NAP Prirucnik

8/16/2019 NAP Prirucnik

http://slidepdf.com/reader/full/nap-prirucnik 1/75

Priručnik za izraduNacionalnih akcionih planova

za zapošljavanje mladih

MeĎunarodnaorganizacijaRada

Ţeneva



2 Priručnik za izrau Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih



Priručnik za izrau Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih 3

Gianni Rosas i Giovanna Rossignotti

Priručnik za izraduNacionalnih akcionih planovaza zapošljavanje mladih




Program za zapošljavanje mlaih

MEĐUNARODNA KANCELARIJA RADA




Autorska prava © 2008

Prvo izdanje 2008

Publikacije MeĎunarodne kancelarije rada uţivaju autorska prava prema Protokolu 2Univerzalne konvencije o autorskimm pravima. Pa ipak, kraći izvodi iz ovih publikacijamogu da budu reprodukovani bez ovlašćenja, pod uslovom da se navede izvor. Zadobijanje prava na reprodukovanje ili prevoĎenje, potrebno je podneti zahtev na adresu

ILO Publications (Rights and Permissions), International Labour Office, CH-1211Geneva 22, Switzerland, ili na email: [email protected]. MeĎunarodna kancelarija radaće sa zadovoljstvom odgovoriti na takve zahteve.

Biblioteke, institucije i ostali korisnici registrovani u Velikoj Britaniji kod CopyrightLicencing Agency, 90 Tottenham Court Road, London W1T 4LP [Fax: (+44) (0)20 76315500; email: [email protected]], u Sjedinjenim Drţavama kod Centra za autorska pravaCopyright Clearance Center, 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923 [Fax: (+1) (978)

750 4470; email: [email protected]] ili u drugim zemljama sa sličnim organizacijamaza prava na reprodukovanje, mogu da sačine fotokopije u skladu sa dozvolama kojedobiju za tu svrhu.

ISBN 978-92-2-120616-3 (Print)

Podaci o katalogizaciji i publikacijama MOR-a

Rosas, Gianni; Rossignotti, Giovanna

Uputstvo za izradu nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje moladih / GianniRosas and Giovanna Rossignotti ; MeĎunarodna kancelarija rada. - Ţeneva: MOR, 2007. 72 str.

ISBN 978-92-2-820616-6 (print)ISBN 978-92-2-820617-3 (web pdf)ISBN 978-92-2-820618-0 (cd rom)

MeĎunarodna kancelarija rada

guide / youth employment / promotion of employment / plan of action / planimplementation

13.01.3

Navodi koji se koriste u MOR-ovim publikacijama, koje su u skladu sa praksomUjedinjenih nacija, kao i način predstavljanja materijala u njima, ne podrazumevajuizraţavanje bilo kakvog mišljenja od strane MeĎunarodne kancelarije rada u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, oblasti ili teritorije ili njenih organa vlasti, niti u pogledu odreĎivanja njenih granica.

Odgovornost za stavove izraţene u svakom pojedinačnom članku, studiji i drugimtekstovima počiva isključivo na njihovim autorima, i publikacije ne predstavljaju

odobrenje od strane MeĎunarodne kancelarije rada u pogledu mišljenja koja su u njimaizneta.

Nazivi firmi i komercijalnih proizvoda i procesa koji se navode ne podrazumevaju

njihovo odobrenje od strane MeĎunarodne kancelarije rada , kao što ni svakonenavoĎenje odreĎene firme, komercijalnog proizvoda ili procesa ne predstavlja znakneodobravanja.

Publikacije MOR-a mogu se dobiti u većim knjiţarama ili lokalnim kancelarijama MOR -a u mnogim zemljama, ili direktno od ILO Publications, International Labour Office,CH-1211 Geneva 22, Switzerland. Katalozi ili spiskovi novih publikacija su dostupni

besplatno na gornjoj adresi, ili putem mejla: [email protected].

Posetiti naš vebsajt: www.ilo.org/publns

Pripremljeno za štampu u Švajcarskoj Štampano u Francuskoj

MeĎunarodna organizacija rada




SADRŽAJ

Priznanje i zahvalnost autora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 7

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . 9

Svrha uputstava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . 11

I deo. Proces pripreme Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje

mladih

1. Faza pre angaţovanja na razvoju NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 17

2. Predlozi faza za razvoj Nacionalnih akcionih planova . . . . . . . . . . . .

. . . . . 18

II deo. Uputstva za razvoj Nacionalnih akcionih planova za

zapošljavanje mladih

1. Sprovođenje situacione analize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 25

1.1 Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 26

1.2 Analiza položaja mladih na tržištu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 27

1.3 Pregled postojećih politika i programa koji utiču na

zapošljavanje mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 30

1.4 Institucionalni okvir i koordinacija u vezi sa za pošljavanjem

mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 37 1.5 Razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjem mladih (bi- i

multilateralna i IFIs) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

2. Utvrđivanje prioriteta politike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 39

2.1 Identifikacija i analiza problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 39

2.2 Stvaranje političkih opcija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 41




3. Aktivnosti u vezi sa planiranjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 45

3.1 Krajnji cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . 45

3.2 Ciljevi i prateći zadaci u vezi sa zapošljavanjem mladih . . . . . . .

. . . . 47

3.3 Glavni operativni rezultati i pokazatelji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 48

3.4 Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 49

3.5 Implementacija i mehanizam koordinacije . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 51

3.6 Praćenje i vrednovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 53

4. Identifikacija dokumenata u prilogu NAP-a . . . . . . . . . . . . . . .

. . . 54

4.1 Model NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 54

4.2 Plan rada NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 54

4.3 Portfolio projekata NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 54

4.4 MeĎunarodni standardi rada i nacionalni zakonski

propisi relevantni za pitanja rada i mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . 55

III deo. Aneksi obrazaca i modela za NAP

Aneks 1: Predlog izgleda i sadrţaja dokumenta NAP-a . . . . . . . . . . . .

. . . . 59

Aneks 2: Pokazatelji za prikaz opšte situacije na trţištu rada . . . . . . . .

. . . . 60

Aneks 3: Kontrolni spisak glavnih pokazatelja mladih na trţištu rada .

. . 62

Aneks 4: Model za opisivanje različitih nivoa sistema obr azovanja . . .

. . . 63

Aneks 5: Kriterijumi za procenu učinka i dejstva projekta/programa . .

. 64

Aneks 6: Primer problema i pitanja u vezi sa vrednovanjem NAP-a . . .

. . 65

Aneks 7: Obrazac modela NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 66

Aneks 8: Predlog obrasca Plana rada NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 67




Aneks 9: Predlog obrasca za izradu nacrta projekta NAP-a . . . . . . . . . .

. . 68

Aneks 10: MeĎunarodni standardi rada relevantni za pitanja rada i

mladih ljudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 69

Tabele, Okvirovi i crteži:

Tabela 1: Različiti delovi Priručnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 13

Okvir 1: Partnerstvo u razvoju NAP-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 19

Okvir 2: Pokazatelji i definicije trţišta rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 29

Okvir 3: Kontrolni spisak glavnih oblasti politike relevantnih zazapošljavanje mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 41

Okvir 4: Kriterijumi za utvr Ďivanje prioriteta političkih opcija . . . . . . .

. . 42

Okvir 5: Glavni zahtevi javnih politika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . 43

Okvir 6: Sadrţina dokumenta Strategija smanjenja siromaštva . . . . . . .

. . . 46

Okvir 7: Ciljevi i prateći zadaci zapošljavanja mladih . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 47

Okvir 8: Zapošljavanjem mladih u Evropskoj strategiji zapošljavanja .

. . . 48

Okvir 9: Rezulatati i pokazatelji zapošljavanja mladih . . . . . . . . . . . . .

. . . . . 50

Okvir 10: Primer mehanizma koordinacije za implementaciju

akcionog plana za zapošljavanje mladih Kosova . . . . . . . . . . .

. . . . 52

Okvir 11: Primarni kriterijumi vrednovanja

Crteţ 1: Politički ciklus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . 12

Crteţ 2: Primer uzročno- posledičnog odnosa (problemsko stablo) velikog broja mladih ţena u neformalnoj ekonomiji . . . . . . . . .. . . 40

Crteţ 3: Primer uzročno- posledičnog odnosa (problemsko stablo) velike stope nezaposlenosti mladih . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . 40

Zahvalnost i priznanje autora




Ovo Uputstvo su sačinili Gianni Rosas, ekspert za pitanja zapošljavanjaMOR-ove podregionalne kancelariji za Centralnu i Istočnu Evropu, iGiovanna Rossignotti, koordinator Programa za zapošljavanje mladihsedišta MOR -a.

Posebnu zahvalnost dugujemo José Manuel Salazar-Xirinachs, izvršnomdirektoru MOR-ovog sektora za pitanja zapošljavanja zbog podsticanja i podrške ovom radu i Mariangels Fortuny zbog njenih dragocenihtehničkih sugestija.

Autori takoĎe ţele da izraze svoju zahvalnost velikom brojnu kolega ueksternim kancelarijama i Sedištu koji su dali opseţne komentare na prethodne nacrte: Rédha Ameur, Valli Corbanese, Sabine Dewan, José

Carlos Ferreira, Vladimir Gasskov, Claire Harasty, David Lamotte,Elizabeth Morris, Alena Nesporova, Hopolang Phororo, Emily Sims,Diego Rei, Jurgen Schwettman, Manuela Tomei, Amy Torres, CorineVargha, Francisco Verdera, i Laura Brewer i Regina Monticone izSekretarijata Mreţe za zapošljavanjem mladih (YEN). Janet Mutlow jeobezbedila administrativnu podršku i pruţila pomoć u mnogimaspektima.




Predgovor

Tokom poslednje decenije, zapošljavanje mladih dobija sve istaknutijemesto na nacionalnom i globalnom dnevnom radu razvoja, i predstavljaodraz širokog raspona problema sa kojima se suočavaju zemlje širomsveta, bez obzira na stepen socio-ekonomskog razvoja. Opredeljenja za postizanje meĎunarodno usaglašenih ciljeva potpune i produktivnezaposlenosti i pristojnog rada za mladi ljude utvr Ďena su na brojnimmeĎunarodnim forumima, uključujući Svetski samit iz 2005. g. Uprkosizvesnom napretku, delotvorna implementacija uspešnog pristupa

zapošljavanju mladih i dalje ostaje nerešeno pitanje.Prisutna je, meĎutim, sve veća svest o tome da produktivnozapošljavanja i pristojan rad za mlade ljude ne mogu da se postignu kroznepotpune i izolovane intervencije. Naprotiv, za to je potrebno stalno,odlučno i usaglašeno dejstvo od strane velikog broja aktera. To zahteva,što je veoma značajno, koherentan pristup, koji artikuliše pomoćne politike fokusirane na dva osnovna elementa: sa jedne strane, integrisanustrategiju razvoja i otvaranja novih radnih mesta, i, sa druge, ciljaneintervencije za pomoć mladim ljudima u prevazilaţenju odreĎenih prepreka i neprilika sa kojima se suočavaju prilikom stupanja i opstankana trţištu rada. To svakako predstavlja opšti pristup MOR -ovog

Globalnog programa zapošljavanja, koji je takoĎe inkorporisan uRezoluciju o zapošljavanju mladih, usvojenu od strane MeĎunarodnekonferencije rada 2005. g., koja obezbeĎuje naš osnovni okvir zasavetovanje zemalja u njihovom zalaganju da se bore u pravcu

efikasnije, pravednije i ravnopravnije privrede i trţišta rada.

TakoĎe se sve više priznaje da raspon problema u vezi sazapošljavanjem mladih zahteva od nas partnersku saradnju. Očigledno jeda odgovornost za nezaposlenost mladih pre svega počiva na Drţavama. Stoga su neophodni koherentnost, koordinacija i saradnja svih strukturarazličitih drţavnih institucija i agencija, na centralnom i lokalnom nivou.Ali, nije dovoljno postići samo taj cilj. Drţavnim organima suneophodna preduzeća koja će im pruţiti podršku, a kojima, za uzvrat,trebaju kvalifikovani radnici, opredeljeni sindikati i kooperativne grupemladih i civilno društvo uopšte. Veća politička koherentnost nanacionalnom i institucionalnom nivou u celokupnom sisitemu UN iBretton Woods institucijama je od poĎednako presudnog značaja kao podrška zemljama u njihovim naporima da ostvare Milenijumskerazvojne ciljeve, a posebno u davanju mladim ljudima širom svetamogućnosti da naĎu pristojno zaposlenje. Mreţa za zapošljavanja mladih(YEN) – kao savez Ujedinjenih nacija, Svetske banke i MOR-a – jeste primer meĎunarodnog partnerstva, koje se zalaţe za većukoherentnostan i koordinaciju zapošljavanja mladih.

Ovaj Priručnik je sačinjen kao odgovor na rezolucije Ujedinjenih nacijakoje pozivaju MeĎunarodnu ogranizaciju rada, u okviru konteksta Mreţe




za zapošljavanja mladih i u saradnji sa Sekretarijatom UN, Svetskom bankom i ostalim specijalizovanim agencijama UN, da podrţe vlade urazraĎivanju Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanje mladih(NAP). Ovi NAP nisu sami sebi svrha, niti su jedini način na koji zemljemogu da postave zapošljavanje mladih kao centralni cilj relevantnenacionalne, sektorske i razvojne politike. Oni mogu da budu, ipak,koristan mehanizam i sredstvo za integrisani i sveobuhvatni pristupzapošljavanju mladih, uz oslanjanje na doprinos i opredeljenje brojnihaktera.

Ovaj Priručnik će usmeravati rad MOR -a u vezi sa zapošljavanjemmladih tokom predstojećih godina i prenosiće naše savete o politicisastavljačima u Drţavama članicama u periodu njihovog angaţovanja naizradi NAP-a. Uvereni smo da je ovaj Priručnik takoĎe od koristi zakreatore politike, organizacije poslodavaca i radnika, grupe mladih i

aktere u oblasti razvoja, kao okvir za usmeravanje njihove aktivnosti u pravcu postizanja cilja produktivnog zapošljavanja i pristojnog rada zamlade, kroz priznavanje centralnog mesta koje ovaj cilj ima za dalji

napredak i razvoj.

José Manuel Salazar-XirinachsIzvršni direktorSektor zapošljavanja MOR




Svr ha Priručnika

Ovaj Priručnik nastoji da odgovori na potrebe zemalja za sticanje okviraza razvoj NAP-a, kao što je istaknuto u izveštajima o ostvarenomnapretku u tom pravcu, koji je podnela 41 zemlja, za prvu globalnuanalizu i procenu Nacionalnih akcionih planova za zapošljavanjemladih.

1 Tačnije, ovaj dokument je namenjen za:

ObezbeĎenje zajedničkog razumevanja procesa (izmeĎu nacionalnihi meĎunarodnih partnera) koji je poţeljan kao podrška zemljama u pripremi NAP-a,

Predlaganje praktičnog postepenog pristupa razvoju Nacionalnih

akcionih planova za zapošljavanje mladih kroz usaglašeni ikoordinisani proces, koji podstiče i neguje nacionalno pripadništvona najširoj osnovi,

ObezbeĎenje uputstva za zemlje – posebno sluţbenike drţavnihorgana, predstavnike organizacija poslodavaca i radnika, grupemladih i ostale relevantne aktere – da rade zajedno na pripremiizbalansiranog i sveobuhvatnog NAP-a za zapošljavanje mladih,

ObezbeĎenje metodološkog sredstva za MOR i druge meĎunarodne

agencije, pomoću koga mogu da slede zajednički suštinski pristupstrategijama zapošljavanja mladih, a posebno pristup NAP-u.

Ovaj Priručnik ukazuje na poţeljan proces koji treba da leţi u osnovirazvoja NAP-a, kao i na suštinski okvir koji za cilj ima podrškunjegovog razvoja. Što je još značajnije, NAP, na način na koji jekoncipiran u ovom Priručniku, jeste operativni dokument – metodologija

koja usmerava aktivnosti zemlje u vezi sa zapošljavanjem mladih naosnovu zajedničkih sporazuma postignutih izmeĎu svih zainteresovanihstrana.

Predoloţeni proces priznaje da problemi zapošljavanja mladih ne moguda budu rešavani kroz pojedinačne i izolovane intervencije. Oni prezahtevaju stalno i usaglašeno delovanje – od strane više aktera – na svim

nivoima u oblasti politik e. Učešće i dijalog su, stoga, neophodan uslov

za razvoj Nacionalnih akcionih planova, koji na efikasan načinzadovoljavaju temeljne potrebe i odgovaraju na pitanja koja izazivajuzabrinutost nacionanih aktera na koje se to neposredno odnosi. Iako

modaliteti angaţovanja ovih aktera variraju od zemlje do zemlje,Priručnik predlaţe da se izvrši identifikovanje, od samog početka, onih,koji treba da budu uključeni u nacionali proces i njihovih odgovarajućihuloga, radi oslanjanja na know-how i iskustvo velikog broja aktera.

Predloţeni okvir za razvoj NAP-a zasnovan je na pristupu zasnovanomna političkom ciklusu – odnosno, na situacionoj analizi i identifikacijiglavnih problema, stvaranju političkih opcija i planiranju implementacije(videti Crteţ 1). Drugim rečima, pojedine faze predloţenog okvira

pokrivaju sve aspekte razvoja koji su instrumentalnog karaktera i vode

1 Videti Ujedinjene Nacije:Globalna analiza i vrednovanje

nacionalnih akcionih planova za

zapošljavanje mladih, IzveštajGeneralnog sekretara (A/60/133),

jul 2005. g. i Pregled nacionalnih

akcionih planova za zapođšlavanjemladih: sprovođ enje opredeljenja u

delo, Njujork, 2007.




1. SprovoĎenje situacione analize

3. Ispitivanje političkih opcija

2. Identifikacija idefinisanje problema

4. Donošenjepolitičke odluke upogledu bavljenja problemom

5. Implementacijapolitike

Dosledno praćenje i vrednovanje

Crtež 1: Politički ciklus

usvajanju politike zapošljavanja mladih i njenog plana zaimplementaciju.

Uputstva koja podrţavaju gore navedeni okvir ne odnose se na zakonske propise niti se njima predlaţu metodi implementacije NAP-a. Ona preukazuju na glavne komponente i poţeljni sadrţaj NAP-a, koji mogu dase prilagode nacionalnim okolnostima. Iako predloţeni pristup trebasmatrati za zajednički okvir, moguća je izvesna fleksibinost, posebno uslučaju kada u zemlji nedostaju informacije. U Aneksu 1 iznet je predlog

o tome kako NAP treba da izgleda, kao dokument. Sve njegove različitekomponente su uzajamno povezane i izvršenje zadataka predviĎenihsvakom od komponenata je od instrumentalnog značaja za prelazak nanaredni (npr, situaciona analiza je od suštinskog značaja zaidentifikovanje glavnih problema i definisanje rešenja, odnosno planiranje aktivnosti).

Ovaj Priručnik je podeljen na tri glavna dela. Prvi deo opisuje neka pitanja koja treba razmotriti pri donošenju odluke o razvoju NAP-a i predlaţe postepeni pristup u razvoju datog NAP-a kroz participatorski proces koji neguje nacionalno vlasništvo u najširem smislu. Drugi deo prikazuje tehnički okvir za razvoj NAP-a i istovremeno obezbeĎuje nekauputstva o načinu na koji to treba da se obavi. Ovaj Deo je podeljen načetiri odeljka. Prva tri odeljka sadrţe rezime svrhe i osnovna uputsva zarad koji treba da se preduzme (prikazano u okviru) i, kroz skup pitanja,ukazuje na informacije koje treba da budu prikupljene i analizirane priizradi relevantnog dela NAP-a. Četvrti odeljak opisuje različitadokumenta koja treba da budu u prilogu NAP-a. Treći deo upućuje nadodatna sredstva i materijale koji mogu da sluţe kao izvor. Tabela 1

obezbeĎuje opis različitih odeljaka Priručnika u vidu rezimea.




