Novi Magazin broj 8

SRBIJA

150 DIN

/ MA

KEDO

NIJA

95 DEN

/ BIH 3.5 KM

Ivan VejvodaSAD i Evropa

dovrie posao na Balkanu

Sumnjivi posloviHeroin u

diplomatskoj torbi

Specijalni p

rilog:

Opra Vinfr

i:

Mrane taj

ne

kraljice

televizije

Jedino likove

politiara niko nee

na sebi

Tetovaa u Srbiji

Domai kapitalisti protiv ustupanja

privrede strancima

BROJ 8 / 23. 06. 2011.

01 Naslovna.indd 1 21.6.2011 19:39:44

02-03.indd 2 21.6.2011 17:40:22

srednjitabak.indb 3 21.6.2011 21:50:16

4srBija

18 Na crnoj listi 40 trgovacaNacionalna organizacija potroaa predala je trinoj inspekciji crnu listu trgovaca koji ni posle tri opravdane reklamacije nisu uvaili albe potroaa

24 EU izmeu Tibeta i HimalajaGraani od nedavno imaju mogunost da se o EU informiu na jednom mestu. Koja su najea pitanja?

26 Nai kapitalisti protiv stranacaTraimo da nas drava prihvati, uvaava i pomae, zahtev je srpskog poslovnog kluba Privrednik

27 Milo BugarinNeemo da budemo samo nemi posmatra mera koje neko spremi, a mi to posle oseamo na svojoj koi

31 Preparati dobro lee u reklamiZakoni u Srbiji proizvoaima zabranjuju da potroae dovode u zabludu, ali reklama je jaa od propisa i blagih kazni

38 Vlada protiv guverneraDa bi odbranio nansijski sistem od modela koji je u SAD pokrenuo svetsku nansijsku krizu, guverner NBS pritegao uslove za stambene kredite, a Vlada ga optuila da ugroava - standard graana

40 Tuneli posvaali Novi SadDa li e izgradnja dva velika tunela kroz Fruku goru izazvati teke posledice po okolinu i kulturno-istorijsko naslee

regioN

44 HrvatskagejtVelike afere tresu Hrvatsku, ali za razliku od Srbije, u lijepoj naoj se u mreu hvataju krupne ribe

47 Kinezi grade put Bar BoljarePoto su razne varijante o nansijerima i graditeljima autoputa od Bara do Boljara propale, crnogorska vlast sada najavljuje da e put nansirati i graditi Kinezi

srbija

150 din

/ ma

kedo

nija

95 den

/ biH 3.5 km

Ivan VejvodaSAD i Evropa

dovrie posao na Balkanu

Sumnjivi posloviHeroin u

diplomatskoj torbi

Specijalni p

rilog:

Opra Vinfr

i:

Mrane taj

ne

kraljice

televizije

Jedino likove

politiara niko nee

na sebi

Tetovaa u Srbiji

Domai kapitalisti protiv ustupanja

privrede strancima

broj 8 / 23. 06. 2011.

34 Stanica odloene nadeTokom ove godine kroz centre za azil u Banji Koviljai i Bogovai proi e najmanje 2.000 ljudi. Srbija je za ove ljude usputna stanica na putu u EU. Ratko Femi je istraivao kako funkcionie paralelni svet azilanata koji put u bolju budunost esto plate ivotom

Sadraj

23/0/2011. Novi MagaziN BROJ 8

20 SAD i Evropa dovrie posao na BalkanuBalkan i Srbija vie nisu u fokusu Amerike i Evrope, a ta je sve na dnevnom redu za Novi magazin otkriva Ivan Vejvoda

TeMa Broja

12 Odmor na rate, bankrot odjednom

Da li su graani Srbije neodgovorne troadije, ako je to istina - zato se tako ponaaju, ima li u tome krivice drave i da li to treba i moe da se promeni

Foto

: ta

tto

o C

eNta

r Si

N

eL


536 Heroin u diplomatskoj torbiprtljag diplomata ne podlee carinskim pregledima. Osim satova, ajvara i pia, u torbama diplomata mogu se nai i oruje, antikviteti, slike...

48 Merkator zreo za prodajuVie nema tako estokog protivljenja nedavno objavljenoj nameri vlasnika da prodaju natpolovini paket ovog trgovinskog lanca

sVeT

52 Turci vie ne ele u EUini se da se Turska udaljava od Ataturkovog sekularnog naslea, dok istovremeno postaje ekonomski jaka drava

55 Grka: Ko je lud da bude ministar fi nansija

Grci spasavaju svoju budunost i zemlju od bankrota, a EU preko Grke prelama budunost evra

KULTUra

60 Deca pojedenih roditeljaNa festivalu Cinema City s posebnim interesovanjem oekuje se premijerno prikazivanje omnibus lma Oktobar, grupe reditelja najmlae generacije

64 Mi smo Ivini, Andri je na!U Beogradu je upravo odran veliki skup pisaca i knjievnih kritiara iz Srbije i regiona o Ivi Andriu

66 Trendovi zavre na ubrituMladi talenti stiu. Jedna od najistaknutijih meu njima je i pozorina rediteljka Staa Koprivica

70 Kulturni modeliTa je kulDigla se velika praina, opta sprdnja zbog srpsko-azerbejdanske kombinacije u obnovi Taa, ulo se i mnogo gnevnih rei o ugroenom ponosu

reVija

83 Zato graane Srbije ne zanima koliko e iveti

DNK test koji meri duinu ivota i prorie bolesti od kojih ete bolovati najnoviji je hit i odlino se prodaje u paniji i SAD. Ivo Marinkovi je ispitivao graane Srbije, ali i strunjake, da li bi se podvrgli ovakvom testu

87 Tajni Internet u koferuNovi ameriki projekat ima za cilj da se obezbede prenosivi sistemi koji bi se dostavljali pobunjenicima u borbama s lokalnim vlastima, za koje amerika administracija proceni da pripadaju autoritarnim sistemima

rUBriKe

06 Arena09 Koraks10 iri ugao90 Ekran94 Pisma96 Horoskop/ukrtenice98 Esej

72 Mrane tajne kraljice televizijeNuenje seksualnih usluga za novac, roenje sina koga nikada nije videla, prenaduvane prie o siromatvu i zlostavljanju... Kiti Keli trebalo je tri godine da napie priu o Opri Vinfri

88 Novi magazin uvek sa vama!Novi magazin pomae apsolventu ETF u Beogradu Stefanu Karadiu da ovog leta otputuje na usavravanje u Portugal


LOA NEDELJA

DOBRA NEDELJABeograd u najlepem svetlu

Poetkom nedelje kanal Diskaveri prikazao je amerikoj publici u okviru serijala Gradi-mo vee i bolje emisiju o izgradnji mosta preko Save na Adi Ciganliji u Beogradu. Autor serijala Deni Forester, inae arhitekta sa Har-varda, boravio je tokom godine u Beogradu i u emisiji ga prikazao u najlepem svetlu. Fo-rester opisuje most na Adi kao pravo tehno-loko udo i verovatno najvei projekat ikada u istoriji Srbije.

Na poetku emisije autor upoznaje gle-daoce sa Beogradom i Srbijom, opisujui raspad stare Jugoslavije i period NATO bom-bardovanja, naglaavajui da uprkos nasil-noj prolosti, 11 godina od bombardovanja, Beograd ima najbru rastuu ekonomiju u celoj Evropi. Most koji Srbija gradi Forester naziva revolucionarnim u gradnji, s obzi-rom na to da je prvi put u istoriji zamiljeno da ovoliki most nosi samo jedan stub. Ovaj most e ujedno biti i najvei u svetu sa jed-nim pilonom. Forester upoznaje gledaoce i sa radnicima, opasnim poslovima, postup-kom izgradnje mosta, uz zakljuak da njego-va izgradnja predstavlja najvei arhitekton-ski projekat u Evropi koji je u Srbiju doveo stotine radnika iz regiona nekada zahvae-nih ratom.

Sluajna letnja poskupljenja Na samom poetku letnjih ferija trgovci su,

s razlogom verujui da e proi manje upad-ljivo, najavili nova poskupljenja, i to za pro-izvode kojih domainstva nikako ne mogu da se odreknu mlene proizvode, deju hranu i sredstva za linu higijenu. Trgovci objanjavaju da e artikli u samoposlugama poskupeti najkasnije do sredine jula, nekako ba sluajno u vreme kada e se veina gra-ana nalaziti na odmoru, odnosno van mesta prebivalita. Objanjavajui svoju odluku, oni navode da je iskljuivi razlog za vie cene poskupljenje sirovina, pa e tako u julu vie cene dobiti mleko i mleni proizvodi, kozme-tika i kaice za bebe, kompoti, sredstva za li-nu higijenu, praak za ve

U isto vreme najavljena su i poskupljenja kolarina za pojedine fakultete. Uprkos tome to je Ministarstvo obrazovanja saoptilo da ne postoje realni razlozi za takav postupak, predstavnici fakulteta koji su najavili vie cene za narednu kolsku godinu nemaju na-meru da odustanu od svoje odluke.

5 minuta sa...Nerma Jelai

Foto

: Sea

d B

iBer

ov

i


Arena


Jedno od najsumornijih tumaenja Vorholove be-leke da e u budunosti svako biti slavan na 15 mi-nuta verovatno je ono prema kojem je, u stvari, re o mranom proroanstvu. Proroanstvu koje se ostva-rilo kroz rijaliti programe, YouTube, drutvene mre-e, kroz medije koji nas zasipaju svilenim omotima u kojima nema niega.

ivimo u vremenu za koje se tvrdi da je era infor-macija i da su upravo informacije i brzina kojom su dostavljene klju uspeha, bogatstva. Problem je to je izbrisana granica izmeu smislene i korisne in-formacije koja predstavlja vest, koja donosi znanje, i prazne ljuture iji je jedini cilj da nas hipnotie, ob-mane ili uspava. Elektronski mediji zasipaju nas ve-stima na svaki pun sat, leti se kao hitna vest u kajronu pojavljuje informacija da je napolju vrue, a zimi da je, gle iznenaenja, hladno. Nerazraene ideje koje sinu politiarima postaju predmet medijske debate, polemie se o izjavama da se neto nee dogoditi ili najavama da e se u ne ba skoroj budunosti neto razmotriti.

Kljune rei su spinovanje i spemovanje. Dobro poznata formula: Viak informacija = manjak smisla. Stvorena je virtuelna stvarnost koja se odrava na virtuelnim vestima. Ne znamo ta e nam se u ivotu promeniti zbog zakona koji je usvojen, ali znamo ta poslanici koji su ga izglasali misle o fudbalu.

U takvom okruenju pokrenuli smo Novi magazin i postavili internet portal www.novimagazin.rs. Na njemu vas neemo zasipati stotinama vesti, parain-formacija i kvazinovosti. Da li vas sve to zaista zanima i da li zaista imate vremena da sve to itate? Ume-sto sabranih, pisaemo izabrana dela trudiemo se da za vas proberemo ono to je zaista bitno, da po-kuamo da pronaemo neto to e vas opustiti, da vas podsetimo na neki podatak koji ste zaboravili, u nepretencioznom pokuaju da budemo medij koji se trudi da informie, zabavi i edukuje.

Moda nam se ukusi nee u svemu poklopiti; ne plediramo ni da, uz bezbroj izvora koji mute ili bistre bespue Interneta, odmah budemo va jedini izbor, ali sam siguran da se razumemo i da ete redovno po-seivati na sajt. Jer, nai itaoci su, kao i na magazin drugaiji.

O viku i smisluPie: Zlatko Miniurednik

Otkako je pre tri godine Haki tribunal prvi put angaovao portparola koji govori jezik sa ovog podruja, Nerma Jelai je pokuavala da Tribunal uini pristupani-jim za medije s podruja bive Jugoslavije. Posao joj, kae, na neki nain predstav-lja zavretak kruga: rodni Viegrad napustila je 1992. kao izbeglica, kao novinar u Engleskoj je za Gardijan, Dejli telegraf i Fajnenel tajms pokrivala dogaaje u bivoj Jugoslaviji, u Sarajevu je bila direktorka Balkanske istraivake mree, a za kraj kruga bilo joj je logino da se bavi sudskom stranom - epilogom svih naih ratova.

ta preovladava u poslu portparola Tribunala profesionalno zadovolj-stvo ili lino optereenje?

