MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA - Profesionalna...
114
Profesionalna orijentacija u Srbiji MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA – GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2012/2013. ŠKOLSKU GODINU – Pripremila dr Jasna Hrnčić Avgust 2012 – juni 2013.
Transcript of MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA - Profesionalna...
Profesionalna orijentacija u Srbiji
MONITORING I EVALUACIJA PROJEKTA
– GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZA 2012/2013. ŠKOLSKU GODINU –
Pripremila dr Jasna Hrnčić
Avgust 2012 – juni 2013.
2
SADRŽAJ
LISTA SKRAĆENICA ........................................................................................................................................ 5
REZIME ................................................................................................................................................................ 6
UVOD .................................................................................................................................................................. 13
METODOLOGIJA ............................................................................................................................................. 14
INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU PROJEKTA ................................................................. 16
PRAĆENJE IMPLEMENTACIJE PROJEKTA U ŠKOLAMA TOKOM 2012/2013. ŠKOLSKE
GODINE .............................................................................................................................................................. 18
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA ............................................................................................................. 19
Instrument ................................................................................................................................................... 19
Postupak ...................................................................................................................................................... 20
Uzorak ......................................................................................................................................................... 20
REZULTATI ................................................................................................................................................... 20
Aktivnosti profesionalne orijentacije .......................................................................................................... 20
Uključenost u sistem .................................................................................................................................... 30
Status programa iz profesionalne orijentacije u osnovnim školama ........................................................... 32
Izazovi, uspesi i sugestije u realizaciji programa profesionalne orijentacije ............................................. 33
DISKUSIJA ..................................................................................................................................................... 34
Poređenje BOŠ i MOŠ ................................................................................................................................. 40
Poređenje tri grupe škola po godini ulaska u projekt i mestu škole ............................................................ 40
ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................. 42
MONITORING POSETE ŠKOLAMA ............................................................................................................ 45
METODOLOGIJA RADA .............................................................................................................................. 45
REZULTATI ................................................................................................................................................... 46
ŠOSO „Veselin Nikolić“ iz Kruševca .......................................................................................................... 46
OŠ „Vuk Karadžić“ iz Niša ......................................................................................................................... 46
ZAKLJUĆAK .................................................................................................................................................. 47
MONITORIG I EVALUACIJA AKTIVNOSTI LOKALNIH TIMOVA ZA PROFESIONALNU
ORIJENTACIJU .............................................................................................................................................. 49
REZULTATI ................................................................................................................................................... 49
Posete TIPO ................................................................................................................................................ 49
Evaluativna radionica za RuTIPO .............................................................................................................. 50
ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................. 52
VRŠNJAČKA EVALUACIJA .......................................................................................................................... 53
VRŠNJAČKA EVALUACIJA USLUGA PO .................................................................................................. 54
VRŠNJAČKA EVALUACIJA PRIMERA DOBRE PRAKSE U OSNOVNIM ŠKOLAMA ......................... 55
VRŠNJAČKA EVALUACIJA PRIMERA DOBRE PRAKSE TIPO .............................................................. 57
3
ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................. 58
EFEKAT PROJEKTA NA UČENIKE ............................................................................................................. 59
ISTRAŽIVANJE UČENIKA/CA OSNOVNIH ŠKOLA U BEOGRADU..................................................... 61
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA ............................................................................................................. 62
Instrumenti .................................................................................................................................................. 62
Postupak ...................................................................................................................................................... 63
Uzorak ......................................................................................................................................................... 63
REZULTATI ................................................................................................................................................... 65
Korišćenje različitih izvora informacija ..................................................................................................... 65
Vrednovanje pojedinih izvora informacija .................................................................................................. 67
Korišćenje i važnost izvora informacija ...................................................................................................... 68
Poznavanje informacija .............................................................................................................................. 69
Zainteresovanost za različite oblasti rada .................................................................................................. 70
Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju ................................................................... 72
Motivi za izbor budućeg zanimanja i rodni stereotipi ................................................................................. 75
DISKUSIJA ..................................................................................................................................................... 77
ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................. 83
ISTRAŽIVANJE UČENIKA/CA OSNOVNIH ŠKOLA U REGIONU KOJI SU PROGRAM POHAĐALI
DVE ŠKOLSKE GODINE................................................................................................................................. 88
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA ............................................................................................................. 88
Instrumenti .................................................................................................................................................. 88
Postupak ...................................................................................................................................................... 89
Uzorak ......................................................................................................................................................... 89
REZULTATI ................................................................................................................................................... 91
Korišćenje različitih izvora informacija ..................................................................................................... 91
Vrednovanje pojedinih izvora informacija .................................................................................................. 93
Korišćenje i važnost izvora informacija ...................................................................................................... 94
Poznavanje različitih informacija ............................................................................................................... 95
Zainteresovanost za različite oblasti rada .................................................................................................. 99
Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju ................................................................. 104
Motivi za izbor budućeg zanimanja i rodni stereotipi ............................................................................... 106
DISKUSIJA ................................................................................................................................................... 108
ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................ 113
4
LISTA PRILOGA:
Prilog 1: Instrumenti za monitoring i evaluaciju 2012-2013.
Prilog_1a Ček lista Dec 2012
Prilog 1b Zbirna ček lista PO Dec 2012
Prilog 1c PO2 sajt
Prilog 1d Upitnik za učenike POU1
Prilog 1e Upitnik za učenike POU2
Prilog 1d Upitnik za učenike POU2-G
Prilog 1g EUS1 – evaluacioni list usluge
Prilog 1h REUS1 – Upitnik za jednu realizaciju jedne usluge
Prilog 1i EDP1 - Evaluacioni list primera dobre prakse u osnovnim školama
Prilog 1j - Forma za izveštaj sa TIPO / mentorskog sastanka
Prilog 2: Statistička analiza rezultata na PO2 Avg13
Prilog 3: Izveštaj sa monitoring posete ŠOSO Veselin Nikolić U KRUŠEVCU
Prilog 4: Beleške sa evaluativne radionice za RuTIPO
Prilog 5: Statističke analize vršnjačkih evaluacija
Prilog 6: Statistička analiza rezultata učenika beogradskih osnovnih škola
Prilog 7: Statistička analiza rezultata dvogodišnjeg praćenja učenika osnovnih škola
5
LISTA SKRAĆENICA
Opšte skraćenice
BOŠ – bazične osnovne škole
IOP – individualni obrazovni plan
MOPI – Skala motiva za profesionalni izbor
MOŠ – mentorske osnovne škole
NVO – nevladine organizacije
OPŠ – organizacije/preduzeća/škole
OŠ – osnovna škola
PO – profesionalna orijentacija
SOD – Skala aktivnog odlučivanja
SIO - Skala izbegavanja odlučivanja
1, T2, T3 – prvo, drugo, treće merenje
TIPO - timovi za profesionalnu orijentaciju
RC – regionalni centri za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i preduzećima
RuTIPO – rukovodilac/teljka lokalnih timova za profesionalnu orijentaciju
Statističke skraćenice
F, t , χ2
- pokazatelji veličine razlika između posmatranih grupa
df – stepeni slobode
M – aritmetička sredina, zbir svih rezultata podeljen sa brojem rezultata
N – broj posmatranih entiteta
SD – standardna devijacija, pokazuje stepen variranje rezultata o okviru posmatrane grupe
Sig.; p – nivo značajnosti razlika između posmatranih grupa, što je ovaj broj manji, razlike su
izrazitije ; ako je manji od 0,05 (p<0,05), razlike su statistički značajne; od 00,
6
REZIME
Cilj ovog izveštaja je prikaz aktivnosti i rezultata monitoringa i evaluacije implementacije
prve komponente Projekta tokom 2012/2013. školske godine, koji se odnose na: pripremu
instrumenata za praćenje i evaluaciju Projekta, praćenje njegove implementacije u osnovnim
školama, u radu sa osetljivim grupama i u lokalnim timovima za profesionalnu orijentaciju,
vršnjačku evaluaciju aktivnosti, procenu efekata Projekta na učenike osnovnih škola u Srbiji i
analizu ispunjenosti relevantnih projektnih indikatora. Izveštaj je zasnovan na metodologiji
rada za procenu akcionih projekata. Uključivao je direktnu komunikaciju sa ključnim
akterima Projekta (polusturkuturisane intervjue, grupne diskusije, fokus grupe), opservaciju
projektnih aktivnosti, prikupljanje podataka putem instrumenata za monitoring i evaluaciju i
pripremu završnog izveštaja.
Praćenje implementacije Projekta u osnovnim školama je realizovano elektronskih upitnikom
PO2, koji je popunio 512 od ukupno 743 škole. Pokazalo se da su ispunjena oba indikatora
koja se odnose na ovu oblast.
Pokazalo se da se profesionalna orijentacija uči u skladu sa petofaznim modelom za učenike
sedmog razreda osnovne škole u 77,1% osnovnih škola, a za učenike osmog razreda u 96,1%
škola. Kako se ovaj model primenjuje za učenike osmog razreda u 96,1% škola, ispunjen je
opšti projektni indikator 1, koji glasi: U najmanje 85% škola profesionalna orijentacija se
uči u skladu sa petofaznim modelom za učenike završnih razreda osnovne škole.“
U odnosu na prošlu školsku godinu povećan je procenat škola koje su ovu obuku držale
osmim razredima (90,2% u 2011/12.). U 91,8% škola su realizovana 4 modula, a u 75,0%
škola - svih 5 modula, znatno češće nego prošle školske godine, kada je svih 5 modula
primenjivalo 63,4% škola.
Indikator 3 školske komponente Projekta odnosi se na realne susrete i glasi: 100 škola
uspostavlja saradnju sa 500 preduzeća u realizaciji realnih susreta na osnovu 5-faznog
modela.
U školskoj 2012/13. godini 361 škola realizovalo 1268 posete (prosečno 3,51 posete), od
toga je bilo 791 poseta institucijama van školskog sistema (394 poseta preduzećima i 397
poseta ustanovama i organizacijama). Pokazuje se izuzetna ispunjenost Indikatora 3 školske
komponente!
7
Došlo je do značajnog razvoja usluga PO u školama: 154 škole su definisale barem jednu PO
uslugu za Katalog usluga, koju je realizovala čak 91 škola. I na mnogim drugim aspektima
pokazala se visoka uključenost škola u realizaciju programa PO i napredak o odnosu na
prošlogodišnje rezultate: promociji, povezivanju, umrežavanju, uključivanju učenika/ca
roditelja i kolega… Uspeh programa pokazuje i podatak da je polovina škola preporučila da
programa PO (petofazni model) bude realizovan za 7. i 8. razred u nekoj formi izbornog
predmeta.
Dobijene su brojne razlike između nekih podgrupa u projektu. Učenici/ce osmog razreda su
i ove, kao i prošle školske godine, češće bili uključeni u program obuke iz profesionalne
orijentacije (u daljem tekstu PO) imali su više radionica, modula i realnih susreta, nego
učenici/ce sedmog razreda. Devojčice su bile više uključene u program od dečaka i u
školskim radionicama i u realnim susretima. MOŠ su u mnogim aktivnostima pokazale bolje
rezultate od BOŠ, i razlike su izraženije negu u prethodnoj godini. Osnovne projekte
aktivnosti su bile najviše zastupljene u školama iz regiona koje su uključene u projekat od
2012/13. školske godine, ali su i škole iz regiona u projektu od prethodne školske godine
pokazale bolje rezultate u nekim aktivnostima za koje je potrebno više vremena za
realizaciju. I škole iz Beograda su pokazale neke specifičnosti: najčešće su realizovale modul
„Putevi obrazovanja“ i sarađivale sa MOŠ, BOŠ i kancelarijom za mlade, ali su organizovale
najmanje poseta, najređe sarađivale sa preduzećima/privredom, lokalnim timom za
profesionalnu orijentaciju (u daljem tekstu TIPO) i sa medijima.
Primena projekta u radu sa osetljivim grupama je praćena je kroz posete školama koje imaju
učenike iz osetljivih grupa. Pokazao se uspeh programa PO u radu u okviru ŠOSO sa
učenicima/ma koji imaju intelektualne teškoće. Program je pomogao učenicima/cama da
bolje razumeju svet rada i da razviju svoje socijalne veštine i samopouzdanje, njihovim
nastavnicima/cama da bolje upoznaju svoje učenike, nauče nove veštine, unaprede saradnju
sa kolegama/nicama, a školi da se promoviše u zajednici. Sa druge strane, program PO nije
imao efekta na učenike završnih razreda OŠ koja školuje učenike/ce koje su u velikoj većini
romske nacionalnosti i iz siromašne sredine. Najveći resurs u smislu uključivanja dece u
školovanje i saradnje sa roditeljima je bila romska asistentkinja škole. Potrebno je pokloniti
više pažnje razvoju školskog programa koji je prilagođen specifičnostima romske kulture i u
tom kontekstu i programa PO za mlade Rome.
Praćenje i evaluacija aktivnosti TIPO je realizovana putem poseta sastancima TIPO u četiri
grada, kao i samoevaluacije rukovodilaca/teljki TIPO (u daljem tekstu RUTIPO) u okviru
8
Evaluativne radionice za RuTIPO. Iako su rokovi bili često kratki, a projektni zahtevi brojni,
RuTIPO su pokazali raznovrsnost i kreativnost u načinu izvršenja ovih zadataka i razvili i
proširili svoje sposobnosti i mogućnosti. Unapredili su saradnju između škola i institucija,
povećali realizaciju realnih susreta u omogućili da znatan broj škola koncipira i realizuje PO
usluge.
U skladu sa novim praksama PO programa, vršnjačka evaluacija u 2012/13. g. je obuhvatila
tri načina procene. Vršnjačka evaluacija usluga koje su osnovne škole realizovale u oblasti
PO, a od strane njihovih kolega iz drugih škola koje su te usluge koristili, je pokazala da je za
18 od 18 njih kvalitet profesionalne orijentacije evaluiran najmanje kao vrlodobar i predlozi
za unapređenje su naznačeni. Analiza evaluacija primera dobre prakse u osnovnim školama
od strane rukovodioca/teljki TIPO je pokazala da je 13 od 13 ovih primera ocenjeno kao
najmanje vrlodobro. Analiza vršnjačke evaluacije primera dobre prakse TIPO od strane
RuTIPO iz drugih TIPO-a je pokazala da su 9 od 12 vršnjačkih evaluacija procenjene kao
najmanje dobro u situaciji ograničenog izbora (maksimalno 3 od 12 izbora najkorisnijih
primera).
Ako ovim vršnjačkim evaluacijama priključimo i one realizovane 2011/12. šk. g., kada je su
partnerske škole procenile za 34 (85,0%) od 40 škola da je kvalitet realizacije petofaznog
programa obuke za PO vro dobar ili odličan, do sada su primenenjene i analizirane 83
vršnjačke evaluacije PO. Od toga, primeri 65 osnovnih škola i 9 TIPO su procenjeni kao
najmanje dobri i naznačeni su predlozi za unapređenje, dakle ukupno 74 njih (89,2%).
Indikator 4 školske komponente Projekta glasi: U 50 od 83 vršnjačke evaluacije koje su
sprovedene u školama, kvalitet profesionalne orijentacije (koji uključuje procesnu i aktivnu
orijentaciju) je evaluiran najmanje kao dobar i predlozi za unapređenje su naznačeni.
U 74 od 83 vršnjačke evaluacije akitvnosti koje su imale za cilj povećanje kvaliteta
profesionalne orijentacije kod školske dece, kvalitet profesionalne orijentacije (koji uključuje
procesnu i aktivnu orijentaciju) je evaluiran najmanje kao dobar i predlozi za unapređenje su
naznačeni.
Ispunjen je indikator 4. školske komponente.
Realizovana su dva istraživanja efekata programa na učenike koji pohađaju obuku za PO
(petofazni model). Prvo je istraživanje učenika/ca beogradskih škola nakon jednogodišnjeg
pohađanja PO nastave, a drugo istraživanje učenika/ca iz 19 gradova u Srbiji koji su dve
godine pohađali obuku za PO.
9
Istraživanje učenika/ca osnovnih škola u Beogradu je obuhvatilo 463 učenika/ce sedmog i
osmog razreda iz 9 MOŠ i 10 BOŠ iz gradskih opština Beograda, koji su jednu godinu
pohađali obuku za PO. Rezultati su pokazali da je postignuta ispunjenost jednog od dva
relevantna indikatora Projekta.
Projektni indikator 2 glasi: Procenat mladih oba pola koji donose odluke o daljem
školovanju i budućem zanimanju na osnovu pet različitih izvora primljenih informacija
povećao se sa 17,4% na 40,0%.
Procenat učenika/ca iz beogradskih škola koji koriste pet različitih izvora informacija je
nakon primene programa porastao sa 14,3% na 41,3%. Projektni indikator 2 je ispunjen.
Projektni indikator 3 glasi: Broj i stepen diferencijacije među željenim profesijama se
povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%
učenika/ca povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod ženskog pola sa pet na
najmanje osam oblasti rada.
Broj oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% beogradskih učenika muškog
pola je pre uključenja u obuku bilo 7, a na kraju obuke – 6. Kod beogradskih devojčica je pre
uključenja u obuku za PO bilo 10 oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2%
njih, a na kraju obuke se broj oblasti u traženom rasponu smanjio na 6. Projektni indikator 3
nije ispunjen ni kod dečaka, ni kod devojčica.
Rezultati učenika/ca iz Beograda su upoređeni sa kontrolnom grupom učenika/ca iz regiona
(istraživanje sprovedeno u regionima Srbije na skoro istovetan način tokom 2011/12. školske
godine). Rezultati koji se dobijaju podjednako u oba istraživanja ukazuju na efekte
programa koji su stabilni kroz različite okolnosti realizacije projekta. U oba istraživanja se
značajno povećao prosečan broj izvora informacija koje su učenici/ce koristili, kao i
korišćenje devet od ukupno 11 izvora. U oba istraživanja se raskorak između korišćenja
izvora i njegove važnosti smanjio za četiri izvora informacija: stručnjake koji se bave
željenim zanimanjem, stručnjake za profesionalnu orijentaciju, psihologe/pedagoge i
preduzeća/institucije u kojima se zanimanja obavljaju. Ni na jednom uzorku se nije povećao
broj informacija koji učenici/ce poznaju u odnosu na inicijalno merenje; pokazuje se
povećanje informisanosti učenika/ca o školovanju za izabrano zanimanje, ali ne i o samom
zanimanju. Iako su rodni stereotipi za izbor rodno tipičnih i rodno atipičnih zanimanja
nakon obuke i dalje prisutni kod oba uzorka, dolazi do pomaka kod devojčica u pravcu većeg
prihvatanja rodno atipičnih profesija, sto nije slučaj kod dečaka. Na inicijalnom merenju u
10
oba istraživanja, učenici/ce pokazuju visoku zrelost odlučivanja na Skali aktivnog
odlučivanja (SOD) i Skali izbegavanja odlučivanja (SIO). Kod oba istraživanja se nakon
obuke dobijaju niži rezultati na Skali SOD, pre svega zbog pada značaja školovanja sa
protokom vremena.
Razlike između učenika/ca iz unutrašnjosti i iz Beograda nisu jednoznačne. Učenici/ce
beogradskih škola su i u inicijalnom i u ponovljenom merenju koristili manji broj izvora
informacija i poznavali manji broj informacija. U regionu je nakon obuke došlo do značajnog
povećanja prosečnog broja oblasti rada za koje su učenici/ce zainteresovani, ali i do
značajnog povećanja skora na Skali SIO; ove razlike nisu dobijene u Beogradu. Kod
učenika/ca beogradskih škola su manje izražene rodne razlike nego kod učenika/ca škola iz
regiona, a smanjenje rodnih stereotipa na kraju obuke je izraženiji kod devojčica. Pozitivne
promene na kraju obuke su u Beogradu izraženije kod učenika/ca sedmog, nego osmog
razreda, dok je u regionu nalaz obrnut. Učenici/ce iz beogradskih MOŠ su pokazali veći
napredak od BOŠ nakon učešća u projektu, što se nije pokazalo u istraživanju u regionu.
Drugo istraživanje efekata programa na učenike je obuhvatilo 346 učenika/ca osmog
razreda 24 MOŠ iz 19 gradova u Srbiji, koji su tokom dve godine pohađali obuku za PO.
Uporedno su se analizirale razlike između inicijalnog, prvog ponovljenog (nakon jedne
godine pohađanja obuke za PO) i drugog ponovljenog merenja (nakon dve godine pohađanja
obuke za PO). Rezultati su i ovde pokazali da je postignuta ispunjenost jednog od dva
relevantna indikatora Projekta.
Procenat učenika/ca koji koriste barem pet različitih izvora primljenih informacija se posle
jedne godine obuke za PO sa prvobitnih 18,8% povećao na 41,6%, a posle dve godine obuke
na 55,2%. Projektni indikator 2 je ispunjen i na kraju prve i na kraju druge godine obuke.
Broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2% dečaka je na početku
projekta bio 10, posle prve godine obuke za PO - 9, a nakon dve godine opet 10. Kod
devojčica je, sa inicijalnih 7 oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%
učenica, došlo do smanjenja na 4 oblasti i posle prve i posle druge godine obuke. Projektni
indikator 3 nije ispunjen ni kod dečaka, ni kod devojčica ni na kraju prve ni na kraju druge
godine obuke.
Dobijeni podaci su u skladu sa prethodnim istraživanjima. Pokazuje da je projektni indikator
2 dobar pokazatelj promena koje se dešavaju u projektu, a da ih indikator 3 ne odražava baš
najbolje.
11
Najinteresantnije pitanje u ovom istraživanju je bilo koje je promene kod učenika/ca donelo
dvogodišnje pohađanje obuke za PO u odnosu na jednogodišnju obuku. Pokazalo se da
prosečan broj korišćenih izvora informacija značajno raste kako od inicijalnog merenje do
kraja prve godine, tako i od kraja prve godine do kraja druge godine. U odnosu na kraj prve
godine obuke, na kraju druge godine se značajno povećalo korišćenja sedam od 11 izvora
informisanja. Do značajnog povećanje prosečnog broja informacija koje učenici/ce poznaju
dolazi tek nakon dve godine obuke za PO. Kod dečaka je došlo do promene rodnih stereotipa
tek u drugoj godini obuke, kada se značajno povećala njihova motivisanost za zanimanje
modni kreator – promena koja takođe nije dobijena posle jedne godine obuke ni u ovom ni u
druga dva istraživanja. Promene značaju motiva koji ukazuju na povećanu zrelost u
odlučivanju su se kod dečaka pokazale tek u drugoj godini projekta, dok su se kod devojčica
stabilno pokazivale iz godine u godinu.
Potvrda nalaza na prethodna dva istraživanja, osim na stabilnom povećanju broja izvora
informacija koje učenici/ce koriste, dobijena je na još nekoliko aspekata. Kao i u
prethodnim istraživanjima, kod četiri od ukupno osam izvora informacija je došlo do znatnog
približavanja procenta učenika/ca koji taj izvor koriste i procenta koji ga smatraju važnim;
učenici/ce su ponovo pokazali visok kvalitet odlučivanja na skalama SOD i SIO, na skali
SIO se ponovo nisu pokazale značajne razlike između tri merenja, a kroz različite rezultate se
stabilno pokazuju veći kapaciteti devojčica za adekvatno odlučivanje u oblasti PO i
tendencija ka smanjivanju rodnih stereotipa.
Interesantna dinamika promena iz prve u drugu godinu obuke se pokazala u prosečnom broju
oblasti rada koje interesuju učenike. Pokazalo se značajno povećanje na kraju prve godine
obuke, da bi nakon dve godine došlo do vraćanja na početni nivo. Efekat projekta može da
bude upravo u tome, da konačna odluka o daljem školovanju bude donešena na osnovu šireg
razmatranja i preispitivanja svojih interesovanja i mogućnosti. Sa druge strane, pad rezultata
na Skali aktivnog odlučivanja (SOD), koji se pokazao i u ovom i u druga dva istraživanja
nakon prve godine obuke, nije se nastavio u drugoj godini primene programa.
Projekat je u svojoj drugoj godini implementacije pokazao izuzetne rezultate, posebno u
kvalitetu i ozbiljnosti implementacije programa PO (Petofazni model) u velikom broju škola
u Srbiji, funkcionisanju lokalnih timova za profesionalnu orijentaciju, razvoju saradnje sa
relevantnim institucijama van školskog sistema i realizaciji realnih susreta, definisanju i
realizaciji usluga PO u školama. Projekat je doveo do značajnog povećanja kapaciteta
učenika/ca za adekvatno odlučivanje o svom daljem školovanju i budućem zanimanju i do
12
smanjivanja njihovih rodnih stereotipa vezanih za zanimanja, promene koje su se pokazale
stabilnima u različitim okolnostima i koje su se povećavale sa vremenom: efekti projekta su
bili još izraženiji kod učenika/ca koji su obuku za PO pohađali dve godine.
13
UVOD
U ovom izveštaju su prikazane aktivnosti monitoringa i evaluacije projekta „Profesionalna
orijentacija u Srbiji“ u okviru njegove prve komponente „Profesionalna orijentacija u
školskom sektoru“. Realizovane su u periodu od 15. septembra 2012. do 1. avgusta 2013.
godine na zahtev GIZ-a – Agencije za internacionalnu saradnju, po nalogu nemačkog
Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja sprovodi ovaj projekat u
partnerstvu sa Ministarstvom prosvete i nauke i Ministarstvom omladine i sporta Republike
Srbije.
Cilj Projekta je uspostavljanje sistema profesionalne orijentacije na prelasku iz osnovnog u
srednjoškolsko obrazovanje ili u svet rada, kako u okviru škole tako i u okviru vanškolskog
sistema, i uspostavljanje njegovog funkcionisanja na nacionalnom nivou.
Projekat obuhvata dve komponente: 1) profesionalnu orijentaciju u školskom sektoru i 2)
profesionalnu orijentaciju u vanškolskom sektoru.
Ovaj izveštaj se odnosi na prvu komponentu Projekta, čiji je cilj unapređivanje kapaciteta
osnovnih škola u oblasti profesionalne orijentacije u višim razredima.
Cilj ovog izveštaja je prikaz aktivnosti i rezultata monitoringa i evaluacije implementacije
prve komponente Projekta koji se odnose na:
pripremu instrumenata za praćenje i evaluaciju projekta,
praćenje implementacije projekta u osnovnim školama
praćenje implementacije projekta u radu sa osetljivim grupama
praćenje implementacije projekta u lokalnim timovima za profesionalnu orijentaciju,
vršnjačku evaluaciju aktivnosti,
procenu efekata Projekta na učenike osnovnih škola u Srbiji,
analizu ispunjenosti relevantnih projektnih indikatora.
14
METODOLOGIJA
Izveštaj je zasnovan na metodologiji rada za procenu akcionih projekata. Uključivao je
direktnu komunikaciju sa ključnim akterima Projekta (polusturkuturisane intervjue, grupne
diskusije, fokus grupe), opservaciju projektnih aktivnosti, prikupljanje podataka putem
instrumenata za monitoring i evaluaciju i pripremu završnog izveštaja.
Direktna komunikacija je ostvarena sa: članovima Projektnog tima, rukovodiocima i
članovima lokalnih timova za profesionalnu orijentaciju (u daljem tekstu TIPO), trenerima za
PO, učenicima/cama sedmog i osmog razreda osnovne škole, njihovim nastavnicima/cama,
školskim timom za PO i direktorima škola. Observirane su sledeće projektne aktivnosti:
sastanci rukovodioca lokalnih timova za profesionalnu orijentaciju (RuTIPO),
implementacija Projekta u dve škole sa učenicima/cama iz osetljivih i sastanci četiri TIPO iz
četiri grada u Srbiji.
Prikupljanje podataka putem instrumenata za monitoring i evaluaciju uključivalo je:
pripremu instrumenata za praćenje i evaluaciju: PO2, POU2-G, EUS1, REUS1,
EDP1; kao i postavljanje elektronskog upitnika PO2 na sajt;
prikupljanje podataka o implementaciji Projekta tokom 2012/13. školske godine u
osnovnim školama širom Srbije koje su u njega uključene od njegovog početka.
