REPUBLIKA E KOSOVES - PEnYI>JIHKA lWCOBO - REPUBLIC OF KOSOVO

GJYKATA KUSHTETUESEYCTABHM CYIJ:

CONSTITUTIONAL COURT

Pristina, 4. decemhra 2017. godineRef. hr.: RK 1164/17

RESENJE 0 NEPRIHV ATLJIVOSTI

u

slucaju hr. KIS8/17

Podnosilac

UkeMUf;aj

Oeena ustavnostipresude Pml. hr. 326/2016 Vrhovnog suda

od 23. januara 2017. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Arta Rama-Hajrizi, predsednicaIvan Cukalovic, zamenik predsednikaAltay Suroy, sudijaAlmiro Rodrigues, sudijaSnezhana Botusharova, sudijaBekim Sejdiu, sudijaSelvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija iGresa Caka-Nimani, sudija

Podnosilae zahteva

1. Zahtev je podneo Uke Muc;aj iz Peci eu daljem tekstu: podnosilac zahteva), kogazastupa Florent Latifaj, advokat iz Pristine.

1

Osporena odluka

2. Podnosilae zahteva osporava presudu Pml. br. 326/2016 Vrhovnog suda od 23.januara 2017. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, njegov zahtev zazastitu zakonitosti.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je oeena ustavnosti osporene presude, kojom su navodnopovredena prava i slobode podnosioea zahteva garantovana clanom 31. [Pravona pravicno i nepristrasno sudenje] i clanom 34. (Pravo liea da mu se ne sudidva puta za isto krivicno delo) Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu:Ustav), i clanom 6. (Pravo na pravicno sudenje) Evropske konveneije 0ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113 (7) Ustava, Nanu 47. Zakona br. 03/L-121 0Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon), i pravilu 29Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu:Poslovnik).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 22. maja 2017. godine, podnosilae je podneo zahtev Ustavnom suduRepublike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).

6. Dana 22. maja 2017. godine, predsedniea Suda je imenovala sudiju AlmiraRodri$uesa za sudiju izvestioea i Vece za razmatranje, sastavljeno od sudija:Ivan Cukalovic (predsedavajuCi), Bekim Sejdiu i Selvete Gerxhaliu-Krasniqi.

7. Dana 13.juna 2017. godine, Sudje obavestio podnosioea 0 registraciji zahteva iposlao kopiju zahteva Vrhovnom sudu.

8. Dana 24. oktobra 2017. godine, Vece za razmatranje je razmotrilo izvestajsudije izvestioea i jednoglasno iznelo preporuku Sudu 0 neprihvatljivostizahteva.

Pregled cinjenica

9. Dana 23. marta 2009. godine, Okruzni javni tuzilae u Mitrovici je (u daljemtekstu: tuzilae) podigao optuznieu pred Opstinskim sudom u Pristini protivpodnosioea zahteva zbog osnovane sumnje da je izvrsio krivicno delo primanjamita.

10. Dana 24. aprila 2009. godine, Opstinski sud je oddao sednieu da potvrdioptuznieu; medutim, sedniea je odlozena zbog zahteva advokata podnosioea daslucaj preuzmu medunarodne sudije EULEX-a.

11. Dana 8. maja 2009. godine, slucaj podnosioea zahteva je prebacen unadleznost medunarodnih sudija EULEX-a i 17. novembra 2009. godine,

2

ondasnji Opstinski sud je odbacio optuznicu protiv podnosioca zahteva po svimtackama.

12. Dana 18. decembra 2009. godine, okruzni tuzilac je ulozio zalbu Okruznomsudu protiv ove odluke, koji je ukinuo odluku Opstinskog suda i vratio slucajtuziocu na preispitivanje.

13. Dana 25. maja 2010. godine, pretpretresni sudija Okruznog suda je odobrionastavak istrage za period od 6 meseci. Podnosilac zahteva je ulozio ondasnjemOkruznom sudu zalbu protiv te odluke.

14. Okruzni sud je usvojio zalbu podnosioca zahteva i ukinuo odluku od 25. maja2010. godine, jer je odluka doneta od strane pretpretresnog sudije Okruznogsuda koji nije imao predmetno mesnu nadleznost. Okruzni sud je vratio slucajOpstinskom sudu na preispitivanje.