Tabela 1: Različiti odeljci Priručnika

Odeljak Sažeti opis

I DEO – Proces pripreme za NAP

Pre angažovanja na

razvoju NAP-a

Opisuje neke probleme koji treba a buu razmotreni pri onošenju oluke o razvoju

NAP-a.

Predlog faza za razvoj

NAP-a

Prelaže praktičan postepeni proces razvoja NAP-a uz oslanjanje na široko nacionalno

pripaništvo.

II DEO – Uputstva za razvoj NAP-a

Odeljak 1 Sprovođ enje situacione analize

Pregled ekonomskog i

socijalnog konteksta

Ukazuje na tendencije glavnih makroekonomskih pokazatelja i odredbi u vezi sa

zapošljavanjem mlaih u makroekonomskoj, sektorskoj i socijalnoj politici.

Analiza položaja mladih

na tržištu rada

Usmerava analizu glavnih pokazatelja tržišta raa, kao što su: emografske i

obrazovne tendencije, pokazatelji radne snage, stope neaktivnosti, zarade u uslovi

rada.

Pregled postojećih politikai programa koji utiču na

zapošljavanje mladih

Pomaže u proceni postojedih politika i programa zapošljavanja i tržišta raa, koji utičuna zapošljavanje mlaih ljui u sleedim oblastima: i) obrazovanje i obuka; ii) razvoj

preuzeda; i iii) rano zaknoavstvo i politike tržišta raa.

Institucionalni okvir i

koordinacija u vezi sa

zapošljavanjem mladih

Obezbeđuje uputstvo za revidiranje institucionalnih struktura i njihovih

koorinacionih mehanizama u pogleu politika i programa zapošljavanja mlaih.

Razvoj saradnje u vezi sa

zapošljavanjem mladih

Vodi planiranju krupnih inicijativa u vezi sa zapošljavanjem mlaih, preuzetih uz

poršku bilateralnih onatora i/ili međunarone pomodi za razvoj.

Odeljak 2 Utvr đ ivanje prioriteta politike

Identifikacija i analiza

problema

Identifikuje glavne probleme (na osnovu nalaza iz situacione analize) koje treba da

razmatra NAP.

Stvaranje političkih opcija Ukazuje na formulisanje prioretnih politika (što proističe iz glavnih problema i izazova

ientifikovanih u prethonim oeljcima), stvaranje političkih opcija, njihovo

rangiranje i konačna selekcija.

Odeljak 3 Aktivnosti u vezi sa planiranjem

Krajnji cilj Pomaže u efinisanju krajnjeg cilja NAP-a i njegovom povezivanju sa širim

nacionalnim razvojnim okvirima.

Ciljevi i ciljne grupe u vezi

sa zapošljavanjem mladih

Fokusira se na način na koji treba a buu formulisani pratedi zaaci i ciljevi koji treba

da budu ostvareni do kraja implementacije NAP-a.

Glavni operativni rezultati

i pokazatelji

Obezbeđuje uputstvo za definisanje i merenje operativnih rezultata koji se očekuju

kao posledica implementacije NAP-a.

Izvori Ukazuje na neophodnost identifikacije ljudskih, materijalnih i finansijskih resursapotrebnih za implementaciju NAP-a.

Implementacija i

mehanizam koordinacije

Odnosi se na mehanizam/mehanizme koji treba da budu uvedeni u cilju

implementacije NAP-a.

Praćenje i vrednovanje Ukazuje na sistem i sredstva koja treba a se koriste u cilju pradenja implementacije i

vrednovanja dejstva NAP-a.

Odeljak 4 Dokumenta u prilogu NAP-a

Opis glavnih okumenta koja treba a buu priložena uz NAP.

III DEO – Aneksi

Obezbeđuje: i) Uputstva za izrau plana generalnog tržišta raa; ii) obrazac na moel

NAP-a, plan rada i kratak prikaz projekta; iii) spisak Medunarodnih standarda rada,

relevantnih za mlade ljude.




PRVE DEOProces pripremeNacionalnih akcionih planova

za zapošljavanje mladih




1. Faza pre angažovanja narazvoju NAP-a

Odluka o razvoju NAP-a treba da bude posledica trajnog opredeljenjazemlje u pogledu zapošljavanja mladih. Kao takva, treba da se zasnivana nizu značajnih koraka.

Kao prvo, proces koji leţi u osnovi uspešne izrade i implementacije NAP-a zahteva uključenje velikog broja aktera. Kompleksnost i raspon problema u vezi sa zapošljavanjem mladih u većini zemalja zahtevaangaţovanje kreatora politike iz različitih drţavnih agencija,

organizacija poslodavaca i radnika i ostalih institucija trţišta rada, ali i predstavnika interesnih grupa, kao što su udruţenja mladih. Izrazito participatorski pristup je od suštinskog značaja za obezbeĎenje najšire pripadnosti i podrške reformama u unapreĎenju perspektive zazapošljavanje mladih ljudi.

Drugo, kao i kod svake druge reforme, uspešan razvoj NAP -a ćeverovatno doneti rezultate posmatrano na srednji i duţi rok. Zbog toga ječvrsto opredeljenje na duţi vremenski period od suštinskog značaja zaozbiljno bavljenje problemima mladih na trţištu rada, i zamaksimalizovanje isplativosti investicija u zapošljavanj mladih.

Kao treće, razvoj NAP-a treba da se bazira na briţljivoj i realnoj proceni

ključnih ograničavajućih faktora koji treba da budu razmotreni, sa jednestrane, i resursa koji su za to dostupni, sa druge. Zbog toga je vaţno dase od početka definišu prioriteti i da se angaţuju resursi koji su potrebniza njihovu realizaciju.

I najzad, NAP nije sam po sebi konačni cilj, već pre sredstvo za voĎenjeaktivnosti koje se tiču zapošljavanja mladih kroz implementaciju, praćenje i vrednovanje koherentnog skupa mera koje povezuju različite političke prioritete. Čest je slučaj da se dobre strategije i planoviispostave kao neuspešni pri implementaciji, i da stoga imaju mali ili

nikakav uticaj.




2. Predlozi faza za razvoj Nacionalogakcionog plana

Koordinasani i usaglašeni pristup razvoju NAP-a zahteva doprinos brojnih institucija i faktora, kao i jasno definisanje njihovihodgovarajućih odgovornosti i uloga. U Okviru 1 prikazani su nacionalnii meĎunarodni partneri koji mogu da budu uključeni u razraĎivanje NAP-a.

Predloţeni proces razrade NAP-a obuhvata tri glavne faze, i to: (1)uspostavljanje mehanizma za razvoj NAP-a; (2) priprema zemlje i

MTTP-a za misiju MTTP-a u datoj zemlji i razmeštanje ove misije; (3)izrada nacrta i dalje radnje za završetak nacrta NAP-a; i (4) finalnaobrada i usvajanje NAP-a. Sledeći odeljak prikazuje predlog mera zasvaku od ovih faza. Neophodno je istaći da će tokom celokupnogtrajanja ovog procesa biti neophodne usluge prevodilaca i tumača.

1. faza: Uspostavljanje mehanizma za razvojaNAP-a

Nadležna državna institucija:

vodi konsultacije sa svim relevantnim institucijama, a naročito sasocijalnim partnerima u cilju obezbeĎenja njihovog punogangaţovanja u procesu i daljim aktivnostima

imenuje Nacionalnog koordinatora nakon konsultacija, osniva NTT koji će voditi Nacionalni

koordinator putem konsultacija odreĎuje da li će biti pozvana meĎunarodna

agencija u svojstvu Institucije nosica razvoja NAP-a

U slučaju da se traži međunarodna pomoć:

odreĎuje kroz konsultacije sa Nacionalnim koordinatorom iInstitucijom nosiocem termin prve posete MTTP-a

dostavlja zahtev Instituciji nosiocu u vezi sa meĎunarodnomtehničkom misijom

Nacionalni koordinator:

saziva prvi sastanak NTT radi pojašnjavanja zahteva za pripremu NAP-a

daje nalog, po potrebi i uz dogovor sa NTT, za tehničke ankete radi popune informacija i podataka koji nedostaju

koordinira i/ili daje nalog za izradu situacione analize

U slučaju da se traži međunarodna pomoć:




priprema nacrt programa sastanaka za Misiju MTTP, ukonsultaciji sa Institucijom-nosiocem

dostavlja MTTP-u sve relevantne materijale i informacije,uključujući situacionu analizu

U slučaju da se traži međ unarodna pomoć:

Institucija nosilac:

osniva tim tehničkih eksperata koji će činiti MTTP, i kojim će dakoordinira Institucija nosilac

Međunarodni tim za tehničku podršku:

uspostavlja prve kontakte sa Nacionanim koordinatorom radirasprave o NAP procesu

obezbeĎuje uputsvo za izradu situacione analize

Okvir 1: Partnerstvo u razvoju NAP-a

Kao što je već napomenuto, odgovornost za razvoj (i implementaciju) NAP -a počiva na nacionalnim institucijama ipartnerima. MeĎutim, u zavisnosti od nacionalnih okolnosti, jedna zemlja moţe takoĎe da zatraţi meĎunarodnupomoć. U nastavku je dat skraćeni rezime različitih institucija i partnera koji mogu da budu uključeni u razvoj NAP -a,kao i njihove odgovarajuće uloge i odgovornosti.

Nacionalne inst i tuci je i partneri

Nadležna državna institucija: drţavna institucija odgovorna za kordinaciju razvoja NAP-a. Obično ovu odgovornostpreuzima Ministarstvo za rad/zapošljavanje. U zavisnosti od nacionalnih okolnosti, meĎutim, tu ulogu mogu dapreuzmu Kabinet Premijera ili Kabinet Predsednika.

Nacionalno-tehnički tim (NTT): multi-sektorski tim tehničkih eksperata koji imenuje, kroz konsultacije, Nadleţnadrţavna institucija, i koji vodi Nacionalni koordinator - radi izrade nacrta NAP-a. NTT treba da uključi više od sedam(7) tehničkih eksperata, od kojih najmanje jedan treba da bude stručnjak iz oblasti ekonomije, zapošljavanja, odnosnoobrazovanja, i najmanje jedan stručnjak iz oblasti tehnike, i iz organizacija poslodavaca, i iz organizacija radnika(socijalnih partnera). Kako bi se obezbedilo da rodna pitanja budu na odgovarajući način zastupljena u NAP -u,preporučuje se da jedan od tehničkih eksperata bude poznavalac rodne problematike (npr. koordinator za rodnapitanja pri Ministarstvu za rad). NTT takoĎe moţe da uključuje, ukoliko je potrebno, stručnjake iz akademije nauka,specijalizovanih institucija i grupa mladih koji mogu da budu od pomoći za odreĎena tehnička pitanja.

U slučaju da se NAP razvija uz pomoć neke meĎunarodne agencije, NTT će sluţiti kao nacionalna tehnička strana uMeĎunarodnom timu za tehničku podršku.

Nacionalni koordinator : lice postavljeno od strane Nadleţne drţavne institucije za koordinaciju NTT. Ukoliko jeuključena meĎunarodna agencija, on/ona će odrţavati vezu u ime NTT sa meĎunarodnim timom za tehničku podrškui snosiće odgovornost za pripremu, logistiku i radnje koje uslede nakon posete MeĎunarodnog tima za tehničkupodršku.

Me đunarodne institucije i partneri (ukoliko su uključeni)

Institucija nosilac : meĎunarodna agencija nadleţna za kooridnaciju MeĎunarodnog tima za tehničku podršku. Tomogu biti MOR, Ujedinjene Nacije ili Svetska banka (kao agencije koje su glavni partneri MZM – Mreţe zazapošljavanje mladih) ili moţe biti odreĎena neka druga meĎunarodna agencija.

Međ unarodni tim za tehni čku podršku (MTTP): tim meĎunarodnih eksperata kojim koordinira Institucija nosilac i kojičini osoblje meĎunardnih agencija koje su u to uključene i konsultanata (po potrebi) za obezbeĎenje tehničkepodrškezemlji u elaboraciji Nacionalnog akcionog plana.

Multilateralni i bilateralni partneri : MOR, Ujedinjene nacije i Svetska banka, ostale meĎnarodne ili bilateralneinstitucije/donatori, i Sekretarijat MZM.

2. faza: Identifikacija glavnog fokusa NAP-a





saziva i predsedava sastancima NTT na odgovarajući način, radi prezentovanja nalaza iz situacione analize

okuplja članove NTT u tematske radne grupe radi produbljenjaanalize specifičnih oblasti politike

priprema nacrt vremenskog okvira za završetak nacrta NAP-a i daljeusvajanje, i dostavlja ga NTT-u na odobrenje

odrţava stalne kontakte za Nadleţnom drţavnom institucijom

Ukoliko je uključena međunarodna pomoć:

zahteva tehničke informacije od MTTP-a za situacionu analizu idostavlja ih NTT-u

organizuje bilateralne sastanke izmeĎu MTTP-a i drugihrelevantnih nacionalnih i meĎunarodnih institucija, uključujućisocijalne partnere

organizuje jednodnevnu tribinu za NTT i MTTP radi rasprave oglavnim problemima zapošljavanja mladih koji proističu iz

situacione analize, kao i fokusa NAP-a

Nacionalno-tehnički tim:

diskutuje i komentariše situacionu analizu članovi NNT učestvuju u tematskim radnim grupama na osnovu

odreĎenih dobijenih stručnih nalaza diskutuje i daje odobrenje za vremenski okvir NAP-a dostavljen od

strane Nacionalnog koordinatora


učestvuje u jednodnevnoj tribini sa MTTP



Priprema komentare o situacionoj analizi i dostavlja ih NTT-u, predolaska misije MTTP-a

Odrţava zasebne tehničke sastanke sa Nadleţnom drţavnominstitucijom i drugim nacionalnim i meĎunarodnim institucijama,

uključujući socijalne partnere ObezbeĎuje tehničke ulazne informacije za tribinu i razmatra

naredne faze meĎunarodne tehničke pomoći.

3. faza: Razrada nacrta Nacionalnog akcionogplana


postupa kao stalni sekretar NTT tokom celokupnog toka razrade

NAP-a




po dogovoru sa NTT i Nadleţnom drţavnom institutcijom, dostavljanacrt relevantnim drţavnim institucijama na centralnom i lokalnomnivou, uključujući socijalne partnere, i prikuplja komentare

dostavlja konačni nacrt NAP-a Nadleţnoj drţavnoj instituciji


dostavlja celovit nacrt NAP-a Instituciji nosiocu radi davanjadefinitivnih komentara

koordinira finalizaciju nacrta NAP-a na osnovu ulaznih podataka dobijenih od MTTP

dostavlja program Nacionalne tripartitne-plus konferencijeInstituciji nosiocu


razmatra i sastavlja nacrte narednih delova NAP-a (prioriteti politike

i aktivnosti u vezi sa planiranjem, uključujući relevantne modele ikratke prikaze projekata)

konsoliduje nacrt na osnovu ulaznih podataka dobijenih od različitih partnera preko Nacionalnog kooridnatora

sastavlja nacrt predloga za Nacionalnu tripartitnu-plus konferenciju,u saradnji sa Nadleţnom drţavnom institucijom, radi usvajanja NAP-a



vrši pregled nacrta NAP-a i obezbeĎuje ulazne podatke ikomentare za NTT

angaţuje se u dijalogu sa NTT i Nadleţnom drţavnominstitucijom u vezi sa organizacijom Nacionalne tripartitne- plus konferencije

4. faza: Usvajanje Nacionalnog akcionog plana

Nadležna državna institucija:

organizuje Nacionalnu tripartitnu- plus konferenciju, uključujućizajednicu donatora, radi prezentacije i odobrenja NAP-a

dostavja NAP drţavnim instancama nadleţnim za usvajanje NAP-a




kontaktira donatore radi mobilizacije vanbudţetskih sredstava zaimplementaciju NAP-a


prezentuje konačni NAP na Konferenciji

nakon Konferencije, zajedno sa Nacionalnim koordinatorom,uspostavlja mehanizam za praćenje implementacije NAP-a




DRUGI DEO

Uputstva za razvojNacionalnog akcionog planaza zapošljavanje mladih




1. Sprovođenje situacione analize




U prvom delu NAP-a treba da bude izneta analiza situacije u vezi sazapošljavanjem mladih u zemlji u okviru bilo kog postojećeg šireg političkog i institucionanog okvira. Idealno bi bilo da situaciona analizaobezbedi informacije o tendencijama tokom perioda od poslednjih desetgodina. Što se tiče projekcija u vezi sa stanovništvom, period bi trebaloda bude duţi. Ova analiza treba da obuhvati: pregled odredbi koje seodnose na mlade u okvirima privredne i socijalne politike; dubinski prikaz trţišta rada kada je reč o zapošljavanju mladih; pregled prethodnei tekuće politike zapošljavanja i mera trţišta rada koje utiču nazapošljavanje mladih; i prikaz institucionalnog okvira koji regulišetrţište rada mladih, i krupnih incijativa u vezi sa zapošljavanjem mladihljudi uz podršku bilateralnih donatora i/ili meĎunarodne zajednice.

Cilj ostvarenja prethodno navedenog jeste podrška kreatorima politikeuključenim u formulisanje NAP-a, radi identifikacije glavnih problema

kojima se treba baviti kroz analizu aktuelne situacije, uključujući postojeće prednosti i slabosti. Takvu analizu bi trebalo smatrati za polaznu tačku u procesu formulisanja NAP-a. Ona obezbeĎuje ključne

informacije o glavnim problemima u vezi sa zapošljavanjem mladih,koji treba da budu rešavani. Iz tog razloga, od instrumentalnog značaja je da se preĎe dalje na druge delova NAP-a. Kao što je već pomenuto,dostupnost informacija u različitim zemljama moţe da varira. Stogamoţe da bude potreban izvestan stepen fleksibilnosti u pogledu nivoa pojedinosti koje su predmet analize. MeĎutim, naša sugestija je da se predloţena struktura sledi kroz celokupnu analizu i da se prikaţe u prvom delu NAP-a.

Proces prikupljanja i analize informacija za izradu prvog dela NAP-atreba da se rukovodi brojnim pitanjima. Glavno pitanje koje moţe da pojednostavi analizu je istaknuto dole:




1.1. Pregled ekonomskog i socijalnog konteksta

Uputstva za pregled ekonomskog i socijanog konteksta

SVRHA:

Analiza načina na koji se ekonomska i socijalna politika bave problemom

nezaposlenosti

ZADACI:

Navedite glavne makroekonomske pokazatelje i nivo siromaštva;

Sačinite konciznu analizu o načinu na koji glavne makroekonomske politike iplanovi reformi, politike različitih sektora i inicijative za podsticanje razvojaprivatnog sektora utiču na zapošljavanje;

Sačinite analizu načina na koji su glavne socijane politike, uključujući one koje suuvedene radi bavljenja problemima nejednakosti i unapreĎenja socijalne

uključenosti, relevantne za zapošljavanje;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje koji suposledica analize ekonomske i socijalne politike u vašoj zemlji.