Ima od oboje, ali vie je zadovoljstva. To ne znai da vas ljudi vole, da izazivate simpatije. Primila sam veliki broj svakojakih poruka kada je Ratko Mladi preba-en u pritvor, kada su izreene presude Gotovini, Markau Ali, kada putujem po gradovima u bivoj Jugoslaviji, naroito po manjim mestima, sretnem se s mladim ljudima koji nemaju pozitivno miljenje o Tribunalu, a promene ga posle razgo-vora i proire vidike, onda je to zadovoljstvo. A uobiajeno moj se posao svodi na bavljenje medijima iz bive Jugoslavije i ispravljanjem krivih Drina koje su neispravljive.

Dovoljno ste dugo u Tribunalu da biste mogli da ocenite njegov uinak.Mislim da e vreme pokazati da je Tribunal uradio mnogo za zemlje bive Jugo-

slavije, da je iskopao mnoge injenice i izneo ih na videlo, od identifikovanja r-tava, otvaranja arhiva, obelodanjivanja uea stranih slubi u ratovima... Uprkos tome i dalje postoji negativan pristup prema Tribunalu. Po tome se ne razlikuje mnogo javno mnjenje u BiH, Hrvatskoj, Srbiji, pa i na Kosovu, u Makedoniji Samo se menja predznak: antisrpski, antihrvatski, antibonjaki.

Niste u prilici da se sreete s pritvorenicima, ali ste upueni u njihov ivot. Da li se drue po linom izboru?

Veinu slobodnog dana, ako nisu u sudnici, provode zajedno. Zanimljivo je da od kada je prva osoba stigla u pritvor 96. godine nijednom nismo imali sukob na na-cionalnoj, verskoj ili politikoj osnovi. esto citiram jednog od osuenih koji je na kraju svog suenja rekao: Za nas u pritvorskoj jedinici je lako, mi se razumemo, ali kada pomislim na one koji su ostali dole, teko njima!

Uvredljivo je saznanje da se optueni za ratne zloine savreno drue i ra-zumeju?

Moda jeste paradoksalno, ali je to pravo lice rata. I oito je, ispostavilo se i kroz dokumenta koja je objavio Tribunal, da je komunikacija izmeu njih postojala i tokom rata. A narodi su podeljeni. I dalje se deca s jedne ne drue sa decom s druge strane. To Tribunal ne moe da menja. To mogu samo, da ih tako nazovem, domae snage.

Vie puta su izreene tvrdnje da Tribunal snosi odgovornost za zdravstvene probleme pritvorenika. Odgovor je glasio da pue, piju i ne vode brigu o sebi.

Veliki broj pritvorenih pati od sranih tegoba i povezanih bolesti, visokog krv-nog pritiska, aritmije i slino. Mnogi pate od debljine, preko 60 odsto je medicinski gojazno, a veina bolesti dolazi od stila ivota kojima su iveli, kojim ivi veina nas na Balkanu.

Zaposleni u Tribunalu su stranci koje ratovi i sudbine ljudi u bivoj Jugoslaviji nisu lino doticali. Da li su za 18 godina ostali distancirani ili su izronile emocije?

Tribunal je institucija sa 1.000 ljudi i naravno da ima onih koji su vie pogoeni time ime se bave, kao i onih koji to gledaju isto sa pravno-formalistike distance. Ali, veliki broj to doivljava emotivno, imamo tuioce koji su u Hag stigli 93. godine i prirodno je da su postali vezani. Meutim, dolo je vreme da se Tribunal zatvo-ri, to ne znai da je sve gotovo. Tribunal je podvukao crtu, ali je pokrenuo priu protiv mnogih koje nije stigao da procesuira. Potrebno je osnaiti ovdanje pravo-sudne institucije koje e procesuirati zloince. Takvi se postupci vode u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu, to je bilo nezamislivo pre nekoliko godina. Naravno da moe bolje, ali smo na dobrom putu. Vreme je da se sami bavimo svojim problemima.

V. T.

7


U poverenjuImpresNMNovi magazinIZLAZI ETVRTKOM

IZdAVA: drutvo za novinsko-izdavaku delatnost agenda 2020 d.o.o. Beograd, terazije 23/ii PIB: 106978740 MB: 20717467 Telefoni: 011/3248-745, 011/3228-280 E-mail: [email protected] i glavna urednica: Nadeda GaeOdgovorni urednik: Milorad ivanoviZamenik glavnog urednika: Mijat LakieviUrednik portala: Zlatko MiniArt direktor: Bojan radulovi Vd urednik fotografije: Zoran raUrednitvo: Mia Brki, Jelka Jovanovi, vojislav tufegdi, duan velikoviSekretarica redakcije: dubravka vasiRedakcija: aleksandra ajdani, ratko Femi, tamara Jorgovanovi, Predrag Koraksi Corax, vanesa Mareta, anka Miloevi, Mirjana Panti, Jelena aleksi, Zoran raevi, aleksandar SpasiStalni saradnici: Lazar Bodroa, Zoran uri, ivan iki, dragan Janji, Milo Miloradovi, Marija Midovi, Slobodan Pavlovi, Ljubomir PfafAdvokatica redakcije: Nataa dragovi rakoviLektor: Lidija CeniPrelom: studiotrid, BeogradRaunovodstvo: Slavica Miljanidistribucija: distri press, Beogradtampa: rotografika, SuboticaTK RAUN: 355-0003200089249-85, vojvoanska bankaRegistrovano kod APR pod brojem Bd 27649/2011 08.03.2011.

Prednost ugroenoj deci

Prednost pri upisu u vrtie imae deca iz drutveno osetljivih gru-pa, potom deca zaposlenih rodi-telja i redovnih studenata, deca koja imaju status treeg i svakog

narednog deteta, deca ija su braa ili sestre upisani u istu predkolsku ustanovu, a tek potom ostala deca. To je predvieno pravilni-kom koji je propisao ministar prosvete u ijoj je nadlenosti i predkolsko vaspitanje.U drutveno osetljive grupe spadaju deca r-tve nasilja u porodici, deca iz porodica koje ko-riste neki oblik socijalne zatite, deca bez ro-diteljskog staranja, deca samohranih roditelja, deca iz socijalno nestimulativnih sredina, deca

sa smetnjama u psihofizikom razvoju, kao i ona iz porodi-ca u kojima je neko teko obo-leo, deca ratnih vojnih invalida, raseljenih ili prognanih oso-ba, kao i deca

iji prioritetni upis predloi centar za socijalni rad i deca iz sredina u kojima je usled poro-dinih i drugih ivotnih okolnosti ugroeno zdravlje, bezbednost i razvoj.

Jedan pripadnik kriminalistike po-licije Srbije otputovae poetkom sledeeg meseca u Hrvatsku, gde e sa hrvatskim kolegama patrolirati u turistikoj zoni koja je u nadleno-

sti istarske policijske uprave.Novi magazin je prvi objavio vest da e srpska policaja ove godine prvi put ue-stvovati u projektu Sigurna turistika sezona, koji se na hrvatskom primorju sprovodi od 2006. godine.Prole nedelje o detaljima saradnje do-govorili su se srpski i hrvatski direktori policije Milorad Veljovi i Oliver Grbi na sastanku odranom na graninom prela-zu Batrovci Bajakovo.

Od jula u Istri isrpski policajac

Fudbalski navijai u Srbiji spre-maju se za novu sezonu, a ume-sto globalista, nepatriota i inih izdajnika na meti e im biti gej populacija. Posle najave da je

u jedan od najprestinijih klubova doao igra homoseksualne orijentacije, protiv-niki tabor priprema slogane i hitove ko-jima e, kako smatraju, uniziti protivnike i promovisati ispravnost svojih ljubimaca. I svojih stavova.Navijaima niko jo nije otkrio da je prole godine usvojen Zakon o zabrani diskrimi-nacije i da ih vreanje seksualne manjine moe kotati vie nego neredi na tribina-ma i van njih.

Nove uvrede navijaa

8 23/0/2011. Novi MagaziN BROJ 8

Arena


Pozorite i ehovve tri godine uim o pozoritu radei ehovljeva dela. Svi mi smo negde tu, na pola puta. od identiteta do naizgled banalnih problema borimo se da nam ivot ne proe uzalud. Neki imaju snage i ideje, neki ekaju da im se ivot desi. Najzanimljivije je to to se kod ehova dogaa mnogo stvari ispod povrine, ba kao i svuda oko nas. Pozorite je pravi prostor kroz koji mogu neto da kaem o svetu i svima nama. odlina predstava Hartefakta i Bitefa Hipermnezija pokree nas da govorimo o detinjstvu, najbolnijem i najlepem periodu ivota. Gledajte pozorite! ono menja svet.

ProfesijaSkoro sam shvatio da mi ljudi zameraju to sam do svoje 28. radio i radim mnogo stvari. Kau da bih svime da se bavim. S druge strane, veliki broj mladih i preko tridesete ivi na roditeljskom budetu. udno je kako se uspeh i vizija smatraju manama u ovom drutvu. Mislim da treba raditi i bez prestanka tragati za sobom, ta god drugi kau. Upoznao sam ljude koji su u isto vreme i glumci i reditelji i producenti i aktivisti i poljoprivrednici i jo mnogo toga. voleo bih da se celog ivota menjam. Sve drugo je guenje. vratio sam se studijama i mislim da je FdU dobro mesto za rad na sebi.

Beograddeset godina ivim u ovom gradu i imam oseaj kao da sam celog ivota tu. Beograd je mesto kojem se uvek rado vratim, ali i grad na koji se ljutim. raduju me promene, ali me boli to esto utimo kada nas udaraju po glavi. Smeta mi to nas vie ne uznemirava da veliki broj sugraana ivi u nemoguim uslovima. voleo bih da Beograd ima bar jo pet pozorita i bioskope. Nije dovoljno da smo okrueni oping centrima, trebalo bi da imamo i druge prostore. Beograd je znan i po ariji, surovoj i bednoj, koja je u stanju da uniti i najznaajnija dela. ipak, Beograd je najlepe mesto za starenje.

Osniva Hartefakt fondacije koja se bavi umetnou i marginalizovanim ljudima. Pravnik sa iskustvom u organizacijama za ljudska prava. Osnovao i vodio Inicijativu mladih za ljudska prava u celom regionu. Sada student pozorine reije na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi prof. Ivane Vuji. Autor je i producent vie od deset artistikih projekata koji se bave prolou i pitanjima raspada bive SFRJ. Bavio se novinarstvom u Danasu i u Slobodnoj Evropi.

Na mom radaru Andrej Nosov

Foto

: NeM

aN

Ja J

ov

aN

ov

i


iri ugao

10

devojka u skokuDrugarice se fotografiu i pregledaju snimke uivajui u lepom vremenu u Moskvi, gde je temperatura dostigla 26 stepeni Celzijusa (AP Photo / Mia Japaridze)



11


Milica T. je prole go-dine do-bila otkaz. Sutradan je otila u banku,

uzela potroaki kredit od 1.500 evra i otila u paniju na odmor. Osim imena koje je izmiljeno, pri-a je potpuno autentina, pa se sad jo samo postavlja pitanje da li je to i autentian odgovor na krizu ili, moda, i ire - odraz nacionalne filo-zofije ivota ili je re o usamljenom sluaju, izuzetku.

Neko e moda zapitati kako je to mogue, tj. zato banke daju kredit nekome za koga je krajnje neizvesno da li e sutra moi da ga vrati, ali ne treba kriviti banke. One idu za svo-jim interesom; banka nije obdanite, a nije ni crkva, mada i crkve sve vie lie na finansijske institucije.

Novine samo odraavaju izofre-nu situaciju koja vlada u stvarnosti: s jedne strane tekstovi o tome kako polovina graana Srbije ne plaa ra-une za struju, komunalije, telefon i ostale elementarne potrebe, a s dru-ge, kao da se druga polovina sprema

Odmor na rate, bankrot odjednom

Da li su graani Srbije neodgovorne troadije, ako je to istina - zato se tako ponaaju, ima li u tome krivice drave i da li to treba i moe da se promeni, pokuali su da otkriju Jelena Aleksi i Mijat Lakievi

za emigraciju ili invaziju na Grku, Tursku i ostale morske destinacije. Takva je, stie se utisak, navala na turistike agencije. Da li su, uopte, to dve jednake polovine ili je ona prva zapravo mnogo vea, ali se ova druga mnogo bolje uje? Ili se, mo-da, te dve grupe preklapaju: jer ima mnogo onih koji, prvo, ne plaaju raune, a onda odu u banku, uzmu kredit i odu na odmor. Po principu Skarlet O Hara: Plakau sutra. To jest - na jesen, kad rate dospeju do naplate.

U poslednjih petnaestak dana ban-ke uurbano rade dok Srbi galantno


Tema broja


podiu kredite za desetodnevno plandovanje. I to one najskuplje, gotovinske, gde kamata ide i do 34 odsto godinje ako se pozajmljuje u dinarima.