Istraživanjem je obuhvaćeno 512 škola, a instrument za prikupljanje podataka je bio
elektronski upitnik PO2;
realizaciju inicijalnog istraživanja među učenicima/cama iz Beograda uključenim u
Projekat, u cilju procene kompetencija učenika/ca da donesu adekvatnu odluku o
svom daljem školovanju i budućem zanimanju pre implementacije Projekta (početna
procena). Istraživanje je realizovano u oktobru 2012., obuhvatalo je 19 beogradskih
osnovnih škola, od kojih je 9 bilo MOŠ, a 10 BOŠ tipa, i u njemu je učestvovalo 624
učenika/ca. Instrument za prikupljanje podataka je bio upitnik POU2;
realizaciju ponovljenog istraživanja među učenicima/cama iz Beograda koji su
učestvovali u inicijalnom istraživanju oktobra 2012. g., ali sada nakon primene
Projekta, u cilju procene efekata jednogodišnje primene programa na kompetencije
15
učenika/ca da donesu adekvatnu odluku o svom daljem školovanju i budućem
zanimanju. Istraživanje je sprovedeno u maju 2013. u istim školama i istim
instrumentom kao i prethodno inicijalno istraživanje; a obuhvaćeno je 463 učanika/ca
koji su koji su adekvatno popunili upitnik i u inicijalnom i u ponovljenom merenju;
realizaciju ponovljenog istraživanja među učenicima/cama osmih razreda osnovnih
škola širom Srbije (u daljem tekstu: iz regiona), koji su učestvovali u inicijalnom
istraživanju tokom školske 2011/2012., kada su bili učenici/ce sedmog razreda, i koji
su od tada pohađali obuku za PO. Cilj je bio analiza efekata dvogodišnje primene
programa na kompetencije učenika/ca da donesu adekvatnu odluku o svom daljem
školovanju i budućem zanimanju. Istraživanje je sprovedeno u 24 škole MOŠ tipa iz
19 gradova i tri sela širom Srbije, a obuhvaćeno je 346 učanika/ca koji su pohađali
dvogodišnji program PO. Instrumenti za prikupljanja podataka su bili upitnici POU1 i
POU2;
vršnjačku evaluaciju usluga koje su realizovale osnovne škole, od strane njihovih
kolega iz drugih škola koji su ove usluge koristili. Obuhvaćeno je 18 usluga, a
instrument za prikupljanje podataka je bio upitnik EUS1;
vršnjačku evaluacija primera dobre prakse osnovnih škola od strane RuTIPO.
Realizovana vršnjačka evaluacija 13 primera dobre prakse, instrument za prikupljanje
podataka je bio upitnik EDP1; i
vršnjačku evaluaciju primera dobre prakse TIPO od strane RuTIPO iz drugih
lokalnih zajednica Obuhvaćeno je 12 primera dobre prakse, a procena je vršena
metodom limitiranog izbora 3 najkorisnija primera.
Priprema završnog izveštaja je uključivala:
statističku analizu podataka dobijenih putem navedenih upitnika (program SPSS 15);
analizu dobijenih podatka po izvorima informacija;
uporednu analizu informacija iz svih navedenih izvora i
pisanje izveštaja.
16
INSTRUMENTI ZA PRAĆENJE I EVALUACIJU
PROJEKTA
Tabela 1: Instrumenti prihvaćeni za upotrebu u Projektu tokom 2012/2013. godine
Upitnik Namena
upitnika
Kojim
ustanovama
je namenjen
upitnik
Ko
popunjava
upitnike
Kada se
upitnici
popunjavaju
Ko skuplja
upitnike Korist od toga
Ček lista
Praćenje
projektnih
aktivnosti od
strane tima za
PO u OŠ
Sve OŠ
uključene u
Projekat
Koordinator
tima za PO
Pre prvog,
drugog i trećeg
mentorskog
sastanka
Voditelj
mentorskog
sastanka
Uvid u primenu
Projekta u
školama
Smernice za
dalji razvoj PO
Zbirna ček
lista
Praćenje
projektnih
aktivnosti u
OŠ
Sve OŠ
uključene u
Projekat
Voditelj
mentorskog
sastanka
Posle prvog,
drugog i trećeg
mentorskog
sastanka
Koordniator za
BOŠ/MOŠ
škole
Uvid u primenu
Projekta u OŠ
Smernice za
razvoj PO
PO2 Upitnik
za osnovne
škole
Praćenje
primene
programa PO
u OŠ
Sve OŠ
uključene u
Projekat
Koordinator
tima za PO
U maju / junu
2012, na kraju
školske godine
Popunjavanje
na sajtu
Uvid u primenu
Projekta u OŠ
Smernice za
razvoj PO
POU1
Upitnik za
učenike
Procena
efekata
programa
OŠ izabrane za
istraživanje
efekata PO na
učenike
Učenici/ce na
obuci za PO
Pre i posle PO
obuke učenika Anketari
Popunjavanje
na sajtu
Evaluacija
efekata
programa na
učenike
POU2
Upitnik za
učenike
Procena
efekata
programa
OŠ izabrane za
istraživanje
efekata PO na
učenike
Učenici/ce na
obuci za PO
Pre i posle PO
obuke učenika Anketari
Popunjavanje
na sajtu
Evaluacija
efekata
programa na
učenike
POU2_G
Upitnik za
učenike sa
teškoćama u
anketiranju
Procena
efekata
programa na
učenike sa
teškoćama u
anketiranju
OŠ koje rade
sa osetljivim
grupama
učenika
Stručna osoba
koja grupno
zadaje upitnik
Pre i posle PO
obuke učenika
Stručnjak za
evaluaciju
Evaluacija
efekata
programa na
učenike sa
teškoćama u
anketiranju
EUS1 -
Upitnik za
evaluacija PO
usluga
Evaluacija PO
usluga od
strane
korisnika
OŠ koje
realizuju
uslugu
Svi korisnici
usluge
Neposredno
nakon
korišćenja
usluge
Tim za PO /
osoba koja
pruža uslugu
Evaluacija
kvaliteta PO
usluga
REUS1 -
Forma za
izveštavanje o
realizaciji i
evaluaciji PO
usluge
Izveštavanje o
realizaciji i
evaluaciji
pojedine
usluge
Institucijama
koje realizuju
uslugu
Koordinator/
članovi tima
za PO
Nakon
popunjavanja
EUS1-a
Tim za PO
Izveštavanje o
realizovanim
uslugama
EDP1
Evaluacija
primera
dobre prakse
Vršnjačka
evaluacija
primera dobre
prakse u OŠ
OŠ
Vršnjak koja
ima uvid u
aktivnosti OŠ
Na kraju
školske godine
Projektni tim
Uvid i
evaluacija
primera dobre
prakse
Legenda: PO – profesionalna orijentacija; OŠ – osnovne škole; BOŠ – bazične osnovne škole; MOŠ –
mentorske osnovne škole.
17
Tokom 2012/13. šk. g. projektni zahtevi prema timovima za PO su se usložnjavali: uveden je
koncept usluga u PO, formirani lokalni timovi za profesionalnu orijentaciju (TIPO) i
uspostavljeni njihovi rukovodioci (RuTIPO). Ove promene su se odrazile i na m+instrumente
za monitoring i evaluaciju koji su primenjeni tpokom 2012/13. šk. godine. Razvijeni su
upitnici za praćenje i evaluaciju realizacije usluga, vršnjačka evaluacija je fokusirana na
procenu usluga OŠ od strane korisnika iz drugih škola i na procenu primera dobre prakse OŠ
kao i TIPO od strane RuTIPO.
Prilog 1 sadrži sve instrumente navedene u ovoj tabeli. Elektronski upitnici PO2, POU1 i
POU2 mogu se naći na sledećim sajtovima:
PO2: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/upitnik-za-osnovne-skole/
POU1: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/01.php
login: anketa password: jmsd26kv
POU2: Sajt ankete: http://profesionalnaorijentacija.org/anketa/02.php
login: anketa password: smsd26kv
18
PRAĆENJE IMPLEMENTACIJE PROJEKTA U
ŠKOLAMA TOKOM 2012/2013. ŠKOLSKE GODINE
Ciljevi ovog dela monitoringa u bili:
1) prikupljanje i analiza podataka o implementaciji programa Profesionalne orijentacije
(petofazni model) iz većine osnovnih škola u Srbiji koje su do sada uključene u
projekat;
Pretpostavlja se:
o da se u najmanje 85% škola profesionalna orijentacija uči u skladu sa
petofaznim modelom za učenike završnih razreda osnovne škole. (opšti
projektni indikator 1)
o da najmanje 100 škola uspostavlja saradnju sa 500 preduzeća u realizaciji
realnih susreta na osnovu 5-faznog modela (Indikator 3 školske komponente)
2) procena povezanosti između implementacije Projekta i tipa škole (bazične osnovne
škole – u daljem tekstu BOŠ, naspram mentorskih osnovnih škola, u daljem tekstu
MOŠ);
Pretpostavlja se da postoje razlike između škola MOŠ i BOŠ tipa zbog razlike u
ulogama, koje imaju u projektu, kao i podrške i obaveza koje su za te uloge vezane.
3) procena povezanosti između implementacije Projekta i školske godine i mesta obuke
kroz analizu razlika između tri grupe škola: a) škola iz regiona koje su uključene u
Projekat tokom 2011/2012. šk. g., tj. koje su obučene za primenu programa PO u
prvom i drugom krugu obuke; b) škola iz regiona koje su uključene u Projekat tokom
2012/2013. šk. g., tj. koje su obučene za primenu programa PO u trećem i četvrtom
krugu obuke; i c) škola iz Beograda, koje su uključene u Projekat tokom 2012/2013.
šk. g., tj. koje su obučene za primenu programa PO u trećem i četvrtom krugu obuke
Pretpostavlja se:
o da postoje razlike između škola iz regiona koje su se uključile u projekat u
prvoj (2011/12.) i drugoj (2012/13.) godini implementacije Projekta. Škole iz
19
regiona koje su se uključile u projekat tokom 2011/12. su imale više vremena
za sticanja iskustava i razvijanja saradnje, ali su tokom 2012/13. školske
godine dobijale manje pažnje od strane projektnog tima nego škole iz regiona
koje su se uključile u obuku za PO u 2012/13. školskoj godini, tokom koje su
imale tri mentorska sastanka i podršku trenera i koordinatora;
o da postoje razlike između škola iz regiona i škola iz Beograda, zbog brojnih
specifičnosti implementacije projekta u Beogradu u odnosu na unutrašnjost
Srbije.
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
Instrument
Podaci o implementaciji Projekta u osnovnim školama tokom 2012/13. školske godine
prikupljani su elektronskim Upitnikom za osnovne škole PO2 (Prilog 1c). Upitnik je druga
verzija upitnika PO1, revidirana na osnovu analize rezultata primene PO1 tokom 2011/12.
školske godine, kao i na osnovu analize potreba članova projektnog tima za efikasnim
praćenjem implementacije Projekta.
Upitnik PO2 se sastoji od četiri dela. Prvi deo je prikupljanje osnovnih podataka o školi i
osobi koja popunjava upitnik. Drugi deo se odnosi na aktivnosti profesionalne orijentacije u
školi i sadrži 19 pitanja zatvorenog tipa. Sledeći deo se odnosi na sistemsku uključenost
programa PO u rad škole i sadrži 13 pitanja zatvorenog tipa. Poslednji deo sadrži četiri
pitanja koja se odnose na mišljenje tima za PO o nekoliko tema, od kojih je jedno pitanja
zatvorenog tipa (status Programa PO u osnovnim školama), dok su ostala tri otvorenog tipa
(izazovi i uspesi u realizaciji Programa i sugestije za unapređenje i održivost Programa).
Upitnik primenjen u ovom istraživanju se odnosio samo na projektne aktivnosti realizovane
tokom 2012/13. školske godine.
20
Postupak
Istraživanje je sprovedeno elektronskim putem. Svi voditelji bazične obuke za PO su pozvani
13. juna 2013. da svim timovima za PO koje su obučavali proslede mejl sa instrukcijama za
popunjavanje Upitnika za osnovne škole PO2. Oni su bili zaduženi i za praćenje
popunjavanja upitnika od strane ovih timova i za motivaciju onih koji ga nisu popunili da to
na vreme učine. Podaci su skupljani od 13. do 30 juna 2013.
Uzorak
Od ukupno 743 osnovne škole uključene u projekat od septembra 2011. do juna 2013. g., na
Upitnik za osnovne škole PO2 je odgovorilo 68,9% škola (N=512), od kojih 454 BOŠ
(68,5% od svih BOŠ) i 58 MOŠ (81,7% od svih MOŠ). Procenjeno je da je odgovorilo 57,8%
(N=134) od ukupno 232 škole iz prvog i drugog kruga obuke (održane tokom školske
2011/2012. godine) i 74,0% (N=378) od ukupno 511 škola iz trećeg i četvrtog kruga obuke
(održane tokom avgusta i septembra 2012. godine). Od ukupno 207 škola iz Beograda koje su
uključene u projekat, njih 61,8% (N=117) je odgovorilo na upitnik, a sve su bile uključene u
obuku u trećem ili četvrtom krugu.
Kao i prethodne godine, osobe koja su odgovorile na upitnik su najčešće bile ženskog pola
(88,7%), a po zanimanju su najčešće bile pedagog/škinja (39,5%), zatim nastavnik/ca
(32,6%) i psiholog/ica (20,1%).
Detaljni rezultati statističkih analiza su dati u Prilogu 2 Ovde ćemo prikazati samo ključne
nalaze.
REZULTATI
Aktivnosti profesionalne orijentacije
Tim za PO je osnovan u svim školama (100%). Škole iz prvog kruga obuke su osnovali tim
većinom u oktobru / novembru 2011. Godine, a iz drugog kruga obuke - (u februaru / martu
2012. godine. Škole iz trećeg i četvrtog kruga obuke su većinom osnovale tim u periodu od
avgusta do oktobra 2012. godine.
21
Članovi tima za PO su gotovo uvek nastavnici/ce (98,6%), kao i pedagozi (75,8%) i
psiholozi (50,6%). Ostalo osoblje škole je uključeno daleko ređe, a najčešće direktori, koji su
bili deo tima u 8,0% škola. Dok su nastavnici/ce i pedagozi bili podjednako zastupljeni u oba
tipa škole, u MOŠ timovima je bilo više psihologa (62,1% prema 49,1%) i direktora škole
(17,2% prema 6,8%). Gotovo svi timovi su napravili plan aktivnosti za implementaciju PO
(99,4%). Nema razlike između dva tipa škola.
U školama je uglavnom realizovano istovremeno više oblika primene programa PO,
prosečno po dva oblika (M=2,26; SD=1,024). Program se najčešće sprovodio u okviru časova
odeljenske zajednice (83,4%), zatim kroz integraciju u nastavne predmete / kroskurikularno
(52,9%) i kao projekat (46,1%), a nešto ređe u okviru slobodnih aktivnosti učenika/ca
(35,5%) (Tabela 1.,1.). Najređe je primenjivan kao fakultativni nastavni predmet, u samo
3,9% slučajeva..
MOŠ i BOŠ se nisu razlikovale po broju oblika primene programa, niti po učestalosti
javljanja pojedinih oblika primene, izuzev primene kroz časove odeljenske zajednice, oblik
koji je u školama MOŠ tipa bio nešto češći (p<0,05).
Tabela 1.1. Učestalost oblika primene programa PO
Oblik realizacije radionica PO N %
kroz časove odeljenskog starešine 427 83,4
integrisan u nastave predmete/kroskurikularno 271 52,9
kao projekt (dodatan čas, dodatne posete i sl.) 236 46,1
kroz slobodne aktivnosti učenika 182 35,5
kao fakultativni nastavni predmet 20 3,9
Ukupno 512 100,0
Primena programa kao projekat (kao dodatan čas, dodatne posete isl.) je značajno češća u
školama iz regiona uključenim u projekat 2011/12., nego u školama uključenim u projekat
2011/12. šk. g. iz regiona i iz Beograda (57,2% naspram 39,4%, p=0,006)
Grupe učenika/ca za obuku za PO najčešće su formirane od celog odeljenja (68,0%).
Značajno ređe su ih sačinjavali zainteresovani učenici/ce u jednom razredu (33,0%) i
zainteresovani učenici/ce u jednom odeljenju (23,6%). Nema razlike po tipu škole niti
školskoj godini uključenja u projekat i mestu škole.
22
Tabela 1.2. Broj učenika/ca koji su uključeni u obuku po razredu, polu i školi
Razred Muški pol Ženski pol Ukupno
N M N M N % M*
7. razred 9 206 23,31 9 402 23,80 18 608 43,2% 36,34
8. razred 11 993 24,38 12 522 25,45 24 515 56,8% 47,88
Ukupno 21 199 48,84 21 924 50,15 43 123 100,0% 84,22
*M - prosečan broj učenika/ca po školi
Radionice za PO (petofazni model) koje su održane tokom 2012/2013. školske godine su
uključivale ukupno 43123 učenika/ca (Tabela 1.2.). Bilo je nešto više učenica (50,8%) nego
učenika (49,2%). Znatno više je uključeno učenika/ca osmog (56,8%, N=24515) nego
sedmog (43,2%, N=18608) razreda.
Radionice za PO (petofazni model) su održane za učenike/ce sedmog razreda u 77,1%
škola, a znatno više u MOŠ nego u BOŠ (96,6% naspram 74,7%, χ2=13,968, df=1, p<0,001).
Prosečno su uključivale M=23,31 (SD=17,15) učenika i M=23,80 učenica (SD=17,84). U
MOŠ je učestvovalo u proseku desetoro dece više nego u BOŠ (M=31,52 naspram M=21,95
dečaka i M=31,75 prema M=22,49 devojčica), što je statistički značajna razlika (muški pol:
F=15,501, p<0,001; ženski pol: F=13,357, p<0,001). Škole iz regiona koje su uključene u
projekat u školskoj 2012/2013. godini su u značajno većem procentu realizovale radionice za
učenike sedmog razreda, nego škole iz regiona koje su uključene u projekat u školskoj
2011/2012. (χ2=9,073, df=2, p=0,011).
Radionice za učenike osmog razreda su bile sprovedene u čak 96,1% škola, bez značajnih
razlika između MOŠ i BOŠ. U njima je učestvovalo u proseku M=24,38 učenika
(SD=17,991) i M=25,45 učenica (SD=17,127). I ovde se javljaju značajne razlike po tipu
škole. MOŠ škole i ovde okupljaju značajno više kako dečaka (M=35,00 prema M=22,96;
F=24,003, p<0,001;), tako i devojčica (M=34,86 prema M=24,19; F=20,647, p=0,000). I u
osmim razredima su škole iz regiona koje su uključene u projekat u školskoj 2012/2013.
godini realizovale radionice za učenike u značajno većem procentu, nego škole iz regiona
koje su uključene u projekat prethodne školske godine (χ2=6,266, df=2, p=0,044).
Vršnjački tim za PO je osnovan u skoro polovini škola (48,4%), u skoro svim MOŠ (94,7%)
i u manje od pola BOŠ (42,5%), što je izrazita razlika (χ2=56,361, df=1, p<0,001). Nema
značajnih razlika u odnosu na školsku godinu obuke niti mesto.
Radionice za PO (petofazni model) održane su za roditelje učenika/ca sedmog razreda u
30,1% škola, od kojih znatno češće u MOŠ (60,3%) nego u BOŠ (26,2%) (χ2 = 28,491, df =
23
1, p < 0,005). I ovde su škole iz regiona koje su uključene u projekat u školskoj 2012/2013.
godini u značajno većem procentu realizovale radionice, nego škole iz Beograda i škole iz
regiona uključene u projekat u školskoj 2012/2013 (χ2=6,560, df=2, p=0,038).
U školama su u proseku održane po dve radionice za roditelje (M=1,97, SD=1,977). Nije
bilo značajne razlike po tipu škole niti školskoj godini obuke.
Radionicama je u proseku prisustvovalo M=28,74 (SD=20,81) roditelja učenika/ca sedmog
razreda oba pola. Bilo je više majki M=18,16 (SD=13,55) nego očeva M=10,65 (SD=8,51).
Varijacija između škola MOŠ i BOŠ tipa je bila izražena – znatno veći broj i očeva (M=13,80
prema M=9,71; F = 6,446, p=0,012) i majki (M=22,29 prema M=16,93; F = 4,305, p=0,040)
je bio uključen u MOŠ nego u BOŠ. Nije bilo značajne razlike po školskoj godini obuke.
Za roditelje učenika/ca osmog razreda radionice za PO održane su u 45,1% škola, što je
50% više nego za roditelje učenika/ca sedmog razreda. I ovde su znatno češće održane u
MOŠ nego u BOŠ (72,4% prema 41,6%, χ2=19,683, df=1, p<0,001). Prosečno su održane dve
do tri radionice (M=2,51, SD=2,37).
Nešto veći broj roditelja učenika/ca osmog razreda (M=33,03, SD=26,89) je prisustvovao
radionicama nego roditelja učenika/ca sedmog razreda. Prosečno je učestvovalo više majki
(M=20,89; SD=17,64) nego očeva (M=12,437; SD=10,61). Roditelji su u značajno većem
broju posećivali radionice u MOŠ nego u BOŠ, kako očevi (M=17,12 prema M=11,43;
χ2=10,019, df=1, p < 0,01), tako i majke (M=27,27 prema M=19,50; χ
2 = 5,696, df=1,
p<0,05).
Posebno je zanimljivo je koliko su često pojedini moduli primenjivani u školama. Škole su
primenile radionice iz prosečno M=4,62 (SD=0,79) modula. U 75,0% škola je realizovano
svih 5 modula. MOŠ su ukupno realizovale veći broj modula nego BOŠ (M=4,84; SD=0,83
prema M=4,59; SD=0,41; χ2=5,111, df=1, p=0,024). Najčešće realizovani moduli su
„Samospoznaja“ i „Informacije o zanimanju i karijeri“, koji su bili primenjeni u skoro svim
školama (98,8% i 98,4%). Nešto ređe su realizovani „Putevi obrazovanja“ (93,2%) i „Realni
susreti“ (91,8%), a najređe „Odluka“ (80,1%) (Tabela 1.3.). MOŠ su značajno češće od BOŠ
primenile modul „Realni susreti“ (100,0% naspram 90,7%; χ2 = 5,845, df = 1, p < 0,05).
Škole koje su u projektu od 2011/12. šk. g. su imale tendenciju najnižeg, a škole iz Beograda
tendenciju najvišeg procenta primene skoro svih modula. Kod modula „Putevi obrazovanja“
je razlika između beogradskih škola i škola iz regiona u projektu od 2011/12. šk. g. dostigla
statističku značajnost (97,4% prema 88,5%; χ2 = 6,914, df = 2, p=0,032).
24
Tabela 1.3. Realizacija radionica PO po modulima i razredima
Modul ukupno
%
7. razred 8. razred
% M* % M
Samospoznaja 98,8 78,7 6,28 95,5 6,69
Informacije o zanimanju i karijeri 98,4 76,2 3,02 95,3 4,88
Putevi obrazovanja 93,2 70,1 2,39 90,0 4,30
Realni susreti 91,8 62,1 2,52 89,1 4,75
Odluka 80,1 46,3 1,35 78,7 2,75
*M - prosečan broj radionica.
Pokazalo se da su moduli značajno češće realizovani za učenike 8. razreda nego za učenike
7. razreda (Tabela 1.3.). Najveća razlika između sedmog i osmog razreda je u modulu
„Odluka“, koji je u 8. razredu realizovan u 78,7%, a u sedmom - u tek 46,3 % škola.
Što se broja radionica u pojedinim modulima tiče, u okviru modula „Samospoznaja“ je u
proseku realizovano M=6,28 radionica u sedmom i M=6,69 radionica u osmom razredu
(Tabela 1.3.). Bilo je nešto manje radionica iz modula „Informacije o zanimanju i karijeri“ –
M=3,02 za sedmi, i M=4,88 za osmi razred. Značajno više u osmim nego u sedmim
razredima je bilo radionica iz modula „Putevi obrazovanja“ (M=4,30 prema M=2,39) i
„Realni susreti“ (M=4,75 prema M=2,52). U skladu sa petofaznim modelom obuke za PO,
najmanji broj radionica je održan iz modula „Odluka“, pri čemu znatno manje u sedmim
(M=1,35) nego u osmim razredima (M=2,75).
U odnosu na BOŠ, u MOŠ je organizovan značajno veći broj radionica u svim modulima,
osim modula „Odluka“. Škole iz regiona u projektu od 2012/13. su realizovale značajno više
radionica u okviru modula „Informacije o zanimanju i karijeri“ nego druge dve grupe škola
(p=0,043).
Realni susreti
U okviru 15 časova realnih susreta, najčešće su realizovane posete organizaciji/ preduzeću/
školi (u čak 82,6% škola) i susreti sa ekspertima u školi (u 79,3% škola, Tabela 1.4.). Oko
polovine škola su realizovale posete sajmu obrazovanja i karijere (49,6%) i danu otvorenih
vrata za PO (45,3%). Najređe je organizovana poseta sajmu zanimanja u tek jednoj trećini
škola (32,0%).
Od navedenih pet aktivnosti, u MOŠ su tri realizovane značajno češće nego u BOŠ. Najveća
je razlika u posetama sajmu obrazovanja i karijere (70,7% prema 46,9%; χ2=11,627, df=1,
25
p=0,001), zatim u posetama danu otvorenih vrata za PO (62,1% prema 43,2%; χ2=7,411,
df=1, p=0,006) i sajmu zanimanja (46,6% prema 30,2%; χ2=6,335, df=1, p=0,012).
U odnosu na školsku godinu obuke i mesto, pokazala se značajna razlika u odnosu na posete
sajmu zanimanja, koje su značajno češće realizovane u Beogradu nego u obe grupe škola u
regionu (44,6% prema 25,0% i 30,9%; χ2=10,447, df=2, p=0,005)
Tabela 1.4. Zastupljenost različitih aktivnosti u okviru 15 časova realnih susreta
Vrsta aktivnosti N %
Poseta organizaciji/preduzeću/školi 423 82,6
Susreti sa ekspertima u školi 406 79,3
Poseta sajmu obrazovanja i karijere 254 49,6
Poseta danu otvorenih vrata za PO 232 45,3
Poseta sajmu zanimanja 164 32,0
Rezultati su pokazali da su realni susreti u obliku posete preduzeću, organizaciji ili školi (u
formi raspitivanja, susreta sa predstavnicima zanimanja, praćenja na praksi ili isprobavanja
zanimanja) realizovani u 423 škola tokom 2012/13.
Posete organizaciji/preduzeću/školi
Detaljnije podatke o realizaciji barem jedne posete je dala 361 škola. Prosečan broj
sprovedenih poseta u ovih 361 škola je M=3,51 (SD=2,52), a ukupno je realizovano 1268
poseta. Najčešće su posećene druge škole, čak 477 puta (37,6% od ukupnog broja
sprovedenih poseta). Nije bilo mnogo manje poseta ni ostalim institucijama: realizovano je
394 poseta preduzećima (31,1% od ukupnog broja poseta) i 397 poseta organizacijama i
ustanovama (31,3%), što je ukupno 791 poseta institucijama van školskog sistema! U 138
škola je realizovano 5 i više poseta, od toga je u čak 20 škola realizovano deset i više poseta!
Pokazale su se razlike i po tipu škole i po mestu obuke. Učenici/ce MOŠ su imali značajno
više poseta nego BOŠ (M=4,58 naspram M=3,35, F=10,336, p=0,001). Oni su i značajno
češće posećivali preduzeća, dok su učenici/ce BOŠ češće išli u posete školama (χ2=12,618;
df=2; p=0,002). Pokazalo se da škole iz Beograda imaju značajno manji broj poseta (M=2,62)
od škola iz regiona, kako onih u projektu od 2011/12. (M=3,90) tako i onih u projektu od
2012/13. (M=3,64) (F=6,182; df 1;325; p=0,002). Škole iz regiona u projektu od 2012/13. su
značajno češće posećivale preduzeća, nego škole iz regiona u projektu od 2011/12. i škole iz
Beograda.
