћу за развој разноврсних производних и услужних дјелатности у складу са локалним условима и потребама.

-Рурална подручја постају значајан фактор у укупним материјалним и друштвеним односима успостављањем чвршћих економских и инфраструктурних веза између села,већих насељених мјеста и градских подручја.

- Рурална подручја се релативно брзо прилагођавају привредним, друштвеним, техничким ,културним, еколошким и другим промјенама укчључујући и принцип тржишног привређивања.

- Посебан значај руралних подручја је у томе што се њиховим развојем одржава равнотежа између материјалног напретка, заштите животне средине и остваривања вишег степена друштвене стабилности руралних заједница.

109

Секторки циљ „Повећан ниво сигурности грађана и смањење кривичних дјела“ се у знатном дијелу наставља на циљеве „Омладинске политике“ Републике Српске. „Омладинска политика“ Републике Српске од 2010. до 2015. представља стратегију која обухвата стање већег броја области (образовање, запошљавање, стамбено збрињавање, слободно вријеме, и др) које су сфере интересовања младих. „Омладинска политика“ не представља само опште начело рјешавање потреба младих него и развија посебне програме и мјере које треба обезбиједити као и унапрјеђење статуса и позиције младих од 13 до 18 година старости. Остварење циља „Смањење криминалитета и повећање сигурности грађана“ биће постигнуто кроз усаглашеност са циљевима омладинске политике у дијелу који се односи на кривична дјела малоњетнх лица те активног учешћа шире друштвене зајенице.

План друштвеног развоја је усклађен са Ревидираном стратегијом Босне и Херцеговине за провођење Анекса VII Дејтонског мировног споразума, као и са оквирним програмом повратка избјеглица и расељених лица БиХ, за период од 2009. до 2014. године, који садржи динамички план завршетка процеса повратка у погледу стамбеног фонда и инфраструктуре за повратак избјеглих и расељених лица.

110

5.1.4 Програми, пројекти и мјере

План имплементације 2011 – 2015.

Сектор 1: Друштвени развој

Орјентациони период реализације

(динамика имплементације) Р. бр:

Пројекти / мјере Програм

Веза са стратешким

и секторским циљевима 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

Носиоци имплементације

Циљне групе (корисници)

1. Изградња сеоског дома у МЗ Лугови („Кућа пријатељства“)

Изградња сеоских домова

Стратешки циљ 1,

Секторски циљ 5

x x x x Општина Шамац Грађани мјесне

заједнице

2. Изградња сеоског дома

у МЗ Ново Село II





заједнице


у МЗ Ново Село





заједнице


у МЗ Турсиновац





заједнице

111










5. Реконструкција и

доградња сеоског дома у Брвнику




x

x

x

x

x Општина Шамац

Грађани мјесне заједнице

6. Изградња дома културе

у Обудовцу -



x Општина Шамац Грађани општине

Шамац


у МЗ Гребнице




x x x x x Општина Шамац Грађани мјесне

заједнице

8. Изградња сеоског дома у МЗ Горња Црквина




x x Општина Шамац Грађани мјесне

заједнице

112










9.

Реконструкција постојећег простора Општине са циљем

изградње нове сале за сједнице

-



x x x Општина Шамац

Грађани општине Шамац и

запослени у административној

служби

10.

Набавка нове рачунарске опреме за подршку повезивања локалне заједнице у интегрисану базу

података

-



x

x

Општина Шамац

Грађани општине Шамац

11. Набавка мамографа -



x x

Удружење жена „Шамац“

Шамац

Женска популација становника

општине Шамац

12.

Учење гестовног говора за популацију чујућих,

глувих и наглувих „Живимо заједно“

-



x x x

Удружење „Живимо

заједно“, са партнерима

Грађани општине са оштећеним

слухом

113










13. Изградња и стављање у функцију објекта

дјечије обданиште у Обудовцу

Изградња установа за

пред-школско и основно образо-вање са циљем побољ-шања

услова за наставу



x x x x Дјечије обданиште

„Радост“ Шамац, Општина

Дјеца предшколског

узраста од 1 до 6 година.

14. Изградња новог

школског објекта у МЗ Горња Црквина


пред-школско и основно образо-вање са циљем

побољшања услова за наставу



x x x x ОШ-а „Црквина“ Горња Црквина

Дјеца обухваћена деветогодишњим школовањем,

запослено особље, грађани

114










15. Опрема за стоматолошку службу

Развој стоматолошке службе



x x x x Дом здравља Шамац

Грађани Општине

16.

Реконструкција простора стоматологије и простора службе ХЕЗ-

е

Развој стомато-лошке службе



x x x Дом здравља

Шамац Грађани Општине

17. Акредитација тимова породичне медицине и

осталих служби -




Шамац Грађани Општине

18. Прилагођавање котла на економичнији начин

гријања – плин -




Шамац

Грађани Општине и сви запослени у Дому здравља

19.

Изградња објекта и дислокација рендген

одјељења и микробиолошке

службе

-




Шамац

Сви корисници а посебно они

којима је отежано одлазити у

удаљени објекат

115










20.

Изградња или адаптација адекватног простора за „Клуб

ветерана“

-



x x x Борачка

организација

Око 5.000 бораца на подручју Општине

21.

Унапрјеђење партнерства у систему социјалне заштите општине Шамац

Проширење облика

социјалне заштите



x x x x Центар за

социјани рад и СО Шамац

Основне и средње школе,полиција,ЦСР,невладине организације и координација одбора ЦСР Општине

22. Унапрјеђење социјалне укључености дјеце и

омладине

Проширење облика

социјалне заштите



x x x x Центар за

социјани рад и СО Шамац

Дјеца и омладина која живе у ризичним

условима развоја и привређивања

23. Aдаптација простора

Центра за социјани рад -




Грађани општине Шамац и запослени радници

116










24. Идентификација проблема и потреба

социјално искључених групa

- Стратешки циљ 1,


x Центар за социјани рад

Дуготрајно незапослена лица

25. Санација објекта за смјештај старих и обољелих лица

-



x x x x x Центар за

социјани рад Стара лица преко

65 година.


санација основне школе у Крушковом Пољу

Санација и реконструкц

ија подручних основних школа



x x Општина Шамац Дјеца у МЗ

Крушково Поље

27.

Реконструкција и санација:

школе,трибина и мини терена испред школе у

Баткуши





x x Општина Шамац Дјеца у МЗ Баткуша

117










28. Реконструкција и санација основне школе

у Гајевима





x x Општина Шамац Дјеца у МЗ Гајеви

29.

Реконструкција и санација основне школе

у Средњој Слатини





x x x Општина Шамац Дјеца у МЗ Средња

Слатина


санација основне школе у Обудовцу II





x x x Општина Шамац Дјеца у МЗ Обудовац II

31. Реконструкција и санација трибина у Горњој Црквини

Реконструкција и

санација спортских објеката



x x x Општина Шамац Грађани oпштине

Шамац

118











санација свлачионица у Шкарићу





x x x Општина Шамац Грађани oпштине

Шамац


санација свлачионица у Писарима





x x Општина Шамац Грађани oпштине

Шамац


санација свлачионица у Крушковом Пољу





x x x x Општина Шамац Грађани oпштине

Шамац

35.

Реконструкција и санација трибина и

свлачионица у Горњој Слатини






Шамац

119










36. Реконструкција и санација трибина у

Обудовцу





x x x x Општина Шамац Грађани oпштине Шамац

37.

Реконструкција и доградња трибина

стадиона ФК „Борац“ Шамац


санација стадиона

ФК „Борац“ Шамац



x

x

x

x Општина Шамац

Грађани oпштине Шамац

38.

Реконструкција и санација рукометног

игралишта са трибинама







Шамац

39. Изградња терена са пластичном травом







Шамац

120










40. Санација ограде око

стадиона






x x Општина Шамац Грађани oпштине

Шамац

41. Изградња фискултурне сале у средњој школи „Никола Тесла“ Шамац

-



x Општина Шамац Грађани oпштине

Шамац

42. Противминско

дјеловање на подручју општине Шамац

-



x x x x x Служба Цивилне заштите општине

Шамац


43.

Обнова стамбеног фонда и

инфраструктуре за повратнике на подручју


- Стратешки

циљ 1 x

Министарство за људска права и избјеглице БиХ,

Државна комисија за избјеглице и

расељена лица, општина Шамац

Повратници на подручје општине

Шамац

121










44.

Изградња спортско рекреативног полигона

у Доњој Слатини („Стара школа“)





x

x

x



45. „Дјеца вас моле, фудбал у школе“

-



x x x x x Општински

фудбалски савез

Ученици основних школа са подручја Општине (10 до 15

г.)

Орјентациони план имплементације пројеката,програма и мјера представља план који дефинише процијењен временски оквир реализације пројеката за период од 2011.до 2015. године.Пројекти су међусобно повезани јер су уврштени у програм руралног развоја Републике Српске и што се реализацојим једног пројекта подстиче имплементација низа других пројеката (изградња домова културе у мјесним заједницама, изградња и реконструкција школских објеката,здравствених и спортских установа). Највећи дио ових пројеката почиње са имплементацијом у 2011. години, а њихова имплементација ће допринијети остварењу Стратешког циља 1 и Секторском циљу 4 и 5 Сектора друштвеног развоја, Секторском циљу 1 и 4 Сектора заштите животне средине и Секторским циљевима 3 и 4 Сектора еконосмког развоја.

122

5.1.5 Процјена очекиваних исхода са индикаторима

Секторски циљеви Индикатори на

нивоу секторског циља

Индикатори на програмско-пројектном нивоу

1. До 2015. године повећан ниво сигурности грађана путем смањења броја кривичних дјела за 30% и деминирање преосталог контаминираног земљишта на подручју Општине површине 670 ха.

- Деминирано 670 ха земљишта. - До 2015. године

смањити број кривичних дијела за 500.

- Реализован пројекат „Против минско дјеловање на подручју општине Шамац“. - Едукација становништва о партнерском односу са СЈБ на откривању починилаца кривичних дјела.

2.До 2015. год. успостављен ефикасан систем рада административне службе с циљем унапрјеђења услуга и поједностављења процедура за пружање сервисних услуга кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената за 50%, те унапрјеђење техничке опремљености Општине.

- Смањен број необрађених предмета на годишњем нивоу за 20%. - Успостављен

систем анализе и контроле свих процеса у административној служби. - Извршено

евидентирањи 90 % имовине Општине те унапријеђено управљање истом

- Стручно оспособљено и едуковано 70% радника административне службе. - Урађено 90% анализа процеса у административној служби. - Успостављена 2 нова софтвера. - Технички увезан и успостављен јединствени систем личних података.

3.До 2015. године образовни профили прилагођени потребама привреде и створени материјални и кадровски предуслови за квалитетно одвијање васпитног и образовног процеса у предшколским и школским установама.

- У оквиру средње школе уведена 4 нова образовна профила. - Отворена 3 нова

објекта с циљем достизања квалитетнијег нивоа обазовања. - Смањење броја

незапослених за 400

-Уведена 2 нова образовна профила. -Изграђена фискултурна сала у средњој школи. -За 70% смањити одлив ученика у средњим школама.

4.Унапрјеђење обима и квалитета услуга у секторима здравства и социјалне заштите до 2015. године.

- Организован мобилни тим за пружање услуга у здравственом и социјалном сектору. - Отварање

објекта за пружање

- Набављен мамограф. - Опремљена стоматолошка служба и повећан број корисника стоматолошких услуга за 40%. -Изграђена и стављена у функцију 2 објекта за боравак

123

услуга старим и обољелим лицима. - Опремљена и

технички модернизована специјалистичка здравствена организација

социјално искључених група.

5. Унапрјеђен спортски и културни живот на подручју Општине кроз повећање броја културних и спортских садржаја за 30%.

- Повећати број особа које ће се бавити спортом за 180. - Изградити и

ставити у функцију 8 домова културе. - Повећати

финансијска средства која се издвајају за спорт и културу за 50%

-Изграђено и стављено у функцију 8 домова културе. -Изграђено и дограђено 15 нових спортских објеката. -Организована 4 сајма на годишњем нивоу.

124

5.1.6 Оквирна финансијска конструкција

Процјена финансирања из општинског буџета (у КМ)

Процијењено финансирање из осталих извора (у КМ)

Р. бр.

Веза са

стратешким циљевима

Пројекат / мјера

Процијењена вриједност пројекта/

мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна

предузећа и

установе

Приватни

извори

Развојне орг.

и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)

1. Стратешки циљ 1

Изградња сеоског дома у МЗ Лугови

„Кућа пријатељства“

250.000,00 23.750 23.750 23.750 95.000 30.000 125.000

2. Стратешки

циљ 1

Изградња сеоског дома у МЗ Ново

Село II 100.000,00 5.000 15.000 15.000 50.000 30.000 20.000


циљ 1

Изградња сеоског дома у МЗ Ново

Село 100.000,00 5.000 15.000 15.000 50.000 30.000 20.000


циљ 1

Изградња сеоског дома у МЗ Турсиновац

60.000,00 8.750 8.750 8.750 35.000 25.000


циљ 1

Реконструкција и доградња сеоског дома у Брвнику

50.000,00 8.000 8.000 8.000 40.000 10.000


циљ 1 Изградња дома

културе у Обудовцу 160.000,00 160.000 160.000


циљ 1 Изградња сеоског дома у МЗ Гребнице

125



Р. бр.

Веза са




мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 1

Изградња сеоског дома у МЗ Г. Црквина

88.000,00 29.000 29.000 58.000 30.000


циљ 1

Реконструкција постојећег простора Општине са циљем изградње нове сале

за сједнице

300.000,00 60.000 180.000 120.

000

10.

Стратешки циљ 1

Набавка нове рачунарске опреме

за подршку повезивања

локалне заједнице у интегрисану базу

података

25.000,00

7.500

7.500

15.000

10.000


циљ 1 Набавка мамографа 90.000,00 9.000 9.000 18.000 45.000 9.000 18.000


циљ 1

Учење гестовног говора за

популацију чујућих, глувих и наглувих „Живимо заједно“

6.000,00 2.000 2.000 2.000 6.000

126



Р. бр.

Веза са




мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


Изградња и стављање у

функцију објекта дјечије обданиште у

Обудовцу

96.000,00 9.600 9.600 9.600 38.400 30.000 10.

000

17.600


циљ 1

Изградња новог школског објекта у МЗ Горња Црквина

500.000,00 12.500 12.500 50.000 350.000 100.000


циљ 1

Опрема за стоматолошку

службу

70.000,00 3.500 3.500 14.000 35.000 21.000


циљ 1

Реконструкција простора

стоматологије и простора службе

ХЕЗ

61.210,00 4.080 12.242 30.605 18.363


циљ 1

Акредитација тимова породичне медицине и осталих

служби

40.000,00 6.000 20.000 20.000

127



Р. бр.

Веза са




мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


Прилагођавање котла на

економичнији начин гријања – плин

45.000,00 7.500 22.500 22.500


циљ 1

Изградња објекта и дислокација

рендген одјељења и микробиолошке

службе

600.000,00 20.000 60.000 540.000


циљ 1

Изградња или адаптација адекватног

простора за „Клуб ветерана“

18.000,00 1.800 1.800 1.800 5.400 12.600


циљ 1

Унапрјеђење партнерства у

систему социјалне заштите општине

Шамац

3.000,00 675 675 2.700 300


циљ 1

Унапрјеђење социјалне

укључености дјеце и омладине

50.000,00 1.250 1.250 5.000 45.000

128



Р. бр.

Веза са




мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 1

Aдаптација простора Центра за

социјани рад 50.000,00 3.000 3.500 10.000 40.000


циљ 1

Идентификација проблема и потреба

социјално искључених група


циљ 1

Санација објекта за смјештај старих и

обољелих 110.000,00 6.600 6.600 6.600 33.000 44.000 33.000


циљ 1

Реконструкција и санација основне

школе у Крушковом Пољу

25.000,00 6.500 6.500 13.000 12.000


циљ 1


школе,трибина и мини-терена испред школе у Баткуши

50.000,00 10.000 10.000 20.000 30.000


циљ 1

Реконструкција и санација основне школе у Гајевима

25.000,00 6.500 6.500 13.000 12.000

129



Р. бр.