15. Dana 30. avgusta 2010. godine, Opstinski sud je odobrio nastavak istrage zaperiod od mesec dana koji ce voditi opstinski tuzilac u Pristini.

16. Dana 4. novembra 2010. godine, opstinski tuzilac je podigao novu optuznicuprotiv podnosioca zahteva za krivicno delo primanje mita. Dana 20. januara2011. godine, Opstinski sud je potvrdio novu optuznicu.

17. Dana 18. januara 2012. godine, ondasnji Opstinski sud je [presuda P. br.2668/11] proglasio podnosioca zahteva krivim za krivicno delo primanje mita,kao i za krivicno delo trgovina uticajem, osudio ga kaznom zatvora i zabranioda obavlja bilo koju administrativnu iIi javnu funkciju u periodu od 3 godine.Podnosilac zahteva je ulozio zalbu Apelacionom sudu protiv presudeOpstinskog suda.

18. Dana 27. marta 2013. godine, Apelacioni sud je [PaKr. 87/13] potvrdio zalbupodnosioca zahteva, ponistio presudu Opstinskog suda i vratio postupakOsnovnom sudu na ponovno sudenje.

19. Dana 26. maja 2015. godine, Osnovni sud je [Po br. 1462/14] proglasiopodnosioca zahteva krivim za krivicno delo primanje mita i osudio na kaznuzatvora.

20. Podnosilac zahteva je ulozio zalbu Apelacionom sudu protiv te presude, tvrdeCibitne povrede odredaba krivicnog postupka, pogresno i nepotpuno utvrdivanjeCinjenicnog stanja, povredu krivicnog postupka i odluku 0 krivicnoj sankciji.

21. Dana 18. aprila 2016. godine, Apelacioni sud je [PAKR 412/15] delimicnousvojio zalbu podnosioca zahteva u odnosu na izricanje blaze kazne, dok jepreostali deo osporene presude potvrdio u celosti.

22. Podnosilac zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za zastitu zakonitostiprotiv te presude Apelacionog suda "zbog bitne povrede odredaba krivicnogpostupka, ostalih povreda odredaba krivicnog postupka koje su uticale nazakonitost sudskih odluka".

3

23. Dana 23. januara 2017. godine, Vrhovni sud je [Pml. br. 326/2016] odbio, kaoneosnovan, zahtev podnosioca za zastitu zakonitosti.

Navodi podnosioca

24. Podnosilac zahteva tvrdi da mu je osporenom odlukom povredeno pravo napravicno i nepristrasno sudenje i pravo da mu se ne sudi dva puta za istokrivicno delo.

25. Podnosilac zahteva tvrdi da su dokazi predoceni na sudenju ukljucivaIi izjavekoje su svedoci daIi policiji. Navedene izjave su bile neprihvatljive, jer odbrananije bila prisutna kada su te izjave date i nije ih primila pre sudenja. Podnosilaczahteva, takode, tvrdi da se citav proces nije sproveo u razumno vreme, jer jeistraga nastavljena nakon odbijanja prve optuznice.

26. Pored toga, podnosilac zahteva tvrdi da "vracanje slucaja u istraznompostupku predstavlja bitnu povredu ljudskih prava kao i povredu principapoznatog u pravu kao res judicata, i shodno tome povredu clana 34 UstavaKosova."

27. Podnosilac zahteva trazi od Suda "da utvrdi povrede ustavnih prava navedeneu ovom zahtevu, da ukine presudu Osnovnog suda, i shodno tome iApelacionog suda i Vrhovnog suda i da vrati slucaj na ponovno sudenje uskladu sa ocenom zakljucenih povreda".

Prihvatljivost zahteva

28. Sud prvo ispituje da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti,propisane Ustavom, dalje utvrdene Zakonom i predvidene Poslovnikom.

29. U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1 i 7, clana 113.[Jurisdikcija i ovlascenestrane] Ustava, koji propisuju:

"1. Ustavni sud odlucuje samo u slucajevima koje su ovlascene stranepodnele sudu na zakonit naCin.

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobodekoje im garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali samokada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom."

