OBRADA OTPADNIH VODA

ZBRINJAVANJE

(OBRADA)

MULJEVA SA UREDJAJA

ZA PREĈIŠĆAVANJE 

 

OBRADA OTPADNIH VODA

OBRADA

MULJEVA

 

MULJEVI SA UREĐAJA ZA PREĈIŠĆAVANJEOTPADNIH VODA

Izbor odgovarajućeg postupka obrade mulja injegovog konaĉnog odlaganja je 

ĉesto daleko sloţeniji odsamog postupka obrade otpadne vode

O naĉinu konaĉne obrade i odlaganja muljau prirodu,

moguće je odluĉiti tek kada se utvrdi 

koliĉina mulja, poreklo i osnovne karakteristike.

 

Mulj kao ostatak nakon biološke obrade otpadnih, komunalnih ili industrijskih voda sadrţi i vredne organske materije (oko 70%). 

Njihova energetska vrednost se moţe iskoristiti zaproizvodnju energije, ili u proizvodnji komposta.

KOLIĈINA MULJA  – prvenstveno zavisi od

kvaliteta vode koja se preĉišćava, ali i od samog postupka 

Prvi cilj je, bez obzira na postupak obrade mulja –smanjenje volumena(izdvajanje što većih količina vode iz mulja) 

Volumen sveţeg mulja svakako je manji od volumena vodekoja se preĉišćava 

Smanjenje volumena smanjuje troškove dalje obrade

-  troškove prevoza do mesta odlaganja 

-  površinu zemljišta potrebnu za odlaganje 

 

SASTAV I SVOJSTVA MULJA 

(kod gradsk ih otpadnih voda razl ikujemo): 

1.PRIMARNI MULJ  – iz primarnog ili prethodnog taloţnika. Sadrţi neorganske

(pesak, gl ina, karbon at i , oks idi m etala ) i organske lakorazgradljive (proteini ,mast i ,

ugl jenihidrat i ) i teškorazgradljive materije. Sadrţi i ţive organizme (bakteri je, viru si,

parazit i) 

2. BIOLOŠKI MULJ  – iz biološkog reaktora – sadrţi uglavnom ţivu masu bakterija injihove ostatke, koliĉina zavisi od vrste uredjaja, postupka preĉišćavanja,starosti mulja

3. TERCIJARNI MULJ  – nastaje kad je u postupcima obrade otpadne vode odvojena

tercijarna faza.Sadrţi ostatke reakcija dodatnih hemikalija s otpadnom vodom injenim sadrţajem (pri koagulaciji),adsorbense s adsorbiranim sastojcima iz 

otpadne vode, alge i drugo već prema primenjenom postupku 

4. KOMBINACIJA MULJEVA - kombinacija muljeva razliĉitog porekla 

Svojstva muljeva prema kojima se razlikuju jedan od drugoga, odnosno

od kojih će zavisiti izbor naĉina njihove dalje obrade i zbrinjavanja,mogu se podeliti na :

fiziĉka, hemijska i biološka 

 

FIZIĈKA SVOJSTVA Taloţivost mulja  – zavisi od naĉina vezivanja vode u mulju 

ukupna voda koju mulj sadrţi moţe biti: slobodna – lako se uklanja taloženjem 

vezana kapilarno ili adheziono – tada se teže odvaja –cedjenje pod pr i t iskom 

intermolekularna (adsorbirana) - može se ukloniti samo termičkim postupkom 

 

  Stišljivost ili sposobnost cedjenja (dehidratizacija)  Granulometrijski sastav

  Vlaţnost mulja 

  Gustoća mulja 

Kalorimetrijska vrednost

HEMIJSKA SVOJSTVA

Vrednost pH sveţeg mulja iznosi oko 7 (mulj je neutralan) Vrednost ph pada na 6 i niţe (mulj prelazi u stanje raspadanja, kiselo vrenje) Suva masa mulja – koliĉina suve materije organskih i neorganskih materija

nakon sušenja na 105oC

Ţareni ostatak 

MIKROBIOLOŠKA SVOJSTVA 

Sirovi mulj sadrži patogene mikroorganizme, jaja crva,

crve i drug e parazi te i sapro f i tne organizme 

 

OBRADA MULJA SA UREDJAJA

MULJ -  je specifiĉna vrsta otpadne materije 

svrstava se u grupu opasnog otpada  – 

 postupci prerade mulja su specifiĉni i razliĉiti  otpadni mulj je heterogena masa koja se sastoji od tekućedisperzione smese u kojoj su raspršene krute ĉestice razliĉitih veliĉina 

 Teško se mogu unapred odrediti osnovne karakteristike mulja  

 Idealno je najpre izgraditi tehnološku liniju preĉišćavanja vodei tek pošto se proizvede mulj utvrditi njegova svojstvai najpovoljnije postupke prerade

Tako se izbegava predimenzioniranje objekata za obradu mulja i

ceo postupak upravljanja muljem kao otpadom

lakše se moţe optimizirati 

  Mulj otpadnih voda nema trajno iste karakteristike

  Tehnološkim testovima potrebno je ĉešćeocenjivati karakteristike mulja

i

 

OBRADA

MULJEVAZGUŠNJAVANJE MULJA  STABILIZACIJA MULJA

Primenjuje se kao prvi u

nizu postupaka, ili kao medjupostupak

Cilj je smanjenje koliĉine vode, a timei koliĉine volumena mulja 

Troškovi dalje obrade su manji 

Zgušnjavanje se postiţe 

postupcima

TALOŢENJA 

ISPLIVAVANJA

Veoma vaţan postupak 

 

