Nastava 11 - Podesavanje saosnosti.pdf

1

I. Beker: Tehnologije održavanja www.iim.ftn.uns.ac.rs

1 / 55

Podešavanje saosnostiDr Ivan Beker

TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA

Tema 10: PODEŠAVANJE SAOSNOSTI

Uvodni slajd


2 / 55

Podešavanje saosnosti

1.0 OSNOVE PODEŠAVANJA

1.1 Pogodnosti/koristi od dobre saosnosti mašina1.2 Posledice pogrešne saosnosti1.3 Četiri osnovna preduslova potrebna za obezbeđenje uspešne saosnosti1.4 Osam osnovnih koraka u podešavanju mašina1.5 Periodične provere podešenosti1.6 Zapisi o podešavanju

2


3 / 55


- U svetu se godišnje u industriji gube milijarde dolara zbog pogrešne saosnosti mašina

- Bezbroj procesa zavise od uspešnog rada rotacionih mašina koje proizvode električnu energiju, goriva, papir, čelik, staklo, lekove, hranu, odeću, transportna sredstva

- Primarni cilj dobrog podešavanja saosnosti je poboljšanje funkcionisanja u životnom veku rotacionih mašina – delovi mašina moraju funkcionisati u projektovanim granicamaTo su: ležajevi, zaptivke, spojnice i osovine


4 / 55


- Tačnost podešenosti saosnosti mašine će smanjiti aksijalne i radijalne sile na ležajeve što će obezbediti duži vek ležajeva i stabilnost rotacije u dinamičkim radnim uslovima

- Precizno podešavanje saosnosti će smanjiti mogućnost otkaza osovine zbog cikličkog zamora, minimalizovaće savijanje osovine do tačke prenosa snage spojnice do krajnjeg spojničkog ležaja, a održavaće ispravan zazor rotora

3


5 / 55


1.2 POSLEDICE POGRE1.2 POSLEDICE POGREŠŠNE SAOSNOSTINE SAOSNOSTI

Neke od opNeke od opšštih posledica pogretih posledica pogreššne saosnostine saosnosti1. Prerani otkazi ležaja, zaptivke, osovine ili spojnice2. Prenos temperature na ili blizu ležaja ili ostvarivanje

visokih temperatura ulja3. Referentne količine iscurelog ulja na zaptivki ležaja4. Izvesni tipovi fleksibilnih spojnica ostvaruju više od

normalnih radnih temperatura pri obrtanju ili se zagrevaju trenutno posle startovanja, što vodi brzom otkazu. Ako su spojnice od elastomera, vidi se gumeni prah u spojničkom poklopcu


6 / 55


5. Prostiji delovi opreme, čini se imaju duži radni vek6. Neuobičajeno veliki broj otkaza spojnih elemenata (otkazuju ili se troše brzo)7. Osovine se lome (ili pucaju) pri ili blizu unutrašnjih ležajeva ili spojničkih kućišta

4


7 / 55


8. Prekomerne količine maziva (ili ulja) na unutrašnjosti spojničkog štitnika (guard)

9. Gubitak/lom temeljnih zavrtnjeva, tipično izazvanih uslovima “meke stope”

10. Gubitak ili lom spojničkih zavrtnjeva – zbog uvijanja ili smicanja


8 / 55


Problemiizazvanipogrešnom saosnošću osovine

5


9 / 55


1.3 1.3 ČČETIRI OSNOVNAETIRI OSNOVNA PREDUSLOVA PREDUSLOVA POTREBNA ZA OBEZBEĐENJE USPEPOTREBNA ZA OBEZBEĐENJE USPEŠŠNE NE SAOSNOSTISAOSNOSTI

1. Obuka- Ko je odgovoran za saosnost opreme/mašina?- Koje posledice će se dogoditi ako saosnost nije

prihvatljiva?- Koje posledice će snositi u slučaju

neprihvatljive saosnosti- itd.