30. Sud se poziva i na clan 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuje:

"Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok pocinje od dana kada jepodnosilac primio sudsku odluku."

31. Stirn u vezi, Sud primecuje da je podnosilac zahteva ovlascena strana, koji sepozivao na presudu Vrhovnog suda kojom su mu navodno povredena ustavnaprava, iscrpeo je sva pravna sredstva na raspolaganju i podneo je zahtev uzakonskom roku od 4 (cetiri) meseca.

4

32. Medutim, Sud se poziva I na clan 48. [Tacnost podneska] Zakona, kojipropisuje:

Podnosilac podneskaje duzan dajasno naglasi to koja prava i slobode su mupovredena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac zeN daospori.

33. Pored toga, Sud se poziva na stavove (l)(d) i (2)(d) pravila 36 [Kriterijum 0prihvatljivosti] Poslovnika, koji propisuje:

"(1) Suduje dozvoljeno da resava zahtev:

[ ...J

(d) akoje zahtev primafacie opravdan ili nije ocigledno neosnovan.

(2) Sud proglasava zahtev kao ocigledno neosnovan kada zakljuci:

[ ...J

(d) da podnosilac zahteva nlJe u dovoljnoj meri potkrepio sVOJUtvrdnju."

34. S tim u vezi, Sud smatra da podnosilac zahteva nije dokazao i potkrepio svojetvrdnje 0 povredi ustavnih prava kao sto je propisano u clanu 48. Zakona ipravilu 36 (2) (c) i (d) Poslovnika i kao sto ce se dalje objasniti.

35. Sud podseca da podnosilac zahteva tvrdi da mu je osporenom odlukomVrhovnog suda povredeno (i) pravo na pravicno i nepristrasno sudenje sto jezasticeno u clanu 31. Ustava i clanu 6 Evropske konvencije 0 ljudskim pravima(u daljem tekstu: EKLjP) i (ii) pravo da mu se ne sudi dva puta za isto krivicnodelo.

(i) Navodna povreda prava na pravicno i nepristrasno sudenje

36. Sud se poziva na clan 31. Ustava i Clan 6. EKLjP.

Clan 31. [Pravo na pravicno i nepristrasno sudenje]

"[ ...J

2. Svako ima pravo najavno, nepristrasno i pravicno razmatra,ye odlukao pravima i obavezama iii za bilo koje krivicno gonjenje koje je pokrenutoprotiv njegajnje, u razumnom roku, od strane nezavisnog inepristrasnog,zakonom ustanovljenog, suda."

Clan 6. [Pravo na pravicno sudenje]

"1. Svako, tokom odluCivanja 0 njegovim gradanskim pravima iobavezama iii 0 krivicnoj optuzbi protiv njega, ima pravo na pravicnu i

5

javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim I nepristrasnimsudom, obrazovanim na osnovu zakona. [...J"

37. Na pocetku, Sud ponavlja da se "osnovna prava i slobode zagarantovana ovimUstavom tumace u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda zaljudska prava" (clan 53. Ustava).

38. Sud podseea da podnosilac zahteva tvrdi da "su ucznJene ustavne povredebitnim povredama proceduralnog zakona i materijalnog prava", odnosno,tvrdi da je "povredama iz materijalnog i proceduralnog zakona, na direktannacin imao za posledicu ukaljanje odluka sudskih instanci koje se ovdeosporavaJu ustavnom povredom gore navedenih prava zagarantovanihUstavom."

39. Podnosilac zahteva posebno tvrdi da su se sudovi zasnovali na iskazima koje sudali svedoci policiji ijili tuziocu tokom istrage i da mu je bila uskraeena prilikada ospori ove izjave svedoka. Pored toga, podnosilac zahteva tvrdi da mu jekrivicni postupak protiv njega povredio pravo na sudenje u razumnom roku,jer je pretpretresni sudija ovlastio nastavak istrage nakon sto je optuznica naosnovu prvobitne istrage bila ukinuta.

40. Sud primeeuje da su ove tvrdnje i argumenti vee bili osnov na kojem jepodnosilac zahteva ulozio zalbu Apelacionom sudu i zahtev za zastituzakonitosti Vrhovnom sudu.