Prolee i poetak leta uvek karak-terie poveana potranja graana za gotovinskim i potroakim kredi-tima. Tako je i u ovoj godini. Ukoli-ko se odlue da turistiki aranman plate uz pomo kredita, graani se najee odluuju za gotovinski kredit. Prosean iznos pozajmice je oko 100.000 dinara, dok se najee odluuju za period otplate od 36 meseci, rekli su nam u najveoj do-maoj banci, Intezi.

Ni u ostalim bankama nije mnogo drugaije. Ekonomska kriza koja je graane dovela do ruba egzisten-cije, kako se moe uti, nije uticala

na njihove apetite za odmorima. Ko nema, taj jednostavno pozajmi.

Gotovinski krediti omoguava-ju klijentima slobodnije korienje novca, uz mogunost da jedan deo kredita iskoriste za plaanje aran-mana, a drugi za troenje dok su na putu, kae za Novi magazin Mi-roslav Rebi, lan izvrnog odbora u Sosijete eneral banci.

Uvereni da bar skromno troe pozajmljeni novac, Novi magazin je pitao turistike agencije ime se pla-aju najjeftinija letovanja. A iznena-enjima nikad kraja.

ekovima, reeno nam je u de-setak turistikih agencija koje smo obili. Iskljuivo keom plaaju se luksuzna letovanja i najskuplji aran-mani, a osrednji karticama i goto-vinom.

Poziv na tednju mogao bi da bude opasan po sitan biznis, jer on uglavnom ivi od kredita koje uzima srednji sloj

Sama vlast je najvei rasipnik i nema moralno pravo da od bilo koga trai stezanje kaia

Prole godine drava je, u elji da podstakne obilaske domaih letovalita, subvencionisala kamate na kredite za odmor po Srbiji, ali bezuspeno. Poto nije bilo interesovanja, ukinuti su

13


Najbolje se prodaju skuplji aranmani. Evo, pre neki dan do-la je ena i platila za nju i sina po 1.500 evra za letovanje u Turskoj i to za osam dana, odnosno sedam noenja. Za taj novac mogli su da odu na Kubu ili Tajland, ali nai tu-risti ne razmiljaju tako. Nijedan od hotela u koji se ide u Turskoj nije ispod etiri zvezdice, kae proda-vaica u agenciji Planeta travel.

Tu smo, ba kao i u svakoj drugoj agenciji, ekali na red da doemo do informacija, a kad smo strplji-vo ispratili nekoliko muterija, u jednoj - da joj sad ne spominjemo ime - ljubazno su nas zamolili da izaemo. Ostala sam bez glasa, re-kla nam je devojka pokazujui da je radno vreme isteklo.

Od jedne do druge, zatiemo pune agencije. Kau, klasinih po-troakih kredita gotovo da vie i nema, to smo se uverili i u ban-kama, ali se zato i te kako plaa karticama. Vee agencije imaju potpisane ugovore s nekoliko banaka u Srbiji, kao to su Inte-za ili EFG, koje karticama nude plaanje letovanja na rate.

Do sada je najskuplji aran-man koji smo prodali u Tur-skoj. Za njega su ljudi platili 12.000 evra. Na more je 20 dana otila etvorolana porodi-ca i platili su gotovinom, otkrivaju nam u Kontikiju.

Kulturolog Jelena orevi navalu na turistike agencije, odmaranje u skupim letovalitima, a posebno po-zajmljivanje za brkanje po dalekim morima, tumai atmosferom rizika u kojoj ivimo.

ivi se u vremenu od danas do sutra i ljudi nee da propuste nije-dan trenutak, niti hoe da misle o tome ta e biti sutra. Jednostavno, ovo je doba opteg hedonizma, bez obzira na krizu o kojoj se govori, kae profesorka orevi.

Iako se ne moe tvrditi da se ke kreditima plaaju letovanja na eg-zotinim ostrvima ili u najskupljim turskim hotelima koji su hit sezone, to ne mora biti ni daleko od istine, s obzirom na iznose koji se zajme

od banaka. U Folks banci prosean iznos letnjeg ke kredita koji gra-ani uzimaju je 2.500 evra, a isti iznosi traeni su i u Rajfajzen banci. Zar nije logino da, iako se zaduu-ju, graani uzimaju manje kredite ili

bar one koje e moi da vra-te? Da li je zajam od dve hilja-de evra onaj koji se komotno vraa kada je prosena plata 350 evra?

Sociolog Milovan Mitrovi u razgovoru za Novi magazin odgovara na ova pitanja uz konstataciju da uopte nije iznenaen pomamom za kre-ditima i odlaskom na letova-nje po svaku cenu.

To je tipian malograan-ski mentalitet. Ljudi o kojima govorite pripadaju niem srednjem sloju koji bi da kopira vie slojeve drutva. Videla aba da se konji kuju. tednja u krizi tipina je za seljake koji su naueni da ne troe i kada imaju. Poto zavise od prirode, nikada ne znaju ta ih sutra eka. Slino

se ponaaju i preduzetnici u prvoj godini poslovanja, objanjava Mitrovi.

Jedno je sigurno. Oni koji zajme ne idu na jef-tina letovanja po Srbiji.

U poslednje dve godine osetan je pad noenja broja doma-

ih gostiju koji ine 80 odsto turistikog prometa u Srbiji, ali je broj stranih gostiju ostao isti, rekao je

sredinom marta Goran Pet-kovi, dravni sekretar za turizam u ministarstvu ekonomije i regional-nog razvoja i profesor turizma na beogradskom Ekonomskom fakulte-tu. Petkovi je tada jo izrazio nadu da e se ove godine stvari popraviti. Njegova oekivanja, sva je prilika, ostae puka elja. Oni koji bi da le-tuju u Srbiji na nivou su statistike greke, pa veina turistikih agenci-ja ova putovanja i ne nudi.

Program u Srbiji uopte ne ra-dimo, odgovaraju na nae pitanje u agenciji Odeon travel i upuuju nas u Kontiki, gde saznajemo da se po Srbiji putuje malo i to samo van sezone.

U ovom trenutku gotovo nita, istiu u Kontikiju.

ETNO gREKA: Po Srbiji se putuje malo i to samo van sezone

*u milijardama dinara


Tema broja > Preterano troenje


Prole godine drava je u elji da podstakne obilaske domaih leto-valita subvencionisala kamate na kredite za odmor po Srbiji, ali bezu-speno. Poto nije bilo interesova-nja, ukinuti su.

Ako jeftina putovanja po Srbiji i nisu neki uitak za sugraane koji mogu da zajme radi putovanja, znai li to da imaju realne snage za ove po-zajmice, to bi bio dobar znak? Moe li se tvrditi da to nisu oni koji duguju za raune, komunalije, poreze i isti oni koji e u septembru traiti neto od Vlade? Poveanje plata, zaustav-ljanje pada dinara, grejs period za otplatu zajmova, povoljne kredite za kolovanje i slino? Ili su to ljudi koji, rastereeni, ne raunaju ni na iju pomo jer im jednostavno ne treba?

Nisu, naravno, ali i za to postoji objanjenje. Apatija je odavno uhva-tila ljude i niko nije u stanju nita dugorono da planira. S druge stra-ne, graanima Srbije iskustvo govo-ri da je kredite lako vratiti, jer ih je godinama do apsurda obezvreiva-la inflacija. Zato mislite da sada to nije u podsvesti graana? Ne plaa-mo struju niti pretplatu za televizor. Na ta ljudi raunaju? Pa - oprostie drava, ne moe mi naplatiti toliko koliko dugujem. Ako nita, dae na rate, jer je uvek tako bilo. Deo onih koji uzimaju pozajmice to sebi vero-vatno moe da priuti, jer ne treba polaziti od toga da smo svi siroma-ni, kako se nekad ini. Ljudi se ale, ali je u prirodi oveka da se ali svaki put kad se situacija pogora. Mnogo vie novca nego to se inilo bilo je i u najgore vreme, pa je tako i sada, veruje sociolog Mitrovi.

Ipak, prema reima naeg sago-vornika glavni uzrok takvom pona-anju graana jeste u optoj neraci-onalnosti koju drava podgreva.

Kako da ljudi budu racionalni kad drava nije. Pa sada su nagrae-ni oni koji nisu prijavljivali radnike, jer kada ga prijave dobie beneficiju. Zato je onda onaj koji je dravi sve uredno plaao bio racionalan. Nije bio, naprotiv, ispao je glup - zaklju-uje Milovan Mitrovi.

Ovo nije jednogodinje, da tako ka-emo, pitanje. Drugim reima, niti je nastalo u roku od godinu dana, niti u tom roku moe da bude reeno. To je pitanje dugoronog razvoja Srbije. Graani Srbije ve godinama troe jedno 15-20 odsto vie nego to za-rade. Troe tako to, s jedne strane, prodaju dedovinu, a s druge strane uzimaju kredite. Takvom nainu ivo-ta, meutim, doao je kraj. Bar tako tvrde ekonomisti. Da bi koliko-toliko uhvatila vezu sa svetom, i to ne nekim dalekim, prekookeanskim, nego svo-jim susedima, da ne bi vie i dalje zao-stajala, Srbija mora da promeni svoju razvojnu filozofiju. Odnosno potrebna je, kako to ekonomisti vole da kau, promena ekonomskog modela.

Novi ekonomski model podrazu-meva, u najkraem, manje potro-nje a vie tednje, manje uvoza a vie izvoza. I naroito - vee inve-sticije - i to pre svega u industriju. Naravno, u industriju spremnu i sposobnu za izvoz. U naslovnoj temi pretprolog broja Novog ma-gazina detaljno smo prikazali ko-

liko je industrija u Srbiji propala u poslednje dve decenije i da smo po tome i zapravo jedino po tome lideri u regionu.

Propast srpske industrije zbilja je poprimila neverovatne razmere. O tome smo na ovim stranicama ne-davno pisali, ali ima smisla podsetiti na tu injenicu kad se govori o po-tronji i ilustrovati je jo nekim po-dacima iz postpetooktobarskog raz-doblja. Recimo, uee preraivake industrije u bruto domaem proi-zvodu palo je sa 18 odsto 2001. na 13 odsto 2009. godine, dok je broj zaposlenih prepolovljen: sa 620 hi-ljada 2001. na 320.000 prole godi-ne. Jo poraznije moda deluje inje-nica da je naa industrija na prilino niskom tehnolokom nivou. ak 90 odsto preduzea pripada tehnoloki nisko i srednje nisko opremljenim privrednim sektorima. Srbija danas

Biznis klasaKada je posle petooktobarskih promena jedan nemaki privrednik doao da poseti svog novog i, nema ta, do tada pouzdanog poslovnog partnera u jednom gradu u umadiji, na ovek, kao i svaki dobar domain, pozvao ga je kod sebe u kuu. Kua kao omanji hotel, u dvoritu veliine fudbalskog terena pravi vozni park. Pita Nemac koliko je generacija sticalo to bogatstvo. Kakve generacije, odgovara na biznismen ponosito, to sam ja sam za poslednjih pet godina. Na te rei Nemac se zahvali na gostoprimstvu, okrene i ode.U turistikim agencijama kau kako najpre prodaju najskuplje aranmane i to za ke. Poznato je da na svim sajmovima automobila najpre odu najskuplji modeli.Vlasnik jedne velike knjigovodstvene firme pria kako muku mui s klijentima, uglavnom malim i srednjim biznismenima. Uzmu, kae, kredit za likvidnost i onda od tog novca plate letovanje na Kajmanima, a od mene trae da to posle raunam kao troak preduzea.

Graanima Srbije iskustvo govori da je kredite lako vratiti, jer ih je godinama do apsurda obezvreivala inflacija

CASh IS KINg: Iskljuivo keom plaaju se luksuzna letovanja i najskuplji aranmani

Foto

: Fo

Net

/aP

15


praktino uopte i nema industrijski proizvod. Gro njenog izvoza ine si-rovine: elik, penica, kukuruz, voe, eer... Reindustrijalizacija je, dakle, kljuna re za budunost Srbije.

Pria o novom ekonomskom mo-delu, meutim, nije poela od jue. Ima, evo, ve dve godine kako je ta ideja lansirana. Prole godine je, uz uee dvadesetak istaknutih do-maih ekonomista, napravljena veli-ka studija o razvoju Srbije do 2020. godine koja se upravo zasniva na toj promeni ekonomskog modela. Na osnovu te knjige, uglavnom, pred-sednik Boris Tadi obnarodovao je poetkom ove godine svoju i stra-tegiju Demokratske stranke Srbija 2020. godine. Po svoj prilici i ta e se strategija pridruiti desetinama drugih koje su zavrile kao mrtvo slovo na papiru.