Obezbedite informacije o tendencijama glavnih makroekonomskih pokazatelja (npr, stope BDP-a, stope inflacija i kamatne stope,

situacija u vezi sa javnim finansiranjem, kamatne stope,spoljnotrgovinski bilans, direktne inostrane investicije) kao i o pokazateljima siromaštva (npr. udeo stanovništva koji ţivi ispodnacionalne granice siromaštva, koeficijent siromaštva, BDP po glavistanovnika meren prema paritetu kupovne moći i Ginijevomkoeficijentu).

Analizirajte način na koji glavne ekonomske politike (npr.

makroekonomska, trgovinska i sektorska politika) i okvirimakroekonomske stabilicizacije i ekonomskog razvoja (npr.Zajednička procena zemalja (CCA)2

i Okvira za pomoć u razvojuUjedinjenih Nacija (UNDAF), strategija za smanjenje siromaštva(PRS), nacionalni planovi razvoja) utiču na i/ili razmatraju pitanjazapošljavanja.

Analizirajte način na koji su krupne drţavne incijative za podsticanje razvoja privatnog sektora (npr. politika industrijskogsektora, unapreĎenje preduzeća, investiciona politika) relevantne zaotvaranje novih radnih mesta u celini.

Analizirajte način na koji postojeće socijalne politike (npr. socijalna pomoć i druge usluge, zdravstvo, stambena politika)3 utiču nazapošljavanje.

2 CCA je zajednički instrumentsistema Ujedinjenih Nacija koji

analizira situaciju u vezi sa

nacionalnim razvojem i identifikuje

ključna pitanja razvoja. UNDAF jerezultat analitičkih na pora i

saradnje CCA osnova je sistemskih programa saradnje Ujedinjenih

nacija. Za više informacija videtiwww.un.org/special-rep/ohrlls/ohrlls/cca_undaf_prsp.ht

m 3 S obzirom na znatan uticaj nazapošljavanje mladih, politikaobrazovanja – obično svrstavana usocijalnu politiku – ne treba da bude predmet razmatranja u ovom

delu, već treba detaljno da seanalizira u Odeljku 1.3.

http://www.un.org/special-rep/ohrlls/ohrlls/cca_undaf_prsp.htm










1.2. Analiza položaja mladih na tržištu rada

Uputstva za analizu položaja mladih na tržištu rada

SVRHA:

Postavljanje dijagnoze o poloţaju mladih na trţištu rada u vašoj zemlji

ZADACI:

Obezbedite pregled generalne situacije na trţištu rada;

Obezbedite detaljne informacije i analizirajte glavne pokazatelje u pogledu mladihna trţištu rada prema polu, uzrastu, socio-ekonomskom poreklu, geografskojlokaciji itd.;

Iznesite saţeti prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih kojiproističu iz analize mladih na trţištu rada u vašoj zemlji.

Ovaj deo NAP-a treba da obezbedi analizu poloţaja mladih na trţišturada. Idealno bi bilo da analizi prethodi pregled opšte situacije na trţišturada. Sa druge strane, ovaj pregled omogućava poreĎenje poloţaja

mladih na trţištu rada u odnosu na odrasle. Tamo, opet, gde podaci oglavnim pokazateljima trţišta rada postoje i gde su klasifikovani, posebno prema godinama starosti, pokazatelji poloţaja mladih na trţišturada mogu se iz njih izvesti na jednostavan način. Prezentovaneinformacije treba da identifikuju i analiziraju rodne razlike na trţišturada kako bi prikazale različite situacije na koje mlade ţene i muškarcinailaze na trţištu rada. Aneks 2 obezbeĎuje uputstva u vezi sa pokazateljima za prikazivanje sveukupne situacije na trţištu rada zazemlje koje odluče da uključe takav opšti pregled u NAP.

Dostupnost informacija o glavnim pokazateljima poloţaja mladih natrţištu rada je neophodan uslov za identifikovanje karakteristika itendencija u vezi sa problemima zapošljavanja mladih u zemlji (VidetiOkvir 2 za opis glavnih pokazatelja trţišta rada u vezi sazapošljavanjem, nezaposlenošću i neaktivnošću).4 Zbog toga je to od

suštinskog značaja za izradu NAP-a koji pokušava da se bavi na efikasannačin problemima sa kojima se suočavaju maldi ljudi pri stupanju na posao i zadrţavanju radnog mesta. Ukoliko takve informacije nisudostupne, potrebno je da se sprovede ispitivanje poloţaja mladih natrţištu rada pre razvoja NAP-a, kako bi se ustanovile kvantitativne i

kvalitativne promenljive koje definištu situaciju prelaska mladih ljudi usvet rada i njihovo pozicioniranje u njemu.

5

Gde je moguće, mladi ljudi treba da budu svrstani u dve grupe naosnovu podataka o starosnom dobu (tinejdţeri od 15-19 godina i mladi

ljudi od 20-24)6

i treba da budu podeljeni prema polu i drugimkarakteristikama, kao što su nivo obrazovanja, geografska lokacija(urbana/ruralna), etnička pripadnost i invaliditet. Uopšteno posmatrano, postoje neke grupe mladih koje su u nepovoljnijem poloţaju u odnosu nadruge i njihove karatkertistike mogu da variraju tokom vremena odzemlje do zemlje. To znači da rizici i mogućnosti nisu ravnomernorasprostranjeni meĎu mladima, a posebno izmeĎu mladih muškaraca iţena. Da bi se obezbedila istinska uključenost i ekonomska efikasnost NAP-a, od presudnog je značaja da ovaj deo identifikuje grupe mladikoje su posebno ugroţene u odnosu na druge na nacionalnom trţišturada, i da ukaţe na razloge za njihovu ugroţenost (npr. socio-ekonomska pozadina, nivo obrazovanja, geografska lokacija, diskriminacija na

trţištu rada po osnovu njihovog pola, etničke pripadnosti, zdravstvenogstanja ili religije). Zbog takve ugroţenosti prisutna je tendencija

4 Ovu informaciju običnoobezbeĎuje Ispitivanje radne snage(LFS), ili, kao alternativa,

administativni podaci Ministarstva

za rad i/ili sluţbi zapošljavanja. Uslučaju nezaposlenosti, ukoliko podaci dolaze iz administrativnih

evidencija, potrebno je ukazati na toda se koeficijent odnosi na

«nezaposlene koji su evidentirani».

MeĎutim, u zemljama u kojima su podaci iz LFS i pouzdanih

administrativnih izvora nedostupni,

informacije se mogu dobiti izispitivanja domaćinstava iispitivanja u vezi sa merenjem

ţivotnog standarda.

5 MOR je razvio statističko sredstvokao pomoć zemljama u planiranju politike i programa u vezi sa

zapošljavanjem mladih. Ovosredstvo – Ispitivanje prelaska iz

faze školovanja u zaposlenje – pokriva većinu pokazateljanavedenih u Odeljku 1.2.Informacije o ovom sredstvu mogu

se naći na:http://www.ilo.org/youth/swts.htm.

6 Standardna definicija Ujedinjenih

nacija identifikuje mlade ljude kaoosobe od 15 do 24 godina starosti.

MeĎutim, nacionalne definicije

mladih mogu znatno da variraju. Uovom delu definicija koja se

primenjuje u nekoj zemlji i podela

po relevantnim godinama starosti

treba jasno da bude ukazana.

http://www.ilo.org/youth/swts.htm

http://www.ilo.org/youth/swts.htm




njihovog dovoĎenja u poloţaj u kome postoji veći rizik od socijalneisključenosti. Stoga je ova analiza značajna za odreĎivanje onih vidovaugroţenosti koji mogu da zahtevaju specifične intervencije radisprečavanja i/ili preispitivanja problema o kojima je reč. Što suinformacije preciznije, bolja je analiza, i veća je verovatnoća da ćeintervencije uspešno da odgovaraju odreĎenim grupama, a posebno

rizičnim grupama mladih.7

Analiza poloţaja mladih na trţištu rada treba posebno da budefokusirana na sledeće pokazatelje:

Stanovništvo

Demografske tendencije prema polu i uzrastu [deca (0-14), tinejdţerii mladi ljudi] i projekcije, uključujući stope nataliteta kao i stopedece i starih izdrţavanih lica.

Obrazovanje

Tendencije u obrazovanju – stečeno obrazovanje, studenti/učenici ufazi školovanja, broj studenata/učenika koji su prekinuli školovanje,stope upisa i pismenosti – prema polu, prema uzrastu [deca (0-14),tinejdţeri i mladi ljudi] i gde je moguće, osetljive grupe (npr. etničkegrupe, mladi sa invaliditetom, sa HIV/AIDS, radnici migranti).

Radna snaga

Učešće mladih u radnoj snazi tokom poslednje decenije,klasifikovano prema tinejdţerima/mladim ljudima, polu, nivouobrazovanja i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.

Tendencije u zapošljavanju mladih – stopa zaposlenosti, zaposlenost prema privrednom sektoru ili statusu, prema zaposlenosti u javnomili privatnom sektoru, prema radnom vremenu (uključujućivolonterski i nevolonterski rad sa nepunim radnim vremenom) – uzklasifikaciju prema pripadnosti tinejdţerima/mladim ljudima, polu,nivou obrazovanja i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.

Zapošljavanje prema vrsti ugovora (sa punim radnim vremenom ilinepunim radnim vremenom, na neodreĎeno ili odreĎeno vreme) i statusu na glavnom radnom mestu (radnici u radnom odnosu,samozaposleni radnici, radnici koji daju svoj doprinos kao porodičniradnici) prema kriterijumu pripadnosti tinejdţerskoj populaciji ilimladim ljudima, prema polu i pripadnosti ruralnoj/urbanoj sredini.Gde je moguće, potrebno je obezbediti informacije prema privrednom sektoru.

Neformalno zapošljavanje prema pripadnosti populacijitinejdţera/mladih ljudi, polu, nivou obrazovanja i pripadnostiurbanoj/ruralnoj sredini. Gde je moguće, potrebno je obezbeditiinformacije prema privrednom sektoru i statusu u radnom odnosu.

Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu8 prema pripadnosti

populaciji tinejdţera/mladih ljudi, polu i urbanoj/ruralnoj sredini.Gde je moguće, potrebno je obezbediti informacije prema

privrednom sektoru i statusu u radnom odnosu.

7 Koncept mladih koji pripadaju

rizičnim grupama se ovde koristi zaukazivanje na mlade kod kojih je,zbog odreĎenih problema (npr.

durogočna nezaposlenost,

korišćenje droga, maloletničkadelikvencija), prisutna verovatnoćada će biti isključeni iz društva.




Tendencije u zapošljavan ju mladih prema pripadnosti populacijitinejdţera/mladih ljudi, polu, obrazovnom nivou i pripadnostiubranoj/ruralnoj sredini. Gde je moguće, potrebno je dati predgled prema duţini trajanja, posebno kada je reč o durogočnojnezaposlenosti (> 12 meseci).

Koeficijent odnosa izmeđ u stope nezaposlenosti mladih i ukupnenezaposlenosti (udeo stope nezaposlenosti mladih u odnosu naukupnu stopu ukupne nezaposlenosti).

Koeficijent odnosa izmeđ u stope nezaposlenosti mladih inezaposlenosti odraslih (udeo stope nezaposlenosti mladih u odnosuna stopu ukupne nezaposlenosti odraslih).

Neaktivnost

Stopa neaktivnosti i obeshrabrenost prema pripadnosti populaciji

tinejdţera/mladih ljudi, nivou obrazovanja, i pripadnostiurbanoj/ruralnoj sredini. Ukoliko je moguće, tre ba navesti razlogeneaktivnosti radi obuhvatanja radnika koji su obeshrabreni.

Okvir 2: Pokazatelji i definicije tržišta rada

Suštinska odlika pokazatelja trţišta rada jeste da su pojedinci klasifikovani u trikategorije koje se meĎusobno isključuju: zaposleni, nezaposleni i neaktivni. Premakriterijima koje je ustanovila MeĎunarodna organizacija rada, prednost se dajezapošljavanju u odnosu na nezaposlenost, i nezaposlenosti u odnosu na neaktivnost.

Zapošljavanje: kategorija zapošljavaja obuhvata sva lica koja su, tokom posmatranogperioda, radila za zaradu ili platu (lica u radnom odnosu), za dobit ili porodični prihod (samozapošljavanje ili radnici koji rade za svoj račun), uključujući članove zadruga iradnike-članove porodice koji rade bez naknade. Pokazatelji koji se koriste za merenjezapošljavanja su stopa zaposlenosti, tj. procenat lica koja su zaposlena kao radna

snaga i koeficijent zaposlenosti, tj. udeo lica koja rade u ukupnoj populaciji u radnoaktivnom dobu.

Nezaposlenost: Prema MOR-ovim kriterijumima, u “nezaposlene” spadaju svipojedinci: a) koji su bez posla (koji nisu u radnom odnosu ili samozaposleni); b) koji sutrenutno na raspolaganju za zasnivanje radnog odnosa ili samozapošljavanje, i c) kojaaktivno traţe radno mesto. Ova “leţerna” definicija nezaposlenosti izuzima zahtev zaaktivnim traţenjem posla, kako bi uključila u nezaposlena lica radnike koji suobeshrabreni, tj. one pojedince koji ne traţe posao zbog toga što misle da posla nema,ili smatraju da ne poseduju sposobnosti koje su neophodne za konkurisanje na trţišturada. Po pravilu, obeshrabreni radnici nisu uračunati u nezaposlene i smatraju se za“neaktivne”. Za merenje nezaposlenosti se koriste dva pokazatelja: stopanezaposlenosti, tj. udeo nezaposlenih lica u ukupnoj ranoj snazi, i koeficijentnezaposlenosti, tj. udeo lica koja ne rade, koja su na raspolaganju za zasnivanjeradnog odnosa, i koja aktivno traţe posao u ukupnoj populaciji u radno aktivnom dobu.

Neaktivnost: odnosi se na sva lica u radno aktivnom dobu, koja nisu ni zaposlena, ninezaposlena, tj. koja nisu “ekonomski aktivna”, zbog toga što su u fazi školovanja, ili sebave kućnim obavezama, ili su u penziji itd.

Izvor : V. Corbanese i G. Rosas: Prelazak mladih ljudi u pristojno zaposlenje: Svedočanstvosa Kosova, MOR, Ţeneva, 2007. od Hussmans, R., Merhan, F., Verma, V., Istraživanjeekonomski aktivnog stanovništva, zapošljavanja, nezaposlenosti i nedovoljne uposlenosti:MOR-ov priručnik o koncepcijama i metodama, MOR, Ţeneva, 1990.

Zarade i uslovi rada

Zarade i primanja po sektorima i zanimanjima, podeljeni prema pripadnosti tinejdţerima/mladim ljudima, polu, nivouobrazovanja, i urbanoj/ruralnoj sredini.

Bezbednost i zdravlje na radu – broj profesionalnih oboljenja,smrtnih slučajeva čiji je uzrok vezan za radno mesto, nesreća sa

8 Nedovoljna uposlenost predstavlja

odraz nedovoljne iskorišćenostiradne snage i tumači se veomaširoko k ako bi se obuhvatila svaka

vrsta zaposlenja koja je

«nezadovoljavajuća» (na način nakoji to shvataju radnici) u smislu

nedovoljnog broja sati provedenih

na radnom mestu (nedovoljna

uposlenost u vremenskom smislu),nedovoljna naknada (nedovoljna

uposlenost u smislu primanja) ilinedovoljna iskorišćenost nečijihsposobnosti (nedovoljna uposlenostu pogledu sposobnosti). Do danas,

nedovoljna uposlenost u

vremenskom smislu jeste jedinakomponenta nedovoljne uposlenosti

o kojoj je postignuta saglasnost i

koja je adekvatno definisana za potrebe merenja u okviru

meĎunarodne zajednice statističaraza radna pitanja. Videti Rezoluciji u

vezi sa merenjem nedovoljne

uposlenosti i situacija neadekvatnog

zaposlenja, usvojenu na 16.MeĎunarodnoj konferenciji

statističara za radna pitanja.

Ţeneva, 1998. g. nawww.ilo.org/public/english/bureau/

stat/download/res/underemp.pdf.




fatalnim ili bez fatalnog ishoda, broj nesreća koje prouzrokujutri ili više dana odsustva – po sektoru i polu (ukoliko jemoguće).

Dečji rad – broj mladih ljudi uzrasta od 15-17 godinaangaţovanih u najgorim oblicima dečjeg rada

9 prema polu i

sektoru.

1.3. Pregled postojećih politika i programa kojiutiču na zapošljavanje mladih

Pregled postojećih politika i programa za promociju zapošljavanjamladih je ključni korak za zemlje koje su opredeljene za razvoj iimplementaciju NAP-a. Ne odvajajući se od analize širegmakroekonomskog okvira i njegovog dejstva na zapošljavanje koje je

predmet razmatranja u Odeljku 1.1., u ovom odeljku će se razmatrati,izmeĎu ostalog, politike i programi koji utiču na zapošljavanje mladih.Ova analiza bi mogla da se rukovidi sledećim skupom pitanja:

Sveukupni politički okvir

Uputstva za pregled političkog okvira

SVRHA:

Identifikacija načina na koji nezaposlenost mladih nalazi odraz u ekonomskoj i socijalnojpolitici

ZADACI: Identifikujte i analizirajte odredbe relevantne za zapošljavanje mladih sadrţane u

nacionalnim planovima i strategijama razvoja10;

Identifikujte i analizirajte odredbe u vezi sa zapošljavanjem mladih koje su sadrţaneu sektorskoj politici;

Ukoliko u vašoj zemlji postoji politika razvoja mladih, obezbedite informacije oodredbama relevantnim za zapošljavanje mladih;

Opišite način na koji postojeće socijalne politike utiču na zapošljavanje mladih;

Procenite stepen u kome su ove politike doprinele unapreĎenju perspektiva zazapošljavanje mladih;

Iznesite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih koji suposledica revizije političkog okvira u vašoj zemlji.

Da li vaša zemlja ima nacionalni plan/strategiju razvoja? Ukolikoima, koje odredbe utiču na mlade, posebno na zapošljavanje mladih?

Ukoliko Vaša zemlja ima Strategiju za smanjenje siromaštva (SSS)i/ili je uključena u CCA/UNDAF (kao što je opisano u odeljku 1.1),koje odredbe utiču na mlade i, posebno, na zapošljavanje mladih?

Da li postojeće sektorske politike i mere u vezi sa tim (npr. poreskeinicijative, razvoj infrastrukture) sadrţe posebne odredbe koje seodnose na promociju zapošljavanja mladih? Ukoliko sadrţe, molimoda ih opišete.

Da li vaša zemlja ima politiku razvoja mladih? Ukoliko ima, kojeodredbe se odnose na zapošljavanje mladih?

9 Videti Konvenciju o najgorim

oblicima rada dece (Br. 182), 1999.

g.

10 Ukoliko planovi i/ili strategije ne

sadrţe specifične odredbe omladima i zapošljavanju mladih,analiza, čak i u tom slučaju, trebada istakne način na koji planovi istrategije o kojima je reč utiču nazapošljavanje mladih.




Da li postojeće socijalne politike (npr. zdravstvena, stambena)uzimaju u obzir zapošljavanje mladih? Ukoliko je odgovor potvrdan,molimo da ih opišete.

Zapošljavanje i trţište rada

Uputstva u vezi sa pregledom strategija zapošljavanja i informacija u vezi satržištem rada

SVRHA:

Identifikovanje stepena u kome se razmatra zapošljavanje mladih kroz strategijezapošljavanja i informacije u vezi sa trţištem rada

ZADACI:

Ukoliko vaša zemlja ima strategiju zapošljavanja, identifikujte i analizirajte njeneglavne komponente koje se odnose na zapošljavanje mladih i ciljne grupe kojimatreba izaći u susret;

Procenite stepen u kome ova strategija unapreĎuje izglede za zapošljavanje mladih;

Opišite dobre i loše strane informacionog sistema trţišta rada i ocenite njegovurelevantnost za zapošljavanje mladih;

Iznesite kratak prikaz glavnih problema koji proističu iz analize strategijazapošljavanja i informacija u vezi sa trţištem rada u vašoj zemlji.