Веза са




мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 1

Реконструкција и санација основне школе у Средњој

Слатини

25.000,00 4.500 4.500 13.000 12.000


циљ 1

Реконструкција и санација основне школе Обудовaц II

20.000,00 3.000 3.000 10.000 10.000


циљ 1

Реконструкција и санација трибина у Горњој Црквини

20.000,00 3.000 3.000 10.000 10.000


циљ 1

Реконструкција и санација

свлачионица у Шкарићу

15.000,00 1.500 1.500 2.000 5.000 10.000


циљ 1


свлачионица у Писарима

10.000,00 1.500 1.500 2.000 5.000 5.000


циљ 1


свлачионица у К. Пољу

50.000,00 15.000 8.000 8.000 40.000 10.000

130



Р. бр.

Веза са




мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 1



50.000,00 10.000 10.000 10.000

40.000 10.000


циљ 1

Реконструкција и санација трибина у

Обудовцу 30.000,00 5.000 5.000 20.000 10.000


циљ 1


стадиона ФК „Борац“

35.000,00 7.000 7.000 7.000 35.000


циљ 1


рукометног игралишта са трибинама

20.000,00 4.000 4.000 4.000 20.000


циљ 1 Изградња терена са пластичном травом

300.000,00 20.000 20.000 20.000

100.000 200.000


циљ 1 Санација ограде око

стадиона 20.000,00 6.000 7.000 7.000 20.000


циљ 1 Изградња

фискултурне сале у 200.000,00

130.

000 130.000

UNDP 70.

131



Р. бр.

Веза са




мјере 2011. 2012. 2013. укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)

средњој школи „Никола Тесла“

Шамац

000


циљ 1

Противминско дјеловање на

подручју општине Шамац

3.500.000,00 35.000 35.000 35.000

175.000 3.325.000


циљ 1


инфраструктуре за повратнике на


4.460.000,00

Фонд за

повратак БиХ

4.460.000


циљ 1

Изградња спортско- рекреативног

полигона у Доњој Слатини („Стара

школа“)

90.000,00 15.000

45.000 45.000


циљ 1 „Дјеца вас моле, фудбал у школе“

56.000,00 2.000 2.000 2.000 10.000 7.500 6.000

27.500

5.000

УКУПНО: 11.873.210,00 524.500 291.425 343. 505

1.704. 242

- 864. 205

- 9.000 16. 000

426. 163

3.583. 600

5.270. 000

132

У сектору друштвеног развоја за период од 2011. до 2015. године биће имплементирано 45 пројеката укупне вриjедности од 11.873.210,00 КМ, а учешће Општине је 1.704.242,00 КМ. Планом је предвиђено да ће из донаторских средстава бити обезбијеђено 3.583.600,00 КМ. Ова средства су несигурна и неизвјесна тако да би , уколико ова средства не би била обезбијеђена, реализација значајног дијела поројеката била доведена у питање. Оквирним програмом повратка избјеглица и расељених особа за период од 2009. до 2014. год. планирано је да се за општину Шамац у 2011. години издвоји 4.460.000 км за инфраструктуру и обнову стамбеног фонда. С обзиром на до сада издвојена средства, процјена је да је поменутим програмом планиран доста велики износ средстава, те да иста неће бити и остварена у 2011. години.

133

5.2 План локалног економског развоја


Секторски план економског развоја је формулисан на основу налаза социо-економске анализе, дефинисане визије развоја општине Шамац и дефинисаних стратешких циљева као и стратешке анализе снага, слабости, могућности и пријетњи у сектору економије.

Унутар утврђене визије видимо да се економски развој ослања на географску позицију и постојећу транспортну и индустријску инфраструктуру и пољопривредне ресурсе.

Док се визија, када је у питању економски развој, ослања на техничку инфраструкутру и ресурсе, стратешки циљ је усмјерен на привлачење инвеститора кроз развој повољног пословног окружења и ефикасну локалну администрацију.


- Повољан географски и климатски положај;

- Лука Шамац и близина луке Брчко;

- Путне комуникације; - Гранични прелаз; - Јефтина транспортна средства

(водени и жељезнички саобраћај);

- Пољопривредни потенцијал;

- Традиција бављења пољопривредом;

- Водени потенцијал; - Природни ресурси (шљунак и

пијесак);

- Изграђеност инфаструктурних објеката.

- Смањење индустријске производње;

- Непостојање прерађивачких капацитета и откупа пољопривредних производа;

- Плавно подручје;

- Несразмјеран увоз и извоз;

- Сложена процедура за почетак пословања;

- Компликован приступ фондовима за развој малих и средњих предузећа;

- Висок број незапослених;

- Неадекватна структура средњошколских профила за потребе привредне структуре;

- Велики број социјалних категорија становништва, РВИ, породица погинулих;

- Слаба повезаност постојећих МСП и непостојање институција за подршку МСП;

- Непостојање просторно- планске документације;

- Непостојање база података свих врста;

- Недовољна информисаност становништва о могућностима сеоског туризма;

- Застарјелост објеката за водоснабдијевање;

- Контаминација минама.


- Искориштавање постојећих индустријских капацитета;

- Пословна перцепција БиХ и Балкана;

- Политичко окружење;

134

- Ревитализација прерађивачких предузећа;

- Развој МСП кроз образовање и унапрјеђење кадрова;

- Рурални развој; - Потенцијално налазиште нафте; - Пројектовање и изградња

пословних и индустријских зона;

- Једноставна и лака преквалификација радне снаге;

- Искориштавање потенцијала у области ловног, риболовног, манифестационог, вјерског и др. облика туризма.

- Тренд драстичног пада локалне економије;

- Неповољна структура образовних профила;

- Одлазак младих и смањење популације;

- Старосна структура незапослених;

- Висока цијена ел.енергије и тел.услуга;

- Незаштићеност домаће производње;

- Елементарне непогоде, поплаве, град;

- Спор процес прихватања међународних стандарда и регулативе;

- Неријешен статус у друштвеној својини.

СИНТЕЗА SWOT АНАЛИЗЕ

Из SWOT анализе је могуће извући три генерална стратешка правца економског развоја општине Шамац.

СС стретегија подразумијева комбиновање снага и слабости, а СМ стратегије подразумијевају комбиновање снага и могућности идентификованих SWOT анализом.

Потенцијалне стратегије ослоњене на искориштавање идентификованих снага и могућности

СС Стратегија СМ Стратегије

Кориштење транспортне и индустријске инфраструктуре и пољопривредних ресурса за заустављање даљег пада индустријске производње и смањење незапослености

Кориштење транспортне и индустријске инфраструктуре за изградњу пословних и индустријских зона.

Кориштење постојећих пољопривредних ресурса за рурални развој

Транспорт и складиштење и постојећа индустријска инфраструктура као основа развоја

Географски положај на граници са Републиком Хрватском, добре путне комуникације, резвијена жељезничка инфраструктура, ријечна лука Шамац и близина луке Брчко што омогућава јефтин трансопрт роба, представљају добре предуслове за позиционирање Шамца као значајног транспортног и логистистичког центра у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Упркос географском положају и инфраструктурним предусловима који постоје у

135

дјелатности транспорта и складиштења, а које могу постати значајан фактор развоја локалне заједнице, даљни развој ове дјелатности зависи о стратешким одлукама и активностима ентитетског нивоа власти.

Поред транспортне и логистичке инфраструктуре, на подручју Општине постоји и значајна индустријска инфраструктура која је ван функције или је дјелимично у функцији.

Међутим, како је наведено у социо-економском прегледу, велики дио индустријског земљишта са изграђеном инфраструктуром припада државним предузећима чији правни статус још увијек није ријешен или није у функцији јер је по завршетку процеса приватизације привредни субјект престао са дјелатностима које је некад обављао. Општина Шамац, као институција локалне управе, нема надлежности над тим земљиштем и инсталираним капацитетима (земљиште је или у државном власништву и је у надлежности државних органа и институција или је у приватном власништву), што у значајној мјери отежава планирање привредних активности и смањује утицај локалне администрације на економски развој Општине.

Пријашњи развој идустријске инфраструктуре општине Шамац био је уско повезан са функционисањем транспортних капацитета инсталираних на подручју Општине. Без поновног стављања у функцију ових транспортних капацитета, опоравак прерађивачке индустрије ће се вјероватно одвијати успорено.

Општинска администрација треба да размотри све расположиве опције и могућности да утиче на што брже рјешавање статуса постојеће индустријске инфраструктуре која није у функцији.

Исто тако, општинска администрација мора да уложи додатне напоре и покрене иницијативе на активирању постојеће транспортне инфраструктуре (лука, жељезница, друмски саобраћај).

Пољопривреда

Општина Шамац је изразито пољопривредно подручје са дугом традицијом бављења пољопривредом и значајним земљишним потенцијалом за даљни развој пољопривредне дјелатности. Значај пољопривредне дјелатности за општину Шамац и њено становништво у смислу остваривања прихода се огледа и у подацима АПИФ-а и општинских одјељења о регистрованим пољопривредним газдинствима. Према подацима канцеларије АПИФ-а у Шамцу, закључно са 1.5.2010. године, укупно је било 1.504 регистрована пољопривредна газдинства на територији наше Општине која су уписана у РПГ . Према процјени Одјељења за привреду и друштвене дјелатности, општина Шамац има око 4.526 пољопривредних газдинстава која посједују пољопривредно и друго земљиште на којем се, у већој или мањој мјери, баве пољопривредном производњом. Ако се узму у обзир подаци општинских служби, видимо да приходи и економско благостање више од 12.000 становника Општине зависи од пољопривреде.

136

Највећи број пољопривредних газдинстава (њих 34%) има величину пољопривредног посједа од 1 до 3 ха. Величину посједа од 3 до 5 ха има 31 % газдинстава, а њих 27% је са посједом од 5 и више хектара. Само 8 % пољопривредних газдинстава има величину пољопривредног посједа од 1 ха и мање.

За даљњи развој пољопривреде је потребно ријешити проблеме везане за заштиту од поплава и временских непогода. Такђе је потребно уложити даљње напоре на деминирању минама контаминираног пољопривредног земљишта.

У даљњем развоју пољопривредне дјелатности посебну пажњу је потребно посветити:

• Са аспекта ресурса,односно обрадивог земљишта, треба се фокусирати на заштиту од поплава, заштиту од временских непогода, наводњавање, деминирање итд.

• Са аспекта капитала, треба се фокусирати на доступност кредитних средстава пољопривредним газдинстивма пошто им је,због високо ризичног профила, отежан приступ кредитним линијама комерцијалних банака.

• Са аспекта технологије, треба се фокусирати на доступност нових технологија пољопривредним газдинствима које ће омогућити већу продуктивност. Ово треба бити пропраћено омогућавањем додатне едукације и техничке помоћи пољопривредним газдинствима ради њиховог оспособљавања за наступ на отвореном тржишту.

• Са аспекта доступности тржишта, треба се фокусирати на подршку даљњем развоју земљорадничких задруга и унапрјеђењу њихове улоге у вертикалној интеграцији пољопривредне производње (снабдијевање пољопривредних произвођача репроматеријалима, маркетинг и пласман на тржиште итд).

Потенцијалне стратегије на бази елиминисања слабости

Просторни план

Полазна тачка у отклањању административних баријера развоју економије и приватног сектора у општини Шамац је дефинисање и усвајање просторног и регулационог плана. Простор је основни и најдрагоцјенији ресурс и „алат“ који посједује локална заједница и помоћу којег управља својим развојем. Због тога је нужно покренути израду новог просторног плана који ће интегрисати препоруке и смјернице развоја дефинисане овом стратегијом.

Подршка развоју МСП-а

SWOT анализом је идентификован сложен поступак регистровања привредне дјелатности, неповезан сектор МСП-а и неадекватна институционална подршка развоју МСП-а, те отежан приступ финансијским средствима.

137

Први корак је везан за унапрјеђење ефеикасности рада општинске администрације када су у питању процеси и процедуре које у неком аспекту утичу на рад привредних субјеката.

Други скуп интервенција се односи на активности развоја институционалне подршке развоју МСП-а и предузетништва на подручју Општине. Ово подразумијева јаче повезивање са постојећим институцијама са мандатом подршке развоја МСП-а и предузетништва као и изградњом институционалних капацитета на подручју Општине који могу одговорити овим изазовима.

Влада Републике Српске је 10. марта 2009. године усвојила Закон о подстицању развоја малих и средњих предузећа који уједно и дефинише циљеве од којих су минимално три (од 9 дефинисаних) релевантни за општину Шамац:

• Повећање броја пословних субјеката и новозапослених радника у овим предузећима;

• Организовање институција за подстицај развоја и стварање потребне инфраструктуре;

• Образовање за предузетништво и обука предузетника кроз редовно и допунско образовање;

Када кажемо да су ова три циља релевантна, под тим мислимо да општинска администрација може дјелимично или у потпуности утицати на имплементацију ових циљева. Остваривањем ових циљева би се директно утицало на отклањање SWOT анализом идентификованих слабости.

Међу институцијама које су задужене за имплементацију Стратегије, а које су дефинисане законом, су и општине и развојне агенције.

Позивајући се на ове одредбе закона, општина Шамац и административне службе би требало да уложе додатни напор у повезивању са постојећим развојним институцијама те да ојачау општинске капацитете за провођење стратегије РС и стратегије Општине.

Људски ресурси

Социо-економска анализа и SWOT анализа су идетификовали сљедеће проблеме када су у питању тржиште рада и људски ресурси:

• Велики број незапослених од којих је 80% дугорочно незапослено;

• Више од 1/3 свих незапослених су старији од 45 година и спадају у теже категорије за запошљавање;

• Преко 40% од укупног броја незапослених немају никакве квалификације (основна или мање од основне школе);

• Посебно ниска стопа економске активности становништва радне доби гдје је само 36% становника радне доби економски активно;

Из горе наведеног је очито да стратешки фокус Општине, када су у питању људски ресурси, мора бити фокусиран на економску активацију становништва

138

радне доби и кроз сарадњу са заводом за запошљавање и образовним институцијама омогућава додатне едукације и преквалификације за незапослене и економски неактивне.

Мимо тога, Општина, уз сарадњу са другим институцијама, треба да развија и подстиче програме самозапошљавања.

5.2.2 Развојни циљеви

Секторски циљеви из области економије су повезани и произилазе из стратешког циља број 2: “СТВАРАЊЕ ПРИВЛАЧНОГ ПОСЛОВНОГ ОКРУЖЕЊА КОЈИ СЕ ОГЛЕДА У РАЗВОЈУ ЛОКАЛНЕ ПРИВРЕДЕ И ПОВЕЋЕЊЕ ЕФИКАСНОСТИ ЈАВНЕ УПРАВЕ У ПОДРУЧЈУ ПРИВРЕДНИХ ДЈЕЛАТНОСТИ”.


� До краја 2015. године повећати број запослених за 1.000 радника у односу на постојеће стање.

Активности орјентисане на разовј пољопривреде, развој индустријских и прерађивачких капацитета и активирање транспортних капацитета би требало да резултирају отварањем 1.000 нових радних мјеста.

Даљњи развој пољопривреде кроз имплементацију пројеката производње хумуса, система за наводњавање, изградњу тржног центра, адаптацију и изградњу нових капацитета за производњу гљива, развој пчеларства, производњу јуница, створиће предуслове за отварање нових радних мјеста у дјелатности пољопривреде.

Имплементација предвиђених активности захтијева активно укључивање сектора и општинске административне службе. Неке од активности везане за развој пољопривреде су истовремено значајне и за остваривање секторског циља 4 и секторског циља 1.

Поред горе наведених пројеката, планиране су активности везане за пружање техничке и савјетодавне помоћи пољопривредним газдинствима.

Ове активности ће захтијевати ангажовање вањских ресурса и експерата.