26
U okviru 1244 poseta institucijama, 101 posećena institucija (8,1%) je bila prijavljena za
članstvo u klubu 500+ na sajtu PO. Od toga, učlanilo se 51 preduzeće, 29 organizacija /
ustanova i 21 škola. Nema značajnih razlika između škola MOŠ i BOŠ tipa. Škole iz regiona
u projektu od 2012/13. su značajno češće posećivale institucije koje su prijavljene u Klubu
500+ (7,3%) nego škole u projektu od 2011/12 (5,3%, χ2= 10,797; df=83; p=0,029).
U čak 135 slučajeva (10,7%) škole su posetile institucije sa kojima su potpisale sporazum o
saradnji. Od toga je bilo 56 (41,8%) poseta preduzećima, 47 (34,8%) poseta organizacijama
/ ustanovama i 36 (26,9%) poseta školama. Sporazum su to daleko češće potpisale MOŠ nego
BOŠ (23,2% naspram 8,0% poseta, χ2=44,630; df=2; p<0,001). Škole iz regiona u projektu
od 2011/12. su značajno češće potpisale ovaj sporazum nego škole u projektu od 2012/13.
(20,2% poseta naspram 7,9% i 6,2% poseta, χ2= 52,127; df=6; p<0,001)
U skoro svim posetama je realizovano raspitivanje (97,2%) i susreti sa predstavnicima
zanimanja (90,3%, Tabela 1.5.). Nešto ređe je zastupljeno praćenje predstavnika zanimanja
na poslu (N=749, 64,1%). Znatno ređe je realizovano isprobavanje zanimanja (N=339,
26,8%), praćenje starijeg vršnjaka na praksi (235 poseta, 19,2%) i isprobavanje zanimanja
atipičnih za pol učenika/učenica aktivnosti (N=188 poseta, 14,8%). Praksa u preduzeću od
najmanje 7 dana je očekivano najređa aktivnost, koja se ipak realizovala u 3 posete (0,2%)!
Tabela 1.5. Učestalost različitih aktivnosti učenika/ca tokom poseta
Vrste aktivnosti učenika/ca tokom posete N (broj poseta) % (od ukupnog
broja poseta)
raspitivali 1230 97,2
susretali sa predstavnicima zanimanja 1099 90,3
pratili predstavnike zanimanja na poslu 749 64,1
isprobavali zanimanja 339 26,8
pratili starijeg vršnjaka na praksi 235 19,2
isprobali zanimanja koja su netipična za svoj pol ( u
okviru Dana devojčica/Dana dečaka) 188 14,8
bili na praksi u preduzeću najmanje 7 dana 3 0,2
Učenici/ce MOŠ su značajno češće isprobavali zanimanja atipična za pol od učenika/ca BOŠ
(χ2=4,494, df=1, p<0,05). Raspitivanje je značajno češće prisutno kod beogradskih škola
nego kod škola iz regiona u programu od 2012/13., dok je praćenje starijeg vršnjaka na poslu
i isprobavanje zanimanja češće kod škola iz regiona u programu od 2011/12. školske godine
nego kod škola iz regiona u programu od 2012/13. školske godine.
27
U posetama je u učestvovalo ukupno 30 046 učenika/ca što je prosečno M=9,94 učenika/ca
po poseti (Tabela 1.6.). Više od dve trećine (69,7%) učenika/ca koji su bili uključeni u
program je bilo uključeno u posete organizaciji, preduzeće ili školi. Od toga je bilo 7182
(38,6%) učenika/ca sedmog razreda i 22854 (93,2%) učenika/ca osmog razreda. Devojčica je
bilo ukupno 15832, a dečaka 14204. Dakle, i ovde je bilo uključeno znatno više učenika/ca
osmog nego sedmog razreda. Dok su skoro svi učenici/ce osmog razreda (93,2%) bili
uključeni u posete, tek je nešto više od trećine učenika/ca sedmog razreda (38,6%) bilo
uključeno u ovaj vid aktivnosti. Devojčice su bile nešto češće uključene od dečaka u posete
po svim kategorijama (Tabela 1.6.).
Tabela 1.6. Broj učenika/ca u poseti
Razred Muški pol Ženski pol Ukupno
N %* M** N %* M N %* M
7. razred 3351 36,4 3,17 3831 40,7 4,48 7182 38,6 3,75
8. razred 10853 90,5 9,01 12001 96,4 9,91 22854 93,2 9,46
Ukupno 14204 67,0 6,28 15832 72,2 7,66 30036 69,7 6,94
*Procenat u odnosu na ukupan broj učenika/ca u toj kategoriji (vidi Tabelu 1.2. Broj učenika/ca koji
su uključeni u obuku po razredu, polu i školi). **M - prosečan broj učenika/ca po školi
Ostale aktivnosti
Školski tim za PO je od ostalih aktivnosti najčešće organizovao individualno savetovanje
učenika/ca – u skoro svim školama (93,8% škola, Tabela 1.7.). Savetovanje roditelja je
takođe relativno često sprovođeno (78,9%). S druge strane, sajam obrazovanja i karijere i
sajam zanimanja su škole retko organizovale (17,8% i 14,1%). Sajam obrazovanja i karijere
su češće organizovale MOŠ nego BOŠ (36,2% prema 15,4%, χ2=15,21, df=1, p<0,001).
Škole iz regiona u projektu od 2012/13. su značajno ređe organizovale individualno
savetovanje nego ostale dve grupe škola (χ2=15,499, df=2, p<0,001).
U velikoj većini uključenih škola učenici/ce se interesuju za edukaciju o PO (89,8%), dok
se za edukacije o PO interesuje oko 2/3 nastavnika (68,9%). Nema razlika po tipu škola,
ali ima po školskoj godini uključenja u projekat i mestu škole. U školama uključenim u
projekat 2011/12. učenici/ce se značajno češće interesuju za edukaciju nego učenici/ce iz
Beograda (94,2% naspram 83,8%, χ2=6,404, df=2, p=0,041), dok se u školama uključenim u
projekat 2012/13. nastavnici/ce značajno češće interesuju za edukaciju nego u školama
uključenim u projekat 2011/12.
28
Tabela 1.7. Aktivnosti koje je organizovao školski tim za PO
Vrsta aktivnosti N %
Individualno savetovanje učenika 480 93,8
Savetovanje roditelja 404 78,9
Sajam obrazovanja i karijere 91 17,8
Sajam zanimanja 72 14,1
Interesantno je da su se u velikom broj škola (79,5%, N=407) realizaciji programa pridružile
kolege koje nisu završile bazičnu obuku za primenu programa PO (petofazni model). Ukupno
se pridružilo 2198 kolega koje nisu završile ovu obuku, u proseku M=5,40 kolega po školi u
kojoj se ovakvo uključivanje desilo. Značajno više kolega je uključeno u MOŠ nego u BOŠ
(M=6,88 prema M=5,19; F=6,485, df=1, p=0,011). Značajno više kolega je uključeno i u
škole koje su u projektu od 2012/13. nego u škole koje su u projektu od 2011/12. šk. g.
(84,8% naspram 67,3%, χ2=13,788, df=2, p=0,001).
Kolege su se najčešće uključili u PO program na osnovu edukacije od strane kolega u školi
(84,8%), ali često i samostalnom primenom programa na osnovu materijala (66,3%). Nema
značajnih razlika između posmatranih grupa škola.
Tabela 1.8. Promocija PO aktivnosti od strane školskog tima za PO u školi i zajednici
Načini promocije PO aktivnosti u školi i zajednici N %
Prezentacije Nastavničkom veću 494 96,5
Prezentacije na roditeljskom sastanku 462 90,2
Prezentacije Školskom odboru 379 74,0
Lifleti/flajeri i posteri 307 60,0
Prilozi na web site-u 222 43,4
Nastup u medijima 161 31,4
Prilozi u školskom časopisu 150 29,3
Akcije u zajednici 140 27,3
Nastup pred celom školom 102 19,9
Promociju PO aktivnosti školi i zajednici školski timovi uglavnom ostvaruju u vidu
prezentacija Nastavničkom veću i prezentacija na roditeljskom sastanku (96,5% i 90,2%,
Tabela 1.8.). Prezentacija Školskom odboru je realizovana u 74,0% škola, dok promociju
putem lifleta/flajera i postera organizuje 60,0% škola. Prilog o PO na web sajtu je realizovan
u 43,4% škola, dok se nastupi u medijima, prilozi u školskom časopisu, akcije u zajednici i
nastupi pred celom školom javljaju ređe. MOŠ škole značajno češće sprovode 5 od 9
aktivnosti: prilog na web sajtu, nastup u medijima, nastup pred celom školom, promocija
29
putem lifleta/flajera i akcija u zajednici. Škole iz regiona u programu od 2012/13. su značajno
češće držali prezentacije Nastavničkom veću nego škole u programu od 2011/12. (99,2%
naspram 91,3%, χ2=14,294, df=2, p=0,001), dok su škole u programu od 2011/12. šk. g.
značajno češće promovisale PO preko web site-a nego škole iz regiona u programu od
2012/13. šk. g. (51,9% naspram 38,3%, χ2=6,040, df=2, p=0,049).
Tabela 1.9. Saradnja školskog tima za PO u lokalnoj zajednici
Institucije i organizacije sa kojima
sarađuju N % MOŠ vs. BOŠ
Bg vs. 2011/12. vs.
2012/13.
Druge srednje škole 448 87,5 / /
Bazične osnovne škole (BOŠ) 423 82,6 MOŠ> BOŠ Bg > 2011/12
Mentorske osnovne škole (MOŠ) 382 74,6 / Bg > 2012/13 i 2011/12
Ustanove 348 68,0 MOŠ> BOŠ /
Nacionalna služba za zapošljavanje 335 65,4 MOŠ> BOŠ /
Druge osnovne škole 300 58,6 / /
Preduzeća /privreda 280 54,7 MOŠ> BOŠ 2011/12 i 2012/13> Bg
Lokalna samouprava 251 49,0 MOŠ> BOŠ /
Kancelarija za mlade 226 44,1 MOŠ> BOŠ Bg > 2012/13.
Mediji 204 39,8 MOŠ> BOŠ 2011/12 > Bg
Regionalni centar za profesionalni
razvoj zaposlenih u obrazovanju 203 39,6 MOŠ> BOŠ
2011/12 > 2012/13>
Bg
Nevladine organizacije 84 16,4 MOŠ> BOŠ
Legenda: vs. – poređenje; 2011/12 – škole iz regiona obučene u toj školskoj godini; 2012/13 – škole iz regiona
obučene u toj školskoj godini; Bg - beogradske škole.
Školski tim najviše sarađuje u lokalnoj zajednici sa srednjim školama (87,5%, Tabela
1.9.). Saradnja je česta i sa bazičnim osnovnim školama (82,6%) i nešto ređa sa mentorskim
osnovnim školama (74,6%). Saradnja sa ustanovama i Nacionalnom službom za
zapošljavanje se takođe relativno često realizuje (68,0% i 65,4%), kao i saradnja sa drugim
osnovnim školama (58,6%). Oko polovine škola je uspostavilo saradnju sa preduzećima/
privredom, lokalnom samoupravom i kancelarijom za mlade (54,7%; 49,0% i 44,1%). Tek
svaka treća škola uspostavlja saradnju sa medijima i Regionalnim centrom za profesionalni
razvoj zaposlenih u obrazovanju (RC), dok sa NVO sektorom sarađuje najmanji procenat
škola. MOŠ škole su značajno češće od BOŠ uspostavile saradnju sa 9 od 12 navedenih
instanci - sa svima osim sa mentorskim osnovnim školama, drugim osnovnim i srednjim
školama. Škole u programu od 2011/12. su značajno ređe od druge dve grupe sarađivale sa
MOŠ i BOŠ, dok su značajno češće sarađivale sa RC i medijima. Beogradske škole su znatno
30
ređe od druge dve grupe sarađivale sa preduzećima i privredom, medijima i RC, dok su
najčešće sarađivale sa BOŠ, MOŠ i kancelarijom za mlade.
Koordinator/član školskog tima za PO u školi je član lokalnog Tima za profesionalnu
orijentaciju (TIPO) u više od četvrtini (28,5%) škola. Taj procenat je značajno veći među
MOŠ nego BOŠ (48,3% naspram 26,0%; χ2=12,529; df=1; p<0,001), dok nema razlike po
školskoj godini obuke i mestu škole. Koordinatori ili članovi školskog tima za PO koji su
članovi TIPO u skoro svim slučajevima učestvuju na sastancima TIPO-a (95,2%), a
uključuju se i u zajedničke akcije i/ili manifestacije u lokalnoj zajednici u skladu sa PO
kalendarom (77,6%), realizaciju PO usluga (61,2%) i razvoj kataloga PO usluga (55,8%).
MOŠ učestvuju značajno češće nego u BOŠ u razvoju kataloga PO usluga (82,1% naspram
49,6%; χ2=4,384, df=1, p=0,002) i realizaciji PO usluga (78,6%, naspram 57,1%; χ
2=9,744,
df=1, p=0,036). Beogradske škole učestvuju na sastancima TIPO-a znatno ređe od ostale dve
grupe škola (80,0%, naspram 100,0% i 97,4%; χ2=13,542, df=1, p=0,001).
Čak 154 škole (30,1%) imaju definisanu barem jednu PO uslugu za Katalog usluga.
Zasluge za ovakav uspeh u definisanju usluga nose pre svega MOŠ koje u 81,0% slučajeva
imaju definisanu uslugu, za razliku od BOŠ koje ovo postižu u 23,6% slučajeva. Od onih koji
imaju definisane PO usluge, većina ima samo jednu uslugu (71,9%) – kako u MOŠ, tako i u
BOŠ, a prosečan broj usluga je M=1,44. Barem jednu PO uslugu je realizovalo čak 91
škola (17,8%), sa očekivano velikom razlikom između MOŠ (51,7%) i BOŠ (13,4%). Većina
od ovih škola ima jednu realizovanu PO uslugu, bez razlike po tipu škole. Na navedenim
aspektima nema značajne razlike između škola po školskoj godini uključenja u projekat i
mestu škole.
Uključenost u sistem
Plan implementacije PO je sastavni deo Godišnjeg plana rada za gotovo sve škole (98,4%).
U više od ¾ škola (79,1%) rukovodstvo/uprava obavezuje tim za PO da podnosi izveštaje o
svojim aktivnostima stručnim i upravnim organima škole.
Plan implementacije PO je sastavni deo Školskog programa za osmi razred u većem
procentu nego za sedmi (74,2% prema 60,5%). Ipak, u MOŠ školama je ovaj odnos
ujednačen, jer je plan implementacije PO deo Školskog programa za sedmi razred u čak
79,3% škola, naspram 58,1% BOŠ, što je značajna razlika (χ2=9,640, df=1, p=0,002).
31
Plan implementacije PO je sastavni deo Razvojnog plana u 63,1% škola, slično među
MOŠ i BOŠ. U školama u programu od 2011/12. plan implementacije PO je značajno češće
sastavni deo Razvojnog plana škole nego u ostalim školama (74,0%, naspram 60,9% i
59,0%; χ2=6,374; df=2; p=0,041).
Aktivnosti tima za PO su najčešće sastavni deo samovrednovanja i vrednovanje rada škole
u oblasti Podrške učenicima (81,1%), a potom i u oblasti Školskog programa i godišnjeg
programa rada (68,8%) (Tabela 1.10.). U oko trećini škola one su deo oblasti: Nastava i
učenje (39,5%), Postignuća učenika/ca (35,2%), Etos (33,8%) i Rukovođenje, organizacija,
obezbeđivanje kvaliteta (30,1%). Najređe su sastavni deo oblasti Resursa (27,5%), pri čemu
je kod MOŠ taj procenat značajno viši () nego kod BOŠ () (39,7% naspram 26,0%; χ2=4,812;
df=1; p<0,05). Nema razlike po školskoj godini uključenja u projekat i mestu škole.
Tabela 1.10. Oblasti u kojima su aktivnosti tima za PO sastavni deo samovrednovanja i
vrednovanje rada škole
Oblasti N %
Podrška učenicima 415 81,1
Školski program i godišnji program rada 352 68,8
Nastava i učenje 202 39,5
Postignuća učenika 180 35,2
Etos 173 33,8
Rukovođenje, organizacija, obezbeđivanje kvaliteta 154 30,1
Resursi 141 27,5
Određeni broj sati angažovanja članova tima za PO je planiran u strukturi 40-časovne
radne nedelje u 34,8% škola. Interesantno je da je to češće bilo slučaj u BOŠ nego MOŠ
(χ2=5,714; df=1; p<0,05). Nema razlike po školskoj godini uključenja u program i mestu
škole.
Aktivnosti članova tima za PO su sastavni deo Godišnjeg plana stručnog usavršavanja
škole u više od pola škola (56.4%). Aktivnosti članova tima za PO su sastavni deo Godišnjeg
ličnog plana stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja u 68.6% škola, pri čemu
značajno češće u školama iz regiona u projektu od 2012/13. nego u beogradskim školama
(62,1%, naspram 45,3%; χ2=9,215; df=2; p=0,010).
U nešto više od polovine škola (55,1%) postoji Kutak za PO u školi koji služi samo toj
nameni. Nema razlike između posmatranih grupa škola.
32
U 32,6% škola se obezbeđuju sredstva za učešće PO tima na manifestacijama, značajno
češće u MOŠ nego u BOŠ (53,4%, naspram 30,0%; χ2=12,914; df=1; p< 0,001), i u školama
iz prvog i drugog kruga nego u beogradskim školama (41,2%, naspram 22,2%; χ2=9,44;
df=2; p=0,009). Interni školski Pravilnik o nagrađivanju nastavnog osoblja daje
mogućnost nagrađivanja angažovanja članova tima za PO u samo 7,6% škola.
Kada nagrađuju angažovanja učenika/ca u PO, škole to najčešće čine javnim pohvalama
(51,6%) ili, nešto ređe, uključivanjem u neke aktivnosti (39,1%, Tabela 1.11.). Ovakvi načini
nagrađivanja su značajno zastupljeniji u MOŠ nego u BOŠ školama. U malom broju škola
nagrađivanje se vrši zahvalnicama (10,0%) a u četiri škole i materijalnim nagradama (0,8%),
bez značajnog variranja po tipu škole, krugu obuke i mestu škole.
Tabela 1.11. Načini nagrađivanja angažovanja učenika/ca u PO
Način nagrađivanja N %
Javnim pohvalama 264 51,6
Uključivanjem u neke aktivnosti 200 39,1
Zahvalnicama 51 10,0
Materijalnim nagradama 4 0,8
Status programa iz profesionalne orijentacije u osnovnim školama
Na pitanje o tome za koju opciju statusa profesionalne orijentacije u školama je postignuta
najveća saglasnost u školskom timu za PO je moglo da se odgovori izborom samo jedne od
ponuđenih opcija (Tabela 1.12.). Polovina škola (49,8%) je preporučila da program PO bude
realizovan za 7. i 8. razred kao izborni predmet, bilo kao obavezni izborni predmet (24,2%)
ili samo kao izborni predmet (25,6%). Oko trećine škola (34,8%) smatra da treba da bude
realizovan u okviru vannastavnih i slobodnih aktivnosti. PO kao fakultativni predmet je
izbor najmanjeg broja školskih PO timova – tek 15,4%. MOŠ su značajno češće od BOŠ
birale odgovor „obavezni izborni predmet“, a značajno ređe „vannastavne i slobodne
aktivnosti“ (χ2=12,797, df=2, p=0,005), što je slučaj i sa školama u programu od 2011/12. u
odnosu na druge dve grupe škola (χ2=21,494, df=6, p=0,001).
Tabela 1.12. Preporuka školskog tima za PO za status u osnovni školama
Najveća saglasnost unutar školskog tima za PO je
postignuta za preporuku da bi program PO za 7. i 8.
razred trebalo da bude:
N %
realizovan u okviru vannastavnih i slobodnih aktivnosti 178 34,8
33
izborni predmet 131 25,6
obavezni izborni predmet 124 24,2
fakultativni predmet 79 15,4
Ukupno 512 100,0
Izazovi, uspesi i sugestije u realizaciji programa profesionalne orijentacije
Interesantni su odgovori na otvorena pitanja u Upitniku PO2, koja su se odnosila na izazove,
uspehe, unapređenje i održivost Projekta.
Najveći izazovi u realizaciji programa PO su se odnosili na uklapanje PO u školski plan i
program i generalno vremensko opterećenje (26,8%) i motivaciju kako učenika/ca (25,2) i
nastavnika / kolektiva (20.6%) za učešće u programu. Učenici/ce su bili nemotivisani bilo
zbog nezainteresovanosti odnosno neuviđanja značaja programa za njih, bilo zbog vremenske
zahtevnosti programa. S druge strane, niska motivacija ostalih nastavnika i slaba podrška
kolega su se javljali kao problem u nekim slučajevima zbog toga što kolege nisu prošle
bazičnu obuku, nekada zbog nepostojanja nadoknade za rad u PO programu, a nekada zbog
vremenske zahtevnosti programa. U mnogim školama je organizacija realnih susreta bila
izazov (24,6%), najčešće zbog niskog učešća i podrške privrede i lokalne zajednice, teškoća
njihove organizacije u malim i siromašnim sredinama, kao i organizacije prevoza učenika.
Generalni logističko-organizacioni problemi (mesto održavanja radionica, prevoz učenika/ca
vremensko usklađivanje, veliki broj učenika/ca na obuci) pominju kao izazov 12,4% školskih
timova za PO.
Najčešće pominjani uspesi programa PO su bili: podrška učenicima (i roditeljima) u
donošenju odluke i upoznavanju sa sopstvenim talentima (38,9%), motivisanost i
zainteresovanost učenika/ca (26,3%) i realizacija realnih susreta (18,3%), zatim edukacija
velikog broja učenika/ca i realizacija velikog broja radionica (11,7%), saradnja sa drugim
školama, istaknutim pojedincima i institucijama (11,3%) i zadovoljstvo programom PO
učenika/ca (10,3%) i roditelja (8,9%).
Najčešća sugestija za unapređenje programa je adaptacija programskog sadržaja (29,8%
škola). Predlaže se redukovanje sadržaja, broja i trajanja radionica (14,6%), zatim
prilagođavanje programa uzrastu i izbegavanje ponavljanja sadržaja (6,0%), kao i povećanje
njegove razumljivosti (5,8%). Oko petine škola (20,8%) ima različite predloge koji se odnose
na poboljšanje podrške i saradnje sa drugim institucijama, organizacijama i školama, kao i
unutar škole. Nešto manje škola (18,2%) daje različite predloge za proširivanje programa
34
tako da se uključe i ostali nastavnici/ce, svi učenici/ce, mlađi učenici/ce, ostale škole, srednje
škole…
Najčešće sugestije za održivost programa PO je regulisanje statusa programa PO (38,7%
škola). Najčešći predlog je uvođenje PO kao izbornog / fakultativnog predmeta (29,5%
škola), zatim kao obaveznog predmeta (4,0%), u okviru ČOS-a (1,8%) itd. Čest je predlog i
dobijanje materijalne podrške (23,8%), pre svega kroz obezbeđivanje materijalnih sredstava
za realizaciju programa (15,6%) i kroz materijalnu stimulaciju tima za PO (8,2%).
DISKUSIJA
Upitnikom PO2 prikupljeni su brojni podaci o implementaciji Projekta tokom 2012/13.
školske godine, koji daju jasniju sliku o aktivnostima i akterima implementacije.
Na upitnik je odgovorilo procentualno znatno više škola ove (68,9%) nego prošle školske
godine (53,4%1), iako je broj škola u projektu povećan skoro tri puta (734 naspram 232), što
je činilo postupak prikupljanja podataka znatno zahtevnijim. Posebno je značajan podatak da
je ove godine na upitnik odgovorilo više škola koje su uključene u projekat školske 2011/12.
godine (57,8% od ukupnog broja škola uključenih 2011/12.) nego što ih je odgovorilo na
upitnik PO1 na kraju te iste školske 2011/12. godine (53,4%). Veći uspeh postignut ove
godine je delom odraz efikasnijeg postupka prikupljanja podataka putem upitnika PO2. Ipak,
on jasno pokazuje da je program PO i dalje aktivan čak i među školama koje su ove školske
godine dobile manju podršku od strane Projekta, što sugeriše da program PO zaista ispunjava
potrebe učenika/ca i nastavnog osoblja u školama.
Pokazalo se da se profesionalna orijentacija uči u skladu sa petofaznim modelom za
učenike sedmog razreda osnovne škole u 77,1% osnovnih škola, a za učenike osmog razreda
u čak 96,1% škola koje su odgovorile na upitnik PO2. Procenat škola koje su sedmim
razredima držale obuku iz profesionalne orijentacije u ovoj školskoj godini je sličan sa
rezultatima iz prethodne 2011/12. školske godine (78,9%.), dok je procenat škola koje su ovu
obuku držale osmim razredima povećan u odnosu na prošlu školsku godinu (90,2% u
2011/12.).
1 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Godišnji izveštaj, avgust 2011. – juni 2012.
35
Pokazalo se da se profesionalna orijentacija uči u skladu sa petofaznim modelom za učenike
sedmog razreda osnovne škole u 77,1% osnovnih škola, a za učenike osmog razreda u 96,1%
škola. Kako se ovaj model primenjuje za učenike osmog razreda u 96,1% škola, ispunjen je
opšti projektni indikator 1, koji glasi: U najmanje 85% škola profesionalna orijentacija
se uči u skladu sa petofaznim modelom za učenike završnih razreda osnovne škole.“
Škole su primenile radionice iz prosečno M=4,62 (SD=0,79) modula. U 91,8% škola su
realizovana 4 modula, a u 75,0% škola - svih 5 modula, što je znatno više nego u 2011/12.,
kada je svih 5 modula primenjivalo 63,4% škola! Modul „Odluka“ se i dalje najmanje
primenjuje, ali ove školske godine znano češće - u četiri petine (78,7%) škola, najčešće u
osmim razredima. Međutim, ovaj modul se primenjuje u sedmim razredima u manje od pola
škola (46,3%), što sugeriše potrebu da se revidira njegov sadržaj u programu PO za sedmi
razred.
Prosečan broj učenika/ca koji su učestvovali u obuci po školi je ove školske godine sličan
onom za sedme i osme razrede iz prošle godine. Prosečno je po školi bilo uključeno 88,22
učenika/ca oba pola. I ove, kao i prošle školske godine, učenici/ce osmog razreda su češće
bili uključeni u program PO nego učenici/ce sedmog razreda, za njih se realizovalo više
radionica u svim modulima, a tri puta više njih je bilo uključeno u realne susrete. Pokazuje
se i da su devojčice više uključene u program od dečaka i u sedmom i u osmom razredu,
kako u realizaciju programa u razredu, tako i u realnim susretima.
Dok su prethodne školske godine grupe učenika/ca za obuku za PO skoro podjednako često
bile formirane i od celog odeljenje (58,5%) i od zainteresovanih učenika/ca u jednom
razredu (50,4%). u ovoj školskoj godini grupe učenika/ca su najčešće formirane od celog
odeljenja (68,0%), a znatno ređe su od zainteresovanih učenika/ca u jednom razredu
(33,0%),
Radionice za PO (petofazni model) održane su za roditelje učenika/ca sedmog razreda u
realizovane u 30,1% škola, a za roditelje učenika/ca osmog razreda upola češće - u 45,1%
škola. U poređenju sa prošlom školskom godinom, ovaj rezultat je sličan rezultatu u sedmim
razredima a nešto viši od rezultata u osmim razredima (tokom 2011/12. šk. g., su radionice za
roditelje primenjene u 42,3% škola). Broj realizovanih radionica za roditelje je nešto veći u
ovoj nego u prošloj školskoj godini: u sedmom razredu prosečno M=1,97 radionica
(SD=1,977) naspram M=1,68 (SD = 0,93) u 2011/12.; a u osmom razredu prosečno M=2,51
(SD=2,37) naspram M=1,98 (SD = 1,58) u 2011/12.
36
Dobijeni rezultati sugerišu da su roditelji osmog razreda znatno zainteresovaniji da se uključe
u program PO nego roditelji sedmog razreda.
Modul „Realni susreti“, kao najveća novina programa u sistemu obrazovanja u Srbiji,
primenjuje se čak u 89,1% škola, što je nešto više nego u prethodnoj školskoj godini (85,4%).