Da li vaša zemlja ima strategiju zapošljavanja? Ukoliko ima, koje sunjene glavne komponente koje se bave zapošljavanjem mladih?

Na koji način se prikupljaju informacije u vezi sa trţištem rada(ITR) i kako je organizovan sistem (npr. anketiranjem domaćinstavai ustanova, prema popisu stanovništva, administrativnimevidencijama)? Da li ITR uključuju specifične pokazateljezapošljavanja mladih? Da li vaša zemlja preduzima istaţivanja radnesnage? Da li se ovo istraţivanje redovno sprovodi?

Obrazovanje i obuka:

Uputstva u vezi sa pregledom obrazovanja i obuke

SVRHA:

Obuhvatanje i analiza glavnih obeleţja politike i sistema obrazovanja i obuke i njihovuticaj na rezultate zapošljavanja

ZADACI:

Analizirajte glavne elemente politike i sistema obrazovanja, uključujućisrednjoškolsko i tercijarno obrazovanje;

Analizirajte glavne odlike stručnog obrazovanja i obuke i njihov značaj u pogledu

zahteva trţišta rada; Analizirajte glavne mere koje se tiču obuke mladih nezaposlenih lica koju

organizuje trţište rada i obuke za mlade radnike koju organizuju preduzeća;




Identifikujte i analizirajte mere za povećanje mogućnosti za zapošljavanjeugroţenih mladih ljudi i navedite njihovo područje i evoluciju tokom vremena;

Ocenite ulogu i učešće socijalnih partnera u gore navedenim inicijativama;

Iznesite saţeti prikaz glavnih problema u vezi sa zapošljavanjem mladih kojiproističu iz analize sistema obrazovanja i obuke u vašoj zemlji.

Obezbedite prikaz glavnih obeleţja politike i sistema obrazovanja(npr. broj godina za svaki nivo obrazovanja, različiti obrazovni putevi).

11

Pretškolsko obrazovanje: Koje mere su dostupne za unapreĎenje pristupa dece pretškolskom obrazovanju u ruralnoj i urbanoj sredini?

Osnovno obrazovanje: Koji su glavni elementi politike i sistemaobrazovanja? Koje mere preduzima Vlada za unapreĎenjeuniverzalnog pristupa osnovnom obrazovanju? Da li postoje bilokakve posebne incijative usmerene na smanjenje broja mladih koji

su prekinuli školovanje (posebno kada su u pitanju devojke i mladeţene) i prevazilaţenje nejednakog pristupa osnovnom obrazovanju?Koje mere postoje za saniranje propusta u osnovnom obrazovanju,uključujući mlade koji su prekinuli školovanje? Na koji način se uškolama obezbeĎuje savetovanje u vezi sa daljim školovanjem predkraj osnovnog obrazovanja?

Više obrazovanje: Koja su glavna obeleţja srednjoškolskog itercijarnog obrazovanja? Na koji način politike višeg obrazovanjavode računa o projekcijama trţišta rada? U kojoj meri je sistemvišeg obrazovanja u skladu sa mogućnostima za zapošljavanje kojesu dostupne mladima nakon završetka studija i sticanja diplome?

Početno stručno obrazovanje i obuka: Koji su glavni elementi politike i sistema stručnog obrazovanja i obuke (SOO)? Koje sumere za unapreĎenje pristupa mladih u početnoj obuci? U kojoj meri programi obuke obezbeĎuju radno iskustvo (npr. period obuke u preduzećima, ugovori o obuci za rad, staţiranje, pripravništvo,učenje uz rad)? Koji mehanizmi postoje za unapreĎenje saradnjeizmeĎu SOO institucija i preduzeća? Kolika je relevantnost stečenestručnosti u odnosu na zahteve trţišta rada?12

Na koji način susluţbe za savetovanje u vezi sa zapošljavanjem uključene uobezbeĎenje obuke?

Permanentno učenje: Koje su mere Vlade za obuku nezaposlenihmladih lica radi prekvalifikacije? Koje mere postoje za podsticanje

preduzeća za obuku mladih radnika i unapreĎenje njihovih uslovarada?

Finansiranje obrazovanja i obuke: Koliko se javne investicije trošena obrazovanje i obuku mereno u procentima BDP? Kakav je trend prisutan tokom poslednjih 10 godina? Koji su mehanizmifinansiranja SOO i permanentnog učenja, glavni finansijeri i koliki je odgovarajući udeo u finansiranju?

Ravnopravnost i pristup: Koje su odredbe za unapreĎenjeravnopr avnog pristupa ţena i muškaraca (i u ruralnim, i u urbanimoblastima) obrazovanju i politici i programima SOO? Koje posebne

mere su usvojene za izbegavanje rodnog stereotipa u obrazovanju iobuci? Koje mere su predviĎene za specifične grupe ugroţenih

11 Videti Aneks 4 za opis različitihnivoa obrazovanja u skladu sa

meĎunarodnom klasifikacijom

standarda obrazovanja UNESCO-aiz 1997. g. (ISCED 1997).

12 Pribavite informacije o eksternojefikasnosti obuke, tj. procentu

polaznika obuke koji su našlizaposlenje na radnim mestima zakoja su obučavani.




mladih ljudi (npr. mladih sa niskim nivoom pismenosti)? U kojojmeri ove politike i programi priznaju i rešavaju problemdiskriminacije u zapošljavanju i zanimanjima? Da li su ove meresačinjene ad-hoc ili kao podrška dugoročnim opredeljenjima?

Socijalni dijalog: Na koji su način organizacije poslodavaca i

radnika uključene u formulisanje i implementaciju politika i programa VET?

Razvoj preduzeća:

Uputstva za pregled politike i programa razvoja preduzeća

SVRHA:

Procena kapaciteta sektora preduzeća za otvaranje radnih mesta za mlade

ZADACI:

Sačinite ukratko analizu načina na koji politike, koje se odnose na poslovno

okruţenje i unapreĎenje preduzeća, utiču na zapošljavanje mladih; Procenite dobre i loše strane postojećih politika i programa za unapreĎenje

preduzetništva i samozapošljavanja mladih;

Analizirajte način na koji mere preduzete radi olakšanja registracije mikro i malihpreduzeća u neformalnoj ekonomiji utiču na zapošljavanje mladih;

Analizirajte mere za unapreĎenje zapošljavanja i samozapošljavanja za mlade ljude- pripadnike ugroţenih grupa, i navedite njihovo područje i evoluciju tokomvremena;

Procenite ulogu i učešće socijalnih partnera u gore navedenim inicijativama;

Iznesite saţeti prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih kojiproističu iz analize politike i programa razvoja preduzeća u vašoj zemlji.

Poslovno okruženje i razvoj preduzeća: Koja su glavna obeleţja politike koja utiču na poslovno okruţenje? Koje su mere za promociju razvoja mikro, malih i sr ednjih preduzeća, uključujućizadruge? Koje su mere za olakšanje registacije preduzeća uneformalnoj ekonomiji? Opišite na koji načih ove politike utiču na perspektive zapošljavanja mladih ţena i muškaraca.

Samozapošljavanje i preduzetništvo mladih: Koje su politike i programi za promociju preduzetništva mladih (samozapošljavanje igrupno preduzetništvo)? Ko su glavni akteri uključeni uimplementaciju ovih programa (npr. drţavne agencije, organizacije poslodavaca, privatni sektor, nevladine organizacije)? Koji

podsticaji i usluge podrške (npr. finansijske i nefinansijske usluge)su dostupni mladim preduzetnicima? Na koji način politika i mereutiču na odluke mladih ljudi za angaţovanje u preduzetništvu isamozapošljavanje? Na koji način ove politike i mere utiču nakvalitet zapošljavanja mladih ljudi?

Ravnopravnost i pristup: Na koji način mere za razvoj preduzeća i preduzetništva doprinose unapreĎenju pristupa i ravnopravnostimladih na trţištu rada, posebno kada je reč o mladim ţenama? Kojesu mere za unapreĎenje pristupa zapošljavanju u privatnom sektoruza mlade iz ugroţenih grupa? Da li su ove mere sačinjene ad-hod ilikao podrška dugoročnim opredeljenjima (evolucija tokom

vremena)?




Socijalni dijalog: Na koji su način organizacije poslodavaca iradnika uključene u formulisanje i implementaciju politike i programa razvoja preduzeća koji promovišu zapošljavanje mladih?

Radno zakonodavstvo i politika i program trţišta rada

Uputstva za pregled politika i programa tržišta rada (1)

SVRHA:

Analiza načina na koji radno zakonodavstvo i politika zarada utiču na zapošljavanjemladih

ZADACI:

Opišite način na koji zakon o radu i propisi, uključujući one o regrutovanju i otpuštanju, utiču na zapošljavanje mladih;

Opišite način na koji politika zarada utiče na zapošljavanje mladih;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema od značaja za zapošljavanje mladih, koji

proističu iz analize radnog zakonodavstva i politike zarada u vašoj zemlji.

Radno zakonodavstvo: Koji su mehanizmi na snazi za obezbeĎenjesprovoĎenja glavnih standarda rada?

13 Koji je minimalni uzrast za

rad utvr Ďen zakonom? Koji zakoni o radu predviĎaju specifičnuzaštitu mladih radnika uzrasta od 15 do 17 godina? Koje mere se preduzimaju da bi se obezbedilo da uslovi rada mladih ljudi budu uskladu sa nacionalnim zakonodavstvom? Koje mere se preduzimajuda bi se obezbedilo da uslovi rada mladih ljudi budu u skladu sanacionalnim zakonodavstvom? Na koji način propisi o angaţovanju

i otpuštanju utiču na zapošljavanje mladih, uključujući zakone kojiza cilj imaju smanjenje troškova ili prava/socijalne beneficije zamlade radnike? Koja pravila regulišu privremeno zapošljavanje i nakoji način utiču na zapošljavanje mladih? Koji su propisi zaunapreĎenje neformalnih radika u formalno zapošljavanje? Na kojinačin ove mere utiču na mlade radnike?

Politika zarada: Da li u vašoj zemlji postoji minimalna zarada? Dali postoji zarada za mlade? Na koji način politika zarada utiče namlade radnike u različitim sektorima? Da li mlade ţene i muškarci imaju jednaku naknadu kada rade na sličnom poslu ili suštinskisličnom poslu14? Molimo da ovo opišete.

Inicijative u vezi sa regrutovanjem: Koje Vladine inicijative (npr. poreske olakšice ili beneficije u oblasti socijalne sigurnosti zanovozaposlene) podstiču zapošljavanje mladih smanjenjem troškovaradne snage? Na koji način te mere unapreĎuju otvaranje stabilnihradnih mesta za mlade?

Aktivne mere tržišta rada 15

Spisak MeĎunarodnih standarda

rada releventnih za rad i mlade

izloţen je u Aneksu 10 ovihuputstava, radi lakšeg snalaţenja.




Uputstva u vezi sa pregledom politike i programa tržišta rada (2)

SVRHA:Analiza načina na koji aktivne mere tržišta rada utiču na zapošljavanje mladih

ZADACI:

Identifikujte i analizirajte glavne elemente i odredite redosled APPTR i njihov značajza zapošljavanje mladih;

Sačinite reviziju ciljanih mehanizama ovih mera, naročito s obzirom na mlade;

Analizirajte institucionalni okvir za planiranje, praćenje i procenu APPTR;

Identifikujte i rezimirajte glavne karakteristike sistema praćenja i vrednovanja ovihmera;

Sačinite ukratko analizu prednosti i slabosti APPTR i njihovog dej stva nazapošljavanje mladih;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih kojiproističu iz analize aktivnih mera trţišta rada u vašoj zemlji.

Koji su glavni elementi aktivnih politika i programa trţišta rada(APPTR) u zemlji (npr. obuka na trţištu rada; vodič za karijeru,

pomoć u traţenju zaposlenja i programi zapošljavanja; informacije uvezi sa trţištem rada; javni radovi i usluge zasnovani na zajednici;subvencije za zapošljavanje i ostali programi zapošljavanja; pr eduzetnički programi)? Koji je redosled u ponudi ovih elemenataučesnicima?

Da li postoje specifične APPTR za mlade ili su ove potonje podesneza više grupa korisnika)? Da li ove mere za ciljnu grupu imajumlade samo na osnovu njihovih godina ţivota, ili u obzir uzimajunjihove specifine potrebe i osetljivost (npr. nizak obrazovni nivo iniska stručnost, socijalno-ekonomska pozadina, etnička pripadnost,mladi koji pripadaju rizičnim grupama)? Da li su APPTR osetljive u

pogledu rodnog pitanja? Na koji način mladi imaju korist od APPTR (npr. broj učesnika

prema polu i grupi; broj mladih koji su prekinuli školovanje;troškovi mera u vezi sa mladima izraţeni kao procenat od BDP)? Zakoje grupe mladih se čini da imaju najviše koristi? Da li mlade ţenei mušk arci poĎednako učestvuju u APPTR?

Koji mehanizmi postoje za praćenje ovih programa (npr. prikupljanje podataka)? Da li je sačinjena ikakva procena dejstvaaktivnih programa trţišta rada? Kakvo je dejstvo, u smisluzapošljavanja i zarada mladih (navedite detalje u vezi sa rezultatimatrţišta rada kada je reč različitim grupama učesnika)? Koji programi

ili elementi bolje funkcionišu (i za koju grupu mladih) u smisluekonomske efikasnosti? Koje poremećaje, ako ih ima, stvarajuAPPTR

16?

Pasivne mere tržišta r ada17

Uputstva u vezi sa pregledom politike i programa tržišta rada (3)

14 Konvencija o jednakoj naknadi

(br. 100) i Preporuka (br. 90), obe

usvojene 1951. g, odnose se posebno na ukidanje diskriminacije

izmeĎu muškaraca i ţena radnika usmislu naknade: one pozivaju na jednaku platu za muškarce i ţene zarad iste vrednosti.

15 Aktivne politike i programi

trţišta rada (APPTR) predviĎajuzamenu za primanja i integraciju natrţište rada za lica koja traţezaposlenje (obično nezaposlenalica, ali isto tako i nedovoljnouposlena lica ili zaposleni pojedinci

koji traţe bolji posao). Običnoobuhvataju zapošljavanje i uslugeobuke (pomoć u traţenjuzaposlenja, usklaĎivanje zahteva za

zaposlenjem i slobodnih radnihmesta, informacije o trţištu rada;obuku i obuku radi

prekvalifikacije); i mere u vezi saotvaranjem radnih mesta (npr. javni

radovi, usluge u vezi sa zajednicom,

osnivanje preduzeća,samozapošljavanje i subvencije zazapošljavanje za odreĎene

populacione grupe).

16 Ovi poremećaji mogu da buduidentifikovani u smislu gubitka poosnovu mrtvog tereta (odnosno isti

rezultat bi bio postignut bez

programa), efekta supstitucije(subvencionisani učesnik moţe dazameni onoga ko ne učestvuje), promena mesta (rezultatsu bvencionisanih aktivnosti moţeda preuzme mesto onih koje nisu

subvencionisane) i udaljavanje (kao

pomoć onima kojima je već bolje dase povuku).




SVRHA:

Procena stepena u kome mladi imaju korist od nezaposlenosti i mera socijalne pomoći

ZADACI:

Navedite prikladnost kriterijuma i pokrivenost mladih ljudi beneficijama zanezaposlene i socijalnom pomoći;

Analizirajte institucionalni okvir za izradu, praćenje i procenu ovih mera;

Procenite prednosti i nedostatke ova dva skupa mera; Sačinite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih koji

proističu iz analize pasivnih mera trţišta rada u vašoj zemlji.

Koji su kriterijumi prikladnosti beneficija po osnovu nezaposlenostiza mlade, i socijalne pomoći za mlade? Da li su beneficije zanezaposlene za mlade manje od onih predivĎenih za odraslu populaciju?

Koji je realni nivo, pokriće i trajanje beneficija po osnovunezaposlenosti i socijalnih beneficija za mlade (npr. prosečan nivo beneficija po osnovu nezaposlenosti – kao procenat prosečne zarade – i socijalnih beneficija; procenat realnih u odnosu na potencijalne

korisnike; troškovi pasivnih politika trţišta rada kao procenat BDP)?

U kojoj meri postojeće beneficije po osnovu nezaposlenosti i beneficije na ime socijalne pomoći podstiču ili destimulišu mlade dazasnuju novi radni odnos? Na koji način su ove beneficije povezanesa aktivnim merama trţišta rada?

Uputstva za pregled politika i programa tržišta rada (4)

SVRHA:

Procena stepena u kome pitanja jednakosti nalaze svoj odraz u politikama i programimatrţišta rada i stepena u kome su socijalni partneri uključeni u njihovo formulisanje iimplementaciju.

ZADACI:

Analizirajte način na koji sve gore navedene politike i programi doprinoseunapreĎenju pristupa i jednakosti na trţištu rada mladih;

Procenite ulogu socijalnih partnera u formulisanju i implementaciji, kao i u praćenju ivrednovanju gore navedenih politika i programa;

Procenite područje i evoluciju tokom vremena programa trţišta rada za mlade ljude;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema od značaja za zapošljavanje mladih, koji proističu iz analize politika i programa trţišta rada u vašoj zemlji.

Ravnopravnost i pristup: Na koji način sve gore navedene meredoprinose unapreĎenju pristupa i ravnopravnosti mladih na trţišturada, posebno s obzirom na rodnu jednakost? Koje su mere predviĎene za unapreĎenje pristupa zapošljavanju ugroţenih grupa?U kom stepenu su ove mere sačinjene ad-hoc, ili su sačinjene kao podrška dugoročnim opredeljenjima?

Socijalni dijalog : Na koji način su organizacije poslodavaca iradnika uključene u formulisanje, kao i u praćenje i procenu ovih politika i programa?

1.4. Institucionalni okvir i koordinacija u vezi sazapošljavanjem mladih

Ovaj odeljak obezbeĎuje uputstvo o načinu na koji se vrši revizijainstitucionalnog okvira i mehanizama koordinacije koji se odnose na politike i programe zapošljavanja mladih.

17 Pasivne mere trţišta rada su onekoje obezbeĎuju naknadu za prihod

tokom perioda nezaposlenosti ili

traţenja posla. Obično uključuju beneficije po osnovu nezaposlenosti

i odredbe u vezi sa prevremenim

odlaskom u penziju.




Uputstva za izradu plana institucionalnog okvira i mehanizma koordinacije

SVRHA:

Identifikovanje i analiza glavnih obeleţja institucionalnog okvira i mehanizaama zakoordinaciju u vezi sa zapošljavanjem mladih

ZADACI:

Analizirajte ulogu i odgovornosti drţvnih institucija uključenih u zapošljavanjemladih na nacionalnom i lokalnom nivou, uključujući mehanizme za koordinaciju, inavedite prednosti i slabosti;

Ocenite ulogu i funkcionisanje Javne sluţbe zapošljavanja u pogledu zapošljavanjamladih i naglasite prednosti i slabosti;

Procenite ulogu i učešće socijalnih partnera u planiranju, praćenju i proceni politikai programa zapošljavanja mladih;

Identifikujte način na koji su nevladine ogranizacije, posebno udruţenja mladih,uključeni u taj proces, i da li postoji odreĎena drţavna institucija koja podrţavanjihov rad i kanališe njihova razmatranja u drţavne odluke;

Izloţite kratak prikaz glavnih problema relevantnih za zapošljavanje mladih, kojiproizilaze iz analize institucionalnog okvira i koordinacionih mehanizama u vašojzemlji.