За развој производних капацитета изузетан значај има и изградња физичке инфраструктуре и стварање услова за отварање нових радних мјеста.

Планиране активности за унапрјеђење физичке инфраструктуре за приватни сектор и производне капацитете односе се на уређење предузетничке и индустријске зоне и проширење пословног инкубатора.

� До 2012. унапријеђени и поједностављени сви процеси унутар Општине који се односе на услуге и пословање привредих субјеката и приватног сектора

Реализација секторског циља 2 ће се остварити и кроз реализацију програма, пројеката и мјера и других секторских циљева, без обзира на то што немамо ниједан конкретан програм, пројекат или мјеру за овај циљ.

139

� До краја 2015. године примијенити плански и нови организациони модел развоја пољопривреде усклађен са стандардима ЕУ

Реализацијом пројекта „Едукација пољопривредних произвођача о производњи хране у складу са стандардима Европске уније“ ће значајно допринијети реализацији овог секторског циља али ће истовремено и други програми, пројекти и мјере реализовани у оквиру других секторских циљева допринијети реализацији овог секторског циља.

Самом имплементацијом стратегије локалног економског развоја и активности у оквиру исте, доћи ће до побољшања планирања и увођења нових модела развоја пољопривреде на подручју наше Општине.

� Развој предузетништва и МСП-а

За развој предузетништва и малих и средњих предузећа, поред обезбјеђења физичке инфраструктуре, битно је и стварање и одржавање предузетничке климе и повољног пословног окружења.

Поред повољне предузетничке климе и повољног пословног окружења, неопходно је створити и јаку институционалну подршку.

Реализацијом пројеката из других сектора, а који се односе на инфраструктурни развој, допринијеће се развоју и унапрјеђењу предузетништва у малим и средњим предузећима.

Циљеви развоја у области економије


Веза са развојним циљевима у другим секторима

1. До краја 2015. године повећати број запослених за 1000 радника у односу на постојеће стање

Стварање привлачног пословног окружења које се огледа кроз развој локалне привреде и повећање ефикасности јавне управе у подручју привредних дјелатности

До 2015. године успостављен ефикасан систем рада административне службе с циљем унапрјеђења услуга и поједностављења процедура за пружање сервисних услуга кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената за 50%, те унапрјеђење техничке опремљености

2. До 2012. унапријеђени и поједностављени сви процеси унутар Општине који се односе на услуге и пословање привредих субјеката и приватног сектора


До 2015. године успостављен ефикасан систем рада административне службе с циљем унапрјеђења услуга и поједностављења процедура за пружање сервисних услуга кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената за 50%, те унапрјеђење техничке опремљености

140

3. До краја 2015. године примијенити плански и нови организациони модел развоја пољопривреде усклађен са стандардима ЕУ


Унапријеђено управљање и кориштење простора и пољопривредног земљишта до 2015. године

4. Развој предузетништва и МСП-а


Побољшање енергетске ефикасности до 2015. године.

5.2.3 Интеграција са стратешким документима виших нивоа:

Секторски циљеви који се односе на „Унапрјеђење управљања и кориштење простора и пољопривредног земљишта“, примјена планског модела развоја пољопривреде усклађеног са стандардима ЕУ су циљеви који су своје упориште нашли у „Стратешким плановима руралог развоја“ Републике Српске за период од 2009. до 2015. године, „Стратегији развоја пољопривреде“ до 2015. године, Акционим планом за реализацију циљева „Стратегије развоја сектора пољопривреде“ РС од 2007.до 2016.

Секторски циљеви економског развоја имају своје упориште и у документима виших стратегија,плановима и законскиом прописима. Унапријеђене и поједностављене процедуре свих процеса унутар општинске административне службе које се односе на пословање привредних субјеката и приватног сектора су у складу са „Секторским циљевима развоја индустрије“ Републике Српске за период од 2009. до 2013. године, „Стратегијом развоја локалне самуправе“ РС.

Такође, секторски циљ економског развоја који се односи на повећање броја запослених радника и секторски циљ „Развој предузетништва , малих и средњих предузећа“ имају своје упориште како у „Секторској стратегији развоја индустрије“ Републике Српске за период од 2009. до 2013. године, тако и у акционом плану развоја кластера у Републици Српској, те „Стратегији развоја малих и средњих предузећа“ Републике Српске за период од 2011. до 2013. године.

С обзиром на то да је у процедури доношења „Стратегија развоја“ Републике Српске, очекујемо да ће као интегрални документ објединити све до сада донесене стратегије на нивоу Републике Српске ( у свим областима-секторима) па и на нивоу локалних заједница са фокусом даљњег развоја и валоризације ресурса на подручју Републике Српске и Босне и Херцеговине.

141



Сектор 2: Економија




Веза са стратешким и секторским циљевима

2011. 2012. 2013. 2014. 2015.

Носиоци импле-

ментације


1.

Производња хумуса за пластеничку и

отворену пољопривредну производњу

-



x x

„САНТОС-ПРОМЕТ“ ДОО

ОБУДОВАЦ

Пољопривредни произвођачи на


2.

Систем за наводњавање„ кап по кап˝ у производњи

дувана типа “берлеј“

-



x x x ЗЗ „ОБУДОВАЦ“ Произвођачи дувана

типа „берлеј“

3. Адаптација фарме пилића у Брвнику

-



x x x ЗЗ „ОБУДОВАЦ“ Произвођачи пилића,

заинтересовани купци

4.

Изградња пољопривредно тржног центра

Обудовац

-



x x x ЗЗ „ОБУДОВАЦ“

Пољопривредни произвођачи на

подручју Обудовца и општине Шамац

5. Уређење

предузетничке зоне Шамац

-



x x x x Општина Шамац

Сви заинтересовани инвеститори

142







2011. 2012. 2013. 2014. 2015.


ментације


6. Пројектовање и развој индустријске зоне

Шамац

- Стратешки циљ 2


x

x

x

x

x


Сви заинтересовани инвеститори

7.

Изградња и адаптација постојећих објеката за производњу гљива на подручју Општине

-



x x Удружење гљиваара

Сви заинтересовани грађани

8. Набавка пчелињих друштава и опреме

-



x x Удружење пчелара

Грађани Општине

9. Селекциона производња

приплодних јуница -



x x x x Удружење фармера

Сви заинтересовани произвођачи

приплодне стоке

10.

Адаптација постојећих објеката за тов пилића, јунади и

свиња

-



x x x x Удружење фармера

Сви заинтересовани фармери

11. Производња

трикотажне робе и плетених артикала

Развиј свој мали бизнис уз подршку


x x x Удружење

привредника Сви заинтересовани

грађани

143







2011. 2012. 2013. 2014. 2015.


ментације


индустријских производа

Општине Секторски циљ 1

12. Сушење и откуп коже телеће и овчије

Развиј свој мали бизнис уз подршку Општине


Секторки циљ 1

x x x Удружење

привредника Сви заинтересовани

грађани

13.

Производња полипропилен везива

и рафије за виноградарство и

воћарство




x

x

„АДА Петрол“ СЦ Шамац

Сви заинтересовани грађани

14.

Проширење простора пословног инкубатора




x

x

x


Незапослени са бироа рада

15.

Обука пољ. произвођача о

производњи хране у складу са стандардима

ЕУ

Израдња стратегије руралног развоја

Стртатешки циљ 2


x x x x x

Општина,

Министратство пољопривреде

РС

Пољопривредници са подручја општине

Шамац

16.

Едукација становништва о

производњи здраве органске хране

Израдња стратегије руралног развоја





144







2011. 2012. 2013. 2014. 2015.


ментације


17. Модернизација електро-мреже у руралном подручју

Израда стратегије руралног развоја



x x x x x Општина Шамац


18. Модернизација путне инфраструктуре у руралном подручју

Израда стратегије руралног развоја





19.

Пројект обука и преквалификација

радне снаге

-



x

x

x

x

x

Општина,

Влада РС (Ресорна

министарства)

Незапослени грађани на подручју Општине, пријављени на бироу

рада

20. Линија за емајлирање -



x x „E Метал“ Шамац


21.

Израда пројектне документације за

топлификацију града

-



x

x

x

Становници на подручју града

Шамца

145







2011. 2012. 2013. 2014. 2015.


ментације


22. Пројект:30 лежаја сеоског туризма и промоција домаћих

аутохтоних производа

Развој туризма на подручју општине Шамац



x

x

x

x

Општина


23. Израда туристичке сигнализације

Развој туризма на подручју општине Шамац



x x x Општина Грађани општине

Шамац

Планом имплементације пројеката у сектору економског развоја планирано је да се имплементира укупно 23 пројекта. Највећи број пројеката су из области пољопривреде и представљају основу привредног развоја у наредном петогодишњем периоду. Кључни пројекти су Пројекат уређења предузетничке зоне и Пројекат развоја индустријске зоне. Реализацијом ова два пројекта доћи ће и до реализације неколико пројеката из других сектора. Реализацијом Пројекта уређења предузетничке зоне и пројектовањем и развојем индустријске зоне, доћи ће до реализације Стратешког циља 2 и Секторског циља 1 и 4 сектора Економског развоја. Пројекти из области модернизације инфраструктуре у руралним подручјима допринијеће остварењу Стратешког циља 1 и Секторског циља 4 и 5 сектора Друштвеног развоја, Секторског циља 1, 4 и 5 сектора Заштите животне средине, чиме ће се обезбиједити међусекторска интеграција. Пројекат обуке становништва о производњи здраве хране и пројекат Обука пољопривредних произвођача о производњи хране у складу са стандардима ЕУ су пројекти којима ће се остварити међуопштинска сарадња.

146

5.2.5 Процјена очекиваних исхода са индикаторима

Секторски циљеви Индикатори на нивоу секторског циља

Индикатори на програмско-пројектном нивоу

1. До краја 2015. године повећати број запослених за 1000 радника у односу на постојеће стање.

-У новим пословним и индустријским зонама отворено 10 нових предузећа са 300 запослених нових радника. - До краја 2015. године регистровано 2000 нових пољопривредних газдинстава са 200 нових радних мјеста. -Привучено 5 нових инвеститора у области туризма са 100 нових радних мјеста.

- Изграђена нова пословна зона са уређеним простором и инфраструктуром за 8 малих предузећа. - Изграђена индустријска зона са уређеним простором и инфраструктуром за 2 средња и већа предузећа. - Успостављен систем регистрације пољопривредних газдинстава те обезбијеђен услови за производњу на отвореном и затвореном простору за 150 пољопривредних газдинстава.

2. До 2012. унапријеђени и поједностављени сви процеси унутар Општине који се односе на услуге и пословање привредних субјеката и приватног сектора.

-Унапријеђене процедуре за добијање одобрења за рад привредних и приватних субјеката за 30 % -Успостављен систем анализе и контроле свих процеса у административној служби. -Извршено евидентирање 90 % имовине Општине те унапријеђено управљање истом.

- Успостављен јединствен систем регистра привредних субјеката. - Ажуриран постојећи и успостављени нови софтвери за праћење предмета у административној служби. - Кадровски и технички оспособљена административна служба са увезаним системом за праћење личних података. -Урађен правилник о систематизацији радних мјеста административне службе

3. До краја 2015. године примијенити плански и нови организациони модел развоја пољопривреде усклађен са стандардима ЕУ.

- До 2015. године едуковано и оспособљено 250 пољопривредних произвођача о производњи хране у складу са стандардима ЕУ. -Успостављени нови модели производње хране на отвореном за 500 пољопривредних газдинстава.

-Изграђено или адаптирано 10 објеката за производњу гљива. -Адаптирано и оспособљено 20 већ постојећих објеката за производњу јунећег,свињског и пилећег меса. -Организована производња хумуса за пластеничку призводњу и отворену пољопривредну производњу у 10 пољопривредних газдинстава.

147


- До краја 2015. године у изграђеним пословним и индустријској зони отворено 10 нових предузећа. - У оквиру надлежности административне службе успостављене стимулативне мјере (ослобађање плаћања такси и накнада до годину дана за новоотворена мала и средња предузећа)

-Инфраструктурно изграђена предузетничка зона. -Инфраструктурно изграђена индустријска зона. -Адаптација инкубатора. -Израђена просторно-планска документација. -Едуковано и преквалификовано 150 радника за призводњу плетеног намјештаја.

148




Р. бр:


циљем Пројект / мјера

Проције-њена врије-дност

пројекта/ мјере

2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна предузећа и

установе

Приватни извори

Развојне орг. и ИПА

фондови

Донатори

Остало (навести)


циљ 2

Производња хумуса за

пластеничку и отворену

пољопривредну производњу

150.000 75.000 45.000 30.000


циљ 2

Систем за наводњавање „кап по кап“ у производњи дувана типа „берлеј“

42.000 1.400 1.400 1.400 4.200 29.400 8.400


циљ 2

Адаптација фарме пилића „бројлера“ у

Брвнику

1.350.000 45.000 45.000 135.000 810.000 405.000


циљ 2

Изградња пољопривредн

ог тржног центра

172.500 11.500 11.500 34.500 51.750 86.250

149



Р. бр:





2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе



фондови

Донатори


Обудовац


циљ 2

Уређење предузетничке зоне Шамац

440.000 33.000 33.000 33.000 132.000 132.000 176.00

0


циљ 2

Пројектовање и развој

индустријске зоне Шамац

100.000 6.000 6.000 6.000 30.000 30.000 40.000


циљ 2

Изградња и адаптација постојећих објеката за производњу гљива на подручју општине Шамац

80.000 4.000 4.000 8.000 16.000 40.000 16.000


циљ 2

Набавка пчелињих друштава и опреме

50.000 2.500 2.500 5.000 10.000 25.000 10.000

150



Р. бр:





2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе



фондови

Донатори



циљ 2

Селекциона производња приплодних

јуница

280.000 7.000 7.000 28.000 56.000 168.000 28.000


циљ 2

Адаптација постојећих

објеката за тов пилића, јунади

и свиња

100.000 2.500 2.500 10.000 20.000 50.000 20.000


Производња трикотажне

робе и плетених артикала

индустријских производа

30.000 1.500 1.500 3.000 6.000 21.000


циљ 2

Сушење и откуп коже телеће и овчије

60.000 2.000 2.000 6.000 12.000 42.000

151



Р. бр:





2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе



фондови

Донатори



Производња полипропилен

везива и рафије за

виноградарство

250.000 12.500 12.500 25.000 125.000 75.

000

25.000


циљ 2

Проширење простора пословног инкубатора

50.000 3.000 3.500 10.000 15.000 25.000


циљ 2

Обука пољопривредних произвођача о производњи хране у складу

са стан-дардима ЕУ

100.000 100.000


циљ 2

Едукација становништва о производњи

здраве органске хране

21.000 3.500 3.500 10.500 10.500

152



Р. бр:





2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе



фондови

Донатори



циљ 1

Модернизација електро мреже у руралном подручју

100.000 2.000 2.000 2.000 10.000 30.000 60.000


циљ 1

Модернизација путне

ифраструктуре у руралном подручју

1.000.000 120.

000

120.

000 120.000 600.000 300.000 100.000


циљ 2

Обука и преквалификација радне снаге

16.000,00 1.600 1.600 1.600 8.000 8.000


циљ 2 Линија за

емајлирање 300.000,00 240.000 30.000 30.000


циљ 1

Израда пројектне

документације за

топлификацију града

230.000 38.500 115.000 115.

000

153



Р. бр:





2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе



фондови

Донатори



циљ 2

Пројект „30 лежаја сеоског туризма“ и промоција домaћих

аутохтоних произовда

60.000 1.500 1.500 6.000 42.000 12.000


циљ 2

Израда туристичке

сигнализације 30.000 2.000 2.000 6.000 24.000

УКУПНО: 5.011.500 176.

500

262.

500 289.000

1.186.

200 1.250.000

1.298.

250

75.

000 60.000 587.400

417.

250

117.

400 20.000

Укупна вриједност пројеката у сектору Економског развоја, а који се имплементирају у периоду од 2011. до 2015. године је 5.011.500,00 КМ; учешће Општине је 1.186,200,00 КМ, буџета Републике Српске 1.298.250,00 КМ, док су кредитна средства планирана у износу од 1.250.000,00 КМ. Извори финансирања су прилично реални што ствара гаранцију да ће исти бити и реализовани у планираном периоду.

