Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceri

Nikolaj Koljada

Bajka o mrtvoj carevoj keri

drama

Prevod: Novica Anti

LICA: RIMA, 30 godina MAKSIM, 30 godina VITALIJ, 30 godina NINA, 30 godina

PRVI IN

Veterinarska klinika. Nae vreme. Vojnici mariraju. Pevaju. Promuklim, zlim glasovima pevaju. U poetku se uje samo bat izama po asfaltu. Blie, blie... Pesma, jae, jae... Dernjaju se iz sveg glasa, siroti... Odjednom, orkestar. Bubnjevi, trube... isti, radosni, nestvarni zvuci: "Slovenski rastanak"... Sobiak u veterinarskoj klinici. Na zidovima nekoliko iskrzanih postera, upljuvanih muvama. Na njima krave, psi, make, konji. Tu se naao, ak, i jedan slon na sivkastom posteru. I strelice: Gde se ta nalazi i kako koga trebasei. Usred sobe je crni ormar, koji je deli na dva dela. Iza njega ivi kuja, Lanka, sa svoja etiri teneta. Lanka je ogroman, kao tele, pas, moskovski uvar. Lei tamo, uzdie kao ovek, mrmlja, die. U drugom delu sobe, divan. Pored divana sto. Prekriven novinama. Na ekseru vise mantili i potkoulje. Vrata koja vode u ambulantu su obojena zeleno. Druga, u uglu sobe, irna sporedni ulaz koji vodi na ulicu. Plafon je prljav, zaputen, ispucao. Pored divana, na ormariu stoji stona lampa. Ona osvetljava Rimino boravite. Tu su jo i stolica, dva taburea i... nita vie. Deset sati uvee. Na divanu sedi NINA. Pored njenih nogu, na podu raskoan, smei kofer. NINA, ena tridesetih godina, preterano naminkana, previe upadljiva. Sedi na divanu, gadljivo se osvre, nervozno popravlja frizuru, eprka po koferu. RIMA je u belom mantilu,sa kapom na glavi, u plavoj trenerci sa belim prugama sa strane, na nogama joj patike. Sedi na stolici, oputenih, crvenih ruku, posmatra NINU. RIMA (radosno) Vidi kako mi se ostvario san! Sanjam ja, znai danas, kao, polau me u grob. Pravo me tamo guraju, s mukom tri mukarca, onako jaki, crni... A ja se kobeljam, kobeljam i viem im: "Na nogama su mi nove arape, skinite ih, skinite! Velim vam, tamo u ifonjeru su stare, prugaste sa slabim lastiom tamo, pogledajte! Te mi obujte, a ove skinite sa mene, skinite!" I nisam legla u grob dok mi nisu promenili arape... (Pauza) Izgleda da mi se

Page 1

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kcerisan obistinio. NINA: Kako to? RIMA: Pa, eto, ti si doputovala. NINA: (eprka po koferu) Opet tvoj stari repertoar. Muka mi je od tebe i od tih tvojih besmislica... RIMA (radosno) Pomuzla sam kravu, eno je kanta na ifonjeru. Sklonila sam odLanke da ne poloe, parazit... (Lanka rei) uje? Nervira je to je ogovaram. Ona je takva prodrljivica, takva guzica sa uima da nemam rei! Ma nije meni ao, nego ne sme da se prejede. Odapee. A ako umre ona, umreu i ja. Odmah, na tom istom mestu. No, dobro. Lepo to si dola, malo emo da se provedemo, a? A ja ekala nekog pametnog, da ga priupitam... Evo, ti mi reci zanima me ta ono, od jutra do veeri govore na radiju: "Tatatativa!" Pauza. NINA (zaueno) ta to? RIMA: Ma stalno govore "tatatativa", pa opet "tatatativa". ta je to, kai mi, a?

NINA: Kakvo "tatatativa"? RIMA (ljuto) Ma ta ti je, ne kapira, k'o da si noga od ifonjera? Ma stalno melju: "Drugovi! Ne moemo bez tatatativa! Drugovi, obavezno moramo imati tatatativa!" (Pauza) I, ta? NINA: Da nije alternativa? RIMA: Da, da, tano! To je! Ta, "iva", aha. A ta je to, a? NINA (smeje se) Uh, Gospode!... Rima! Ako ba hoe da zna, alternativa je kada ima vie mogunosti. Pa, nekoliko mogunosti, razume? Preterala si ga,drugarice. Ne zna takve rei. Sasvim si pobudalila, a? RIMA (uzdahne) Pa glupaa sam, ta da se radi, glupaa. Eto, ne znam. ovek se ui dok je iv. Sada znam. I treba... A ja mislila... A to je, znai, to... vie mogunosti. (Pauza) Pa? NINA: ta, "pa"? RIMA: Jesu li zadaci jasni? Ciljevi postavljeni? Na posao, trudbenici! NINA: To jest? RIMA: Ja ne volim da spremam kuu. Malo raspremi, nalickaj. A ja odoh da dam kravi, pastuvu... NINA: ta to da da? Kako, da da? RIMA: Normalno, da im dam da deru. ta drugo? Pored toga to sam veterinar, ja sam ti ovde i uvar i prosta radna snaga. Imamo kravu, pastuva. Ovde ti je pravi zooloki vrt. Lepo ivimo! (Smeje se) Imamo ak i zeeve. Ovnovi tri komada. I ja etvrta! (Kikoe se) Potrebni su nam zbog procesa nastave. Tako se to zove, proces nastave. Ovde se ue studenti, operiu. Sad e da vidi proces nastave! U tvoju ast u da capnem jednu zeicu, skuvaemo je! A sutra u u izvetaju da napiem kako zeica nije izdrala proces nastave, prdnula u abar. Otpisaemo je! Na belom oblaiu, ode zeica, ode! A? (Smeje se) NINA: Oh, oh... nemoj, molim te! Pusti je, neka ivi, nemoj da je ubije! Ne mora zbog mene. Nemoj, neka ivi! RIMA: Dobar dan! ta ti to? Hleba ima, votku sam nabavila, a ta da se pregrize? Kragna od mog mantila? I Lanku moram da nahranim, nisi samo ti u

Page 2

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceripitanju. Svejedno bismo zeicu otpisali na sledeem procesu nastave. Nita ne govori. NINA: Nemoj, nemoj! Bolje da legnem gladna, ujutro u u prodavnicu, kupiu, imam para, nemoj, nemoj! RIMA: Dobro, de, nemoj da izi! ta ti je, jo e ih se nakotiti, ej! Nakotiti. Tucaju se k'o ludi, kapira, pune su k'o brod! NINA: Kakav komar, kakav mrak, ta ti to govori! Nisi valjda sasvim poludela, ta ti je? Molim te, prestani, nisam tako navikla, nisam, nemoj. Molimte! RIMA: U redu. Ciljeve smo postavili. Na rad, trudbenici. Odoh ja... Kree ka vratima. NINA uplaeno skae sa divana. NINA: Stani! A ja, da ostanem ovde? RIMA: A gde bi ti? Pauza. NINA seda, razgleda sobu. NINA: Ti si poludela, kozo... RIMA: A? NINA: Zavitlava me... (Pauza) Nije valjda da ivi u ovom umezu? RIMA: Ne, ja ovde primam goste. A ta si ti mislila? ta mu fali? NINA: A stan... gde ti je stan? RIMA: Prijavljena sam kod mamice. A u stvari sam ovde. Mamica me izbacila. Glupaa je, moja mamica. Govori: "Tebe primam, ali sa tom dukelom idi kud hoe". "Kue", veli, "uspavaj, onda u te primiti natrag". A ja joj rekla: "Popui mrtvom Turinu, eto, tako, da zna". Kapira? NINA (uasnuto) Majko moja! RIMA: Tatice moj! Hou da je tuim. Ako mi ne uspe, u kurac i ona i njen stan... NINA: Kakav uas... Kako ti to ivi... RIMA (seda, zaueno) A to? Lepo ivim. Uskoro e praznik, oktobarski. Proslaviemo. Lanka otenila etvoro, zgrnuemo lovu. Kad ih rasprodam, super u da ivim. Oni su rasni, skupi. Pa ta? Meni je Lanka dragocenija od moje mile mamice. Ona me je, Lanka moja, toliko puta od smrti otrgla! NINA (tiho) ini mi se da ti pije? RIMA (stiska usne) Pijuckam, da. Nikom ne smetam. Bez halabuke, da. Tiho, pod jorganom. Pa zar je trebalo da zbog stana i mamice ubijem Lanku? Je li? Nita, poiveu ovde, tu je u redu. A kako drugaije? I bombonu da pojede i guzicu da ne pocepa, a? A kad sam se davila, bila sam potpuno trezna. Okliznula sam se. Lanka me spasila. A bila sam ampion u plivanju... NINA: Po govnima? RIMA: Toliko puta sam ti pisala o tome. Da se bavim plivanjem! Sada sam, istina, prestala. Pa zar se ne sea kako sam plivala u koli? NINA (tiho, uporno) Pisala si, sama si mi pisala, da doem kad god hou, da e me doekati kao najmilijeg gosta... RIMA: ta ti to sad? Pa zar te ne doekujem tako? Motam se oko tebe, vidi samo koliko sam flaa dovukla. Kako to tebe treba doekati? NINA: Pa, ne ovako! RIMA: Svaki Avram ima svoj program. Je l' tako? Kai. Ja umem samo ovako,

Page 3

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kcerikasno je da me prevaspitavate. Spremila sam, poistila... NINA: Ti ovo smatra poienim? RIMA (posmatra sobu, plafon, rukavom brie mrve sa stola) Ma, pusti to... Kurev rat, vano je da nas ne ubiju... NINA: Majko moja! Uas! RIMA: Dobro, de, dobro. Nemoj da mi kvari raspoloenje. Odoh ja... NINA: Gde ovde da se umijem, doteram? RIMA: Da se umije? (Pauza) Aa, da se umije... Zajednika klonja, "M" i "" ti je na kraju hodnika. Zabravi rezom, polomili su klju. U stvari i ne mora, nikog nema u bolnici, same smo! (Smeje se) A esma ti je u hirurkoj sali. Samo hladna voda. Idemo! Usput u ti pokazati kako operiem nau manju brau, kako sprovodim proces nastave. A? Hoe? NINA (uplaeno) O emu ti to? RIMA: O tome. Klinci mi po itav dan dovlae pse i make. Veinom lutalice, bolesne. Kuda sa njima? Dovlae ih ovde, misle da su nam potrebni. A ovo nijezooloki vrt. Ovo je veterinarska klinika za obuku studenata. A ja im na lea "plus", na glavu "minus", okrenem prekida, dvesta dvadeset, puf, gotovo, nema vie. Posle ih odnesem na ubrite. (Smeje se) Idemo! Ima ih koji vole da gledaju. Moda e se i tebi dopasti, malo e ti zagolicati nerve. A? utanje. NINA (dlanom poklapa usta) Rimoka... ti ubija ivotinje? Ili ja moda nisam dobro razumela? Rimoka?! Rima!! RIMA: Ma niko drugi nee. istunci. Bele ruice. A ja od toga imam i neku vajdicu. Ovare bez gazde prodajem miliciji, sad imam protekciju kod njih, vieme ne privode u treznilite. ta ti je, a? (Smeje se) Pa niko nee to da radi, svineto cilemile, a ja pristajem. I ta onda? Posao, k'o i svaki drugi. Dobro, idemo. Da pogleda, idemo, idemo... NINA: Ne, ne... hajde, idi, sama, meni je neto... muka... idi, idi... RIMA: U redu. Ti e malo da pospremi? NINA: Hou, idi, idi... RIMA: Pa, onda... Tako. Brzo u ja. Na rad, trudbenici! Brzo u! (Kree ka vratima, vraa se, veselo) Super je to si dola! Super! Hajde! Trkom odlazi. NINA, ostavi sama, duboko uzdahne, ugrize se za usnu. Ponovorazgleda Rimino boravite. Hoda po sobi, pogleda iza ifonjera. Lanka zarei. NINA se brzo odmie. Odluuje da pogleda ta je u ifonjeru. Cikne, jer je ifonjer pretrpan praznim bocama koje se, uz lomljavu, sruuju na pod. NINA poinje brzo da ih trpa natrag. Bez uspeha. Ponovo seda na divan, ponovo razgleda sobu. Nema ta da se vidi. NINA: Uas, ta se to stvorilo od nje, uas, uas... Nekakva meavina buldoga i nosoroga... Kako je propala! Gospode, ampion, govori, gospode... A opet, zadovoljna ivotom... Mda, Nina Petrovna. Lepo si se uvalila. Nije bajka. Nije bajka, pre bi se reklo, komari... Nekoliko puta ukljuuje i iskljuuje stonu lampu. Sobu na trenutak obasja svetlost, pa opet uranja u pmu. NINA, uz uzdah, ponovo poinje da eprka po koferu. Pronalazi sapun, pekir, pastu za zube, etku, penjoar. Koraa po sobi, ogromna senka za njom gmie po zidovima. Presvlai se u penjoar. Na vratima

