PREDAVANJA NA POLIGONU EDB I Elektrodistributivni elektroenergetski objekti EDB - objekti na NN (1 tj. 0,4 kV) – snabdevaju kategoriju široke potrošnje (domainstva, mala

privreda…), javno i dekorativno osvetljenje, semafori. - objekti VN: 10, 35 i 110 kV – snabdevaju objekte NN i vee tj. ugovorne i specijalne potrošae

(npr. industriju, privredu, sportske, komercijalne i objekte državne uprave i administracije i dr.) To su:

TS: 10/0,4 kV, 35/10 kV, 110/10 kV, 110/35/10 kV, a 2006. je zapoelo i preuzimanje od EMS njenih TS 110/35 kV, s tim da ih do 2010. treba preuzeti sve.

Vodovi: 1 (0,4 ) kV, 10 kV, 35 kV (nadzemni i podzemni tj. kablovski) i

podzemni vodovi 110 kV (EDB i preuzeti od EMS, koji je ostao vlasnik NV 110 kV).

Kuni prikljuci na NN i

sva merna mesta (prema Zakonu o energetici, ono je mesto razgranienja vlasništva i odgovornosti s kupcem elektrine energije). Teži se unifikaciji mernih mesta, pre svega na NN. Konzum EDB – pored sopstvene – obuhvata i privatne mreže (vodove 1, 10 i 35 kV) i elektroenergetske objekte (TS, RP). EDB energiju preuzima od EMS, na naponima 110 i 35 kV

(u TS 110/35, 220/110(/35) i 400/110 kV). Gotovo jedine veze sistema EDB sa susednim elektrodistribucijama (ED) su one preko 110 kV mreže. Postoji samo nekoliko vodova 35 kV (npr. jedan iz Kolubare, preko Lazarevca). Takoe, susedna Elektrovojvodina ima samo srednji napon (SN) 20 kV (nema 10 i 35 kV), pa sa EDB nema mogunosti razmene elektrine energije na SN. Postoji odreeni broj veza na niskom naponu (NN).

I a Preseci energetskih vodova Minimalni preseci distributivnih nadzemnih vodova: 1 kV: 16 mm2 Cu ili Al 10 kV: 25 mm2 Cu 35 kV: 35 mm2 Cu

Preseci podzemnih vodova su tipizirani, i iznose za: 1 kV 3 x 150 + 95 mm2 Al 10 i 35 kV 3 x 150 mm2 Al ili 240 mm2 * (* za prve deonice od TS X/10 kV, do tzv. take termikog rastereenja voda)

I b Tipovi i instalisane snage TS I b.1 Naješi tipovi RP (TS) u EDB /prema tipu tj. sistemu sabirnica/ su: - klasini jednostruki sistem (npr. za vangradske TS, ali i RP 10 kV kod poslednjih

TS 110/10 kV, s tim da im prekidai onda moraju biti izvlaivi!) - klasini dvostruki sistem - jednostruki sa pomonim sistemom - dvostruki sa pomonim sistemom - jednostruki sa obilaznim (podužnim) rastavljaem

2

Vrši se segmentiranje sabirnica, i to tako da jedan transformator može napojiti oba segmenta. Starija koncepcija: 4 transformatora sa 4 segmenta sabirnica – omoguavala je lakše manipulacije dispeerima i lakše balansiranje optereenja. I b.2 Tipine snage energetskih transformatora ugraenih u TS EDB su: za TS 35/10 kV: 4, 8, 10 i 12,5 MVA za TS 110/10 kV: 31,5 MVA (naješe kod spoljašnjih RP 110 kV) i

40 MVA (kod unutrašnjih, RP110 kV u SF6). za TS 110/35/10 kV: 31,5 MVA ili

40 MVA (s tim da odnos snaga 110/35 i 110/10 kV dela može biti razliit). I b.3 Sprege transformatora

Dy5, a samo kod 110/10 kV: Dy0. I c Naznaena struja i snaga iskljuenja prekidaa

TS 35/10 kV 110/10 kV

I n (A) 630 630

S isklj (MVA) 250 350

I d Strujni transformatori za merenje i zaštitu Takoe su tipizirani, i na 10 i 35 kV su prenosnog odnosa 200/5 A/A.

I e Naješi tipovi relejne zaštite

- prekostrujna - zaštita od kratkog spoja (podešava se na 1,2 I n)

Na dovodnim elijama uglavnom NEMA zaštite, ali je ona obavezna na odvodnim. Povezni kablovski vodovi 10 kV (izmeu dve TS X/10 kV) uvek imaju zaštitu na oba kraja. Na 10 kV strani postoje tri vrste zaštite: gore navedene dve i zemljospojna.

I f Tipovi tj. nain rada elektrodistributivne mreže Mreža u principu radi kao radijalna, pretežno sa mogunošu dvostranog napajanja. Ovo pre svega važi za podzemnu mrežu u gradskoj i prigradskoj zoni, u kojoj to važi i za nadzemnu. Vangradska mreža je pretežno nadzemna, zrakasta, jednostrano napojena (nema mogunosti napajanja sa druge strane, iz neke druge, izvorišne TS). Petljaste (zatvorene) mreže 1 kV i 10 kV su postojale, ali su bile eksperimentalne. Mreže 35 i 10 kV su takve, da jedna TS preko njih može preneti svoju snagu na druge, susedne TS.