154

5.3 План заштите и унапрјеђења животне средине



- Повољан географски положај општине Шамац.

- Повољни климатски услови, незагађена животна средина, без значајних загађивача.

- Природни потенцијал и ресурси, изворишта подземне питке воде, плодно пољопривредно земљиште, шумско земљиште, ливаде, пашњаци, разна дивљач и ендемско биље, пијесак , шљунак и др.

- Задовољавајуће стање путне мреже (инфраструктуре).

- Широк спектар биодиверзитета (разноликост флоре и фауне).

- Добра организованост ловачког друштва „Фазан“ – Шамац и спортско-риболовног друштва Шамац на пољу заштите и очувања околине, те институционална сарадња с Туристичком организацијом Шамац.

- Спремност локалне самоуправе за рјешавање проблема у области заштите и унапрјеђења околине.

- Огроман хидроенергетски потенцијал за развој спортско-рекреативних активности на постојећим ријекама.

- Искориштавање природног потенцијала (шуме, растиње, ливаде и ријеке) за активан одмор и лов на ситну и крупну дивљач.

- Централни парк у Шамцу је оаза мира и плућа града која прочишћавају ваздух, а исти даје удобну рекреативност за дјецу.

- Застарјела просторно-планска документација.

- Недостатак просторног плана Општине. - Значајне површине запуштеног и необрађеног земљишта.

- Девастација и деградација плодног земљишта и нарушавање биодиверзитета на природним водотоцима услијед неконтролисане експлоатације материјала.

- Подизање сточних фарми и других објеката у урбаним мјестима без адекватне контроле.

- Немогућност остварења инспекцијског надзора у области заштите околине (Општина нема свог инспектора заштите околине).

- Повећан интензитет бесправне изградње.

- Не постоји контрола (мониторинг) квалитета ваздуха, као ни мониторинг квалитета воде.

- Проблеми у збрињавању крутог отпада због неадекватности постојеће депоније смећа и неријешености локације за санитарну депонију.

- Велики број регистрованих дивљих депонија.

- Неријешено одлагање животињског отпада.

- Неизграђеност система заштитног одбрамбеног насипа уз ријеку Босну на потезу Шамац-Модрича.

- Недовољна институционална увезаност свих локалних субјеката у сфери могућих акција на плану заштите околине.

- Неизграђена свијест локалног становништва о заштити околине.

- Недовољна улагања локалне самоуправе у едукацију о питању заштите околине.

155

- Велики број септичких јама неусклађених са важећим правилником и неадекватним чишћењем.

- Неријешено питање загријавања града (приватне котловнице и пећи).


- Спремност локалне самоуправе за рјешавање проблема у области заштите и унапрјеђења околине.

- Изградња неопходних инфраструктурних и других објеката у подузетничким зонама.

- Међуопштинска, регионална и прекогранична сарадња на ширем плану (укључивање у ИПА фондове и кориштење других ЕУ фондова).

- Подизање нивоа институционалне сарадње са вишим нивоима власти, кроз реализацију заједничких пројеката.

- Реализација значајних пројеката у сфери изградње објеката, заштите вода и заштите од вода.

- Изградња регионалног одлагалишта отпада.

- Повољни услови незагађене околине за развој руралног, транзитног, излетничког туризма и др.

- Могућност развоја еко-културе и подизања свијести о заштити и унапрјеђењу околине.

- Проглашење дијела Општине заштићеним подручјем (заштићени крајолик).

- Огромно плавно подручје претворити у спортско-рекреативне терене.

- Терене поред ушћа Босне и традиционални „Кеј“ на ријеци Сави претворити у туристичке атракције.

- Недостатак интегрисаног и потенцијалног планирања развоја те низак ниво улагања у инфраструктурне објекте у ужем и ширем окружењу.

- Улазак земаља из окружења у европске интеграције и њихова укљученост у пројекте финансиране од стране ЕУ.

- Третман Општине као локалне заједнице од стране виших нивоа власти и међународне заједнице.

- Политичка нестабилност и дестимулирајућа законска регулатива.

- Инертност у доношењу законских и подзаконских аката и других прописа који регулишу ову област.

- Елементарне непогоде (град, поплаве, пожар и сл).

- Неблаговремено чишћење и одржавање површинских одводних канала.

- Недостатак извора финансирања.

- Загађивање околине и девастирање природног амбијента из ближег окружења.

- Неконтролисана експлоатација шљунка и пијеска.

- Дио подручја покривен заосталим минским пољима.

- Недовољан степен и спорост усвајања ЕУ и других међународних стандарда и прописа.

- Сезонска појава комараца. - Недостатак инспектора за заштиту животне средине.

- Незбрињавање медицинског отпада.

- Амброзија и кориштење угља (изазивају алергије респиратних органа).

156

Синтеза закључака социо-економске анализе и SWOT анализе са сектором заштите животне средине

Анализа идентификованих снага и слабости

SWOT анализа сектора животне средине указује да су природни ресурси (водни ресурси, земљиште, шуме, разноврстан биљни и животињски свијет) врло значајна развојна прилика општине Шамац. Огроман хидроенергетски потенцијал и шумски екосистеми представљају добре услове за остваривање спортско-рекреативних потреба становништва и за побољшање укупног квалитета живота. Од јачих страна може се истаћи и спремност локалне самоуправе за рјешавање проблема у сектору животне средине те активно дјеловање удружења грађана (ловци, риболовци).

Слабости Општине се огледају у недовољној сарадњи институција на локалном нивоу у провођењу активности у области заштите животне средине, непостојању инспекцијског надзора, те недостатку просторно-планске документације. Поред институционалних слабости, слабе стране Општине су и недовољно развијен систем водоснабдијевања и одвођења и пречишћавања отпадних вода, неријешен систем управљања отпадом, непостојање мониторинга квалитета ваздуха и вода и деградација земљишта.

Анализа идентификованих могућности и пријетњи

Као најзначајније прилике у области заштите животне средине могу се навести регионална и прекогранична сарадња и укључивање у развојне трендове, изградња регионалне санитарне депоније и развој различитих облика туризма. Прилика се види и у јачању еколошке свијести и сензибилирању јавности за проблеме у области животне средине.

Главне пријетње представљају недостатак интегрисаног и подстицајног планирања и развоја, спорост у доношењу законских и подзаконских аката и приближавању ЕУ стандардима, као и уска надлежност Општине у области заштите животне средине.

Из SWOT анализе произилазе 3 главна правца развоја Општине у области заштите животне средине:

� Израда просторно-планске документације

С бзиром на то да Република Српска има донесен Просторни план, потребно је да Општина изради и донесе документе просторног уређења у складу са Одлуком о провођењу Просторног плана Републике Српске и осталом законском регулативом из области просторног и урбанистичког планирања.

157

� Развој различитих облика туризма (спортски, ловно-риболовни, излетнички)

Повољни климатски услови и богатство простора Општине природним ресурсима као што су водни ресурси, пољопривредно и шумско земљиште, присуство разне дивљачи и ендемичних биљака, представља кључни и квалитетни темељ да се промишљеним управљањем осигура жељени развој туризма. Иако општина Шамац има велики потенцијал за развој различитих облика туризма, постоје бројне сметње које се морају отклонити. То се прије свега односи на минираност дијела Општине, присуство великог броја депонија, деградираност земљишта, те загађеност водотока. Стога, неопходно је предузети активности како би се првенствено заштитила животна средина, а затим на адекватан начин искористили потенцијали које она пружа за развој туризма.

� Инфраструктурна изградња

С бзиром на то да је инфраструктурна опремљеност далеко од задовољавајућег нивоа, Општина у наредном периоду мора подузети активности у сврху побољшања инфраструктуре, што укључује ширење водоснабдјевачке мреже, изградњу канализационог система и пречистача за отпадне воде, те унапрјеђење система управљања отпадом.

5.3.2 Развојни циљеви Секторски циљеви из области заштите животне средине су повезани и произилазе из стратешког циља број 3: “ПРОСТОРНО, ПЛАНСКИ И ИНФРАСТРУКТУРНО ИЗГРАЂЕНА ОПШТИНА СА ИЗРАЖЕНОМ БРИГОМ ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ”.

План развоја у области животне средине обухвата пројекте који треба да буду имплементирани у периоду од 5 година (средњорочни период) и који ће тиме допринијети остварењу дефинисаних секторских циљева. Секорски циљеви, програми и пројекти су произашли из визије и циљева развоја Општине као и из потреба рјешавања проблема у области животне средине, а у сагласности са другим плановима/стратегијама како на локалном нивоу тако и на вишим нивоима.


� Унапријеђено управљање и кориштење простора и пољопривредног земљишта до 2015. године.

У структури површине општине Шамац доминира пољопривредно земљиште са 14.623 ха или 79,62%, док шумско земљиште заузима површину од 1.908 ха (10,3% ) и изграђено земљиште 1.835 ха (9,99%). Неправилне активности у

158

простору доводе до деградације земљишта и воде, а самим тим и до смањења флоре и фауне. Као посљедица деградације пољопривредног земљишта, смањена је његова продуктивност, а све више расте загађење воде и ваздуха, смањује се квалитет хране и погоршава здравље људи, али и других живих организама у екосистему.

Главни облици деградације земљишта огледају се у: екстензивном карактеру кориштења пољопривредног земљишта и неконтролисаном употребом пестицида, непланској изградњи објеката, нерационалном експлоатацијом пијеска и шљунка итд. Општина има просторно-планску документацију из 1979. и 1980. године која је застарјела. С обзиром на то да Република Српска има Просторни план, Општина треба да изради документе просторног уређења у складу са Одлуком о провођењу Просторног плана РС и осталом законском регулативом из области просторног и урбанистичког планирања.

Програми и пројекти који се планирају реализовати у сврху остварења овог циља су усмјерени на израду: просторно-планске документације, утврђивања површине земљишта, уређења зелених површина и паркинг-простора, уређења простора баре „Тишина“ и „Јекића ровова“, те изградњу и уређење зоне спорта и рекреације.

� До краја 2015. године формирана адекватна претоварна станица, уклоњене дивље депоније и започете активности на селективном прикупљању отпада.

Иако постоје неопходни законски предуслови за успостављање интегралног система управљања отпадом, услијед бројних других проблема у овој области, систем управљања отпадом на подручју Општине није на задовољавајућем нивоу. Посебно је изражен проблем неконтролисаног одлагања отпада, што за посљедицу има стварање великог броја депонија. Комплетан простор Општине није покривен организованим прикупљањем отпада. Досадашња инвестирања у изградњу и одржавање депоније отпада су мала с обзиром на проблеме и количину отпада коју треба збринути.

У сврху унапрјеђења стања у овој области, програми и пројекти који се планирају реализовати су фокусирани на: формирање претоварне станице, уклањање и санирање дивљих депонија и селективно прикупљање отпада.

� До 2015. године санирани и изграђени водоводни системи и изграђен пречистач за отпадне воде.

Систем водоснабдијевања, прикупљања те одвођења и третмана отпадних вода далеко је од задовољавајућег нивоа.

Системом водоснабдијевања обухваћен је урбани дио општине Шамац. Мрежа система за водоснабдијевање је стара и у лошем стању (са честим пуцањем цијеви) што доводи до губитака воде. Водоснабдијевање становништва у осталим дијеловима Општине је неравномјерно, отежано и незадовољавајуће

159

тако да за водоснабдијевање становништво користи вјештачки ископане бунаре.

Постојећа канализациона мрежа покрива централно урбано подручје Општине док насеља на периферији и у предграђима немају канализационе системе. Прикупљање отпадних вода се обавља претежно помоћу „септичких јама“ или локално изграђених канализационих система са директним испустима у најближи водоток. Општина нема постројење за пречишћавање отпадних вода.

Програми и пројекти који би требало да буду реализовани у сврху остваривања овог циља су усмјерени на: санацију постојеће водоводне мреже, проширење водоводне мреже и изградњу водоторња, изградњу пречистача за отпадне воде и утврђивање зона санитарне заштите изворишта.

� Ревитализовани и заштићени објекти културно-историјског наслијеђа до 2015. године.

Заштита културно-историјског и природног наслијеђа, као сегмент друштвене надградње, на простору Општине институционализована је путем Завода за заштиту културно-историјског и природног наслијеђа Републике Српске.

У послијератном периоду установе (културна баштина) које је требало заштити, на простору Општине, су готово у потпуности уништене.

Програми и пројекти који треба да буду реализовани у сврху остварења овог циља, а у сарадњи са горе поменутим Заводом, су фокусирани на израду програма ревитализацвије и заштите објеката културно-историјског наслијеђа и реконструкцију и санацију објеката културно-историјског наслијеђа.

� Побољшана енергетска ефикасност до 2015. године.

У погледу могућег утицаја на животну средину, енергетски сектор је један од кључних како на локалном, тако и на глобалном нивоу. Ефекте изазване нерационалним кориштењем енергије могуће је смањити једино заједничким дјеловањем. Због тога, као и због чињенице да ће расти потрошња енергије по становнику, морају се пронаћи што чистији енергетски извори, а само кориштење енергије ће се морати рационализовати, посебно у подручју индивидуалне потрошње и услуга, организације градова, саобраћајном сектору, те у стамбеном подручју.

Програм и пројекти које Општина планира да реализује у сврху остварења овог циља, усмјерни су на термичку заштиту објеката са изградњом инфраструктуре за побољшање енергетске ефикасности.

160

Циљеви развоја у области животне средине


Веза са развојним циљевима у другим

секторима

1. Унапријеђено управљање и кориштење простора и пољопривредног земљишта до 2015. године

Просторно, плански и инфраструктурно изграђена Општина са израженом бригом за заштиту животне средине

- До краја 2015. године примијенити плански и нови организациони модел развоја пољопривреде усклађен са стандардима ЕУ.

- До 2015. године повећан ниво сигурности грађана путем смањења броја кривичних дјела за 30% и деминирање преосталог контаминираног земљишта на подручју Општине површине 670 хa.

2. До краја 2015. године формирана адекватна претоварна станица, уклоњене дивље депоније и започете активности на селективном прикупљању отпада


- До краја 2015. године примијенити плански и нови организациони модел развоја пољопривреде усклађен са стандардима ЕУ

3. До 2015. године санирани и изграђени водоводни системи и изграђен пречистач за отпадне воде


4. Ревитализовани и заштићени објекти културно-историјског наслијеђа до 2015. године


Унапријеђен спортски и културни живот на подручју Општине кроз повећање броја културних и спортских садржаја за 30%.

5. Побољшана енергетска ефикасност до 2015. године


Развој предузетништва и МСП-а

161

5.3.3 Интеграција са стратешким документима виших новоа:

Када говоримо о стратешким документима виших новоа, онда у области заштите животне средине трербамо истаћи стратешки документ из области животне средине на нивоу Босне и Херцеговине „Акциони план заштите животне средине“ (НЕАП БИХ).

Приоритетне области НЕАП-а су:

• Водни ресурси / отпадне воде;

• Одржив развој руралних подручја;

• Управљање животном средином (информациони систем, интегрално планирање, едукација);

• Заштита билошке и пејзажне разноликости;

• Отпад/ управљање отпадом;

• Привреда/одрживи развој привреде;

• Јавно здравље и

• Деминирање

Секторски циљ 2 и 3 су повезани са приоритетном облашћу „Водни ресурси/отпадне воде“ и облашћу „Отпад и управљање отпадом“.

Секторски циљ 1 има своје упориште у Стратешком документу „Просторни план“ Републике Српске до 2015. године и „Стратешком плану руралног развоја“ Републике Српске од 2010. до 2015. године. На нивоу Републике Српске не постоји цјеловит документ стратешког значаја који се бави заштитом животне средине него је ова област обухваћена парцијално кроз друге документе.