Analiza zastupljenosti različitih aktivnosti u okviru realnih susreta pokazuje da su i ove
godine najčešće forme poseta organizaciji/preduzeću/školi i susreti sa ekspertima na času, a
da se poseta sajmu obrazovanja i karijere, danu otvorenih vrata za PO i sajmu zanimanja
primenjuju kod jedne trećine do jedne polovine škola. Ove školske godine su se češće
primenjivale i svi navedene forme realnih susreta nego što je to bio slučaj u prethodnoj
školskoj godini, pri čemu se najveće povećanje u 2012/13. šk. g. pokazuje kod poseta
otvorenim vratima (Tabela 1.13,), što sugeriše razvijeniju saradnju sa drugim školama u ovoj
školskoj godini.
Tabela 1.13. Zastupljenost različitih aktivnosti u okviru realnih susreta po školskoj godini
Vrsta aktivnosti
Školska 2012/13. g.
(N=512)
Školska 2011/12. g.
(N=124)
N % N %
Poseta organizaciji/preduzeću/školi 423 82,6 96 78,0
Susreti sa ekspertima u školi 406 79,3 90 73,2
Poseta sajmu obrazovanja i karijere 254 49,6 57 46,3
Poseta danu otvorenih vrata za PO 232 45,3 43 35,0
Poseta sajmu zanimanja 164 32,0 35 28,5
Indikator 3 školske komponente Projekta odnosi se na realne susrete.
Indikator 3 školske komponente glasi: 100 škola uspostavlja saradnju sa 500 preduzeća u
realizaciji realnih susreta na osnovu 5-faznog modela.
Pokazalo se da je u 2012/13. školskoj godini 361 škola realizovalo 1268 posete (prosečno
3,51 posete), od toga je bilo 791 poseta institucijama van školskog sistema (394 poseta
preduzećima i 397 poseta ustanovama i organizacijama). Samo u prvoj poseti je 116 škola
odvelo učenike u posete preduzećima. U ovoj školskoj godini bilo takođe i 478 poseta
drugim školama. Pokazuje se izuzetna ispunjenost Indikatora 3 školske komponente!
Inicijativa projektnog tima da se formalizuje saradnja sa drugim institucijama, koja je
posebno bila prisutna u ovoj školskoj godini, urodila je plodom. U Klub 500+ prijavljeno
ukupno 101 institucija, od čega 51 preduzeće, dok je sporazum o saradnji potpisan sa 134
institucija, od čega sa 56 preduzeća. Ovo su izuzetni rezultati kada se ima na umu da je klub
37
500+ osnovan pre par meseci, a da su sporazumi o saradnji sa preduzećima praksa koja do
sada nije bila uobičajena u školama.
Ove školske godine su u okviru realizacije poseta uvedene nove aktivnosti, koje su se često
primenjivale. Jedna je praćenje predstavnika zanimanja na poslu, realizovano u većini
(64,1%, N=749) poseta. Druga je praćenje starijeg vršnjaka na praksi, ostvareno kod 235
(19,1%) poseta, što je izuzetno dobar rezultat s obzirom da je ovakav vid prakse teže
organizovati jer zahteva koordinaciju škole sa školom koja organizuje praksu za starijeg
vršnjaka i sa preduzećem koje prima učenike na praksu. Izuzetan je uspeh projekta i to da je
isprobavanje prakse bilo realizovano u 339 (26.8%) poseta, a da je u 188 poseta u okviru
Dana devojčica/Dana dečaka realizovano i isprobavanje zanimanja koja su netipična za pol
učenika/ce. Interesantno je da je praksa u preduzeću od najmanje 7 dana, aktivnost koju je
izuzetno teško realizovati za učenike osnovne škole u Srbiji, ipak realizovala u 3 posete.
Izuzetan je rezultat i to što je posetama institucijama obuhvaćeno više od dve trećine
učenika/ca koji su uključeni u obuku. Ipak, pokazuje se velika razlika između uključenosti
učenika/ca sedmog razreda - tek nešto više od trećine (38,6%) i osmog razreda, koji su skoro
svi uključeni (93,2%). Ovaj rezultat sugeriše potrebu da se u daljoj realizaciji projekta da više
pažnje uključivanju učenika/ca sedmog razreda
I ostali podaci govore o visokoj uključenosti škola u realizaciju programa PO. Tim za PO je
osnovan u svim školama, a kutak za PO i vršnjački tim (koji je bio opcioni) u oko polovini
škola. Skoro sve škole su uključile aktivnosti tima za PO u Godišnji plan rada škole, a u četiri
petine škola rukovodstvo/uprava obavezuje tim za PO da izveštaje o svojim aktivnostima
podnosi stručnim i upravnim organima škole. U tri četvrtine škola je Plan implementacije PO
postao sastavni deo Školskog programa za 8. razred, dok je tek pola njih uključilo Plan
implementacije PO u Školski program za 7. razred – još jedan podatak koji govori o većoj
potrebi za programom PO u osmom nego u sedmim razredu.
Ove školske godine je, u poređenju sa prošlom, nešto veći procenat škola uvrstio aktivnosti
tima za PO u Razvojni plan škole (63,1% naspram 57,3% u 2011/12.). Povećao se skoro
duplo i procenat škola koja obezbeđuju sredstva za učešće tima za PO na manifestacijama -
(sa 17,7% u 2011/12. na 32,6%)! Inicijativa da se nagrađivanje angažovanja članova tima za
PO uključi u Interni školski Pravilnik o nagrađivanju nastavnog osoblja je realizovana u
7,6% škola, što je ipak neki početak regulisanja ove oblasti nagrađivanja nastavnika.
38
Sa druge strane, škole znatno ređe nagrađuju angažovanje učenika/ca javnim pohvalama
(51,6% naspram 83,9% u 2011/12.) i uključivanjem u neke aktivnosti (39,1% naspram 72,6%
u 2011/12.), što sugeriše da je u mnogim školama pohađanje obuke za PO postalo deo
očekivanih aktivnosti učenika.
U skoro svim školama se realizovalo se individualno savetovanje učenika/ca a u četiri petine i
savetovanje roditelja. U velikoj većini škola učenici/ce su se interesovali za edukacije za
PO.
Kao i prošle školske godine, velika većina škola sarađuju sa školama, dve trećine sa
ustanovama, a polovina sa lokalnom samoupravom, preduzećima/privredom i kancelarijom
za mlade. U odnosu na prošlu školsku godinu, znatno veći procenat škola sarađuje sa
mentorskim osnovnim školama (74,6%, naspram 54,5% u 2011/12.), i kancelarijom za
mlade (44,1% naspram 34,1%), što pokazuje da su napori uloženi tokom 2012/13. za
unapređenje saradnje u ovim oblastima urodili plodom. Sa druge strane, u odnosu na
2011/2012. šk. g., škole znatno ređe sarađuju sa Regionalnim centrom za profesionalni razvoj
zaposlenih u obrazovanju (39,6% naspram 67,5%) i medijima (39,8% naspram 51,2%).
Detaljnija analiza pokazuje da je saradnja sa ovim institucijama generalno manja kod škola iz
u trećeg i četvrtog kruga obuke nego kod škola iz prvog i drugog kruga, a da je posebno niska
u beogradskim školama.
Pokazalo se da se u velikom broju škola (79,5%) u realizaciju programa PO (petofazzni
model) uključio značajan broj kolega/inica koji nisu išli na bazičnu obuku za primenu ovog
programa (N=2198), prosečno više od 5 kolega po školi. U većini škola (79,5%)njih su za
primenu petofaznog modela programa PO edukovale kolege u školi, ali u 15,2% škola nisu
imali nikakvu dodatnu edukaciju. Ovaj podatak sugeriše potrebu za sistematski rešenjem
načina edukacije kolega koji se bez formalne edukacije uključuju u realizaciju programa PO
(petofazni model), da bi se održao kvalitet ovog programa.
Inicijativa koja je potpuno inovativna u 2012/13. šk. g. je formiranje lokalnog tima za
profesionalnu orijentaciju (TIPO) i uvođenje funkcije rukovodioca ovog tima (RuTIPO).
Ipak, manje od trećine škola ima svog predstavnika koji je član TIPO-a, mada se tu znatno
češće uključuju MOŠ (48,3%) nego BOŠ (26,0%).
Druga inovacija u ovogodišnjoj implementaciji projekta je uvođenje usluge kao aktivnosti
koju mogu da pružaju svi akteri u Projektu. Skoro jedna trećina škola (30,1%; N=154) je
definisala barem jednu PO uslugu za Katalog usluga, koju je realizovala čak 91 škola. MOŠ
39
su u daleko većem procentu (81,0%) od BOŠ (23,6%) definisale i realizovale usluge, kako je
to i predviđeno projektom, ali su i BOŠ bile iznenađujuće aktivne, definisale su 107 usluga i
realizovale čak 61 njih.
Polovina škola (49,8%) je preporučila da program PO bude realizovan za 7. i 8. razred u
nekoj formi izbornog predmeta, bilo kao obavezni izborni predmet (24,2%) ili samo kao
izborni predmet (25,6%). Najređa je preporuka za fakultativni predmet (15,4%). Niska
popularnost primene programa PO kao fakultativnog nastavnog predmeta se pokazuje i u
tome da je ovaj oblik primenjen u ovoj školskoj godini u samo 3,9% slučajeva, što znatno je
ređe nego prethodne školske godine kada je primenjivan u 8,1% slučajeva. Dobijeni podaci
ukazuju da je osnovano da se ulože napori da se reguliše status programa PO u nekoj formi
izbornog predmeta.
Neki od izazova u realizaciji programa PO koje su škole najčešće pominjale su uklapanje
PO u školski plan i program, generalno vremensko opterećenje i organizacija realnih susreta,
što je očekivano imajući u vidu da status predmeta u školskom sistemu još nije rešen, a da su
realni susreti sadržaj programa koji je najizazovniji za realizaciju. Međutim, često se navodi i
problem motivacije učenika/ca nastavnika i kolektiva, najčešće zbog vremenske zahtevnosti
programa. Interesantno je da se i među najvećim uspesima najčešće pominje, osim podrške
učenicima/cama (i roditeljima), upravo motivisnost učenika/ca za program PO i realizacija
realnih susreta. Kvalitativni podaci iz prethodnih poseta školama sugerišu da je motivacija
učenika/ca za program problematična pre uključivanja učenika/ca u program, dok su nakon
uključivanju učenici/ce motivisani i sadržajem i metodologijom rada, te se broj učenika/ca
koji pohađaju program neretko spontano povećava tokom njegove realizacije. Organizacija
realnih susreta se, sa druge strane istovremeno pokazuje i kao veoma zahtevna za njihove
realizatore, i kao veoma nagrađujuća za njih usled dobiti koje ima i za učenike i za škole.
Najčešće sugestije za održivost programa PO programa PO se odnose na regulisanje
statusa programa PO, najčešće u smislu njegovog uvođenje kao posebnog predmeta (33,5%).
Date su brojne sugestije i za unapređenje programa – često za adaptaciju programskog
sadržaja, razvijanje podrške i saradnje, proširivanje programa na nove korisnike i institucije i
uključivanje više realizatora. Dobijene sugestije ukazuju na aktivan odnos koordinatora i
članova tima za PO prema programu i njihovo uverenje da program treba da nastavi da se
primenjuje i razvija u školama.
40
Poređenje BOŠ i MOŠ
MOŠ su u brojnim aktivnostima pokazale bolje rezultate od BOŠ, i razlike su brojnije negu u
školskoj 2011/12., što svedoči o daljem razvoju Projekta u skladu sa idejom da MOŠ treba da
bude lider u regionalnom razvoju programa PO. MOŠ su uključile u Projekat više učenika/ca
i sedmog i osmog razreda, češće su osnovale vršnjački tim, češće održale radionice za
roditelje učenika/ca sedmog i osmog razreda i na njima je bilo više učesnika, realizovale su
veći broj modula i veći broj radionica u skoro svim modulima i uključile u primenu
Programa više kolega koje nisu završile bazičnu obuku za PO.
MOŠ su češće su organizovale i realizovale realne susrete: sajam obrazovanja i karijere,
sajam zanimanja, dan otvorenih vrata za PO, posete učenika/ca organizaciji/preduzeću/školi
(OPŠ). Značajno češće su posećivali preduzeća i potpisale sporazum o saradnji sa
institucijama, a učenici/ce MOŠ značajno češće isprobavali zanimanja atipična za pol.
MOŠ su češće sarađivale i sa školom i sa zajednicom. One su češće sprovodile promotivne
aktivnosti u školi i zajednici i uspostavile saradnju sa većinom navedenih institucija i
organizacija, one češće učestvuju u radu TIPO i češće imaju definisanu i realizovanu PO
uslugu za Katalog usluga. U MOŠ je više nego u BOŠ program PO uključen u školu kao
sistem: plan implementacije PO je češće deo Školskog programa za sedmi razred, aktivnosti
tima za PO su češće sastavni deo samovrednovanja i vrednovanje rada škole u oblasti
Resursa, sredstva za učešće PO tima na manifestacijama se češće obezbeđuju, češće je i
nagrađivanje angažovanja učenika/ca u PO javnim pohvalama i uključivanjem u neke
aktivnosti. Izuzetak je podatak da je u BOŠ je češće nego u MOŠ određeni broj sati
angažovanja članova tima za PO planiran u strukturi 40-časovne radne nedelje. MOŠ škole su
značajno češće od BOŠ.
O većoj posvećenosti projektu koje ima tim za PO u MOŠ nego u BOŠ školama svedoči i to
što je značajno češće smatrao da program PO treba da bude obavezni izborni predmet, a
značajno ređe smatrao da program PO treba da bude deo vannastavnih i slobodnih aktivnosti.
Poređenje tri grupe škola po godini ulaska u projekt i mestu škole
Poređenje rezultata škola iz regiona koje su uključene u Projekat tokom 2011/2012. šk. g.;
škola iz regiona koje su uključene u Projekat tokom 2012/2013. šk. g. i škola iz Beograda,
41
koje su obučene za primenu PO tokom 2012/2013. šk. g. je pokazalo brojne razlike između
ovih grupa.
Osnovne projekte aktivnosti su bile najviše zastupljene u školama iz regiona koje su
uključene u projekat od 2012/13. školske godine. One su najčešća primenjivale programa
kao projekat, najčešće su realizovale radionice za učenike/ce sedmog i osmog razreda i
radionice za roditelje, češće su držali prezentacije Nastavničkom veću, učenici/ce su se češće
interesovali za edukaciju, češće su u realizaciju programa PO uključivali kolege bez bazične
obuke za PO. Aktivnosti članova tima za PO su češće bile sastavni deo Godišnjeg ličnog
plana stručnog usavršavanja i profesionalnog razvoja. Ove razlike su najverovatnije posledica
veće podrške za realizaciju projekta koje su ove škole dobijale kroz redovne mentorske
sastanke. Realizovale su veći broj radionica u okviru modula „Informacije o zanimanju i
karijeri“ od druge dve grupe, što sugeriše postojanje specifičnih interesovanja njihovih
učenika. Češće su posećivale preduzeća i češće posećivale institucije koje su prijavljene u
Klubu 500+, što je verovatno posledica veće podrške za realizaciju realnih susreta koje su
ove škole dobijale od strane RuTIPO. Interesantno je da su značajno ređe od druge dve grupe
škola organizovale individualno savetovanje, moguće usled brojnih drugih zahteva tokom
realizacije programa PO, koje su težile da ispune.
Sa druge strane, bolji rezultati „iskusnih“ škola pokazuju se u nekoliko aspekta. Škole iz
regiona u projektu od 2011/12. su češće potpisale sporazum o saradnji sa organizacijama,
školama ili preduzećima nego ostale škole, češće je u ovim školama plan implementacije PO
bio sastavni deo Razvojnog plana škole i češće su promovisale PO preko web site-a,što
ukazuje na značaj dvogodišnjeg razvijanja saradnje u ovoj oblasti. One su češće realizovale
praćenje starijeg vršnjaka na poslu i isprobavanje zanimanja, aktivnosti koje su
najzahtevnije za realizaciju. U ovim školama je bila izraženija saradnja sa RC i sa
medijima. Ipak, da su manje uključene u projekte aktivnosti koje su organizovane u lokalnoj
zajednici tokom 2012/13. školske godine sugeriše podatak da su ređe od druge dve grupe
sarađivale sa MOŠ i BOŠ. Tim za PO u ovim školama značajno češće od ostale dve grupe
škola smatrao da program PO treba da bude obavezni izborni predmet, a značajno ređe
smatrao da treba da bude deo vannastavnih i slobodnih aktivnosti, što može biti rezultat
posvećenosti projektu ali i iskustva u dugotrajnijoj primeni programa, koja zahteva trajnije
sistemsko rešenje.
I škole iz Beograda su pokazale neke specifičnosti u odnosu na škole iz regiona. One su
najčešće realizovale modul „Putevi obrazovanja“, što ukazuje na specifična interesovanja
42
njihovih učenika. Ovaj nalaz možemo tumačiti većom zainteresovanošću učenika/ca iz
Beograda za nastavak školovanja posle srednje škole, u skladu sa nalazom istraživanja među
beogradskim učenicima/cama (vidi Poglavlje…) da njihovi roditelji imaju znatno više
obrazovanje nego roditelji dece iz regiona. U beogradskim školama su, u poređenju sa obe
grupe škola iz regiona, najčešće realizovane posete sajmu zanimanja, verovatno zbog većih
pogodnosti za ovu posetu koje postoje u Beogradu (održavanje ovog sajma u Beogradu i
dostupnost mesta realizacije sajma učenicima/cama). Međutim, ovde je realizovano najmanje
poseta organizacijama/ preduzećima/ školama nego kod obe grupe škola iz regiona, a i ove
posete su se najčešće realizovale u formi raspitivanja, koja je najmanje zahtevna za
realizaciju. Kada se tome doda podatak da su beogradske škole znatno ređe od druge dve
grupe sarađivale sa preduzećima i privredom i sa lokalnim timom za profesionalnu
orijentaciju (TIPO), koji ima zadatak da povezuje škole sa drugim institucijama, jasno je da je
u Beogradu potrebno dalje unapređivati saradnju u ovoj oblasti. Beogradske škole su najređe
sarađivale i sa medijima, danak koji plaćaju kao škole velegrada, u kome ima mnogo
senzacionalnijih vesti nego što su aktivnosti neke škole u oblasti PO. Sa druge strane,
beogradske škole su najčešće od tri posmatrane grupe sarađivale sa MOŠ, BOŠ i
kancelarijom za mlade, što možemo tumačiti kao posledicu veće teritorijalne povezanosti i
pristupačnosti BOŠ i MOŠ u Beogradu nego u regionu i veće uključenosti beogradskih
kancelarija za mlade u projekat.
ZAKLJUČAK
Cilj prikupljanja i analize podataka o implementaciji programa Profesionalne orijentacije
(petofazni model) iz većine osnovnih škola u Srbiji koje su do sada uključene u projekat je
ispunjen. Praćenje implementacije Projekta u 512 od ukupno 743 osnovne škole je
elektronskih upitnikom PO2 je popunio pokazalo se da su ispunjena oba indikatora koja se
odnose na ovu oblast.
Pokazalo se da se profesionalna orijentacija uči u skladu sa petofaznim modelom za učenike
sedmog razreda osnovne škole u 77,1% osnovnih škola, a za učenike osmog razreda u 96,1%
škola. Kako se ovaj model primenjuje za učenike osmog razreda u 96,1% škola, ispunjen je
opšti projektni indikator 1, koji glasi: U najmanje 85% škola profesionalna orijentacija
se uči u skladu sa petofaznim modelom za učenike završnih razreda osnovne škole.“
43
U odnosu na prošlu školsku godinu povećan je procenat škola koje su ovu obuku držale
osmim razredima (90,2% u 2011/12.). U 91,8% škola su realizovana 4 modula, a u 75,0%
škola - svih 5 modula, znatno češće nego prošle školske godine, kada je svih 5 modula
primenjivalo 63,4% škola.
Pokazalo se da je u 2012/13. školskoj godini 361 škola realizovalo 1268 posete (prosečno
3,51 posete), od toga je bilo 791 poseta institucijama van školskog sistema (394 poseta
preduzećima i 397 poseta ustanovama i organizacijama). Samo u prvoj poseti je 116 škola
odvelo učenike u posete preduzećima. U ovoj školskoj godini bilo takođe i 478 poseta drugim
školama. Posetama institucijama je obuhvaćeno više od dve trećine učenika/ca koji su
uključeni u obuku, mada mnogo ređe učenika/ca sedmog (38,6%) nego osmog razreda
(93,2%).
U školskoj 2012/13. godini 361 škola realizovalo 1268 posete (prosečno 3,51 posete), od
toga je bilo 791 poseta institucijama van školskog sistema (394 poseta preduzećima i 397
poseta ustanovama i organizacijama). Pokazuje se izuzetna ispunjenost Indikatora 3
školske komponente koji glasi: 100 škola uspostavlja saradnju sa 500 preduzeća u
realizaciji realnih susreta na osnovu 5-faznog modela.
Došlo je do značajnog razvoja usluga PO u školama: 154 škole su definisale barem jednu PO
uslugu za Katalog usluga, koju je realizovala čak 91 škola. I ostali brojni podaci govore o
visokoj uključenosti škola u realizaciju programa PO, kao i o napretku o odnosu na
prošlogodišnje rezultate: uspesi u uključivanju i motivisanju učenika/ca njihovih roditelja, i
kolega za učešće u programu, promocija u školi i zajednici, saradnja sa drugim školama,
institucijama i lokalnim timom za profesionalnu orijentaciju, uključenost programa PO u
školska dokumenta i sistem škole… Što se tiče daljeg statusa programa PO (petofazni model)
u školama, polovina škola je preporučila da bude realizovan za 7. i 8. razred u nekoj formi
izbornog predmeta.
Poređenje nalaza po polu i razredu učenika/ca daje interesantne nalaze. Pokazuje se i da su
devojčice više uključene u program od dečaka i u sedmom i u osmom razredu, kako u
realizaciju programa u razredu, tako i u realnim susretima. Učenici/ce osmog razreda su i
ove, kao i prošle školske godine, češće bili uključeni u program obuke iz profesionalne
orijentacije nego učenici/ce sedmog razreda, za njih se realizovalo više radionica u svim
modulima, a tri puta više njih je bilo uključeno u realne susrete, što sugeriše potrebu da se u
daljoj realizaciji projekta pokloni više pažnje uključivanju učenika/ca sedmog razreda.
44
Potvrdila se pretpostavka da postoje razlike između škola MOŠ i BOŠ tipa zbog razlike u
ulogama, koje imaju u projektu, kao i podrške i obaveza koje su za te uloge vezane. MOŠ su
u brojnim aktivnostima pokazale bolje rezultate od BOŠ, i razlike su brojnije negu u školskoj
2011/12.
Pretpostavka da postoje razlike između škola iz regiona koje su se uključile u projekat u prvoj
(2011/12.) i drugoj (2012/13.) godini implementacije Projekta se takođe potvrdila. Sve
osnovne projekte aktivnosti su bile najviše zastupljene u školama iz regiona koje su
uključene u projekat od 2012/13. školske godine. Ipak, i škole iz regiona u projektu od
2011/12. su pokazale neke prednosti: češće su program PO uključile u Razvojni plan škole,
potpisale sporazum o saradnji sa organizacijama, promovisale PO preko web site-a,
sarađivale sa RC i sa medijima, realizovale zahtevnije forme realnih susreta.
Pretpostavka da postoje razlike između škola iz regiona i škola iz Beograda se takođe
potvrdila. Škole iz Beograda su najčešće realizovale modul „Putevi obrazovanja“ i sarađivale
sa MOŠ, BOŠ i kancelarijom za mlade, ali su imale najmanje poseta organizacijama/
preduzećima/ školama, najređe sarađivale sa preduzećima, privredom, lokalnim TIPO i sa
medijima.
Dobijeni podaci još jednom pokazuju da Projekat zaista odgovora na potrebe korisnika, da je
dobro prihvaćen u školama i da treba da dobije stabilno mesto u školskom sistemu Srbije.
45
MONITORING POSETE ŠKOLAMA
Cilj monitoring poseta osnovnim školama bio je kvalitativno praćenje i analiza procesa i
efekata implementacije programa PO u školama koje obrazuju učenike iz osetljivih grupa,
koji imaju specifične izazove u svom odrastanju.
METODOLOGIJA RADA
Uzorak. Dve škole su određene za praćenje.
ŠOSO „Veselin Nikolić“ iz Kruševca, koja primenjuje nastavu po posebnom
programu za učenike koji imaju intelektualne teškoće, i koja je u programu PO bila
određena kao mentorska škola
OŠ „Vuk Karadžić“ iz Niša, koja ima najveći procenat učenika/ca romske
nacionalnosti od svih škola do sada uključenih u program PO.
Instrument. U monitoring posetama školama je primenjen Upitnik za učenike POU2-G,
forma Upitnika za učenike POU2 za grupno zadavanje (Prilog 1f). Primenjuje se u
situacijama kada je potrebno dobiti generalni utisak o efektima primene programa na
učenike/ce koji imaju teškoće u samostalnom popunjavanju upitnika, a imaju očuvane
intelektualne sposobnosti.
Postupak. U obe škole su organizovane po dve monitoring posete, jedna na početku i druga
na kraju primene programa PO, da bi mogao da se prati kvalitet implementacije i efekat
programa PO. Prva poseta je realizovana tokom novembra i decembra 2012., a druga tokom
maja 2013. Svaka poseta je uključivala intervju sa direktorom/kom škole i grupnu diskusiju
sa timom za PO, kao i po dva sastanka sa učenicima/cama koji su pohađali nastavu iz PO,
jedan sa sedmim i drugi sa osmim razredom, u trajanju od po jednog školskog časa. U ŠOSO
„Veselin Nikolić“ ovaj sastanak je bio u formi uključivanja u radionicu PO koju su vodili
voditelji radionice PO u školi po utvrđenom rasporedu. U OŠ „Vuk Karadžić“ su održane po
dve fokus grupe sa učenicima/cama, uz dodatno grupno zadavanje POU2-G.
46
REZULTATI
ŠOSO „Veselin Nikolić“ iz Kruševca
Početna procena. U ŠOSO „Veselin Nikolić“ se primenjuje nastavni plan i program
posebno prilagođen učenicima/cama sa intelektualnim teškoćama. Program PO je visoko
podržan od strane direktorke škole, tim za PO je motivisan i usko međusobno povezan,
voditelji radionica su bazično orijentisani na individualizovani rad sa učenicima/cama.
Međutim, bila je potrebna dodatna podrška za brojne adaptacije koje su bile potrebne da bi
program PO, koji je napravljen za opštu populaciju, mogao da se primeni u radu sa
učenicima/cama koji imaju intelektualne teškoće. Na osnovu prve posete, dali smo sugestije
za dalji razvoj projekta u školi (Prilog 3).
Ponovljena procena. Druga poseta na kraju implementacije programa PO je pokazala znatan
napredak u kvalitetu rada voditelja radionica sa učenicima/cama i zadovljstvu učenika/ca
učešćem u Programu. Voditelji su unapredili veštine aktivne nastave. Primenili su svoja
znanja, veštine i iskustva na adaptiranje programa PO za rad sa učenicima/cama sa
intelektualnim teškoćama. Aktivna nastava u malim grupama i mogućnost da se posveti
pažnja svakom učeniku/ci u grupi dece ujednačene po intelektualnim i edukativnim
mogućnostima, doveli su do aktivnog uključenja učenika/ca bolje komunikacije sa drugim
učenicima/cama, veće zadovoljstva učenika/ca nastavom i boljeg razumevanja sveta rada od
strane učenika. Sve veći broj učenika/ca se priključuje radionicama PO. Članovi tima za PO
su aktivno sarađivali sa konsultantom GIZ-a za osetljive grupe Goranom Rojevićem na
adaptaciji programa PO za rad sa učenicima/cama koji imaju intelektualne teškoće, kako u
okviru ŠOSO tako i u okviru IOP-a u regularnim osnovnim školama. Planiraju i proširenje
programa na pripremni razred za svoju srednju školu. Voditelji radionica naglašavaju i ličnu
dobit, u smislu učenja novih veština, upoznavanja učenika/ca na novi način, ličnog
zadovoljstva u aktivnoj nastavi i povezivanja sa kolegama u školi i van nje. Direktorka
naglašava promociju škole koja je postignuta kroz program PO.