3

I g Uzemljenje mreže i elektrodistributivnih objekata - Vrši se uzemljavanje 10 kV mreže. Sredinom 90.-tih godina XX veka bilo uzemljeno ve 60%. - Mreža 35 kV je uzemljena u EMS. - Mreža 110 kV je uzemljena direktno. Na perifernoj (vangradskoj) mreži, zbog velike dužine vodova 10 kV, struja zemljospoja je manja nego u gradskoj mreži, i iznosi I zs = 20 A, a otpor uzemljenja 300 Ω. I g.1 Vrste uzemljivaa Ranije su se koristili vodeni otpornici, a danas – metalni. Ranije su se koristili tipovi kablova ije su konstruktivne karakteristike u veoj meri popravljale uzemljenje elektroenergetskih objekata. Njihova dužina pri polaganju u rov uticala je pozitivno. Današnji kablovi, meutim, imaju olovni (Pb) plašt, i moraju se obavezno uzemljiti na kraju voda (u eliji), kako se potencijal ne bi preneo dalje, plaštom kabla, izvan postrojenja, i ugrozio život radnika u susednoj, treoj ili ak etvrtoj TS. I g.2 Poznavanje sistema uzemljenja i stanja RP uopšte Pri radovima na mreži i u RP (TS), zbog starosti mreže i RP, zbog šarolikosti tehnikih rešenja i sistema uzemljenja, kao i uvoenja novih, rukovodioci radova (ekipa) moraju poznavati svako RP koje je u njihovoj nadležnosti i striktno sprovoditi mere zaštite na radu. II Zaštita na radu (ZNR)

II a Normativno ureivanje ZNR

- Obavljanje poslova regulisano je zakonskim propisima. - Zakonski je predviena obuka iz ZNR: pri zapošljavanju, promeni radnog mesta ili tehnologije

rada. Pravo i obavezu obuke imaju: stalno zaposleni, zaposleni na odreeno vreme, vojnici na civilnoj službi u Preduzeu, na vojnoj vežbi i dr.

- ZNR obuhvata tehnike, organizacione, pravne, socijalne, zdravstvene i druge mere. - Osim mera, postoje i sredstva za ZNR. Po Zakonu, korišenje sredstava ZNR je predvieno samo

ako se tehnikim merama ne mogu ostvariti bezbedni uslovi za rad. - Zakonskim propisima su regulisane dužnosti rukovodioca, Službe ZNR u Preduzeu, dužnosti

samog Preduzea i u njemu zaposlenih radnika. Radnik je dužan da poštuje pravila i propise pri radu i da na odgovarajui nain koristi sredstva ZNR. Takoe je dužan da svaku uoenu neispravnost opreme, nesprovoenje mera ZNR ili neodgovornost nadreenog rukovodioca, prijavi Službi ZNR.

- Radniku je zabranjeno korišenje alkohola i droga, pre i za vreme radnog vremena, što su, inae, esti uzroci nesrea na poslu.

- U sluaju povrede, radnik mora odmah da obavesti svog rukovodioca ili Službu ZNR, koji su obavezni da obaveste nadležu inspekciju.

II b Opšte i posebne mere ZNR

II b.1 Opšte mere ZNR

Odnose se na uslove rada: - u radnim prostorijama (glavnim i pomonim) - na otvorenom Obuhvataju:

4

• osvetljenje, • mikroklimu, • hemijske uslove, • zaštite od: - fizike opasnosti,

- buke i vibracija, - strujnog udara.

Ove mere ureene su graevinskim propisima i Zakonom o ZNR. Odreena, neophodna merenja vrši Institut ZNR koji izdaje sertifikate za radne prostorije, dokumentaciju i interne propise. II b.1.1 Uslovi osvetljenja

- Zavise od veliine predmeta sa kojima se radi i od potrebne preciznosti rada. Na primer:

80 lx za zavarivanje, bravarske i automehaniarske poslove 120 lx za tehniko crtanje 40 lx za stubišta 20 lx za rad na otvorenom II b.1.2 Uslovi i zaštita od buke i vibracija

- U ED preduzeima posebno su važni u bravarskim radionicama i pri radu sa kompresorom. - Od sredstava koriste se štitnici za uši, antivibraciona obua, odea i rukavice. - Vodi se rauna i o stanju i životnom veku mašina, jer starije više vibriraju. - Apsolutni maksimalni nivo buke je 90 db. Jaa buka ošteuje ne samo sluh, ve i srce i krvotok! - Za intelektualni rad, pak, maksimalni nivo buke je svega 20 db. Poreenja radi, nekadašnje

pisae mašine proizvodile su 40 db. II b.1.3 Hemijski uslovi

- Obavezna je njihova provera jedamput u 3 godine. - Definišu se dozvoljene maksimalne koncentracije. - Prate se koncentracije azotnih para, CO, CO2, zatim benzin i produkti bušenja i brušenja. - Obavezno je postojanje i ispravno funkcionisanje sistema ventilacije. II b.1.4 Mehanizacija i drugi izvori fizike opasnosti

- Prisutni su liftovi, dizalice i hidrauline platforme (ija je nosivost naješe do 200 kg). - Oko 90 % povreda na radu su mehanike prirode (posekotine, ubodi, padovi teških predmeta itd). II b.1.5 Mikroklimatski uslovi

- Po pravilu, nikakvi poslovi se NE obavljaju ispod -25 oC i preko +40 oC. - Rad u trajanju preko 8 sati nije dozvoljen pri temperaturama ispod -18 oC i preko +35 oC u hladu.

II b.2 Posebne mere ZNR

Rad je mogu pri temperaturama ispod -18 oC i preko +35 oC u hladu, i to u trajanju do 8 sati, ali uz obaveznu primenu odreenih, posebnih mera zaštite: više pauzi, zagrevanje ili rashlaivanje u posebnim prostorijama itd. II b.3 Uslovi rada u prostorijama

- Osim gore pomenutih uslova i mera, svaki rad u prostoriji koji traje preko 2 sata, u zimskom periodu zahteva i grejanje.