41. Pored toga, Sud primeeuje da su presude Apelacionog suda i Vrhovnog sudadetaljno ispitale i ocenile obrazlozenje presude Osnovnog suda i opravdanoutvrdile da je ono bilo jasno, sveobuhvatno i koherentno.

42. U stvari, Sud podseea da je podnosilac zahteva ulozio zalbu na presuduOsnovnog suda na osnovu "bitne povrede odredbi krivicnog postupka;pogresnog i nepotpunog utvrdivanja cinjenicnog stanja; povrede krivicnogpostupka; i odluke 0 krivicnim sankcijama."

43. Sud, takode, podseea da je Apelacioni sud delimicno odobrio zalbu podnosiocazahteva i preinaCio presudu Osnovnog suda u vezi sa kaznom zatvora.

44. Sud primeeuje da je Apelacioni sud preliminarno ispitao pitanje primenjivogzakona u slucaju (procesno i materijalno pravo), nadleznost sudova,imenovanje tuzioca EULEX-au slucaju i prihvatljivost zalbe.

45. Nakon ovih preliminarnih pitanja, Apelacioni sud je detaljno ispitao podneskezalbe podnosioca zahteva.

46. U stvari, Apelacioni sud je razmotrio osnov za zalbu na bitnoj povredi odredabakrivicnog postupka, odnosno obrazlozenje i razumljivost osporene presude.Nakon detaljne analize, Apelacioni sud je odbio zalbu kao neosnovanu.

47. Apelacioni sud je, takode, detaljno analizirao dokaze izvedene tokom glavnogpretresa, ukljucujuei ispitivanje stranice po stranice izjava svedoka. Apelacionisud je smatrao da je Osnovni sud u potpunosti i ispravno utvrdio Cinjenicno

6

stanje i da argumenti izneti u zalbama ne podrivaju ove nalaze. Tako jeApelacioni sud odbacio, kao neosnovan, taj osnov zalbe.

48. Apelacioni sud je, takode, ispitao odluku 0 krivicnoj sankciji i utvrdio da jeadekvatna i srazmerna kazni zatvora u trajanju od jedne godine, koja ce bitisuspendovana za vremenski period od dve godine.

49. Apelacioni sud je "dao pazljivu i detaljnu analizi dokaza (...J i nije nasaonijednu protivrecnost u stavovima Osnovnog suda." Apelacioni sud je bio "upotpunosti ubeaen u zakljucke i obrazlozenja Osnovnog suda."

50. Sud, takode, podseca da je podnosilac zahteva trazio zastitu zakonitosti "zbogbitne povrede odredaba krivicnog postupka, ostalih povreda odredabakrivicnog postupka koje su uticale na zakonitost sudskih odluka."

51. Sud primecuje da je Vrhovni sud primetio da su "na sve navode iz zahteva zazastitu zakonitosti dati odgovori u presudi drugostepenog suda; stoga nijeneophodno da se isti ponavljaju." Vrhovni sud je smatrao da je "pravnakvalifikacija krivicnog dela i oduzimanje materijalne dobiti rezultat dokazakoji se nalaze u spisima predmeta, koje kao pravilne izakonite, kao i pravnostanoviste prvostepenog i drugostepenog suda izrazene u osporenimpresudama usvaja i ovaj sud." Vrhovni sud je zakIjucio da su "pravilnoprimenjene iodredbe materijalnog prava".

52. Sud primecuje da je Vrhovni sud razmotrio dokaze koji se odnose na okolnostiizvrsenja krivicnog dela i ocenio tvrdnje podnosioca zahteva predstavIjene uzahtevu za zastitu zakonitosti.

53. Vrhovni sud je primetio da je podnosilac zahteva ''ponavljao zalbu ulozenuprotiv presude prvostepenog suda" i smatrao da su "na sve navode iz zahtevaza zastitu zakonitosti dati odgovori u presudi drugostepenog suda."

54. Shodno tome, Vrhovni sud je daIje smatrao da je ''pravna kvalifikacijakrivicnog dela i oduzimanje materijalne dobiti rezultat pravilnih i zakonitihdokaza koji se nalaze u spisima predmeta."