OŠ „Vuk Karadžić“ iz Niša
Prva poseta. U školi iz godine u godinu ima sve manje dece drugih nacionalnosti osim
romske, tako da su u trenutku posete učenici/ce ove škole u preko 90% slučajeva romske
nacionalnosti, većinom iz siromašnih porodica. Tim za PO je smatrao da je izazovno raditi
47
program PO sa ovom populacijom učenika/ca jer često ne dolaze na nastavu, zaostaju sa
školskim gradivom, ne mogu da postignu zahteve za razred koji pohađaju, često se
odseljavaju i doseljavaju, dok mnoge devojčice prestanu da pohađaju osnovnu školu već u 5.
ili 6. razredu. Učenici/ce se susreću se sa brojnim ekonomskim i socijalnim izazovima, a
motivacija za školovanje je kod mnoge dece i njihovih roditelja niska. Po izjavama
nastavnika, edukativni nivo romske dece koja završe osnovnu školu je daleko niži nego
edukativni nivo dece istog uzrasta iz opšte populacije. Ipak, u školi se primenjuje nastavni
plan i program za generalnu populaciju, koji nije prilagođen učenicima/cama sa navedenim
karakteristikama. Najveći resurs u smislu uključivanja dece u školovanje i saradnje sa
roditeljima je svakako romska asistentkinja, koja svakodnevno obilazi porodice i motiviše ih
za školovanje dece. Na fokus grupi deca su bila aktivna ali tek delimično zainteresovana za
program PO. Realizovana je inicijalna procena na upitniku POU2-G i za sedmi i za osmi
razred.
Ponovljena poseta. Program nije imao tako pozitivne efekte kod učenika/ca ove škole u
poređenju sa drugim školama. Zainteresovanost za program PO je u skladu sa generalnom
nezaiteresovanošći za školovanje. Na ponovljenoj fokus grupi oko polovine prisutne dece je
imalo motivaciju da priča na temu profesionalne orijentacije, dok druga polovina nije
razumela o čemu se uopšte priča i nije mogla da održi pažnju na času. Upitnik POU2-G nije
mogao da se popuni ni u sedmom ni u osmom razredu zbog loše pažnje učenika. Oni koji su
bili zainteresovani znali su da odgovore na pitanja o primeni PO programa i više su bili
zainteresovani za nastavu iz PO nego nastavu iz drugih predmeta, ali nisu pokazali da je
program PO imao efekta kod njih. Voditelji radionica su naglasili da su problemi održanja
discipline i motivisanja dece za praćenje nastave bili toliko izraženi, da PO program nije
mogao da se primeni na način koji bi doveo do efekata kod učenika/ca. Smatraju da je
njihova dobit od programa PO u bojem razumevanju dece i njihovog načina razmišljanja.
ZAKLJUĆAK
Došlo je do značajnog napretka u kvalitetu i efektima rada primene programa PO u ŠOSO
„Veselin Nikolić“ iz Kruševca. Program je pomogao mladima da bolje razumeju svet rada i
da razviju svoje socijalne veštine i samopouzdanje, nastavnicima/cama da bolje upoznaju
svoje učenike/ce, nauče nove veštine, unaprede saradnju sa kolegama/nicama, a školi da se
48
promoviše u zajednici. Program PO ima svoje mesto u radu sa mladima sa intelektualnim
teškoćama i u razvijanju saradnje između škola u ovoj oblasti.
Sa druge strane, program nije imao efekata u OŠ „Vuk Karadžić“ iz Niša, u kojoj je velika
većina učenika/ca romske nacionalnosti i iz siromašne sredine. Učenici/ce se sreću sa
brojnim socio-ekonomskim problemima i pripadaju kulturi koja ne vrednuje školovanje.
Školuju se po programu za opštu populaciju, iako on ne daje očekivane efekte. U ovom
kontekstu, ni program za PO nije ima mogućnosti da dopre do učenika/ca i pomogne im u
profesionalnim izborima. Potrebno je pokloniti više pažnje razvoju školskog programa koji je
prilagođen specifičnostima romske kulture, a zatim i razvoju programa PO prilagođenog za
mlade Rome. Dragoceno bi bilo uključiti romske asistente, koji su kompletnije upoznati sa
romskom kulturom.
49
MONITORIG I EVALUACIJA AKTIVNOSTI LOKALNIH
TIMOVA ZA PROFESIONALNU ORIJENTACIJU
Funkcije lokalnog tima za profesionalnu orijentaciju (TIPO) i njegovog rukovodioca/teljke
(RuTIPO) su uvedene u projekat ove, školske 2012/13. godine. TIPO okuplja ključne aktere
u oblasti PO u lokalnoj zajednici. Zadatak rukovidioca/teljke TIPO je da u svojoj sredini
unapredi PO kroz formiranje TIPO, promociju PO programa, umrežavanje aktera,
koordinaciju i planiranje PO aktivnosti i izgradnju kapacitete aktera za optimalnu
implementaciju programa PO.
Cilj ovog dela monitoringa i evaluacije je bio praćenje i procena kvaliteta rada lokalnih
timova za profesionalnu orijentaciju i njihovih rukovodioca.
Postupak. Aktivnosti monitoringa i evaluacije su uključivale monitoring posete i evaluativnu
radionicu. Posećeni su sastanci četiri lokalna TIPO tokom marta i aprila 2013. Svaka poseta
je bila polunajavljena, u smislu obaveštavanja RuTIPO o monitoring poseti dan pre
najavljenog sastanka TIPO u nadležnosti RuTIPO. Uključivala je intervju sa rukovoditeljkom
TIPO (RuTIPO), učestvovanje na sastanku TIPO i razgovor sa pojedinim akterima TIPO. Na
kraju projektnog ciklusa 2012/13. šk. g., jula 2013. je organizovana evaluativna radionica za
RuTIPO, koja je imala nekoliko ciljeva, od kojih je jedan bio samoevaluacija uspeha i
izazova RuTIPO u realizaciji svojih zadataka (Prilog 4)
Uzorak. Izbor opština za posetu je bio prigodan, na osnovu sugestija Projektnog tima. Posete
su realizovane u četiri opštine: Šabac, Užice, Kraljevo i Jagodina. I uzorak RuTIPO je bi
prigodan: svi RuTIPO su pozvani, a učešće je bilo dobrovoljno. Od ukupno 36 RuTIPO, u
radionici je učestvovalo njih 15 (41,7%), svi ženskog pola.
REZULTATI
Posete TIPO
Monitoring posete su pokazale znatnu raznovrsnost u radu TIPO i stilu realizovanja funkcije
RuTIPO. Neke su RuTIPO imale naglasak na okupljanju privrede i realne susrete, druge na
okupljanju OŠ iz svih krugova obuke, neke su naglašavale saradnju sa srednjim školama,
50
druge na uključivanje seoskih škola. Neke su imale fokus na uslugama i pomagale školama
da u što većem broju prijave i realizuju uslugu, druge su imale naglasak više na kvalitet nego
na kvantitet usluga, a treće su se fokusirale na realizaciju usluga. Neke su RuTIPO bile
dominantne u vođenju sastanaka, druge su neprimetno vodile aktere koji su se aktivno
uključivali u rad TIPO. Neke su bili veoma aktivne u promociji PO u medijima. Neke su na
sastanku okupljali po 30-40 aktera, druge su imale 10-tak osoba na sastanku TIPO.
Kako je cilj TIPO bio umrežavanje svih aktera, način rada TIPO i RuTIPO je zavisio i od
sastava mogućih aktera u PO oblasti, kao i njihove zainteresovanosti i učešća u radu TIPO.
Okolnosti u kojima je TIPO realizovao svoja aktivnosti su bile veoma različite, neke su imale
podršku lokalne samouprave, negde su bile razvijene Kancelarije za mlade, negde je bila
dobra saradnja sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, negde sa RC i preduzećima. Živost
privrede u dotičnom gradu je takođe uticala na mogućnosti RuTIPO da poveže aktere. Neki
TIPO su obuhvatali razuđene opštine i škole tako da su neki timovi za PO putovali na mesto
sastanka i po par sati, a drugi su imale centralizovaniju situaciju. Ipak, pokazale su se neke
pravilnosti: u svim TIPO nosioci sastanaka su bile osnovne škole uključene u program i u
svima je barem neka MOŠ igrala važnu ulogu u razvoju programa. Svi RuTIPO su aktivno
sarađivali sa barem jednom MOŠ i sa trećim / četvrtim krugom BOŠ. Svi TIPO su uključivali
barem neke aktere osim škola, inicirali neke zajedničke akcije, podsticali razvoj usluga i
povezivali neke aktere koji se inače ne bi povezali. Svi su se kreativno nosili sa visokim
zahtevima koji su projektno postavljeni pred njih i pravili promene u oblasti PO mladih kako
i koliko su mogli.
Evaluativna radionica za RuTIPO
Uspesi koje su RuTIPO naveli u sopstvenom radu su vezani upravo za oblasti za koje su
nadležni: škole su izašle iz škole, postale su vidljive na lokalu, osnažili su se timovi za PO
tako da su se aktivirale kako one škole koje su bile u početku pasivne, tako i seoske škole
koje su pre projekta često bile na marginama događaja. Povezale su i osnovne i srednje škole,
organizovale su zajedničke PO aktivnosti, pripremile zajednički katalog usluga. Povezivanje
škola sa svetom rada i privredom i realizacija realnih susreta je uspeh koji su mnogi naveli. U
ovom aspektu je saradnja sa roditeljima dosta pomogla. Saradnja sa nekim institucijama je
ozvaničena memorandumima o saradnji. Na kraju ali i najvažnije, deca su menjala pristup iz
51
pasivnog u aktivan i kompetentan odnos prema ne samo profesionalnoj orijentaciji, već
životu uopšte.
Izazovi su bili mnogobrojni: od lokalne samouprave čija je podrška politički definisana,
preko privrednika koji se ne odazivaju, apatije u školama, roditelja koji odlučuju o profesiji
svoje dece unapred, obećanja koja se ne ispunjuju, pa do prevazilaženja kriza u samom timu
za PO.
Najteže u ulozi RuTIPO je bila, skoro jednoglasno, organizacija vremena tako da postignu
sve i ispune sve svoje uloge. RuTIPO angažman je zahtevao puno vremena i energije.
Posebno su im teško padali kratki vremenski rokovi i projektni zahtevi koji su tražili brzo
reagovanje, a kojih je bilo dosta. Mnogi RuTIPO su imale višestruke uloge u projektu.
Tačnije, preklopljene uloge je imalo deset od 15 učesnika, ali se pokazalo da je većina –
osam njih – smatrala da je to bila prednost jer su imali više informacija i mogli bolje da
koordinišu razne aktivnosti i različite aktere.
Kao najveće dobiti koje su imale na ličnom planu RuTIPO su najčešće navodile unapređenje
ličnih kompetencija: lobiranja, rukovođenja, koordinisanja, veština pregovaranja i strateškog
planiranja. Bile su zadovoljne zbog toga što su donele su dobrobit učenicima i što su završile
brojne zadatke, ponosne na svoju kreativnost i inicijativnost, stekle su samopouzdanje i
sigurnost, a poneka i javna priznanja. Upoznale su nove ljude, ostvarile kontakte sa novim
institucijama i stekle nova iskustva. Dobiti su u ovom smislu prevazišle granice projekta u
smislu razvoja ličnih sposobnosti i mogućnosti. U tom kontekstu, RuTIPO su ocenili
zadovoljstvo efektima svoga rada na skali od 1 do 10 (10 je najviša ocena) sa visokom
prosečnom ocenom M=8,71.
Dodatni efekat evaluativne radionice je bio da su učesnici bili veoma aktivni u
radioničarskom radu i u razmeni ideja i komentara, uvažavanju i poštovanju dostignuća i
drugih i sebe, kao i u prepoznavanju, razumevanju i prihvatanju izazova. Ovakav način rada
se odrazio na njihovu veoma visoku ocenu zadovoljstva radionicom (prosečna ocena
M=9,35 od maksimalno 10) i još višu ocenu za korisnost radionice (prosečna ocena
M=9,67).
52
ZAKLJUČAK
Funkcije TIPO su od početka bile široko definisane i dosta je ostavljeno kreativnosti
pojedinca da u realnoj situaciji unapredi PO u svojoj sredini kroz promociju, umrežavanje,
koordinaciju, planiranje i izgradnju kapaciteta. Sa druge strane, nije bilo realno očekivati da
RuTIPO u okvirima svog delovanja realizuje sve što mu/joj bilo prezentovano kao poželjno u
radu RuTIPO od strane projektnog tima. Iako su rokovi bili često kratki, a projektni zahtevi
brojni, RuTIPO su pokazali raznovrsnost i kreativnost u načinu izvršenja ovih zadataka, i u
mnogi slučajevima prevazišli sebe, a time i unapredili i proširili svoje sposobnosti i
mogućnosti. Kreativno realizovanje funkcije RUTIPO je značajno doprinelo izuzetnim
projektnim rezultatima u povezivanju kako škola međusobno, tako i škola sa drugim
institucijama sa kojima do ovog projekta nije postojala saradnja. Zavidni rezultati u
povezivanju različitih aktera u ovom projektu su vidljivi u izveštaju na osnovu upitnika PO2
o visokoj realizaciji realnih susreta, povećanoj saradnji škola sa drugim školama i
institucijama, kao i znatnom broju škola koje su koncipirale i realizovale PO usluge. Škole su
se otvorile ka lokalnoj zajednici u oblasti u kojoj je ovo otvaranje bilo neophodno: pripremi
mladih za svet rada.
Na kraju, visoka ocena evaluativne radionice koja daje dosta prostora angažovanju i razmeni
između RuTIPO sugeriše potrebu da se ovakav način razmene i dalje praktikuje.
53
VRŠNJAČKA EVALUACIJA
Cilj vršnjačke evaluacije aktivnosti PO u školskoj komponenti programa je da kolege koji su
dobro upoznate sa aktivnostima timova za PO u drugoj školi i na lokalu daju procenu
kvaliteta ovih aktivnosti. Ovaj način procene daje novu dimenziju evaluaciji jer se dobija
procena kvaliteta aktivnosti od strane kolega. Ona takođe podstiče razmenu i podršku među
kolegama i njihovo umrežavanje.
Značaj vršnjačke evaluacije je posebno naglašen u indikatoru 4. školske komponente,
koji glasi: U 50 od 83 vršnjačke evaluacije koje su sprovedene u školama, kvalitet
profesionalne orijentacije (koji uključuje procesnu i aktivnu orijentaciju) je evaluiran
najmanje kao dobar i predlozi za unapređenje su naznačeni.
U 2011/12. šk. g. vršnjačka evaluacija je realizovana tako što su u junu 2012. svi školski
timovi za PO, koji su bili uključeni u projekat, bili pozvani da popune elektronski upitnik,
koji je u jednom delu sadržavao i evaluaciju drugih škola sa kojima je tim razvio partnerstvo.
Upitnik VE-MOŠ1 – vršnjačka evaluacija za mentorske osnovne škole su popunjavale MOŠ,
dok su Upitnik VE-BOŠ1 – vršnjačka evaluacija za bazične osnovne škole popunjavale BOŠ.
Od 40 škola koje su razvile partnerstvo sa drugom školom (od toga 26 BOŠ i 14 MOŠ), njih
34 (85,0% ) je procenilo kvalitet realizacije petofaznog programa obuke u partnerskoj školi
kao vro dobar ili odličan2.
Tokom 2012/13. školske godine otvorene su nove mogućnosti vršnjačke evaluacije. Kroz
razvijanje koncepta i prakse usluga PO, otvorena je mogućnosti vršnjačke evaluacije od
strane kolega iz drugih institucija koje su bili korisnici usluga. Kroz razvijanje funkcija TIPO,
omogućena su još dva načina vršnjačke evaluacije. Jedan je da rukovodioci TIPO (RuTIPO)
prikažu kolegama primere dobre prakse TIPO kojeg oni vode i da zatim drugi RuTIPO
diskutuju o ovim primerima i daju procenu njihove korisnosti u svakodnevnoj praksi. Drugi
je da RuTIPO, koji imaju uvid u rad brojnih škola sa lokala i koji najčešće i sami realizuju
program PO, predlože primer dobre prakse iz škola na lokalu i evaluitraju ih na nekoliko
aspekata.
2 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Godišnji izveštaj, avgust 2011. – juni 2012.
54
U skladu sa novim praksama PO programa, vršnjačka evaluacija u 2012/13. g. je obuhvatala
tri načina procene: vršnjačku procenu usluga PO u školskoj komponenti, vršnjačku procenu
primera dobre prakse programa PO u osnovnim škola od strane rukovodioca lokalnih timova
za profesionalnu orijentaciju (RuTIPO) i vršnjačku procenu primera dobre prakse lokalnih
timova za profesionalnu orijentaciju (TIPO) od strane RuTIPO.
VRŠNJAČKA EVALUACIJA USLUGA PO
Cilj vršnjačke evaluacije PO usluga je analiza vršnjačke evaluacije usluga koje su osnovne
škole realizovale u oblasti PO, a od strane njihovih kolega iz drugih škola koje su te usluge
koristili.
Instrument procene: EUS1 - Upitnik za evaluacija PO usluga je pripremljen u svrhe
evaluacije usluge od strane njenih korisnika (Prilog 1g). Sastoji se od 5 pitanja. Prvo pitanje
se odnosi na procenu usluge na 6 aspekata: zanimljivost, korisnost za profesionalnu
orijentaciju, razvijanje praktičnih veština korisnika, razvijanje znanja korisnika, aktivno
uključivanje korisnika i primenljivost na druge aspekte života i rada. Aspekti su procenjivani
na petostepenoj skali Likertovog tipa (1 – nizak nivo zadovoljstva; 5 – visok nivo
zadovoljstv). Ostala pitanja su bila: 2. Da li biste nešto promenili u usluzi (Ako je odgovor
DA, šta)?, 3. Šta je bilo posebno dobro?, 4. Da li biste prijatelju/ci preporučili ovu uslugu? i
5. Sugestije i komentari. Realizator usluge je trebalo da upiše u REUS1 (Formu za
izveštavanje o realizaciji i evaluaciji PO, Prilog 1h) prosečnu ocena na svim aspektima i
ukupno, procenat tačnih odgovora na pitanje 2., 4. I 5.
Postupak prikupljanja podataka. Realizatori usluga PO su imali preporuku Projektnog tima
da koriste EUS1, tako što će ga zadavati korisnicima na kraju usluge, i da zatim dobijene
rezultate sumiraju u REUS1 i pošalju elektronskom poštom GIZ BOSS timu.
Uzorak. Popunjen REUS1 su poslala 24 pružaoca usluge (Prilog 5, Tabela 2.1.). Korisnici 6
usluga su bili nastavnici/ce i učenici/ce iste škole, pa time nisu ispunjavali uslov za vršnjačku
evaluaciju te nisu ušli u uzorak. Konačan uzorak je činila evaluacija 18 usluga čiji korisnici
su bile kolege iz drugih škola. Od toga, 17 usluga je organizovano od strane po jedne osnovne
škole, a jedna od strane RuTIPO. Na upitnik EUS1 je odgovorilo ukupno 328 korisnika
usluga. Za 15 usluga je bila prikazana struktura korisnika po polu, gde je procenat korisnika
ženskog pola bio 84,2%.
55
Rezultati. Svi pružaoci usluga su dobili prosečnu ocenu iznad 4,00 na svih šest aspekata
usluga (Prilog 5, Tabela 2.2.). Ukupna prosečna ocena na svim aspektima je bila odlična -
M=4,63. Prosek procenata pozitivnih odgovora na pitanje o tome da li bi nešto promenili u
usluzi je bio 13,9%, a na pitanje da li bi prijatelju/ci preporučili ovu uslugu čak 96,9%. Na
deset usluga su učesnici dali i komentare i sugestije za njihovo unapređenje
Komentar. Možemo smatrati da je u ovom načinu vršnjačke evaluacije za 18 od 18
vršnjačkih evaluacija koje su sprovedene, kvalitet profesionalne orijentacije (koji uključuje
procesnu i aktivnu orijentaciju) evaluiran najmanje kao dobar i da su naznačeni predlozi za
unapređenje.
VRŠNJAČKA EVALUACIJA PRIMERA DOBRE PRAKSE U
OSNOVNIM ŠKOLAMA
Cilj vršnjačke evaluacije primera dobre prakse u osnovnim školama je analiza evaluacije
primera dobre prakse u osnovnim školama od strane rukovodioca/teljki Tima za
profesionalnu orijentaciju (u daljem tekstu RuTIPO).
Instrument procene. EDP1 - Evaluacioni list primera dobre prakse u osnovnim školama
(Prilog 1i) je pripremljen u svrhe prikupljanja predloga za primere dobre prakse u osnovnim
školama od strane RuTIPO i njihove evaluacije. Prve tri stavke se odnose na opis dobre
prakse osnovne škole koju RuTIPO procenjuje kao izuzetno uspešnu u jednoj ili više oblasti u
okviru Projekta i koja time daje primer dobre prakse. Sledeće stavke se odnose na procenu
primera dobre praske na 11 aspekata: zanimljivost, kreativnost, korisnost za profesionalnu
orijentaciju, razvijanje praktičnih veština učesnika/korisnika, razvijanje znanja učesnika/
korisnika, aktivno uključivanje učesnika/korisnika, obuhvatnost u odnosu na broj uključenih
učesnika/ korisnika, obuhvatnost u odnosu na broj akcija i inicijativa, obuhvatnost u
odnosu na broj uključenih partnera u školskoj komponenti, obuhvatnost u odnosu na broj
uključenih partnera u vanškolskoj komponenti i primenljivost na druge aspekte života i rada.
Aspekti su procenjivani na petostepenoj skali Likertovog tipa (1 – nizak nivo zadovoljstva; 5
– visok nivo zadovoljstva). Sledeće pitanje je bilo ne osnovu čega su dali procenu (navedeno
je nekoliko mogućih odgovora), a na kraju je ostavljen prostor za sugestije i komentare.
Postupak prikupljanja podataka. U junu 2013. godine su pozvani svi RuTIPO koji na
evaluativnu radionicu, koja je zatim organizovana početkom jula. Svi RuTIPO koji su u njoj
56
učestvovali su zamoljeni da popune evaluacioni list EDP1 za jedan do dva primera dobre
prakse osnovnih škola sa kojima sarađuju u realizaciji programa PO.
Uzorak. Od 36 RuTIPO, u radionici je učestvovalo njih 15 (41,7%), koji su popunili ukupno
18 upitnika EDP1. Popunjeni upitnici su mogli da budu uključeni u konačan uzorak ako su
ispunjavala sledeće uslove: a) da je u upitniku prikazan primer dobre prakse iz škole u kojoj
nije zaposlen RUTIPO koji daje prikaz; b) da je procena dobre prakse u EDP1 data na osnovu
ličnog kontakta RuTIPO sa aktivnostima tima za PO. Bilo je ukupno 13 predloga za primere
dobre prakse koji su ispunjavali ove uslove; ostala 3 predloga su bila za škole u kojoj je
RuTIPO zaposlen/a, a dva predloga su data samo na osnovu izveštaja, bez ličnog kontakta sa
aktivnostima.
Tabela 2.4. Aritmetičke sredine na aspektima primera dobre prakse procenjenih od strane
RuTIPO
Aspekti primera dore prakse M
a. Zanimljivost 4,92
b. Kreativnost 4,85
c. Korisnost za profesionalnu orijentaciju 5,00
d. Razvijanje praktičnih veština učesnika /korisnika 4,77
e. Razvijanje znanja učesnika /korisnika 4,31
f. Aktivno uključivanje učesnika /korisnika 4,70
g. Obuhvatnost u odnosu na broj uključenih učesnika/korisnika 4,70
h. Obuhvatnost u odnosu na broj akcija i inicijativa 4,33
i. Obuhvatnost u odnosu na broj uključenih partnera u školskoj komponenti 4,42
j. Obuhvatnost u odnosu na broj uključenih partnera u vanškolskoj komponenti 4,09
k. Primenljivost na druge aspekte života i rada 4,38
Rezultati. Svi primeri dobre prakse su dobili prosečnu ocenu od M=4,25 do M=4,90 (Prilog
5, Tabela 2.3.). Prosečne ocene po aspektima su takođe visoke, najniža ocena od M=4,09 je
dobijena za aspekt „obuhvatnost u odnosu na broj uključenih partnera u vanškolskoj
komponenti“, što je za očekivati jer se procenjuju primeri dobre prakse u školama (Tabela
2.4.). RuTIPO su na šest primera dali svoje komentare / sugestije za dalji razvoj. Dakle, u
svim primerima kvalitet profesionalne orijentacije je procenjen kao vrlo dobar ili odličan na
skoro svima od 11 pokazatelja.
Komentar. Možemo smatrati da je u ovom načinu vršnjačke evaluacije za 13 od 13
vršnjačkih evaluacija koje su sprovedene, kvalitet profesionalne orijentacije (koji uključuje
procesnu i aktivnu orijentaciju) evaluiran najmanje kao dobar i da su naznačeni predlozi za
unapređenje.
57
VRŠNJAČKA EVALUACIJA PRIMERA DOBRE PRAKSE
TIPO
Cilj vršnjačke evaluacije primera dobre prakse TIPO je analiza vršnjačke evaluacije primera
dobre prakse Timova za profesionalnu orijentaciju (TIPO) od strane RuTIPO iz drugih TIPO.
Postupak prikupljanja podataka. U junu 2013. godine su pozvani svi RuTIPO na
evaluativnu radionicu, koja je zatim organizovana početkom jula. Svi RuTIPO koji su u njoj
učestvovali su zamoljeni da prikažu, ukoliko imaju, primer dobre prakse lokalnog Tima za
profesionalnu orijentaciju koga vode. Ispričali su svoje primere okupljenima, koji su ih
komentarisali i davali sugestije. Svi primeri su naznačeni na tabli. Učesnici su birali do tri
primera koja procenjuju kao najvažnije za primenu u njihovoj praksi tako što su ih označavali
na tabli stikerima. Stikeri/glasovi su zatim prebrojani.
Uzorak. Od 36 RuTIPO, u radionici je učestvovalo njih 15 (41,7%), od kojih je 12 predložilo
primere dobre prakse Tima za profesionalnu orijentaciju čiji su rukovodioci (vidi Prilog 4).
Rezultati. 15 RuTIPO je dalo ukupno 38 glasova za 12 primera dobre prakse. U proseku su
birali M=2,53 primera koji su njima najkorisniji za primenu, što je jedna petina od prikazanih
primera. Prosek glasova po primeru je bio M=3,17. Tri četvrtine primera (N=9) je na ovaj
način bilo izabrano od strane barem dva RuTIPO, dok je pola primera (N=6) bilo izabralo od
strane najmanje četiri učesnika. Kako su RuTIPO maksimalno mogli da biraju tri od 12
prikazanih primera, dakle jednu četvrtinu, svaki izbor je ekvivalent vrlo dobroj ili odličnoj
oceni. U tom smislu, možemo smatrati da je svaki primer koji dobio barem dva glasa na ovaj
način procenjen kao najmanje dobar od barem dvoje kolega. Kriterijum koji smo u ovom
slučaju koristili je prilično strog, ali ukazuje na primere koji su zaista bili korisni barem
nekim učesnicima.
Dodatni efekat ovakvog načina procene je da su učesnici bili veoma aktivni i u opisu primera
i u njihovom komentarisanju i sugestijama, i da su smatrali da je razmena primera dobre
prakse dala dobre ideje za rešenje nekih situacija i okolnosti sa kojima se nose u okviru
programa PO.
Komentar. Možemo smatrati da je u ovom načinu vršnjačke evaluacije za 9 od 12 vršnjačkih
evaluacija koje su sprovedene, kvalitet profesionalne orijentacije (koji uključuje procesnu i
aktivnu orijentaciju) evaluiran najmanje kao dobar i da su naznačeni predlozi za unapređenje.
58
ZAKLJUČAK
Analiza vršnjačke evaluacije usluga koje su 17 osnovnih škola i jedan RuTIPO realizovali u
oblasti PO, a od strane njihovih kolega iz drugih škola koje su te usluge koristili je pokazala
da je za 18 od 18 njih kvalitet profesionalne orijentacije evaluiran najmanje kao vrlodobar.