5

II b.4 Uslovi rada na otvorenom

- Teže je kontrolisati parametre nego u prostorijama. - Zabranjen je bilo kakav rad na elektroenergetskim objektima u uslovima atmosferskog pražnjenja. - Rad na visini preko 3 m dozvoljen je samo ako nema jakih vetrova (preko 40 m/s). - Ukoliko je ono neophodno, grejanje se obezbeuje u vozilu ili najbližem restoranu. - Ostale uslove i mogunosti rada pri njima procenjuje neposredni rukovodilac radova. II c Obezbeivanje mesta rada Sprovode se sledee mere:

- ograivanje trakama rovova i prostora ispod stubova nadzemne mreže; - obezbeivanje rovova od zarušavanja (ukoliko je rov dublji od 1 m, iskopana zemlja mora da se

odlaže najmanje 0,5 m od ivice rova, a primenjuje se i razupiranje); - obavezno je postavljanje mostova tj. prelaza preko rova; - obavezna je izrada Elaborata o ZNR, u kome se definišu sve potrebne mere; - nakon kiše i grada, rukovodilac radova je dužan da pre nastavka radova obie rov i proceni

potrebu primene dodatnih mera (crpenje vode, razupiranje rova) i sredstava (npr. izama). II d Faktori bezbednosti rada vezani za oveka

• Znanje struke i u vezi struke • Dobri meuljudski odnosi u radnoj sredini • Motivacija za rad • Realna svest o svojim sposobnostima, znanjima i strunosti • Obezbeivanje uslova rada • Provere psihofizikog zdravlja • Provere linosti • Korektno stanje ula vida i ravnoteže – najvažnije za elektrotehniki kadar • Podobnost za radnu sredinu: - pozitivan sistem vrednosti

- nepostojanje umora - rastereenost od problema

• Apstinencija od korišenja opojnih sredstava (alkohola i droge) • Dobra organizacija rada

Kao posledica nedostatka nekog ili više ovih elemenata, nastaju povrede koje su posledica tzv. "ljudskog faktora", a koje ine oko 90 % ukupnog broja povreda. Njihov broj može biti znaajno smanjen dobrom organizacijom rada. Najopasnija je pojava alkoholizma i narkomanije, jer opojna sredstva ošteuju mozak, osoba prestaje da funkcioniše, biva nesposobna za rad, dolazi do promene sistema vrednosti i do tzv. "pada linosti". Rukovodioci službi i rukovodioci neposrednih radova treba da sa opasnih poslova sklanjaju one izvršioce za koje zapaze da imaju linih problema i da su nervozni. Najvei broj nesrea se dešava u julu i avgustu, petkom i pri kraju radnog vremena. Statistiki su najkritiniji periodi neposredno pred odlazak na godišnji odmor i neposredno po povratku s njega. III Vrste radova i naini rada na elektroenergetskim objektima EDB Vrste radova na elektroenergetskim objektima su:

- redovni, planirani remonti postrojenja i opreme; - otklanjanje kvarova;

6

- rad na održavanju objekata i mreže u pogonu (eksploataciji); - rad na izgradnji novih elektroenergetskih objekata i mreže; - rad sa dizalicama, stubovima i utovar/istovar teških materijala.

Naini rada mogu biti sledei:

- rad u beznaponskom stanju (osnovni nain rada u EDB); - rad u blizini napona; - rad pod naponom.

Princip rada je sledei: za svaki rad na elektroenergetskim objektima i mreži u pogonu (bilo da je re o planiranom remontu ili otklanjanju kvara), neophodno je izdavanje i posedovanje odgovarajue dozvole za rad. Osim nje, obavezni su i odgovarajui, ispravni alat i sredstva ZNR. Osim ispravnog funkcionalnog stanja, alat i sva zaštitna sredstva moraju da budu neošteeni. Potrebni su i odgovarajua tehnika dokumentacija i materijal za radove.

III a Dozvola za rad - Izdaje se na zahtev odgovarajue direkcije (organizacionog dela) EDB u ijoj se nadležnosti nalazi

elektroenergetski objekat koji treba da bude remontovan ili doveden u ispravno pogonsko stanje. - Izdaje je dispeerski centar EDB. - I zahtev i sama dozvola moraju da sadrže odgovarajue podatke, a dozvola i ime nosioca dozvole. Interne Dozvola dozvole Zahtev za rad rad Nadležna Dispeerski Rukovodilac na Direkcija centar radova mreži Dispeer Izveštaj Interne … …..

o izvrš. dozvole monteri radovima

Slika 1 Algoritam izdavanja, prosleivanja i vraanja dozvola za rad - Dispeer izdaje dozvolu za rad, odlazi na lice mesta sa rukovodiocem radova, gde ga upoznaje sa

naponskim stanjem (dokle je šta pod naponom) i preduzima mere ZNR. Za sprovoenje osnovnih mera ZNR odgovoran je rukovodilac dispeerske ekipe, iz Dispeerskog centra. Za sprovoenje dopunskih mera ZNR, na mestu rada, zadužen je rukovodilac radova iz nadležnog Pogona.