Ovakav mulj povoljniji za okolinu

Odlaţe se bez daljih postupaka obrade 

 Stabilizacijom se spreĉava daljarazgradnja (truljenje)

 Postiţe se bolje izdvajanje vode 

(smanjenje volumena)

Smanjuje se broj patogenih

mikroorganizama

Uklanja se neugodan miris

Postupci stabilizacije:

Hemijski

  Toplotni (termiĉki)   BIOLOŠKI 

aerobni

anaerobni 

 

HEMIJSKA STABILIZACIJA MULJA

Koristi se godinama unazad uglavnom kreĉ, tako se povećava pH vrednost(do 12 i više) što rezultira uginjavanjem mikroorganizama. Time prestajebiološka razgradnja i spreĉava se širenje neugodnih mirisa.Ovakva stabilizacija mulja nije trajna jer smanjenjem vrednosti pH moguć jeponovni razvoj mikroorganizama u nerazgradjenoj organskoj materiji u mulju

Hlor je takodje sredstvo kojim se postiţe hemijska stabilizacija. Najĉešće seupotrebljava kao dezinfekciono sredstvo za otpadnu vodu koja se ispuštau okolinu

Vaţno je utvrditi pravilnu dozu koja je za svakisluĉaj specifiĉna 

TERMIĈKA STABILIZACIJA 

Vrši se zagrevanjem mulja do 260 stepeni Celzijusa podpritiskom od 27,5 bara zbog ĉega dolazi do raspadanja ćelija mikroorganizama 

Ovaj postupak se primenjuje i kao kondicioniranje jer se povišenjemtemperature oslobadja vezana voda u mulju

 

AEROBNA STABILIZACIJA MULJA - digestija

 

postupak razgradnje mulja organskog porekla, moţe se vršiti istovremeno sa 

biološkim preĉišćavanjem – postupak je manje osetljiv prema toksiĉnim materijama od 

anaerobnog

Vrši se pomoću aerobnih mikroorganizama – uz dovoljno kiseonika mikrobi oksidišu 

razgradljivu organsku materiju – nastaju ugljendioksid, voda, nitrati,fosfati,sulfati

 

ANAEROBNA STABILIZACIJA  – digestija , najrašireniji postupak 

koristi se za prirodne ali i sintetiĉke 

organske materije

prva faza

 

 – kiselinska

druga faza – alkalna, metanska

osetljivost na temperaturu, pH, toksične materije 

digestori

 

anaerobna digestija - kiselinska i metanska faza

 

KONDICIONIRANJE MULJA Kondicioniranje mulja je postupak kojim se poboljšavaju svojstva mulja, Postupak kojim se smanjuje broj mikroorganizama,

 Povećava se uĉinak odvodnjavanja i smanjuju neugodni mirisi  Postupak se moţe vršiti hemijski ili termiĉki 

Hemijski postupci – dodavanje hemijskih sredstava (mineralne soli ili

organski polimeri),doze se utvrdjuju za svaki mulj posebno – mešanje dok sene postigne zgrušnjavanjeI pahuljiĉanje mulja 

Termiĉki postupci  – ovaj postupak je istovremeno i stabilizacija mulja.

Najĉešće se vrši na temperaturi od 160 do 210 stepeni , na kojoj se muljzadrţava 30 do 60 minuta 

Ovaj postupak se moţe primeniti na svakom biološkom mulju 

Nedostatak su visoki troškovi gradjenja uredjaja i pogona 

CEDJENJE MULJA  –neophodan postupak zbog dalje obrade i prevoza

Moţe se postići:  Prirodnim cedjenjem i isparavanjem na poljima za sušenje mulja 

 Mehaniĉkim cedjenjem sa pritiskom ili vakuum cediljkama 

Centrifugiranjem na centrifugama za mulj

 

  K O M P O S T I R A NJ E M U LJ ADa bi se proces nesmetano odvijao potrebni su:

kiseonik, voda, hranljive materije (azot, fosfor, ugljenik) i

mikroorganizmi koji obavljaju razgradnju organske materijeNeki muljevi iz obrade industrijskih otpadnih voda mogu sadržavati jone

teških metala te nisu prikladni za korišćenje u kompostu jer postaju otrovni 

za biljke, životinje, ljude 

Postupak moţe biti aeroban ili anaeroban a odvija se najĉešće na otvorenom 

prostoru

Postoje i mehaniĉki postupci u zatvorenom prostoru koji su znatno kraći 

Kompostiranje je postupak koji se primenjuje kada se ţeli kompost kaokrajnji proizvod upotrebljiv u poljoprivredi, za poboljšanje strukture tla  

ODLAGANJE MULJA U OKOLINU  – sirovi mulj je najneprikladniji za odlaganje u

prirodu

Nakon što se osuši na polju za sušenje, ako nije pogodan za korišćenje u 

poljopriovredi Ili za proizvodnju energije, potrebno ga je negde odloţiti, naodgovarajuću lokaciju za odlaganje odlagališta za poseban otpad 

Vodonepropusno, stalna kontrola nasipanja i odlaganja, zaštita površinskih i  

po dzemnih vo da, izbegavanje mir isa pr i transp ortu