Nee se ovim rei da je spas u strategiji, daleko bilo, ali ovako dalje vie ne moe.

Da li bi predsednik Srbije Boris Tadi trebalo da pozove graane Srbije da manje troe, a vie tede i ove godine ne idu na odmor? Kao to je to, reci-mo, uradila nemaka kan-celarka Angela Merkel u jeku krize pre dve godi-ne. To je test-pitanje koje smo postavili domaim strunjacima. U anonimnoj anketi, u kojoj je uestvovalo 12 profesora univerziteta, pre-teno ekonomista, samo jedan je na pitanje odgovorio pozitivno. Rekavi da to ima logike; ako su Nemci, koji su najvei svetski putnici, i koji to putovanje pokrivaju izvozom, mogli da se uzdre, onda mogu i graani Srbije, koji letovanje pokrivaju ban-karskim kreditima. Jedan je dao po-lovian odgovor, rekavi da bi Tadi mogao da preporui da se tedi - i za to odmah dao obrazloenje: troimo vie nego to zaraujemo, nemamo novca za investicije, a tednja je oko-snica investicija i kad bismo to ura-dili smanjila bi se zaduenost zemlje po osnovu kredita koje banke povla-e iz inostranstva - ali je bio protiv poziva da se ne ide na odmor; neka

se svako ponaa u skladu sa svojim mogunostima, rekao je. Jo samo jedan odgovor, mada preteno nega-tivan, imao je deo pozitivnog odnosa prema toj mogunosti: predsednik treba da poziva na racionalnost i upozorava da svaki dug treba da se vrati, ali nema smisla da poziva na tednju, jer veliki broj graana Srbi-je nema od ega da tedi. Preko 90 odsto anketiranih, dakle, smatra da bi za predsednika Tadia bilo bolje da ne sledi primer gvozdene nema-ke kancelarke. Jedni - polazei upra-vo od ve pomenutog siromatva veine graana (nismo uporedivi sa Nemcima, ovde je svega petina stanovnitva iznad egzistencijalnog nivoa); drugi istiui jednu drugu vrstu neuporedivosti Nemake i Sr-bije (tamo su iscrpljene moguno-sti ekonomske politike, tamo se eko-nomska politika vodi na pravi nain i ima smisla da to trai neko ko je i sam simbol odricanja, dok se u Sr-

biji vodi pogrena ekonom-ska politika, a sama

Vlada je najvei

rasipnik i nema moralno pravo da od bilo koga trai stezanje kaia), do onih koji u tome vide i loe eko-nomske efekte. Potronja domaih proizvoda je dobra, jer podstie pro-izvodnju; poziv na tednju mogao bi da bude opasan po sitan biznis, jer on uglavnom ivi od kredita koje uzima srednji sloj; to bi moglo da bude opasno i po seoski turizam, jer su mnogi u to investirali, a da pozo-vete ljude da ne idu na more, to zna-i u Grku, Hrvatsku ili Crnu Goru, moglo bi da ima negativne politike posledice, kae se u ovoj grupi od-govora.

Da je parola udri brigu na vese-lje zahvatila i boljestojee (i vie-mislee!?) slojeve drutva, svedoi


Tema broja > Preterano troenje


i pria jednog od uesnika nae an-kete. Poto se moja ena nedavno zaposlila u firmi malo van Beogra-da, hteo sam da kupimo neka po-lovna kola da joj bude lake da ide na posao, pa sam predloio da ove godine ne idemo na odmor nego da taj novac utedimo, malo dodamo i kupimo auto. Nije htela ni da uje. Jednom se ivi, neu da se odriem

bilo ega rekla mi je, pria svoj slu-aj sagovornik Novog magazina, po-znati ekonomista.

Kada bi u Srbiji postojao lini bankrot desetine, a moda i stotine hiljade graana bi bankrotirali. No-vijeg je datuma vest da je pokrenuto 2,3 miliona postupaka protiv graa-na koji duguju elektrodistribucija-ma, toplanama, bankama, telefon-skim kompanijama. S druge strane, ne moe se rei da graani Srbije ne tede. Oni u bankama dre - s obzi-rom na sve do sada reeno - gotovo neverovatnih 720 milijardi dinara ili 7,2 milijarde evra (ionako je 99 odsto tednje u stranoj valuti). To je za oko pola milijarde evra vie nego to, po svim osnovama, duguju. *u milijardama dinara

Za ta graani Srbije uzimaju kredit?

Volimo da kukamoNa nae pitanje da li pozajmljivanje za odmore svedoi o tome da se u Srbiji ipak ne ivi tako loe kao to se ini, jer je za odmaranje na kredit potreban i neto deblji buelar, kulturolog Jelena orevi kae: Ima mnogo onih koji se ale, jer im je navika da neprekidno budu nezadovoljni. To je destruktivna karakteristika naeg mentaliteta koja demotivie u svakom pogledu. Ljudi kukaju i to se nee promeniti niti ima bilo kakve veze s tim ko je na vlasti. Zbog toga je slika koja se stie esto daleko od realnosti u kojoj se ivi.

Nema smisla da predsednik Boris Tadi poziva na tednju, jer veliki broj graana Srbije nema od ega da tediFot

o: N

eMa

NJa

Jo

va

No

vi

17


Srbija TendenciomerZoran StankoviMinistar zdravlja rekao je da e drava Galenici, koja se gui u dugovima, obezbediti kredit. Sve dok drava bude pokrivala rupe u javnim preduzeima, fabrike poput Galenike nee morati da brinu o odgovornom finansijskom poslovanju.

Trina inspekcija pro-verie rad 40 prodav-nica po Srbiji koje nisu uvaile albe potroa-a ni posle tri oprav-

dane reklamacije. Crnu listu trgo-vaca dostavila im je prole nedelje Nacionalna organizacija potroaa, koja e prema saznanjima Novog magazina, posle izlaska inspekcije na teren odluiti da li e ovu listu i objaviti. U zavisnosti od rezultata s terena, pojedini sa liste ili svi bie stavljeni na stub srama .

Da li e ih i koliko eventualni boj-kot kupaca opametiti, videemo. U ovom trenutku istina o zatiti i pra-vima potroaa u Srbiji crna je koli-ko i pomenuta lista. Posle est me-seci primene novog Zakona o zatiti potroaa, pompezno najavljivanog kao Evropa u Srbiji, zatita kupaca ostala je mrtvo slovo na papiru. Svi koji su se itajui novinske napise o novom propisu nadali da e kao i Evropljani biti gospodin kupac,

Na crnoj listi 40 trgovaca

prevarili su se. Novi zakon je konfu-zan i nedoreen, a podzakonski akti i pravilnici iz doba Titove Juge. Kako to izgleda u praksi?

Kupili ste patike koje su posle tri dana ili tri meseca pukle. ta radi-ti? Zakon kae da ukoliko se tako neto dogodi u roku od est mese-ci, trgovac je duan da vam patike vrati, popravi ili vrati novac. Zvui normalno, zar ne? Sve dok se ne stigne do kljunog pitanja: Kada? Kad trgovac odlui, ako odlui! Na-ime, u jednom lanu Zakona (54) pie da bi zamena trebalo da se obavi u primerenom roku, a koji je to rok nigde nije precizirano. U lanu 58, koji se bavi istom pro-blematikom, pie da trgovac mora u roku od 15 dana da vas pisme-

Nacionalna organizacija potroaa predala je trinoj inspekciji crnu listu trgovaca koji ni posle tri opravdane reklamacije nisu uvaili albe potroaa, otkriva Jelena Aleksi

Mladi par iz Francuske upustio se pre osam meseci u neobinu avanturu u drutvu dva magarca i tri psa krenuli su peice put Indije. Tridese-tdvogodinji majstor tetovae David

Verso i sedam godina mlaa fotoreporterka Morgen Levefvre iz Grenobla pre desetak dana obreli su se u Srbiji do koje su, prolaskom kroz Italiju, Sloveniju, Hr-vatsku i Bosnu, ve prepeaili oko 3.500 kilometara. Sudei prema njihovoj ljubavi prema ivotinjama, nije iskljueno da do krajnje destinacije pokupe jo nekog turistu. Na putu do njihove obeane zemlje Morgen i David spavaju pod atorima koje nose magarci, a za novac ne brinu, poto su skromni vegetarijanci i hrane se uglavnom biljkama koje sami nau. Vesela druina oekuje da e stii u Indiju za dve do tri godine.

Uprkos pozivu ministarstva prosvete da ne poveavaju kolarine, est fakulteta Beogradskog univerziteta su to ipak ui-nili. Samo nedelju dana pre prijemnog ispita budui studenti Stomatolokog

fakulteta saznali su da e studije plaati 40.000 dina-ra vie nego kolege prole godine. kolarina na ovom fakultetu bie 220.000 dinara, to je ujedno i drugo po redu najskuplje akademsko kolovanje u Srbiji. Najve-u cenu plaaju studenti na Arhitektonskom fakultetu koji za godinu dana treba da izdvoje 240.000 dinara, ali cena ove godine nije menjana. Matematiki fakultet po-veao je kolarinu u odnosu na prolu godinu za 2.000 dinara, pa godina kota 102.000 dinara. Na Geograf-skom fakultetu kolska godina kota 77.000 dinara, to je za 7.000 dinara vie nego lani. kolarine na Elektro-tehnikom fakultetu poveane su od 9.000 do 21.000 dinara pa je za godinu, zavisno od smera, potrebno platiti od 90.000 do 204.000 dinara. Cene kolovanja poveane su i na Bogoslovskom i na Fakultetu za sport i fiziko vaspitanje. Fakulteti pravdaju poskupljenja time da kolarine nisu menjane u poslednje dve godi-ne, a da iz Ministarstva prosvete nisu dobili konkretna uputstva vezana za kolarine, sem to ih je ministar kroz medije pozvao da ne poveavaju cene.

Poveane kolarine na est fakulteta

Na magarcima do Indije

2.500albi potroaa prime u proseku

organizacije za zatitu za godinu dana

Foto

: neM

an

ja j

ov

an

ov

i



Zorana MarkoviDirektorka agencije za borbu protiv korupcije najavila je otriju kontrolu partija. to bi moglo da utie na rast njenog rejtinga, ali ne zadugo. ako se ispostavi da e i ovo obeanje, kao i mnoga prethodna, biti samo ludom radovanje, Markovikin rejting moe brzo da se strmoglavi.

Socijalisti ne treba da se zaljubljuju ni u gradonaelnika Dragana ilasa, iako je armantan ovek, niti u naprednjake, a nadam se da u ove radikale

i narodnjake vie nema ni razloga zaljubljivati se. Aleksandar Anti, predsednik Skuptine Beograda i predsednik beogradskog odbora SPS-a

Koalicija u Beogradu funkcionie kao porodica koja se ponekad posvaa i ne govori dva dana, ali na kraju mora da pone da razgovara. Neko e

da lupa vratima, neko e ukinuti deci mobilni, kompjutere ako nisu dobra, ali svi smo nai. Dragan ilas, gradonaelnik Beograda, predsednik beogradskog odbora DS-a

U zemlji Srbiji svako moe da predlae i poveava cene po svom nahoenju, dok na standard graana, koji je iz dana u dan sve gori, niko ne obraa

panju. Ranka Savi, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata

Moramo da se okrenemo sebi i interesima graana. Evropski zakoni su dobri i treba da ih usvajamo i primenjujemo.Nenad Popovi, potpredsednik DSS

Naa prolost je problem s kojim treba da se izborimo, a od naih partnera traimo da nas potuju, jer da nije bilo nas ne bi bilo ni ove koalicije.

Ivica Dai, potpredsednik Vlade

alekSandar api Bivi vaterpolista je potvrdio da e biti jedini kandidat za mesto predsednika Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu na izborima 2. jula. Rejting bi mu rastao da je ostao u bazenu ili bar uio decu vaterpolo arolijama. U mutnim vodama srpske politike malo ko je ostao neukaljan.

duan ivkovi Selektor koarkake reprezentacije Srbije izabrao je reprezentaciju u kojoj vladaju dobra atmosfera i timski duh, to e mu dati krila bar do poetka evropskog prvenstva. ali, pod obruem moe i da ostane bez krila, jer uspeh nikome nije zagarantovan.

Na crnoj listi 40 trgovaca no obavesti ta e povodom reklamacije uraditi.

U prevodu, kada vam puknu jedine patike koje imate i vi ih vratite u prodavnicu mo-rate da saekate 15 dana da trgovac smisli ta e tim povodom uraditi i ko zna koliko da neto zaista i uradi.

