PRIPREMILE:JELENA BELJIĆ I LENA OVCIN IV-4

NACIONALNI PARKOVI,REZERVATI I SPOMENICI PRIRODE

SRP. UVAC PREDSTAVLJA JEDINSTVENU CELINU STAROVLAŠKE VISIJE,KOJA JE PREDSTAVLJENA KANJONSKOM DOLINOM REKE UVAC.

UVAC

NAJZNAČAJNIJA JEDINKA OVOG PROSTORA JESTE BELOGLAVI SUP,VRSTA ORLA LEŠINARA VELIKIH DIMENZIJA.U NJEMU SE NALAZI OKO 300 JEDINKI.SPECIFIČNO ZA NJIH JE ISHRANA.ONI SE HRANE SAMO LEŠEVIMA UGINULIH ŽIVOTINJA.

BILJNI I ŽIVOTINJSKI SVET

NAJVEĆE GNEZDIŠTE VELIKOG RONCA NALAZI SE BAŠ U OVOM REZERVATU “UVAC”.

NA SRP “UVAC” SADRŽI SEČAK 11 VRSTA RIBA.NEKE OD NJIH SU KLEN,SKOBALJ I POTOČNA PASTRMKA.

Specijalni rezervat prirode Obedska bara se prostire na površini od 9820 hektara, a zaštitna zona na 19 611 hektara.

OBEDSKA BARA

Danas postoje desetine vodenih, močvarnih, šumskih i livadskih zajednica sa najzanimljivijom zajednicom ptica, 91 vrstom gnezdarica i 128 vrsta prolaznica, zimovalica i lutalica. Ukupno je prebrojano oko 58.000 parova ptica. Tu su sledeće vrste ptica:mala bela čaplja, čaplja kašikara,crna roda i crna lunja.

PRIRODNA BOGATSTVA

 Zasavica je prirodni rezervat stavljen pod zaštitu države 1977. godine kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja. Rezervat se prostire u severnoj Mačvi na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Ovo je močvarno područje sa poplavnim livadama i šumama površine 1825 hektara uz rečicu Zasavicu dužine 33,1 kilometara. Kroz ovaj rezervat teče rečica Zasavica, potok Batar, kanali Jovac i Prekopac i postoji veza sa rekom Savom.U ovom rezervatu nalazi se veliki broj dabrova kao I veliki broj umbri,veoma male ribe.

SPECIJALNI REZERVAT PRIRODE ZASAVICA

Deliblatska peščara ili Banatski pesak jedinstvena je peščara u Evropi, a nalazi se u jugoistočnom delu srpske pokrajine Vojvodine, u južnom Banatu.

Ova prostrana oblast površine od oko 300km², čije su glavne peščane mase elipsoidnog oblika okružene plodnim lesnim poljoprivrdnim površinama, proteže se između Dunava i jugozapadnih padina Karpata.

Ovaj spomenik istorije prirode Panonske nizije jedno je od retkih pribežišta za mnoge specifične vrste flore i faune, koje u evropskim i svetskim razmerama predstavljaju prirodne retkosti. Peščara predstavlja geomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen ne samo Panonske nizije, već i čitave Evrope. Specijalni rezervat prirode „Deliblatska peščara“ je proglašen 1977. godine.

DELIBLATSKA PEŠČARA

Bogatstvo flore ovog područja se ogleda u postojanju od oko 900 vrsta viših biljaka, od kojih su mnoge relikti i rariteti, kao i vrste koje su u svom rasprostranjenju ograničene na Panonsku niziju. Jedino se ovde, u odnosu na čitav prostor Srbije nalaze: banatski božur, stepski božur, Pančićev pelen, šerpet i Degenova kockavica. Svoje stanište ovde je našlo i 20 vrsta orhideja. Prirodnu autohtonu šumsku vegetaciju predstvljaju šume bele lipe i krupnolisnog medunca. Deliblatska peščara je u vegetacijskom smislu mešavina stepe i šumo-stepe, koju odlikuje mozaik travnih, žbunastih i šumskih staništa.

Zbog prisustva velikog broja vrsta ptica, od kojih su mnoge retke i ugrožene, ovo područje je uvršćeno u najznačajnija staništa ptica u Evropi – IBA područje. Iz grupe grabljivica, koje su najugroženije ptice, zastupljene su vrste kao što su: banatski soko, orao krstaš i orao kliktaš. Njihovo pojavljivanje uslovljeno je pašnjačkim površinama i prisustvom tekunice, koja predstavlja osnov njihove ishrane. Od stanovnika životinjskog carstva peščare, ovom prilikom izdvajamo prisustvo: vuka, jelena, srne i divlje svinje.

Prirodne karakteristike i jedinstvenost ovog kraja čine ga pogodnim za rekreaciju, lov i ribolov, nautički turizam, a pre svega ekološki turizam. U cilju zaštite ovog područja, Deliblatska peščara je proglašena za Specijalni rezervat prirode.