55. Vrhovni sud je, takode, usvojio ''pravno stanoviste prvostepenog idrugostepenog suda izrazene u osporenim presudama [...J. Dakle, pravilno suprimenjene i odredbe materijalnog prava." Shodno tome, Vrhovni sud jeutvrdio da su "zakljucci prvostepenog i drugostepenog suda ispravni."

56. Pored toga, Sud slicno kao i Vrhovni sud primecuje da je podnosilac zahteva"ponavljao zalbu ulozenu protiv presude prvostepenog suda", i Apelacionogsuda, i on ponavlja iste tvrdnje pred Ustavnim sudom. Medutim, iako izgIedajukao ustavne, ove tvrdnje se u sustini odnose na domen zakonitosti i kao takvene spadaju u nadleznost Ustavnog suda.

57. Stirn u vezi, Sud podseca da se sarno pominjanje jedne iIi vise odredabaUstava, tvrdeCi da su povredene, ne predstavIja dovoljan osnov da navede Sudda oceni da lije doslo do povrede Ustava ili EKLjP.

7

58. U stvari, Sud smatra da su tvrdnje podnete pred Sudom povezane sa greskamau cinjenicama i zakonu koje su navodno pocinjene ne sarno od strane Vrhovnogsuda vee i od strane Apelacionog suda i Osnovnog suda. Argumenti podnosiocazahteva pred Ustavnim sudom su isti u sustini kao oni koji su predstavljenipred Vrhovnim sudom. Izgleda da podnosilac zahteva se obraea Ustavnomsudu kao da je sud "cetvrtog stepena".

59. Stirn u vezi, Sud podseea da je Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu:ESLjP), utvrdio "[...J da nije duznost [ESLjPJ da se bavi greskama ucinjenicama iii zakonu navodno pocinjenim od strane nacionalnih sudova,osim i u meri u kojoj su mogli povrediti prava zasticena Ustavom. Iako clan 6garantuje pravo na pravicno sudenje, u njemu nisu utvrdena pravila 0dopustenosti dokaza kao takvih, sto znaCi da je to pitanje koje se prvenstvenoureduje nacionalnim pravom (vidi: presudu ESLjP od 12.jula 1988. godine,Schenk protiv Svajcarske, br. 10862/84, stavovi 45-46). Uloga Suda nije dautvrduje moze Ii se odredena vrsta dokaza - na primer, nezakonitopribavljeni dokaz - smatrati dopustenom niti pakje Ii podnosilac zahteva biokriv iii nije. Pitanje na koje je ovde potrebno odgovoriti da Ii je postupak ucelini, ukljucujuCi i naCin izvodenja dokaza, bio pravican." (vidi: slucaj ESLjPKhan protiv Ujedinjenog kraljevstva, predstavka br. 35394/97, presuda od 12.maja 2000. godine, stay 34).

60. Sud naglasava da je, kao opste pravilo, utvrdivanje cinjenica i tumacenje iprimena zakona stvar iskljucivo za redovne sudove ciji su nalazi i zakljucci uvezi sa ovim obavezujuCi za Ustavni sud. Medutim, kada je odluka redovnogsuda ocigledno proizvoljna, Sud moze i mora uzeti u obzir (Vidi: slucajUstavnog suda br. KI63/16, podnosilac zahteva: Astrit Pira, resenje 0neprihvatljivosti od 17.avgusta 2016. godine, stay 40).

61. Pored toga, Sud naglasava da nema zadatak da se bavi greskama u zakonunavodno pocinjenim od strane redovnih sudova (zakonitost), osim i u meri ukojoj su takve greske mogle povrediti prava i slobode zastieene Ustavom(ustavnost). Sud ne moze oceniti zakon koji je doveo redovni sud dotle dadonese ovakvu, a ne drugaciju odluku. Da je tako uradio, Sud bi delovao kaosud "cetvrtog stepena", sto bi predstavljalo prekoracenje granica odredenih unjegovoj nadleznosti (Vidi: slucaj ESLjP Garcia Ruiz protiv Spanije,predstavka br. 30544/96, 21. januar 1999. godine, stay 28 i slucaj Ustavnogsuda br. KI63/16, Ibidem, stay 45).