Glavne teme koje treba da budu razmotrene u ovoj revizijiobuhvaćene su sledećim pitanjima:

Koje inicijative su donete radi podrške koordinaciji politike u vezi sazapošljavanjem, a posebno zapošljavanjem mladih?18

Koje ministarstvo je nosilac i/ili koja agencija je odgovorna zazapošljavanje mladih? Koja druga ministarstva i/ili centralnedrţavne agencije se bave zapošljavanjem mladih? Kakav jekoordinacioni mehanizam ovih centralnih institucija? Ocenite prednosti i nedostatke.

Na koji način je Javna sluţba zapošljavanja uključena uzapošljavanje mladih? Koje usluge ona obezbeĎuju za mlade?Ocenite prednosti i nedostatke.

Koji su mehanizmi koordinacije izemĎu centralnih i lokalnihinstitucija koje se bave zapošljavanjem mladih? Na koji način se politike i programi u vezi sa zapošljavanjem mladih implementirajuna lokalnom nivou? Ocenite prednosti i nedostatke.

Kakvi su mehanizmi koordinacije izmeĎu javnih i privatnih agencija(uključujući privatne agencije za zapošljavanje) koji se bavezapošljavanjem mladih? Ocenite prednosti i nedostatke.

Kakvu ulogu igraju organizacije poslodavaca i radnika u upravljanjutrţištem rada za mlade? Da li one imaju odreĎene inicijative zaunapreĎenje zapošljavanja mladih (npr. organizovanje i zastupanjemladih preduzetnika i mladih radnika)? Da li se bave problemimamladih u svojim aktivnostima (npr. socijalni dijalog, kolektivno

ugovaranje)? Ocenite prednosti i nedostatke. Koja je uloga nacionalnih i meĎunarodnih nevladinih organizacija u

bavljenju inicijativama za zapošljavanje mladih?

Na koji način su mladi ljudi uključeni u pitanja zapošljavanjamladih?

Videti Konvenciju o politici

zapošljavanja (br. 122) i pratećuPreporuku (br. 122), 1964.




1.5. Razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjemmladih (bilateralna i multilateralna i IFIs)

Ovaj odeljak za cilj ima prikazivanje glavnih inicijativa za zapošljavanjemladih u zemlji, koje sponzorišu bilateralni donatori i/ili meĎunarodna

pomoć za razvoj.

Uputstva za razvoj saradnje u vezi sa zapošljavanjem mladih

SVRHA:

Planiranje krupnih bilateralnih i multilateralnih inicijativa u vezi sa zapošljavanjem mladih

ZADACI:

Identifikujte i ukratko opišite u kom se stepenu okviri za pomoć u razvoju, uključujućiPrograme zemalja u vezi sa pristojnim radom, odraţavaju na zapošljavanje mladih;

Identifikujte i ukratko opišite glavne aktuelne projekte i programe za zapošljavanjemladih koji su sponzorisani kroz meĎunarodnu pomoć;

Ukoliko je moguće, takoĎe identifikujte i opišite projekte i programe u vezi samladima sa kojima bi se moglo uspostaviti saradnja tokom implementacije NAP-a;

Rezimirajte pouke stečene iz prethodne bilateralne i multilateralne pomoći u vezi sazapošljavanjem mladih;

Sačinite kratak prikaz glavnih problema meĎunarodne saradnje u pogleduzapošljavanjam mladih u vašoj zemlji.

Sledeća pitanja mogu se korisiti za procenu postojećih inicijativa.

Da li je zapošljavanje mladih identifikovano kao prioritet uZajedničkoj proceni zemalja (CCA) Ujedinjenih nacija, i, prematome, i u Okviru za pomoć u razvoju Ujedinjenih Nacija (UNDAF)?Iznesite kratak opis.

Da li je zapošljavanje mladih prioritet Programa zemalja u vezi sa pristojnim radom i odgovarajućim planom rada?

Da li je zapošljavanje mladih prioritet drugih okvira za pomoć urazvoju (npr. Programi akcionih planova zemalja (CPAP), Strategija procene zemalja (CAS) Svetske banke)?

Koje inicijative za zapošljavanje mladih su sponzorisane krozmeĎunarodnu pomoć i ko su glavni donatori?

Koja sredstva su dostupna iz multilateralne i bilateralne pomoći zarazvoj?

Koji mehanizmi koordinacije su na snazi za implementaciju ovih

inicijativa?

Da li je obavljena bilo kakva procena ovih inicijativa, i, ukoliko jeste, kakvo je njihovo dejstvo na formiranje odrţivog zapošljavanjaza mlade? Kakva saznanja su stečena? Iznesite kratak opis.




2. Utvr đivanje prioritetnih politika

Na osnovu rezultata analize iz prethodnog odeljka, drugi odeljak NAP-atreba da bude fokusiran na identifikaciju glavnih problema u vezi sazapošljavanjem mladih i prioriteta u bavljenju ovim problemima nanivou zemlje, uključujući polazni osnov i opravdanje za ove prioriotete.

2.1 Identifikacija problema i analiza

Uputstva za identifikaciju problema i analizu

SVRHA:

Identifikacija problema koji treba da budu razmatrani u okviru NAP-a

ZADACI:

Uspostavite hijerarhiju problema identifikovanih u situacionoj analizi;

Napravite selekciju i opišite probleme kojima treba da se bavi NAP (kao i polazniprincip za njihovu selekciju);

Sačinite analizu uzročno-posledničnog odnosa identifikovanih problema.

Identifikacija glavnih problema zapošljavanja mladih i utvrĎivanjeuzročno- posledičnog odnosa izmeĎu ovih problema je od presudnog

značaja za nalaţenje načina i sredstava za bavljenje njima. U ovoj fazi procesa razvoja NAP-a, glavni problemi mogu da budu definisanizahvaljujući nalazima dobijenim situacionom analizom. Ova faza postavlja temelje za kreiranje političkih opcija i njihovog redosleda prioriteta za bavljenje odreĎenim problemom. Ona utvr Ďuje uzroke i posledice aktuelne situacije, kao i odnos izmeĎu njih (videti crteţe 2 i 3dole).

Mogući koraci koje treba slediti u identifikaciji i selekciji glavnih problema u pogledu zapošljavanja mladih kojima treba da se bavi NAPmogli bi da budu sledeći:

a. Spisak problema identifikovanih u svakom odeljku situacione

analizeSpisak treba da bude utvr Ďen vraćanjem na «probleme» i beleţenjemtih problema koji su identifikovani na kraju svakog odeljka

situacione analize.

b. Utvr đ ivanje hijerarhije problema i selekcija onih kojima NAP trebada se baviHijerarhija problema i izbor onih kojima NAP treba da se bavi trebada budu uraĎeni na osnovu prioriteta dogovorenih izmeĎu svihaktera koji su uključeni u izradu NAP-a. Broj problema koji treba da budu predmet razmatranja treba da bude realno ustanovljen,uzimajući u obzir nacionalne okolnosti, uključujući izvore koji su

dostupni.




c. Analiza uzroka i posledica odabranih problemaAnaliza treba da prati uzroke koji su doveli do svakog identifikovanog problema (pri čemu je ovaj potonji posledica) kao i vezu izmeĎu samihuzroka i njihovog krajnjeg efekta. Za razliku od koraka a) i b), analizaopisana kao korak c) treba da naĎe svoj odraz u dokumentu NAP. Crteţi2 i 3 ilustruju – na pojednostavljeni način – dva primera uzročno-

posledičnih odnosa. Slični dijagrami mogu da se koriste za analizuglavnih problema i njihovih uzročno- posledičnih odnosa kojima će se baviti NAP.

Crtež 2: Primer uzročno-posledičnog odnosa (problemsko stablo)velikog broja mladih žena u neformalnoj ekonomiji

POSLEDICA

Visok broj

Mlaih ženaU neformalnoj

Ekonomiji

Slab pristup

Obrazovanju i

Prevremeni

Preki školovanja

Prenost za Muškarce

pri Regrutovanju

Za mnoga radnaMesta u formalnoj

Ekonomiji

Socijane norme

koje sprečavaju

školovanje evojčica

Rana

trunoda

Diskriminacija pri

zapošljavanju I

izboru zanimanja

Nedostatakobuke za žene u

netradicionalnim

zanimanjima

UZROCI UZROCI

Crtež 3: g odnosa (problemsko stablo)visoke stope nezaposlenosti mladih

Primer uzročno-posledično

POSLEDICAVisoka stopa

nezaposlenosti

mladih

Obrazovanje i obuka

koji ne odgovorajupotrebama tržišta

rada

Manjak radnih mesta

za mlade ljude

Zastareli nastavni

planovi i programi

Nepostojanje

veza sasvetom rada

Povedanje

intenzivnihinvesticija

Mali i nedovoljno

razvijeni privatnisektor

UZROCI UZROCI




2.2 Stvaranje političkih opcija

Uputstva za kreiranje političkih opcija

SVRHA:

Identifikovanje političkih opcija za bavljenje odabranim problemima zapošljavanja mladihkojima treba da se bavi NAP

ZADACI:

Identifikovanje glavnih političkih oblasti za bavljenje odabranim problemimazapošljavanja mladih;

Utvr Ďivanje skupa kriterijuma prema kojima treba da budu razmatrane potencijanepolitičke opcije;

U okviru ovih političkih oblasti, identifikujte, odredite prioritet, i analizirajte političkeopcije na osnovu utvr Ďenih kriterijuma;

Iznesite kratak opis polaznog osnova i opravdanja za svaku od identifikovanihpolitičkih opcija.

Prioritet utvr Ďivanja politike treba da bude zasnovan na identifikaciji i proceni broja opcija koje omogućuju donosiocima odluka da odaberu poltike koje smatraju najdelotvornijim za bavljanje zapošljavanjemmladih. Poput drugih političkih oblasti, političke opcije u vezi sazapošljavanjem mladih su posledica intervencija u više politika (npr.makroekonomska, sektorska i socijalna politika; politika obrazovanja iobuke; politika razvoja preduzeća; i politike trţišta rada). Okvir 3obezbeĎuje kontrolni spisak oblasti politike koje treba razmotriti priizradi NAP-a.

Okvir 3: Kontrolni spisak glavnih oblasti politike relevantnih za zapošljavanjemladih

Ekonomska i socijalna politika zaunapređ enjeravnopravnog povećanja i širenja potražnje za radnomsnagom

Fiskalna politika, monetarna politika i devizni kurs

Trgovinska politika

Finansijska politika

Investiciona politika i infrastruktura

Sektorska politika (npr. poljoprivreda, industrija,usluge)

Socijalna politika (npr. zdravstvo, stambenapolitika)

EFIKASNOSTIR

AVNOPRAVNOST

Obrazovanje i obuka Pismenost i osnovno obrazovanje

Više obrazovanje

Početno stručno obrazovanje i obuka, uključujućiradno iskustvo

Radno mesto i doţivotno učenje

Razvoj preduzeća Omogućavanje formiranja poslovnog okruţenja

Razvoj mikro, malih i srednjih preduzeća,uključujući zadruge

Samozapošljavanje i preduzetnišvo mladih,uključujući mikro-kredite

Radno zakonodavstvoi politike i programitržišta rada (PPTR)

Radno zakonodavstvo

Politika zarada

Aktivne PPTR (npr. sluţbe zapošljavanja,informacije o trţištu rada, javni radovi, subvencijeza zapošljavanje)

Pasivne PPTR (npr. beneficije po osnovunezaposlenosti i beneficije na ime socijanepomoći)

Izvor: Adaptirano iz MOR: Strategije zapošljavanja za Programe zemalja za pristojno zaposlenje: koncepcije, pristupi isredstva za implementaciju Globalnog programa zapošljavanja, GB/295/ESP/11, Upravno telo, mart 2006.




Pitanja ravnopravnosti treba da proţimaju različite politike i da podrţavaju proces utvrĎivanja prioriteta politike radi promocijeefikasnosti i ravnopravnosti mladih na trţištu rada kroz pravednuraspodelu prihoda i jednake mogućnosti izmeĎu različitih grupa.Istovremeno, politički izbor ne treba da bude napravljen na račun grupakoje su osetljive u socijalnom i ekonomskom pogledu. Na primer,odluka o načinu raspodele javne potrošnje putem posebnih mera, kao iodluka o tome od koga se naplaćuje porez, odreĎuje stepen

ravnopravnosti fiskalne politike. Na sličan način, politički prioriteti zamlade radnike ne treba da imaju za posledicu potiskivanje drugihradnika.

Procena poţeljnih političkih opcija moţe da se izvršiizgradnjom alternativnih “scenarija” koji procenjuju moguće implikacije jednog sku pa politika u odnosu na drugi. Drugim rečima, svaki scenariotreba da predvidi dejstvo neke političke opcije i da ga uporedi sa drugim političkim opcijama. Političke opcije treba da budu skup realnih izbora.Stoga, za ovu “veţbu selekcije” treba da budu do bijene informacije naosnovu skupa prethodno utvr Ďenih kriterijuma. Kriterijumi poţeljnosti,finansijske dostupnosti i izvodljivosti treba da se koriste za odreĎivanje

mogućeg uspeha ili neuspeha svake opcije (videti Okvir 4). Dok su ovatri kriterijuma od poĎednakog značaja, za procenu troškova i budućurentabilnost politike (tj. finansijsku dostupnost) često se ispostavlja dasu najproblematičnije. Postoji niz tehnika za procenu finansijskedostupnosti političke opcije, kao što su računovodstveni modeli, analizaisplativosti, analiza rentabilnosti, analiza prednosti i nedostataka projekta, analiza ekonomske efikasnosti.

Okvir 4: Kriterijumi za utvr đivanje prioriteta političkih opcija

Poželjnost Odnosi se na verovatnoću da je neka politička opcija «prihvatljiva» za različite interesne grupe.Njenu procenu treba izvršiti kroz razmatranje pitanja kao što su:

Ko moţe da se oseća ugroţenim?

Ko bi trebalo da ima koristi?

Šta je to što bi tu opciju učinilo poţeljnom za sve aktere?

Finansijskadostupnost

Procenjuje potrošnju i očekivani prihod. S obzirom na široki delokrug i indirektno dejstvo nekihpolitičkih promena ili novih programa, moţe se desiti da nije moguće da se svi troškovi i beneficijeraščlane na faktore u analizi. Procena je od suštinskog značaja za identifikaciju najznačajnijihtroškova i beneficija. Troškovi i beneficije ne padaju na svakoga jednoobrazno. Analiza treba dapojasni ko će snositi troškove političke opcije, a ko će izvući korist. Izvor sredstava je suštinskainformacija. Pitan ja koja treba da budu razmotrena su sledeća:

Koliko će to da košta?

Ko će to da plati? Da li će korist da bude veća od troškova?

Izvodljivost Odnosi se na izvore koji su na raspolaganju za implementaciju opcije. Na to utiču dostupnostljudskih, finansijskih, tehničkih, organizacionih i administrativnih resursa. Na to se odnose sledećapitanja:

Da li je predloţena politička opcija izvodljiva iz tehničke, organizacione i administrativneperspektive?

Da li postoji bilo kakav dokaz da bi politički izbor doveo do postizanja očekivanih rezultata?

Koji je vremenski okvir potreban za implementaciju opcije?

Da li je kapacitet postojećeg osoblja adekvatan za implementaciju politike? Da li su im potrebniobuka i tehnička pomoć?

Da li će troškovi razvoja osoblja uticati na finansijsku dostupnost opcije?

Izvor: Adaptacija iz W.D. Haddad: Dinamika kreiranja politike u oblasti obrazovanja: Studije slučaja iz Burkine Faso, Jordana, Perua i Tajlanda , Svetska banka,

Vašington D.C., 1994. i Škola za javne usluge Kanade: Analiza politike u državi. Korak 3: Identifikacija opcija i procena.http://www.myschool-monecole.gc.ca/services/specialists/Analys/step3_e.html




Ova razmatranja treba da uzimaju u obzir nacionalni politički prostorkoji je na raspolaganju – odnosno, područje za domaće politike kojemoţe da bude dostupno drţavi u okviru postojećih opredeljenja iobaveza. U cilju identifikacije opcija koje mogu realno da buduimplementirane, od presudnog je značaja da se identifikuje ovaj prostorkoji odreĎuje granice za manevrisanje drţave. Na kreatorima politike jeda identifikuju – u okviru datog prostora – opcije koje imaju najvećeizglede da donesu veliku ekonomsku i socijalnu rentabilnost. Političkaodluka treba poĎednako da razmatra kapacitet Drţave za pridrţavanjeglavnih zahteva kojima se rukovode javne politike. Ovi zahtevi suukratko istaknuti u donjem Okviru.

U identifikovanju mešavine politika, takoĎe je bitno imati u vidu da ćeodreĎene intervencije verovatno imati dejstvo na zapošljavanje mladih ukraćem ili srednjem roku, dok će druge da pokaţu rezultate na duţi rok. Na primer, u nekim zemljama, reforma sistema obrazovanja moţe da sekotira kao vrhunski prioritet. Ukupno dejstvo ove preventivne mere nazapošljavanje mladih, meĎutim, moţe da se materijalizuje samo na duţirok. U drugim zemljama, olakšanje prelaska mladih u radni odnos moglo bi da se identifikuje kao glavni prioritet. Politika koja obezbeĎujeinicijative za preduzeća, koja angaţuju mlade ljude, mogla bi da pokaţedejstvo na zapošljavanje na kraći i srednji rok. U realnosti, ova dva tipamera se meĎusobno ne isključuju. Problem se kreće oko identifikovanjakombinacije preventivnih i sanacionih intervencija, koje mogu da imajurazličite troškove, dejstvo i vremenski raspon. Redosled ovih politika jetakoĎe vaţan. To vodi potrebi za identifikovanjem i rangiranjemrazličitih politika koje treba da budu implementirane na kraći, srednji iduţi rok.

Moţe se zaključiti da krajnja politička odluka treba da proističe iz procene različitih političkih opcija, zasnovane na nalazima dobijenim izgore pomenutih analiza. U većini slučajeva, realne politike nisu uvekkompatibilne sa raspoloţivim resursima, oprečnim zahtevima i postojećim institucionalnim okvirima. Ovo poslednje je posebnoznačajno radi otelovljenja politika u praksi. Problem se, stoga, sastoji utome da se iznaĎu politike koje su tehnički realne i dobro prilagoĎenenacionalnom kontekstu.

Okvir 5: Glavni zahtevi javnih politika

Stabilnost Sposobnost odrţanja politika tokom vremena krozrastuće promene koje se oslanjaju na dostignuća izasnivaju na konsenzusu.

Prilagodljivost Stepen u kome se politike prilagoĎavaju promenljivim

ekonomskim uslovima ili se menjaju ukoliko nefunkcionišu.

Koherentnost ikoordinacija

Stepen doslednosti izmeĎu politika koje su u pitanju ikoordinacija izmeĎu sektora koji su uključeni uplaniranje i implementaciju politike.

Kvalitet implementacijei sprovođ enje

Stepen u kome se politike efikasno implementiraju isprovode.

Obzir prema javnosti Stepen u kome politike unapreĎuju opšte blagostanje, ane interese pojedinaca, grupa ili odreĎenih geografskihoblasti.

Delotvornost Sposobnost Drţave da dodeli skromna sredstva zapolitike koje donose veliku rentabilnost.

Izvor: Zasnovano na Inter-američkoj razvojnoj banci, Politika različitih politika, Vašington DC, 2005.