Page 4

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kcerise pojavljuje VITALIJ. NJemu je oko trideset godina. Vrlo debeo, bubuljiav i zaputen tip. U crvenom je demperu i prugastim, izguvanim pantalonama. Vrata, kao domai, otvara nogom. NINA se, vritei iz sveg glasa, pokriva i baca na divan. NINA: Ne ulazite! Ne smete! Ne! Ne! VITALIJ, iskolaenih oiju od iznenaenja, zatvara vrata. Kuca. NINA brzo oblai penjoar. NINA: Ko je to? Ko je? VITALIJ (promalja nos kroz prorez) Moliu, pardoniramo. Ja kod Rimke. Gde je ona? Ovde? NINA: Ko? VITALIJ: Rimka, velim. Gde je? NINA: Rimka... Ulazi VITALIJ. Debilno se smei. Za njim, MAKSIM. MAKSIM je u modrom mantilu. Visok, mrunjav, crne kose. ini se da su obojica malo popili, nekako su uzbueni... VITALIJ: Jo jednom, pardoniram. Nisam oekivao! Deava se! A gde je Rima? NINA (ljutito) Otila je da da pastuvu. Brzo e se vratiti. VITALIJ (kikoe se, prstom MAKSIMU pokazuje na NINU) Hi, hi, pastuvu. Ovo je dobro. Ne znam samo da li pastuv hoe. (Re) Vitalik. A ovo je Maksa. Drugar. Hi, hi. Stali su pred NINU. Ona zlovoljno klimne glavom. MAKSIM: Maksim. (Gura ruke u depove manpla, neto pokuava da sakrije. Pogledom ara po plafonu, sobi) NINA: Mislim da je sve zatvoreno. ta vam treba? VITALIJ: A vi ste sestra? NINA: ija? VITALIJ: Roze Luksemburg? NINA: Koje Roze? VITALIJ: Hi, hi. Mala ala. Rimkina sestra? NINA: Ne. Prijateljica. To jest poznanica. VITALIJ (Gleda u NINU, iz sve snage poinje da urla) Lanaaaa!!! Lanaaa!!! Ja sam te zaboravioooo!!! Klekne, podvlai se pod ifonjer. VITALIJ (peva) Lano, Lanice, najmilija devojice!!! Doi, Lanka, doi, poljubi iku, hajde?! Lanka pretei zarei. VITALIJ se uzmuvao, ustaje, stresa prainu sa ruku i kolena.

VITALIJ: Uuh, prava si kuka... Ne voli me. Jednom e mi otkinuti glavu, sigurno. Plaim je se, a ipak je zadirkujem. Zato? Odgovaram. Zato to mi je Rimka drugar. A ova kuka... Pardoniram, ali ona je kuka... Ova kuka me jednom ujela. Sedi, Maksa, ta ti je, sad e Rimka, priekaemo. Aha. Ujela. Rimka i ja smo malo popili i ja sam ovoj smrdljivici poeo da izjavljujem ljubav.Poljubio sam je u usta, onako, zapravo, s jezikom, a ona, podlac, cap, pravo zanjuku. To jest, za lice. Evo, ostao mi oiljak iznad usne. Budite oprezni sa

Page 5

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kcerinjom. (Pauza) Gde je otila Rimka? Tamo? Ovamo? Unutra? NINA (frkne, pokae prstom na zelena vrata) Tamo. VITALIJ: A, tamo. Onda je o kej. Sedi, Maksa. (NINI) uvajte ga. On je bankar.Bez njega se ne moe. Sad e, Maksa, ona da nam uvali tene i piimo. Izvin'te, iardoniramo. Sedi. Hi, hi... Brzo odlazi. Ostaju MAKSIM i NINA. Lanka se mekolji iza ifonjera, mrmlja, tiho se oglaavaju tenci. utanje. MAKSIM (nakaljava se) Koliko puta sam prolazio pored ove razvaline i nisam ni znao da je to tako... velika zgrada. Ovde je vetrinarska klinika, da? Kad mi se razboli maka, doneu je... NINA: Veterinarska. Nije li malo kasno za posete? Nije li kasno za ekskurziju u veterinarsku kliniku? Va drugar je vidim, domai u ovoj... u ovom... u ovom svinjcu! Da, sa takvima ona loe ovde, sa takvima! MAKSIM: Ja sam ovde prvi put... NINA: Da, sad kad znate put, svraaete ee. Ne sumnjam. Ni malo. Ni mrvicu! (Kopa po koferu, nervozno) Sigurno je blizu prodavnica pia, a? Da ne loete po bunovima, lepe je ovde, a? A ta Rimka... prava je ispiutura, eto ta je, da, da! Vidim, sve prima. Gadura. Namerno ivi pored sporednog ulaza, namerno. Nema savesti... Tako se raspojasati!!! Ne moe da se obuzda! Kako je to gadno! ao mi je, razumete?! MAKSIM: Potedite me. Ja s tim nemam nikakve veze. Ja sam doao po psa. Jasam ovde prvi i poslednji put. Ja hou da kupim psa. I nita vie. NINA: A da ovo moda nije prodavnica pasa? Nona, a? Privatna, a? Ne laite. Kao da ja ne vidim da je u vaem depu flaa? Ili moda tamo paljivo krijete knjigu Pukinovih stihova? Ili limunadu? Reklo bi se, estit ovek, a, ovamo, pije... Kako ste samo svi bez savesti, tako se raspustiti, opustiti, tako sebe ne kontrolisati, bez morala... MAKSIM (uvreeno) Nije istina. Niste u pravu. Vitalik mi je komija. A ja sam kupio kuu. U prolee. A sad je i sami znate, jesen. Treba uvati vikendicu... Potreban je pas. Razumete? Ima lopova. Ja ne mogu da odlazim tamo svakogadana. Dojadilo. Sat tamo, sat natrag. Muka mi od inobusa. Velika kua, pe, tri sobe. Bilo bi mi ao da neka budala baci ibicu. Zaduio sam se... Izvinite to mi tako kasno. On danas svratio, veli: "Ti bi tamo preko zime trebalo da ima psa". On je na sedmom a ja ivim u prizemlju. Svratimo ponekad jedan do drugog, popriamo. Moda je u pravu? Kae: "Uzmi srlau, idemo, tamo moemo da naemo dobrog kera". U stvari, da kupimo ili tako neto... Tako davi niste u pravu. Ja nisam pijanica. Ne. utanje. NINA: Boe moj! Naravno, niste pijanica! A kako se ono zovete, zaboravih? MAKSIM: Maksim. NINA: Maksim... Maksim... Izvanredno, sjajno ime. Lep, otvoren, estit pogled.Treba mu pas za vikendicu... Jasno. Jasno. Bogatai imaju svoje navike. Ne moe im zabraniti da lepo ive... Maksim... Maksim... Pravi pravcati mukaracsa vikendicom u kojoj je ak i pe. Da? Kua, znai? Skoro u selu, da? MAKSIM: Pa, da... NINA: Pa, da, da, da... Strpite se minut... Ne odlazite, imala bih sa vama jedan

Page 6

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriposli. Mali posli! Odoh da se umijem! Tek to sam s puta, znate... (NINA se preobrazila, smei se, popravlja frizuru) Maksim, Maksim, Maksim... On e izbaviti devojku bede, bede! (Smeje se) Ime mi je Nina, nisam se ni predstavila! Olala! Odmah u ja! Brzo! Moment, moment! Momento mori!... tou prevodu na ruski znai: ja sam te traila itavog svog svesnog ivota! To jest, od jue, ak jue... Momento! Momento mori! Momento!... Uz kikot uvija bedrima, nestaje iza zelenih vrata, ponevi sa sobom nekakvu halju, sapun, etkicu za zube, pekir. MAKSIM sedi za stolom, vrti glavom. Nekoliko puta ukljuuje i iskljuuje stonu lampu. Na tren je svetlo, pa opet tama... Naglo se otvaraju vrata sporednog ulaza. Tamni, jesenji vetar vitla po sobi, unosei sa ulice prljavi papir, poutelo lie... Kroz vrata probija komadi neba ijasno sijanje zvezda. MAKSIM uzdrhti, ustane, zatvara vrata. Posmatra Lanku. Pas rei. MAKSIM se pribija uz irna vrata, ne moe da odvoji pogled od psa. Uplaen je. Nogom otvarajui zelena vrata, ulazi RIMA, za njom VITALIJ. VITALIJ: Rimka, sluaj ovamo... Tamo je ker kakav mu je potreban, dobro samga osmotrio... Aha? Tapnue nam ga, to jest njemu. Flajka je tu, sve je po propisu, sve smo nabavili... RIMA (gleda sobu, VITALIJU) Je li, Turine, a gde ti je ortak? VITALIJ: Ma, bio je tu... Evo ga! Maksa, ovo je Rimka. Hajde, upoznajte se! RIMA se okree, ugleda MAKSIMA. U panici je, obliva je znoj, iti, baca se u ugao sobe. RIMA:Ne... Ne... Ne... Ne! utanje. I VITALIJ i MAKSIM su se uplaili. Stoje u suprotnim uglovima sobe, pribijajui se uz zidove. VITALIJ: Rimka? Rimka? Nije ti dobro? ta ti je, ortak? To je Maksa. Drugar, a?Nije kljun, Rimka? ta ti je? utanje. RIMA rukom prelazi preko lica, na silu se smei, prilazi MAKSIMU. RIMA: Priinilo mi se... priinilo... Ne, priinilo se... Ne, ne... MAKSIM: Zdravo. Ja sam Maksim. Bojim se vaeg psa. RIMA: Koga? MAKSIM: Psa... Ona tako gleda, ja ne mogu da se maknem... RIMA (uti) Lanka, mesto. Maksim? MAKSIM (pogleda put psa, ide ka stolu) Maksim... RIMA (poinje da se kikoe) Maksim... Maksim... mitraljezai... Maksim... Maksim... Maksim!!! Kikoe se. VITALIJ se grohotom smeje, lupajui se po kolenima. MAKSIM poinje da se smeje. VITALIJ: Pa, Rimka... Rimka... Kod tebe mi se dopada jedna crta! Na guzici!... ta ti se to priinilo? to dovodi ljude do ludila? A? Rimka? (Smeje se) RIMA: Uinilo mi se... najednom mi se uinilo... U ovoj kui, na estom spratu ivi vampir. Vidi na mom vratu ovu crvenu fleku? VITALIJ (prestaje da se smeje) Pa? RIMA: To on nou dolee i pije moju krv... On lii na njega... VITALIJ: Ko, jeb'o te? RIMA: Tvoj Maksim, mitraljezac. Samo, onaj je elav i ima oiljak, evo tu, na eletu... to jest, na elu...