Просторни план Репуиблике Српске до 2015. године дефинише више општих и појединачних циљева заштите животне средине од којих су неки у директој вези са Секторским циљем 1 и 5 и то: унапрјеђење управљања и кориштење простора и пољопривредног земљишта, побољшање енергетске ефикасности.

„Стратешки план руралног развоја“ Републике Српксе од 2010.до 2015. године је документ који се у својим дијеловима дотиче и дефинише област животне средине као на примјер: Побољшање услова живота и увођење веће разноликости код остваривања прихода у руралној економији и у специфичном циљу 3.1. Изградња и одржавање сеоске инфраструктуре у директној је вези са Стратешким циљем 1 и Секторским циљевима 1, 2, и 3.

Потенцијална међуопштинска сарадња се огледа у:

-Изградњи заједничке депоније отпада ( у сарадњи са општином Модрича, Градачац, Орашје, Оџак, Доњи Жабар и Вукосавље);

162

-Уређење обале-корита ријеке Босне ( у сарадњи са општином Модрича и Оџак);

-Заједничким међуопштинским програмима едукације становништва у области животне средине ( у сарадњи са општинама Модрича, Градачац, Орашје, Оџак, Доњи Жабар и Вукосавље);

-Заједничким међуопштинским програмима уништавања глодара и третирања комараца ( у сараднји са општинама: Модрича, Градачац, Орашје, Доњи Жабар,Оџак и Вукосавље)

163



Сектор 3: Заштита животне средине


(динамика имплементације) Р. бр: Пројекти / мјере Програм

Веза са стратешким и секторским циљевима 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.


ментације

Циљне групе

(корисни-ци)

1. Пројекат о напуштеном земљишту

Утврђивање површина земљишта

Стратешки циљ: 3 , секторски циљ: 1

x

Удружење за екологију,

фонд за заштиту животне средине


2.

Едукација грађана о правима и

обавезама из области заштите животне средине

Едукација грађана


x x x

Удружење за екологију, општина Шамац,


3. Израда просторног плана Oпштине

Израда просторно – планске

документације


x x Општина Шамац

Власници и

корисници простора

4. Израда ревизије

постурбанистичког плана





Власници и


5.

Израда зонинг плана са ревизијом постојећих

регулационих планова





Власници и


164







ментације



6. Уређење паркинг-

простора

Уређење локација паркинг-

простора са зеленим

површинама


x x x x x

Општина Шамац,Удружење „БОРС“ –

Шамац,


7. Уређење зелених

површина

Уређење локација паркинг-



Стратешки циљ: 3,

секторски циљ: 1

x x x x x

Општина Шамац,Удружење „БОРС“ –

Шамац,


8. Пројекат уређења

старог православног гробља у Шамцу

Уређење гробaља на подручју



x x x

Општина Шамац,Комун

ално предузеће


9. Пројекат новог православног

гробља у Шамцу





x x x




10.

Уређење гробаља по мјесним

заједницама на подручју Oпштине




x x x x x




Уређење

Стратешки

Општина

Грађани

165







ментације



11. Изградња градске мртвачнице

гробaља на подручју


циљ: 3, секторски циљ: 1

x x x Шамац,Комунално

предузеће

oпштине Шамац

12. Изградња претоварне станице отпада

Унапрјеђење система

управљања отпадом




13. Уклањање дивљих депонија и санација







14. Селективно

прикупљање отпада







15.

Термичка заштита објеката са изградњом

инфраструктуре за побољшање енергетске ефикасности

Побољшање енергетске ефикасности


секторски циљ:5

x x x x x

Одјељење за прос. уређ. и стамбено- комуналне послове Општине, општина Шамац


166







ментације



16. Пројекат санације

постојеће водоводне мреже

Санација постојеће водоводне мреже и изградња водоторња



x x x x JП „Водовод и канализација“

Шамац

Становници

насељеног мјеста Шамац

17. Прoјекат изградње

водоторња


Стратешки циљ:3,



Шамац



18. Пројекат проширења водоводне мреже





Шамац



19.

Утврђивање зона санитарне заштите

изворишта

Заштитa изворишта


x x x JП „Водовод и канализација“

Шамац


167







ментације



20. Изградња

пречистача за отпадне воде

Изградња канализационе

мреже и пречистача за отпадне воде

Стратешки циљ: 3 , секторски циљ:3

x x x x x JП „Водовод и канализација“

Шамац


21.

Пројекат реконструкције и санације зграде старе библиотеке

Ревитализација и заштита објеката

културно – историјског наслијеђа



x x

Општина Шамац, Завод за заштиту споменика и културног блага


22.

Мјера: Реконструкција

машинске и електро опреме на постојећим бунарима Б-1

(пумпе, мотори)

Програм одржавања водоводне мреже




Шамац


23.

Мјера: Замјена хидрофорских посуда на ПС „Водовод“





Шамац


24. Мјера: Замјена

хлоринатора на ПС „Водовод“




x JП „Водовод и канализација“

Шамац


168







ментације




мјерних гарнитура (цца 2000 комада)





Шамац


26. Мјера:Реконструкција пумпне станице

ПС-1





Шамац


27.

Мјера:Уградња пужне пумпе (треће) на пумпној станици

ПС-2





Шамац


28.

Мјера: Извођење површинске заштите на ПС-1; ПС-2; ППС „Рудине“; “Дуга“;

ПС „Водовод“


Стратешки циљ:3 ,


x x x

JП „Водовод и канализација“

Шамац

Становници насељеног мјеста Шамац

29.

Мјера:Чишћење сливника и таложника у фекалним и оборинским

канализацијама

Редовно одржавање

канализационог система



x x x x


Шамац

Становници насељеног мјеста Шамац

169







ментације



30. Изградња фекалног колектора у насељу

„Дуга“


мртеже и пречистача за отпадне воде


секторски

циљ:3

x x


Шамац

Становници насељеног мјеста

Шамац

31.

ЛОТТ 1: Изградња марине за бродице и чамце са платоoм и

паркинг прост.

Израда зоне спорта и

рекреације „Кеј“ са

марином за чамце и бродице



x x x x

Општина Шамац,

Предузеће за управљање марином


32.

ЛОТТ 2: Изградња полузатвореног

базена за купање са зеленим







x x x x




33.

ЛОТТ 3: Изградња просторне цјелине

зоне спорта и рекреације






x x x x




170







ментације



34.

ЛОТТ 4: Изградња и уређење просторне цјелине за отворено

купалиште






x x x x




35.

Мјера: Уређење ријечног корита и заштита обале ријеке Босне

Уређење корита ријеке

Босне



x x x x x

Агенциуја за воде и

Предузеће за одржавање

корита ријеке Босне


36.

Уређење баре „Тишина“ за

спортски риболов и рекреацију

Уређење простора баре „Тишина“ и вјештачког

језера „Јекића ров“



x x x x x

Општина Шамац, спортско риболовно друштво Шамац


37.

Уређење вјештачког језера „Јекића ров“ за спортски

риболов и рекреацију





x x x x x

Општина Шамац, спортско риболовно друштво Шамац


171







ментације



38. Мјера: Уништавање инсеката – комараца

на подручју Општине

Уништавање инсеката, глодара и корова



x

x

x

x

x



39. Мјера: Уништавање свих врста глодара






40. Мјерa: уништавање

амброзије на подручју општине



x x x x x

Удружење за здрав живот и

екологију свијести Шамац


У сектору Заштите животне средине планирано је да се имплементирају пројекти,програми и мјере који ће допринијети реализацији Стратешког циља 1 , Стратешког циља 2 и Стратешког циља 3. Пројекат израде просторног плана Општине, изградња нове и санација постојеће водоводне мреже те пројекат изградње фекалног колектора су пројекти који ће допринијети реализацији Секторског циља 1, сектора Економског развоја, секторски циљ 1, 3 Сектора заштите животне средине.Реализацијом пројекта- мјере „Уређење ријечног корита и заштита обале ријеке Босне“, мјера „Уништавање инсеката-комараца,глодара и амброзије“ су пројекти и мјере чијом реализацијом ће бити остварена међуопштинска сарадња. Значај ових пројеката и остварење међуопштинске сарадње је у томе што су пројекти извјеснији за реализацију и што је већи ефекат уложених средстава.

172

5.3.5 Процјена очекиваних исхода и индикатора

Секторски циљеви Индикатори на нивоу секторског циља

Индикатори на програмско-пројектном

нивоу

1. Унапријеђено управљање и кориштење простора и пољопривредног земљишта до 2015.

-До краја 2015.године дефинисана комплетна просторно планска документација.

-Израђен локални еколошки план. -Уређена бара „Тишина“ и „Јекића ров“. -Очишћено 20 км канласке мреже. - Уређено 10 хектара напуштеног земљишта.

2. До краја 2015. године формирана адекватна претоварна станица, уклоњене двије дивље депоније и започете активности на селективном прикупљању отпада.

- До краја 2015. године изграђена претоварна станица отпада. -Смањено одлагање отпада и појава дивљих депонија за 70%. -70% територије Општине покривено селективним прикуипљањем отпада.

-Саниране двије дивље депоније. -Санирано 20 микро дивљих депонија. -Инфраструктурно уређен простор за претоварну станицу. -Обезбијеђена опрема за селективно прикупљање отпада на 30 локација (јавне установе)


-40% становништва Општине прикључено на систем водо-снабдијевања и снабдјевено хигијенски исправном водом за пиће. -40% становништва прикљу-чено на систем прикупљања и третмана отпадних вода.

-Изграђен водоторањ. -Утврђено 10 зона санитарне заштите изворишта. -Израђен пречистач за отпадне воде. - Изграђен фекални колектор у насељу „Дуга“ Шамац

4.Ревитализовати и заштитити објекте културно-историјског наслијеђа до 2015. године.

- До 2015. године ревитализована 4 објекта културно-историјског наслијеђа.

- Санирана 2 објекта културно-историјског наслијеђа. - Успостављен регистар објеката културно -историјског наслијеђа и културних добара.

5.Побољшање енергетске ефикасности до 2015. године.

- У акта административне службе предвиђене под-стицајне мјере израде термичке изолације на објектима за становање. -Термички изоловано 200 објеката. -Израђена пројектно- техничка док. за топлифи-кацију града.

-Уз примјену подстицајних мјера изграђена термичка заштита за 200 објеката.

173




Р. бр

Веза са

стратешким

циљем/циљевима

Пројект / мјера

Проције-њена

вриједност

пројекта/мјере (У КМ)

2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 3

Пројекат о напуштеном земљишту

15.000,00 15.000 15.000


циљ 3

Едукација грађана о правима и

обавезама из области заштите животне средине

6.500,00 2.000 2.000 2.500 6.500


циљ 3 Израда просторног плана Oпштине

95.000,00 32.500 32.500 65.000 30.000


циљ 3

Израда ревизије постурбанистичког

плана 75.000,00 22.500 22.500 45.000 30.000


циљ 3

Израда „Зонинг плана“ са ревизијом

постојећих регулационих

планова

135.000,00 52.500 52.500 105.000 30.000


циљ 3 Уређење паркинг

простора 45.000,00 9.000 9.000 9.000 45.000


циљ 3 Уређење зелених

површина 42.000,00 8.400 8.400 8.400 42.000

174



Р. бр

Веза са







2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


Пројекат уређења старог православног гробља у Шамцу

20.000,00 6.000 7.000 7.000 20.000


циљ 3

Пројекат новог православног

гробља у Шамцу 135.000,00 36.000 36.000 36.000 108.000

27. 000


циљ 3

Уређење гробаља по мјесним

заједницама 150.000,00 15.000 15.000 15.000 75.000

75. 000


Изградња градске мртвачнице

120.000,00 40.000 40.000 120.000


циљ 3

Изградња претоварне станице

отпада 270.000,00 6.750 6.750 6.750 27.000

243.000


циљ 3 Уклањање дивљих депонија и санација

210.000,00 26.250 26.250 26.250 105.000 105.000


циљ 3 Селективно

прикупљање отпада 130.000,00 2.600 2.600 2.600 13.000

117.000


циљ 3


инфраструктуре за побољшање енергетске ефикасности

320.000,00 12.800 12.800 12.800 64.000 64.000 192.000

175



Р. бр

Веза са







2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


Пројекат санације постојеће водоводне

мреже

503.100,00

251. 550

251.550


циљ 3 Прoјекат изградње

водоторња 1.180.000,0

0 590.000 590.000


циљ 3 Пројекат проширења водоводне мреже

2.156.900,00

1.078. 450

1.078.450


циљ 3


изворишта 75.000,00 10.000 10.000 10.000 30.000 15.000 30.000


циљ 3

Изградња пречистача за отпадне воде

2.500.000,00 100.000 100.000 100.000 500.000 1.250. 000

750.000


Пројекат реконструкције и санације зграде старе библиотеке

110.000,00 5.500 5.500 11.000 99.000


циљ 3

Мјера: Реконструкција

машинске и електро опреме на постојећим бунарима Б-1


50.000,00 5.000 5.000 5.000 25.000 25.000


циљ 3

Мјера: Замјена хидрофорских посуда на ПС „Водовод“

15.000,00 1.500 1.500 1.500 7.500 7.500

176



Р. бр

Веза са







2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 3

Мјера: Замјена хлоринатора на ПС

„Водовод“ 8.000,00 4.000 4.000 4.000


циљ 3

Мјера: Замјена мјерних гарнитура (цца 2000 ком)

160.000,00 16.000 16.000 16.000 80.000 80.000


циљ 3

Мјера:Реконструкција пумпне станице

ПС-1 80.000,00 40.000 40.000 40.000


циљ 3

Мјера:Уградња пужне пумпе (треће) на пумпној станици

ПС-2

60.000,00 30.000 30.000 30.000


циљ 3

Мјера: Извођење површинске заштите на ПС-1; ПС-2; ППС „Рудине“; “Дуга“;

ПС „Водовод“

20.000,00 6.000 7.000 7.000 20.000


циљ 3

Мјера:Чишћење сливника и таложника у фекалним и оборинским

канализацијама

60.000,00 15.000 15.000 60.000

177



Р. бр

Веза са







2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 3

Изградња фекалног колектора у насељу „Дуга“ – Шамац

25.000,00 6.000 6.500 12.500 12.500


циљ 3

ЛОТТ 1: Изградња марине за бродице и чамце са платоом и паркинг простором

3.510.000,00

87.750 87.750 351.000 3.159.

000


циљ 3

ЛОТТ 2: Изградња полузатвореног

базена за купање са зеленим


2.019.150,00

50.479 50.479 201.915 1.817.235


циљ 3

ЛОТТ 3: Изградња просторне цјелине

зоне спорта и рекреације

2.890.000,00

72.250 72.250 289.000 2.601.000


циљ 3

ЛОТТ 4: Изградња и уређење просторне цјелине за отворено

купалиште

2.200.000,00

55.000 55.000 220.000 1.980.000


циљ 3

Мјера: Уређење ријечног корита и заштита обале ријеке Босне

1.200.000,00

12.000 12.000 12.000 48.000 1.152.000

178



Р. бр

Веза са







2011. 2012. 2013. Укупно

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ

Јавна


установе

Приватни

извори


и ИПА

фондови

Донатори

Остало

(навести)


циљ 3

Уређење баре „Тишина“ за

спортски риболов и рекреацију

75.000,00 7.500 7.500 7.500 37.500 37. 500


циљ 3

Уређење вјештачког језера „Јекића ров“ за спортски

риболов и рекреацију

55.000,00 5.500 5.500 5.500 27.500 27. 500


циљ 3

Мјера: Уништавање инсеката – комараца на подручју Општине

250.000,00 50.000 50.000 50.000 250.000


циљ 3 Мјера: Уништавање свих врста глодара

125.000,00 25.000 25.000 25.000 125.000


циљ 3

Мјерa: уништавање амброзије на

подручју Општине 110.000,00 13.200 13.200 13.200 66.000

44. 000

УКУПНО: 21.205.650 428. 000

857. 979

816. 479

3.291. 415

3.170.000

1.306.000

- 214. 000

- 12.227. 235

- 997. 000

У Сектору заштите животне средине планирано је да се у периоду од 2011. до 2015. године имплементира укупно 40 пројеката чија укупна вриједност износи 21.205.650,00 КМ; учешће Општине је 3.291.415 ,00 КМ. Податак да је планирано да се из развојних и ИПА програма обезбиједи 12.227.235,00 КМ, говори да та средства чине више од 50% планираних средстава те да ће се морати учинити додатни напори како би се пројекти кандидовали, урадили квалитетно а самим тим и остварили.