3. Aktivnosti u vezi sa planiranjem

Treći odeljak NAP-a treba da bude posvećen planiranju aktivnosti.Tačnije, ovaj deo treba da identifikuje i razradi krajnji cilj, svrhuzapošljavanja mladih i očekivane rezultate NAP-a. TakoĎe treba daukaţe na neophodne resurse i institucionalne aranţmane za njegovuimplementaciju.

3.1 Krajnji cilj

Uputstvo za utvr đivanje krajnjeg cilja

SVRHA:

Identifikacija krajnjeg cilja NAP-a i njegovo povezivanje sa širim socio-ekonomskimokvirom

ZADACI:

Navedite krajnji cilj koji NAP nastoji da postigne u okviru doprinosa širim razvojnimciljevima vaše zemlje;

Poveţite navedeni cilj sa postojećim nacionalnim razvojinim okvirima i/ili politikomzapošljavanja.

Ovaj krajnji cilj treba da ukaţe na sveukupne ciljeve kojima NAP zazapošljavanje mladih nastoji da “da svoj doprinos” u okviru širihrazvojnih ciljeva zemlje. NAP treba iziričito da bude povezan sanacionalnim razvojnim planovima.19

Ukoliko zemlja ima Strategiju za smanjenje siromaštva (SSS), NAPtreba da bude povezan sa njom i da doprinese postizanju jednog ili višeciljeva koji su u njoj zacrtani i da, istovremeno, stavi teţište naza pošljavanje mladih na izričitiji način. Okvir 6 dole daje primer onogašto SSS obično sadrţi.

Ukoliko zemlja usvoji politiku zapošljavanja ili strategiju zapošljavanja,cilj NAP-a treba da bude usklaĎen sa ciljevima te politike. Primer cilja

politike zapošljavanja je prikazan u Konvenciji o politici zapošljavanja(br. 122), iz 1964. g, koja kao glavni cilj navodi “promociju punog, produktivnog i slobodno izabranog zaposlenja”. Ovaj cilj nalazi svojodraz u politikama i strategijama zapošljavanja mnogih zemalja koje su

ratifikovale Konvenciju 122.

19

U mnogim zemljama, Razvojniokviri Ujedinjenih nacija takoĎe

treba da se koriste kao izvor.




Okvir 6: Sadržaj SSS

Makroekonomska i strukturalna pitanja

Rast i zapošljavnaje

Ekonomski okvir

Fiskalna i monetarna politika

Trgovinska politika i trţišta

Privatizacija

Stanje siromaštva

Dijagnoza siromaštva u ruralnoj i urbanoj sredini Nejednakost, socijano blagostanje, etnička pripadnost, omladina, rodna pripadnost Poljoprivreda i zemljišna reforma

Proces konsultacija

(Ko, kako, gde i kada u širokom socijalnom dijalogu) Dosadašnji razvoj procesa Dalja opredejenja

Dobro upravljanje

(Ponekad tretirano kao zajednički problemi) Zakonska/ regulatorna/sudska reforma

Reforma civilne sluţbe

Reforma lokalne uprave/decentralizacija

Javno finansijsko upravljanje

Korupcija

Razvoj ljudskih resursa/sposobnosti

Zdravlje/ishrana

Obrazovanje

Ljudska prava

Socijalna zaštita/ socijalna uključenost/ osetljivost/bezbednosne mreţe

Trţište rada

Privatni sektor

Stvaranje okruţenja za poslovanje

Neformalna ekonomija

Zadruge

Krediti/bankarstvo

Informaciona i komunikaciona tehnologija Prirodni resursi za proizvodnju

Infrastruktura

Energija

Transport

Vodovod i kanalizacija

Komunalne usluge

Praćenje i analiza siromaštva

Institucionalni aranţmani za praćenje siromaštva

PRSP pokazatelji, ciljevi i MDGs

Jačanje statističkih sistema

Zajedinčki problemi

Pol

HIV/AIDS

Ţivotna sredina Strateška komunikacija u SSS

Razvoj zajednice

Politička matrica

Ciljevi, dosadašnji napredak, planirane aktivnosti Okviri troškova, finansiranja, budţetiranja i srednjoročne potrošnje

Specifične teme zemlje

Dečji rad

Migracija

Konflikti/bezbednost/spremnost za slučaj katastrofa

Trafiking ljudima

Bezbednost hrane

Izvor: MOR, Pristojan rad i strategije za smanjenje siromaštva (SSS) – Priručnik za osoblje i konsultante MOR-a,Ţeneva, 2005.




3.2 Ciljevi i ciljne grupe u vezi sa zapošljavanjemmladih

Uputstva o ciljevima i pratećim zadacima pri zapošljavanju mladih

SVRHA:

Utvr Ďivanje ciljeva koje NAP treba da postigne i pratećih zadataka koji treba da buduispunjeni.

ZADACI:

Identifikujte i utvrdite ciljeve koji realno mogu da se postignu u okviru vremenskogokvira NAP-a;

Ukoliko postoji politika ili strategija zapošljavanja: Uskladite specifične ciljeve NAP-a sa relevantnim ciljevima politike/strategije

zapošljavanja; ili Identifikujte specifične zadatke koji treba da budu izvršeni u pogledu mladih,

koji mogu da se poveţu sa ciljevima strategije zapošljavanja;

Identifijujte i utvrdite jedan ili više pratećih zadataka koji mogu da se izmere zasvaki od ciljeva;

Obezbedite da se rodno pitanje uzme u obzir pri utvr Ďivanju ciljeva, a posebno

pratećih zadataka.

Cilj treba da ukaţe na to šta NAP planira da postigne do kraja svojeimplementacije (dugoročno dejstvo). U većini slučajeva, ciljzapošljavanja mladih moţe da se postigne kombinacijom različitih politika. Iz tog razloga, broj ciljeva treba da bude ograničen, a izjave uvezi sa ciljevima treba da budu što jasnije i konciznije.

Svaki cilj treba da bude propraćen jednim ili više zadataka koje trebaostvariti i koji se mogu kvantitativno odrediti ili proveriti. Ovi pratećizadaci obezbeĎuju repere za praćenje napredovanja u pravcu postizanjaciljeva i procenu dejstva NAP-a. Oni pomaţu da se identifikuje šta treba

da bude ostvareno i do kada. Oni predstavjaju opredeljenje koje zemljatreba da ispuni. Pitanja ravnopravnosti uopšte, a naročito rodne jednakosti, treba da budu uzeta u obzir pri utvr Ďivanju ciljeva. To moţeda obuhvati klasifikovanje globalnih pratećih zadataka prema polu, gde je to moguće, i utvrĎivanje specifičnih pratećih zadataka bilo za mlademuškarce, bilo za mlade ţene.

Okvir 7 predstavlja primer cilja zapošljavanja mladih i dva pratećazadatka u vezi sa tim.

Okvir 7: Ciljevi i prateći zadaci u vezi sa zapošljavanjem mladih

Jedan od vidnih problema koji proističe iz situacione analize zemlje Sunca jeste taj, da sistem SOO (stručnog

obrazovanja i obuke) ne odgovara zahtevima trţišta rada. Kao posledica toga, kod mladih koji su polaznici obuke,posebno kod mladih ţena, prisutna je niska stopa zaposlenosti. Štaviše, mladi muškarci - a posebno mlade ţene -pripadnici etničkih manjina nailaze na dodatne probleme. Kod njih je stopa prekidanja školovanja i stopa zapošljavnajaniţa u odnosu na druge mlade ljude. Politička analiza je, stoga, identifikovala kao vrhunske probleme zapošljavanjamladih sveukupnu nisku relevantnost SOO sistema i visok nivo nezaposlenosti i obeshrabrenosti me Ďu mladimpripadnicima etničkih manjina. Nacionalni tehnički tim (NTT) se saglasio da “unapreĎenje pristupa i relevantnost SOOsistema” treba da bude prioritet politike NAP-a Sunca. Stoga je utvrdio sledeće ciljeve i prateće zadatke:

Cilj 1: UnapreĎenje pristupa i povećanje relevantnosti SOO sistema:

Prateći zadatak: Porast stope mladih polaznika obuke u stalnom radnom odnosu za 40 procenata, i mladih ţena za55 procenata u narednih pet godina.

Cilj 2: Sprečavanje socijalne isključenosti mladih ţena i muškaraca pripadnika etničkih manjina kroz unapreĎ enjenjihovih izgleda za zapošljavanje.

Prateći zadatak: Do Y godine, stopa zaposlenosti mladih pripadnika etničkih manjina biće uvećana za 10

procenata.




Ukoliko je zemlja usvojila politiku zapošljavanja, ciljevi NAP-a treba da budu usklaĎeni sa onima iz politike zapošljavanja. Ovaj pristup ćeomogućiti da dominantne tendencije zapošljavanja mladih (kaohorizontalni cilj) budu inkorporisane u različite komponente politikezapošljavanja. Tamo gde postoje dobro artikulisane politike i strategijezapošljavanja, NAP bi mogao da doprinese da zapošljavanje mladih bude horizontalni prioritet utvr Ďivanjem pratećih zadataka specifičnih zamlade (videti Okvir 8).

Okvir 8: Zapošljavanje mladih u Evropskoj strategiji zapošljavanja

Evropska strategija zapošljavanja koju je usvojila Evropska unija je integrisani pristup politici zapošljavanja sa teţištem na najširim ciljevima implementacije “politika zapošljavanja usmerenih na postizanje pune zaposlenosti, unapreĎenjekvaliteta i produktivnosti na radu, i jačanje socijalne i teritorijalne kohezije”. Zemlje se rukovode u utvrĎivanju zajedničkihciljeva artikulisanih oko tri oblasti (privlačenje i zadrţavanje više ljudi u radnom odnosu, povećanje ponude radne snage imodernizacija sistema socijalne zaštite; unapreĎenje prilagodljivosti radnika i preduzeća; i povećanje investicija u ljudskikapital kroz bolje obrazovanje i sposobnosti)20.

ObezbeĎen je skup mera radi pomoći zemljama u praćenju postignutog napretka. Četiri prateća zadatka su posebnorelevantna za mlade ljude. To su: (i) povećanje stope zaposlenosti na 70 procenata ukupno, od toga najmanje 60procenata za ţene, do 2010. g; (ii) svakoj nezaposlenoj mladoj osobi treba ponuditi novi početak u vidu obuke, obukeradi prekvalifikacije, radne prakse, radnog mesta ili neke druge mere zapošljavanja, pre nego što protekne šest meseciod momenta nezaposlenosti; (iii) 85 procenata 22-godišnjaka završiće više srednje obrazovanje do 2010. g.; i (iv)prosečna stopa mladih koji pre vremena napuste školu ne bi trebalo da bude veća od 10 procenata do 2010. g.

Izvor: Evropska komisija: Integralna uputstva za razvoj i zapošljavanje (2005-08), Luksemburg, 2005. g.

3.3 Glavni operativni rezultati i pokazatelji

Uputstva u vezi sa operativnim rezultatima i pokazateljima

SVRHA:

Identifikovanje rezultata koji će nastupiti do kraja NAP -a i utvr Ďivanje pokazatelja učinkaza njihovo merenje.

ZADACI:

Identifikujte i utvrdite rezultate koji će voditi opipljivim promenama u politici i/iliinstitucijama u vremenskom okviru NAP-a;

Pri utvr Ďivanju rezultata, iznesite ih kao realno ostvarljive ciljeve, ne kao aktivnostiili sredstva, i uvek dovodite u vezu svaki od njih sa ciljem zapošljavanja mladih;

Za svaki rezultat ustanovite jedan ili više SMART pokazatelja učinka, od kojih jebarem jedan kvantitativne prirode;

Obezbedite da se rodna pitanja uzmaju u obzir pri utvr Ďivanju rezultata ili

pokazatelja

Operativni rezultati treba da ukaţu na opipljive promene u politici i/iliinstitucijama koje se očekuju u okviru datog vremenskog okviraizloţenog u NAP-u (srednjoročno dejstvo). Stoga, rezultati treba da buduizraţeni u obliku realno ostvarljivih ciljeva, a ne aktivnosti koje treba da budu preduzete, ili sredstava koja treba da budu korišćena. Pridefinisanju izjave o rezultatima, treba imati na umu delokrug NAP-a,kao i resurse koji mogu da budu na raspolaganju . Ili, drugim rečima,očekivana promena mora da bude dovedena u ravnoteţu sa resursimakoji mogu da budu dostupni, i sa delokrugom NAP-a.

Rezultati su od instrumentalnog značaja za postizanje ciljeva, i kao takviuvek moraju da budu povezani sa nekim od njih. Skup rezultata koji se

20 Prva Evropska strategija

zapošljavanja je bila grupisana okočetiri stoţera (tj. zaposlenost, prilagodljivost, preduzetništvo i jednake mogućnosti). Sada jeevoluirala u gore navedene ključne prioritete radi podsticanja

integrisanog pristupa politicizapošljavanja. I pristup na osnovu«stoţera», i pristup na osnovu«ključnih političkih prioriteta»,koriste se za planiranje i razvojstrategija zapošljavanja.




pripisuju nekom odreĎenom cilju moţe da utiče na promene u okvirurazličitih politika i/ili institucija. Na primer, cilj podrazumeva poboljšanje uslove rada mladih radnika uzrasta od 15 do 17 godina naopasnim radnim mestima moţe da bude postignut kombinacijomrezultata koji utiču na radno zakonodavstvo, radnu administraciju i poslovno okruţenje. Ovi rezultati treba da obuhvate: revidiranu politikukoja se odnosi na opasne vrste radnih mesta koje mogu da nanesu štetuzdravlju ili razvoju mladih radnika ispod 18 godina starosti; unapreĎenekapacitete inspektorata za rad za sprovoĎenje radnog zakonodavstva radiukidanja dečjeg rada i zaštite mladih radnika; pojednostavljene procedure registracije preduzeća iz sektora visokog rizika kao pravnihlica.

Identifikacija rezultata je neophodan, ali ne i dovoljan uslov. Potrebno jeda za svaki identifikovani rezultat budu utvr Ďeni konkretni pokazatelji

osetljivi na rodno pitanje. Ovi pokazatelji su od suštinskog značaja zamerenje učinka i praćenje napredovanja tokom vremena. Oni treba da budu specifični, merljivi, dosežni, relevantni i vremenski obavezujući

(SMART).

Prikupljene informacije o ovim pokazateljima su korisne za upravljanjedonošenjem odluka koje drţi NAP na kursu u pravcu postizanjanjegovih ciljeva. Na osnovu praktičnog iskustvo, najmanje jedankvantititivni pokazatelj treba da bude pridodat svakom od rezultata.

Kvantitativni pokazatelji treba da se zasnivaju na jedinici analize ili proračuna, postojećim osnovnim podacima i reperima za poreĎenje (npr. brojevi, stope, koeficijenti).

Oslanjajući se na ranije pomenute primere, pokazatelji učinka mogli bida obuhvataju: tačan broj zakona koji treba da budu izmenjeni idopunjeni radi revizije politike o opasnim vrstama rada prema

preciznom vremenskom faktoru (to znači da se zakoni identifikuju preutvr Ďivanja pokazatelja); procenat porasta u skladu sa radnimzakonodavstvom zbog obilazaka inspekcije prema precizomvremenskom faktoru; smanjenje prema tačnom procentu brojaadministrativnih dokumenata neophodnih za registrovanje nekog preduzeća u sektorima visokog rizika prema preciznom vremenskomfaktoru.

U Okvir u 9 dat je primer rezultata zapošljavanja mladih i odnosnih pokazatelja u vezi sa primerima ciljeva i pratećih zadataka ilustrovanih ugornjem Okviru 7.

3.4 Resursi

Uputstva o resursima

SVRHA:

Planiranje resursa koji će biti potrebni za implementaciju NAP-a.

ZADACI:

Procenite potrebne (ljudske, materijalne i finansijske) resurse koji se traţe zaimplementaciju NAP-a i navedite relevantne nacionalne institucije koje obezbeĎujuove ulazne podatke;

Napravite klasifikaciju resursa prema rezultatu;

Identifikujte finansijske nedostatke i moguće spoljne izvore finansiranja;

Uključite klasifikaciju ulaznih podataka u NAP.




Kao što je prethodno već navedeno u ovom Priručniku (videti Drugi deo,Odeljak 2), ključno obeleţje javnih politika jeste sposobnost Drţave dadodeli skromne resurse za one inicijative koje imaju veliku rentabilnost.To je razlog zbog koga NAP treba da identifikuje ljudske, materijalne ifinansijske resurse koji se traţe za njihovu implementaciju. Ovi resursitreba da budu u skladu sa dometom NAP-a. Preciznije rečeno, za svakirezultat bi se mogla sačiniti razumna procena neophodnih resursa. Ovaveţba je ključna za krajnji uspeh NAP-a. Procene niţe od realnih moguda ometaju implementaciju NAP-a. Precenjivanje moţe da padne natestu efikasnosti.

S obzirom na finansijske ulazne podatke, nakon utvr Ďivanja ukupnihzahteva u pogledu resursa, biće moguća identifikacija stepena u komefinansiranje moţe da bude pokriveno iz nacionalnih budţetskihsredstava. U slučaju nestašice finansijskih sredstava, nacionalni organimogu ili da ili revidiranju redosled prioriteta u okviru NAP-a, ili darazmotre mobilizaciju finansiranja kroz bilateralnu i multilateralnusaradnju. Klasifikacija ulaznih podataka uz ukazivanje izvora

finansiranja treba da bude uključena u NAP.

Okvir 9: Rezultati i indikatori zapošljavanja mladih

Radi postizanja ciljeva i ispunjenja mera navedenih u NAP-u drţave Sunce, NTT je formulisao sledeće rezultate ipokazatelje učinka:

Rezultati i pokazatelji u vezi sa Ciljem 1unapređenje pristupa i povećanje relevantnosti SOO sistema:

CILJ 1.1.: SOO sistem je reformisan radi obezbeĎenje ravnopravnog pristupa stručnoj obuci za mlade ţene i muškarcePokazatelji:

Stopa zapošljavanja mladih ţena u SOO je jednaka stopi zapošljavanja mladih ljudi do Y godine Stopa mladih ţena sa diplomom iz SOO je povećana za 25 procenata do X godine Učešće mladih ţena u obuci u netradicionalnim strukama do Z godine iznosi 35 procenata

CILJ 1.2.: Revizija SOO politike radi fleksibilnog odgovora na zahteve trţišta rada, uključujući i obezbeĎenje radnogiskustvaPokazatelji: Do Z godine: 70 procenata SOO programa je izraĎeno na osnovu prognoza u pogledu trţišta rada i potreba koje su identifikovala

preduzeća 85 procenata SOO programa koji se realizuju je zasnovano na kompetentnosti 60 procenata SOO programa obuhvata kompomente radnog iskustva, uključujući i partnerstva izmeĎu javnog i

privatnog sektora

Rezultati i pokazatelji povezani sa Ciljem 2radi sprečavanja socijalne isključenosti mladih žena i ljudi pripadnika etničkih manjina kroz unapređ enje njihovih

perspektiva za zapošljavanje CILJ 2.1.: Povećanje broja mladih pripadnika etničkih manjina koji nalaze zaposlenje kroz aktivacione mere

Pokazatelji: Do Z godine: Stopa mladih pripadnika etničkih manjina koji imaju koristi od APPTR povećana za 40 procenata Stopa mladih pripadnika etničkih manjina, uključenih u mere socijalne zaštite, umanjena za 25 procenata

CILJ 2.2.: Povećan broj mladih radnika pripadnika etničkih manjina koji su prešli da rade u formalnoj ekonomiji Pokazatelji: Do Z godine Z: Nove podsticajne mere za posledicu imaju formalizaciju ugovora o radu za 25.000 mladih radnika pripadnika etničkih

manjina 40.000 mladih radnika regulisalo je radni odnos kao rezultat mera inspekcije rada 20.000 mladih radnika pripadnika etničkih manjina dobija pristojno zaposlenje kroz sprovoĎenje antidiskriminatorskih

politika




3.5 Implementacija i mehanizam koordinacije

Uputstva u vezi sa nacionalnim mehanizmom za koordinaciju

SVRHA:

Identifikacija i opis mehanizma za koordinaciju implementacije NAP-a.