Page 7

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriPauza. VITALIJ: Aaa? Vampiri? Vidividividi! Jedan mali, je l' da? elav, a na nosu mubradavica? RIMA: Ti ga zna? Eno ga, tamo, na estom, da? VITALIJ: Dadadada! Ko njega ne zna! Svima u kraju se napio krvi, spremamo se da ga prijavimo pandurima. Dosadno, pizda... (Smejulji se, namiguje MAKSIMU) Dadadadada. Znam. Znam. Prava si ti eherezada, Rimka. (Domainski seda za sto, brie ae krajikom dempera) Lafontenove bajke, nema ta! Svi vampiri na tebe, sirotu naleu... Ah, Rimka, Rimka, ti si na pravi govnolovac! (Umire od smeha) Hajde, hajde, da sednemo za sto, da popijemo po jednu. Hi, hi, je l' tako, Rimka? Maksa, hajde za sto, da popijemo na brzaka, da trgnemo, na zlo dumanima i na radost mami! Nemoj da obraapanju, Maksa, svata se deava u naoj parohiji, deava se, je li, Rimka? Sedaju za sto, smeju se. RIMKA ne odvaja pogled od MAKSIMA. I on nju paljivo prati. Vadi iz mantila flau, seda, Gleda u stranu. MAKSIM: Nemojte da se brinete. Ja volim ivotinje. On e biti u sigurnim rukama. Imam ja i maku. Stalno skita. Ja ivim u prizemlju. Tamo e mu biti dobro, u vikendici. Napraviu mu kuicu. Nemojte da se brinete... VITALIJ (zubima otvara flau, sipa) A to da se brine? Ti si mu spasitelj, da nijetebe danas bi prdnuo u abar! MAKSIM: Zato tako gledate? RIMA: Trebalo bi... pobrkala sam... VITALIJ: Rimka, Rimka, Rimka... Hajde, hajde, nemoj da se femka, 'ajde da popijemo, proaskamo... Poslui nas, bre! Hi, hi... RIMA: A on sigurno nije vampir? VITALIJ: Ma ta si navalila, Rimka? Nije, rekao sam ti! Zar ja takvog da dovedem kod tebe? Ne ceni me, Rimka? Pij, hajde, pij, pa da proaskamo! Dase druimo! RIMA: Turine, reci mu da se povue za kosu... Hajde, brzo, kai mu, Turine! VITALIJ: Zato, Rimka? Ne kapiram? Ja sam doao kod tebe, razume, da ti... Ja, razume, ja sam nabavio flau, razume... doao sam... RIMA: Ja, ja. Glavo kupusa! Reci mu, a!?! VITALIJ: Ma, zato, jeb'o te? RIMA: Moda je on zalepio kosu na elu? Reci mu, brzo!? Hajde?! RIMKA poinje da ivili, Lanka laje. VITALIJ: Ma tie, ti! Povuci sama, jeb'ote! MAKSIM (brzo vae hleb) Ne liim valjda... na... vampira? Nije valjda da sam tako odvratan? Vi greite... utanje. MAKSIM: Evo, molim, povucite. Samo, to mi je smeno. Savija glavu pred RIMOM. Ona gleda njegovu glavu. Paljivo prua ruku ka njegovom temenu. RIMA (VITALIJU) Turine, vidi, on ima dva temena... Vidi? VITALIJ: Pa ta? RIMA: To znai da je srean. Nikada jo nisam videla srene. Eto, bar sada mogu jednog da vidim. U redu je, u redu. Podigni glavu... Vidim da nije

Page 8

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kcerilepljena, prava pravcata... MAKSIM podie glavu, gleda RIMU. MAKSIM: Prava pravcata? RIMA: Prava pravcata. Sve troje se veselo kikou. Podiu ae, kucaju se. VITALIJ (MAKSIMU, kroz smeh) Ne, ti si sad video koja faca ovde ivi, a, Maksa? Na ovek, Rimka! Uvek, sa zadovoljstvom! U bilo koje doba dana i noi! Hajde da popijemo za nau kompaniju! Rima, ima li malo korice? Da meznemo? RIMA: Evo ti hleb. Ima i mleka. Zaklala sam zeca, ali nisam stigla da ga oderem, ti si doao. Treba ga kuvati sat vremena. Da sipam mleko? Svee je! VITALIJ (kikoe se) Sad e da mi stane uka! Mleko i votka! Rimka, nemoj da huli! Nema teorije, kapira? Dobro, klopnuemo koricu i, super! (Peva, podiui au) "Mi idemo na daleke pute, al' dobismo tamo samo komad kite ljute!!!... " Smeju se. Piju. VITALIJ: Maksa, je l' ti se dopada Rimka? Uuh, lepota, kai! (Peva) "Leepotice, leepotice, iz kabareaaa!!!... " RIMA (jede hleb) Turine, sad u da ti sabijem rogove. VITALIJ: U redu je, nemoj da se vrea, Rimka, sve je u redu. RIMA: Mnogo si promaio temu, kapira? MAKSIM: A zato Turin? RIMA: A to? MAKSIM: Zato ga zovete "Turin"? RIMA: Pa on je Turin, kako u drugaije? VITALIJ: To mi Rimka tako tepa, zna. RIMA: Preziva se Aulov. Znai, Turin. MAKSIM (smeje se) Nema ta, pametno... VITALIJ: Ma ne, ne vream se ja, Maksa. Rimka i ja smo ortaci do jaja! A zna kako smo se upoznali? (Vie iza ormara) Lanka, doi ovamo, sad u da priam!

RIMA: Ne diraj je, neka spava. VITALIJ: Hou da svi budu ovde. RIMA: uje ona i odande, hajde, priaj... (Jede) VITALIJ: Pa, dobro. U nepotpunom sastavu ali, nema veze, ispriau. Znai, kako smo se upoznali. Stvar je bila u tome to sam, znai, imao maku. Ja samna osmom spratu. Maka, cap, pala. Na asfalt. Prole godine, ba uoi Nove godine. Zadnje ape vue za sobom. Kapira, Maksa? I mjau, mjau... Kud sa njom? Da je bacim u smetlarnik? Pa, ona je polumrtva, pola make, shvata. Razumi me, Maksa, ja ti objanjavam svoj postupak. Zato? Odgovaram. Zato to moe da pomisli da sam ja... I tako dalje, razume? I tako. A sutra, Novagodina... RIMA (jede hleb) Kako to? Pa, prekosutra je tek "oktobarski ". VITALIJ (zautao, kikoe se) Ma, ne, nisi ukapirala! Ja priam o tome ta je bilopre, a ti ne kapira! Stani, Rimka, ne meaj se! Pusti me da dovrim! Znai tako. A sutra, Nova godina. Nema smisla, sam razume, Maksa. Moja kera

Page 9

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceripravo pesnicama na nju, na maku, vriti: "Tata, uini neto, ta ona tu mjau, mjau, goznarka jedna!" Oboava ivotinje, moja kera. Da, tako je to. A ja uoda ovde ima neka veterinarska klinika, studentska, nije studentska, avo e je znati... Dolazim ovde uvee. Mislid sam, ostaviu je pored praga, nek' lupaju glavu ta e sa njom, vidim, gori vatrica. Uem. Kad tu, Rimka. Veli mi: "Daj flau, reiu te bede za sekund... " RIMA (vae hleb, MAKSIMU) Eto, uvek kad doe u goste Turin melje, melje, k'o radio. A ja sedim i sluam, sluam... VITALIJ (kikoe se) Tie, tie. Radio! I, tako. "Hajde", kae, "da ti je sredim". I tu, pred mojim oima, dvesta dvadeset, capcapcap! (VITALIJ nekoliko puta ukljuuje i iskljuuje stonu lampu) I svreno, bez problema, gotovo. Ne, ne, ti me, Maksa, pravilno razumi. Zato? Odgovaram. Ti moe da pomisli da sam ja takav nekakav, trokavko, da mrzim ivotinje, je l' da? I grei. Zato? Odgovaram. Zato to to nije istina! Ja ih volim. Ali, Nova godina, treba slaviti, a ona, mjao, mjao, mjao... Pa? I, eto... (Pljesne dlanovima) I njoj je dobro i nama je dobro... Ja sam je oslobodio, zar ne? Zar nisi tako rekla, Rimka, a? Nazlo dumanima i na radost mami, je li? Rimka, evo, reci, da li ti voli ivotinje? RIMA: Volim. (Gleda MAKSIMA) Lanka je ovde glava porodice. Za nju bih sve...

VITALIJ (kikoe se) Glava! Hi, hi, hi! Hajde da potegnemo. I ja volim. I Maksa voli. I svi zajedno volimo. Mi smo ljubitelji ivotinja. Mladi naturalisti, tako rei!

Sipa u ae. Prolaze vojnici, uje se topot izama po asfaltu. U poetku iz daljine, a onda sve blie i blie... VITALIJ: Tako da je, Maksa, sve u redu. Tamo za nas ima jedna zver, ti e da nam je tapne, Rimka, je l' da? Ova flaa je za to, imaj to u vidu. Samo da ga zapakuje i sve je super. Nemoj posle da kae da nismo platili... Pa? Idu vojnici, lupaju izmama po asfaltu. MAKSIM (uplaeno) ta je to? ta? ta je to? Rat? Rat? Rat?! RIMA (uti, gleda Maksima) Rat, aha. Boj Rusa sa Turcima. Tu, nedaleko je tenkovska vojna kola, ranije se zvala po Brenjevu, a sada "50 godina perestrojke"... Vebaju paradni korak. Prekosutra je "oktobarski "... MAKSIM: Parada? Parada, da? Parada? VITALIJ: Tie, tie. Kako lepo koraaju... Muzikaaaa! I samo to je izgovorio poslednju re, grunula je muzika, "Slovenski oprotaj". VITALIJ I MAKSIM, lupaju kaikama u taktu, pevaju: I ako truba u boj nas zove. na pute duge, na pute nove, mi slono idemo smelo, da branimo mira veliko delo. RIMA im se pridruuje. Lanka laje iz sveg grla. Galama, kikot, radost. RIMA (vie) Tiina, tiina! A ja sanjala: dva tipa me vuku u grob... a na meni arape potpuno nove... Ja im govorim: "Pikini dimovi, dajte mi druge arape, sa slabijim lastiom, ove su nove, teta, teta da idu u grob!... " VITALIJ se toliko smeje da pada sa stolice. MAKSIM, na sekund zauen, takoe poinje da se smeje. VITALIJ: Rimka, pui u od tebe! Ti si fenomenalan kadar! Lasti, uje... Maksa? Lasti! Lasti!...