179

6. OПЕРАТИВНИ ДИО 6.1 Акциони план за пројекте који се имплементираjу у првој години

Акциони план за 2011. годину

Основне информације за праћење Редни број:

Пројекти/мјере Веза са

програмом

Веза са стратешким и секторским циљевима Инидикатори

Трајање

(од-до)


Вриједност пројекта

Сектор 1: Економски развој

1. Систем за наводњавање „кап

по кап“ у производњи дувана типа „берлеј“


Секторски циљ 1 2011 – 2013. ЗЗ „ОБУДОВАЦ“ 14.000

2. Уређење предузетничке

зоне Шамац -


Секторски циљ 1 2011 – 2014. Општина Шамац 110.000

3. Пројектовање и развој

индустријске зоне Шамац -



4. Производња полипропилен

везива и рафије за виноградарство

Развиј свој мали бизнис уз

подршку Општине


Секторски циљ 1 2011 – 2012.

„АДА Петрол“ СЦ Шамац

125.000

5. Модернизација електро

мреже у руралном подручју

Изградња стратегије руралног развоја



6. Модернизација путне

ифраструктуре у руралном подручју




7. Обука и преквалификација

радне снаге -



Општина Шамац, Влада РС (Ресорна

министарства)

3.200

8. Линија за емајлирање - Стратешки циљ 2


„E Метал“ Шамац

150.000

180




програмом


Трајање

(од-до)



9. Производња хумуса за пластеничку и отворену пољопривр. производњу



„САНТОС-ПРОМЕТ“ ДОО

ОБУДОВАЦ

75.000

10.

Обука пољопривредних произвођача о производњи

хране у складу са стандардима ЕУ




Општина Шамац, Министарство

пољопривреде РС 20.000


11. Изградња сеоског дома у МЗ

Лугови („Кућа пријатељства“)





Ново Село II Изградња

сеоских домова




Ново Село Изградња





Турсиновац Изградња




15. Реконструкција и доградња сеоског дома у Брвнику




16. Изградња дома културе у

Обудовцу Изградња



Секторски циљ 5 2011. Општина Шамац 160.000


Гребнице Изградња



Секторски циљ 5 2011. Општина Шамац


Горња Црквина Изградња




19. Набавка нове рачунарске

опреме за подршку повезивања локалне



181




програмом


Трајање

(од-до)



заједнице у интегрисану базу података

20. Набавка мамографа - Стратешки циљ 1


Удружење жена „Шамац“

45.000

21. Учење гестовног говора за

популацију чујућих, глувих и наглувих „Живимо заједно“



Удружење „Живимо

заједно“, са партнерима

2.000

22. Изградња и стављање у функцију објекта дјечије обданиште у Обудовцу


предшколско и основно

образовање са циљем

побољшања услова за наставу



Дјечије обданиште

„Радост“ Шамац, општина Шамац

24.000

23. Изградња или адаптација адекватног простора за

„Клуб ветерана“ -



Борачка организација

6.000

24. Идентификација проблема и потреба соц. искључених

група -


Секторски циљ 4 2011.

Центар за социјани рад

25. Санација објекта за смјештај старих и обољелих лица



Центар за социјани рад

22.000

26.

Реконструкција и санација: школе,трибина и мини терена испред школе у

Баткуши

Санација и реконструкција

подручних основних школа



182




програмом


Трајање

(од-до)



27. Реконструкција и санација основне школе у Гајевима

Санација и реконструкција

подручних основних школа



2011 – 2012.


12.500

28. Реконструкција и санација свлачионица у Шкарићу

Реконструкција и санација спортских објеката



29. Реконструкција и санација свлачионица у Писарима




30. Реконструкција и санација свлачионица у Крушковом

Пољу




31. Реконструкција и санација трибина и свлачионица у

Горњој Слатини




32. Реконструкција и доградња

трибина стадиона ФК „Борац“

Реконструкција и санација стадиона ФК

„Борац“ Шамац



33. Реконструкција и санација рукометног игралишта са

трибинама





183




програмом


Трајање

(од-до)



34. Изградња терена са пластичном травом





35. Санација ограде око

стадиона





36. Изградња фискултурне сале у средњој школи „Никола

Тесла“ Шамац -


Секторски циљ 5 2011. Општина Шамац 200.000

37.

Противминско дјеловање на подручју општине Шамац



Служба Цивилне заштите општине

Шамац 700.000

38.

Обнова стамбеног фонда и инфраструктуре за

повратнике на подручју општине Шамац


2011.

Министарство за људска права и избјеглице БиХ,

Државна комисија за избјеглице и

расељене особе и општина Шамац

4.460.000

39. «Дјеца вас моле, фудбал у

школе» -



Општински фудбалски савез, општина Шамац

56.000

Сектор 3: Екологија

40. Мјерa: Уништавање

амброзије на подручју Општине




Удружење за здрав живот и

екологију свијести Шамац

22.000

184




програмом


Трајање

(од-до)



41. Пројекат о напуштеном

земљишту

Утврђивање површина земљишта

Стратешки циљ3 Секторски циљ 1

2011.

Удружење за екологију, фонд

за заштиту животне средине

15.000

42. Едукација грађана о правима

и обавезама из области заштите животне средине

Едукација грађана



Удружење за екологију,

општина Шамац, 2.000

43. Израда просторног плана

Општине





44. Уређење паркинг простора

Уређење локација паркинг






Удружење„БОРС“ –Шамац,

9.000

45. Уређење зелених површина

Уређење локација паркинг






Удружење„БОРС“ –Шамац,

8.400

46. Пројекат уређења старог православног гробља у

Шамцу





Општина Шамац, Комунално предузеће

6.000

47. Пројекат новог православног

гробља у Шамцу





Општина Шамац,Комуналн

о предузеће 45.000

185




програмом


Трајање

(од-до)



48.

Уређење гробаља по мјесним заједницама на

подручју Општине





Општина Шамац,Комуналн

о предузеће 30.000

49. Изградња претоварне

станице отпада





50. Уклањање дивљих депонија

и санација





51. Селективно прикупљање

отпада





52.


инфраструктуре за побољшање енергетске

ефикасности

Побољшање енергетске ефикасности



Одјељење за прос. уређ. и стамбено- комуналне послове Општине,

општина Шамац

64.000

53.

Мјера: Уређење ријечног корита и заштита обале

ријеке Босне

Уређење корита ријеке

Босне



2011 – 2015.

Агенција за воде и Предузеће за одржавање

корита ријеке Босне

242.400

186




програмом


Трајање

(од-до)



54.

Уређење баре „Тишина“ за спортски риболов и

рекреацију





2011 – 2015.

Општина Шамац, Спортско риболовно

друштво Шамац

15.000

55. Уређење вјештачког језера „Јекића ров“ за спортски риболов и рекреацију

Уређење простора

„Бара“ Тишина и вјештачког језера Јекића

ров



Општина Шамац, Спортско риболовно

друштво Шамац

11.000

56. Мјера: Уништавање

инсеката – комараца - на подручју Општине




57. Мјера: Уништавање свих

врста глодара




58. Утврђивање зона санитарне

заштите изворишта Заштитa

изворишта




Шамац

25.000

59. Изградња пречистача за

отпадне воде


мреже и пречистача за отпадне воде




Шамац

500.000

187




програмом


Трајање

(од-до)



60.

Мјера: Реконструкција машинске и електро опреме на постојећим бунарима Б-1






Шамац

10.000


хидрофорских посуда на ПС „Водовод“





Шамац

3.000

62. Мјера: Замјена хлоринатора

на ПС „Водовод“



Секторски циљ 3 2011.


Шамац

8.000

63. Мјера: Замјена мјерних гарнитура (цца 2000)





Шамац

32.000

64.

Мјера: Извођење површинске заштите на ПС-1; ПС-2; ППС „Рудине“; “Дуга“; ПС „Водовод“





Шамац

6.000

65. Пројекат санације постојеће

водоводне мреже





Шамац

125.775

188




програмом


Трајање

(од-до)



66. Прoјекат изградње

водоторња





Шамац

295.000

67. Пројекат проширења водоводне мреже





Шамац

539.225

У току 2011. године планирано је да се имплементира укупно 67 пројеката од чега 63 пројекта и 4 мјере. Број пројеката који се имплементирају у првој години чини готово једну половину од укупног броја пројеката који се имплементирају у пет година. Разлог оваквом стању је прије свега у томе што су неки пројекти већ започели са имплементацијом у 2010. години у оквиру Програма руралног развоја Републике Српске, с једне стране, и са друге стране зато што је значајан број пројеката планиран да се имплементира у току цијелог планског периода.

189

6.2 Детаљан финансијски план за пројекте који се имплментирају у 2011. години Финансирање из осталих извора

Р.број

Веза са стратешким циљем/ циљевима


Укупна проције-њена врије-дност

пројекта

Укупна вриједност пројекта за 2011. годину

Буџет Опш-тине 2011.

Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне

организације и

ИПА фондови

Донатори

Остало

(назначити)

Сектор 1: Економски развој


циљ 2

Систем за наводњавање „кап по кап“ у производњи

дувана типа „берлеј“

42.000 14.000 1.400 9.800 2.800


циљ 2

Уређење предузетничке зоне

Шамац 440.000 110.000 33.000 33.000 44.000


циљ 2 Пројектовање и развој

инд. зоне Шамац 100.000 20.000 6.000 6.000 8.000


циљ 2

Производња полипропилен везива и

рафије за виноградарство

250.000 125.000 12.500 62.500 37.500 12.500


циљ 1

Модернизација електро мреже у руралном

подручју 100.000 20.000 2.000 6.000 12.000


циљ 1

Модернизација путне ифраструктуре у

руралном подручју 1.000.000 200.000 120.000 60.000 20.000


циљ 2

Обука и преквалификација

радне снаге 16.000 3.200 1.600 1.600

8. Стратешки Линија за емајлирање 300.000,00 150.000 120.000 15.000 15.000

190

Финансирање из осталих извора

Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало


циљ 2


циљ 2

Производња хумуса за пластеничку и отворену пољо. производњу

150.000 75.000 37.500 22.500 15.000

10 Стратешки

циљ 2

Обука пољопривредних произвођача о

производњи хране у складу са стандардима

ЕУ

100.000

20.000

20.000



циљ 1

Изградња сеоског дома у МЗ Лугови-„Кућа пријатељства“

250.000,00 62.500 23.750 7.500 31.250


циљ 1 Изградња сеоског дома

у МЗ Ново Село II 100.000,00 17.500 5.000 7.500 5.000



у МЗ Ново Село 100.000,00 17.500 5.000 7.500 5.000



у МЗ Турсиновац 60.000,00 15.000 8.750 6.250


циљ 1

Реконструкција и доградња сеоског дома

у Брвнику 50.000,00 10.000 8.000 2.000


циљ 1

Изградња дома културе у Обудовцу

800.000,00 160.000 160.000

191


Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало




у МЗ Гребнице


циљ 1 Изградња сеоског дома у МЗ Горња Црквина

88.000,00 44.000 29.000 15.000


циљ 1

Набавка нове рачунарске опреме за подршку повезивањa локалне заједнице у интегрисану базу

података

25.000,00 12.500 7.500 5.000


циљ 1 Набавка мамографа 90.000,00 45.000 9.000 22.500 4.500 9.000


циљ 1

Учење гестовног говора за популацију чујућих, глувих и наглувих „Живимо

заједно“

6.000,00 2.000 2.000


циљ 1 Изградња дјечијег

обданишта у Обудовцу 96.000,00 24.000 9.600 7.500 2.500 4.400


циљ 1

Изградња или адаптација адекватног простора за „Клуб

ветерана“

18.000,00 6.000 1.800 4.200


циљ 1

Идентификација проблема и потреба

социјално искључених група

192


Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало



циљ 1

Санација објекта за смјештај старих и обољелих лица

110.000,00

22.000 6.600 8.800 6.600


циљ 1


школе,трибина и мини терена у Баткуши

50.000,00 25.000 10.000 15.000


циљ 1

Реконструкција и санација основне школе у Гајевима

25.000,00 12.500 6.500 6.000

28


Реконструкција и санација свлачионица

у Шкарићу

15.000,00

4.830

1.500

3.330


циљ 1


у Писарима 10.000,00 4.000 1.500 2.500


циљ 1


у К. Пољу 50.000,00 17.500 15.000 2.500


циљ 1



50.000,00 12.500 10.000 2.500

193


Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало



циљ 1


стадиона ФК „Борац“ 35.000,00 7.000 7.000


циљ 1

Реконструкција и санација рукометног

игралишта са трибинама

20.000,00 4.000 4.000


циљ 1 Изградња терена са пластичном травом

300.000,00

60.000 20.000 40.000


циљ 1

Санација ограде око стадиона фк „Борац“

Шамац 20.000,00 6.000 6.000


циљ 1

Изградња фискултурне сале у средњој школи „Никола Тесла“ Шамац

200.000,00

200.000 130.00

0 70.000

37


Противминско дјеловање на подручју

Општине

3.500.000,00

700.000

35.000

665.000


циљ 1


инфраструктуре за повратнике на

подручју Општине

4.460.000 4.460.000 4.460.000


циљ 1 „Дјеца вас моле, фуббал у школе“

56.000 11.200 2.000 1.500 1.200 5.500 1.000

194


Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало


Сектор 3: Екологија


циљ 3

Мјерa: Уништавање амброзије на подручју

Општине 110.000,00 22.000 13.200 8.800


циљ 3 Пројекат о напуштеном

земљишту 15.000,00 15.000 15.000


циљ 3

Едукација грађана о правима и обавезама из области заштите животне средине

6.500,00 2.000 2.000


циљ 3 Израда просторног плана Општине

95.000,00 47.500 32.500 15.000


циљ 3 Уређење паркинг

простора 45.000,00 9.000 9.000


циљ 3 Уређење зелених

површина 42.000,00 8.400 8.400


циљ 3

Пројекат уређења старог православног гробља у Шамцу

20.000,00 6.000 6.000


циљ 3

Пројекат новог православног гробља у

Шамцу 135.000,00 45.000 36.000 9.000


циљ 3 Уређење гробаља по мјесним заједницама

150.000,00 30.000 15.000 15.000

195


Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало



циљ 3 Изградња претоварне

станице отпада 270.000,00 67.500 6.750 60.750


циљ 3 Уклањање дивљих депонија и санација

210.000,00

52.500 26.250 26.250


циљ 3 Селективно

прикупљање отпада 130.000,0

0 26.000 2.600 23.400


циљ 3

Термичка заштита објеката са изградњом инфраструктуре за

побољшање енергетске ефикасности

320.000,00

64.000 12.800 12.800 38.400


циљ 3

Мјера: Уређење ријечног корита и

заштита обале ријеке Босне

1.200.000,00

242.400 12.000 230.400


циљ 3

Уређење баре „Тишина“ за спортски риболов и рекреацију

75.000,00 15.000 7.500 7.500


циљ 3

Уређење вјештачког језера „Јекића ров“ за спортски риболов и

рекреацију

55.000,00 11.000 5.500 5.500


циљ 3

Мјера: Уништавање инсеката – комараца - на подручју Општине

250.000,00 50.000 50.000

196


Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало



циљ 3

Мјера: Уништавање свих врста глодара

125.000,00 25.000 25.000


циљ 3


изворишта 75.000,00 25.000 10.000 5.000 10.000


циљ 3 Изградња пречистача

за отпадне воде 2.500.000,

00 500.000 100.000 250.000 150.000


циљ 3

Мјера: Реконструкција машинске и електро опреме на постојећим бунарима Б-1 (пумпе,

мотори)

50.000,00 10.000 5.000 5.000

61


Мјера: Замјена хидрофорских посуда

на ПС „Водовод“ 15.000,00 3.000 1.500 1.500


циљ 3

Мјера: Замјена хлоринатора на ПС

„Водовод“ 8.000,00 8.000 4.000 4.000


циљ 3

Мјера: Замјена мјерних гарнитура (цца

2000) 160.000,00 32.000 16.000 16.000

197


Р.број




пројекта



Кредит

Буџет РС

Буџет БиХ


установе


Развојне



Донатори

Остало



циљ 3

Мјера: Извођење површинске заштите на ПС-1; ПС-2; ППС

„Рудине“; “Дуга“; ПС „Водовод“

20.000,00 6.000 6.000


циљ 3

Пројекат санације постојеће водоводне

мреже 503.100,00 125.775 62.887,5 62.887,5


циљ 3 Прoјекат изградње

водоторња

1.180.000,

00 295.000 147.500 147.500


циљ 3 Пројекат проширења водоводне мреже

2.156.900,

00 539.225

269.612,5

269.612,5

УКУПНО У 2011: 8.970.830,00 КМ 23.003.500,

00 8.982.030,

00

1.129. 000,00

950.000, 00

280.680, 00

37.500, 00

48.000, 00

83.500, 00

701.300,00 82.050,00 5.670.000,

00

Годишњи план имплементације Интегрисане стратегије развоја Општине представља основу за израду годишњих планова и програма рада као и за припрему годишњег плана буџета општине Шамац за 2011 годину.