ZADACI:

Identifikujte i opišite institucionalne mehanizme koji će biti uspostavljeni i/ilidodeljeni radi obezbeĎenja efikasne koordinacije implementacije NAP-a nanacionalnom i lokalnom nivou;

Opišite uloge i odgovornosti vodećih drţavnih institucija;

Navedite sastav, uloge i odgovornosti koordinacionog tela i, ukoliko je moguće,predviĎene tehničke radne grupe.

Kao što je prikazano u Okvir 3, niz politika koje utiču na rezultatezapošljavanja mladih povezuje različita drţavna ministarstva (npr. zatrgovinu, industriju, finansije, komercijalne poslove, obrazovanje iobuku, zapošljavanje, za omladinu). On uključuje centralne i lokalneinstitucije, uključujući organizacije poslodavaca i radnika, i agencije(npr. Javnu sluţbu zapošljavanja, privatne agencije za zapošljavanje,firme koje organizuju obrazovanje i obuku).

Radi obezbeĎenja koherentnosti tokom celokupnog periodaimplementacije NAP, od suštinskog je značaja da se uvedekoordinacioni mehanizam koji jasno identifikuje ulogu i odgovornosti

različitih uključenih strana. Ovaj mehanizam mogao bi da obuhvatisledeće:

A. Drţavnu instituciju nosica, kojoj je poverena kooridinacijaimplementacije NAP-a. Ta institucija bi postupala kao stalni

sekretarijat koordinacionog tela.B. Koordinaciono telo (npr. nadzorni odbor, savetodavni odbor) koji

uključuje sva resorna ministarstva uključena u implementaciju NAP-a, zajedno sa organizacijama poslodavaca i radnika.Ministarstva treba da budu identifikovana na osnovu prioritetnih politika i jednog ili više rezultata za koje će odogovornost preuzetirazličita ministarstva. Predstavnici civilnog društva, posebnogrupa mladih, takoĎe treba da budu deo ovog koordinacionog tela.Ovi potonji treba da imaju specifičan projektni zadatak i da sesastaju redovno, ili na zahtev. Koordinaciono telo moţe da osnujead hoc tehničke radne grupe za preuzimanje odreĎenih zadataka(npr. izrada nacrta zakona, razvoj strategija). Sastav ovih radnih

grupa zavisio bi od zadataka i traţene stručnosti.

Okvir 10 dole pruţa primer koordinacionog mehanizma uspostavljenogkroz MOR-ovu tehničku pomoć.

Implementacija NAP-a takoĎe treba da uključi koordinaciju izmeĎulokalnih institucija i aktera. Iskustvo iz mnogih inicijativa zazapošljavanje mladih pokazuje da devolucija zadataka na regionalne ilokalne organe olakšava ispunjenje lokalnih zahteva i donošenje odlukakoje su bliţe potrebama krajnjih korisnika. U tom kontekstu, moţe se predvideti koordinacioni aranţman na decentralizovanom nivou. Velika je verovatnoća da bi takav aranţman podsećao na onaj na centralnomnivou.




Okvir 10: Primer koordinacionog mehanizma za implementaciju Akcionog plana Kosova za zapošljavanje

mladih

Kabinet Premijera (KP) Kabinet Premijera će obezbediti sveukupnu koordinaciju implementacije

Akcionog plana za zapošljavanje mladih. KP će posebno: Da organizuje osnivanje MeĎuministarske komisije za zapošljavanje mladih,

čije će osoblje činiti uglavnom oni sluţbenici drţavnih organa koji su sačinili Akcioni plan. Ovi sluţbenici će obezbediti tehničku pomoć, savete i uputstvau svim aspektima vezanim za implementaciju Akcionog plana za svojaodgovarajuća Ministarstva kao i za KP. MeĎuministarska komisija ćepripremati periodične izveštaje o napredovanju i praćenju, i pomoći će upripremi izveštaja o proceni Akcionog plana;

Da olakša razmenu informacija i najboljih praksi izmeĎu centralnih i lokalnihdrţavnih agencija i izmeĎu Vlade i civilnog društva.

MeĎuministarska komisijaza zapošljavanje mladih(MKZM)

Nakon podrške Akcionog plana za zapošljavanje mladih, MKZM će:

Obezbediti stručne savete i pomoći ključnim Ministarstvima i KP uodreĎivanju odgovarajućih programa, zadataka i toku rada izmeĎu

ministarstava, lokalnih drţavniih institucija, agencija, organizacija civilnogdruštva i drugih institucija uključenih u implementaciju Akcionog plana;

Sačiniti i revidirati odgovarajuća uputstva koja mogu da pomognu ključnimMinistarstvima i lokalnim upravama u obavljanju njihovog rada na efikasannačin u oblasti zapošljavanja mladih;

Savetovati ključna miistarstva i institucije lokalne uprave o tehničkimpitanjima koja se odnose na implementaciju programa zapošljavanja mladih;

Obezbediti pomoć donatorima i koordinacionim jedinicama za tehničkupomoć u pitanjima u vezi sa programima i projektima zapošljavanja mladih;

Pratiti postizanje ciljeva i obezbeĎenje povratnih informacija za ključnaministarstva, lokalnu vladu i KP o korektivnim akcijama;

Obezbediti tehničku pomoć u daljim aktivnostima za UN i druge regionalnepreporuke u vezi sa mladima;

Pomoći u identifikaciji potreba istraţivanja u oblasti razvoja mladih i datidoprinos u istaţivačkim poduhvatima.

Izvor: Akcikoni plan Kosova za zapošljavanje mladih: Srednjoročni politički okvir 2007-2010., decembar 2006.

Okvir 11: Primarni kriterijumi vrednovanja

Kriterijumi vrednovanja Definicija

Relevantnost Stepen u kome su ciljevi akcionog plana opravdani u odnosu na potrebe, da li su bili ili idalje jesu relevantni i u skladu sa lokalnim i nacionalnim prioritetima;

Delotvornost Stepen u kome su ciljevi ostvareni; da li su intervencije i sredstva koja su korišćenaimala očekivano dejstvo; da li se moglo postići više korišćenjem različitih sredstava;

Efikasnost Da li su postignuti ciljevi po najniţoj mogućoj ceni i da li su mogli biti postignuti boljirezultati po istoj ceni;

Korist Da li su očekivani ili neočekivani rezultati zadovoljavajući sa stanovišta direktnih iindirektnih korisnika;

Održivost Stepen u kome su rezultati i dejstvo, uključujući institucionalne promene, postojanitokom vremena, i da li će i dalje biti tako u slučaju da izostane dalje finansiranje.




3.6. Praćenje i vrednovanje

Uputstva za praćenje i vrednovanje

SVRHA:Identifikujte i opišite sistem koji će biti uveden za praćenje i vrednovanje NAP-a.

ZADACI:

Opišite sistem i sredstva koji će se koristiti za praćenje NAP-a;

Navedite aktivnosti u vezi sa praćenjem koje će biti preduzete radi praćenjanapretka i postignutih rezultata u odnosu na utvr Ďene pokazatelje;

Opišite mehanizam koji će biti primenjen na procenu NAP-a;

Identifikujte aktere koji će biti uključeni u praćenje i vrednovanje;

Obezbedite da praćenje i vrednovanje budu osetljivi na rodno pitanje.

Sistemi praćenja i vrednovanja su sredstva upravljanja koja drţavneagencije mogu da koriste u cilju odgovornosti i transparentnosti, kao i za prikazivanje rezultata. Oni takoĎe mogu da pomognu u jačanjukohrentnosti izmeĎu politika, planova i projekata.

Praćenje unapreĎuje ukupno upravljanje NAP-om kroz obezbeĎenjeinformacija i povratnih reakcija za sve uključene strane. Preteţno sluţiza procenu napredovanja, u smislu tekućeg rada, i za korišćenjerasporeĎenih resursa. Ove informacije omogućavaju blagovremeno preduzimanje korektivnih mera radi obezbeĎenje doslednosti izmeĎu planiranja i implementacije. U tom pogledu, predlaţe se da se izvrši pr egled akcionih planova najmanje jednom godišnje i, po potrebi,revizija, u skladu sa potrebama za promenom. Kao što je većnapomenuto, pokazatelji učinka su od suštinskog značaja za adekvatno praćenje.

Vrednovanje omogućava verifikaciju sveukupnog uspeha ili neuspeha NAP-a. Usmereno je na merenje učinka ciljeva zapošljavanja mladih usmislu relevantnosti, efikasnosti, delotvornosit, koristi i odrţivosti (npr.dugoročno dejstvo). Okvir 11 dole ilustruje definiciju ovih primarnihkriterijuma vrednovanja, dok Aneks 7 pruţa primer vrednovanja problema i pitanja u vezi sa NAP-om. TakoĎe, vrednovanje je od koristiza izvlačenje pouka stečenih iz implementacije koji mogu da budu prečišćene i da sluţe kao polazište za budueće intervencije.

Ovaj odeljak NAP-a tre ba da sadrţi odredbe koje se odnose namodalitete praćenja i vrednovanja. On treba jasno da formuliše uloge iodgovornosti aktera uključenih u proces praćenja i vrednovanja. Na primer, ukoliko se neki meĎuinstitucionalni mehanizam osnuje za tu

svrhu, potre bno je da budu sačinjeni periodični izveštaji da bi se proverilo da li se implementacija NAP-a odvija u skladu sa predviĎenomdinamikom i da li mere postiţu planirane rezultate. Ovi izveštaji takoĎe

treba da identifikuju institucije i osoblje odgovorne za realizaciju NAP-a.




4. Identifikacija dokumenata koji trebada budu prilozi uz NAP

4.1 Model NAP-a

Model je korisno sredstvo za vizuelizaciju funkcionalnog odnosa izmeĎurazličitih elemenata Nacionalnog akcionog plana (ciljeva, pratećihzadataka, rezultata, pokazatelja, odgovornosti i ulaznih informacija). OntakoĎe obezbeĎuje pregled suštinskih informacija u formi tabele. Primermodela je izloţen u Aneksu 7 u III delu ovih Uputstava.

4.2 Radni plan NAP-a

NAP treba da sadrţi probni radni plan za usmeravanje njegoveimplementacije u vidu aneksa. Ovaj radni plan treba da obezbedi

informacije o rezultatima koji treba da budu dobijeni i aktivnostima kojetreba da budu preduzete radi dobijanja rezultata.

21 TakoĎe treba da ukaţe

na vremenski okvir implementacije aktivnosti i jedinicu odgovornu zarealizaciju.

Vaţno je imati na umu razliku izmeĎu planiranja i implementacije. Dok NAP, kao što je koncipirano u ovim Uputstvima, predstavlja sredstvo za planiranje, radni plan je zamišljen za olakšavanje implementacije Plana.Stoga su oba esencijalna i komplementarna sredstva za podrškuzemljama u promociji i implementaciji strategija za pristojan i produktivan rad za mlade ljude. Obrazac radnog plana je predloţen uAneksu 8.

4.3 Portfolio NAP projekata

S obzirom na spektar inicijativa koje mogu da proisteknu iz NAP-a iaktera koji mogu da budu uključeni u NAP, moguće je predvideti da seimplementacija takoĎe odvija kroz namenske projekte. Ovi projketi bi

sluţili za realizaciju jednog ili više rezultata, uključujući i putem podrške meĎunarodne pomoći za razvoj. Iz tog razloga, NAP bi mogaoda obuhvati portfolio kratkog prikaza projekta u vidu aneksa. Svakikratki prikaz trebalo bi da ukaţe na veze projekta sa NAP -om, kao i narezultate i budţetske zahteve. Ne treba da zauzima više od dve strane,

pošto se razvoj punovaţnog predloga projekta po pravilu dešava ukasnijoj fazi. U Aneksu 9 ovih Uputstava predloţen je obrazac kratkog prikaza projekta.

21 Rezultat su proizvodi koji su

posledica aktivnosti intervencija uvezi sa razvojem (npr. obučeniinspektori za rad, nove procedure

inspekcije rada koje se uvode ikoriste). One predstavljaju ishod

koji doprinosi postizanju krajnjeg

rezultata. Aktivnosti su mere preduzete radi ostvarenja krajnjeg

planiranog rezultata (npr. voĎenje

tribina za izgradnju kapaciteta zainspektore za rad, razvoj materijala

za obuku, revizija postojećihinspekcijskih procedura, procena

njihove relevantnosti, izrada nacrta

novih procedura).




4.4 Međunarodni standardi rada i nacionalnozakonodavstvo relevantno za pitanja rada imladih

MeĎunarodni standardi rada nude repere pravednosti za upravljanje

trţištem rada za mlade. Oni obezbeĎuju uputsto za zemlje o širokomspektru politika i mera u vezi sa pravima na radu, zapošljavanjem,socijalnom zaštitom i socijalnim dijalogom. U tu svrhu, onimeĎunarodni standardi rada koji su relevantni za zapošljavanje mladihobezbeĎeni su u Aneksu 10 ovih Uputstava. Spisak Konvencija koje jezemlja ratifikovala, kao i relevantnih nacionalnih zakonodavstava kojase primenjuju na odredbe ove Konvencije, treba da bude u dodatku NAP-a.




TREĆI DEO Komplet obrazaca imodela za NAP




Aneks 1:Predlog kratkog prikaza i sadržine NAP-a

NAP nije zamišljen kao analitički dokument, već pre kao operativnidokument za utvr Ďivanje direktiva i usmeravanje budućih aktivnosit uvezi sa zapošljavanjem mladih u zemlji. Predloţena struktura NAP-atreba da se koristi kao zajednički okvir. Moguće je primeniti izvesnufleksibilnost u zavisnosti od nacionalnih okolnosti, a posebno uslučajevima kada informaije u zemlji nisu u potpnosti dostupne.

Glavni odeljci Pododeljci

I. Situaciona analiza Pregled makroekonomskog i socijalnog konteksta

Analiza mladih na trţištu rada

Revizija postojećih politika i porgrama koji utiču nazapošljavanje mladih

Institucionalni okvir i koordinacija zapošljavanja mladih

Razvoj saradnje u vezi sa zapoš ljavanjem mladih(bilateralna i multilateralna i IFIs)

II. Glavni prioritetipolitike

Problem identifikacije i analize

Prioriteti politike

III. Planiranjeaktivnosti

Krajnji cilj

Ciljevi i prateći zadaci u vezi sa zapošljavanjem mladih

Glavni operativni rezultati i pokazatelji

Resursi

Implementacija i mehanizam koordinacije

Praćenje i vrednovanje

Aneksi

I NAP model

II NAP plan rada

III NAP kratak prikaz projekta

IV Spisak MeĎunarodnih standarda rada i nacionalnog zakonodavstva relevantnogza pitanja rada i mladih ljudi




Aneks 2:Pokazatelji za ilustrovanje opšte situacijena tržištu rada

Ovaj aneks prikazuje glavne pokazatelje trţišta rada. On predstavljasveobuhvatni spisak poţeljnih pokazatelja koji treba da omogućesveobuhvatnu sliku situacije na trţištu rada u zemlji. Spisak je zamišljenkao sredstvo koje obezbeĎuje uputstva zemljama u identifikacijidostupnih informacija.22 Ove informacije se obično obezbeĎuju anketomradne snage (LFS), ili, kao alternativa, na osnovu administrativnih

podataka Ministarstva za rad i/ili sluţbi za zapošljavanje.23

Demografske tendencije prema glavnim starosnim grupama [podela prema polu na decu (0-14), omladinu (15-24), odrasle (25-64) i staralica (65+)] i projekcije.

Učešće radne snage, ekonomski aktivno stanovništvo (zbir ukupnozaposlenih i ukupno nezaposlenih) – kao broj, i kao procenat udela uradno aktivnoj populaciji (stopa učešća u radnoj snazi), uz podelu prema polu, uzrastu (15-24 i 25+), nivou obrazovanja, pripadnostiurbanoj/ruralnoj sredini.

Stopa zaposlenosti, odnos izmeĎu broja zaposlenog stanovništa i

stanovništva u radno aktivnom dobu, uz podelu prema polu, uzrastu(15-24 i 25+), nivou obrazovanja i pripadnosti urbanoj/ruralnojsredini.

Zapošljavanje prema sektoru i statusu – zaposlena lica detaljno podeljena prema privrednom sektoru (npr. poljoprivreda, rudarstvo, proizvodnja, trgovina, hotelijerstvo i turizam, itd.) i zaposlena lica prema statusu zaposlenja (radni odnos, samozaposleni – sa i bezradnika – i neplaćeni porodični rad), uz podelu prema polu, godinamaţivota (15-24 i 25+), i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.

Zaposlenje u javnom ili privatnom sektore, uz podelu prema polu,

uzrastu (15-24 i 25+), i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.

Zaposlenje prema broju radnih sati (opšta podela prema broju radnihčasova nedeljno – npr. < 20, 20-29, 30-39, 40-49, > 50), uzklasifikaciju prema polu, uzrastu (15-24 i 25+), i pripadnostiurbanoj/ruralnoj sredini.

Zaposlenost prema trajanju glavnog radnog mesta (stalni radni odnosili privremeni), uz podelu prema polu, godinama ţivota (15-24 i 25+),

i pripadnosti urbanoj/ruralnoj sredini.24

Neformalno zaposlenje, ukoliko postoje informacije o zaposlenju uneformalnoj ekonomiji i, ukoliko je moguće, prema ekonomskomsektoru, statusu zaposlenja, polu, uzrastu, obrazovanju, pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini.25

22 Podaci treba da budu propraćeniinformacijama u vezi sa geografskimograničenjima i/ili ograničenjimapokrića izvora.

23 U potonjem slučaju, treba navestida su podaci koji se tičunezaposlenosti odnose samo na

«evidentirane nezaposlene».a

24 Definicija koja se koristi za

pravljenje razlike izmeĎu stalnog ili privremenog rada treba da bude

jasno ukazana.




Nezaposlenost prema polu, uzrastu, obrazovanju i pripadnostiurbanoj/ruralnoj sredini. Gde je moguće, potrebno je dati pregled prema periodima nezaposlenosti. To je posebno značano zaodreĎivanje dugoročne nezaposlenosti (tj. > 12 meseci).

Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu 26 prema polu, uzrastu,

obrazovanju, privrednom sektoru, pripadnosti urbanoj/ruralnojsredini.

Stopa neaktivnosti27

prema polu, uzrastu, obrazovanju i pripadnostiurbanoj/ruralnoj sredini. Ukoliko je moguće, treba dati pregledrazloga za neaktivnost kako bi mogao biti obuhvaćen broj“obeshrabrenih radnika”.

Obrazovni nivo i stopa nepismenosti prema polu, uzrastu, pripadnosti

urbanoj/ruralnoj sredini.

Nivoi zarada i primanja prema polu, uzrastu, obrazovanju,

zanimanju, privatnom/javnom sektoru, pripadnosti urbanoj/ruralnoj

sredini. Bezbednost i zdravlje na radu – broj oboljenja u vezi sa radom,

smrtnih slučajeva prouzrokovanih oboljenjima na radnom mestu,fatalnih nesreća i nesreća bez fatalnog ishoda, broj nesreća koje suuzrok 3 ili više dana odsustva, prema polu i uzrastu (ukoliko jemoguće).