- U dozvolama za rad tano je precizirano šta može i sme da se radi. Van toga se ne sme raditi ništa. - Rukovodilac radova (ili referent) potom upoznaje radnike (elektromontere) sa stanjem i izdaje

konkretne zadatke, u vidu naloga za rad. Ovome moraju da budu prisutni svi izvršioci, i svi moraju da budu upoznati sa svim podacima tj. planiranim radovima. S druge strane, ulaz u elektroenergetska postrojenja je strogo zabranjen onima koji nisu na zadatku.

- Uz dozvolu za rad prilaže se i šema TS (RP) u kojoj treba da se radi. Na ovoj šemi se vidi gde je i kakvo je uzemljenje, tako da ne bi smelo da doe do nastanka grešaka pri radu.

7

- Nosilac dozvole za rad može da izda posebne, interne dozvole za konkretne poslove (npr. za one vezane za nadzemne, kablovske vodove i sl.). Pritom je obavezna napomena o vezi sa glavnom dozvolom! Prilikom izdavanja internih dozvola (npr. za udaljeno mesto rada), rukovodilac radova o tome obaveštava telefonom dispeera koji mu je izdao glavnu dozvolu za rad.

- Trenutak otpoinjanja radova na mreži odreuje i nareuje rukovodilac radova. On proglašava i okonanje radova, i to nakon što pregleda mesto rada i konstatuje da je svaki deo alata i opreme sklonjen.

- Sve dozvole (i interne i glavna), moraju da se vrate onome ko ih je izdao (prikazano sitno isprekidanim strelicama na slici 1). Po završetku radova, rukovodilac radova dispeeru vraa glavnu dozvolu. Tek tada se posao smatra završenim i objekat se može pustiti pod napon.

III b Rad u beznaponskom stanju Kao što je ve reeno, ovaj nain rada predstavlja osnovni u EDB. Njegovu suštinu ini sprovoenje tzv. "zlatnih pravila":

1. iskljuenje uz vidljivo odvajanje od napona, 2. spreavanje ponovnog ukljuenja, sa postavljanjem tablice s upozorenjem, 3. provera beznaponskog stanja – NAJVAŽNIJE! , 4. uzemljavanje i kratko spajanje i 5. ograivanje od delova pod naponom.

Ve pri dolasku na mesto rada, moramo proveriti (bez)naponsko stanje – ta. 3 "zlatnih pravila". Potom sagledavamo koji elementi postrojenja tj. mreže koji su pod naponom treba da budu dovedeni u beznaponsko stanje, i na njih primenjujemo gore navedena "zlatna pravila". Pritom, vodimo rauna o striktnom poštovanju redosleda ovih operacija, koji je takoe od izuzetne važnosti za bezbedan rad. Važno je i sledee pravilo: Sve što je iskljueno (1.), a nije kratko spojeno i uzemljeno (4.), smatra se da je POD NAPONOM! 1. 2. 3. 4. 5.

Slika 2 Simboliki prikaz "zlatnih pravila" Nakon završenog posla, izvršioci mere prikazane na slici 2 uklanjaju redosledom koji je obrnut od onog kojim su ih sprovodili (važi slian princip kao za vraanje dozvola za rad). Iskljuenje uz vidljivo odvajanje od napona ostvaruje se:

- prekidaem i rastavljaem, - sklopka-rastavljaem, (obavezno se proverava da li su se otvorili svi noževi rastavljaa!!!) - vaenjem umetaka NN osiguraa i/ili - razvezivanjem provodnika (uz prethodno obezbeivanje mesta rada).

Spreavanje sluajnog ponovnog ukljuenja sprovodi se: - blokiranjem pogonskih mehanizama, - uklanjanjem topivih umetaka osiguraa, - uklanjanjem poluga i ruica za manipulaciju, - stavljanjem izolacionih umetaka,

ne ukljuuj!

8

- blokadom ukljuenja prekidaa, - blokadom automatskog ponovnog ukljuenja (APU).

Tablice sa zabranom ukljuenja postavljaju se: - na stremenasti pogon rastavljaa kojima se zabranjuje manipulacija, - na ruicu za mehaniko ukljuenje/iskljuenje prekidaa i na komandno-potvrdne prekidae, - na preklopku za izbor lokalnog/daljinskog upravljanja, - na mestima gde je vidljiv prekid ostvaren razvezivanjem provodnika, - na vrata elije, ako se zabranjuje manipulacija svim rasklopnim aparatima u njoj.

Provera beznaponskog stanja vrši se na svim provodnicima koji su pod naponom u normalnom pogonu, a pri obavljanju radova u RP treba da budu u beznaponskom stanju. Za proveru se koriste:

- indikator napona (iju ispravnost treba proveriti neposredno pre upotrebe!), - merni instrumenti, ako se iskljuenje napona može utvrditi njihovim reagovanjem.

Uzemljavanje i kratko spajanje se vrši: - na mestima odvajanja od napona - na svakoj deonici u blizini mesta rada na kojoj je uslovljeno beznaponsko stanje zbog tih radova, - na samome mestu rada, i to na svim provodnicima koji su u normalnom pogonu pod naponom.

Izvodi se pomou: - zemljospojnika - prenosnih naprava za uzemljavanje i kratko spajanje Ograivanje od delova pod naponom vrši se tako što se izmeu noževa rastavljaa umee zaštitna izolaciona ploa. Ona prethodno mora biti prebrisana istom krpom (i, eventualno, odgovarajuom tenošu) i rastereena od zaostalog elektrostatikog optereenja, dodirom s uzemljenim delovima RP. Samo postavljanje ploe u voice, vrši se pomou namenskog alata ili odgovarajuih zaštitnih sredstava. III b.1 Potencijalno opasne situacije pri radu u beznaponskom stanju

- Rad na vodu koji može biti napojen sa druge strane. - Rad pod ubeenjem da je uspostavljeno tj. da ne može biti narušeno beznaponsko stanje. - Naroito je opasan sluaj istovremenog rada više ekipa! Ne sme se dogoditi da jedna ekipa ima,

a druga nema dozvolu za rad ili da na jednom objektu radi više ekipa pod istom dozvolom. Ili moraju biti izdate interne dozvole za rad od strane jednog rukovodioca radova, ili od strane dispeera izdato više dozvola (svakoj ekipi po jedna). U potonjem sluaju, dispeer vodi rauna o vraanju dozvola. Tek po vraanju svih dozvola, objekat može biti pušten pod napon.