62. Stoga, nije na Sudu da spekulise utvrdivanje cinjenica, tumacenje i primenukrivicnog i krivicnog procesnog prava od strane Vrhovnog suda i drugih sudovau toku krivicnog postupka.

63. Naprotiv, Sud ponavlja da je na podnosiocu zahteva da potkrepi cinjenice iargumente 0 njegovoj navodnoj ustavnoj povredi. Bez tog doprinosa, Sud nemoze zakljuciti da je Vrhovni sud ili redovni sudovi postupali nepravicno ilineopravdano u utvrdivanju Cinjenica ili tumacenju i primeni zakona. Torazmatranje je takode u skladu sa jurisprudencijom ESLjP i Suda. (Vidi: slucajESLjP Alimuc;aj protiv Albanije, predstavka br. 20134/05, presuda od 7.februara 2012. godine, st. 176: vidi: i slucajeve Ustavnog suda br. KI19/14 i

8

KI21/14, podnosioci zahteva: Tafil Qorri i Mehdi Syla, 5. decembar 2013.godine).

64. Stavise, na podnosiocu zahteva je da navede povrede svojih ustavnih prava iukaze na clanove Ustava koji su bili povredeni, da opise okolnosti povrede uvezi sa osporenim aktom iIi odlukom, da precizira kako su i zasto povredeni, dapredstavi relevantne dokaze 0 tome kako je i zasto povreda izvrsena, dadefinise prirodu povrede i da objasni ustavne posledice povrede i da potkrepisa validnim i ubedljivim argumentima da su radnje javnih organa u suprotnostisa ustavnim normama.

65. Sud podseca da je podnosilac zahteva tvrdio da "su ucinjene ustavne povredebitnim povredama proeeduralnog zakona i materijalnog prava". Medutim,Sud ponavlja da je nosilac pravne karakterizacije za cinjenice slucaja i nesmatra sebe obaveznim za karakterizaciju datu od strane podnosioca zahteva ilidrugih strana u postupku. (Vidi: slucaj ESLjP Guerra i drugi protiv Italije,predstavka br. 116/1996/735/932, presuda od 19. februara 1998. godine, stay44)·

66. Pored toga, Sud primecuJe da je podnosilac zahteva imao koristi odsprovodenja postupka na osnovu principa kontradiktornosti; on je bio umogucnosti da izvede argumente i podnese argumente koje je smatraorelevantnim za njegov slucaj u razlicitim fazama tih postupaka; njemu jepruzena prilika da efikasno ospori argumente i dokaze koje je izneo tuzilac; sviargumenti relevantni za resavanje njegovog slucaja su saslusani i razmatrani odstrane redovnih sudova; Cinjenicni i pravni razlozi protiv osporenih presuda sudetaljno ispitani od strane redovnih sudova. Shodno tome, proces donosenjaodluke koji je doveo do osporene presude je bio pravican i nije bio proizvoljan.

67. Konkretnije, Sud primecuje da je podnosilac zahteva imao priliku da ispitasvedoke na glavnom pretresu. Pretresno vece je koristilo iskaze svedoka date upretpretresnoj fazi istrage kako bi ispitalo verodostojnost svedoka. Podnosilaczahteva je imao priliku da ospori tumacenje kredibiliteta svedoka. Sudovi suobrazlozili svoju odluku da su izjave koje su dali policiji dva svedokaverodostojne i da izjave koje su dala ova dva svedoka na sudenju nisu bileverodostojne, jer su sarno izjave date policiji u skladu sa iskazima koje je daotreci svedok na sudenju.

68. Pored toga, Sud ponavlja da je "oeena dokaza stvar domacih sudova ida Sudnece zameniti svoj sopstveni stav 0 Cinjenieama oeenom koja je postignuta utoku domaceg postupka. Stavise, iako clan 6. Konveneije garantuje pravo napravicno sudenje, ne propisuje nikakva pravila 0 prihvatljivosti dokaza iIinacinu na koji se trebaju oeeniti, i stoga su to pre svega pitanja regulisanjanaeionalnih zakona i naeionalnih sudova (vidi: Dombo Beheer B. V. protivHolandije, 27. oktobra 1993. godine, stav 31, Serija A br. 274)". (Vidi: slucajESLjP Trofimehuk protiv Ukrajine, predstavka br. 4241/03, presuda od 28.oktobra 2010. godine, stay 50).