Od 2002. godine, Deliblatska peščara nalazi se na preliminarnoj listi uneta kao područje izuzetnih prirodnih vrednosti

ŽIVI SVET

Carska bara je sistem vodenih ekosistema sa trakama trske i ševara, stepa i vrbaka. Prostor Carske bare karakteriše gusto izatkan ćilim reka, kanala, jezera i bara, dok se boje smenjuju od plavih jezera, preko zelenih i smeđih šuma, sve do bledo žute i bele boje slatina. Na ovom prostoru nekada se protezalo bezbroj većih i manjih močvara. Danas ovaj prostor karakterišu meandri Starog Begeja koji se sužavaju i skraćuju i bare sve više nagnute u odnosu na dno rečnog korita.

CARSKA BARA

Biljni svet Carske bare koji pleni svojom lepotom, predstavljen je brojnim autohtonim vrstama, od kojih su neke retke, pored onih koje se redovno sreću na barskim kompleksima. Po svojoj vrednosti izdvajaju se od vodenih biljaka beli lokvanj, vodena paprat i druge.

ODLIKE

Nacionalni park Fruška gora se nalazi u Vojvodini, u Srbiji, nedaleko od Novog Sada. Godine 1960. je proglašen nacionalnim parkom.

NP FRUŠKA GORA

Fruška gora bogata je šumama hrasta, graba, bukve, lipe i drugog drveća sa zaštićenih preko 50 biljnih] vrsta.

ŠUME

Nacionalni park Tara obuhvata površinu od 22.000 ha na najvišem delu planine Tare i nalazi se na teritoriji opštine Bajina Bašta i Užice, u zapadnom delu Republike Srbije.

NP TARA

Najinteresantniji endemoreliktni predstavnik nacionalnog parka Tara je Pančićeva omorika koja je na ovoj lokaciji sve od Tercijara, koju je inače pronašao i opisao Josif Pančić. Na Tari su prisutni jela, smrča, bor, ali i listopadi kao što su jasika, javor, breza, bukva. Na Tari je takođe registrovano 53 vrsta sisara i 153 vrsta ptica. Pod posebnom zaštitom su medved, divokoza i srna.

ŽIVOT NA TARI

Nacionalni park Kopaonik se nalazi u središnjem delu Republike Srbije. Zbog svojih prirodnih vrednosti, 1981. godine Kopaonik je proglašen za nacionalni park. Nacionalni park Kopaonik obuhvata površinu od 11.810 ha i po broju endemičnih vrsta predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta endemične flore Srbije.

NP KOPAONIK

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Kopaonička čuvarkuća , Pančićeva potočarka i kopaonička ljubičica 

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su  sivi soko , zlatni orao, sova, divlja mačka i jelen. 

FLORA I FAUNA

Nacionalni park Đerdap se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u severoistočnom delu Republike Srbije, na samoj međunarodnoj granici sa Rumunijom.

NP ĐERDAP

Flora Đerdapa se ne odlikuje samo raznovrsnošću i bogatstvom, nego i izrazitim verignim karakterom. Na prostoru parka opstaje preko 1100 biljnih vrsta. Raznolikost staništa i zajednica se odrazila i na faunu koja poput flore, nosi obeležje reliktnosti. Na ovom prostoru se mogu sresti medved, ris, vuk, šakal, štekavac, sova ušara, crna roda kao i mnoštvo drugih vrsta.

ĐERDAPSKI SVET

Nacionalni park Šar-planina se nalazi na Kosovu i Metohiji, Srbiji. Osnovan je 1986. godine i površina nacionalnog parka je 39.000 hektara.

NP ŠAR-PLANINA

Sa 147 vrsta leptira, Šar-planina je najbogatije područje Evrope, a sa preko 200 vrsta ptica (orao bradan, beloglavi sup, suri orao, tetreb), ona je stecište 60% ornitofaune Srbije. Na nepreglednim prostranstvima Šar-planine, mogu se videti endemične i reliktne vrste sitnih glodara, kao što su dinarska voluharica, kuna zlatica, kuna belica, vidra, ali i divlja mačka, ris, medved i divokoza.

CARSTVO ŽIVOTINJA

Đavolja varoš je skup zemljanih glavutaka ili kula na čijim vrhovima se nalaze kamene kape (blokovi).  Ima ih više od dve stotine, visoke su od dva do petnaest metara, a široke od pola do tri metra. Đavolja varoš je retki prirodni fenomen koji se nalazi na Radan planini u blizini Kuršumlije, oko 90 km jugozapadno od Niša. Čine je 202 kamene figure koje su nastale dugotrajnim i strpljivim radom prirode.

ĐAVOLJA VAROŠ

Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u Srbiji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima, kao i u SAD, poznata „Bašta bogova“. Ali kule Đavolje varoši su znatno veće i postojanije nego u evropskim zemljama, pa su samim tim najpoznatiji prirodni spomenik ove vrste u Evropi.

JEDINSTVENOST

Resavska (Divljakovačka) pećina je pećina u istočnoj Srbiji, na 20 kilometara od Despotovca, u krečnjačkom brdu Babina Glava, na obodu kraškog polja Divljakovac, kod sela Jelovac. Spada među najveće i najlepše pećine u Srbiji. Duga je 4,5 km.

RESAVSKA PEĆINA

KRAJ