- Velika je opasnost i pri otklanjanju kvarova na kablovima, kada u istom rovu postoji više kablova (bilo je, npr. sluajeva da je osim iskljuenog kabla na kome je ustanovljen kvar, pored njega bio i kabl sa malo ošteenom izolacijom, koji nije bio u kvaru, pa stoga nije bio iskljuen).

- Linijski rastavlja na nadzemnoj SN mreži takoe predstavlja veoma opasan element mreže. - Zaštitno uzemljenje i "nulovanje" (TN-sistem, združeno radno i zaštitno uzemljenje)

predstavljaju osnovne zaštitne mere, koje meusobno ne idu zajedno. S obzirom da se na NN mreži dva susedna trafo-rejona mogu nai ova dva sistema, pomeranjem granica napajanja na NN mreži može doi do pojave opasnih situacija, sa smrtnim ishodom – kako po radnike ED, tako i po stanovnike u objektima (naroito u kupatilima). Zbog toga je poznavanje tipa sistema uzemljenja na mestu rada od izuzetne važnosti.

Da bi se pojava ovih i slinih opasnih situacija predupredila, neposredni izvršioci ne smeju da rade ništa na svoju ruku (mimo radova navedenih u dozvoli za rad), a to se pogotovu odnosi na striktno korišenje sredstava za ZNR. Pri radu se mora voditi rauna i o sigurnosnom rastojanju. Ono iznosi 700 mm na otvorenom, odnosno 400 mm u zatvorenom prostoru.

9

III b.2 Zona opasnosti

To je zona za koju se upravo i traži dozvola za rad, bilo da je re o radu pod naponom (samo na naponu 0,4 kV) ili o radu u beznaponskom stanju (na bilo kom naponu). Rukovodilac radova je dužan da skrene pažnju radnicima na delove postrojenja koji su pod naponom. Definisana su dozvoljena rastojanja od delova pod naponom, kao i opasnog uticaja vodova. Ona iznose: 80 cm za NN vod ispod 100 m za NV 110 kV

1,2 m za 10 kV ispod 150 m za NV 220 kV 1,5 m za 35 kV ispod 200 m za NV 380 kV 2,0 m za 110 kV

Shodno dozvoljenim rastojanjima, razlikujemo tri zone: 1. zona: zona slobodnog kretanja 2. zona: zona manipulacija (komandovanje, upravljanje, rukovanje AKU-baterijama…) 3. zona: zona granice sigurnosnog rastojanja do delova pod naponom.

Stvarne dužine sigurnosnih rastojanja su ustvari razliite od napred navedenih, jer se rauna da u ruci imamo i alat. Takoe, one se moraju preraunati prema konkretnim, ponekad i reim situacijama, kao što je nošenje dugakih predmeta (npr. merdevina) kroz postrojenje. III b.3 Tehnika dokumentacija

Veoma je važno posedovati dokumentaciju, prema kojoj se rad obavlja. Zakon o planiranju i izgradnji objekata propisao je da za svaki, pa i elektroenergetski objekat mora da postoji projektna dokumentacija. Za rad u objektu koji je u eksploataciji, merodovan je projekat izvedenog stanja. III b.4 Detalji rada u beznaponskom stanju

• Rukovodilac radova je dužan da utvrdi objekat koji je predmet rada, stanje u njemu i da proveri sprovedenost osnovnih mera ZNR (koje prethodno sprovode dispeeri). Ako po tom pitanju nešto nije obavljeno kako treba, on ima pravo da odbije da primi dozvolu za rad. Ako je sve u redu, preuzima dozvolu i sprovodi dopunske mere ZNR: - ukoliko je potrebno, još negde postavlja uzemljiva(e); - kod rada u TS utvruje koridor za kretanje ljudi; - kod TS X/10 kV, osim konopaca sa zastavicama i upozoravajuih traka, dijagonalno postavlja

traku preko vrata i opomensku tablicu kod elija koje ostaju pod naponom; - organizuje skidanje vrata sa svih elija na kojima treba da se radi (u beznaponskom stanju).

Ova i prethodna mera spreavaju da doe do zabune koje su elije pod naponom, a koje ne; - u TS 110/10 i 35/10 kV se, u okviru obezbeivanja mesta rada, iskljuuje i sistem daljinskog

upravljanja (komandovanja), skr. SDU, za deo RP u kome se vrše radovi; - tek po sprovedenim svim merama ZNR, rukovodilac daje znak za poetak radova.

• Konkretne radove uvek vrše po dva radnika (izuzev kod zamene sijalica javne rasvete). • Obavezno se koriste sredstva line zaštite i zaštitna oprema. • Po završetku posla, rukovodilac radova:

- proverava tehniku ispravnost obavljenih radova; - nalaže skidanje svih mera ZNR ije je postavljanje naredio; - nalaže skupljanje alata i - nalaže dovoenje objekta u preašnje stanje.