69· Stavise, Sud smatra da podnosilac zahteva nije potkrepio sa potrebnimcinjenicnim dokazima niti sa pravnim argumentima tvrdnju da su povredenenavedene odredbe Ustava i EKLjP. Ukratko, podnosilac zahteva nije pokazao

9

da su postupci gledano u celosti bili nepravicni iIi proizvoljni. (Vidi: slucajESLjP Garcia Ruiz protiv Spanije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999.godine, stay 29, i: mutatis mutandis, slucaj Ustavnog suda br. KI42/16,podnosilac zahteva: Valdet Sutaj, resenje 0 neprihvatljivosti od 7. novembra2016. godine, stay 40).

70. Stirn u vezi, Sud ponavlja da uslov za "pravicnost" koji je garantovan clanom31. Ustava u vezi sa clanom 6. EKLjP, obuhvata postupak u ceIini, a pitanje daIi je osoba dobila "pravicno" sudenje se posmatra putem kumulativne anaIizesvih faza, a ne sarno odredenog incidenta ili proceduralnog nedostatka; kaorezultat toga, nedostaci na jednom nivou mogu biti ispravljeni u kasnijoj fazi.(Vidi: slucaj ESLJP, Monnell i Morris protiv Ujedinjenog kraljevstva,predstavka br. 9562/81; 9818/82, presuda od 2. marta 1987. godine, stavovi55-70).

71. Stavise, Sud podseea da "pravicnost" koja se zahteva prema clanu 31. Ustava,slicno kao prema clanu 6. EKLjP,nije "sustinska" pravicnost, vee proceduralna"pravicnost". Ovo se prakticno primenjuje u kontradiktornim postupcima ukojima se stranci saslusaju podnesci i postavljaju na ravnopravan polozaj predsudom. (Vidi: slucaj ESLjPStar Cate - Epilekta Gevmata idrugi protiv Grcke,predstavka br. 54111/07, odluka od 6. jula 2010. godine).

72. Stoga, Sud zakljucuje da je obrazlozenje dato od strane Apelacionog suda iVrhovnog suda prilikom odlucivanja 0 zalbi podnosioca zahteva opsirno isveobuhvatno i postupci pred redovnih sudovima nisu bili nepravicni iliproizvoljni. (Vidi: slucaj ESLjPShub protiv Litvanije, predstavka br. 17064/06,presuda od 30. juna 2009. godine).

73. Dakle, Sud utvrduje da podnosilac zahteva nije potkrepio cinjenicama iargumentima tvrdnju da mu je Vrhovni sud povredio pravo na pravicno inepristrasno sudenje kao sto je garantovano u clanu 31. Ustava u vezi saclanom 6. EKLjP.

(ii) Navodna povreda prava da mu se ne sudi dva puta za istokrivicno delo

74. Sud podseea da podnosilac zahteva takode tvrdi povredu prava da mu se nesudi dva puta za isto krivicno delo kao sto je garantovano clanom 34. Ustava,jer je odluka 0 njegovom krivicnom gonjenju bila zasnovana na istimcinjenicama kao i ranija odluka da se krivicni ne goni.

75. Sud se poziva na clan 34. [Pravo Iica da mu se ne sudi dva puta za isto krivicnodelo] Ustava, koji propisuje:

"Niko se ne moze kazniti vise odjednog puta za isto krivicno delo."

76. Sud se poziva i na clan 4 (1)Protokola br. 7 EKLjP,koji propisuje:

"1. Nikome se ne moze po novo suditi niti se moze po novo kazniti ukrivicnom postupku u nadleznosti iste drzave za delo zbog kogaje vee bio

10

pravosnazno osioboden iii osuden u skiadu sa zakonom I krivicnimpostupkom te drzave."