Analiza evaluacija primera dobre prakse u osnovnim školama od strane rukovodioca/teljki
Tima za profesionalnu orijentaciju je pokazala da je 13 od 13 ovih primera ocenjeno kao
najmanje vrlodobro.
Analiza vršnjačke evaluacije primera dobre prakse Timova za profesionalnu orijentaciju (u
daljem tekstu TIPO) od strane RuTIPO iz drugih TIPO-a je pokazala da su 9 od 12
vršnjačkih evaluacija procenjene kao najmanje dobro u situaciji ograničenog izbora
(maksimalno 3 od 12 izbora najkorisnijih primera).
U svim slučajevima su naznačeni predlozi za unapređenje.
Ako ovim vršnjačkim evaluacijama priključimo i one realizovane 2011/12. šk. g.. kada je od
40 škola, za njih 34 (85.0% ) procenjeno od strane partnerske škole da je kvalitet realizacije
petofaznog programa obuke vrlo dobar ili odličan, onda smo do sada primenili i analizirali 83
vršnjačke evaluacije PO. Od toga, aktivnosti 64 osnovnih škola, 1 RuTIPO i 10 TIPO su
procenjeni kao najmanje dobri i naznačeni su predlozi za unapređenje, dakle ukupno 74 njih
je dobilo najmanje dobru ocenu (89,2%).
U 74 od 83 vršnjačke evaluacije akitvnosti koje su imale za cilj povećanje kvaliteta
profesionalne orijentacije kod školske dece, kvalitet profesionalne orijentacije (koji
uključuje procesnu i aktivnu orijentaciju) je evaluiran najmanje kao dobar i predlozi za
unapređenje su naznačeni. Ispunjen je indikator 4. školske komponente, koji glasi: U 50
od 83 vršnjačke evaluacije koje su sprovedene u školama, kvalitet profesionalne
orijentacije (koji uključuje procesnu i aktivnu orijentaciju) je evaluiran najmanje kao
dobar i predlozi za unapređenje su naznačeni.
59
EFEKAT PROJEKTA NA UČENIKE
Efekat projekata na učenike u smislu povećanja njihovih kompetencija da donesu adekvatnu
odluku o svom daljem školovanju i budućem zanimanju je procenjivan u Projektu
zadavanjem upitnika POU1 i POU2 istim učenicima/cama pre pohađanja programa obuke za
PO (petofazni model) i na kraju pohađanja ovog programa (test-retest metod). Poređenje
rezultata početnog merenja sa rezultatima merenja istih učenika/ca nakon primene programa
obuke za PO daje čvrste osnove za zaključivanje o efektima programa na kapacitete
učenika/ca u odnosu na indikatore Projekta.
Tokom novembra 2011. godine realizovano je prvo inicijalno istraživanje (pre počeka
pohađanja programa PO) među učenicima/cama sedmog i osmog razreda osnovnih škola koje
su uključene u prvi krug obuke za PO (realizovan tokom septembra i oktobra 2011.). U ovom
istraživanju se koristio upitnik POU1 (Prilog 1d), koji je imao za cilj kako procenu
kompetencija u ovoj oblasti, tako i procenu potreba učenika/ca za PO. Na osnovu rezultata
ovog istraživanju konstruisan je upitnik POU2 (Prilog 1e), koji je imao za cilj samo procenu
kompetencija učenika/ca da donesu adekvatnu odluku o svom daljem školovanju i budućem
zanimanju. U martu 2012. godine realizovano je inicijalno istraživanje među učenicima/cama
sedmog i osmog razreda osnovnih škola koje su uključene u drugi krug obuke (realizovan
tokom februara 2012.), u kome je korišćen upitnik POU2. Na kraju pohađanja programa PO u
maju 2012. realizovano je ponovljeno istraživanje za oba kruga obuke, u kome je zadavan isti
upitnik učenicima/cama koji su učestvovali u inicijalnom istraživanju. Prvenstveni cilj ovog
istraživanja je bila procena eventualne promene do koje je došlo nakon primene programa
obuke za PO (petofazni model). Rezultati ovog poređenja su predstavljeni u dokumentu GIZ
BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Godišnji izveštaj, avgust 2011. – juni 2012.
Dok je školske 2011/12. u projekat bilo uključeno 232 škole, tokom školske 2012/13. je u
projekat uključeno još 511 škola. Razmatranje potreba za daljim istraživanjem efekata
programa je dovelo do zaključka da potrebno istražiti i efekte programa na učenike/ce iz
Beograda, koji su tada prvi put uključeni u Projekat, budući da se Beograd po mnogočemu
smatra specifičnim u poređenju sa drugim mestima u Srbiji: to je grad u kome živi oko ¼
60
ukupnog stanovništva Srbije, gde je koncentracija stanovništva izuzetno velika, povećana je
potreba za visokokvalifikovanom radnom snagom, veliki broj škola na malom prostoru koje
su dobro saobraćajno povezane, veća dostupnost informacija i usluga, visoko korišćenje
interneta među školskom decom, manja socijalna kontrola dece i mladih itd. U tu svrhu,
organizovano je u inicijalno i ponovljeno istraživanje upitnikom POU2 među
učenicima/cama osnovnih škola iz beogradskih opština.
Takođe je bilo potrebno istražiti efekat programa PO na učenike/ce kada ga pohađaju dve
godine, i u sedmom i u osmom razredu, i utvrditi da li druga godina pohađanja povećava i
menja efekte programa u odnosu na prvu godinu. U tu svrhu, organizovano je ponovljeno
istraživanje upitnicima POU1 i POU2 među učenicima/cama mentorskih osnovnih škola koji
su pohađali nastavu iz PO (petofazni model) u sedmom razredu tokom školske 2011/12.
godine, a tokom 2012/13. pohađali ovu nastavu u osmom razredu.
Sledi prikaz ova dva istraživanja.
61
ISTRAŽIVANJE UČENIKA/CA OSNOVNIH ŠKOLA U
BEOGRADU
Ciljevi istraživanja su bili:
1) analiza promene kod učenika/ca iz gradskih opština Beograda do koje je došlo nakon
pohađanja programa obuke za PO (petofazni model), a u odnosu na indikatore
Projekta koji se odnose na kompetencije učenika/ca da donesu adekvatnu odluku o
svom daljem školovanju i budućem zanimanju;
2) uporedna analiza rezultata istraživanja učenika/ca iz gradskih opština Beograda i
rezultata kontrolne grupe učenika/ca iz regiona koji su pohađali nastavu iz PO
prethodne (2011/12) školske godine, u smislu kompetencija učenika/ca da donesu
adekvatnu odluku o svom daljem školovanju i budućem zanimanju i promena koje su
nastale nakon učešća u projektu, a radi sagledavanja stabilnih efekata programa PO na
različitim uzorcima, kao i specifičnosti dva posmatrana uzorka. Istraživanje
učenika/ca iz regiona je već realizovano tokom 2011/12. šk. g. na skoro istovetan
način kao i istraživanje beogradskih učenika/ca3;
3) uporedna analiza povezanosti između efekata Projekta i pola ispitanika, razreda
ispitanika i tipa škole koju ispitanici pohađaju (BOŠ i MOŠ) dobijenih u dva
istraživanja, a radi sagledavanja stabilnih efekte programa PO na različitim uzorcima,
kao i specifičnosti dva posmatrana uzorka.
3 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Godišnji izveštaj, avgust 2011. – juni 2012.
62
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
Instrumenti
Istraživanje je sprovedeno primenom Upitnika za učenike POU2 (Prilog 1e), koji se sastoji od
7 grupa stavki.
1. grupa stavki se odnosi na socio-demografske karakteristike ispitanika.
2. grupa stavki se odnosi na broj izvora informacija o mogućim budućim zanimanjima koji
koriste ispitanici. Procenjivan je preko odgovora učenika/ca na pitanje O mogućim budućim
zanimanjima sam se obavestio/la…, nakon čega sledi nabrajanje 11 izvora informacija.
Ispitanik procenjuje da li ih koristi odgovorima DA ili NE.
3. grupa stavki se odnosi na interesovanje ispitanika za različite oblasti rada. Ispitanik
odgovora na pitanje koliko je zainteresovan za 23 oblasti rada na petostepenoj skalu
Likertovog tipa (od 1 = potpuno netačno, do 5 = potpuno tačno).
4. grupa stavki se odnosi na vrednovanje pojedinih izvora informacija. Procenjivano je preko
odgovora na pitanje Za izbor budućeg zanimanja važno mi je.., nakon čega sledi nabrajanje
13 izvora informacija. Ispitanik/ca procenjuje njihovu važnost odgovaranjem na petostepenoj
skalu Likertovog tipa (od 1 = potpuno netačno, do 5 = potpuno tačno).
5. grupa stavki se odnosi na količinu informacija koju ispitanik/ca ima o zanimanju koje ga/je
najviše interesuje. Ispitanik/ca odgovara koliko je upoznat sa 19 vrsta informacija, na isti
način kao i na prethodna dva pitanja.
6. grupa stavki se odnosi na rodne stereotipe. Ima za cilj merenje rodnih razlika između
motiva devojčica i dečaka, kako u odnosu na zanimanje koje je u skladu sa rodnim
stereotipima, tako i na zanimanje koje je u suprotnosti sa njima. Ispitanik/ca procenjuje
značaj osam motiva da prihvati dva zanimanja: elektrotehnički inženjer i modni kreator na
petostepenoj skalu Likertovog tipa (od 1 = potpuno netačno, do 5 = potpuno tačno).
Navedena zanimanja su izabrana jer su se na inicijalnom istraživanju sprovedenom u
novembru 2011. (prvi krug obuke) pokazala kao izrazito obojena rodnim predrasudama.
Oblast rada elektrotehnika / elektronski inženjering / mašinstvo, je bila izrazito visoko
vrednovana od muškog, a izrazito nisko od ženskog pola, a oblast rada moda / tekstilna
industrija i prerada kože je bila izrazito visoko vrednovana od ženskog, a izrazito nisko od
63
muškog pola4. Skala motiva za profesionalni izbor MOPI predstavlja zbir svih stavki na
jednom zanimanju.
7. grupa stavki sadrži 14 stavova vezanih za proces odlučivanja o daljem školovanju i
budućem zanimanju, koje sadrži dve skale procene: Skalu aktivnog odlučivanja i Skalu
izbegavanja odlučivanja, formirane na osnovu prethodnih istraživanja. Obe imaju po 7 stavki.
Odgovara se na petostepenoj skali Likertovog tipa kao i na prethodnih nekoliko pitanja.
Postupak
Tokom oktobra 2012. godine inicijalno merenje je sprovedeno među učenicima/cama
sedmog i osmog razreda 19 osnovnih škola, 19 MOŠ i 10 BOŠ tipa, iz gradskih opština
Beograda koje su avgusta/septembra 2012. uključene u treći i četvrti krug obuke za PO. U
istraživanje su uključeni učenici/ce koji su se prijavili da pohađaju nastavu iz profesionalne
orijentacije (petofazni model). U MOŠ školama su na upitnik POU2 odgovarale po dve
grupe od po 20 - 25 učenika/ca, jedna grupa sedmog i jedna osmog razreda. U BOŠ školama
je na upitnik POU2 odgovarala po jedna grupa od po 20 - 25 učenika/ca iz sedmog i/ili
osmog razreda. Sedam meseci kasnije, u maju 2013. g. je realizovano ponovljeno merenje sa
istim učenicima/cama iz istih škola. Oba merenja su sproveli za to posebno obučeni anketari.
Uzorak
Istraživanjem su obuhvaćene škole koja su uključene u projekat školske 2012/2013. godine
(treći i četvrti krug obuke) iz 10 gradskih opština Beograda. Prigradske opštine nisu bile
uključene jer nemaju tako izražene specifičnosti velegrada, pa mogu da zamute sliku
eventualnog značaja ovih specifičnosti na efekte programa PO. Obuhvaćena je po jedna
mentorska osnovna škola (MOŠ) iz ovih opština, sa izuzetkom opštine Vračar (u kojoj ni
jedna škola nije određena kao MOŠ), dakle ukupno 9 MOŠ. U četiri od ovih opština (Novi
Beograd, Palilula, Voždovac i Zemun) su bile određene po dve škole kao MOŠ; u njima je
slučajnim izborom određena za istraživanje po jedna MOŠ. Iz istih 10 opština je slučajnim
izborom izabrana po jedna bazična osnovna škola (BOŠ), dakle ukupno 10 BOŠ.
4 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Polugodišnji izveštaj, avgust – decembar 2011.
64
Uzorak učenika/ca po školama je bio prigodan, selekcionisan od strane članova tima za PO u
određenoj školi. U konačan uzorak ponovljenog istraživanja su ušli samo oni učenici/ce koji
su odgovorili na upitnik POU2 u oba navrata.
U inicijalnom merenju učestvovalo je 624 učenika/ca beogradskih osnovnih škola. U
ponovljenom merenju, nakon uparivanja rezultata učenika/ca sa inicijalnog i ponovljenog
merenja, u konačan uzorak su ušli samo učenici/ce koji su adekvatno popunili upitnik u oba
merenja, ukupno 463 korisnika programa, što je 74,2% od inicijalnog broja učenika/ca u
istraživanju.
Struktura učenika/ca po tipu škole (MOŠ i BOŠ). Inicijalno merenje je obuhvatilo 63,9%
(N=399) učenika/ca iz MOŠ, što je značajno više od procenta učenika/ca iz BOŠ - 36,1%
(N=225). Iako je u ponovljenom istraživanju učestvovalo manje učenika/ca struktura uzorka
prema tipu škole je ostala gotovo identična: 63,3% uzorka (N=293) čine učenici/ce iz MOŠ,
dok je 36,7% anketiranih učenika/ca iz BOŠ (N=170). Najveći broj obuhvaćenih učenika/ca u
jednoj školi je bio 42, a najmanji 10.
Uzrast ispitanika. Prosečan uzrast ispitanika/ca u ponovljenom istraživanju je bio 14 godina
(M = 14.34, SD = 0,61), a većinom su imali 14 (47,1%) i 15 (44,3%) godina.
Struktura po polu. U inicijalnom istraživanju je učestvovalo 56,6% (N=353) devojčica i
43,3% (N=271) dečaka, dok su u ponovljenom istraživanju nešto zastupljenije bile učenice,
koje su činile 59,0% uzorka, (N=273), dok je učenika bilo 41,0% (N=190).
Struktura učenika/ca po razredima. U inicijalnom uzorku je bilo nešto više učenika/ca
osmog (57,4%, N=358), nego sedmog razreda (42,6%, N=266). Između tipova škola postoji
razlika u zastupljenosti učenika/ca različitih razreda u smislu većeg učešća učenika/ca osmog
razreda u BOŠ [χ2(1, N=624)=23,759; p<.001], dok je broj učenika/ca sedmog i osmog
razreda iz MOŠ ujednačen. Ovo struktura se zadržala i u ponovljenom istraživanju: nešto više
učenika/ca osmog (56,6%) nego sedmog razreda (43,4%).
Struktura po mestu boravka. Najveći procenat učenika/ca iz inicijalnog uzorka živi u gradu
(77,7%; N=485), nešto manji u prigradskim naseljima (21,6%; N=135), dok tek neznatan živi
na selu (0,6%; N=4). U ponovljenom istraživanju rezultati su skoro identični: 77,7%
učenika/ca živi gradu (N=347), 24,6% (N=114) u prigradskim naseljima i 0,6% (N=4) na
selu.
65
Radni status roditelja. Stalno zaposlenje u velikom broju slučajeva ima otac (75,6%), nešto
češće nego majka (71,1%). Nešto više od polovine dece ima zaposlena oba roditelja (57,9%).
Privremeno zaposlenog oca ima 10,1% učenika/ca, a sličan je i broj onih kojima je majka
privremeno zaposlena (9,3%). Više učenika/ca ima nezaposlene majke (14,9%) nego očeve
(4,2%). Procenat dece u ukupnom uzorku čija oba roditelja spadaju u kategorije
nezaposlenih, privremeno zaposlenih ili penzionera je 6,6%.
Obrazovni status roditelja. Više od polovine očeva i majki učenika/ca iz Beograda koja su
popunila anketu u inicijalnom merenju je završilo višu školu ili fakultet (ili više nivoe
obrazovanja), dok je više od 1/4 očeva i majki imalo srednju stručnu spremu. Završena ili
nezavršena osnovna škola je obrazovni nivo vrlo malog procenta očeva i majki (oko 2%).
Ova struktura je konzistentna sa strukturom uzorka u ponovljenom istraživanju, u kome je
otac stalno zaposlenje kod 77,9% učenika/ca, a majka kod njih 72,7%. Najveća razlika u
odnosu na inicijalno istraživanje je u tome što je u ponovljenom istraživanju znatno više
učenika/ca znalo obrazovanje oca i majke.
Osetljive grupe. Ukupno je 5,1% ispitanika (N=32) u inicijalnom uzorku zabeleženo da
pripada jednoj od tri osetljive grupe: učenicima/cama sa teškoćama u učenju, učenicima/cama
sa problemima u ponašanju i učenicima/cama iz siromašnih porodica. Najveći procenat njih
je ispoljavalo probleme u učenju (43,8%), zatim probleme u ponašanju i siromaštvo (po
28,1%). U ponovljenom istraživanju rezultati su slični: pripadnici osetljivih grupa čine
ukupno 5,2% (N=24) ukupnog uzorka, skoro polovinu čine učenici/ce sa problemima u
učenju (N=11), trećinu - sa problemima u ponašanju (N=8), a petina je siromašna (N=5).
Struktura uzorka istraživanja po školama u inicijalnom i ponovljenom merenju, kao i
detaljniji prikaz rezultata statističkih obrada dati su u Prilogu 6. U daljem tekstu su navedeni
samo ključni rezultati i najilustrativnije tabele.
REZULTATI
Korišćenje različitih izvora informacija
Dok su mladi se u inicijalnom istraživanju obavestili o budućem zanimanju prosečno iz 3
izvora informacija (M=3,13; SD=1,52), broj izvora informacija koje su koristili se značajno
povećano u ponovljenom istraživanju na prosečno 4 (M=4,24; SD=1,89, Tabela 3.1).
66
Tabela 3.1. Prosečan broj korišćenih izvora informacija i značajnost razlika
Merenje N M Mod SD t df Sig.
Inicijalno 463 3,13 3 1,52 -11,807 462 0,000
Ponovljeno 463 4,24 4 1,89
Nakon učešća u obuci za PO, mladi su značajno povećali korišćenje svih ponuđenih izvora
informacija, izuzev roditelja i članova porodice (Tabela 3.2). Najveće razlike se javljaju
upravo kod onih izvora informacija koji pre obuke nisu bili lako dostupni: preduzeća i
institucije u kojima se obavlja zanimanje, sajam zanimanja, stručnjaci za profesionalnu
orijentaciju, škole koje obrazuju mlade za to zanimanje i stručnjaci koji se bave datim
zanimanjem. Povećava se i korišćenje medija u svrhe informisanja o budućem zanimanju.
Došlo je i do više nego dvostrukog povećanja korišćenja psihologa i pedagoga kao izvora
informacija.
Procenat učenika/ca koji koriste pet različitih izvora informacija je nakon primene programa
porastao sa 14,3% na 41,3% (Tabela 3.3). Na ponovljenom merenju nema značajnih razlika
po polu, razredu i tipu škole. Učenici/ce BOŠ škola su na inicijalnom merenju češće koristili
5 i više izvora informacija od učenika/ca MOŠ škola, ali su ove razlike u ponovljenom
istraživanju izjednačene.
Tabela 3.2. Korišćenju izvora informacija o budućim zanimanjima na inicijalnom i
ponovljenom merenju
O mogućim budućim zanimanjima
obavestio/la sam se:
Inicijalno Ponovljeno Pr
%* p**
N % N %
Od roditelja i članova porodice 417 90,3 431 93,1 3 0,098
Od drugova/drugarica i prijatelja 279 60,3 311 67,2 6,9 0,010
Od stručnjaka koji se bave datim zanimanjem 143 31,0 207 44,8 13,8 0,000
Od stručnjaka za profesionalnu orijentaciju 56 12,1 122 26,4 14,3 0,000
Od nastavnika 130 28,1 173 37,4 9,3 0,000
Od psihologa/pedagoga 31 6,7 81 17,5 10,8 0,000
U preduzećima i institucijama 36 7,8 97 21,0 13,2 0,000
U školama koje obrazuju mlade za to zanimanje 49 10,6 102 22,1 11,5 0,000
U kancelariji za mlade 6 1,3 21 4,5 3,2 0,004
Na sajmu zanimanja 43 9,3 101 21,9 12,6 0,000
Putem medija (TV, novine, internet, radio...) 256 55,4 315 68,3 12,9 0,000
* Pr %- promena u procentu korišćenja izvora informacija u inicijalnom i ponovljenom merenju; ** p - nivo
značajnosti razlika
67
Razlike po polu, razredu i tipu škole. Nema značajnih razlika po polu, razredu i tipu škole
u procentu učenika/ca koji koriste pet izvora informacija. Nema razlika po polovima u
prosečnom broju informacija ni u inicijalnom ni u ponovljenom istraživanju. U inicijalnom
istraživanju se pokazuju razlike po razredu i tipu škole: učenici/ce sedmog razreda su u
koristili značajno manje izvora informacija od učenika/ca osmog razreda (M=2,92 prema
M=3,30; F=7,324; p=0,07), a učenici/ce BOŠ su, neočekivano, koristili značajno više izvora
informacija od učenika/ca MOŠ (M=3,46 prema M=2,94, F=13.288, p=0,000)! Primena
programa PO je dovela do izjednačavanja u ovoj oblasti učenika/ca sedmog i osmog razreda,
kao i MOŠ i BOŠ škola.
Vrednovanje pojedinih izvora informacija
Nakon pohađanja obuke za PO je u odnosu na inicijalno merenje došlo do smanjenja broja
izvora informacija koje učenici/ce smatraju važnim za odabir zanimanja (M=5,65 naspram
M=6,02, t=2,843,df= 462, p=0,005). Nakon obuke, učenici/ce su značajno manje vrednovali
mišljenje stručnjaka za profesionalnu orijentaciju, nastavnika, roditelja i drugova i drugarica.
(Tabela 3.3). Takođe su ređe pridavali značaj sopstvenom iskustvu u isprobavanju zanimanja
i rezultatima na testovima sposobnosti i sklonosti. Sa druge strane, došlo je do porasta u
pridavanju važnosti saznanja iz firmi u kojima se zanimanje obavlja, kao i informacijama iz
novina, televizije, radija. Dobijene razlike su uglavnom slabog intenziteta.
Tabela 3.3. Značajnost razlika između merenja u vrednovanju pojedini izvora informacija
Za izbor budućeg zanimanja
važno mi je:
Inicijalno Ponovljeno t df Sig.*
M SD M SD
mišljenje roditelja 4,14 1,030 3,87 1,118 5,630 461 ,000
mišljenje drugova / drugarica 2,35 1,168 2,20 1,084 2,717 461 ,007
mišljenje nastavnika u mojoj školi 2,35 1,255 2,20 1,237 2,717 460 ,007
mišljenje stručnjaka za
profesionalnu orijentaciju 2,98 1,373 2,53 1,305 6,293 461 ,000
saznanja iz firmi u kojima se
zanimanje obavlja 3,03 1,417 3,26 1,360 -3,298 459 ,001
saznanja iz novina, televizije i / ili
radija 2,49 1,257 2,62 1,232 -2,074 462 ,039
moje iskustvo u isprobavanju tih
zanimanja 3,94 1,168 3,80 1,268 2,070 461 ,039
moji rezultati na testovima
sposobnosti i sklonosti 3,82 1,233 3,64 1,327 2,654 460 ,008
*T-test za zavisne uzorke (Test parova)
68
Iako na ponovljenom merenju nema značajnih razlika između polova u prosečnom broju
informacija koje se smatraju važnim, analiza pojedinačnih stavki pokazuje da su devojčice
više vrednovale mišljenje roditelja i uspeh u pojedinim predmetima u školi, nego dečaci.
Učenici/ce sedmog razreda pridaju važnost većem broju informacija (M=6,4; SD=2,97) u
odnosu na učenike osmog razreda (M=5,1; SD=2,91), vrednujući više čak 8 izvora
informacija: mišljenje roditelja, stručnjaka za profesionalnu orijentaciju, saznanja iz firmi u
kojima se zanimanje obavlja, saznanja iz medija, sa interneta, uspeh u pojedinim predmetima
u školi, lično iskustvo u isprobavanju tih zanimanja i rezultate na testovima sposobnosti i
sklonosti.
U MOŠ se u proseku vrednuje veći broj informacija (M=5,9; SD=2,95) nego u BOŠ (M=5,2;
SD=3,04). Učenici/ce MOŠ češće smatraju važnim sledeće izvore informacija: mišljenje
roditelja, saznanja sa interneta, saznanja iz škole, uspeh u pojedinim predmetima u školi i
rezultate na testovima sposobnosti i sklonosti.
Tabela 3.4. Poređenje rezultata korišćenja i važnosti izvora informacija na inicijalnom i
ponovljenom merenju
Izvor informacija
Inicijalno Ponovljeno
korišćenje
izvora %
važnost
izvora %
korišćenje
izvora %
važnost
izvora %
Roditelji 90,3 79,7 93,1 69,8
Drugovi/drugarice 60,3 18,6 67,2 14,5
Stručnjaci koji se bave željenim
zanimanjem 31,0 70,6 44,8 71,1
Stručnjaci za profesionalnu orijentaciju 12,1 41,9 26,4 24,2
Nastavnici 28,1 21,6 37,4 17,3
Psiholozi/pedagozi 6,7 21,4 17,5 18,6
Preduzeća i institucije u kojima se
obavljaju zanimanja 7,8 42,8 21,0 50,3
Mediji (TV, novine, internet, radio...) 55,4 23,5 68,3 26,1
Korišćenje i važnost izvora informacija
Uporedili smo rezultate procene korišćenja izvora informacija i procene njihove važnosti
(Tabela 3.4). Nakon obuke se smanjio raskorak između stepena korišćenja izvora i njegove
važnosti na četiri izvora: stručnjake koji se bave željenim zanimanjem, stručnjake za
profesionalnu orijentaciju, psihologe/pedagoge i preduzeća/institucije u kojima se zanimanja
69
obavljaju. Dok je kod stručnjaka koji se bave željenim zanimanjem, psihologa/ pedagoga i
preduzeća/institucije u kojima se zanimanja obavljaju raskorak smanjio kroz povećano
korišćenje ovih izvora, kod stručnjaka za profesionalnu orijentaciju je došlo smanjenja
raskoraka kako zbog povećanog korišćenja tako i zbog smanjenja njihovog značaja za
ispitanike.
Poznavanje informacija
Pohađanje programa PO nije značajno uticalo na povećanje prosečnog broja informacija sa
kojima su učenici/ce upoznati, mada postoji tendencija blagog porasta od početnog stanja do
ponovljenog merenja koja je na samoj granici statističke značajnosti [M=12,56, SD=4,22
naspram M=12,98, SD=4,56; t(462)=-1,918; p=0,056]. Ova tendencija se jasnije vidi kada se
kao indikator uzme kriterijum poznavanja barem 13 od ponuđenih 19 informacija, koji je na
početku ispunjavalo 57,2% učenika/ca, a nakon jedne godine obuke njih 59,6%. Nema
razlike na ova dva indikatora po polu, razredu i tipu škole.
Analiza po stavkama pokazuje da do najizraženijeg povećanja dolazi u poznavanju dužine
školovanja za zanimanje i toga da li škola osposobljava i za druga zanimanja (Tabela 3.5).
Takođe, češće se zna lokacija škole, koje škole omogućavaju nastavak školovanja koje sve
škole obrazuju za to zanimanje. Jedina informacija koja je ređe poznata jeste lični afinitet
prema bavljenju određenim zanimanjem („…da li mi se sviđa da se bavim tim zanimanjem“).
Dakle, povećava se znanje o školovanju za izabrano zanimanje, ali ne i o samom zanimanju.
