UNIVERZITET UMETNOSTI U BEOGRADU

Interdisciplinarne studije

Teorija umetnosti i medija

Doktorska disertacija

Novi mediji i uenje

- Uticaj novih tehnologija na transformaciju visokog kolstva

Autor: Marko Suvajdi

Mentor: dr Nikola Marii, redovni profesor

Beograd, oktobar 2016

Novimedijiiuenje:uticajnovihtehnologijanatransformacijuvisokogkolstva

MarkoSuvajdi strana

1

Novi mediji i uenje: uticaj novih tehnologija na transformaciju visokog kolstva

S A D R A J

Apstrakt 6

Abstract 7

POGLAVLJE I

1. Uvod: Uticaji novih medija i novih tehnologija na prakse uenja i poduavanja 8

1.1. Uvodne odrednice 8

1.2. Digitalni mediji i nove proizvodnje znanja 15

1.2. Od (starih) medija ka novim medijima 18

POGLAVLJE II

2. Istorija i teorija novih medija i onlajn tehnologija 25

2.1. Koja pitanja postaviti? 25

2.2. Razliiti teorijski pristupi istraivanju medija i novih medija 30

2.2.1. Bihejvioristike teorije i teorije medijskih efekata 31

2.2.2. Komunikacijske teorije medija 32

2.2.3. Kultivacijske teorije medija 34

2.2.4. Teorija medija-agende kao drutvene funkcije 35

2.2.5. Fenomenoloki pristup i individualizacijski pristup 36

2.2.6. Teorije koristi i zadovoljstva 38

2.2.7. Moderne teorije medija 39

Novimedijiiuenje:uticajnovihtehnologijanatransformacijuvisokogkolstva

MarkoSuvajdi strana

2

2.2.8. Strukturalistiki i semiotiki pristupi 43

2.2.9. Teorije ideologije i hegemonije 46

2.2.10. Teorije interakcionizma 47

2.2.11. Postmoderne teorije novih medija i teorije informacijskog drutva 49

POGLAVLJE III

3. Kratka istorija teorija uenja i kompjuterskih tehnologija povezanih sa teorijama

uenja 55

3.1. Teorije uenja pojam i definicije 55

3.2. Istorijski pregled korelacije uenja i tehnolokog razvoja 58

3.3. Onlajn uenje otvaranje novih mogunosti 65

POGLAVLJE IV

4. Sistemi uenja: od tradicije do novomedijske tehnologije 68

4.1. Epistemoloka polazita i teorije 68

4.2. Bihejvioralna teorija uenja 74

4.2.1. Ivan Pavlov (Ivan Pavlov): klasino uslovljavanje 75

4.2.2. Don B. Votson (John B. Watson) 76

4.2.3. Edvard L. Torndajk (Edward L. Thorndike) 77

4.2.4. Burhus Frederik Skiner (Burrhus Frederic Skinner) 78

4.3. Uloga tehnologija i bihejvioralno uenje 81

4.3.1. Maine za uenje i programirana uputstva 81

4.3.2. Poduavanje potpomognuto raunarima 83

4.4. Kognitivistika teorija uenja 88

4.4.1. Implikacije kognitivistikih teorija uenja na upotrebu tehnologije 90

Novimedijiiuenje:uticajnovihtehnologijanatransformacijuvisokogkolstva

MarkoSuvajdi strana

3

4.4.2. Inteligentni sistemi poduavanja 91

4.4.3. Vetaka inteligencija 93

4.5. Mesto tehnologije u konstruktivistiki orijentisanoj teoriji i srodnim

pedagokim pristupima 94

4.5.1. an Piae (Jean Piaget) 96

4.5.2. Lav Semjonovi Vigotski (Lev Semyonovich Vygotsky) 100

4.5.3. Konstruktivistiki pristupi u savremenim pedagokim praksama 102

4.6 Tehnologija i konstruktivistiki orijentisana pedagogija 106

4.6.1. Konstrukcioni paketi i mikrosvetovi 107

4.6.2. Potpomognuta intencionalna edukacijska okruenja 110

4.6.3. Edukacijske mree ili telekolaboracija 111

4.6.4. Onlajn uenje i platforme sa onlajn kursevima 113

POGLAVLJE V

5. Uenje na daljinu: pojam i razvoj 115

5.1. Definisanje pojma uenja na daljinu 115

5.2. Kratka istorija fenomena uenja na daljinu 119

5.2.1. Dopisne studije 119

5.2.2. Elektronske komunikacije u funkciji uenja na daljinu 121

5.3. Teorijski pristup uenju na daljinu 124

5.3.1.Teorija nezavisnog uenja arls Vedemajer (Charles Wedemeyer)127

5.3.2. Teorija nezavisnog uenja i teorija transakcione distance Mikael Mur

(Micahel Moore) 129

5.3.3. Teorija industrijalizacije uenja Oto Peters (Otto Peters) 131

5.3.4. Teorija interakcije i komunikacije Borje Holberg (Borje Holberg)135

5.3.5. Andragoki pristupi Malkolm Nouls (Malcolm Knowles) 138