• I po završetku radova, osnovne mere ZNR su još uvek na snazi, ali se smatra da je objekat pod naponom. Tada ga ljudstvo iz radnih ekipa napušta.

• Rukovodilac radova potom obaveštava dispeera (rukovodioca manipulacije) o kraju rada i vraa mu dozvolu za rad.

10

• Dispeeri objekat mogu pustiti pod napon tek kad ustanove i potpišu da su da su radovi propisno obavljeni.

III b.5 Primeri rada u beznaponskom stanju

Slika 3 Uzemljavanje iskljuenog jednostrukog poveznog voda, prenosnim uzemljivaima Na slici 3 prikazan je jedan povezni vod izmeu dve TS (dakle, vod sa mogunošu dvostranog napajanja). Po iskljuenju voda obavezno se vrši uzemljavanje njegovih krajeva, iza rastavljaa. Ukoliko nema noževa za uzemljenje, ve ugraenih u izvodne elije ovog voda u napojnim TS, dispeer uzemljuje vod prenosnim napravama za uzemljavanje i kratko spajanje (osnovne mere). To je mogue uiniti kod jednostrukih nadzemnih vodova, jer ne postoji opasnost od pojave indukcije. Kao dopunsku meru, u sluaju dužih vodova, rukovodilac radova i njegova ekipa moraju postavljati prenosne uzemljivae i duž voda (uzemljiva predstavljen takastim linijama na slici 3), na rastojanjima ≤ 2 km (može i na 400-500 m). Slika 3 važi za radove na celoj dužini voda. U sluaju rada samo na pojedinim stubnim mestima, dopunske mere ZNR podrazumevaju postavljanje dodatnih uzemljivaa na stubovima koji su susedni stubu na kome je mesto rada (sl. 4). mesto rada - stub nadzemnog voda

Slika 4 Osnovne i dopunske mere ZNR u sluaju rada na 1 stubu jednostrukog nadzemnog voda III b.6 "Samoiskljuenje" kao varijanta iskljuenja radi omoguavanja rada u beznaponskom stanju Po pravilu, iskljuenje elemenata mreže vrše dispeerske ekipe (rukovodioci manipulacija), a ne ekipe koje treba da izvode radove na njima. U sluaju objekata ili mreža 10 i 1 kV u udaljenim prigradskim i vangradskim naseljima, dispeeri esto nisu u mogunosti da izau na mesto rada sa rukovodiocem radova i njegovom ekipom. Stoga se u dozvolama za rad na naponima 10 i 1 kV naznaava da li se ona izdaje sa tzv. samoiskljuenjem ili ne. Ono podrazumeva da ekipa koja treba da obavi radove, samostralno vrši i iskljuenje tj. dovoenje u beznaponsko stanje. U tom sluaju, kontakt telefonom ili radio-vezom je obavezan. U sluaju manipulacija rasklopnom opremom u eliji, ona mora biti zatvorena i zakljuana. III c Rad u blizini napona • Na dvosistemskim nadzemnim vodovima (DNV) 110 kV dozvoljen je rad na jednom vodu

dok je drugi pod naponom, ali samo pod odreenim uslovima. Jedan od njih je da razmak izmeu dva voda 110 kV bude vei od sigurnosnog razmaka za taj naponski nivo. Pri radu na DNV 110 kV prenosni uzemljivai postavljaju se na izlazu iz napojne TS i na sredini onog sistema 110 kV na kome treba da se radi (slika 5). Postavljanje uzemljivaa na krajeve DNV 110 kV u ovom sluaju NIJE dozvoljeno, zbog indukcije.

11

DNV 110 kV

na istim stubovima

Slika 5 Ispravne i neispravne pozicije prenosnih uzemljivaa pri radu na 1 sistemu DNV 110 kV • Kod 35 kV vodova se takoe može raditi u blizini napona, ali samo iz korpe, ne sme se penjati

na stub. Obrauje se vod kod svakog stuba posebno. • Kod izgradnje novih vodova, ako trasa novog voda ide paralelno s trasom starog voda koji je

pod naponom, opet može doi do pojave indukovanih struja. • Proraunom se utvruju mesta na kojima treba postaviti prenosne uzemljivae (tj. koturae sa

gibljivim metalnim užetom). • Kod velikih postrojenja (X/10 kV i veih) ne može se iskljuiti celo postrojenje, ve samo onaj

segment na kome se radi. Rad u beznaponskom stanju, opisan u prethodnom poglavlju, III b, tada de facto podrazumeva i rad u blizini napona.

• Radovi u pojedinanim elijama, uz korišenje izolacione ploe (mera 5. sa slike 2), takoe predstavlja de facto rad u blizini napona.

• Održavanje trasa vodova, seenje rastinja – takoe predstavljaju radove u blizini napona. Stablo mora biti na takvom rastojanju od trase voda, da i u dobu starosti za seu, pri normalnom padu ka vodu, ne dosegne sigurnosni razmak.

III c.1 Zaštitna oprema za rad u blizini napona

Gumene rukavice i gumene izme su se koristile i ranije, kada nije bilo tzv. oblikovanja potencijala, pa je napon dodira bio vei od dozvoljenog, tj. >50 V naizmenino i 120 V jednosmerno. Konkretna vrednost kritinog napona dodira zavisi i od samog objekta.

III c.2 Opomenske tablice

Za rad u blizini napona neophodno je postavljanje odgovarajuih opomenskih tablica. IEC standardi su propisali boje tablica, zavisno od njihove namene:

1) crna - neutralna 2) bela - neutralna 3) crvena = zabrana i neposredna opasnost 4) žuta = skrivena opasnost 5) plava = tehnika obaveštenja i podaci 6) zelena = opšta obaveštenja.