Page 10

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriRIMA: Tie, tie! Pa kad je ve poela pijanka, da donesem jo jednu flau? VITALIJ (pravi se da ne razume) A zar je ima? ta to? RIMA: Ja vam velim: "ala je ala, a pizda je bolja ako je mala!" VITALIJ pada od smeha, MAKSIM izbezumljeno Gleda RIMU. RIMA: Sakrila sam tamo, kod krave, u senu, kupila i sakrila, da donesem? Odmah! Veselo odlazi, landarajui krajevima mantila, za sobom zalupivi zelena vrata. VITALIJ I MAKSIM se smeju. VITALIJ: Eto vidi! NJu treba samo malo naloiti, sipati joj sto grama, a kad je uhvati, ako treba prodae celu kliniku samo da sve dobro napoji. MAKSIM: Sluaj, a ta je to, uopte? Ni mukarac, ni ena? "Ono", je li? VITALIJ (kikoe se) Aha, ono! Ono! U stvari, ja nisam ni proveravao, ne znam tano! Zato? Odgovaram: zato to bi mi bilo bolje da ga umuvam u vodovodnu cev, nego s njom... MAKSIM: Ni mukarac, ni ena, nekakav suvi skakavac... VITALIJ: Eto, vidi! A ti nisi hteo da poe! A ja ti pokazujem pravo dno ivota!Samo da zna, mi emo ovde da sedimo do jutra. Ona nas nee ive pustiti. Jesi li rekao svojoj? MAKSIM: Ne, ne, moram kui... VITALIJ: Ma pusti! Ja sam mojoj rekao: "Ne oekuj me pre jutra". Kad ovde doe, gotovo je. Iznesu te na nosilima. Drugaije nema anse. MAKSIM: Ne, jo pola sata i idem. Ona je odvratna. U akirama, glas pijandure, trokavo, pravi TSK centar. VITALIJ: ta ti je to, TSK centar? MAKSIM: Triper, sifilis, kuga! Gadno mi je da pijem iz ae. Ne boji se? Smeju se, udaraju rukama kolena. VITALIJ: Ali zato je veselo! Druimo se! Priamo! Inae je sve ostalo dosadno! Otvaraju se zelena vrata. Ulazi NINA. Ona je u blistavoj, dugoj haljini sa ruomna grudima. NINA: Opla! Evo i mene! Vidim, ovde je veselo! Maksime, jeste li dobro raspoloeni, uuuuu? MAKSIM (ustaje) Sve je u redu... ta jedemo? ta pijemo? I ja bih malice... VITALIJ: Oslepeo sam! Udarilo mi u oi! Bogamiiii... vidi se, opasna neka firma!

NINA: Molim? Aa. Simpatino, je l' da? NINA (seda, popravlja haljinu na ramenima, gricka hleb, gleda MAKSIMA) Maksime, sedite, ta vam je? Pa niste vi spomenik, zar ne? (Smeje se) Ulee RIMA, stavlja na sto dve boce votke. Ispod mantila vadi prljavu argarepu. RIMA (radosno i velikoduno) Jedite. Maznula sam argarepu od arulje. Nita vie nema da se pojede. Jedite. A one nisu gladne! NINA: Vidi je, juri kao vetar, leti. Polako, smiri se, stani... RIMA (VITALIJU) Hajde, sipaj! Uu, koliko gostiju! To je prava stvar! To volim! Dobro je kad je mnogo ljudi! Ovo je Ninka! Tako se zove. Moja biva prijateljica. Uile smo zajedno. Eto, dola kod mene. Ispunio mi se san. Tamo se nakrala, pa dola da se sakrije kod mene, jasna stvar...

Page 11

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriNINA: ta to melje, ta lupeta, tiho, tiho, golubice?! LJutito pogleda RIMU. Ova zatvori usta, shvativi da se izletela... RIMA: E, jebi ga... Ovaj, mislim, dola u goste... NINA (smei se MAKSIMU) Brbljivica. Kakva je bila, takva je i ostala. Bile smo zajedno u istom razredu. Posle smo jednom godinje jedna drugoj pisale pisma. Sudbina nas je ratavila! Ona evo gde je, a ja... ja, znate, piem pesme... (Prstom vrti uvojak kose) "Odnekud se uje Debisi, na dlanu me ponesi!... " Ne, ne, imam ja svoju au, u koferu, uzeu je... (Vadi iz kofera plastinu au) Ili, ova: "Krvave pege, sunev smiraj, vije se breza roj, nebeskisvod je neni uzdisaj, k'o plave suze je osmeh moj! " Seda za sto. VITALIJ (blaeno) "Vije se breza roj"... "plave suze, osmeh moj"... Ovo je dooobroo... RIMA (NINI) Ovaj ovde lii na vampira... Doli, a ja: " Ovo je pravi vampir, onaj sa estog!" NINA (smei se MAKSIMU) Na vampira? Da, veoma, veoma! VITALIJ: Stihovi, a? Spisateljica, a? NINA: Ma, to ja tako, mazim se. Zpate, francuski kulturni atae, mi smo bliski, istiem, bliski prijatelji... Znai, on me stalno preklinje: "Pii, pii, nemoj da sedi besposlena, ne rasipaj talenat!..." A ja neu. Tako, ponekad mi neto doe... Stihovi dolaze sami, ne treba ih sastavljati. Jesam li u pravu, Maksime?Vi se zovete Maksim? MAKSIM: Maksim... NINA: Ba jednostavno... zapamtiu. Nemojte tako da me gledate, Maksime... Zaista, vampir. Ja se bojim neiste sile. Kada silazim pokretnim stepenicama u metrou, uvek gledam nadole, ne gledam one koji mi idu u susret, razumete? Nivama to ne savetujem, ako budete boravili u Moskvi... MAKSIM (osmehuje se) Zato? Mogu li da skinem mantil? NINA: Zato to su urokljivi. Oni vas gledaju, ovako, ovako i uzimaju vam, tako rei, akumuliraju energiju ljudi, vau energiju... Ovako, ovako! Da, da, jeste! Ili, recimo: izlazim na scenu i nita ne mogu da uradim, ne mogu da pokrenemruku, nogu. Oseam da u sali sedi vraara. I gotovo. Noge se odsekle. MAKSIM: Na scenu? NINA: Pa da. Ja honorarno manekeniem. Navalili, "mora", "mora", "sa takvom figurom"... ta u, pristala. I kod privatnika radim, tamo-amo... Malice mi je sve to dosadilo... Eto. Ali, na sceni je, ipak, najlepe... Frajeri tapu u ritmu, meaj, sve po taktu, a ako jo u prvom redu sedi neki dobar men, onda ja... Ah! RIMA (kikoe se) eherezada! VITALIJ: Spisateljice! Da popijemo! Jo nikada nisam pio sa piscima! Piju. VITALIJ govori brzo, bojei se da e ga prekinuti. VITALIJ: A odavno sam eleo da pijem sa piscima! Evo, i ja bih hteo da vam ispriam jednu priu, da je zapiete... NINA: Neto ste mi malo sipali, jo malice, ovo me samo pecnulo... (Vadi ispod divana jo jednu flau) VITALIJ: Tie, tie. Sluajte, hou da vam ispriam! Plakaete! Znai, u jednom

Page 12

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kcerigradu iveo mladi, sam. I mnogo devojaka je upropastio, pardoniram. Tiho, tiho, sad ete da plaete! NINA: Ma koliko su me samo puta molili: "Slikaj se, slikaj"... MAKSIM: Za ta? NINA (kikoe se) Pa za fotke, za novine!

VITALIJ: Tiho, tiho, plakaete! I tako, reio on da prestane sa tim stvarima, da upropauje devojke i njihove ivote. Prestao! Proao mesec. A hoe mu se! Alitrpi. Jednom, putuje on autobusom. I bam otkine! Sedi fenomenalna devojka! Kosa duga, plava, skoro do poda. U rukama cvee. Momak nije izdrao, prie. Zapriao se... pa dopala mu se, ta da se radi! A ona mu kae: "Idite od mene,inae ete zaaliti... " Tie, tie, sada ete da plaete! Znai, "zaaliete", kae mu. On, ni makac. Ona sedi. Autobus obiao jedan krug, poeo drugi. Ona mu kae: "Neu da ustanem dok ne odete". On ne odlazi. I onda mu ona kae: "Pa, dobro, sami ste hteli!" Ustaje... Ona ustaje! On gleda: stalo mu srce ona nema jednu nogu... To jest, mesto noge proteza... Pauza. Svi se smeju. Tie, tie, ne razumete, sad ete da plaete! I ta da radi? Momak poao sa tom devojkom, poao, onako, zapravo... I onda, sve je tu bilo... ono, ljubav, zna... Uh, pustite me da dovrim, gadovi! Takav roman bi trebalo napisati! ujete?! Tako bi trebalo poeti, a onda dalje, o ljubavi... ljubavi... A na kraju, kada ona umre, na kraju... na samom kraju... kada na groblju... tamo su je... tamo... zakopali... u crnu zemljuuuu!!!! Rida, sa glavom na stolu. utanje. Ponovo prolaze vojnici. uju se komande ofiiira. Prolaze vojnici, lupaju cokule po asfaltu. Lanka zavija. Potom se sve utia. VITALIJ podie Glavu, govori kroz suze koje mu se slivaju niz lice: A oni piu! ta piu?! Koja govna svi ti pisci piu! Eto o emu treba pisati! O tome! O istojljubavi! O pravom ivotu! A oni? ta piu? Guz papir, govnave glave! To su oni!!! (Gorko rida. Obraa se NINI) Reci mi, poteno mi reci, da li ti voli ivotinje? NINA (kikoe se) Ludo! Ludo! VITALIJ: Idemo, pokazau ti kravu... Idemo! Posle e neto da napie o njoj!Kako joj je teko ovde, sa nama, u tali, to jest za jaslima da stoji... NINA (kikoe se) Za jaslama! VITALIJ: Svejedno, za jaslama, za jaslima! Hajde da ti pokaem! Ja je tako volim, arulju! Baulja ka NINI, pritiska je. Skoro da vie nita ne razumeju, uhvatilo ih je pie.

NINA (umire od smeha) Ruke k sebi, macane! Smrdi ti iz usta! VITALIJ: Pa ta ako smrdi? Idemo, hou da ti pokaem kravu! NINA: Je l' to neka poza? Ah, bei! Ah! VITALIJ: Jeste, poza lotosa! Idemo, nemoj da se femka! Ti nikada u svom ivotu nisi videla kravu, vidim ti to po oima! Po tvojim oima! A ja esto dolazim ovde, bar jednom nedeljno! Sedim ovde i gledam kako Rimka cap i nema ih vie... A ti i ne razmilja o smrti! A ja, evo, dolazim! Razmiljam!

Page 13

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriGrlim kravu, pastuva! Vue me zemlja, a iz grada sam... NINA: Uh, i mene vue zemlja! Kad bih mogla negde da prilegnem. (Kikoe se)Evo, on ima vikendicu i njega vue zemlja! Je li, maco, je l' ti stvarno ima vikendicu, a? VITALIJ: Idemo! Ima! NINA: Ma o'ladi! Meni se ovde dopada! VITALIJ: uje ta ti kaem, idemo, idemo! NINA (ustaje, ljulja se, veselo) Oh, oh, oh, noge me ne dre! Idemo, idemo, idemo, navalio... Nemoj sad da se predomisli! Pridrae mi vrata od klonje, okej? VITALIJ (ljulja se) Klozetsku olju u ti ovim rukama drati... NINA (kikoe se) Pa, idemo, je li? "Odnekud se uje Debisi, na dlanu me ponesi!" Maksime, ti si tu, nikuda ne odlazi? Priekaj, u redu, mili? Brzo u ja! Ja kod krave! Brzo u! VITALIJ (vue NINU za ruku) Idemo! Krava eka! Nee nas ona ekati! Idemo, brzo! NINA (obesila se o VITALIJA) "Macane, Macane! A jesi li oenjen? (Kreu ka vratima) Ima li stan? Da li bi me uzeo za enu? Oeni se sa mnom, moda u ti zatrebati! A? Ja sam dobra! enjen, a? Jesi li oenjen, da ili ne?... Odlaze. Vojnici mariraju. RIMA i MAKSIM sede jedno naspram drugog. utanje. I Lanka se smirila, uutala. RIMKA (prekida tiinu) Jesi li uo da je na stanicu doao vagon pun para? MAKSIM: ta? RIMA: Kaem, vagon pun natampanih para stoji na stanici. U bilo koje vreme mogu da ga istovare i lovu razdele po bankama. MAKSIM: Zato? RIMA: Zato! Svi pitaju "zato". Zbog "tatatative". A ti: ujutro ustane a u depu jedna kopejka. Uvee legne sto rubalja, a ujutro jedna kopejka. MAKSIM: Nije tano. Tako ne biva. RIMA: Biva. I bie. I pravilno e uraditi. Treba uvesti red. Svuda unaokolo je luda kua. Pravilno. Ja sam kolovana, znam kako treba. Eto, on je malopre priao roman, da? A zato si se ti smejao i ona se smejala? MAKSIM: Zato to je smeno. RIMA: ta je tu smeno? Bez noge, zar je to smeno? MAKSIM: Smeno. RIMA: A ako bi napisali o meni i to bi bilo smeno? MAKSIM: A zato o tebi? RIMA: Ja matam da neko o meni napie priu ili novelu. Ili ak roman. MAKSIM (smeje se) A moe li pesma? RIMA: Moe. Sve moe. MAKSIM: A ta e ti to? RIMA: Pa da neto ostane. Zna, umreu i nita nee ostati iza mene? A ovako,ljudi bi itali, znali bi da sam nekada ivela, priala sa psima, pazila kravu... (Pauza) Nee napisati. Piu o lepom. A o tome kako je kod meie, nee. Vidim ja da ivim loe. I kako si ti digao nos, vidim... i kako mi se Turin podsmeva...nisam blesava...