Tabela 3.5. Značajne razlike između inicijalnog i ponovljenog merenja na stavkama o znanju
informacija
O zanimanju koje me najviše
zanima znam:
Inicijalno Ponovljeno t df p.
M SD M SD
koje sve škole školuju za to zanimanje 3,79 1,197 3,92 1,137 -2,158 461 0,031
koja je dužina školovanja za to
zanimanje 3,86 1,251 4,07 1,122 -3,179 460 0,002
da li me škola za to zanimanje
osposobljava i za druga zanimanja 3,58 1,156 3,80 1,150 -3,346 460 0,001
koja je lokacija škole koja za to
zanimanje obrazuje 3,62 1,325 3,78 1,313 -2,215 461 0,027
koje škole mi omogućavaju da
nastavim školovanje za to zanimanje
na fakultetu
3,76 1,207 3,91 1,171 -2,209 460 0,028
da li mi se sviđa da se bavim tim
zanimanjem 4,64 0,685 4,51 ,866 2,717 461 0,007
70
Zainteresovanost za različite oblasti rada
Broj različitih oblasti rada koja mladi u proseku biraju se nije promenio nakon obuke – u
inicijalnom merenju je bio prosečno M=4,42 a u ponovljenom - M=4,43. Nema razlika po
polu, razredu i tipu škole.
Analiza po stavkama pokazuje da je nakon primene programa kod šest od 23 oblasti rada
došlo je do značajne promene u interesovanju učenika. Do porasta interesovanja je došlo u
pet oblasti: administracija / trgovina / finansije / ekonomija, vaspitanje / obrazovanje /
psihologija / socijalna zaštita, informacione i komunikacione tehnologije / programiranje,
mediji / grafički dizajn / štampa i ljudska prava / nevladin sektor (Tabela 3.6). Za oblast
lepota i nega tela je došlo do pada u interesovanju. Ni ovde nema razlike u po razredima i
tipu škole, dok su razlike između polova bile izrazite.
Tabela 3.6. Značajne razlike između inicijalnog i ponovljenog merenja u poželjnosti
profesija
Zainteresovan/a sam da radim u
navedenim oblastima:
Inicijalno Ponovljeno
t df p.* M SD M SD
administracija / trgovina / finansije /
ekonomija 2,46 1,343 2,67 1,292 -3,671 461 0,000
vaspitanje / obrazovanje / psihologija /
socijalna zaštita 2,44 1,334 2,60 1,350 -2,654 459 0,008
lepota i nega tela 1,95 1,269 1,82 1,132 2,583 461 0,010
informacione i komunikacione
tehnologije / programiranje 2,31 1,378 2,45 1,392 -2,722 462 0,007
mediji / grafički dizajn / štampa 2,31 1,329 2,47 1,294 -2,610 462 0,009
ljudska prava / nevladin sektor 1,90 1,182 2,15 1,253 -4,070 461 0,000
*T-test za zavisne uzorke (Test parova)
Rodne razlike. Analiza po stavkama pokazuje da su se u inicijalnom istraživanju pokazale
značajne razlike između polova u procentu mladih koji su zainteresovani za 15 od 23
navedenih oblasti rada (Tabela 3.7). U ponovljenom istraživanju su se razlike između
devojčica i dečaka povećale, koje su sada bile značajne u 18 oblasti (Tabela 3.7). Najveće
razlike u smislu većeg interesovanja devojčica su bile u šest oblasti rada: moda / tekstilna
industrija i prerada kože, vaspitanje / obrazovanje / psihologija / socijalna zaštita, lepota i
nega tela i umetnički zanati / umetnost. Dečaci su češće od devojčica birali pet oblasti:
elektrotehnika / elektronski inženjering / mašinstvo, informacione i komunikacione
tehnologije / programiranje, sport, prevoz / saobraćaj / skladištenje i turizam / ugostiteljstvo.
71
Tabela 3.7. Značajnost razlika između inicijalnog i ponovljenog merenja u procentu
učenika/ca koji su zainteresovani za oblasti rada, po polovima i između polova
Zainteresovan/a sam da
radim u navedenim
oblastima:
Muški pol Ženski pol
%
test
%
retest χ
2 x p
%
test
%
retest χ
2 p
Građevinarstvo / arhitektura /
dizajn enterijera 17,9
y 17,4 0,000 1,000 22,3 28,6
±‡ 4,830 0,028
Administracija / trgovina /
finansije / ekonomija 22,6 26,3 0,878 0,349 23,1 31,9 10,580 0,001
Tehnologija / hemijski
inženjering / hemija /
farmacija 24,7 13,2 11,025 0,001 18,6* 20,1* 0,340 0,560
Elektrotehnika / elektronski
inženjering / mašinstvo 36,8 36,3 0,000 1,000 4,4** 2,9** (b) 0,454
Vaspitanje / obrazovanje /
psihologija / socijalna zaštita 13,2 17,4 1,289 0,256 31,9** 37,4** 2,925 0,087
Sport 58,4 55,3 0,625 0,429 27,5** 30,8** 1,085 0,298
Zdravlje / medicina /
stomatologija / veterina 30,5 29,5 0,024 0,877 38,8* 33,7 2,641 0,104
Tehnologija prerade i obrade
drveta / proizvodnja papira 2,1 3,2 (b) 0,754 0,4 0,4* (b) 1,000
Lepota i nega tela 6,3 2,1 (b) 0,057 22,0** 16,1** 5,114 0,024
Rudarstvo / metalurgija /
prerada metala 2,6 3,7 (b) 0,727 0,4* 0,4
±‡ (b) 1,000
Umetnički zanati / umetnost 17,4 14,2 0,833 0,361 33,7** 33,0** 0,015 0,903
Informacione i
komunikacione tehnologije /
programiranje
46,3 45,3 0,020 0,888 7,7** 11,7** 2,857 0,091
Proizvodnja hrane 6,8 5,3 (b) 0,549 2,9* 2,6 (b) 1,000
Poljoprivreda / šumarstvo 5,8 6,3 (b) 1,000 2,2 1,5±‡
(b) 0,754
Kultura/ društvo / jezici /
istorija / arheologija/filozofija 28,9 25,3 0,590 0,442 38,1* 38,1
± 0,000 1,000
Matematika / fizika /
astronomija 20,5 17,9 0,516 0,472 16,1 15,0 0,121 0,728
Mediji / grafički dizajn /
štampa 21,6 19,5 0,205 0,651 23,8 26,7* 0,875 0,350
Moda / tekstilna industrija i
prerada kože 3,7 3,7 (b) 1,000 22,3** 18,3** 1,754 0,185
Turizam / ugostiteljstvo 32,6 35,3 0,340 0,560 19,4** 19,0** 0,000 1,000
Pravo / bezbednost i javna
sigurnost / državna uprava i
administracija
39,5 39,5 0,000 1,000 23,4** 28,6±‡
3,841 0,050
Ljudska prava / nevladin
sektor 11,1 11,6 0,000 1,000 13,9 18,7* 3,064 0,080
Prevoz / saobraćaj /
skladištenje 26,3 24,2 0,214 0,643 4,4** 2,9** (b) 0,344
Energija / zaštita životne
sredine 14,7 11,6 0,893 0,345 11,4 9,9 (b) 0,690
x McNemar test.
y Označeni su procenti koji ulaze u raspon između 13,9% i 25,2% zainteresovanih
učenika. * Razlika između polova značajna na nivou p<0,05; ±
na nivou p<0,01; ** na nivou p<0,
001. (b ) Korišćena je binormalna distribucija.
72
Kod sedam oblasti rada je nakon pohađanja obuke za PO došlo do promene u značajnosti
razlika između polova. Kod pet oblasti je došlo do povećanja razlike: u oblastima
građevinarstvo / arhitektura / dizajn enterijera i ljudska prava / nevladin sektor, zahvaljujući
povećanom interesovanju devojčica, zatim u oblastima poljoprivreda / šumarstvo i mediji /
grafički dizajn / štampa, zahvaljujući promeni i kod dečaka i kod devojčica u suprotnom
smeru, kao i u oblasti tehnologije prerade i obrade drveta / proizvodnja papira, zahvaljujući
povećanom interesovanju dečaka. Nakon pohađanja obuke za PO razlike u dve oblasti nisu
više bile značajne: u oblasti proizvodnja hrane, zahvaljujući smanjenom interesovanju
dečaka, i oblasti zdravlje / medicina / stomatologija / veterina, zahvaljujući smanjenom
interesovanju devojčica.
Ispunjenost projektnog indikatora 3. Ovaj indikator glasi: „Broj i stepen diferencijacije
među željenim profesijama se povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano
između 13,9% i 25,2% učenika/ca povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod
ženskog pola sa pet na najmanje osam oblasti rada.“ Kod učenika muškog pola nije došlo do
očekivane promene: broj oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% dečaka je
pre uključenja u obuku bio sedam, a na kraju obuke – šest (Tabela 3.7). Kod devojčica je čak
došlo do smanjenja broja oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% njih, od
deset oblasti pre uključenja u obuku za PO do šest na kraju obuke! Do povećanja procenta
zainteresovanih devojčica, koji tako postao previsok u odnosu na navedeni raspon (13,9% i
25,2%) je došlo u oblastima: građevinarstvo / arhitektura / dizajn enterijera; administracija /
trgovina / finansije / ekonomija; mediji / grafički dizajn / štampa; i pravo / bezbednost i javna
sigurnost / državna uprava i administracija.
Pokazuje se velika sličnost raspodele procenata dečaka i devojčica za pojedina zanimanja.. Za
osam oblasti rada zainteresovano je više od 25,2% dečaka, a za devet - više od 25,2%
devojčica. Za devet oblasti rada je zainteresovano manje od 13,9% dečaka, a za sedam -
manje od 13,9% devojčica. U po četiri oblasti rada je bilo manje od 5% zainteresovanih
dečaka i devojčica. Za pet oblasti bilo je zainteresovano više od trećine dečaka, a u tri više
od trećine devojčica.
Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju
Poređenje rezultata na inicijalnom i ponovljenom merenju na Skali aktivnog odlučivanja
(SOD) i Skali izbegavanja odlučivanja (SIO) dovelo je do rezultata suprotnih očekivanim.
73
Nakon učešća u programu PO, došlo je do smanjenja rezultata učenika/ca na SOD [inicijalo:
M=29,43; SD=3,754; ponovljeno: M=28,58, SD=4,074; t(461)=4,096; p=0,000]. Na SIO
skali nije dobijena značajna razlika između inicijalnog (M=15,63, SD=5,555) i ponovljenog
merenja (M=15,76; SD=5,831).
Analiza rezultata po stavkama pokazuje da na tri od sedam stavki skale SOD postoji sniženje
rezultata u ponovljenom merenju: „Obrazovanje je osnov za uspeh u životu“, „Obrazovanje
je za mene veoma važno“ i „Za odluku o daljem školovanju treba da znam šta želim da
postignem tim školovanjem“ (Tabela 3.8). Ipak, razlike su slabog intenziteta, a radi se o
stavkama koje su na inicijalnom merenju imali najviše srednje vrednosti (iznad M=4,27) i
najmanji varijabilitet (SD=0,78), tako da su odgovori i dalje u visokom procentu pozitivni i u
ponovljenom merenju. Analiza pozitivnih, neodlučnih i negativnih odgovora na pojedinačnim
stavkama pokazuje da je većina odgovora na SOD skali pozitivna (od 52% do 86%), dok je
procenat negativnih odgovora, sa izuzetkom jedne stavke, ispod 9%.
Što se tiče odgovora na pojedinim stavkama SIO, na samo jednoj je došlo do učestalijeg
slaganje učenika: „Iako uskoro treba da donesem odluku o svom budućem školovanju,
nemam nikakvu želju za tim“. Na stavke SIO je većina ispitanika odgovarala negativno (od
52% do 70%), a pozitivan odgovor daje od 11% do 23% ispitanika.
Tabela 3.8. Značajne razlike između inicijalnog i ponovljenog merenja na stavkama skala
SOD i SIO
Stavke SOD Inicijalno Ponovljeno
t df Sig. M SD M SD
Obrazovanje je osnov za uspeh u
životu. 4,54 0,755 4,35 0,862 4,114 462 0,000
Obrazovanje je za mene veoma važno. 4,55 0,776 4,33 0,868 5,468 462 0,000
Za odluku o daljem školovanju treba da
znam šta želim da postignem tim
školovanjem.
4,49 0,795 4,28 0,879 4,355 461 0,000
Stavke SIO
Iako uskoro treba da donesem odluku o
svom budućem školovanju, nemam
nikakvu želju za tim.
1,97 1,219 2,25 1,315 -3,985 459 0,000
*T-test za zavisne uzorke (Test parova)
Rodne razlike. Kada se posmatraju odvojeno rezultati po polovima, pokazuje se da oba pola
pokazuju značajne razlike na skali SOD u smislu nižih rezultat na ponovljenom merenju, a da
nema razlika na skali SIO.
74
Analiza značajnosti razlike između polova pokazuje da je prosečan skor na skali SIO i na
inicijalnom i na ponovljenom merenju veći među dečacima nego među devojčicama
(inicijalno: F=8.397, p<0,01; ponovljeno: F=5,265, p<0,05). Na ponovljenom merenju dečaci
se češće slažu sa SIO stavkama „Odluku o daljem školovanju ću doneti u trenutku“
(p=0,004), i „Sada imam druge probleme, o daljem školovanju ću misliti kasnije“ (p=0,031).
Polovi se međusobno ne razlikuju na skoru na skali SOD. Analiza značajnosti razlika po
stavkama na ponovljenom merenju pokazuje da devojčice imaju viši skor na tri SOD stavke:
„Obrazovanje je osnov za uspeh u životu“ (p=0,22), „Obrazovanje je za mene veoma važno“
(p=0,000) i „Za odluku o daljem školovanju treba da znam šta želim da postignem tim
školovanjem“ (p=0,002), dakle upravo na one tri stavke na kojima se pokazuje značajno
sniženje na celom uzorku (Tabela 3.8)
Razlike između razreda. Učenici/ce sedmog razreda su na SOD skali i na inicijalnom i na
ponovljenom merenju imali veće skorove od učenika/ca osmog razreda (inicijalno: F =6.433,
p<0,05; ponovljeno: F=4,289, p<0,05). Na SIO skali na inicijalnom merenju nema razlike
između razreda (sedmi: M=15,94; osmi M=15,38), dok ponovljeno merenje pokazuje da
učenici/ce sedmog razreda sada imaju nešto veći skor u odnosu na osmi razred (sedmi:
M=29,02; osmi: M=28,24; F=4,289, p<0,05). Te razlike se posebno vide na stavkama SIO:
„Još mi je rano da razmišljam o svom daljem školovanju, ima vremena.“, „Koliko god se
bavio/la izborom budućeg zanimanja, poslednju reč će imati sudbina“ i „Sada imam druge
probleme, o daljem školovanju ću misliti kasnije“, gde „sedmaci“ imaju veće skorove.
Učenici/ce sedmog razreda se takođe češće slažu i sa jednom SOD stavkom: „Za odluku o
daljem školovanju treba da znam šta želim da postignem tim školovanjem.“.
Razlike između MOŠ i BOŠ. Učenici/ce MOŠ i BOŠ škola su na inicijalnom merenju imali
slične skorove na obe skale. Na ponovljenom merenju dolazi do razlika na SOD skali -
učenici/ce MOŠ škola se nakon praćenja PO obuke izdvajaju kao skloniji aktivnom
odlučivanju od svojih vršnjaka u BOŠ školama (MOŠ: M=28,96; BOŠ: M=27,93; F=6,915,
p<0,01). Učenici/ce MOŠ imaju viši skor od učenika/ca BOŠ na dve SOD stavke:
„Obrazovanje je za mene veoma važno“ i „Za odluku o daljem školovanju treba da znam šta
želim da postignem tim školovanjem“, a niži na jednoj stavki SIO: „Iako uskoro treba da
donesem odluku o svom budućem školovanju, nemam nikakvu želju za tim.“
75
Motivi za izbor budućeg zanimanja i rodni stereotipi
Na MOPI - Skali motiva za profesionalni izbor, koja predstavlja zbir svih stavki na jednom
zanimanju, se ne pokazuju razlike nakon obuke za PO ni za posao elektrotehničkog inženjera
niti za posao modnog kreatora, ni kada se posmatraju svi učenici/ce, niti kada se posmatraju
rezultati odvojeno po polovima (Tabela 3.9).
Tabela 3.9. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina na skali MOPI, između inicijalnog
i ponovljenog istraživanja - ukupno i po polovima
Skala i uzorak Merenje M N SD t df Sig.
MOPI - elektrotehnički
inženjer– svi učenici
Inicijalno 21,34 463 9,098 -1,652 462 0,099
Ponovljeno 22,11 463 8,619
MOPI - modni kreator –
svi učenici
Inicijalno 22,24 463 9,941 1,438 462 0,151
Ponovljeno 21,65 463 9,555
MOPI - elektrotehnički
inženjer - dečaci
Inicijalno 23,91 190 8,529 -1,112 189 0,099
Ponovljeno 24,72 190 8,655
MOPI - modni kreator –
dečaci
Inicijalno 16,26 190 9,345 0,741 189 0,460
Ponovljeno 15,74 190 9,004
MOPI - elektrotehnički
inženjer - devojčice
Inicijalno 19,55 273 9,067 -1,221 272 0,223
Ponovljeno 20,29 273 8,127
MOPI - modni kreator –
devojčice
Inicijalno 26,40 273 8,053 1,287 272 0,199
Ponovljeno 25,76 273 7,575
*T-test za zavisne uzorke (Test parova)
Tabela 3.10. Značajne razlike između aritmetičkih sredina na stavkama skale MOPI, između
inicijalnog i ponovljenog istraživanja
Izabrao/la bih posao
elektrotehničkog inženjera AKO:
Inicijalno Ponovljeno t df Sig.
M SD M SD
imam interesovanje za to zanimanje 3,19 1,667 3,43 1,587 -2,802 462 0,005
imam talenat za to 3,11 1,613 3,45 1,461 -3,934 462 0,000
imam stipendiju za to 2,71 1,512 2,99 1,496 -3,293 462 0,001
Izabrao/la bih posao modnog
kreatora AKO:
imam podršku vršnjaka za to
zanimanje 2,30 1,433 2,09 1,226 3,117 460 0,002
imam podršku porodice za to
zanimanje 2,98 1,612 2,82 1,487 2,122 460 0,034
imam podršku nastavnika za to
zanimanje 2,22 1,340 2,05 1,276 2,478 459 0,014
imam druga / drugaricu istog pola kao
što sam ja, koji/a želi time da se bavi 2,26 1,443 2,11 1,351 2,151 460 0,032
*T-test za zavisne uzorke (Test parova)
76
Analiza pojedinačnih motiva svih učenika/ca pokazuje da je u ponovljenom merenju došlo
do promena u važnosti nekih motiva kod oba zanimanja (Tabela 3.10). Kod zanimanja
elektrotehničkog inženjera je došlo do povećanog vrednovanja tri motiva: stipendije, talenta i
interesovanje za zanimanje. Kod zanimanja modnog kreatora došlo je do smanjenja značaja
četiri motiva koji se odnose na uticaj vršnjaka, nastavnika i porodice.
Očekivano, pokazuju se velike razlike između polova na skali MOPI na oba zanimanja i na
oba merenja u skladu sa rodnim stereotipima: za zanimanje elektrotehničkog inženjera se
daleko više interesuju dečaci, a za zanimanje modnog kreatora – devojčice (Tabela 3.9). Pri
tome je razlika između polova veća za zanimanje modnog kreatora nego za zanimanje
elektrotehničkog inženjera. Što se tiče pojedinačnih motiva za izbor rodno adekvatnih
zanimanja, kod dečaka je na kraju obuke došlo do značajnog povećanja uticaja talenta i
stipendije na izbor zanimanja elektrotehničkog inženjera, a kod devojčica se povećao uticaj
stipendije na izbor zanimanja modnog kreatora, a smanjio uticaj vršnjaka, porodice i
nastavnika (Tabela 3.11).
Kada se analiziraju promene nakon učešća u programu PO na pojedinim motivima za izbor
rodno atipičnog zanimanja skale MOPI, pokazuje se da dečaci nemaju ni jednu značajnu
promenu ni na jednom motivu za izbor zanimanja modni kreator (Tabela 3.11). Međutim,
devojčice su u ponovljenom merenju više spremne da razmotre „tipično muško“ zanimanje
elektrotehničkog inženjera ukoliko postoji talenat, interesovanje za to zanimanje i stipendija.
Tabela 3.11. Značajne razlike između inicijalnog i ponovljenog istraživanja na stavkama
MOPI po polu
Stavka Inicijalno Ponovljeno
t df Sig. M SD M SD
Dečak bi izabrao posao elektrotehničkog inženjera
Da ima talenat 3,35 1,521 3,63 1,441 -2,125 189 0,035
Da ima stipendiju 2,85 1,445 3,21 1,522 -2,733 189 0,007
Devojčica bi izabrala posao elektrotehničkog inženjera
Da ima interesovanje 3,04 1,719 3,28 1,639 -2,098 272 0,037
Da ima talenat 2,95 1,658 3,32 1,464 -3,350 272 0,001
Da ima stipendiju 2,62 1,553 2,84 1,461 -2,002 272 0,046
Devojčica bi izabrala posao modnog kreatora
Da ima podršku vršnjaka 2,64 1,444 2,38 1,241 2,793 272 0,006
Da ima podršku porodice 3,55 1,434 3,30 1,352 2,607 272 0,010
Da ima podršku nastavnika 2,55 1,353 2,28 1,324 2,833 272 0,005
Da ima stipendiju 3,32 1,583 3,56 1,462 -2,329 272 0,021
*T-test za zavisne uzorke (Test parova)
77
Razlike između razreda i tipa škole. Učenici/ce sedmog razreda su motivisaniji za izbor
zanimanja modni kreator od učenika/ca osmog razreda na ponovljenom merenju (sedmi:
M=22,77; SD=9,961; osmi: M=20,79; SD=9,158; F=4,931; p<0,05). Nema značajne razlike
na MOPI skalama između MOŠ i BOŠ škola.
DISKUSIJA
Iako uzorak učenika/ca u ponovljenom merenju čini 74,2% inicijalnog uzorka, možemo
smatrati da ga dobro reprezentuje jer je struktura uzorka u ponovljenom merenju (pol, razred,
tip škole, mesto boravka, radni status i obrazovanje roditelja, pripadnost osetljivim grupama)
konzistentna sa strukturom na inicijalnom merenju. U poređenju sa kontrolnom grupom
učenika/ca iz regiona (istraživanju sa istim instrumentom i istim ciljevima koje je sprovedeno
u regionima Srbije tokom 2011/12. školske godine5), struktura uzorka odgovara po svim
karakteristikama, osim po obrazovnom i radnom statusu roditelja. Obrazovni status roditelja
beogradske dece je daleko viši nego kod roditelja dece iz regiona. Stalno zaposlenje i majke
(71,1% u odnosu na 52,9%) i oca (75,6% u odnosu na 65,9%) je češće nego u uzorku iz
regiona.
Broj izvora informacija. Broj izvora informacija koje su učenici/ce koristili se značajno
povećao u ponovljenom istraživanju sa prosečno 3 (M=3,13; SD=1,52) na prosečno 4
(M=4,24; SD=1,89). Ovi rezultati su niži nego oni dobijeni u istraživanju škola iz regiona iz
drugog kruga obuke u prethodnoj školskoj 2011/12. g., u kome je takođe korišćen upitnik
POU2 (inicijalno merenje: M=3,79, SD=1,83; ponovljeno merenje: M=4,69; SD=2,03).
Projektni indikator 2 glasi: Procenat mladih oba pola koji donose odluke o daljem školovanju
i budućem zanimanju na osnovu pet različitih izvora primljenih informacija povećao se sa
17,4% na 40,0%. Procenat učenika/ca iz beogradskih škola koji koriste pet različitih izvora
informacija je nakon primene programa porastao sa 14,3% na 41,3%. Projektni indikator 2 je
ispunjen za beogradski uzorak. Ipak, rezultat je niži nego onaj dobijen u školama iz regiona iz
drugog kruga obuke, kada je kriterijum ovog indikatora ispunjavalo 31,8% učenika/ca u
inicijalnom, a 54,1% u ponovljenom merenju. Sa druge strane, efekat projekta je u
beogradskim školama izrazitiji, jer je projektni indikator 2 posle primene programa PO
5 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Godišnji izveštaj, avgust 2011. – juni 2012.
78
ispunjavalo skoro tri puta više učenika/ca nego u inicijalnom merenju, dok je u prethodnom
istraživanju inicijalan procenat nakon obuke povećan za 70,1%.
Analiza značajnih promena kod beogradskih učenika/ca u korišćenju pojedinih izvora
informacija nakon obuke pokazuje značajno povećanje na 10 od ukupno 11 izvora. Slični su
rezultati dobijeni i u navedenom prethodnom istraživanju u regionu, gde je povećanje
zabeleženo na istih 9 izvora informacija kao i u beogradskom uzorku, osim što je u
beogradskom istraživanju povećanje zabeleženo i kod vršnjaka. U beogradskom istraživanju,
povećanje je bilo ravnomernije raspoređeno po izvorima, nego u istraživanju u regionu, gde
je veliki skok zabeležen u korišćenju obe vrste stručnjaka – i stručnjaka za profesionalnu
orijentaciju i stručnjaka koji se bave datim zanimanjem. Učenici/ce iz beogradskih škola su u
inicijalnom merenju znatno ređe nego učenici/ce iz regiona koristili kao izvore informacija
psihologe/ pedagoge, nastavnike i stručnjake za profesionalnu orijentaciju. Posle obuke za
PO, daleko su češće koristili sve tri kategorije, ali i dalje znatno manje nego učenici/ce iz
škola u regionu. Interesantno je da je kod beogradskih učenika/ca došlo do više nego
dvostrukog povećanja korišćenja psihologa/pedagoga kao izvora informacija, što sugeriše da
su ove struke dobile veći značaj u oblasti PO zahvaljujući ovom projektu. Sa druge strane,
učenici/ce iz Beograda su u inicijalnom merenju češće koristili kancelarije za mlade, a u
ponovljenom merenju su više koristili sajam zanimanja nego učenici/ce iz unutrašnjosti, što
je konzistentno sa prethodnim nalazom da su škole iz Beograda češće nego škole u
unutrašnjosti vodili učenike na sajam zanimanja i bolje sarađivali sa kancelarijama za mlade.
Vrednovanje pojedinih izvora informacija. Nakon pohađanja obuke za PO došlo do
smanjenja broja izvora informacija koje učenici/ce smatraju važnim za odabir zanimanja u
odnosu na inicijalno merenje (inicijalno: M=6,02; ponovljeno: M=5,65). Ovaj rezultat se nije
pokazao kod škola iz regiona, kada nije bilo značajnih razlika između merenja (M=6,28 i
M=6,31).
Nakon obuke, beogradski učenici/ce su značajno manje vrednovali šest izvora informacija. U
prethodnom istraživanju se smanjenje pokazalo na tri izvora informacija (roditelje, stručnjake
za profesionalnu orijentaciju i sopstveno iskustvu u isprobavanju zanimanja), i sva tri su
imala značaja pad i u beogradskom uzorku od kojih su tri značajno manje vrednovali i
učenici/ce iz prethodnog istraživanja. Beogradski učenici/ce su značajno više vrednovali dva
izvora (saznanja iz firmi u kojima se zanimanje obavlja i saznanja iz novina, sa televizije,
radija,), koja su takođe značajno više vrednovana u prethodnom istraživanju.
79
Rezultati analize po pojedinim izvorima pokazuju da postoji jasan i veoma sličan efekat
projekta u oba uzorka u smislu promena važnosti pojedinih izvora. Ovaj efekat projekta je
jasniji kada se porede rezultati dobijenih na korišćenju informacija i onih odbijenih na
važnosti informacija. Raskorak između stepena korišćenja izvora i njegove važnosti se u oba
istraživanja smanjio na četiri izvora: stručnjake koji se bave željenim zanimanjem, stručnjake
za profesionalnu orijentaciju, psihologe/pedagoge i preduzeća/institucije u kojima se
zanimanja obavljaju. Kako cilj projekta nije povećanje važnosti svih izvora informacija, već
smanjenje razlike između njihove važnosti i korišćenja, ovi rezultati pokazuju da projekat ide
u dobrom pravcu i u beogradskim i u školama iz regiona.