A moe i da ne uradi nita. Sve je, kad se malo zagrebe, ostavljeno trgovcu i njegovoj dobroj volji i zbog toga mi traimo izmenu spornog lana zakona. Naravno, i usvajanje podzakonskih akata i pravilnika koji su na snazi ostali od ranije, kae za Novi maga-zin Goran Papovi, predsednik Nacionalne organizacije za zatitu potroaa (NOZP).

Dakle, moderna pravila zbukana sa zastarelim propisima, plus loa trgovaka praksa, jednako prevaren potroa. Tako otprilike izgleda i stara i nova matemati-ka.

Novim zakonom propisano je da se ga-rancija na nove proizvode mora davati na minimum dve godine, a za polovne ureaje na godinu dana, to bi trebalo pozdraviti, da nije jednog ali.

Na primer, poetkom avgusta pokvari vam se klima za koju imate uredno izdatu garanciju na dve godine. Radosni odlazite u radnju sa idejom da imamo novi zakon, evropski. A tamo... Rei e vam da ete na popravku ekati do 15. septembra, kada je leto ve prolo, a klima vam vie i ne treba. Popravka ureaja pod garancijom moe da traje 45 dana.

To je, na primer, zastareo propis koji je potrebno menjati. itav zakon je, ini mi se, napravljen pod uticajem trgovakoj lobija i da bi se na brzinu zadovoljila Evropa. Su-tinski, zakon je balkanizovan, a potroai ostavljeni na milost i nemilost trgovcima, dodaje Papovi.

Mi traimo da uvoznici i distributeri snose odgovornost za kvalitet proizvoda, a ne mali trgovac, koji je zapravo prepro-davac i nema pojma o kvalitetu robe koju prodaje. Tanije, mogue je da ne zna kae Edina Popov, predsednica Asocijacije po-troaa Srbije.

Kome da se alimo? Koliko je oblast ostala neureena i haotina vidi se moda najbolje po tome to razliite organizacije za zatitu potroaa daju dijametralno suprotne odgovore na vrlo prosto pitanje: ta je njihov posao? Papovi je zadovoljan injenicom da su organizacije dobile vea ovlaenja i istie da je njihova uloga posredovanje izmeu nezadovoljnog kupca i trgovca. U Asocijaciji potroaa Srbije potpuno drugaije gledaju na to. Ni sluajno, kakva medijacija, pa to bi bilo kadija te tui kadija ti sudi. Mi smo tu da ujemo albe potroaa i da lobiramo za njihove interese, sprovodimo istraivanja i savetujemo ljude, nikako da posredujemo, izriita je Edina Popov, predsednica APS.

19


Potpredsednik nemakog Maralovog fonda Ivan Vejvo-da u SAD, doskoranji viegodinji direktor ogranka te organizacije u Srbiji, nekada spoljnopolitiki savetnik premijera Zorana inia i pre nekoliko godina jedan od najozbiljnijih kandidata za mesto efa diplomati-

je Srbije, insistira na nastavku evroatlantskih integracija Srbije i bez ikakvih sumnji vidi je u Evropskoj uniji, pa i u NATO. Iz svoje vaingtonske pozicije napominje da je Balkan predmet interesa malog broja ljudi u Americi, kako u medijima i nevladi-nom sektoru, tako i u institutima i dravnom aparatu. To kae sa dozom zadovoljstva, poto smanjeni interes za ovo podruje znai da vie nismo arite ili zona sukoba.

Amerika i Evropa dovrie nedovren posao na BalkanuBalkan i Srbija vie nisu u fokusu Amerike i Evrope, a ta je sve na dnevnom redu za Novi magazin otkriva Ivan Vejvoda u razgovoru sa Nadedom Gae i Jelkom JovanoviFotografije: Aleksandar Stojanovi


Intervju > Ivan Vejvoda


Dnevni red svetskog interesa je pomeren, ali mi smo sebi i dalje najvaniji. Jeste li u SAD otili pripremljeni na to?

Mnogo ljudi u Srbiji i regionu shvata da su danas druga pi-tanja gorua; Kina, Indija, rast Azije, kako to zovu u Americi, sever Afrike, Libija, Bliski Istok, pa globalni izazovi, klimatski, migracioni, borba protiv terorizma i organizovanog kriminala. Te teme imaju preimustvo nad Balkanom, a rei u i neto to zvui brutalno u Americi ni Evropa nije tema, ne vidi se.

TRANSATLANTSKE SPONE: Transatlantski odnosi i dalje su najvaniji u svetu i ekonomski bez premca; 80 odsto finan-sijskih tokova odvija se izmeu Amerike i Evrope, one najvie meusobno ulau jedna u drugu. Transatlantski odnos je neto to e za vreme naih ivota biti nepremostivo, ostae uprkos rastu Kine i ekonomskim meuzavisnostima SAD i Kine u G2.

Politiki Evropa i Amerika dele iste vrednosti, kredo je isti sloboda, demokratija, ljudska prava, tolerancija Tu nema razmirica. Razlike dolaze kada se jave izazovi poput Iraka, Av-ganistana, Bliskog istoka, Libije, ali snaga tog transatlantskog odnosa dovodi do zajednikog pristupa.

Srbija nije u ii, ali Kosovo je i dalje tema. Ima li u pristupu Kosovu razlike izmeu evropske i amerike agende?

Nema razlike, zajednika poruka je da je ovo Evropa i da se sve zemlje regiona kreu ka evropskim i evroatlantskim inte-gracijama, kao i da e Amerika biti tu dok se taj, kako kau, nedovreni posao ne okona. To smo videli prilikom posete potpredsednika Bajdena pre dve godine, posete sekretarke Klinton prole godine i, evo sad, posete njenog pomonika Fila Gordona.

Kad govorim u Americi esto im kaem da ne zaborave Bal-kan; injenica je da ovde mogu pokazati najvei uspeh. Ako nisu kadri da na Balkanu dovre posao evroatlantske integra-cije, kako e se dokazati u jednom Iraku, Avganistanu, Libiji?

Kako vama izgleda ongliranje zvanine politike Srbije kad je re o kosovskom pitanju?

Veoma je vano to su poeli razgovori Beograda i Pritine koje ja vidim kao diplomatsku, pravnu, miroljubivu politiku u odbrani interesa drave Srbije, ali i kao shvatanje realnosti na terenu. Kosovo je proglasilo nezavisnost, rezolucija 1244 osta-vila je suverenost de jure Srbiji, ali Srbija nema suverenost nad tom teritorijom. To su injenice definisane Kumanovskim spo-razumom i Rezolucijom 1244 i one se ne mogu zaobii.

ini mi se da ova vlada sa predsednikom Tadiem vodi re-alnu politiku koja e nastojati da odbrani dravni interes i da obezbedi bolji ivot ljudima, Srbima, pre svega. ali i Albancima kao delu procesa pomirenja u regionu. Ide se na smirivanje tla posle zemljotresa koji nam se dogodio, na reavanje ivotnih pitanja koja nemaju statusna obeleja, ali svako ko svet gleda otvorenih oiju zna da se na kraju dolazi i do pitanja statusa.

Odlazak gospodina Stefanovia u Pritinu hrabar je politiki potez sraunat da se pokae da je i u praksi Srbija deo ree-nja, a ne problema. Nije dovoljno da Pritina kae mi elimo da budemo dobri susedi, nije dovoljno da Beograd kae nai emo reenje mora se sesti za sto i nai to reenje.

VAINGTONSKI POGLED NA BEOGRAD

Kakav je vaingtonski pogled na Beograd?Kad se ujutru razbudim ja sam u Beogradu - prvo proitam vaniju tampu, pogledam sajt B92. Prosto bez toga ne mogu, suvie sam vezan za Srbiju i eljan da nae podruje to pre dovri reforme. Moramo to pre dokazati da smo kadri da se pridruimo onima koji su pre nas postali ureena drutva.

Sreete se sa mnogim ljudima na vanim i uticajnim funkcijama u Srbiji i svetu, s kim najjednostavnije komunicirate?Nema tu najjednostavnije, to su veoma upueni ljudi, ali u EU mogu da pomenem Stefana Sanina koji zaista poznaje region i s njim se moe otvoreno razgovarati. Ali, slino je i sa drugima koji se bave nama. Sada se suoavamo s tim da ni kao Srbija ni kao region nismo u centru panje, pa nemaju uvek informaciju o trenutnim izazovima i problemima i ja ulaem deo napora da ih u to uputim.

Da li bi vam bilo drae da ste ostali ovde u nekoj drugoj ulozi nego to ste otili u Vaington na veoma vanu funkciju u Fondaciji Maral?ovek voli da ivi u svom gradu, Beograd je moj grad, tu sam roen, tu su mi porodica, kumovi, prijatelji, tu se najbolje oseam. S druge strane, postoji karijera. Ja sam, da tako kaem, u poslednjoj fazi svoje karijere u kojoj nema estih ponuda. Meni je ponueno da preuzmem upravljanje fondacijom Nemaki Maralov fond u SAD i teko je bilo odbiti taj izazov. Zanimljivo je iskustvo gledati dananji svet s tolikim menama i previranjima iz jednog od njegovih glavnih gradova.

Vaan deo srpskog javnog mnjenja veruje da ste bili dragocen ovek ovde. Moete li vie uiniti sa pozicije na kojoj ste sada?Teko je govoriti o nekom svom uticaju, pa i nepristojno, ali sudei prema onome kako su me drugi percipirali kau da sam jednako, ako ne i malo vie uticajan tamo. Doe ovek u fazu kada potuju njegovo miljenje, kada ste kao osoba stekli ugled. Ljudi smatraju da je moj uvid, zasnovan na minulom radu, neto to moe da pomogne u razumevanju, moda i da doprinese da se neke stvari pomere unapred.

Diplomatski odgovarate na pitanja, jeste li ikada eleli da budete diplomata?Verujte da nisam. Moj je otac bio diplomata i u nekoj kasnoj adolescenciji razmiljao sam o tome. Kad sam upisao fakultet nestala je ta elja, prosto sam video koliko je to teak posao, da morate da govorite ono to vaa vlada misli, da niste slobodni u onoj meri u kojoj je to neko ko ne radi za dravu. Mene je taj, da kaem, slobodarski duh - od generacije sam 68 odaljio od diplomatije.

Mnogima u Srbiji je jo ao to vi niste ministar spoljnih poslovaBio je jedan trenutak kada se moje ime pojavljivalo. U odreenoj meri sam zadovoljan to je ispalo ovako.

Da li biste pristali na eventualnu novu ponudu?U ovim godinama ovek shvati na nikada ne sme da kae nikad, da treba otvorenih oiju da gleda u sopstvenu budunost. I kao to nikada nisam oekivao ponudu fondacije Maral da idem na vie mesto, ne moe me nita iznenaditi. Zadovoljan sam time gde jesam, vratiu se u Beograd posle ovog privremenog rada, ali nita ne iskljuujem.

21


Sve se ee spominje specijalni status za sever Kosova, a u poslednje vreme podela.

U sutini to nije neobino, ma ko-liko komplikovano bilo za nas, to je evropsko pitanje kakvih je ve bilo u modernoj istoriji - Olandska ostrva, Juni Tirol, Severna Irska, spor Dan-ske i Nemake, Kipar, pa vanevropski primeri Hong Konga i Tajvana. Isku-stva pokazuju da postoji mnotvo re-enja i alatki koje se mogu iskoristiti.

IRSKA POUKA: Mia Gleni je u jed-nom lanku posle hapenja Ratka Mladia napisao da je dobro to su Pritina i Beograd krenuli u prego-vore, ali i da treba da se podsetimo Severne Irske - da je 30 godina potra-jalo dok su za sto seli Deri Adams i Jan Pejzli, a nisu se ni rukovali. I da je trebalo jo deset godina da se do-govor ostvari. Mi idemo bre, moda zato to je to XIX vek; moda zato to smo brzi da se uhvatimo za gue i da potee krv, ali na ovoj vetrometini smo brzi i da iz toga izaemo; moda zbog svesti da je svima nama u inte-resu da to pre to reimo.

Zoran ini, iji sam savetnik bio, vrlo dobro je znao da pitanja Haga i

Kosova moramo to pre ostaviti iza sebe, da je to teg koji spreava Srbiju da uhvati korak izgubljen devedesetih i da ostvaruje reformske procese neoptere-ena tekim istorijskim pitanjima. U ko-sovsku inicijativu krenuo je poetkom 2003, svestan da moramo traiti demo-kratsko, pravino i racionalno reenje. Znao je da se nita napreac i preko noi ne moe postii, ali da se mora na-praviti prvi korak. Amerika je tada re-kla da je rano, Evropljani su u privatnim kontaktima bili prijemiviji

Govorite o podeli Kosova?Zoran je imao nekoliko scenarija,

podela je bio jedan. Treba razbiti mistifikacije: Zoran se zalagao za to bre i najma-nje loe reenje. Posle sukoba nema idealnih reenja i neko mora liderski da iskorai i kae ta treba initi. Jedno od reenja bila je podela uz koju bi ilo i priznanje nezavisnosti ostatka Kosova.