198

7. ПЛАН ОРГАНИЗАЦИОНИХ И ЉУДСКИХ КАПАЦИТЕТА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ

Реализација Стратегије развоја је велики изазов за јединицу локалне самоуправе. Степен и квалитет реализације стратегије, као збир свих појединачно реализованих пројеката и мјера, јасно ће показати колико је јединица локалне самоуправе близу или далеко од остваривања дефинисаних стратешких циљева и визије развоја Општине. За успјешну реализацију Стратегије развоја потребно је прилагодити постојеће или успоставити нове организационе структуре и обезбиједити одговарајуће људске капацитете те јасно дефинисати кључни оперативни механизам за управљање развојем. Задатак тог механизма је свакодневно старање о реализацији стратегије као цјелине и сваког пројекта појединачно, координација свих активности и актера промоције, припреме и покретања пројеката, извођења, праћења, извјештавања до иницирања ажурирања стратегије.

Интегрисана стратегија развоја Општине обједињује све секторе који су у надлежности локалних власти, као и све актере и заинтересоване стране на координисан начин. Укључивањем свих питања којима се бави једна општина у једну свеобухватну стратегију отварају се могућности за креирање синергије, додатних вриједности и иновативности кроз међусекторску сарадњу. Стога је важно навести да је, поред ефикасне успоставе и функционисања, структура за планирање развоја као и структура која ће пратити провођење стратешких докумената, веома значајно јачање свеукупне координације унутар општинске администрације у процесу имплементације стратегије. Поред тога, неопходно је осигурати да провођење стратегије буде подржано од стране социо-економских партнера у Општини. Свако од њих треба да буде значајнија улога у имплементацији, обезбјеђивању финансијских средстава, те у праћењу и вредновању.

Постојеће стање и организацијске претпоставке за имплементацију стратегије

Скупштина општине има кључну улогу у разматрању извјештаја о реализацији стратешких докумената Општине, укључујући и Стратегију развоја као водећег стратешког документа Општине, који треба да представља основу за креирање и доношење свих осталих развојних политика и приоритета Општине.

Начелник Општине има кључну улогу у операционизацији и имплементацији стратегије развоја путем успостављања јасних механизама и дефинисања одговорности одјељења у погледу имплементације дијелова стратегије из њихове надлежности, те обезбјеђивања свеукупне координације.

199

Структура општинске администрације је приказана сљедећим органиграмом:

Административна служба Општине припрема програм развоја Општине те просторне, урбанистичке и планове спровођења, буџет и завршни рачун, те се стара о задовољавању одређених потреба грађана у областима комуналних дјелатности, културе, образовања, спорта, здравствене и социјалне заштите, цивилне заштите, информисања, занатства, туризма и угоститељства. Административна служба има кључну улогу у изради, координацији и реализацији, праћењу, извјештавању и ажурирању Стратегије развоја, с циљем континуираног унапрјеђења квалитета живота грађана Општине. Административна служба општине Шамац састоји се од Службе Начелника, Службе за локално-економски развој, пољопривреду и село, те четири одјељења.

У оквиру наведена четири одјељења образују се одсјеци. Послови и задужења која постојећа одјељења обављају из области планирања и управљања локалним развојем су сљедећи:

Одјељење за привреду и друштвене дјелатности

Одјељење за просторно уређење

и стамбено комуналне послове

Одјељење за финансије

Служба за локално економски развој, пољопривреду и

село

ОДСЈЕК ЗА ПРИВРЕДУ:

1. Шеф одсјека за привреду и послове привредног развоја

1. Самостални стручни сарадник за просторно уређење, урбанизам и грађење

1. Начелник одјељења за финансије

1. Шеф службе за локално-економски развој, пољопривреду и село

АДМИНИСТРАТИВНА СЛУЖБА НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ

ОДЈЕЉЕЊЕ ЗА ОПШТУ УПРАВУ

СЛУЖБЕ НАЧЕЛНИК

А ОПШТИНЕ

ОДЈЕЉЕЊА ЗА ПРИВРЕДУ И ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТ

И

ОДЈЕЉЕЊА ЗА ПРОСТОРНО УРЕЂЕЊЕ И СТАМБЕНО-КОМУНАЛНЕ ПОСЛОВЕ

ОДЈЕЉЕЊА ЗА

ФИНАНСИЈЕ

СЛУЖБА ЗА ЛОКАЛНИ

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ,

ПОЉОПРИВРЕ

ДУ И СЕЛО

200

2. Самостални стручни сарадник за послове локално економског развоја и стратешког планирања

2. Виши стручни сарадник за просторно уређење, урбанизам и грађење

2. Шеф одсјека за буџет

2. Замјеник шефа службе за локално економски развој, пољопривреду и село

3. Виши стручни сарадник за послове мале привреде, запошљавања и нормативно правне послове

3. Самостални стручни сарадник за комуналне дјелатности и стамбене послове

3. Самостални стручни сарадник за локално економски развој

4. Стручни сарадник за послове мале привреде

4. Виши стручни сарадник за комуналне дјелатности и стамбене послове

ОДСЈЕК ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И РАЗВОЈ СЕЛА

5. Шеф одсјека за пољопривреду и развој села

5. Самостални стручни сарадник за обнову и развој

6. Самостални стручни сарадник за послове праћења пољопривреде, шумарства, водопривреде, лова, риболова и ветеринарства

Као што се у приложеној табели може видјети, позиција „самостални стручни сарадник за послове локално-економског развоја и стратешког планирања“ у свом опису послова има и активности које се односе на стратешко планирање. Ова позиција је конципирана у оквиру Одјељења за привреду и друштвене дјелатности али није везана за остала одјељења која су саставни дио

201

општинске администрације и као таква није директно везана за праћење и координацију ипмплементације стратегије развоја.

У погледу прикупљања, обраде и ажурирања података за планирање и праћење развоја, нико од запослених у оквиру општинске администрације није задужен искључиво за ову област, нити постоји свеобухватна база података неопходних за планирање и праћење развоја, већ општинске службе појединачно прикупљају податке за своје потребе и у складу са својим специфичним форматима. Овакав процес прикупљања и ажурирања података није дирекно усмјерен ка праћењу и оцјењивању прогреса у имплементацији стратегије развоја.

Када је у питању особље унутар наведених одјељена и одсјека, које у својим описима послова има, између осталих, и задужења у области планирања и имплементације Стратегије развоја, ситуација је сљедећа:


Одјељење за просторно уређење и стамбено комуналне послове



село

Правилником о организацији и систематизацији послова, предвиђено је шест радних мјеста, од којих су попуњена три:

Правилником о организацији и систематизацији послова, предвиђено је пет радних мјеста, од којих је попуњено пет:

Правилником о организацији и систематизацији послова, предвиђена су два радна мјеста, од којих је попуњено два:

Правилником о организацији и систематизацији послова, предвиђена су три радниа мјеста, од којих су попуњена три:

1. Виши стручни сарадник за послове мале привреде, запошљавања и нормативно-правне послове

1. Самостални стручни сарадник за просторно уређење, урбанизам и грађење

1. Начелник одјељења за финансије

1. Шеф службе за локално економски развој, пољопривреду и село

2. Стручни сарадник за послове мале привреде

2. Виши стручни сарадник за просторно уређење, урбанизам и грађење

2. Шеф одсјека за буџет

2. Замјеник шефа службе за локално економски развој, пољопривреду и село

3. Самостални стручни сарадник за послове праћења пољопривреде,

3. Самостални стручни сарадник за комуналне дјелатности и

3. Самостални стручни сарадник за локално економски развој

202


Одјељење за просторно уређење и стамбено комуналне послове



село

шумарства, водопривреде, лова, риболова и ветеринарства

стамбене послове

4. Виши стручни сарадник за комуналне дјелатности и стамбене послове

5. Самостални стручни сарадник за обнову и развој

Иако је одговорност за имплементацију стратегије развоја подијељена између неколико општинских функција, ово задужење није експлицитно дефинисано и хоризонтално усклађено између релевантних развојних сектора. У склопу општинске администрације не постоји особа/одјељење која се бави стратешким планирањем нити системском координацијом имплементације Стратегије, већ само особа која се, између осталог, бави планирањем економског развоја. Описи послова и радних задатака радних мјеста којим би припадали и дијелови послова из стратешког планирања нису прецизно нити јасно дефинисани па самим тим није могуће ни дефинисати јасну улогу, обавезу и одговорност радника који раде на тим радним мјестима.

Општинска администрација већ има искуства са припремом и имплементацијом различитих пројеката који су усмјерени ка побољшању квалитета живота грађана. Ипак је неопходно успоставити јачу везу између приоритета који су препознати као значајни за дугорочни развој заједнице и њихове досљедне припреме и имплементације кроз пројекте дефинисане у оквиру сектора економског, друштвеног развоја као и сектора унапрјеђења и заштите животне средине.

Имајући у виду недостатак јасних надлежности у погледу координације и организације имплементације Стратегије, односно недостак особе/одјељења које би се свакодневно старало о реализацији стратегије као цјелине и сваког пројекта појединачно, нужно је предузети проактивне мјере како би се стање у овој области побољшало. Потребно је ојачати развојну функцију Општине кроз прецизнија дефинисања задатака и одговорности, ојачати капацитете запослених који ће бити директно ангажовани у припреми пројеката и имплементацији Стратегије те успоставити

203

ефикасан систем за праћење и вредновање њене имплементације. Овдје је посебно важна улога Службе за локално-економски развој, пољопривреду и село и њено будуће јачање, како би иста била способна да одговори предстојећим изазовима. Тренутна организациона структура, кадровска оспособљеност те њена функција и улога у Административној служби није јасно одређена нити су прецизно дефинисане улоге и одговорнсти у погледу планирања локалног економског развоја.

Стога, кључни кораци обухватају сљедеће:

1. Провођење анализе функција, процеса, актера и улога у управљању локалним развојем у општини Шамац, укључујући преглед минималних функција управљања локалним развојем и преглед процеса, актера и улога у планирању, имплементацији, праћењу и вредновању Стратегије развоја.

2. На основу ових анализа, идентификација одговарајућег модела јачања-успостављања развојне функције Општине, гдје је једно од могућих рјешења успостављање јединице за управљање развојем која ће преузети надлежност координације, редовног праћења, вредновања и извјештавања о имплементацији Стратегије. Друго могуће рјешење би било усклађивање(дорада) постојећих описа послова и одговарајућа јачања капацитета у оквиру постојеће Службе за локално-економски развој, пољопривреду и село или одјељења, како би се осигурала ефективна координација и подршка имплментацији Стратегије развоја.

3. Припрема и усвајање измјене и допуне Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста у општинској административној служби према одабраном модалитету организовања капацитета за имплементацију стратегије с циљем прецизирања описа послова и појединачних одговорности запослених у сљедећим областима:

� Свеукупна координација имплементације развојне стратегије; улоге и одговорности јединице за развој у погледу имплементације стратегије развоја, праћења, извјештавања, израде годишњих акционих планова те ажурирања стратегије;

� Редовно ажурирање свеобухватне базе података у сврху стратешког планирања, праћења и оцјењивања процеса, која обухвата друштвене, економске и животне околине, параметре и релевантне индикаторе. Прецизирање задужења особља задуженог за базу података, праћење и вредновање, као и дужности и одговорности осталих релевантних општинских служби;

� Осигурати да пројекти који су издвојени у оперативном плану стратегије развоја буду уврштени у годишње планове релевантних општинских одјељења;

Израда, имплементација и управљање пројектима; улоге и одговорности на припреми и имплементацији пројеката, праћење одговарајућих извора

204

финансирања, избор пројеката и одговарајућих извора, информисање локалних социо-економских партнера о изворима финансирања, подршка у припреми пројеката.

Интегрисана стратегија комбинује секторска питања на структуриран начин те је за њену успјешну реализацију неопходно обезбједити да сва општинска одјељења,службе и одсјеци унутар одјељења блиско сарађују како би се међусекторском сарадњом обезбиједила одговарајућа синергија. Стога је веома важно јачање свеукупне системске координације унутар општинске администрације, како у процесу имплементације стратегије, тако и у процесима њеног праћења, вредновања, извјештавања и ажурирања, те посебно:

• Прилагођавања специфичних елемената постојећих описа послова као и интерних процедура и аката, да би се обезбиједила несметана сарадња међу одјељењима унутар општинске администрације, а све то у свјетлу ефикасног провођења пројеката и приоритета дефинисаних Стратегијом развоја;

• Координација између свих општинских одјељења и јединице за развој/ јединице за координацију и имплментацију стратегије у погледу редовног прикупљања података из надлежности датих одјељења у сврху праћења имплементације Стратегије и акционог планирања за наредне године; Повезивање базе подататка са свим релевантним одјељењима гдје ће ове појединачне одговорности бити јасно дефинисане у релевантним описима послова;

• Континуирано усклађивање вишегодишњег и годишњег финансијског плана Општине (буџет) са вишегодишњим индикативним и годишњим финансијским планом имплементације Стратегије.

План људских и организационих ресурса има за циљ да пружи подршку што

ефективнијој и оптималној организацији општинске администрације која ће омогућити реалну имплементацију стратегије. Осим тога, оваква организација осигурава да сет пројеката из сектора економије, друштвеног развоја и заштите животне средине буду препознати као приоритетни ( као што је и дефинисано у Стратегији развоја).

Постојање сета припремљених пројеката би обезбиједило спремност Општине

да приступи екстерним изворима финансирања (нпр. међународне организације, кредитне линије, фондови виших нивоа власти, итд). Ово указује на снажну потребу за јачањем капацитета запослених у општинској администрацији за израду квалитетних приједлога пројеката.

Социо-економски партнери треба да имају прецизно дефинисане улоге у имплементацији, обезбјеђењу финансијских средстава, те у праћењу и вредновању стратегије.

• Локално развојно партнерство: Имајући у виду значајну улогу Партнерске групе (локално развојно партнерство) у ефикасној

205

реализацији, праћењу и ажурирању Стратегије развоја, општина Шамац ће и даље у оквиру овог тијела наставити блиско да сарађује са свим партнерима из јавног, приватног и невладиног сектора.

• Општина Шамац ће, у складу са планом имплементације Стратегије развоја, континуирано радити на унапрјеђењу међусобне информисаности, успостављању сарадње и партнерства и са другим општинама, ресорним министарствима, међународним организацијама и другим партнерима у циљу ефикасне имплементације стратегије и постизања већих развојних ефеката.

7.1 Улоге и одговорности

У доњој табели дат је кратак преглед кључних улога и одговорности у погледу координације, имплементације, мониторинга и евалуације локалне развојне стратегије:

Основне улоге и одговорности у процесу имплементације и координације стратегије

Улога Надлежност (ко?)