Page 14

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriMAKSIM (uti) Ti se ba zapriala... RIMA: Ja to vie pijem, sve sam vie trezna... MAKSIM: Drugi piju da bi se opili, a ti, izgleda... RIMA: A ja da se istreznim. Nee napisati. Nee. Nee pisati o meni. Nikome tonije potrebno. Hoe da ti ispriam svoj ivot? A onda ti nekom drugom, a on opet nekome... I tako e me se seati kada umrem... MAKSIM: Poivee ti jo sto godina. ta si navalila "umreu", "umreu"? RIMA: Ne. Lanka je ve stara. Kada ona umre i ja u za njom. Odmah. MAKSIM: Dobro, pusti to. RIMA: Istina je. Istina. Hajde da popijemo. Piju. ute. Opet prolaze vojnici. RIMA iskljuuje stonu lampu. Tama. Brzo je ukljuuje. Opet iskljuuje. Ukljuuje. Gleda MAKSIMA. Smei se. RIMA: Oenjen? MAKSIM: Naravno. RIMA: Ima dece? MAKSIM: Devojica! Kerka. Jedna. RIMA: Voli je? MAKSIM: Koga? RIMA: Pa ne valjda enu. MAKSIM: Kerku mnogo volim. Priam joj bajke... RIMA: Bajke? MAKSIM: Bajke. RIMA: Pozovi mene. MAKSIM: Zato? Da uplai dete? RIMA: Ne. I ja u joj ispriati jednu bajku. Ja znam jednu bajku. Pukinovu. "Bajku o mrtvoj carevoj keri", tako se zove. Zna? MAKSIM: Znam. Ko je ne zna... RIMA: Pa, ispriaj je. MAKSIM: Ja iz knjige, ne znam je napamet... RIMA: A ja se seam... Najstariji tuno veli: "Spavaj mirno, krine beli, lepotu ti gora krije, a duh ti se nebu vije! Bila si nam svima draga, seja mila, druga blaga, nikom nee ljuba biti, tvoj stas e sad grob grliti". Eto, tako. Da ne misli da sam neka glupaa. MAKSIM: Pa, ja to nisam ni mislio... RIMA: Stani, ima jo... Nije to sve! Kraljevi Jelisej poao, poao... "Tamo u dnu provalije, video sam u tamnini, grob samotni u tiini: u kovegu od kristalalei ona k'o zaspala. I niko je ne pohodi, trag nikakav njoj ne vodi... " A on onda, op, poljubi je I ona oivi! Eto tako. Nisam glupaa. Ukljuuje i iskljuuje stonu lampu. Smei se. RIMA: Uvek sam se udila tome... kako to: as svetlo, as tama? ta je to unutra to stvara svetlost? Ne zna? MAKSIM: Ne znam. Po zakonima fizike. Trebalo je nauiti u koli... RIMA: Uila sam. Ipak ne znam... MAKSIM: I ja ne znam... RIMA (odjednom) Da li je Ninka lepa? MAKSIM (zateen) Ne razumem. O emu ti to?

Page 15

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriRIMA: Mukarci sigurno vole takve? U sjajnoj haljini, a? MAKSIM: Verovatno. RIMA: A tebi se dopada? MAKSIM: Mogue. RIMA: Ona e sada da ivi kod mene. Doi u goste. Doi s Turinom. Ili sam. Kod mene dolaze gosti. MAKSIM: Na pijanku? RIMA: I. na pijanku. A to? MAKSIM: Prljavo je ovde. Smrdi. RIMA: To je zbog psa. MAKSIM: Svejedno. Kako moe tu da ivi? RIMA: Eto tako. Gde da ivim? Mamica me nee sa psom... Ja sam je poslala...Radila sam na fabrikom poljoprivrednom dobru, van grada... tamo je bila kuica... onda sam otila... Da ti ispriam svoj ivot? MAKSIM: Pa zar nisi ve sve ispriala? RIMA: Nisam. Mene stalno neto davi, evo ovde. (Lupi dlanovima o prsa) upa,upa. Hajde da popijemo. Piju. Prolaze vojnici. MAKSIM: A kako ete ovde da spavate? RIMA: Da spavamo? MAKSIM: Pa ovde nema nikakvih uslova za ene... RIMA: Uslova? MAKSIM: Pa, tu, ne znam, tako to... RIMA: Ona e da legne ovde, a ja u kod Lanke, sa tencima. Lei u sa njima. Tamo je toplo. MAKSIM: Pa to ti ba i nije... RIMA: Hoe jo da popije? Imam ja jo. Ja sam stalno pijana. MAKSIM: To sam ve shvatio. RIMA: Tako je bolje. Svejedno, uskoro u umreti... MAKSIM: Opet tvoj humor. Stalno jedno te isto. Dosta je. Jo si ti mlada. etrdeset godina, jo e ti da gura... RIMA: Uskoro u trideset... MAKSIM: Jo bolje... RIMA: Lanki je petnaest. Kad umre, i ja u za njom. Nije smela da raa, ali pomislila sam, neka rodi, moda e joj to produiti ivot. I ja u jo poiveti. Eto. Da ti ispriam svoj ivot? MAKSIM (nervozno) Pa, ispriaj, ispriaj. Jesu li to oni ba zaista otili? RIMA (smei se) A, u stvari, sve sam ti ve ispriala. Uskoro e me oterati i odavde, kao i iz onog gazdinstva... Jo uvek me trpe, nema ko da ubija... A njih donose, donose. Naroito u jesen, kada se vraaju iz vikendica. Nemaju ih kud, leti se poigrali sa njima, pa kod mene. A ja im na glavu plus, na zadnjicu minus, okrenem prekida, dvesta dvadeset, cap, gotovo. Samo to je trkaralo, veselo, malo belo mae, cap, nema ga vie... Otkud se delo, kud je otilo, ne znam. Gde to odlaze. A? (Pauza) Nikako to da pojmim. Samo to je bilo i nema ga vie. I lei. Hladno. I natrag je nemogue. Sve sada trune... A? Zato tako? Letos ovde bio jedan ovan. Imali smo ih etiri, sad ih je ostalo tri.

Page 16

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriI tako. Bio jedan ovan. Ja sam ga hranila. Iz ruke. eerom. Razboleo se. Govore, treba zaklati. Niko nee. Ja sam ga zaklala. Odrala kou. Lanka tog ovna smazala. Bila je skotna, mnogo je jela. Velika je, video si? Moskovski uvar. Mene uva, da me ne ukradu. Svima sam potrebna, ukrae me. Zeevejedem sama. Precrtam ih iz spiska. Mnogo ih je. Isto, dvesta dvadeset, cap, skinem kou, kao arapu... Kuvam, jedem... Muzem kravu... Vidi, crvena kanta? Jutronje mleko. Jo ga Lanka i ja nismo smazale. Hoe? Da ti sipam? Trebalo bi, eto, pisac, da napie, da biste me se posle seali... A? uanje. MAKSIM, ustaje, posre, otvara vrata sporednog ulaza. Teko die. Pui. Stoji na pragu, gleda zvezde, ulicu. Tamni vetar luta po sobi, nosi uto lie. MAKSIM: Fuuj... Kako si uasna... Grozna... kakvih sve ljudi ima na ovom svetu, Boe moj... Fuuuj... Zaguljivo je, smrdi... RIMA: Uasna? Ja uasna? Spolja? MAKSIM: Ne spolja! U dui! Dua ti je uasna, razume li ti to?! RIMA (tiho) A ti si lep... spolja... MAKSIM: Fuj, kakav smrad... RIMA: Ti sebe esto posmatra u ogledalu? MAKSIM: Svakog jutra... RIMA: Zavidim... MAKSIM: Na emu to zavidi? RIMA: Zavidim lepim ljudima. Srenici. MAKSIM: Pa rekla si da liim na vampira? RIMA: Itekako lii... (apatom) Ostani ovde... kod mene. Sa njom. Vidi kako ona tebe... Ostaje? Ona ti se dopala, vidim, zar ne? MAKSIM: ta si ti, svodilja? RIMA (apue) Ostani... ja u da te gledam... MAKSIM: Devojka je malo pobrljavila... Hipnotie... nije ti dobro, a? Udarilo ti uglavu, a? RIMA: Ostani. Posle u ti neto rei... pa? MAKSIM (smeje se) Pa, kai sada, ta ti je? Ne otei? RIMA (uti) Rei u ti kada iskljuim svetlo. MAKSIM: Pa iskljui. Hajde, kai... RIMA iskljuuje svetlo. Odmah ga ukljuuje. RIMA: Ne. Kao u grobu. Strano... Sluaj... uje? MAKSIM: ta? RIMA: Pacovi grebu. Ne plae se Lanke. Ona je stara. MAKSIM: Hajde, ta si to htela da kae? RIMA: Pacovi se nje ne boje... MAKSIM: uje li ti mene? RIMA: Jo se napij, da nita ne zapamti... Doneu ti piritus, iz operacione, imamo ga... Moe, a? MAKSIM: Ma, zato, kai ve jednom, Hrista radi! Moram kui, kai? RIMA: Trebalo bi da si jo vie pijan, tada mi ne bi bilo teko, a i ti se ne bi seao... (Ustaje, kree ka MAKSIMU) Hajde... da s tobom, a? MAKSIM: ta, ta?