Vreme je otilo... Osam godina kasnije, ta je reenje za smirivanje frustracija jedne i druge strane?

ampioni smo u proputanju pri-lika, da parafraziram Vuka Drako-via. Cena su ravije varijante. Re-enje je neka vrsta autonomije za sever, kakva se delimino pojavljuje i u Ahtisarijevom planu. ali treba je dograditi. ini mi se da je formu-la autonomija unutar koje se Srbi ne bi oseali zatvorenim, a Pritina kao gubitnik. Podruje sa slobod-nim kretanjem, gde nema granica, ima uticaja drave Srbije u stvarima kako to su kolstvo, zdravstvo, gde postoje razni oblici paralelnih insti-tucija. Shvatam ni sada nije problem

postojanje paralelnih insti-tucija, ve stepen njihove korumpiranosti, moda i kriminalizacije.

Pre dve godine na skupu u Dubrovniku jedan irski ministar, napominjui da nije strunjak za Balkan, rekao je da vidi mnogo slinosti sa Irskom. Dugo su se drali naelnih po-zicija i nisu se pomerali, onda su shvatili da mogu prei mnotvo pitanja pre tih naelnih i pokrenuli su se.

Srbija e biti u NATO-uPosle 5. oktobra govorilo se o evroatlantskim integracijama, danas mahom o evropskim. Razlika nije

samo terminoloka.Nije, ja i dalje govorim o evroatlantskim integracijama. Za vreme vlada Zorana inia i Zorana ivkovia i te kako smo eleli u NATO. I vojska je ila u tom pravcu, ilo se u Brisel i NATO i mnogo nas se zalagalo da nas uzimaju u rane korake integracije. Postali smo lanica Partnerstva za mir, istina sa zakanjenjem, ali to je pozitivno za nau bezbednost, za oruane snage. Mi se usklaujemo sa bezbednosnim standardima, idemo u mirovne misije. Bio je prole sedmice u Beogradu i taj skup

naelnika generaltabova, to mislim da je veoma vano; to vie ljudi dolazi sa strane to je bolje za nas, oni se tu na licu mesta upoznaju sa realnom situacijom.

Parlament je izglasao deklaraciju o neutralnosti, ali mi moramo govoriti o realnosti, okrueni smo EU i NATO. Mi smo unutranje dvorite Unije i NATO, nama veoma prijateljske zemlje - Grka, Italija, Bugarska, Slovaka - sve su tamo. Mislim da ima velikog razumevanja

lanica NATO za nae rasprave, legitimno je da se ljudi ne slau, da izraavaju proteste, kako je to rekao i predsednik Tadi. U Sloveniji je takoe bila debata, strahovalo se od ishoda referenduma jer je nevladin sektor posebno bio protiv, ali izglasali su

pristupanje NATO. Mi se kreemo u tom pravcu, teko je prognozirati hoemo li postati lanica, ali ako bi trebalo da odgovorim mislim da hoemo.

Evropa je nesavrena, nema fanatizma oko nje, svesni smo i mana, ali prosto je bolje biti sa pola milijarde ljudi koji tvore EU nego van nje. Tako je i NATO nesavrena stvar, ali ini mi se da je bolje da budemo deo rasprave unutar tog kluba, nego da o nama raspravljaju kad smo izvan. Na kraju, koliko god da nam je teko, bolje nam je nego, recimo, Tunisu i moda bi neka naa misija tamo mogla

da pomogne reformskim iskustvom. Da ne govorim koliko je lanstvo dobar signal za investitore.


Intervju > Ivan Vejvoda


Mislite da se sa naelnih pria pree na ljude, ono to ini ivot.

Tako je, da se pree na ljude i re-avanje njihovih problema kao to su sloboda kretanja, obrazovanje, ko moe neku kolu da popravi Po-stupak pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu, iako je pretrpeo mno-go zamerki, otvorio je prostor da lju-di shvate da postoji realnost s kojom se moramo suoiti.

U Srbiji su i dalje veliki otpori promenama statusa Kosova, oekujete li prihvatanje realnosti?

Da. Kad odgovaraju u anketama ljudi oseaju da treba da brane dra-vu, nacionalne interese, to je logi-no, ali s druge strane postoji dovoljna obavetenost da se zna istina.

Svi koji smo bili ovde to-kom bombardovanja posle kojeg nas je Miloevi pro-glasio herojima i potpisao Kumanovski sporazum, znamo ta se dogodilo. Bol i istorijska patnja su razu-mljivi, ali ljude titi nezapo-slenost, ta e im deca sutra jesti i raditi i u tom smislu ankete pokazuju koji su to egzistencijalni problemi. Uveren sam da ne postoji opasnost od zamrznutog sukoba na Kosovu.

Ankete koje spominjete posle 5. oktobra pokazivale su veu naklonost graana ka EU nego danas. Hoe li Srbija dobiti status kandidata i datum pregovora?

Apsolutno nemam sumnji - biemo kandidat u decem-bru. Vlada i kancelarija koju vodi Milica Delevi i ostali zadueni prionuli su na po-sao. Moemo raspravljati o tome da li smo zadovoljni kako i kojom brzinom ide, da li je pravosudna refor-ma idealna ili je propala ili je izmeu, to je legitimno, ali vidimo da se ide na-pred. Eto, u pravosudnoj

reformi Vlada je napravila iskorak, prihvatila kritike, to pokazuje da smo neke lekcije nauili.

Unija je nezadovoljna to Rumunija i Bugarska pre ulaska nisu obavile potrebne poslove, pa ne eli da se to ponovi. Nee zemlje sa nere-enim problemima i sisteme koji nisu konsolidovani kao demokratska drutva. Da-nas se primenjuju rigoro-znija pravila, videli smo na primeru Hrvatske.

DATUM KAO OBAVEZA: Svesrdno se zalaem i za dobijanje datuma i gde god mogu ubeujem ljude da je to vano. Ne kao uzvratni poklon to je Mladi tamo gde je davno trebalo da bude, nego zbog dinamike kretanja prema EU. Vani su podsticaji pozitivnog uvlae-nja u institucije, to je niska cena za Evropu, a ohrabruje reformski i demokratski na-strojene ljude, pre svega u dravnom aparatu. Suspenzi-ja iz 2006. dovela je Srbiju do gubitka koraka. Vano je da se svakog dana svi u regionu, pa i mi, pomeramo po mili-

metar, da graani vide napredak i da razmiljamo o tome kako sami da se uredimo.

Datum kao privilegija i obaveza?Apsolutno. Evropa uvek moe da

nas zaustavi, vidimo na primeru Turske koliko to moe da se produi. Nije za Evropu opasno da da datum, to obavezuje nas. Vesna Pusi je rekla ono to svi znamo - 95 odsto je doma-i zadatak, pet ono to Evropa moe da uini. Moramo sebe da menjamo, da unapreujemo institucije koje e nam ivot uiniti boljim.

Hoe li Holandija dati pristanak?Hoe, mislim da se stav Holandije

poeo menjati pre nekoliko meseci, ali moramo uvaavati i njihove unu-tranje politike odnose, to esto prenebregavamo, potrebu Holandije da se ide nekim redom i mislim da odlaganje ratifikacije nije problem.

Moe li pria da se zaokrui zakljukom da EU dobija na politikoj snazi ako usisa sve zemlje Zapadnog Balkana?

Apsolutno, ali mi ne moemo ui kao Grka 1981. ili panija, okol-nosti su drugaije, Evropa je prola dugaak put, platila je mnoge cene. Da spomenemo Kosovo jo jednom - Evropa je iz ulaska Kipra nauila da nikada vie ne unosi jedno takvo ne-reeno pitanje. Mislim da je to jasno i Beogradu i Pritini, ali motiv reenja tog pitanja treba da bude unutranji, da mi oseamo da moramo nai ree-nje. Najmanje ravo reenje.

S druge strane, Evropi je proire-nje jedan od najveih uspeha i donelo joj je mnoga preimustva, ekonomke dobrobiti i stabilnost. Mnogi mladi Evropljani danas ne znaju ili zanema-ruju da je EU mirovni politiki pro-jekt utemeljen na ekonomskoj osno-vi. Mi elimo da postanemo deo tog mirovnog projekta poto smo se na katastrofalan nain devedesetih okli-znuli i krenuli stranputicom u vreme kada su svi oko nas jurili u Evropu. Sad smo se vratili na taj drum i zna-mo da su demokratske ustanove put povratka u Evropu.

Intelektualna ivostKako iz vaeg privremenog amerikog ugla ocenjujete intelektualne elite u Srbiji?Beograd je uvek bio ia intenzivnog intelektualnog ivota, nisu ovde daba dolazili Krlea, Ujevi i drugi intelektualci krajem XIX i u XX veku. Beograd je veliki grad, tektonska pomeranja koja su se kroz istoriju dogaala nisu upela da rastresu kaldrmu, ima tu raznolikosti i potovanja u velikoj meri, lepeza miljenja od krajnje desnice do krajnje levice, to tvori situaciju u kojoj je mogue razmiljati.Intelektualni ivot je platio veliku cenu devedesetih, ali kad pogledate recimo izdavaki svet, vidite ivost - va Novi magazin je primer toga u medijskom ivotu. Zazirem od miljenja koja kau da je isto ili ak gore nego to je bilo devedesetih, stvari su se pomerile. esto nismo pravini prema sebi, volimo da se kudimo i satiremo, to je dobro i zdravo, moe nas motivisati da se poduhvatimo angamana gde god da smo i uz svu tekou dananjeg trenutka.

23


Imate li publikacije o Tibetu i Himalajima? Ovo je samo jedno u nizu pitanja koja su u proteklih mesec dana stizala na adresu novootvorenog In-

formacionog centra Evropske unije u Beogradu. Pitanje je oigledno za-lutalo, poto nadlenost centra, kako mu samo ime kae, jeste informisa-nje o EU, a ne geografiji Azije.

Moda je re o neumesnoj ali, moda o neznanju, ali u oba sluaja dokaz je da je zaista bilo pravo vreme za otvaranje EU info centra koji gra-anima omoguuje da bolje upoznaju Evropu, proces evropskih integracija i institucije u Briselu.

PITANJA O NOVCU: Osim o Aziji, graani su EU info centru upuivali i pitanja koja se odnose na boravak u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Broura o SAD, Aziji ili Africi, narav-no, nema, ali zato u biblioteci nedav-no otvorenog centra postoji pregrt publikacija o kulturi i geografiji Gr-ke, Nemake, Francuske i drugih ze-malja EU.

Veina pitanja ipak stie na pravu adresu, zalutalih pisama ima vrlo malo. Sudei prema pitanjima o EU koja su do sada obraena, najvee interesovanje vlada za stipendije za postdiplomske studije u Evropi. Stu-

dent sam, apsolvent, zainteresovan za dalje studiranje van zemlje, po mogustvu u Norvekoj. Imam utisak da to iziskuje mnogo vremena i nov-ca. Da li greim?, jedno je od naje-ih pitanja koja stiu na adresu EU info centra.

Veina pitanja stie od studenata i odnosi se na stipendije. Mada, mi-slim da smo izazvali i interesovanje starije populacije, tako da poslednjih dana imamo i starije ljude koji dola-ze i interesuju se za ivot u zemljama EU. Interesuje ih, na primer, kako izgleda zatita socijalnih prava u ze-mljama Evropske unije, objanjava predstavnica EU info centra za odno-se s javnou Olivera Lazarevi.

Deo pitanja koje graani postav-ljaju zaposlenima u Informacionom

centru odnosi se na pristup fondovi-ma EU. Zvaninici Srbije stalno isti-u poljoprivredni potencijal zemlje i oekivanje da e briselski novac pomoi da ta grana privrede ivne. Izgleda da to obeanje nije mnogo zaintrigiralo seljake na adresu EU info centra stigao je samo jedan za-htev za informaciju kako doi do fondova Unije za ruralni razvoj. Vie interesovanja graani su pokazali za obnovljive izvore energije. Znaju da je to daleko od njih ali, prema reima Olivere Lazarevi, predlau zanimlji-va reenja i zanima ih kako mogu da ih realizuju.