77. Sud podseca da sto se tice ovog principa, kao sto je saddano u clanu 4Protokola 7 EKLjP, ESLjP je utvrdio da "je odluka konacna "ako je, prematradicionainom izrazu, stecena sila res judicata. Ovo je slucaj kada jeneopoziva, tj. kada nema dostupnih drugih redovnih pravnih sredstava iiikada su strane iscrpele takva pravna sredstva iIi su dozvolile da rok istekne, ada ih nisu iskoristili". (Vidi: slucaj ESLjP Ulf Sundqvist protiv Finske,predstavka br. 75602/01, odluka 0 prihvatljivosti, 22. novembra 2005. godine).

78. U skladu s ovim obrazlozenjem, Sud smatra da clan 34. Ustava, kao clan 4 (1)Protokola br. 7, zahtevaju konacnu odluku 0 krivicnoj optuzbi nakon potpunihkrivicnih sudskih postupaka pre nego sto se moze smatrati da bilo koji novikrivicni postupak spada u okvir clana 34.

79. Sud podseca daje ondasnji Opstinski sud (presuda P. br. 2668/11), 18. januara2012. godine proglasio podnosioca zahteva krivim za krivicno delo primanjemita. Podnosilac zahteva nije dokazao da je proglasen krivim za izvrsenje istogkrivicnog dela pre nego sto je osuden 18.januara 2012. godine.

80. Sud smatra da tekst "vise od jednog" (clan 34. Ustava) i "ponovo" (clan 4.Protokola br. 7) znaci sudenje i kaznu za vise nego jednom i po novo za krivicnodelo za koje je podnosilac zahteva vee konacno osloboden iIi osuden. Odredbaobuhvata pravo da mu se ne sudi dva puta i pravo da se ne kazni dva puta.

81. Sud takode podseca da je 17. novembra 2009. godine Opstinski sud odbiooptuznicu protiv podnosioca zahteva na sednici 0 potvrdivanju optuznice. Novaoptuznica je podignuta 4. novembra 2010. godine, sto je bio pocetak krivicnogpostupka koji vodi do donosenja konacne odluke.

82. Sud smatra da odluka 0 odbijanju potvrde optuznice kao takva ne predstavljakonacnu odluku u cilju clanova 34. Ustava i 4 (1) Protokola br. 7. Dakle, nijebilo "konacne" odluke.

83· Sud, dalje, smatra da nova optuznica od 4. novembra 2010. godine i narednaosuda od 18.januara 2012. godine ne predstavljaju nove postupke koji spadajuu sferu clana 34. Ustava i 4 (1) Protokola br. 7. Shodno tome, ove odredbe se neprimenjuju na slucaj.

84· Prema tome, Sud utvrduje da podnosilac zahteva nije potkrepio Cinjenicamasvoju tvrdnju da mu se dva puta sudilo za isto krivicno delo, krseCi mu pravogarantovano clanom 34. Ustava u vezi sa clanom 4 (1) Protokola br. 7 EKLjP.

Zakljucak

85· Podnosilac je podneo zahtev tvrdeCi da mu je presudom Vrhovnog sudapovredeno pravo na pravicno i nepristrasno sudenje i pravo da mu se ne sudidva puta za isto krivicno delo.

11

86. Sud smatra da je zahtev ocigledno neosnovan, s obzirom da podnosilac zahtevanije potkrepio svoje tvrdnje na ustavnoj osnovi niti je pokazao da mu jeodlukama redovnih sudova na bilo koji nacin prouzrokovana ustavna povredaprava garantovanih Ustavom.

87. Dakle, zahtev nije ispunio uslove prihvatljivosti propisane u clanu 113 (1 i 7)Ustava, utvrdene u clanu 48. Zakona i predvidene u pravilu 36 (1) (d) i (2) (d)Poslovnika.

88. Dakle, Sud utvrduje daje zahtev neprihvatljiv.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud Kosova, shodno clanu 113(7) Ustava, clanu 48. Zakona i pravilima 36 (1)(d) i 36 (2) (d) i 56 (b) Poslovnika 0 radu, na sednici oddanoj 24. oktobra 2017.godine jednoglasno

ODLUtUJE

I. DAPROGLASIzahtev neprihvatljivim;

II. DADOSTAVIOVU odluku stranama;

III. DAOBJAVIOVUodluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20-4Zakona i

IV. Ova odluka stupa na snagu odmah

Sudija izvestilac

~.

Al~iro Rolrigues

12