Page 17

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriRIMA (apatom) Ne boj se, nisam zaraena... Hajde da se jo napijemo... MAKSIM: Ma nemoj da mi gura u usta te tvoje trokave ae! ta je ovo, a? RIMA: Hajde, a? Uskoro u umreti... Hajde? Ja sam devica... MAKSIM: Ko je devica?... RIMA: Ja sam devica. Nikada nisam probala. MAKSIM: Kaplje ti iz oiju? Presisala si? RIMA: Hajde, a? MAKSIM: Nemoj da me plai, ne treba... RIMA: Hajde, a? Jesi li probao sa devicama? MAKSIM: S kim sve ja nisam probao! Nemoj da me zasmejava, devojko... Propustila si ti bataljon kroz noge, sigurno, bacaka mi se ovde... Obrati se Vitaliku... (Smeje se) Turinu... Kakav ljam... Svata sam doiveo, ali ovakav predlog jo nisam imao... Idi kod Turina, devojko, pobrkala si adresu... RIMA: Hajde, hajde... MAKSIM: Idi kod njega! Eto, on je poveo tvoju prijateljicu... da je potuca poredkrave, u ubretu, on voli da sebi golica nerve, idi kod njega! ta e meni takvezajebancije? Pa? Nije te sramota? RIMA: Nije me sramota. Sve je otilo. MAKSIM: Do avola? RIMA: Ja sam devica... Hajde? Makar probaj... Hajde? Uskoro u umreti... housamo sa takvima kao to si ti... a tako ie, ni s kim drugim ne... kada sam te videla, kao da me struja prodrmala... utanje. RIMA (tiho, zlobno) Neu ti dati isa... ako uradi dau... MAKSIM: A, znai tako ti plaaju... Vidi, vidi... RIMA: Kaem ti, neu dati... MAKSIM: Sluaj ti, devojko! Sluaj! Sluaj! Pogledaj se u ogledalo, na ta samolii! ta si ti? Pauk, bednica, crv... kome se ti obraa sa takvim predlozima? Kome? Meni?! Ti devica?! Spava sa ovom svojom dukelom, tuca se s njom, "ono", zoofilka?!! RIMA: ovek ne spava sa psom... MAKSIM: ovek! Ti ovek! Insekt! Nitarija! Ti ovek?! RIMA: Nisam? MAKSIM: Dobro, dosta je bilo, prestani da me plai... Pusti me, gaduro... RIMA: Ostani ovde... MAKSIM: Ja imam enu, dete, razume li ti to ili ne? RIMA: Ostani... MAKSIM: Pusti me?! Pusti!! RIMA (uzima u ruke praznu bocu) Rekla sam ti, ostae ovde... Ovde, ovde, ovde... Zamahuje. MAKSIM stoji kraj sporednog ulaza. RIMA: Ubiu te i ostae ovde... MAKSIM: ta ti je, ta je... Ja doao po psa, a ona mi nudi sebe... Nije te stid?!Nije te stid?! RIMA: Nije me stid... nije me stid... MAKSIM: Potpuno si poludela! Pusti me, uje?!

Page 18

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriU sobu ulee NINA. Pada na tabure, sipa votku, pije. NINA: Pizda, upropastio mi haljinu... Maksa! (kapriciozno) A, Maksa? On mi dosauje! uje, Maksa? Ali meni on ne treba, imam ja takvih kol'ko hoe! Maksice, doi za sto, kai neto? Maksa! MAKSIM prolazi pokraj RIME, koja stoji kao smrznuta sa boiom u ruii. Seda za sto, sipa vodu, pije. MAKSIM: Gde je Turin? Gde? NINA: Ja mu kaem: oeni se sa mnom! A on ovo! (Kikoe se, plae, grli MAKSIMA) Kae, sa takvima se ne ene, podlac! Veli, takve se uzimaju za valerke! A ja njemu: pa uzmi me, onda, gnjido! A on orak! Maksa, mi smo sedogovorili, je l' da? Dae mi klju od vikendice, pas i ja emo je zajedno uvati? MAKSIM: Gde je on? Treba ii... NINA (seda MAKSIMU na kolena, ljubi ga) Oh, noge me ne dre! uje se Debisiii! Na dlanu me ponesiii! Dae mi klju, a? Vikendica, ca, sreica, ca! Hajde, idemo sad, odmah! Kupiemo cugu od taksista, imam ja lovu, zna kol'ko ja imam love? I ne sanja, puna sam love! Samo treba da se pritajim, mesec, dva... A ti e da mi pomogne, je l' da? A, Maksa? Idemo, kupiemo votkicu, neemo da nosimo odavde, neemo... MAKSIM: Gde je on? Gde je? NINA: Povraa pored krave, pederina debelguza! On je pederina! Odmah sam ukapirala da je on pederika-mederika! Krije se, svinja! to te on nou vucara? Sigurno bi da te zbari, lepotane moj? Pa? Lutkice moja, oeni se sa mnom, a? Je li, govnarko? uje li me? Pusti sad njega, idemo u vikendicu! Neemo da povedemu ni nju, svinja pogana... Vidi je! Svinja si ti, je l' ti jasno?Rimka! Rimka! Idemo... RIMA udara bocom o naslon divana, leti staklo, kree na NINU i MAKSIMA. RIMA: Lanka! Dri ih! Dri! Dri! Kome kaem, dri! Lanka??... NINA i MAKSIM u oku kreu ka vratima. RIMA: ta je, Lanka?! Nee?... U redu, sama u... Sama! Svima u dvesta dvadeset, odmah... odmah u da ih sredim... Sve u ih poubijati... Gnjide!!! Sve!!! NINA: Poludela... Glupaa! Svinja! Poludela! ta hoe?! RIMA: Stoj!!! Ubiu!!! MAKSIM: Ne sme!!! Idiotkinjo!!! Stani!!! NINA vriti. MAKSIM otima flau, baca RIMU na pod, utiraju je, udaraju pesnicama. NINA (teko die, utira RIMU) Gledaj kakva nitarija! Nitarija! Gledaj, a? LJubomorna si, je li? LJubomorna, skotino, kuko! MAKSIM: Kako je odvratna, a? Jo navaljuje, ivotinja... Gotovo. Zbogom. Odlazim odavde... NINA: ta ti je? Odlazi? Maksa, Maksa? A ja? Ona e me odmah ubiti, im ustane... Maksa... Povedi me... Jesi li joj video oi, Maksa? Ona je luda, Maksa... Maksa, kai? MAKSIM teko die, otire znoj sa ela. Gleda NINU, brzo odluuje. MAKSIM: Idemo! Brzo!

Page 19

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriNINA: Mili moj... Mili... Lepotane moj... Stani, priekaj... Uzima kofer, brzo ide za MAKSIMOM. RIMA dugo lei na podu. Ustaje. Pije iz boce. Pada na divan. Iskljuuje, ukljuuje svetlo. RIMA (u ropcu, lei na leima) Lanka!!! Doi ovamo, gaduro... Tiina. RIMA: Zato se nisi bacila na njih? Tako me brani, je li?... Zato te hranim, a?... Zabadava te hranim, kuko... Lanka... Tiina. RIMA: Lanka!!! Doi ovamo, saali se, uje li me?! Lankaaa... Dolazi ovamo...Doiiii... Inae u i tebe da prikaim na dvesta dvadeset, uje li me?! Doi kod mene, uje li me?! Ustaje, pada, pridie se, tetura. Odlazi iza ifonjera. Vraa se. Gleda u plafon. Iskljuuje i ukljuuje stonu lampu. Lanka je mrtva... Zatamnjenje. Zavesa.

DRUGI IN

Trideset prvi decembar. Vee, oko osam sati. U sobi se neto promenilo. Kao da je sve isto, jedino ifonjer ne stoji posred sobe, gurnut je uza zid. istije je. Nema Lanke i tenadi. U sobi je jelka. Na njoj tri igrake, lampice. Pale se i gase. Na divanu, u samom njegovom uglu sedi RIMA. Zamotana u prekriva, gleda kao opinjena u jelku i lampiie. U rukama joj boca. Pijucka iz nje, gutljaj dva, ponovo gleda jelku. Klima glavom. Uz ritam doboa mariraju vojnici. Pribliavaju se, sve blie, blie... RIMA skae sa divana, tri ka sporednom ulazu, otvara. Obuena je u maksi veernju haljinu od lamea, na nogama joj patike. Vie iz sveg glasa. RIMA: Uraaaa! Uraaaa! Nova godina!!! Vojnici!!! Uraaa!!! Uraaa... Nova godina... Pijano vrti glavom. Zatvara vrata, ide ka divanu, drhti od hladnoe. Zamotava se u prekriva, neto mrmlja. Pije iz boce. RIMA: Nova godina... Nova... Uraaaa... Srena Nova godina... uraaa... Neko kuca. RIMA (promuklo) Ko je? Ko? Ponovo kucanje na vrata sporednog ulaza. RIMA: Otvoreno, uje? Ko je, ulazi?! Sa stola uzima bocu votke, dri je u rukama. Vrata se otvaraju. Na pragu je MAKSIM. On je u jakni i sa ubarom na glavi. Beli se od snega. MAKSIM: Zdravo... RIMA: Pa? MAKSIM: Ja prolazio, ujem neko vie. Ti, je li? iva si? RIMA: Ko si ti? MAKSIM: Ne sea se? RIMA: Ne seam se. MAKSIM: Bili smo ovde, kod tebe, drugar i ja. Ne sea se? RIMA: Ne seam se. MAKSIM: Bila ti je tu i prijateljica. Nina. Ja sam doao sa tvojim drugom. Zvalasi ga Turin?

Page 20

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriRIMA: Prvi put ujem. Pa? MAKSIM: Nije valjda da si sve zaboravila? U snu zaboravila? A skoila si da se tue, ne sea se, ne? RIMA: Ja skaem na svakoga. Zar da ih sve pamtim? MAKSIM: Pa dobro. U redu. Ne sea se, u redu. A ja se plaio... RIMA: Pa? MAKSIM: Zovem se Maksim. Nisi se setila? RIMA: Ovde proe mnogo svakojakih govnara. MAKSIM: Ma, ne, ti si mi se ak i nabacivala... ne pamti? RIMA: Sluaj, odlazi, idi, ta si se prilepio? Idi kui, Nova godina je, postavljenatrpeza. MAKSIM: Mogu li da se malo ogrejem? RIMA: Kod mene je hladno kao napolju. Nee pomoi... MAKSIM: Svejedno, nema vetra. Posedeu dva minuta, u redu? A ja obilazim, tamoamo, kucam, lupam, niko ne uje. Mislio sam da si nekuda otila... Onda sam se setio ovih vrata, reio da pokucam na njih... Idem, a ti ba u tom momentu vie... RIMA: Pa rekao si da si u prolazu? MAKSIM: Nisam. Doao sam kod tebe. Poslom. Lepa ti je jelka. Gasi se, pali. Sama si ovde? RIMA: A ko ti jo treba? MAKSIM: Nemogue da me se ne sea? RIMA: Misli da si toliko neodoljiv? MAKSIM: Kada smo onda bili kod tebe, bila ti je tu i jedna prijateljica. Tada si nam dala i psa... Pas mi je bio potreban za vikendicu. Pa? Pa? Ne? RIMA (zlovoljno) Ne seam se. MAKSIM: A Nina... Da li je moda Nina danas svraala kod tebe... Ili jue? Nije? Nije svraala? RIMA: Ne poznajem ja nikakvu Ninu... I tebe ne poznajem... Odlazi odavde... MAKSIM: Stvarno nije? RIMA: Odlazi kad ti kaem. MAKSIM (uti) ini mi se da je ovde bila kuja... Gde je? RIMA: Dala sam je za sapun. Odlazi, lepo ti kaem! MAKSIM: Ne, ozbiljno, ta se desilo s njom? Seam se, imala je i tenad? Evo, ovaj ifonjer je bio ovde... RIMA: Da ti nisi neki milicajac? MAKSIM: Ne, ja to da bi se ti setila... RIMA: Nisam ja zaboravila... MAKSIM (radosno) Eto vidi, a pravi se luda! RIMA: ifonjer je stajao na sredini sobe. Sada je kraj zida. I ta onda? Da nisi protivpoarac? MAKSIM: Ne, seti se ti ostalog. RIMA: Zna, drugar, nisam imala elja u ivotu, a sad mi se ba jedna pojavila... MAKSIM: Kakva? RIMA: Da ispari odavde! Pa?