Pitanja koja se odnose na evrop-ski novac u veini sluajeva su opta. Graane interesuje kako funkcionie Instrument za pretpristupnu pomo (IPA) i kako da se prijave i dobiju sredstva. Zadatak EU info centra je da ih uputi na izvor informacija, gde mogu detaljnije da se upoznaju sa IPA fondovima.

Izvor informacija je sajt Delegaci-je EU u Beogradu gde se permanen-tno objavljuju konkursi za dobijanje sredstava od EU. Tu su i druge orga-nizacije koje se bave besplatnim pru-anjem pomoi u apliciranju za sred-stva iz IPA fondova, kae Lazarevi.

Graane interesuje i ostvarivanje ljudskih prava, povezivanje sa evrop-

EU izmeu Tibeta i HimalajaGraani Srbije od nedavno imaju mogunost da se o Evropskoj uniji, njenim institucijama i fondovima informiu na jednom mestu u Informacionom centru EU u Beogradu. Mirjana Panti otkriva kakvo je interesovanje graana za EU i koja su najea pitanja koja postavljaju slubenicima novootvorenog centra


Srbija > ta valja znati o EU


skim kompanijama i mogunost za zaposlenje u EU. Bilo je i onih koji u EU ak vide svog potencijalnog za-titnika: rtva sam mafijakih ban-di. Oduzimaju mi imetak, stalno mi prete i psihiki me povreuju. Recite mi kojoj instituciji Evropske unije da se obratim, upitao je jedan graanin, oigledno rtva reketaa.

DA LI BEZVIZNI REIM SA EU I DALJE VAI: Nedavno uzbuna da e nam zbog lanih azilanata Evro-pa ponovo uvesti vize, navela je jed-nog graanina da postavi pitanje da li je Srbija jo na beloj engenskoj listi EU. Neoprezna objanjenja o bezviznom reimu povukla su i niz drugih pitanja koja se odnose na slo-bodno putovanje u evropske drave, potpisnice engenskog sporazuma. Graane interesuje koliko mogu da se zadre u tim zemljama, ali i da li postoji mogunost za zapoljavanje u EU. Osnovne informacije o putovanji-ma mogu da dobiju u EU info centru. O specifinim pitanjima u vezi s ne-kom evropskom zemljom zaposleni u tom centru upuuju graane na ambasadu te zemlje, dok o uslovima za rad postoji pregrt informacija na sajtu Evropske komisije.

Prema reima Olivere Lazarevi veliki broj graana dolazi u Infor-

macioni centar EU da se podrobnije informie o institucijama Unije i pro-cesu evropske integracije.

Evropska unija je za graane velika nepoznanica, jer nisu imali adekvatan izvor informacija i oslanjali su se is-kljuivo na informisanje o dogaaji-ma koje vide u medijima. U medijima su, meutim, uglavnom zastupljene informacije o politikim deavanjima. Ono ega nema su mnogo konkretnije stvari, poput toga ta EU znai za gra-ane Srbije, kakva su iskustva drugih zemalja u procesu evropske integra-cije Iz medija, na primer, saznamo o milionima evra koje je EU uloila u Srbiju, ali se ne govori mnogo o tome gde je konkretno taj novac, gde su projekti, ta se deava s njima. Nije to krivica medija, jednostavno je to tako, ukazuje Lazarevi.

EU info centar od graana dnev-no dobije desetak pitanja. Uz to, u centar svakog dana doe tridesetak posetilaca. Veina dolazi da prelista broure ili pregleda sajtove Evropske unije na kojima se informiu o razno-vrsnim temama. Nekima je potrebna literatura za izradu diplomskog ili master rada, pa svraaju u EU info centar kako bi se njome posluili. Posetioci imaju na raspolaganju 10 kompjutera na kojima mogu da pre-trauju informacije o EU.

25


Domai kapitalisti protiv favorizovanja stranaca

Srpski privrednici se ne boje konkurencije i otvo-renog trita i apsolutno podravaju ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali du-

boko nisu saglasni s namerom odre-enih politikih i biznis krugova koji ele da privreda u Srbiji bude samo u rukama stranih investitora i korpora-cija, jer je to toboe preduslov uspe-nosti i blagostanja u Srbiji.

To je glavna poruka srpskog po-slovnog kluba Privrednik, koju je na tradicionalnom letnjem prijemu okupljenim predstavnicima vlasti, diplomatskog kora i meunarodnih finansijskih institucija saoptio pred-sednik Kluba Branislav Gruji. Glo-balna ekonomska kriza pokazala je da su negativni tokovi slabiji upravo tamo gde postoji razvijena domaa privredna elita i gde ih je drava u svojstvu partnera pomogla finansij-ski i na druge naine, odravajui na taj nain privrednu aktivnost, obja-snio je Gruji.

On je prijem iskoristio da poalje jo nekoliko poruka koje prihvataju i udruenja drugih poslodavaca kao vaan stav srpske business commu-nity.

Srpski privrednici nedvosmisleno trae da ih sopstvena drava prihva-ta, uvaava i da im pomae na nain kako se to radi u okruenju i svim razvijenim zemljama sveta. Podrka, stalni dijalog i konsenzus politike, privredne i intelektualne elite neop-hodni su uslov za bri, kvalitetniji i stabilniji razvoj Srbije.

Negativni primeri pojedinih slua-jeva privatizacije i drugi negativni slu-ajevi zloupotrebe privrednog okru-enja iz prolosti, koji su predmet obrade dravnih organa, nikako ne smeju da budu razlog medijske kam-panje u kojoj se svi domai privrednici

izjednaavaju. rekao je Gruji. Pedesetak najkrupnijih srpskih ka-

pitalista okupljenih u Privredniku (za koje radi vie od 150.000 zaposle-nih) insistira na modelu razvoja koji od Srbije stvara zemlju efikasne i efi-kasno upravljane i konkurentne pri-vrede, koji stvara nova radna mesta bez obzira na to da li su kompanije u vlasnitvu drave ili privatnih poslo-davaca i u kojem je uspostavljena te-meljna saradnja i poverenje izmeu vlasti, privrednika i zaposlenih.

Dan pre tradicionalnog prijema Privrednik je ugostio glavnog eko-nomistu Evropske banke za obnovu i razvoj Erika Berglofa i taj susret iskorien je da neki od lanova Klu-ba (to je zapravo stav svih) ocene da e zahtev EU o preispitivanju dvade-setak velikih privatizacija smanjiti priliv investicija u Srbiju.

Branislav Gruji objanjava da je taj potez EU posledica brige Unije za interese svojih firmi: Svaka ozbiljni-ja drava, a EU je organizacija ozbilj-nih drava, brine da njihovi privredni subjekti ne budu oteeni i da imaju adekvatan tretman u zemljama u ko-jima mogu da imaju uticaj. A vlasnik ITM grupe Toplica Spasojevi ubeen je da e preispitivanje privatizacija imati negativan uticaj na privlaenje novih investitora, jer ima drava koje su za ulaganje sigurnije od Srbije.

Neto ranije, ministar unutranjih poslova Ivica Dai potvrdio je da je administracija EU srpskim vlastima uputila pismo kojim trai da se ispita privatizacija vie od 20 preduzea, kako bi se utvrdilo da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kri-terijumima. Meu preduzeima ija bi privatizacija trebalo da bude pro-verena su Sartid (US stil), Jugoreme-dija, Veterinarski institut, Nacionalna tedionica, Mobtel, C market, invoz, Tehnohemija, Srbolek, Keramika iz Kanjie i Zastava elektro.

A Tomo Zori, portparol Javnog tuilatva, izjavio je da ta institucija proverava sve sporne privatizacije.

Mia BrkiTraimo dijalog: Branislav Gruji

Traimo da nas drava prihvati, uvaava i pomae na nain kako se to radi u okruenju i svim zemljama sveta, zahtev je srpskog poslovnog kluba Privrednik


Srbija > Klub Privrednik


Da li e Srpski parlament preduzea, kao nova evropska praksa Komore, pomoi preduzetnicima u dijalogu s politiarima?

Nadam se da hoe. Srpski privred-nici ozbiljno su shvatili nedavno odrani prvi Parlament i predano su odradili svoj deo posla. Ali, imam gorak oseaj da predstavnici zako-nodavne vlasti nisu odradili svoj deo posla. Iako smo poslali pozivna pi-sma i zamolnice, nisu se pojavili e-fovi poslanikih grupa i predsednici parlamentarnih odbora. Nismo imali adekvatan odziv predstavnika zako-nodavne vlasti, iako je to bilo mesto stratekog dijaloga, gde se umrea-vaju interesi i gde treba sasluati one zbog kojih poslanici sede u skuptin-skim klupama i ministri u ministar-skim foteljama.

To shvatam kao neozbiljan doivljaj prvog skupa ovakve vrste i nadam se da emo sledei put tu praksu stra-tekog dijaloga uspeti da iz Evropske unije prenesemo u Srbiju. Pa da kad privrednici izglasaju u svom parla-mentu, onda to bude obavezujue naredne dve godine za izvrnu i za-konodavnu vlast.

Oko ega e se PKS angaovati da bi popravila poslovni ambijent?

Generalno gledano, ne moemo

rei da Srbija ima lo privredni ambi-jent. Vlada je s nekoliko paketa pod-sticajnih mera delovala stimulativno. Ali, ono to kompletna srpska poslov-na zajednica zamera to je strahovito komplikovan i teak administrativni milje u kojem su procedure uasno birokratizovane.

Bili smo vrlo sreni kada je krenula Sveukupna reforma propisa koju su podrale sve asocijacije poslodavaca. Junaki smo krenuli i reili 30 odsto tog posla, a onda smo kod drugih 30 odsto zastali na pola puta i sada imamo zapoetu, a nedoreenu priu poboljanja privrednog ambijenta. Dakle, imamo donete, harmonizo-vane i primenljive zakone u skladu sa evropskim propisima, a s druge strane postoji brdo komplikovanih zakonskih procedura koje zavise od inovnika do inovnika. Zbog toga je veoma vano da Srbija pojednostavi zakonsku proceduru i da se biro-kratija svede na najmanju moguu meru.

Zato se Privredna komora Srbije odluila da sa Gradom Beogradom uzme Beogradski sajam?

Taj posao zapoeli smo pre godinu i po dana i raduje me da polako za-okruujemo projekat. Dogovor je da 51 odsto upravljakih prava ima Grad Beograd, a 49 odsto Privredna komo-ra Srbije. To je i evropski model i od njega e najveu korist imati domai privrednici. Partnerstvo Beograda i srpskih privrednika u upravljanju Sajmom moe da donese samo bo-ljitak privredi. Sajam moe da bude i stalna izlobena postavka domae privrede, a Komora ima potpisane meunarodne sporazume sa vie od 70 drava kojima moemo da obez-bedimo prezentacije u Srbiji.

Mia Brki

Traimo sutinski dijalog sa VladomPreduzetnici moraju da kreiraju ekonomsku politiku. Neemo da budemo samo nemi posmatra mera koje neko spremi, a mi to posle oseamo na svojoj koi

Insistiraemo na, ne formal-nom, nego sutinskom dijalo-gu srpske poslovne zajednice sa Vladom Srbije. Formalni dijalog zadovoljen je kroz so-

cijalno-ekonomski savet i to je samo puka forma. A sutinski dijalog po-drazumeva da predstavnici srpske poslovne zajednice uestvuju u kre-iranju ekonomske politike.

Tako za Novi magazin opisuje rad-ne obaveze u novom mandatu po-novo izabrani predsednik Privredne komore Srbije Milo Bugarin.

Neemo da budemo samo nemi posmatra mera koje neko spremi, a mi to posle oseamo na svojoj koi. Veoma je vano da u kreiranju poslov-nog miljea kroz iroku javnu raspravu bude ukljuena kompletna poslovna zajednica, a da kreatori ekonomske politike moraju da uvae i predloge koje daju iskusni strani i domai pri-vrednici. Treba nam stalni dvosmerni dijalog poslovne zajednice i izvrne vlasti, jer e tako biti manji rizik dono-enja loih odluka i tetnih posledica.

Stali smo sa seom birokratije: Milo Bugarin

Foto

GRa

Fije

: neM

an

ja p

an

i

27

Srbija > Novi stari predsednik PKS


Zbog naela nepovredi-vosti diplomatska po-ta je dugo bila dobar materijal za pijunske romane i filmove. Njen

sadraj je zatien od provera, ali su izuzeci pokazali da su situacije sa velikog platna i te kako realne. Pod oznakom diplomatske pote preno-sili su se oruje, droga, antikviteti, narkoticima oamueni kidnapova-ni politiari

Bivi ameriki ambasador u Srbiji Kameron Manter poverio se u jed-nom intervjuu da je u prtljagu nosio ajvar u SAD, iako to nije dozvoljeno.