10 / 55


2. Alat- Neophodno je posedovati i koristiti pogodan alat i pribor

3. Vreme- Potrebno je obezbediti dovoljno vremena za podešavanje i praćenje održavanja saosnosti

4. Inspiracija- Ovo je najčešći uzrok, odnosno, nedostatak inspiracije je uzrok nerada u svim granama industrije na problemu podešavanja saosnosti

6


11 / 55


1.4 OSAM OSNOVNIH KORAKA U PODEŠAVANJU MAŠINA

Korak 1: Obezbediti potreban alat i obučiti osoblje za izvođenje podešavanja podešenosti saosnosti mašina

- nabaviti ili napraviti potreban alat i mernu opremu- obezbediti adekvatno obučeno osoblje za primenu potrebnih procedura i tehnika


12 / 55


Korak 2: Prikupiti relevantne informacije o opremi koju treba podesitiKorak 3: Bezbednost na radu

- Pre početka rada na bilo kojoj mašini uvek se podsetiti bezbednosti (ISO 18001)

Korak 4: Sprovesti sve preliminarne provere pre početka podešavanja saosnosti

- Pregledati zazore ležajeva, mere osovina, isticanje maziva, spojnice, pronaći i korigovati temelje itd.

7


13 / 55


Korak 5: Izmeriti grešku saosnosti- Prvo proveriti podešenost mašine grubo iproveriti sve zavrtnje stopa. Koristiti senzoretačnosti ±0,001 mm ili preciznije

Korak 6: Korigovati nesaosnost- Podesiti tolerancije, odrediti poziciju centralne linije rotacije svih delova opreme, proveriti bilo koje ograničenje kretanja, odrediti kuda i kako delovi treba da se kreću i na kraju ići unazad i fizički repozicionirati delove mašine u vertikalnom poprečnom i uzdužnom smeru


14 / 55


Korak 7: Proveriti spremnost opreme da radi- Proveriti vrsti i količinu maziva u ležajevima- Osigurati, protiv odvrtanja, sve zavrtnje na stopama mašine- Proveriti smer obrtanja elektromotora itd.

Korak 8: Startovati pogonski sistem i proveriti da li radi zadovoljavajuće

- Pustiti u rad opremu u normalnim uslovima i proveriti nivo vibracija, temperaturu ležajeva i spojnice, pritisak, broj obrtaja

8


15 / 55


PRIMERI OŠTEĆENJA ZBOG NESAOSNOSTI

Prekomerno habanje zubaca


16 / 55


Gumena prašina ispod spojnice

9


17 / 55


Poklopac spojnice i gumeni umetak


18 / 55


Oštećen poklopac zupčaste spojnice

10


19 / 55


IC snimak nesaosne metal-guma spojnice


20 / 55


1.5 PERIODIČNE PROVERE PODEŠENOSTI-Provere podešenosti saosnosti se moraju sprovoditi periodično-Za novoinstalisanu opremu proveru treba sprovesti između 500 i 2000 čas neprekidnog rada ili 1 - 3 meseca (rad u 3 smene)Ako nije bilo znatnijih odstupanja sledeću proveru uraditi između 4500 i 9000 čas (6-12 meseci)-Ako ni tada ne bude znatnijih odstupanja provere vršiti svakih 2 – 3 godine

11


21 / 55


1.6 ZAPISI O PODEŠAVANJU

- Zapisi o podešavanju i proverama podešenosti saosnosti se čuvaju trajno


22 / 55


2.0 OTKRIVANJE NEPODEŠENOSTI ROTACIONIH MAŠINA

2.1 Četiri filozofije održavanja2.2 Sile koje se javljaju na rotacionim mašinama

12


23 / 55


2.1.1 Naknadno ili održavanje posle otkaza

- Održavanje se izvodi tek nakon otkaza- Troškovi ovakve “filozofije” održavanja su oko 18 USD/KS godišnje- Ovaj prilaz se napušta


24 / 55


2.1.2 Preventivno (Time based Maintenance) održavanje.- Zamene po planu (unapred)- Troškovi oko 13 USD/KS godišnje- Prednost: kod opreme koja ne radi kontinualno; osoblje ima dosta znanja, veština i vremena da sprovede preventivne aktivnosti održavanja- Nedostatak: planirano održavanje se može izvesti prerano ili prekasno