Page 21

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriViljukom zamahne na MAKSIMA, gleda ga zlo, sa mrnjom. MAKSIM: Ma, prestani, kao da si mala... Prestani... Ja sa tobom ljudski... RIMA: A ko od tebe trai ljudski? Ja sam "ono", ja sam pijanica, ja sam ivotinja... ta e mi tvoje ljudsko? MAKSIM: Eto vidi. Svega se ti sea. Ne shvatam zato lae... RIMA: Niega se ja ne seam. MAKSIM: Izvini za ono od pre. (Pauza) Sluaj, pobegao mi Jea. RIMA: estitam. A ko ti je taj? MAKSIM: Ma onaj pas, avlijaner, onaj to si mi ga dala. Nazvao sam ga Jea. RIMA: Seam se da ste mi ga ukrali. Mene isprebijali. Seam se. MAKSIM: Ne, nemoj da se ljuti. Morali smo da se branimo, ti si potpuno pobesnela, kidisala si sa flaom u ruci na ljude, mogla si da ubije... RIMA: Neto se toga ne seam... MAKSIM: Nismo ga mi ukrali, uzeli smo ga sa sobom. Ti bi ga ionako ubila. Uinili smo dobro delo. I eto, Jea mi pobegao iz vikendice... pregrizao konopac, ta li... RIMA: Od gladi i lanac moe da se pregrize... I ta jo? MAKSIM (uti) Da nije svraao kod tebe? RIMA: Moda i jeste. Ja sve lutalice likvidiram... odmah. utanje. MAKSIM: Kud li se deo? RIMA: Idi, hajde, odlazi... MAKSIM ustaje, kree ka vratima, zaustavlja se. MAKSIM: A ta e ti, tako sama e da sedi za Novu godinu? Nee nigde da ide? Negde, u goste, za pristojnu trpezu... RIMA uti. MAKSIM: Izvini za ono, onda... Ja, naravno, nisam bio u pravu... Prema ljudima treba strpljivije... Ali, sloi se sa mnom, nisi se ni ti ponaala ba potpuno ispravno... RIMA uti. MAKSIM: Mogu li da jo malo posedim sa tobom? Pa dosadno ti je? A moda i doe... RIMA: Ja sve lutalice likvidiram, rekla sam ti. Nee doi. MAKSIM: Ne, ja o drugom... RIMA: I ja o drugom. MAKSIM (pauza) Mogu li da ostanem jo malo kod tebe? RIMA: Moe. U pristojnim kuama kau: "Dozvoljavate li?" MAKSIM: Pa, dozvoljavate li? RIMA (uti) Nisi ti doao zbog psa... Nisi? MAKSIM: Nisam. U pravu si. Ne. Nisam zbog psa... RIMA (uti) A kako si... shvatio? Osetio si? Da? Nije valjda da si osetio? Da? Da? MAKSIM: ta sam shvatio? O emu ti to? RIMA: Pa to, da me od danas vie nee biti. MAKSIM: Opet ti ono tvoje... Ba ima smisla za crni humor. Pusti to. Pre dva meseca si samo o tome govorila i sada, opet. Pusti. Zar ti nije dosadilo?

Page 22

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriRIMA: Ne. Danas sigurno. Za Novu godinu, da sve bude po planu. Ni ranije, ni kasnije. Tano u pono. Osetio si to? Jesi? MAKSIM: Ma ta sam ja to osetio? RIMA (uti) Neprestano sam molila Boga: neka doe, neka doe... I kao u bajci: vrata su se otvorila. Tako sam se uplaila... strano sam se uplaila... ti si to osetio? MAKSIM: Da, da, da. Osetio. Osetio. Osetio. Jesi li se sad smirila? Naravno, osetio sam. Da. Ima li neto za pie? Daj, da se zagrejemo... RIMA: Evo... Prua mu bocu. Upornog gleda. MAKSIM (pronalazi au, sipa, pije, poliva jaknu votkom) avo... da ga... Tako... Tako... Tako je bolje... ne iga... RIMA: Boli te? MAKSIM: Boli... Boli... (uti) Reci mi, ti sve zna... Reci, da li je ovo stvarno? RIMA: ta to? MAKSIM: Pa ovo to nam se deava, svima nama, to, zbog ega smo mi ovde? Da? I nieg drugog, znai, nee biti? Sva ova glupost, nitavilo... sve ove... besmislice, to je sve, to je stvarnost, u kojoj treba da ivimo? Da? Da? RIMA: Ne znam... o emu ti to? MAKSIM: I drugog ivota nee biti, je li? Gotovo je, je li? Samo ovo i gotovo? (Pauza) Shvata... to to se deava, to su takve nezamislive besmislice... Ja sve mislim da negde tamo, na drugom kraju sveta, na njegovoj arkoj ili ledenoj strani, koraa bie koje sam ekao i voleo oduvek, itavog svog ivota... Pravi, pravcati ovek, a ne ovaj, ovde, kraj mene, jer taj je privremen,tek tako je tu, da ne bude dosadno... I nastupie nae vreme, putevi e nam se ukrstiti i mi emo postati sreni. To bi trebalo da se desi svima, svima, jer, inae, zato iveti? I to to se sada deava meni i svima ostalim, to je samo tako, to nije pravi ivot, ne... Stvarnost e otpoeti onoga trena kada se budemo sreli... A ako se ne sretnemo? Hoe li se desiti taj ivot? Nee. Nee. Ovaj moj gnusni ivot to je stvarnost. Maloas, sedim u vozu, gledam kroz prozor, jele, sneg, vagoni, gledam ine, gledam, promiu, promiu... Tako i dani: jedan za drugim, uviru, i niega nema iza, pusto... I niega ispred... Nita se ispred ne nazire, nita... Samo gadost, gadost ivota, mog ivota... RIMA: ao ti zbog psa? Navii e. MAKSIM: Psa? (uti) Sebe mi je ao. (Pauza) Nije ti se javljala? Nije svraala? Nestala je. RIMA: Ko? MAKSIM: Nina, tvoja prijateljica? Nema je ve tri dana, nestala? RIMA: Ne. Ne. (uti) Pored, pored, pored... utanje. MAKSIM: Zna, ja mrzim svoju enu. Mogao bih da je ubijem. Ona je najvea odvratnost u mom ivotu. Zbog nje ja sve... tiha, glupa, masna... mrzim... mrzim... . RIMA: Popij jo. MAKSIM: Moe. Da se zagrejem. Napolju je hladno. I kod tebe je hladno. Kao uhladnjai. Skoanjio sam se... RIMA: Kau da je tako i u mrtvanici...

Page 23

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriMAKSIM: Opet ti tera svoje... (uti) Nisi bila u mrtvanici? Kako izdrava ovde? Pasja studen. RIMA: Krv mi je vrela. Dodirni mi ruke, tople su... Izvlai ruke ispod prekrivaa, dodiruje MAKSIMA. On brzo trgne ruku, pije. MAKSIM: Tople su... tople... utanje. RIMA: A meni Lanka umrla. MAKSIM (trgne se) Ko? RIMA: Imala sam kuju. Eto, umrla je. Oslobaa se prekrivaa. Stoji na divanu, u patikama, sa dugom, ljateom haljinom. RIMA: To je od nje. NJena haljina. Dopada ti se? MAKSIM: NJena... obuena si kao sa buvljaka... tako se nose Ciganke... RIMA: Ne valja? Da svuem? MAKSIM: U redu je, zato. Neka ostane. Praznik je, recimo da je karnevalski kostim... (Pije mnogo i brzo u trenutku se opija) RIMA: Jue sam kupila. Zahvaljujui Lanki. Ba jue sam prodala njeno poslednje tene. Izmirila sam sve dugove. Nikome nisam duna. tenad sam odgajila. Lanka se nee ljutiti kada se tamo sretnemo. Pomislila sam, pa neu valjda i u grobu da leim u soknama i pantalonama. Kupila sam ovo. Biu, eto, u haljini, blistavoj, lepoj... Kao carica... Neka svi zavide... MAKSIM: Opet ti, opet... nemoj, molim te, nemoj!... Ionako mi make grebu po dui, jo i ti... RIMA: Sve je u redu. Ti si doao. Ti si uo. Znai, sve je u redu. Pa, gotovo... (Smeje se) Hajde da probamo, kad si ve doao... (Lee na divan, prekrta ruke na grudima) Gledaj! uje? Gledaj me! MAKSIM: ta da gledam? RIMA: Hajde, hajde, gledaj... MAKSIM: Pa gledam, gledam... I? RIMA: Priaj, ta vidi? MAKSIM: Nita ja ne vidim, prestani... RIMA: Gledaj paljivije, gledaj! MAKSIM: Pa, gledam. I ta sad? RIMA: Zamisli da leim u sanduku i da si doao da me vidi... Pa? MAKSIM: Uh, dosta vie, dosta, dosadilo mi je! uje? RIMA (seda na divan) Mili! Molim te! Mili moj! Nikada te vie u ivotu ni za ta neu moliti! Molim te! Pogledaj! A? utanje. MAKSIM gleda u stranu.

MAKSIM: Pa, dobro, hajde... Nova godina je, u redu, igraemo se obdanita... Ako sam ve kod tebe u gostima, moram da ti ispunim elju... Hajde! RIMA (lee) Priaj, ta vidi... (Pauza) Zamisli da sam ja ve umrla i da si ti doao na sahranu. Reci poteno, hoe li doi ili nee? MAKSIM: Doi u. Doi u. Prestani. (Pije) RIMA: Ma, hajde, poigraemo se, zabaviti... Sam si to rekao. Znai, doao si... Svi gledaju. Svi stoje. Ti gleda. Priaj, ta vidi? Pa?

Page 24

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriMAKSIM (gleda jelku) Ovaj, ja sam doao... Svi stoje. Ja gledam. U sanduku lei Rima. Lei ona u blistavoj haljini... Ruke prekrstila. Svi stoje. Svi ute. Nikone plae... RIMA (iskljuuje stonu lampu) Stani, iskljuiu svetlo... (Ponovo lee, prekrta ruke) Mamica, mama moja, to ona radi? Paljivo gledaj? MAKSIM (dugo uti, gleda jelku) Stoji kraj kovega tvoja mama... mamica tvoja... u starom sivom kaputu, na glavi crven pleteni eiri. Stoji mamica krajkovega, miluje ti obraz, miluje i nabraja: "Rimoka moja, kako joj je gusta, sjajna njena crna kosa..." Narie ona, narie, pria svakojake besmislice, ta joj padne na pamet... Ti sa strane, na slepoonici ima crvenu ogrebotinu... Oizatvorene. Ne smei se. LJutita. Svi stoje. Hladnohladno. Svi obueni. Januar. Dolazim i ja. Sve ih razmiem. Polaem na tebe, na tvoj stomak etiri bela cvetka... Zima, mraz, pasja studen. Uvio sam cvetove u debeli papir, grub, sivkast papir i doneo ti ih... Ko si mi ti bila? Niko. Niko... Sreli smo se dva puta u ivotu. Samo toliko. Ali zbog neega u te pamtiti do kraja svog ivota... Tvojgrubi ivot, pamtiu, kao i tvoju jezivu smrt... Svakako u zapamtiti i tvoju sahranu... Beli cvetovi, simbol nevinosti. Rima je bila devica. Sada, posle njenesmrti, to sigurno znam... A uzeo sam cvetove u svojoj fabrici, u stakleniku, tamo radi jedna moja poznanica... Dala mi ih besplatno. Tako je to. ak ni za tvoju sahranu nisam potroio ni kopejku, kao da mi je bilo ao. Tako je to... eto, tako... Doao sam, poloio cvee. A hartiju sam gurnuo u urnu. Doao Vitalik Aulov. Zvala si ga Turin. Taj nadimak e sada nositi do groba i pamtie te. im se napije, odmah kroz suze svima pria o tebi, kako treba napisati roman: kako si ti ivela i kako si umrla... Prolazie Vitalik pored ove klinike i uvek e plakati, seajui se tebe. I ja u te pamtiti... I kad god na ulici ugledam psa lutalicu ili maku koja epa, odmah u se setiti tebe. Ne zato to si ih pobila na hiljade, ve zato to su im oi kao to su bile tvoje... I tvoj otac e stajati iza majke. Sitan, suv, ispoen od alkohola. vrsto e stezati torbu, jer su u njoj dve trolitarske boce brlje... Obilazie tvoj otac sve prisutne, sa prljavom aicom u rukama, nutkae ih, za pokoj due... Nema para u kui za votku, tajno su ispekli brlju, u tamnim, pijanim, uplakanim noima, pekli su otac i majka brlju... Nema para. Nema se ak ni za nosae. A ti si teka. Dva venca. Crne trake. Dole su jo i neke ene. etiri. To je sve. nema vie nikoga. Niko nije doao... Vratiu se kui, na vratima e ekserom biti izgrebanaporuka: "Blesan si ti... '' Mnogo godina u farbom premazivati te rei ali, svejedno, videe se ta je napisano. Videe se, videe, videe... utanje. MAKSIM skae, lupa glavom, ukljuuje svetlo. MAKSIM (uplaeno) ta je to? ta se desilo? ta?! ta je to bilo? Nekakvo bunilo, privienje, ta... ta?! RIMA (seda na divan) Sve je u redu, mili... (Sreno se smei) Pa, eto, videla sam kako e sve da bude. Tako e i biti... Drugaije ne moe... Hvala ti... Hoe li me aliti, a? MAKSIM (trlja elo, odsutno) aliu, verovatno... pa i ti si bila ovek... ne neki insekt... RIMA (tiho) Pa, onda prii i poljubi me za rastanak... MAKSIM: Ne, ne... ne treba... zaneli smo se... ne treba... ja ne mogu...