Дефинисање одговорности у погледу координације имплементације Стратегије развоја (засновано на анализама постојећих развојних функција и структура унутар општинске администрације);

Начелник Општине

Операционализација општинске организације и структура у погледу системске интерсекторске координације и управљања имплементацијом Стратегије развоја;


Одјељење за општу управу

Дефинисање надлежности појединачних одјељења/одсјека за припрему пројектних приједлога и имплементацију пројеката из акционог плана за 2011. годину;

Начелник Општине, шефови одјељења

Разрада пројектних приједлога и осигуравање извора финансирања;

општинска одјељења (укључујући координацију са одјељењем за финансије, рачуноводство и наплату буџета).

Провођење процедура јавних набавки; Комисија за јавне набавке

Праћење имплементације стратегије и редовно извјештавање;


206

Основне улоге и одговорности у процесу имплементације и координације стратегије

Улога Надлежност (ко?)

Надлежно одјељење/јединица за локални развој и имплементацију Стратегије у координацији са свим осталим одјељењима(општинска одјељења, општинске службе, Скупштина Општине,Партнерска група за равој).

Успостављање и редовно ажурирање базе података релевантних за развој;

Надлежно одјељење/јединица за локални развој и имплементацију Стратегије у координацији са општинским одјељењима.

Разрада и усвајање оперативних и финансијских планова за наредне године имплементације Стратегије (годишње и индикативно трогодишње);

Надлежно одјељење/јединица за локални развој и имплментацију стратегије у координацији са oдјељењем за финансије, начелником Општине, Скупштином Општине.

Ажурирање и ревизија секторских планова и Стратегије;

Надлежно одјељење/јединица за локални развој и имплементацију Стратегије у координацији са општинским одјељењима;

Начелник Општине;

Скупштина Општине и партнерска група за развој.

Дефинисање кључних потреба за изградњом капацитета особља укљученог у имплементацију Стратегије (Припрема плана и системска изградња капацитета за дјелотворну имплементацију Стратегије развоја);

Одјељење за општу управу у сарадњи са надлежним одјељењем/јединицом за локални развој и имплементацију Стратегије.

Свеукупна комуникација у погледу имплементације Стратегије развоја са актерима ван општинске управе (грађани, Локално развојно партнерство), медији, пословни сектор, невладин сектор, потенцијални финансијери, виши нивои власти, итд).

Надлежно одјељење/јединица за локални развој и имплементацију Стратегије. Служба за локално економски развој,пољопривреду и село

207

7.2 Системски приступ изградњи капацитета Ефикасна имплементација Стратегије развоја захтијева одговарајућа знања и вјештине свих укључених у процес планирања. С тим у вези, потребно је обезбиједити да појединачни описи послова који се тичу планирања локалног развоја и имплементације Стратегије одражавају специфичне захтјеве у погледу стручне спреме, искуства, знања и вјештина, те запосленим обезбиједити додатну потребну обуку из области стратешког планирања, програмирања, праћења и процјене напретка. За успјешно функционисање развојне функције Општине, неопходан је системски приступ управљању људским ресурсима у циљу изградње и прилагођавања капацитета стварним потребема.

Анализа постојећих капацитета извршена у оквиру ИЛДП-а, септембра 2009. године, идентификовала је сљедећа подручја која захтијевају пажњу и системски приступ изградњи капацитета:

• Јавно-приватно партнерство;

• Израда пројеката и управљање пројектима;

• Јавне набавке у БиХ и ЕУ: правни и практични аспекти;

• Инструменти за претприступну помоћ ЕУ (ИПА): политике и праксе;

• Енглески језик;

• Праћење и оцјењивање напретка имплементације плана друштвеног развоја;

• Праћење и оцјењивање напретка имплементације плана заштите животне средине.

Ресурс који ће општинама све више бити на располагању у погледу изградње капацитета за ефикасно управљање локалним развојем јесу механизми имплементације усвојене Стратегије обуке за запослене у јединицама локалне самоуправе у РС, односно систем обуке за јединице локалне самоуправе на чијем се успостављању ради у оквиру истоименог пројекта који проводи УНДП.

208

8. Праћење, оцјењивање и ажурирање Стратегије развоја

Стварни резултати развоја, који произилазе из имплементације интегрисане

стратегије локалног развоја, могу бити видљиви и мјерљиви једино уколико, као најодговорнији за имплементацију стратегије буду систематски проводили праћење и вредновање реализације стратегије.

Стога, систематско праћење и вредновање (мониторинг и евалуација) реализације стратегије омогућава мјерење степена остварења постављених циљева, дајући такође могућност за предузимање правовремених мјера у циљу евентуалних корекција, те оцјењивање свеукупне успјешности реализације Стратегије.

Праћење стартегије интегрисаног локалног развоја

Праћење подразумјева систем прикупљања и обраде података у сврху упоређивања постигнутих резултата са планираним. Вредновање је засновано на налазима праћења и даје свеукупну оцјену остварења постављених циљева. Да бисмо управљали имплементацијом Стратегије, као и имплементацијом пројеката, морамо бити у могућности да мјеримо степен остварења дефинисаних циљева и резултата у одређеном временском периоду, за шта нам служе објективно провјерљиви индикатори.

Индикатори праћења

Локална развојна стратегија, као конкретан и оперативни алат за дугорочни

развој Општине, поставља сет мјерљивих оперативних/секторских циљева, који су подржани са низом конкретних индикатора, а који ће се користити за мјерење укупног напретка и остварења Стратегије. Стога, провођење редовног праћења прогреса Стратегије ће се темељити на мјерљивим секторским (друштвеним, економским и еколошким), циљевима и њиховим општим показатељима,као што је приказано у табеларном дијелу Оквирних планова за праћење. ("Процјена резултата и показатеља за праћење плана економског развоја"; "Процјена резултата и показатеља за праћење плана друштвеног развоја", и "Процјена резултата и показатеља за праћење плана развоја околине“). Осим тога, конкретни показатељи су постављени такође и на програмско/пројектном нивоу, који са својом многострукошћу, представљају конктерне показатеље праћења напретка сваког секторског циља Стратегије. Пројектни показатељи дефинисани су у оквиру пројектних приједлога.

209

Оквирни план праћења друштвеног развоја

Секторски циљ Индикатори на нивоу секторског циља

Индикатори на програмско – пројектном

нивоу

1. До 2015. године повећан ниво сигурности грађана путем смањења броја кривичних дјела за 30% и деминирање преосталог контаминираног земљишта на подручју Општине површине 670ха.

- Деминирано 670 ха земљишта.

- До 2015. године смањити број кривичних дијела за 500

- Реализован пројекат „Противминско дјеловање на подручју општине Шамац“.

- Едукациј становништва о партнерском односу са СЈБ на откривању починилаца кривичних дјела.

2. До 2015. године успостављен ефикасан систем рада Административне службе с циљем унапрјеђења услуга и поједностављења процедура за пружање сервисних услуга кроз стварање базе података грађана, смањење рокова за издавање докумената за 50%, те унапрјеђење техничке опремљености Општине.

- Смањен број необрађених предмета на годишњем нивоу за 20%.

- Успостављен систем анализе и контроле свих процеса у Административној служби.

- Извршено евидентирање 90 % имовине Општине те унапријеђено управљање истом.

- Стручно оспособљено и едуковано 70% радника Административне службе.

- Урађено 90% анализа процеса у Административној служби

- Успостављена 2 нова софтвера.

- Технички увезан и успостављен јединствен систем личних података.

3.До 2015. године образовни профили прилагођени потребама привреде и створени материјални и кадровски предуслови за квалитетно одвијање васпитног и образовног процеса у предшколским и школским установама.

- У оквиру средње школе уведена 4 нова образовна профила. - Отворена 3 нова објекта с циљем достизања квалитетнијег нивоа обазовања. - Смањење броја незапослених за 400.

-Уведена 2 нова образовна профила.

-Изграђена фискултурна сала у средњој школи.

-За 70% смањити одлив ученика у средњим школама.

4.Унапрјеђење обима и квалитета услуга у секторима здравства и социјалне заштите до 2015. године.

- Организован мобилни тим за пружање услуга у здравственом и социјалном сектору. - Отварање објекта за пружање услуга старим и обољелим лицима. - Опремљена и технички

- Набављен мамограф.

- Опремљена стоматолошка служба и повећан број корисника стоматолошких услуга за 40%.

210


Индикатори на програмско – пројектном

нивоу

модернизована специјалистичка здравствена организација.

-Изграђена и стављена у функцију 2 објекта за боравак социјално- искључених група.


- Повећати број особа које ће се бавити спортом за 180. - Изградити и ставити у функцију 8 домова културе. - Повећати финансијска средства која се издвајају за спорт и културу за 50%

-Изграђено и стављено у функцију 8 домова културе.

-Изграђено и дограђено 15 нових спортских објеката.

-Организована 4 сајма на годишњем нивоу.

Оквирни план праћења економског развоја


Индикатори на програмско – пројектном нивоу

1. До краја 2015. године повећати број запослених за 1000 радника у односу на постојеће стање.

-У новим пословним и индустријским зонама отворено 10 нових предузећа са 300 запослених нових радника.

- До краја 2015. године регистровано 2000 нових пољопривредних газдинстава са 200 нових радних мјеста.

-привучено 5 нових инвеститора у области туризма са 100 нових радних мјеста

- Изграђена нова пословна зона са уређеним простором и инфраструктуром за 8 малих предузећа. - Изграђена индустријска зона са уређеним простором и инфраструктуром за 2 средња и већа предузећа. - Успостављен систем регистрације пољопривредних газдинстава те обезбијеђени услови за производњу на отвореном и затвореном простору за 150 пољопривредних газдинстава.

2. До 2012. унапријеђени и поједностављени сви процеси унутар Општине који се односе на услуге и пословање привредих субјеката и приватног сектора.

-Унапријеђене процедуре за добијање одобрења за рад привредних и приватних субјеката за 30 %.

-Успостављен систем анализе и контроле свих процеса у административној служби

- Успостављен јединствен систем регистра привредних субјеката. - Ажуриран постојећи и успостављени нови софтвери за праћење предмета у Административној служби. - Кадровски и технички оспособљена Административна служба са увезаним системом за праћење личних података

211


Индикатори на програмско – пројектном нивоу

-Извршено евидентирање 90 % имовине Општине те унапријеђено управљање истом.

-Урађен Правилник о систематизацији радних мјеста административне службе.

3. До краја 2015. године примијенити плански и нови организацијски модел развоја пољопривреде усклађен са стандардима ЕУ.

- До 2015. године едуковано и оспособљено 250 пољопривредних произвођача о производњи хране у складу са стандардима ЕУ

-Успостављени нови модели производње хране на отвореном за 500 пољопривредних газдинстава.

-Изграђено или адаптирано 10 објеката за производњу гљива. -Адаптирано и оспособљено 20 већ постојећих објеката за производњу јунећег,свињског и пилећег меса. -Организована производња хумуса за пластеничку призводњу и отворену пољопр. производњу у 10 пољопривредних газдинстава.


- До краја 2015. године у изграђеним пословним и индустријској зони отзворено 10 нових предузећа.

- У оквиру надлежности адфминистративне службе успостављене стимулативне мјере (ослобађање плаћања такси и накнада до годину дана за новоотворена мала и средња предузећа)

-Инфраструктурно изграђена предузетничка зона. -Инфраструктурно изграђена индуустријска зона. -Адаптиран и уређен простор за 2 пословна инкубатора. -Израђена просторно-планска документација. -Едуковано и преквалификовано 150 радника за призводњу плетеног намјештаја.

Оквирни план праћења развоја заштите животне средине


Индикатори на програмско –

пројектном нивоу

1. Унапријеђено управљање и кориштење простора и пољопривредног земљишта до 2015.

-До краја 2015.године дефинисана комплетна просторно-планска документација.

-Израђен локални еколошки план.

-Уређена бара „Тишина“ и „Јекића ров“. -Очишћено 20 км каналске мреже.

- Уређено 10 хектара напуштеног земљишта

212


Индикатори на програмско –

пројектном нивоу

2. До краја 2015. године формирана адекватна претоварна станица, уклоњене двије дивље депоније и започете активности на селективном прикупљању отпада

- До краја 2015. године изграђена претоварна станица отпада.

-Смањено одлагање отпада и појава дивљњих депонија за 70%.

-70% територије Општине покривено селективним прикуипљањем отпада.

-Саниране двије дивље депоније.

-Санирано 20 микро дивљих депонија.

-Инфраструктурно уређен простор за претоварну станицу.

-Обезбијеђена опрема за селективно прикупљање отпада на 30 локација (јавне установе).


-40% становништва Општине прикључено на систем водоснабдијевања и снабдјевено хигијенски исправном водом за пиће.

-40% становништва прикључено на систем прикупљања и третмана отпадних вода.

-Изграђен водоторањ.

-Утврђено 10 зона санитарне заштите изворишта.

-Израђен пречистач за отпадне воде.

- Изграђен фекални колектор у насељу „Дуга“ Шамац

4.Ревитализовати и заштитити објекте културно-историјског наслијеђа до 2015. године.

- До 2015. године ревитализована 4 објекта културно-историјског наслијеђа.

- Санирана 2 објекта културно-историјског наслијеђа.

- Успостављен регистар објеката културно-историјског наслијеђа и културних добара.

5.Побољшање енергетске ефикасности до 2015. године.

- У акта Административне службе предвиђене подстицајне мјере израде термичке изолације на објектима за становање.

-Термички изоловано 200 објеката.

-Израђена пројектно-техничка документ. за топлификацију града.

-Уз примјену подстицајних мјера изграђена термичка заштита за 200 објеката.

213

8.1 Кључни задаци и приступ праћењу и вредновању Стратегије

Праћење провођења стратегије ће се организовати кроз сљедеће задатке, и

биће покренуто већ у 2011:

� Дефинисање података потребних за постављање индикатора и

утврђивање одговорности за њихово прикупљање;

� Прикупљање почетних података као основе, с обзиром на то да је

већина података доступна у социо-економској анализи стратегије;

� Прикупљање података у захтијеваним интервалима (квартално);

� Анализа резултата, процјена напретка у односу на постављене циљеве

и опште индикаторе и приједлог како би то требало утицати на даљње провђење па чак и ажурирања стратегије.

Процес прикупљања података за потребе праћења ће бити организован кроз успостављање базе података, која ће омогућити системско ажурирање података. У ту сврху, електронска база података израђена у току процеса припреме социо-економске анализе користиће се и даље, те редовно ажурирати.

Праћење ће бити такође усклађено са циклусом припреме полугодишњих и годишњих извјештаја од стране одговарајућих статистичких и других институција (Статистички заводи, Привредна комора,АПИФ/Фонд ПИО, итд).

214

8.2 Одговорност за праћења и вредновања Стратегије

На основу ажурираних података, праћење реализације стратегије вршиће Служба за локално-економски развој, пољопривреду и село.

Годишње вредновање ће проводити Служба за локално-економски

развој,пољопривреду и село и извјештавати начелника, Скупштину Општине и Партнерску групу.

Временска динамика праћења и вредновања :

Активности праћења, вредновања и ажурирања појединих дијелова Стратегије биће провођене у одређеним временским периодима, датим у наредној табели:

Активност праћења и вредновања

Временски оквир

Праћење реализације програма (пројеката, мјера)

Годишње

Контролно вредновање Након 3 год. за секторске планове, а након 5 год. за стратегију

Ажурирање секторских планова Дјелимично након 3 год, а комплетно након 5 год.

Ажурирање стратегије Дјелимично након 5 год, а комплетно након 10 год.

Финално вредновање Након 5 год. за секторске планове, а након 10 год. за стратегију

Улоге и одговорности појединих учесника у праћењу и вредновању су дате у тачки VII, План организационих и људских капацитета за спровођење стратегије

Стратегија развоја општине Шамац 2011 - 2020 година

Documents

Transcript of Стратегија развоја општине Шамац 2011 - 2020 година