5.3.6. Sinteza postojeih teorija Hilari Peraton (Hilary Perraton) 140

Novimedijiiuenje:uticajnovihtehnologijanatransformacijuvisokogkolstva

MarkoSuvajdi strana

4

5.3.7. Teorijski okvir za uenje na daljinu Dezmond Kigan (Desmond

Keegan) 142

5.4. Aktuelna praksa primena uenja na daljinu u obrazovanju 145

5.4.1. Svetska iskustva 145

5.4.2. Iskustva SAD 148

POGLAVLJE VI

6. Kolaborativno uenje potpomognuto raunarima 152

6.1. Uvod: mediji u edukaciji, rane rasprave 152

6.2. Onlajn kolaborativno uenje teorijski osvrti i prakse 156

6.3. Informacijsko doba kao doba novog znanja: onlajn kolaborativno uenje danas

166

6.4. Razvoj i definicije onlajn uenja i onlajn kolaborativnog uenja 172

6.5. Onlajn kolaborativno uenje: diskurs, proces, pedagogija, tehnologija 177

6.6. Prostori onlajn kolaborativnog uenja: multipliciranje mogunosti,

prevazilaenje linearnosti 193

POGLAVLJE VII

7. Onlajn uenje posredstvom igara, simulacija i virtuelnih svetova 198

7.1. Efikasnost visoko interaktivnih virtuelnih okruja 198

7.1.1. Argument 1: igre kao sredstvo za uenje 200

7.1.2. Argument 2: kontekst i emocionalna ukljuenost 201

7.1.3. Argument 3: uee 202

7.1.4. Interaktivni sadraj: komunikacija i nastava 203

Novimedijiiuenje:uticajnovihtehnologijanatransformacijuvisokogkolstva

MarkoSuvajdi strana

5

7.2. Uenje kroz igru u informacijskom dobu: digitalne igre, uenje i poduavanje

205

POGLAVLJE VIII

8. Zakljune odrednice 226

POGLAVLJE IX

9. Studija sluaja: Univerzitet Florida (University of Florida), Institut za digitalne

svetove (Digital Worlds Institute) onlajn/onkampus uionica (eksperimentalno

interaktivno okruenje) 230

9.1. Procenjivanje efektivnosti, angaovanja studenata i uivanja u

onlajn/onkampus istraivakoj radionici na Univerzitetu Florida 230

9.1.1. Uvod 231

9.1.2. Tehniki opis 232

9.1.3. Rezultati 233

9.1.4. Zakljuak 237

9.2. Rezultati ankete: prilog studiji sluaja 239

Bibliografija 278

Novimedijiiuenje:uticajnovihtehnologijanatransformacijuvisokogkolstva

MarkoSuvajdi strana

6

Apstrakt:

Doktorska disertacija Novi mediji i uenje: uticaj novih tehnologija na transformaciju

visokog kolstva pokree aktuelna i relevantna pitanja vezana za nove kontekste i metode uenja

i poduavanja koje se kao mogunosti otvaraju u poslednjih tridesetak godina, zahvaljujui

pojavi onlajn platformi i Internet okruenja. Kompresija dimenzija prostora i vremena putem

otvaranja onlajn prostora komunikacije donelo je znaajan potencijal transformacije sistema

uenja i poduavanja, to se u podruju visokog kolstva odrazilo pre svega u poveanoj

inicijativi za razvoj tehnika i sistema uenja na daljinu i asinhronog uenja.

Uenje na daljinu nije invencija ija se pojava vezuje za pojavu onlajn konteksta; razliite

tehnike uenja na daljinu razvijane uz pomo tradicionalnih medija tampanih medija, pote,

telefona i televizije. Paralelno sa time razvijaju se i razliite teorije uenja na daljinu, kao i

primene tehnologije u procesu uenja koje se pojavljuju kako u pedagoki, tako i u tehnoloki

orijentisanim teorijama. Meutim, tek sa pojavom razvijenih onlajn platformi, sistem uenja na

daljinu dobija zamajac koji rezultira sve veim brojem onlajn kurseva i studijskih programa, kao

i sve brom i intenzivnijom komunikacijom, to temeljno transformie i sistem visokog kolstva,

ili bar utie na njega.

Sagledavajui nove mogunosti koje pomenute promene donose kroz teorijske

perspektive iz podruja teorije medija, novih medija i onlajn tehnologija, teorije uenja i

pedagoki orijentisanih teorija, doktorska disertacija Novi mediji i uenje: uticaj novih

tehnologija na transformaciju visokog kolstva donosi raspravu koja bi trebalo da rasvetli

fenomen uenja na daljinu, kao i nove mogunosti motivacije uesnika u procesu uenja i

poduavanja u onlajn kontekstu, uz dodatne efekte