III d Rad pod naponom U EDB je dozvoljen samo rad pod naponom 0,4 kV. On podrazumeva dodirivanje ureaja pod tim naponom. Inae, bezbedni napon dodira limitiran je na 42,42 V tj. 50 V. Obavezna je obuenost izvršilaca i poštovanje propisa i uputstava za rad. Obavezno je korišenje linih zaštitnih sredstava i zaštitine opreme.

12

III d.1 Lina zaštitna sredstva • Radno zaštitno odelo; • [lem (kaciga); • [titnik za oi i lice (može biti deo šlema) ili zaštitne naoare; • Zaštitne rukavice: - kožne, ukoliko je oblikovanjem potencijala u RP postignuto Ud, Uk < Udozv;

- od izolacionog materijala, ukoliko je Ud, Uk > Udozv; • Zaštitna obua: - elektriarska, kožna sa gumenim onom, ukoliko je Ud, Uk < Udozv; - zaštitne gumene izme za VN postrojenja, ukoliko je Ud, Uk > Udozv.

Osobito je važno koristiti štitnik za oi i lice, jer su povrede ovih delova tela veoma este, naroito pri postupcima kod kojih može doi do pojave elektrinog luka (npr. vaenje umetaka osiguraa). III d.2 Zaštitna oprema

• Indikator napona (za tano odreeni naponski nivo!); • Prenosna naprava za uzemljavanje i kratko spajanje (prenosni uzemljiva); • Izolaciona ploa (za ograivanje delova pod naponom); • Ruice za vaenje umetaka nožastih osiguraa (mogu biti sa zaštitnom rukavicom); • Izolacioni odvija; • Izolaciona klješta; • Izolaciona klješta za skidanje izolacije kablova i dr. III d.3 Opšti uslovi za rad pod naponom

Važe ranije pomenuti mikroklimatski uslovi, npr: - Temperatura sredine ne sme biti niža od -18 oC ili viša od +35 oC u hladu; - Vetar ne sme biti jai od 40 m/s.

Osim toga, u skladištima sa zapaljivim materijama, rad pod naponom NIJE DOZVOLJEN.

III e Rad sa dizalicama, stubovima i utovar/istovar teških materijala - Dizaliar mora biti lice koje dobro poznaje taj posao. - Obavezno je imati signalistu. Signalista je neophodan da vezuje teret, daje signale-komande

dizaliaru, pridržava teret pri montaži i istovaru, da iz zone rada skloni sve radnike i graane. - I dizaliar i signalista moraju biti obueni za ovu vrstu rada. - Dugaki predmet (npr. stub) obavezno se veša u dve take. - Zabranjeno je podizanje tereta nepoznate težine i upanje iz zemlje (npr. starih drvenih stubova). - Zabranjeno je voziti se u korpi, bilo u dignutom, bilo u spuštenom položaju. - U krugu Preduzea, dozvoljena je brzina od svega 10 km/h. III e.1 Rad sa hidraulinom platformom

- Platforma mora biti tako postavljena, da svojim maksimalnim krakom ne doe pod napon (npr. pri radovima na mreži NN kod mešovitog 10+1 kV voda, ne sme dosegnuti SN vod).

- Obavezno je postavljanje upora, za sve nagibe > 5 %. - Ne sme se postavljati blizu ivica ponora. Stope joj se ne smeju stavljati na otvore šahtova i sl. - Neophodna je obuka o upotrebi hidrauline platforme, za vozaa i radnika koji e da radi u korpi.

13

IV Najvažnija zaštitna sredstva i oprema

Evropske institucije propisale su koliko koje sredstvo može da traje i na koji period se vrši provera njegove ispravnosti. Zaštitna sredstva, po njihovoj nameni, mogu biti kolektivna i lina.

IV a Indikatori napona

- Obavezan i veoma važan instrument, prvi se koristi u postrojenju. - Indikatori moraju da budu standardizovani. - Postoje i elektronski indikatori. - Prenik glave indikatora je 54 mm. - Mesto hvatanja motke indikatora odreuje bezbednosni razmak: 32 cm za 36 kV

115 cm za 120 kV

- Pre upotrebe, obavezno je na ruki indikatora zavrnuti sigurnosni zglob na neizbrisivom podeoku s oznakom naponskog nivoa koji ispitujemo. Time je obezbeen bezbednosni razmak (sigurnosno odstojanje) za taj naponski nivo.

- Indikatori mogu biti jednopolni (štapni, teleskopski) i dvopolni. IV a.1 Jednopolni indikator napona

IV a.1.1 Proba ispravnosti jednopolnog indikatora napona

- vrši se pomou indukcionog generatora od 2500 V, sa runim pokretanjem. - ukoliko nemamo generator ili je on neispravan, provera se može izvršiti doticanjem dela RP za

koji pouzdano znamo da je pod naponom. - koristi se i kapa za zamraenje, kako bi svetlost sijalice na indikatoru bila lakše uoljiva. IV a.1.2 Upotreba jednopolnog indikatora napona

- Ispitivanje naponskog stanja indikatorom vrši se uvek u stavu lica spremnog na odstupanje (kao maevalac, s blago raširenim nogama). Pritom se indikator, po pravilu, drži u jednoj ruci.