25 Definicija koja se koristi za

odreĎenje neformalnog zaposlenjatreba da bude jasno ukazana.

26 MeĎunarodna definicijanedovoljne uposlenosti u

vremenskom smislu obuhvata sva

lica u radnom odnosu čije je radnovreme « nedovoljno u odnosu na

alternativnu situaciju sa

zaposlenjem u kome lice ţeli imoţe da se angaţuje ». Ukoliko se

koriste varijacije meĎunarodnedefinicije, to treba jasno ukazati.

27 Stopa neaktivnosti definiše se kao procenat populacije u radnoaktivnom dobu koja niti radi, niti

traţi zaposlenje. Ukoliko suutvrĎenih razlozi za neaktivnost,ovaj pokazatelj pruţa korisntanuvid za obuhvatanje obeshrabrenih

radnika (tj. onih koji su zbog [kakoto oni doţivljavaju] nedostatkauspeha prestali da traţe posao, iakoţele i mogu da rade).




Aneks 3:Kontrolni spisak glavnih okazateljapoložaja mladih na tržištu rada

Pokazatelji položaja mladih na tržištu rada*

Populacija Demografske tendencije sa projekcijama uključujući stopu natalitetakao i stope izdrţavane dece i starih lica

Obrazovanje Stečeno obrazovanje

Studenti u fazi školovanja

Broj mladih koji su prekinuli školovanje

Stope upisa i pismenosti

Radna snaga Učešće mladih u radnoj snazi u protekloj deceniji

Tendencije u zapošljavanju mladih Stopa zaposlenosti Zapošljavanje prema ekonomskom sektoru i statusu Javni ili privatni sektor Broj radnih sati (uključujući volonterski rad & volonterski rad sa

nepunim radnim vremenom)

Zapošljavanje prema vrsti ugovora i statusu glavnog posla ;ukoliko je moguće, informacije treba obezbediti po ekonomskimsektorima Rad sa punim radnim vremenom, rad sa nepunim radnim

vremenom, stalno ili privremeno zaposlenje Radnici u radnom odnosu kod poslodavca, samozaposleni radnici,

radnici koji učestvuju u porodičnom poslu

Neformalno zaposlenje – gde je moguće, potrebno je obezbeditiinformacije prema ekonomskom sektoru i statusu radnog odnosa

Nedovoljna uposlenost u vremenskom smislu – gde je moguće,potrebno je obezbediti informacije prema ekonomskom sektoru istatusu zaposlenja

Tendencije u zapošljavanju mladih – gde je moguće, potrebno je napraviti pregled prema trajanju posebno za dugoročno nezaposlene(> 12 meseci)

Odnos između stope nezaposlenosti mladih i ukupne stopenezaposlenosti (udeo stope nezaposlenosti mladih u ukupnoj stopinezaposlenosti)

Odnos između stope nezaposlenosti mladih i ukupne stope

nezaposlenosti odraslih (udeo stope nezaposlenosti mladih uodnosu na stopu nezaposlenosti odraslih)

Neaktivnost Stopa neaktivnosti i obeshrabrenosti – ukoliko je moguće, navediterazloge za neaktivnost koji obuhvataju i radnike koji su obeshrabreni

Zarade i uslovirada

Zarade i plate po sektorima i zanimanjima, ukoliko je moguće

Zdravlje i bezbednost na radu po sektorima, ukoliko je moguće Broj oboljenja u vezi sa radnim mestom Smrtni slučajevi prouzrokovani oboljenjima na radu Nesreće sa fatalinim ishodom i bez fatalnog ishoda Broj nesreća koje za posledicu imaju odstustvovanje sa posla od 3

i više dana

Dečji rad – broj mladih ljudi uzrasta od 15 -17 godina u najgorimoblicima dečjeg rada prema polu i sektoru (Videti: Konvenci ja onajgorim oblicima rada dece (br. 182) 1999)

*Uz podelu prema polu, starosnimgrupama, etničkim grupama, mladisa invaliditetom, HIV/AIDS,

radnici migranti, pripadnostruralnoj/urbanoj sredini, obrazovni

nivo




Aneks 4:Model za opis različitih nivoaobrazovnog sistema

Izvor: Adaptirano iz UNESCO: Međ unarodna standardna klasifikacija obrazovanja (ISCED)1997 .

ISCEDNIVO

NAZIV NIVOA OPIS NIVOA

0 Pretškolskoobrazovanje

Početna faza organizovane obuke namenjenaprvenstveno za uvoĎenje veoma male dece uokruţenje tipa školskog okruţenja, tj. za stvaranjemosta izmeĎu kućne atmosfere i atomosfere koja je prisutna u školi.

1 Osnovno

obrazovanje(primarni ili prvistadijum osnovnogobrazovanja)

Programi na ovom nivou daju studentima temeljno

osnovno obrazovanje iz pisanja, čitanja imatematike, zajedno sa elementarnimrazumevanjem ostalih predmeta (npr. istorije,geografije, prirodnih nauka, društvenih nauka).Školovanje po pravilu počinje u uzrastu od 5-7godina, u svakom slučaju je obavezno, i tr ajeobično 5 ili 6 godina.

2 Niže srednjeobrazovanje (ilidrugi stadijumosnovnogobrazovanja)

Programi su po pravilu namenjeni za završetakosnovnog obrazovanja osnovnog obrazovanja koje je započelo primarnim obrazovanjem, U mnogimzemljama, obrazovni cilj je postavljanje temelja zadoţivotno učenje. Obično počivaju na modeluzasnovanom na većoj orijentaciji na predmete uzkorišćenje nastavnika uţe specijalizacije i, što ječešći slučaj, nekoliko nastavnika koji vode nastavu

iz svojih oblasti specijalizacije. Na ovom nivoudolazi do pune implementaciji osnovnihsposobnosti. Završetak ovog nivoa često odgovarazavršetku obaveznog redovnog školovanja.

3 Više srednjeobrazovanje

Ovaj nivo obrazovanja po pravilu započinje krajemredovnog obaveznog obrazovanja u onimzemljama, koje imaju sistem obaveznogobrazovanja. Uzrast u kome se obično stupa u ovajnivo obrazovanja je 15 ili 16 godina. Na ovomnivou se stiče veća stručnost nego na prethodnom.Programi po pravilu zahtevaju završetak oko 9godina redovnog obrazovanja (od početka nivoa 1).Programi na ovom nivou mogu da se sastoje odopšteg obrazovanja ili stručnog obrazovanja iobuke (SOO).

4 Post-sekundarnoobrazovanje (ne-tercijarnoobrazovanje)

Programi na ovom nivou sluţe za sticanje širegznanja učesnika koji su već završili program nanivou 3. Sluţe za pripremu studenata za nivo 5 iliza direktno stupanje na trţište rada.

5 Tercijarno (više)obrazovanje

Ovaj nivo sastoji se od tercijarnih programa koji saobrazovnim sadrţajem naprednijim od onih koji senude na nivoima 3 i 4. Programi mogu da budu: (i)teoretski zasnovani, ili da omogućavaju pristupprofesijama sa višim stručnim zahtevima (duţi); ili(ii) praktično/tehnički/stručno specifični programi(kraći).

6 Napredno tercijarnoobrazovanje

Ovaj nivo je rezervisan za tercijarne programe kojivode sticanju naprednih istraţivačkih kvalifikacija.Programi su stoga posvećeni naprednomstudiranju i originalnom istraţivanju.




Aneks 5: Kriterijumi za procenu učinka i dejstvaprojekta/programa

KRITERIJUMI DEFINICIJE KONTROLNI SPISAK PITANJA KOJA TREBADA BUDU RAZMOTRENA

Delotvornost Stepen ostvarenjaciljeva i dejstvaprograma/projektana ciljne grupe.

Napredak postignut u pravcu ostvarenja cilja(ciljeva) i najveći dometi i/ili neuspesi.

PredviĎeni korisnici i/ili direktni primaoci. Potrebno je da se obezbede informacije u pogledu njihovihkarakteristika, kao što su uzrast, pol, etničkoporeklo, socio-ekonomska pozadina, geografskalokacija i privredni sektor.

Dostignuti broj i/ili vrsta predviĎenih korisnika i/ilidirektnih primalaca, u poreĎenju sa izvornimplanom. Razlozi i priroda promena, ukolikopostoje.

Dejstvo progrma/projekta na situaciju predviĎenihkorisnika i/ili direktnih primalaca.

Interni i/ili eksterni faktori koji su (pozitivno ilinegativno) uticali na postizanje ovih ciljeva.

Efikasnost iekonomskaefikasnost

Korišćenjedodeljenjih sredstvau poreĎenju sapostignutimrezultatima.

Rezultati programa/projekta u poreĎenju sa

podnetim troškovima.

Na primer, efikasnost programa obuke bićedefinisana kao stepen u kome su minimalnafinansijska sredstva bila upotrebljena za razvoj iimplementaciju programa obuke (procenjeno, naprimer, na osnovu troškova po jednom polaznikuobuke), dok ekonomska efikasnost obuke poredikorist od obuke sa troškovima neophodim zastvaranje koristi (procenjeno, na primer, prematroškovima otvaranja jednog radnog mesta).

Dejstvo Radna mesta zamlade ljude koja nebi bila otvorena bezintervencija.

Broj onih koji su dobili radno mesto, broj odnih kojisu stupili u radni odnos kod poslodavca za platu,njihova prosečna primanja, njihovi tipovi ugovora(na odreĎeno vreme, privremeno, sa nepunimradnim vremenom), broj radni sati u poreĎenju sakontrolnom grupom kod koje nema intervencija.

Održivost Trajnost postignutihefekata pozavršetkuintervencije.

Kapacitet (institucionalni, upravljački, tehnički ifinansijski) direktnih primalaca za nastavak/daljirazvoj aktivnosti preduzetih u vezi saprojektom/programom nakon završetkaprojekta/programa.

Mere inkorporisane u projekat/program radiobezbeĎenja finansijske odrţivosti nakonzavršetka projekta/programa (npr. funkcionisanjekreditnog programa, različite komercijane usluge iostale aktivnosti za stvaranje prihoda)




Aneks 6:

Primer problema i pitanja u vezi savrednovanjem NAP-a

PROBLEMI U VEZI SAVREDNOVANJEM

PRIMER PITANJA U VEZI SAVREDNOVANJEM

Polazni osnov akcionog plana

(da li akcioni plan ima svoj smisao?)

U kojoj meri su ciljevi i ovlašćenja Akcionog plana i dalje relevantni?

Da li su aktivnosti i rezultati Akcionogplana dosledni njegovim ovlašćenjima iverodostojno povezani sa ostvarenjemciljeva i predviĎenim dejstvom?

Dejstvo i efekti

(šta je rezultat akcionog plana?)

Kakvo dejstvo, predviĎeno inepredviĎeno, proističe iz sprovoĎenja Akcionog plana?

Na koji način i u kojoj meri Akcioni plandopunjuje, duplira, preklapa se ili imaistu svrhu kao i drugi programi?

Postizanje ciljeva

(da li je akcioni plan postigao ono što seod njega očekivalo?)

Na koji način i u kojoj meri su ciljevipostignuti kao rezultat delovanja Akcionog plana?

Alternative

(da li postoje bolji načini za postizanjerezultata?)

Da li postoji više ekonomski efikasnih programa koji bi mogli da postignu teciljeve i predviĎeno dejstvo?

Da li postoji više ekonomski efikasnihnačina za obezbeĎenje onoga što jepredviĎeno Akcionim planom?




Aneks 7: Obrazac modela NAP-a

Cilj zapošljavanja mladih:

Ciljna grupa:

Rezultat Pokazatelji Odgovorna jedinica

Finansijsko ulaganje Vremenski okvir

Iz budžeta Van budžeta Početak Kraj

Rezultat 1 Pokazatelj 1.1 Ministarstvo X US$2miliona US$1milion datum datum

Pokazatelj 1.2

Pokazatelj1.n

Rezultat 2 Pokazatelj 2.1 Ministarstvo Y US$3miliona US$2miliona datum datum

Pokazatelj 2.2

Pokazatelj 2.n

Rezultat 3 Pokazatelj 3.1 Ministarstvo Z US$2miliona - datum datum

Pokazatelj 3.2

Pokazatelj 3.n

Rezultat n Pokazatelj n.1 JSZ US$1milion US$2miliona datum datum

Pokazatelj n.2

Pokazatelj n.n




Aneks 8:Predloženi model Radnog plana NAP-a

Datumpočetka

Datumzavršetka

Odgovornolice

Godina 1 (mesec) Godina 2 (mesec)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 1 2 3 4 n.. 12

1 Navedite Rezultat 1

1.1 Opišite rezultat 1 Menadžer

A.1.1.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.1.1.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.1.1.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

1.2 Opišite rezultat 2 Menadžer

A.1.2.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.1.2.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.1.2.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

1.n Opišite rezultat n Menadžer

A.1.n.1 Opišite aktivnostt 1 Mr./Ms. X

A.1.n.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.1.n.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

N Navedite rezultat n

n.1 Opišite rezultat 1 Menadžer

A.n.1.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.n.1.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.n.1.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

n.2 Opišite rezultat 2 Menadžer

A.n.2.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.n.2.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.n.2.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z

n.n Opišite rezultat n Menadžer

A.n.n.1 Opišite aktivnost 1 Mr./Ms. X

A.n.n.2 Opišite aktivnost 2 Mr./Ms. Y

A.n.n.n Opišite aktivnost n Mr./Ms. Z




Aneks 9:Predlog obrasca za prikaz projekta NAP-a

NAZIV PROJEKTA

Opis projekta Opišite glavne komponente projekta, ciljne grupe, strategije zaimplementaciju i institucionalni aranţman.

Veza sa NAP-om Navedite način na koji će projekat doprineti postizanju jednog odciljeva zapošljavanja mladih prema NAP-u.

Neposrednicilj(evi) projekta

Navedite cilj(eve) koje projekat treba da postigne. Ovi ciljevi trebada se podudaraju sa jednim ili više rezultata NAP-a.

Pokazatelji

učinka programa

Navedite (brojčane vrednosti) pokazatelje učinka uz svaki ciljprojekta.

Rezultati projekta Navedite glavne rezultate koji treba da budu dobijeni radipostizanja cilja(ciljeva) projekta.

Budžet Navedite finansijska sredstva potrebna za projekat.

Kontakt Navedite ime i podatke za kontakt odgovornih sluţbenika ili jedinice.




Aneks 10:Međunarodni standardi rada relevantniza rad i mlade ljude 27

Sloboda udruţivanja, kolektivno ugovaranje i industrijski odnosi

Konvencija o slobodi udruţivanja i zaštiti prava na organizovanje,1948. g. (br. 87) *

28

Konvencija o pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje,1949. g. *

Konvencija o predstavnicima radnika (br. 135) i Preporuka (br. 143),

1971. g.

Prinudni rad

Konvencija o prinudnom radu, 1930. g. (br. 29) * Preporuka o prinudnom radu (indirektna prinuda), 1930. g. (br. 35) Konvencija o ukidanju prinudnog rada, 1957. g.(br. 105) *

Ukidanje dečjeg rada i zaštita dece i mladih lica

Konvencija o minimalnom uzrastu (br. 138) i Preporuka (br. 146),1973 g. *

Konvencija o najgorim oblicima dečjeg rada (br. 182) * i Preporuk a

(br. 190), 1999. g. Konvencija o medicinskom pregledu mladih lica (u industriji), 1946.

g. (br. 77) Konvencija o medicinskom pregledu mladih lica (za zanimanja van

industrijskog sektora) 1946. g. (br. 78) Preporuka o medicinskom pregledu mladih lica, 1946. g. (br. 79)

Jednake mogućnosti i tretman

Konvencija o jednakoj naknadi (br. 100) * i Preporuka (br. 90),1951. g.

Konvencija o diskriminaciji (Zapošljavanje i zanimanje) (br. 111)* iPreporuka (br. 111), 1958. g.

Inspekcija rada i administracija

Konvencija o inspekciji rada (br. 81) i Preporuka (br. 81), 1947. g. Knvencija o inspekciji rada (poljoprivreda) (br. 129) i Preporuka (br.

133), 1969. g. Konvencija o administraciji za pitanja rada (br. 150) i Preporuka (br.

158), 1978. g.

28 Kompletan tekst ovihMeĎunarodnih standarda rada

dostupna je na vebsajtu MOR-a na

sledećoj adresi :http://www.ilo.org/youth

29 Zvezdica ukazuje na osam

glavnih Konvencija MOR-a.

http://www.ilo.org/ilolex/cgi-lex/convde.pl?C111


http://www.ilo.org/youth

http://www.ilo.org/youth





Politika zapošljavanja i unapreĎenje

Konvencja o politici zapošljavanja (br. 122) i Preporuka (br. 122),1964. g.

Preporuka o politici zapošljavanja (dopunske odredbe) (br. 169),1984. g.

Konvencija o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju (lica sa

invaliditetom) (br. 159) i Preporuka 8br. 168), 1983. g. Konvencija o privatnim agencijama za zapošljavanje (br. 181) i

Preporuka (br. 188), 1997. g. Konvencija o sluţbi zapošljavanja (br. 88) i Preporuka (br. 83),

1948. g. Preporuka o otvaranju radnih mesta u malim i srednjim preduzećima

1998. g. (br. 189) Preporuka o promociji zadruga, 2002. g. (br. 193)

Profesionalna orijentacija i obuka

Konvencija o razvoju ljudskih resursa, 1975. g. (br. 142)

Preporuka o razvoju ljudskih resursa, 2004. g. (br. 195)

Zarade

Konvencija o zaštiti zarada (br. 95) i Preporuka (br. 85), 1949. g. Konvencija o utvr Ďivanju minimalne zarade (br. 131) i Preporuka

(br. 135), 1970. g.

Radno vreme

Konvencija o radnom vremenu (industrija), 1919. g. (br. 1)

Konvencija o radnom vremenu (trgovina i kancelarijski poslovi),1930. g. (br. 30)

Konvencija o noćnom radu (br. 171) i Preporuka (br. 178), 1990. g. Konvencija o radu sa nepunim radnim vremenom (br. 175) i

Preporuka (br. 182), 1994. g.

Bezbednost i zdravlje na radu

Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu (br. 155) i Preporuka(br. 164), 1981.

Protokol iz 2002. g. uz Konvenciju o bezbednosit i zdravlju na radu,1981. g. (br. 155)

Konvencija o bezbednosti i zdravlju na radu u poljoprivredi (br 184)i Preporuka (br. 192), 2001 g.

Socijalna sigurnost

Konvencija o socijalnoj sigurnosti (minimalni standardi), 1952. g.(br. 102)

Konvencija o promociji zapošljavanja i zaštiti od nezaposlenosti (br.168) i Preporuka (br. 176), 1988. g.

Zaštita materinstva

Konvencija o zaštiti materinstva (br. 183) i Preporuka (br. 191),2000. g.

Radnici migranti




Konvencija o migraciji radi zapošljavanja (Revidirana) (br. 97) iPreporuka (Revidirana) (br. 86), 1949.

Konvencija o radnicima migrantima (Dopunske odredbe), 1975. g.(br. 143)

Preporuka o radnicima migrantima, 1975. g. (br. 151)

Starosedelački i plemenski narodi Konvencija o starosedelačkim i plemenskim narodima, 1989. g. (br.

169)

NAP Prirucnik

Documents

Transcript of NAP Prirucnik