Page 25

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriRIMA (apatom) Pa ja sam ve mrtva... Mene nema! Sada e pritisnuti dugme, koveg e potonuti, dole, u pe, u krematornjum, ostao je jo tren i vie me nikada nee biti, nikada me nee videti, nikada, nikada!!! MAKSIM: Ne... ne... ne mogu... ne... ne... utanje. RIMA gleda MAKSIMA. RIMA: A kae da ti je ao. Ti ali samo sebe. Nesrean si ti... A dva temena. Blesan si ti, blesan... MAKSIM: Reci ta mi se to maloas dogodilo? ta je to bilo? ta? RIMA (smei se) Deava se. Deava se, nekada neto vidi, kao da je ti se to zaista desilo, stvarno... deava se. . Nita. Tako. Nita. MAKSIM: Znai to si ti? RIMA: ta? MAKSIM: Navrljala na vratima mog stana "Blesan si ti". To si bila ti? Zato? RIMA: Za uspomenu. MAKSIM: Kakvu? RIMA: Venu. Venu uspomenu. Da ne zaboravi. Da nekom piscu ispria o meni. Da napie. A, ovako, nita od mene i Lanke nee ostati. A dok ne ispria, muie se, pritiskae te, evo, ovde... Lee na divan. RIMA: Pa, gotovo... sve je gotovo... Pritiska prekida lampe. RIMA: Tako treba... i svetli i ubija... ubija, na smrt... MAKSIM (sedi na podu) Opet ti o smrti, o smrti, o smrti, o smrti... Kako mi je dosadilo! Dosta! RIMA: A ti nikada ne razmilja o njoj? MAKSIM: O emu? RIMA: O smrti? Nikada? MAKSIM: Nemam ja vremena za to. Ja ivim. Loe, dobro, ivim. RIMA: A ja od detinjstva razmiljam samo o smrti. ta je to? Seam se, uzmem u ruke vilinog konjica, govorim mu: "Leti, leti, konjicu, da na nebu vidideicu! Vilin konjicu, leti u nebo, donesi mi sreicu!" A on ne leti. Ja ga onda odbesa smrvim. Na dlanu mi ostane samo vlaan trag. Bio i nema ga vie. Bile naleima crne tufnice, bila mrka krilca, prozrana i nema ih... Gde nestadoe? Odakle dooe? Kuda odoe? A sada me nou pohode psi, odrani, bez koe i ljudi, goli, kao gumene lutke... a ja im na glavu minus, na lea plus i oni odmah postaju mrtvaci... mrtvaci... MAKSIM: LJudi? RIMA: LJudi... MAKSIM: Nije te strah? RIMA: Nimalo... nimalo... nimalo... MAKSIM: Starci? Deca?! Govori?! RIMA: Uvek jedno isto lice... utanje. RIMA: Svi ti ljudi lie na tebe... ti ljudi uvek jedno isto lice. Ti. MAKSIM (uti, pije iz boce) Mrzi me? Da? Zbog onoga me mrzi? Ne moe dazaboravi?

Page 26

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriRIMA: Volim. MAKSIM (uti) Pa zato sam ti onda tako dojadio da bi me, onako, kao psa? RIMA: Onoga koga voli, eli da ubije... Ja sam volela pse... Oslobaala sam ih muka... MAKSIM: Kakva je ta tvoja ljubav? Pauza. RIMA: Ti ivi u prizemlju? MAKSIM: Pa? RIMA: Dugo sam vas posmatrala. esto. Tebe, tvoju enu. Zar se moe tako iveti, mrzei jedno drugo? Zavoli je ponovo... zavoli je! Ja sam zato oterala Ninu... pronala sam je i oterala iz tvoje vikendice, oterala... evo tvojih kljueva, da ne zaboravim... Sada bar ne moram da piem poruku da ti ih predaju... I, uopte, umreu bez poruke... Tako je bolje. Iza mene nee ostati nita. Bila sam, nema me... Posle e neki pisac da napie... Ako mu ispria... Ispriaj... Ispriaj o meni... A nju ne trai... ona je odletela: "Vilin konjicu, leti u nebo"... Psa sam dovela ovde, ubila... Tamo bi se smrzao, sam... Baca MAKSIMU sveanj kljueva. MAKSIM (uti) Ko te je molio? (tiho) ubre si ti. Zato se petlja u tue ivote?Ko ti je dozvolio, ko? RIMA: Ja ti elim sreu. Pa, ti ima dva temena... Sreu... Gotovo. Sve je gotovo. Sve sam rekla. Sada moe... Ne, jo malo je ostalo... Sat... tano u pono, da sve bude po planu... MAKSIM: Ko te je molio? Ko te je molio?! Ko je tebe molio?! Plae. RIMA: Ostao je sat... jo jedan sat... Prolaze vojniim, lupaju cokule po smrznutom asfaltu. RIMA: Vojnici... idu vojnici... Bili u kupatilu, zbog Nove godine, okupali se... Vraaju se vojnici... Bie isti u novoj godini... Baca prekriva, tri ka vratima, otvara, vie, u sneg, meavu. RIMA: Eeeej!!! Vojnici!!! Uraaaaaa!!! Nova godina!!! Nova godina!!! Uraaaaa!!! Iz ete koja prolazi najednom se zauje glasno, slono: Uraaaaa!!! Leti nad utihlim domovima vojniko Uraaaa!!! Nestaje eta. Tiina. utanje. RIMA drhti od hladnoe. Seda na divan, umotava se. Cvokoe. Pije iz boce. RIMA: (apue) I leau u staklenom kovegu, u staklenom... a koveg e pisati na prelepim, zlatnim lancima... Bie kao u "Bajci o mrtvoj carevoj keri"... Ja u spavati, spavati, spavati, dugo dugo, doi e moj kraljevi, moj plemi, Jelisej, on e me poljubiti i ja u oiveti, sigurno u oiveti... "Oko sebepogledala, uzdahnula, proaptala, k'o nekad, divna, mila, Boe, al' sam dugo snila. Pa je laku kao grana ponese na svetlost dana." I mi emo iveti... tada emo iveti... Pije iz flae. RIMA (ape) Lanka... moja Lanka... Smrzla si se u zemlji, sirota moja... Kako ti je tamo, Lanka? eka me, Lanka?... Brzo u i ja, ostalo je sasvim malo... Lanka... Nije lako... Teko... Lanka... Lanka moja... Lanka moja... utanje. RIMA: I? ta ti tu trai... hajde, odlazi. ta e tu!

Page 27

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kceriMAKSIM (plae) Zato si to uradila? Ko te je molio? Ko? RIMA: Odlazi, odlazi... ena eka... ima ti svoj ivot... idi... Nova godina... postavljen sto... Jelka, svetlucaju kuglice... kerka eka poklon... idi... idi... MAKSIM je pijan. Ustaje, ljulja se, pada, pridie se. MAKSIM: Mene eka ena... mene eka ena... ja volim svoju enu... ja je mnogo volim... mnogo mnogo... Otila je, pa ta... neka... ako... neka ostane uovoj godini... ionako ne bih mogao da... pravilno... Zato lagati? Ja volim enu... enu! Volim je... Ti lae!... Ti nita ne zna o ljubavi... Nije ljubav prosta stvar! LJubav je navika! Nee ti to nikada shvatiti... ti mrzi, ti ne moe da voli... Da ubije, to zna... Da voli, ne... ne... ne... Ide ka vratima. MAKSIM: Doi u posle praznika... da uzmem drugog psa... uje?! Samo probaj da mi ga ne da! Probaj! RIMA (legla na divan, umotala se) Doi... drugog januara... neu da zakljuam vrata... gurni vrata, ui... doi rano ujutro... nemoj da kuca... doi... MAKSIM: Gotovo. Gotovo. Idem ja. Odoh. Odoh... Zastaje kod vrata. MAKSIM: Uradila si pravu stvar... Pravu... Hvala ti... Otvara vrata, vraa se. MAKSIM: Zato se ponaam kao svinja? Ti si dobra... Skinula si mi bedu sa vrata... jednim potezom... Hvala ti... Daj da te poljubim... kao brat sestru... Kree ka divanu. RIMA (nabija se u ugao, vie) Ne... nemoj... ne... ne... posle... drugog januara!!! Ne sada!!! Sada ne treba... ne... Nemoj!!! MAKSIM: Ne luduj. Pa? Poljubi RIMU. Odlazi ka vratima. MAKSIM: Zbogom. Do posle praznika... Sve si dobro obavila... Zbogom... MAKSIM odlazi. RIMA (apue) Leau kao mrtva careva ki... leau u staklenom grobu, na zlatnim lancima... Doi e princ, poljubie me... doi e... doi... RIMA ustaje, otvara vrata. Meava, sneg, zvezde. Kree ka ormaru. Pada, udara teme. Rukom zaustavlja krv. Prilazi ormaru. Otvara. Uzima iz njega icu.Prilazi stolu. Pada, podie se. Ponovo pada i ustaje. Vejavica je obara. Besni vetar po sobi, nanosi sneg. RIMA: Lanka... moja Lanka... Samo e ti biti sa mnom... vie mi niko nije potreban... sigurno e biti tamo, sa mnom... Moja Lanka... sigurno... Lanka... Lanka... Obmotava icu oko ruke. upa iz zida utika stone lampe. TAMA. Samo jelka treperi, pali se, gasi, pali, gasi... Negde u daljini panino otkucava sat. SVETLO.I najednom nema zidova. Nema sobe, divana, ormara, vrata. Nieg nema. A iza zidova nebo. Zvezdano nebo. U beloj, iskriavoj haljini hoda po zvezdama IRKA LAPTEVA. To je ona umrla pre mnogo godina. To je ona htela da piem o njoj. To sam ja o njoj smislio ovu priu. Smislio, trudei se da ne laem previe. Ide Irka, okrenula mi lea. Okrene se, mahne mi rukom, veselo i sreno. Nasmejala se neem, krenula dalje. A pored nje, isplaenog crvenog jezika, kaska Lanka iz sazvea Gonia pasa. Idu zajedno, Irka i Lanka. Sve su

Page 28

Nikolaj Koljada - Bajka o mrtvoj carevoj kcerimanje, manje... Samo su svetlee takice na horizontu. Kao dve zvezdice Potpuno nestaju. Nema ih. Nema ih vie. TAMA.

KRAJ

Page 29