13


25 / 55


2.1.3 Prediktivno (Condition2.1.3 Prediktivno (Condition--basedbased--Maintenance) Maintenance) odrodržžavanjeavanje- Preventivno održavanje na bazi praćenja parametara stanja: vibracije, temperatura, broj obrtaja, degradacija maziva itd.- Troškovi održavanja su oko 9 USD/KS god.- Prednost: Osoblje ima dovoljno znanja, veština i vremena da sprovede aktivnosti- Nedostatak: rad održavanja može da raste ako personal neprikladno oceni nivo degradacije opreme


26 / 55


2.1.4. Proaktivno održavanje- Uključuje sve prediktivne i preventivne tehnike održavanja, sa analizom uzroka i uzročnika mogućeg otkaza- Troškovi održavanja oko 6 USD/KS godišnje- Prednost: rezultati su odlični, ako osoblje ima dovoljno znanja, veština i vremena da sprovede aktivnosti održavanja- Nedostatak: zahteva se ekstremno znanje zaposlenih o preventivnom, prediktivnom i proaktivnom održavanju ili da se ovi poslovi povere out-source organizaciji

14


27 / 55


2.2 SILE KOJE SE JAVLJAJU NA ROTACIONIM MAŠINAMA

- Statičke i dinamičke sile- Statičke sile deluju uvek u jednom pravcu- Dinamičke sile koje menjaju smer ili periodično fluktuiraju zbog različitih uzroka- Samo dinamičke sile mogu da izazovu vibracije mašina


28 / 55


Sile u različitim mašinama

a) statičke

15


29 / 55


b) dinamičke


30 / 55


2.2.1 Uticaj mase, krutosti i prigušivanja na vibracije mašina

- Sila F=m x a (masa x ubrzanje)- Krutost je ne-fleksibilnost (Kp/cm)- Prigušivanje je otpor kretanju. Prigušivači (najčešće gumeni izolatori vibracija) se instališu između mašina i poda u cilju sprečavanja prenosa vibracija mašine na temelj

16


31 / 55


- F(t) = (K x ekscentričnost) + (c x brzina) +(M x ubrzanje)

gde su: K – krutost (Kp/cm)C – prigušenje (Kps/cm)M – masa (kg = kps2/cm)


32 / 55


2.2.2 Merenje vibracijaPostoje tri tipa senzora vibracija

Akcelerometri (piezoelektri čni)

17


33 / 55


Seizmometar


34 / 55


Senzori za određivanje udaljenosti

18


35 / 55


Rangiranje frekvencija ekcelerometara,seizmometara i senzora blizine


36 / 55


2.2.3 Vremenski i frekventni domen vibracija

Spektralna informacija i Furijerova transformacija

19


37 / 55


Aktuelno vreme i frekvencija


38 / 55


2.2.4 Primena analize vibracija za otkrivanje nepodešenosti- Mnogi koji se bave vibracijama smatraju da se nepodešenost saosnosti može otkriti sledećim simptomima:- visinom jedne ili dve frekvencije brzine- visinom nivoa aksijalne vibracije- faza skretanja 180° će se pojaviti poprečno na spajanje (spojnicu)

20


39 / 55


Granice dozvoljenih odstupanja


40 / 55



21


41 / 55


Utvrđivanje postojanja odstupanja


42 / 55



22


43 / 55




44 / 55



23


45 / 55




46 / 55



24


47 / 55




48 / 55


Merenjeodstupanja

25


49 / 55


Merenjeodstupanja


50 / 55


Merenjeodstupanja

26


51 / 55




52 / 55


Podloške

27


53 / 55


Podloške


54 / 55


Podloške

28


55 / 55


TEST PITANJA1 Posledice pogrešne saosnosti:

a. ____________________________b. ____________________________c. ____________________________d. ____________________________e. ____________________________

2. Navesti 4 preduslova za dobar program obezbeđenja saosnosti :a. ____________________________b. ____________________________c. ____________________________d. ____________________________

3. Navesti 8 osnovnih koraka u podešavanja saosnosti kod mašinaa. ____________________________b. ____________________________c. ____________________________d. ____________________________e. ____________________________f. ____________________________g. ____________________________h. ____________________________

4. Da li statičke sile mogu da izazovu vibraciju mašina?DA NE

Nastava 11 - Podesavanje saosnosti.pdf

Documents

Transcript of Nastava 11 - Podesavanje saosnosti.pdf