IV a.1.3 Indikator za više napone

- Duži je i teži, pa mora da se drži s obe ruke. - U zaklopljenom položaju obavezno mora da stoji uspravno. - Na vrhu (glavi) ima izboinu, preko koje generatorom ispitujemo ispravnost ovog indikatora. - Glava mu je otporna na vlagu, ali indikator ne sme da se koristi kad je vlažnost vazduha > 70%. - Za kišovito vreme koristi se indikator s kišobranom, tj. specijalnom glavom za kišu. Jedan od

proizvoaa je Karl Führsterer, Nemaka. - Isti proizvoa pravi i motke s ekraniem kod sigurnosnog rukohvata – indikatorsko svetlo nije

na kraju motke (na glavi), ve kod ruke. - Katijeva (franc.) glava može da se koristi na kiši samo uz poseban dodatak na šipki, nemakog

proizvoaa. IV a.2 Dvopolni indikator napona

- Služi za ispitivanje ispravnosti VN osiguraa. - Predstavlja rentgen za elektroenergetska postrojenja. - Utvruje razliku faza (da li je re o istoj fazi ili ne) i da li je jedna od faza pod naponom.

14

IV a.2.1 Proba dvopolnog indikatora

Ispod indikatorske svetiljke postoji prsten. On se pri probi podesi na 0, a pri proveri naponskog stanja – na vrednost napona ije postojanje utvrujemo. IV a.2.2 Primer upotrebe dvopolnog indikatora

Dvopolni indikator je vrlo zgodan da se njime izvrši utvrivanje redosleda faza pre prikljuivanja nekog voda u RP (slika 6).

R S T R S T RP 1 RP 2 R,S,T=? ne svetli ako je R

Slika 6 Utvrivanje redosleda faza pre prikljuenja voda u RP 2

IV b Izolacione motke - Moraju da izdrže 90 N. - Ne koriste se u okolnostima visoke vlage. - Na njih se montiraju indikatori. - Služe kao pomono sredstvo i za privršivanje prenosnih uzemljivaa. - Treba ih brisati flanelskom krpom, nakon što se – po unošenju izvana – temperatura motke

izjednai s temperaturom prostorije i proces njenog orošavanja završi. Ovo je naroito važno zimi, kada je temperatura spoljašnjeg ambijenta znatno niža od temperatura u zatvorenoim prostorijama.

IV c Prenosni uzemljiva (naprava za uzemljivanje i kratko spajanje) - Služi za obezbeivanje mesta rada. - Sastoji se od 4 kabla (ili 6) sastavljena u presovanom vorištu, tako da jedan kabl ini jedan kraj

uzemljivaa, a drugi kraj – preostala 3 (ili 5, kod uzemljivaa za NN). Ovi kablovi imaju formu bužira (creva). Njihova oplata nije prvenstveno izolaciona, ve samo mehaniki štiti provodnike u njima. Provodnici prenosnog uzemljivaa moraju biti izraeni od istog elektrolitikog bakra.

- Na krajevima ovih kablova montirane su hvataljke (kleme). Ove hvataljke mogu biti "T" (najsigurnije), "kugliaste" itd…

- Izolacionom motkom spajamo hvataljku odgovarajueg kraja prenosnog uzemljivaa za stalni uzemljiva u RP.

- Takoe izolacionom motkom spajamo hvataljke ostalih krajeva prenosnog uzemljivaa sa elementima koje uzemljujemo.

15

IV c.1 Nain povezivanja prenosnog uzemljivaa

Ispravan redosled koraka je sledei: - suvom i istom krpom se obriše izolaciona motka kojom e se krajevi prenosnog uzemljivaa

vezivati za uzemljenje RP, neutralni (ako postoji) i fazne provodnike, u narednim koracima; - najpre se jednostruki kraj naprave veže za stalni uzemljiva; - proveri se ispravnost indikatora napona; - potom se indikatorom napona proveri neutralni provodnik, ukoliko postoji (npr. kod NN mreže); - ukoliko nema napona na N, jedan od krakova na drugom kraju uzemljivaa poveže se s njim; - zatim se indikatorom napona proveri donja faza; - ukoliko nema napona, poveže se jedan od krakova na drugom kraju uzemljivaa s njom; - potom se prethodna dva koraka ponavljaju za srednju fazu, i na kraju – za gornju.

Skidanje prenosnog uzemljivaa vrši se obrnutim redosledom.

IV c.2 Posebna vrsta prenosnog uzemljivaa - Služi za obezbeenje od povratnih struja (generatora, agregata), pri iskljuivanju NN izvoda u

TS 10/0,4 kV. - Fazni krajevi uzemljivaa umeu se, na NN letvi u TS, u postolja za nožaste osigurae prema

iskljuenom kablu 1 kV. - Drugi kraj uzemljivaa vezuje se na zaštitno uzemljenje ili nulti provodnik kod združenog

uzemljenja TS. IV d Lina zaštitna sredstva IV d.1 Zaštitni šlem

- najbolji je RSteam sa ventiliranjem glave i štitnikom za lice i oi. - testiran je na 3-minutni ispitni napon, jaine 20 kV. - šlem mora da štiti od mehanikih povreda i napona dodira.

IV d.2 Rukavice

- samo su pomono sredstvo. - njima se NE SME dodirivati napon, ak ni manji od ispitnog napona:

1. klasa – do 6 kV 2. klasa – do 20 kV 3. klasa – do 30 kV - služe za izvlaenje unesreenih, hvatanjem za kraj odee. - mogu se koristiti i kao zaštitne. - Provera: - pumpanjem (naduvavanjem) rukavice,

- vizuelnim pregledom (da li se istanjila). IV d.2.1 Rukavice za agresivne materije

- nemaju izolacioni kvalitet - koriste se SAMO pri radu sa AKU-baterijama i u drugim prostorijama sa agresivnim

materijama.