Premijer Ujedinjenog kraljevstva Vinston eril je, navodno, tokom Drugog svetskog rata primao poilj-ke kubanskih cigara diplomatskom potom, ali za svoje potrebe.

CRVENI VOSAK: Decenijama po-sle Drugog svetskog rata diplomate su uz pomo svog statusa i diplo-matskog prtljaga zaraivale krijum-

arenjem cigareta. Pre desetak dana supruga diplo-

mate iz Konga, sa slubom u Srbiji, uhapena je u Rumuniji poto je u

Heroin u diplomatskoj torbi Jasno oznaen dravnim peatom, prtljag diplomata ne podlee carinskim propisima i pregledima.

Osim satova, ajvara i pia, u torbama diplomata mogu se nai i oruje, narkotici, antikviteti, slike

U Kambodi diplomate opasnije od turista

18,5hiljada pakli

cigareta prevozila je u automobilu

supruga kongoanskog

diplomate


Srbija > Krijumarenje sa imunitetom


njenim kolima pronaeno 18.500 pakli cigareta. Sumnja se da su Ester Paskaline Bombeto i njen suprug Mark Marius Itela Elomba, savetnik ambasade Konga u Srbiji, deo ver-cerskog lanca koji je krijumario ci-garete iz Crne Gore u Rumuniju.

U ovom sluaju nije pomoglo pozi-vanje na diplomatski imunitet, jer je ema provaljena i mesecima pra-ena. Rumunska obavetajna sluba (SRI) i policija za borbu protiv kri-minala dugo su pratile kretanje ovog vozila koje je dvaput nedeljno prela-zilo iz Srbije u Rumuniju, ponekad u pratnji diplomate ambasade Konga u Beogradu. Istrage su pokazale da je ovo deseti ilegalni transport ciga-reta iz Srbije u Rumuniju uz pomo diplomata.

To nije prvi sluaj da diplomata akreditovan u Srbiji padne zbog verca cigareta, a prole godine je austrijska policija uhapsila diploma-tu akreditovanog u Srbiji i njegovog vozaa zbog verca cigareta. Profe-sor FPN i bivi ambasador Srbije u Parizu Predrag Simi kae da diplo-matska valiza (pota) mora da bude posebno overena.

Takvu poiljku, zapeaenu crve-nim voskom, prenosi posebno ovla-en kurir koji moe da bude i am-basador. Ako postoji sumnja onda se koristi posebna procedura prema Bekoj konvenciji kako se ona otva-ra poiljka se zadrava, a pregledu prisustvuje osoblje iz ambasade. Isti tretman vai i za vozila sa CD tabli-cama, navodi Simi.

JUGOSLOVENSKE DIPLOMATE VERCOVALE NOVAC: Veliki broj ovih zloupotreba ostaje neotkriven, ali prema onome to se zna jugoslo-venski i srpski diplomatski prtljazi bili su puni novanica.

Jugoslovenski generalni konzul u ikagu Bahrudin Bijedi bio je 1988. optuen za pranje oko 1.5 miliona dolara koje je slao u prtljagu s pe-atom konzulata. SRJ je obilato kori-stila diplomatske vercerske kanale. Bivi izvrni direktor Beogradske banke Zoran Markovi svedoio je pred Specijalnim sudom da je tokom

devedesetih velika koliina gotovog novca iznoena na Kipar, na poetku kao diplomatska pota, a kasnije uz saglasnost Narodne banke Jugosla-vije. I bivem efu BIA Radetu Bula-toviu je u Rimi, gde je radio u kon-

zulatu, nestala je tana sa 50.000 dolara. Bulatovi je vraen u Beo-grad, ali mu je propust oproten.

Devedesetih su i plate tako ispla-ivane jer nije bilo drugog naina. Ali to je normalno i u granicama dozvo-ljenog. Sitnog verca je uvek bilo. U

istonom Berlinu uhapen je poljski vojni atae jer je za enu prenosio bunde, kae za Novi magazin penzi-onisani pukovnik Milan Karagaa koji je bio vojni izaslanik SRJ u Berlinu.

Za vreme sankcija, kako tvrdi ne-kadanji ef beogradske policije i lan meunarodnog borda za borbu protiv narkotika Marko Nicovi, ju-goslovenske diplomate su pod ozna-kom diplomatskih poiljki u SRJ slali lekove koji su kupljeni donacijama dijaspore.

Znam za taj kontingent lekova, ali su se slali i satovi, tehniki ure-aji, tvrdi Nicovi.

MUZEJ U TORBI: Dozvoljen sa-draj diplomatske pote nisu samo dokumenta, ve su to i vredni pred-meti koji se preko ambasada upuu-ju muzejima. Tako je Milan Karagaa prenosio odlikovanja vojvode Putni-ka u Vojni muzej.

I kabaste stvari, kao na primer rashodovani teleprinteri i ostala di-plomatska orua, mogu putovati kao zatiene poiljke.

Diplomatskom potom se alju i pantljike za pisae maine, jer naa diplomatija ne koristi kompjutersku ifru. Poto se pisae maine vie ne proizvode onda smo te trake na-ruivali iz nekih istonoevropskih zemalja. Jednom sam slao imovinu jednog naeg heroja iz Prvog svet-

Dravni vrh SRJ je devedesetih diplomatskom potom iznosio veliku koliinu gotovog novca na Kipar

9 tbila je

teka jedna diplomatska poiljka SSSR

iv prtljagJedan nigerijski ministar kidnapovan je u Londonu i smeten u sanduk koji je bio na putu u Nigeriju. S njim je putovao jo jedan ovek opremljen pricem i opijatom kojim je kljukao ministra. Otmiari su bili skriveni u drugom kovegu. Izraelac Mordekai Masud Luk, dvostruki agent, 1964. je drogiran, vezan i strpan u diplomatsku torbu u egipatskoj ambasadi u Rimu, ali su ga spasli Italijani. Ispostavilo se da je koveg u kojem je bio smeten ve korien u sline svrhe za jednog egipatskog vojnog zvaninika koji je prebegao u Italiju.

65kgheroina

pronaeno je u kolima albanskog diplomate

29


skog rata, gde su bile i neke sablje, a sve je to ilo za muzej u aku. Kada sam 1982. bio u Kini zamolili su me da tadanjem pomoniku ministra spoljnih poslova Budimiru Lonaru odnesem vazu princa Kambode Si-hanuka. Nije mi bilo lako da nosim lomljiv i kabast predmet 7.000 kilo-metara i ba mi je laknulo kada sam stigao u Beograd, pria Simi.

vercom cigareta i droge uglav-nom se bave diplomate iz siroma-nih i korumpiranih zemalja. Ipak, i oni imuniji koji preferiraju umet-nike predmete, arheoloke arte-fakte i ostale kolekcionarske pasije, okliznu se na kokain.

Neke diplomate iz siromanijih zemalja ak se odreknu imuniteta da bi im se sudilo u zemlji u kojoj su na slubi, a onda trae azil. Znam za jedan takav sluaj afrikog diploma-te u Francuskoj, objanjava Simi.

Zloupotrebe diplomatskih torbi za krijumarenje umetnina i antikvite-ta na koje su lakome diplomate, ali i mirovnjaci UN, vojnici koji uestvu-ju u multinacionalnim operacijama i humanitarci, javna je tajna koju vei-na zvaninika demantuje.

U Kambodi diplomate su vea opasnost od turista. Njihove kue pune su drevnih kambodanskih predmeta. Kada krenu u sledeu misiju nose sa sobom te predmete, rekao je za magazin Broker Etien

Klement, ef kancelarije Uneska u Pnom Penu.

Osamdesetih je penzionisani ame-riki diplomata u Peruu bio glavni igra u iznoenju opljakanih stari-na. vedska televizija dokumento-vala je 2000. nelegalne aktivnosti vedskog diplomate iz Perua koji je godinama koristio diplomatsku tor-bu za krijumarenje Tumako statua. Muzej u Stokholmu kupio je 102 predmeta od njega.

KURIRI NARKOKLANOVA: Nije tajna da neke zemlje sa vrlo korum-piranim vladama koriste diplomat-ski imunitet i zatiene poiljke za krijumarenje droge, to je u svojoj knjizi Bande: Putovanje u srce bri-

tanskog podzemlja opisao engleski novinar Toni Tompson.

Ni jugoslovenske diplomate nisu bile imune na brzu zaradu, pa su i neki od njih bili ukljueni u diplo-matske narkoskandale. Problem je to su takvi sluajevi zatakavani.

Ne mogu da se setim detalja, ali pre nekih desetak godina neko od diplomata SRJ u Argentini vercovao je drogu. To je zatakano i malo se zna o tom sluaju, otkriva Simi.

Prole godine uhapen je Agim Hadija, drugi sekretar ambasade Albanije u Skoplju, koji je u svom automobilu sa albanskim diplomat-skim tablicama prenosio 65 kilogra-ma heroina.

Koveg spakovan za marokansku ambasadu u Londonu 1980. razdvo-jio se i otkrio drogu vrednu 500.000 funti.

U praksi to nije retka pojava. De-ava se da diplomatski predstavni-

ci iz srednje Azije, afrikih zemalja, centralne i June Amerike, prenose narkotike. Prole godine uhapena je supruga amerikog vojnog ataea na slubi u Meksiko Sitiju koja je godina-ma u SAD krijumarila kokain. Imali smo u Beogradu sluajeve u kojima su diplomate Severne Koreje, Nigerije i jo nekih zemalja u svojim prtljazi-ma imali hai, heroin, ali to su rizi-ne operacije i policajac koji zaustavi i pretrese auto sa diplomatskim tabli-cama moe da izgubi posao. Ako se nita ne nae u tim pretresima, onda je drava u problemu; kae za Novi magazin Marko Nicovi, nekadanji ef beogradske policije i lan meu-narodnog borda za borbu protiv nar-kotika. Ratko Femi

Poiljka od devet tonaDok je spolja oznaena kao diplomatska torba, ova poiljka ima diplomatski imunitet i zatiena je od pregleda i zaplene, to je ureeno lanom 27, Beke konvencije o diplomatskim odnosima. SSSR je testirao limite diplomatskih poiljki kada je 1984. tvrdio da je traktor od devet tona diplomatski prtljag. Beli kamion Mercedes nosio je irilini natpis i pokuao je da proe preko vajcarske Iako Beka konvencija ne precizira veliinu diplomatskog prtljaga, vajcarski zvaninici su rkli da smatraju da je 450 funti (204 kg) najvea dozvoljena teina, naveli su u knjizi Diplomatski kriminal ak Eman i Pamela Treskot. Dalja sudbina belog kamiona reavala se u zapadnoj Nemakoj, gde su Sovjeti dozvolili inspekciju. Pronaeno je 207 kovega koji su bili tretirani kao diplomatski prtljag i nisu pregledani.

Sumnjivi poasni konzulPoasni konzul Srbije u Sijera Leoneu je Adonis Aboud koji se u toj zemlji esto dovodio u vezu s kriminalnim aktivnostima, a bio je osumnjien i za ubistvo bive mis te zemlje. Magazin Afrikan empion pisao je da je na konzul sa sinom predsednika Sijera Leonea krijumario tehniku robu - uvozio satelitsku opremu i za to nije plaao nikakvu carinu, jer su satelitski dekoderi stizali kao diplomatska pota. Kako je pisao Standard tajms, glavni list u Sijera Leoneu, Adonis Aboud ne samo da je poasni konzul Jugoslavije u toj zemlji, nego je, iako crnac, po nacionalnosti - Srbin.

Supruga amerikog vojnog ataea u Meksiko Sitiju godinama je krijumarila kokain u SAD


Srbija > Krijumarenje sa imunitetom


Jogurt za jaanje imuniteta, okoladni musli za pomo u oslobaanju od suvinih ki-lograma, sok za mentalnu relaksaciju i voda za povea-

nje fizikih aktivnosti Sa ekrana i bilborda zasipaju nas reklame proi-zvoda s tvrdnjama da je to ba ono to nam nedostaje da bismo ojaali kosti, suprotstavili se gojenju ili na-prasno stekli kondiciju, oslobodili se celulita i strija, ispeglali kou. Svi ti navodi prihvataju se gotovo bez re-zerve, iako iza njih esto nisu nauni dokazi, ve uveravanje proizvoaa na bazi nekoliko sastojaka koje pro-izvod sadri.

ene ee nego mukarci bez razmiljanja poseu za takvim pro-izvodima, poto im je ma

Novi Magazin broj 8

Documents

Transcript of Novi Magazin broj 8