Poznavanje informacija. Učenici/ce iz Beograda su prosečno poznavali M=12,56
informacija pre projekta, a M=12,98 na njegovom kraju, razlika koja nije statistički značajna.
Dobijeni su niži rezultati u odnosu na rezultate iz prethodnog istraživanja, na kome je
prosečan broj poznatih informacija bio na početnom merenju M=13,49, a na ponovljenom
merenju M=13,34, mada ni ovde nije došlo do značajnih razlika na kraju projekta.
Na osnovu inicijalnog istraživanja potreba učenika/ca zaključeno je da je znanje o 13 od
ponuđenih 19 vrsta informacija dovoljno za adekvatan izbor u PO. Kada se uzme u obzir
ovaj kriterijum, ispunjavalo ga je 57,2% beogradskih učenika/ca na inicijalnom merenju, a
59,6% njih nakon jedne godine obuke. U prethodnom istraživanju u regionu, procenat
učenika/ca koji poznaju najmanje 13 informacija je bio veći od beogradskih učenika/ca na
prvoj proceni (63,3%), ali se do kraju obuke razlika smanjila, jer u regionu ovaj kriterijum na
kraju ispunjavalo nešto manje učenika/ca - njih 62,3%. Dalja analiza po stavkama pokazuje
izrazito poklapanje promena do kojih dolazi na pojedinim informacijama, tj. da dolazi do
povećanje informisanosti o školovanju za izabrano zanimanje, ali ne i o samom zanimanju.
Ovaj nalaz može da se tumači time da je program PO više usmeren na dalje školovanje nego
na znanje o obavljanju izabranog zanimanja, ali i time da su učenici/ce više usmereni ka
informacijama o svom sledećem koraku – upisu u srednju školu, a da im je razmišljanje o
budućem zanimanju još uvek suviše daleko. Možemo zaključiti da se na oba uzorka
(beogradskom i iz regiona) nije pokazao efekat Projekta na povećanje generalnog broja
informacija na ovom pitanju, ali da je došlo do povećanja poznavanja informacija o
različitim aspektima školovanja za izabrano zanimanje, ali ne i o aspektima obavljanja samog
zanimanja. Kako je to prva sledeća odluka koju mlada osoba donosi, u ovom aspektu su
povećane kompetencije učenika/ca za donošenje ispravne odluke.
80
Zainteresovanost za različite oblasti rada. Istraživanje beogradskih učenika/ca nije pokazalo
nakon obuke promene u prosečnom broju oblasti rada za koje su mladi zainteresovani.
Poređenje sa prethodnim istraživanjem pokazuje skoro isti prosečan broj poželjnih oblasti
rada u inicijalnom merenju (region: M=4,37, Beograd: M=4,42), ali u regionu nakon obuke
dolazi do značajnog povećanja ovog broja (M=4,75). Beogradu je kod šest od 23 oblasti rada
došlo je do značajne promene u interesovanju učenika/ca dok je u regionu to slučaj za čak 19
oblasti rada.
Projektni indikator 3 se odnosi na ovu oblast i glasi: Broj i stepen diferencijacije među
željenim profesijama se povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano
između 13,9% i 25,2% učenika/ca povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod
ženskog pola sa pet na najmanje osam oblasti rada. Broj oblasti rada za koje je
zainteresovano od 13,9% do 25,2% učenika muškog pola je pre uključenja u obuku bilo 7, a
na kraju obuke – 6. Kod devojčica je došlo čak do znatnog smanjenja broja oblasti rada za
koje su zainteresovane u željenom procentu: bilo pre uključenja u obuku za PO je bilo čak 10
oblasti rada koje zadovoljavaju ovaj kriteriju, a na kraju obuke se smanjilo na 6. Indikator
nije ispunjen ni kod dečaka, ni kod devojčica .
Dobijeni rezultat za dečake je rezultat ja značajno drugačiji od onog dobijenog u prethodnom
istraživanju u regionu, kada je kriterijum ovog indikatora ispunjen za muški pol. Broj oblasti
rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% učenika muškog pola je na ponovljenom
merenju je bio 12. S druge strane, u regionu je rezultat za ženski pol u ponovljenom merenju
bio identičan onom u beogradskom uzorku - procenat zainteresovanih devojčica je bio u
navedenom rasponu u šest oblasti rada.
Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju. Pokazuje se blago ali
značajno snižavanje kvaliteta odlučivanja učenika/ca na ponovljenom merenju na Skali
aktivnog odlučivanja (SOD), najviše zahvaljujući padu značaja obrazovanja kod njih. Ovaj
pad se on potvrđuje i u istraživanju u regionu sprovedenom 2011/12. šk. g. Dobijene razlike
mogu biti rezultat razvojnih promena pre nego što su efekat projekta, posebno što početak
adolescencije često nosi sa sobom i pobunu protiv autoriteta, uključujući i školu. U prilog
ovome ide i podatak da su učenici/ce osmog razreda beogradskih škola imali niže rezultate
na skali SOD od učenika/ca sedmog razreda i na inicijalnom i na ponovljenom merenju,
mada se ovaj nalaz nije potvrdio u istraživanju u unutrašnjosti.
81
Beogradski učenici/ce nisu pokazali značajne promene na Skali izbegavanja odlučivanja
(SIO) nakon obuke, dok je u istraživanju u regionu došlo do blagog ali značajnog povećanja
rezultat na ovoj skali. Ipak, srednje vrednosti dobijene i na skali SOD i na skali SIO su u oba
istraživanja veoma slične, a analiza značajnosti razlika po stavkama pokazuje iste obrasce
promena na stavkama na oba uzorka, s tim što je u beogradskom uzorku došlo do značajnih
razlika na manjem broju stavki. Analiza odgovora na ponovljenom merenju beogradskih
učenika/ca kao i kod učenika/ca iz regiona, ponovo pokazuje da učenici/ce imaju visok
kvalitet odlučivanja. Možemo zaključiti da program PO nema izražene efekte na kvalitet
odlučivanja učenika/ca o daljem školovanju i budućem zanimanju.
Rodne razlike
Devojčice iz Beograda se ne razlikuju od dečaka prema broju korišćenih izvora informacija,
dok su se u regionu razlikovale u smislu viših rezultata devojčica. Manja je razlika i
vrednovanju izvora informacija koje učenici/ce različitog pola: devojčice u Beogradu više
vrednuju od dečaka dva, a u regionu pet izvora. Na ponovljenom merenju se beogradske
devojčice ne razlikuju od dečaka na skali SOD, već samo na skali SIO, na kojoj imaju niže
rezultate, dok se devojčice iz regiona značajno razlikuju na obe skale odlučivanja: na SIO su
imale značajno niže, a na SOD značajno više rezultate. Pokazuje se da su razlike između
dečaka i devojčica manje izrazite u Beogradu, nego one dobijene u regionu.
Ni u beogradskom ni u uzorku iz regiona se ne pokazuje razlike između polova po prosečnom
broju oblasti rada za koju su učenici/ce zainteresovani. Najveće razlike između beogradskog
uzorka i uzorka iz regiona se pokazuju u zainteresovanosti polova za različite oblasti rada. U
Beogradu je u inicijalnom merenju broj oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do
25,2% učenika/ca veći kod devojčica (10) nego kod dečaka (7), dok na kraju obuke nema
razlika – oba pola su zainteresovana u navedenom rasponu za 6 oblasti rada, pre svega
zahvaljujući padu broja oblasti u navedenom opsegu kod devojčica (sa 10 na 6 oblasti).
Nasuprot tome, u regionu kod dečaka dolazi do povećanja diferencijacije među željenim
oblastima rada nakon učešća u projektu (12 oblasti), dok kod devojčica to nije slučaj (6
oblasti). Analiza po oblastima rada pokazuje da je nakon obuke u beogradskom uzorku došlo
do više promena kod devojčica nego kod dečaka, koje su povećale svoje interesovanje za
neka tradicionalno muška zanimanja, što nije bio slučaj sa dečacima. Dečaci nemaju veću
međusobnu raznolikost u izboru oblasti rada nego devojčice, samo su zanimanja koja biraju
često različita od devojčica.
82
Motivi za izbor zanimanja i rodni stereotipi. Skala MOPI - Skale motiva za profesionalni
izbor ima za cilj merenje rodnih razlika između motiva devojčica i dečaka, kako u odnosu na
zanimanje koje je u skladu sa rodnim stereotipima, tako i na zanimanje koje je u suprotnosti
sa njima. Primena skale MOPI (Skale motiva za profesionalni izbor) za dva posla – posao
elektrotehničkog inženjera i posao modnog kreatora – pokazala je da posle obuke za PO nije
došlo do značajnih promena u beogradskom uzorku na skali MOPI ni za jedno od zanimanja
ni kod dečaka ni kod devojčica. U istraživanju u regionu je nakon obuke kod devojčica došlo
do povećanja prosečnog skora na skali MOPI za zanimanje elektrotehničkog inženjera. U
oba istraživanja se pokazala očekivana veća motivisanost devojčica za posao modnog
kreatora i veća motivisanost dečaka za posao elektroinženjera, kao i da je razlika između
polova veća za zanimanje modnog kreatora nego za zanimanje elektrotehničkog inženjera.
Devojčice iz oba uzorka pokazuju veću otvorenost od dečaka za promenu u načinu na koji
posmatraju rodno tipična i rodno atipična zanimanja. One su spremnije da se bave rodno
atipičnim zanimanjem ukoliko imaju talenta, interesovanja i materijalna sredstva. Kod dečaka
pokazalo su rodni stereotipi u vezi sa izborom zanimanja modnog kreatora ostali
nepromenjeni na svim pojedinačnim motivima. Na ponovljenom merenju je kod devojčica u
oba istraživanja došlo do povećanog uticaja motiva vezanih za materijalnu podršku i lične
sposobnosti za izbor rodno atipičnog zanimanja, što ukazuje na pomake ka zrelijem
sagledavanju ključnih motiva za izbor zanimanja.
Specifičnost beogradskog uzorka devojčica je u smanjenom uticaju okoline na izbor rodno
tipičnog zanimanja u ponovljenom istraživanju, koji sugeriše da su devojčice iz Beograda
svesnije da podrška okoline nije toliko važna za izbor pravog zanimanja. Specifičnost
beogradskog uzorka dečaka u povećanju uticaja motiva vezanih za materijalnu podršku i
lične sposobnosti za izbor rodno tipičnog zanimanja (elektrotehničkog inženjera) na kraju
obuke, što sugeriše njihovu povećanu zrelost u adekvatnom izboru zanimanja, koja se ne
pokazuje na uzorku u unutrašnjosti.
Dobijeni podaci ukazuju da su podaci sugerišu da je sredina u Beogradu manje patrijarhalno
obojena nego što je to slučaj u unutrašnjosti.
Tip škole. Pokazuje se nešto izraženiji efekat programa na MOŠ u Beogradu nego što je to
bio u regionu. Učenici/ce MOŠ su izrazitije povećali korišćenje različitih izvora informacija
nego BOŠ, tako da su se izjednačili sa BOŠ koje su na početku imale prednost. MOŠ su u
proseku vrednovali veći broj izvora informacija nego BOŠ. Takođe su pokazali više rezultate
83
na Skali aktivnog odlučivanja nego BOŠ. Naprotiv ovim rezultatima, u istraživanju u regionu
tokom 2011/12 šk. g. učenici/ce MOŠ ni na jednom aspektu nije pokazali veću promenu
nego učenici/ce BOŠ. Pokazalo se čak da učenici/ce BOŠ pokazuju izrazitije povećanje
broja korištenih izvora informacija relevantnih za PO tako da su se u ponovljenom merenju
izjednačili sa učenicima/cama MOŠ, koji su na početku imali prednost.
Razred. Dva istraživanja – u Beogradu i u regionu – pokazuju suprotne efekte projekta kod
učenika/ca sedmog i osmog razreda na dve dimenzije. Povećanje korišćenja broja izvora
informacija je bilo izraženije kod učenika/ca sedmih razreda beogradskih škola, a kod
učenika/ca osmih razreda škola iz regiona. U Beogradu su učenici/ce sedmog razreda bili
motivisaniji za izbor zanimanja modni kreator nego učenici/ce osmog razreda, dok je
situacija u regionu bila obrnuta. Beogradski učenici/ce su pokazali izraženije razlike između
razreda na još tri dimenzije na kojima se ne pokazuju razlike u unutrašnjosti: na skali SOD
učenici/ce sedmog razreda su imali više rezultat od učenika/ca osmih razreda, na skali SIO –
niže rezultate; i učenici/ce sedmog razreda su više izvora informacija vrednovali pozitivno
nego učenici/ce 8. razreda. Pokazuje se da je efekat projekta bio izraženiji kod učenika/ca
sedmog, nego osmog razreda u Beogradu. Istraživanje u školama iz regiona tokom 2011/12.
regiona dobija da je efekat projekta bio izrazitiji za učenike osmog, nego sedmog razreda.
Nalaz dobijen u Beogradu je u suprotnosti sa rezultatima praćenja implementacije programa
PO u osnovnim školama tokom 2012/13., koji jasno pokazuju da su učenici/ce sedmog
razreda imali manje radionica u svim modulima i daleko ređe išli na realne susrete od
učenika/ca osmog razreda, a škole iz Beograda su generalno imale manje aktivnosti tokom
implementacije projekta.
ZAKLJUČAK
Istraživanje učenike beogradskih škola upitnikom POU2 je imalo tri cilja.
Prvi cilj istraživanja je bio analiza promene kod učenika/ca iz gradskih opština Beograda do
koje je došlo nakon pohađanja programa obuke za PO (petofazni model), a u odnosu na
indikatore Projekta koji se odnose na kompetencije učenika/ca da donesu adekvatnu odluku o
svom daljem školovanju i budućem zanimanju.
Pokazala se ispunjenost jednog od dva relevantna indikatora Projekta.
84
Projektni indikator 2 glasi: Procenat mladih oba pola koji donose odluke o daljem
školovanju i budućem zanimanju na osnovu pet različitih izvora primljenih informacija
povećao se sa 17,4% na 40,0%.
Procenat učenika/ca iz beogradskih škola koji koriste pet različitih izvora informacija je
nakon primene programa porastao sa 14,3% na 41,3%. Projektni indikator 2 je ispunjen.
Projektni indikator 3 glasi: Broj i stepen diferencijacije među željenim profesijama se
povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%
učenika/ca povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod ženskog pola sa pet na
najmanje osam oblasti rada.
Broj oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% beogradskih učenika muškog
pola je pre uključenja u obuku bilo 7, a na kraju obuke – 6. Kod beogradskih devojčica je pre
uključenja u obuku za PO bilo 10 oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2%
njih, a na kraju obuke se broj oblasti u traženom rasponu smanjio na 6. Projektni indikator 3
nije ispunjen ni kod dečaka, ni kod devojčica.
Drugi cilj istraživanja je bila uporedna analiza rezultata istraživanja učenika/ca iz gradskih
opština Beograda i rezultata kontrolne grupe učenika/ca iz regiona koji su pohađali nastavu iz
PO prethodne (2011/12) školske godine, u smislu kompetencija učenika/ca da donesu
adekvatnu odluku o svom daljem školovanju i budućem zanimanju i promena koje su nastale
nakon učešća u projektu, a radi sagledavanja stabilnih efekte programa PO na različitim
uzorcima, kao i radi sagledavanja specifičnosti dva posmatrana uzorka. Istraživanje
učenika/ca iz regiona je već realizovano tokom 2011/12. šk. g. na skoro istovetan način kao i
istraživanje beogradskih učenika/ca6.
Nakon pohađanja obuke za PO se u oba istraživanja značajno povećao prosečan broj izvora
informacija koje su učenici/ce koristili, kao i korišćenje devet od ukupno 11 izvora
informacija. Razlike između dva uzorka su se pokazale na nekoliko aspekata. Učenici/ce
beogradskih škola su i u inicijalnom i u ponovljenom merenju koristili manji broj izvora
informacija, mada su nakon projekta imali izraženije povećanje korišćenja ovih izvora nego
učenici/ce iz regiona. Učenici/ce iz unutrašnjosti su i pre i posle obuke za PO češće koristili
psihologe/pedagoge, nastavnike i stručnjake za profesionalnu orijentaciju, a učenici/ce iz
Beograda su posle obuke, ali ne i pre nje, češće koristili sajam zanimanja, što je konzistentno
6 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Godišnji izveštaj, avgust 2011. – juni 2012.
85
sa prethodnim nalazom da su škole iz Beograda češće nego škole u unutrašnjosti vodili
učenike na sajam zanimanja.
U beogradskom uzorku je nakon obuke došlo do smanjenja broja izvora informacija koje
učenici/ce smatraju važnim za izbor zanimanja, što se nije pokazalo na uzorku iz
unutrašnjosti. Zajedničko za oba istraživanja je da se raskorak između stepena korišćenja
izvora i njegove važnosti smanjio na četiri izvora: stručnjake koji se bave željenim
zanimanjem, stručnjake za profesionalnu orijentaciju, psihologe/pedagoge i
preduzeća/institucije u kojima se zanimanja obavljaju. Cilj projekta nije bio povećanje
važnosti svih izvora informacija, već smanjenje razlike između njihove važnosti i korišćenja,
pa ovi rezultati pokazuju stabilnost pozitivnih promena koje projekat uvodi.
Učenici/ce iz unutrašnjosti su poznavali veći broj informacija nego učenici/ce iz Beograda
već u inicijalnom merenju, a na kraju projekta nije došlo do značajnih promena u broju
informacija koju poznaju ni kod beogradskih učenika/ca, niti kod učenika/ca iz unutrašnjosti.
Na oba uzorka se pokazuje povećanje informisanosti učenika/ca o školovanju za izabrano
zanimanje, ali ne i o samom zanimanju.
Najveća razlika između beogradskih učenika/ca i učenika/ca iz regiona se pokazala u
oblastima rada za koje su učenici/ce bili zainteresovani. Dok je u regionu nakon obuke
došlo do značajnog povećanja prosečnog broja oblasti rada za koje su učenici/ce
zainteresovani, to se nije desilo u Beogradu. Razlike između dva uzorka su još izraženije
kada se posmatra ispunjenost projektnog indikatora 3. Broj oblasti rada za koje je
zainteresovano od 13,9% do 25,2% dečaka se povećao u unutrašnjosti, dok u Beogradu nije
bilo promene. Broj oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% devojčica se u
Beogradu znatno smanjio, a u unutrašnjosti nije bilo promene. Dobijena variranja
ispunjenosti projektnog indikatora 3 između inicijalnog i ponovljenog merenja, između dva
uzorka i između polova sugerišu da treba preispitati primerenost ovog indikatora za praćenje
efekata Projekta na učenike/ce.
Uporedna analiza karakteristika procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju pokazuje da
se kod oba istraživanja nakon obuke dobijaju niži rezultati na Skali aktivnog odlučivanja
(SOD) pre svega zbog pada značaja školovanja sa protokom vremena. Na Skali izbegavanja
odlučivanja (SIO) dolazi do povećanja samo na uzorku iz unutrašnjosti. Kod oba uzorka na
obe skale učenici/ce inicijalno pokazuju visoku zrelost odlučivanja. Pad rezultata na skali
86
SOD, koje je konzistentan u oba istraživanja, može se pre tumačiti kao odraz razvojnih
promena, nego kao rezultat primene programa PO, koji upravo promoviše školovanje..
Treći cilj istraživanja je bio uporedna analiza povezanosti između efekata Projekta i pola
ispitanika, razreda ispitanika i tipa škole koju ispitanici pohađaju (BOŠ i MOŠ) dobijenih u
dva istraživanja, a radi sagledavanja specifičnosti posmatranih kategorija
Uporedna analiza rodnih razlika u oblasti PO na dva uzorka pokazuje da su one manje
izražene kod učenika/ca beogradskih škola nego kod učenika/ca škola iz regiona na nekoliko
dimenzija: u broju korišćenih izvora informacija, broju izvora informacija koje učenici/ce
različitog pola različito vrednuju, u broju oblasti rada za koje je zainteresovano od 13,9% do
25,2% učenika/ca nakon obuke i na skali SIO.
U oba istraživanja su rodni stereotipi za izbor rodno tipičnih i rodno atipičnih zanimanja i
dalje prisutni, ali da dolazi do pomaka kod devojčica u pravcu otvaranja ka rodno atipičnim
profesijama, što nije slučaj kod dečaka. Razlike između uzoraka se pokazuju u tome što je
nakon obuke kod devojčica u regionu došlo do povećanja prosečnog skora na skali MOPI za
rodno atipično zanimanje elektrotehničkog inženjera, što se nije desilo u Beogradu, dok je i
kod beogradskih dečaka, a naročito i kod devojčica došlo do zrelije procene adekvatnih
motiva za izbor zanimanja, što se nije desilo u regionu. Nakon obuke su u beogradske
devojčice takođe povećale interesovanje za neke rodno atipične (tradicionalno muške) oblasti
rada, što se nije desilo sa dečacima. Dobijeni nalazi sugerišu da je projektni napor da se deca
zainteresuju za rodno atipična zanimanja doveo do promena kod devojčica, ali ne i kod
dečaka. Oni takođe ukazuju da je sredina u Beogradu manje patrijarhalno obojena nego što je
to slučaj u unutrašnjosti.
Uporedna analiza rezultata učenika/ca u dva istraživanja po tipu škole je pokazala da su
učenici/ce iz beogradskih MOŠ pokazali veći napredak od BOŠ nakon učešća u projektu, što
se nije pokazalo u istraživanju u regionu. Učenici/ce beogradskih MOŠ su izrazitije povećali
korišćenje različitih izvora informacija, vrednovali veći broj izvora informacija, imali više
rezultate na Skali aktivnog odlučivanja. Rezultati su u skladu sa nalazima praćenja
implementacije programa PO u osnovnim školama tokom 2012/13., koji su pokazali da su
MOŠ tokom 2012/13. imale bolje rezultate od BOŠ na više aspekata implementacije nego u
školskoj 2011/12. godini, kao i da su škole iz Beograda više sarađivale sa MOŠ i BOŠ nego
škole iz regiona.
87
Uporedna analiza rezultata učenika/ca po razredima pokazuje najveću neusaglašenost
između rezultata dva istraživanja. Efekat projekta je u Beogradu bio izraženiji kod
učenika/ca sedmog, nego osmog razreda, dok je u regionu razlika između razreda bila ređe
prisutna i delovala u suprotnom smeru: promena je bila izrazitija kod učenika/ca osmog
razreda. Nalaz dobijen u Beogradu je u suprotnosti sa rezultatima praćenja implementacije
programa PO u osnovnim školama tokom 2012/13., koji jasno pokazuju da su učenici/ce
osmog razreda i učenici/ce iz regiona aktivnije uključeni u Projekat od učenika/ca sedmog
razreda i učenika/ca iz Beograda. Nalazi sugerišu da su dobijene razlike između razreda pre
posledica razvojnih procesa i drugih sredinskih uticaja, neko samog učešća učenika/ca u
projektu.
Dobijeni rezultati su delom očekivani, a delom iznenađujući. Oni pokazuju efekte projekta sa
različitih aspekata, u različitim sredinama i okolnostima, na različite polove i uzrast
korisnika. Iako su i beogradski učenici/ce i učenici/ce iz unutrašnjosti imali svoje
specifičnosti, stabilno se na oba uzorka pokazalo značajno povećanje korišćenja različitih
izvora informacija, smanjenje raskoraka između korišćenja izvora i njegove važnosti na
nekoliko izvora i pomak kod devojčica u pravcu većeg prihvatanja rodno atipičnih profesija.
88
ISTRAŽIVANJE UČENIKA/CA OSNOVNIH ŠKOLA U
REGIONU KOJI SU PROGRAM POHAĐALI DVE
ŠKOLSKE GODINE
Ciljevi istraživanja su bili:
1) analiza promena kod učenika/ca iz osnovnih škola širom Srbije do kojih je došlo
nakon dve godine pohađanja programa obuke za PO (petofazni model) tokom sedmog
i osmog razreda, u poređenju sa promenama do kojih je došlo posle jedne godine
projekta i sa stanjem pre početka projekta, a u odnosu na indikatore Projekta koji se
odnose na kompetencije učenika/ca da donesu adekvatnu odluku o svom daljem
školovanju i budućem zanimanju;
2) analiza povezanosti između efekata Projekta i pola ispitanika.
METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA
Instrumenti
U istraživanju su kod istih ispitanika korišćeni isti upitnici kao i u inicijalnom istraživanju:
Upitnik za učenike POU1 (Prilog 1d) za škole iz prvog kruga obuke, i Upitnik za učenike
POU2 (Prilog 1e) za škole iz drugog kruga obuke. Upitnik POU2 je opisan u prethodnom
poglavlju. Upitnik POU1 se korišćen u prvom inicijalnom istraživanju novembra 2011.
godine (Prilog 1d) i imao je za cilj, osim procene efekata projekta, da proceni i potrebe
učenika/ca u oblasti PO, i da bude osnov za razvijanje efikasnije forme upitnika, na osnovu
čega je razvijen upitnik POU27. Ovaj upitnik se razlikuje od POU2 na dva pitanja: pitanje br.
5 je u POU1 bilo fokusirano na potrebe, a ne na poznavanje informacija, dok je pitanja br. 6,
koje se odnosi na rodne razlike, u POU1 bilo drugačije i nedovoljno efikasno koncipirano, pa
je u POU2 zamenjeno efikasnijim pitanjem. POU1 ima i na nekoliko stavki manje na dva
pitanja: u pitanju br. 2 ima tri odgovora manje, a u pitanju br. 3 - jedan odgovor manje. U
7 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Polugodišnji izveštaj, avgust – decembar 2011.; GIZ
BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Godišnji izveštaj, avgust 2011. – juni 2012.
89
obradi rezultata su uzeta u obzir samo pitanja koja sadrži upitnik POU2, tako da su odgovori
na pitanja br. 5. i 6., tri odgovora na pitanje br. 2 i jedan odgovora na pitanje br. 3 obrađeni
samo na uzorku škola iz drugog kuga obuke.
Postupak
Inicijalno istraživanje (u daljem tekstu T1) je sprovedeno među učenicima/cama sedmih i
osmih razred osnovnih škola u oktobru 2011. (prvi krug obuke) i martu 2012. godine (drugi
krug obuke). Tada je u istraživanje bilo uključeno 27 MOŠ (sve MOŠ iz prvog i drugog
kruga obuke i 3 MOŠ iz pilotiranja Projekta) i 22 slučajno izabranih BOŠ. U svakoj MOŠ su
anketirane po dve grupe od po 20-25 učenika/ca jedna grupa učenika/ca sedmih i jedna grupa
učenika/ca osmih razreda, dok je u BOŠ anketirana jedna grupa od 20-25 učenika/ca sedmih
i/ili osmih razreda. Anketu su u 24 MOŠ sproveli za to posebno obučeni anketari, dok su u 3
MOŠ iz pilotiranja Projekta i u svim BOŠ uključenim u istraživanje anketu realizovali lokalni
stručnjaci na osnovu pisanog uputstva za postupak anketiranja.
Prvo ponovljeno merenje (T2) je realizovano u maju 2012. godine. Bili su obuhvaćeni samo
oni učenici/ce koji su učestvovali u inicijalnom merenju. Anketu su sproveli anketari u 24
MOŠ, dok su u 15 BOŠ anketu sproveli lokalni stručnjaci na osnovu pisanog uputstva, dok 3
MOŠ i 7 BOŠ nisu sprovele anketu u dogovoreno vreme.
Drugo ponovljeno merenje (T3) je sprovedeno u maju 2013. godine. Njime su obuhvaćeni
samo oni učenici/ce koji su učestvovali u prvom ponovljenom merenju. Anketu su sproveli
anketari u 24 MOŠ, dok BOŠ nisu uključene. Budući da je cilj drugog ponovljenog merenja
da se prate učenici/ce posle dvogodišnjeg pohađanja nastave za PO tokom sedmog i osmog
razreda osnovne škole, druga ponovljena anketa je obuhvatila samo učenike koji su u vreme
inicijalnog i prvog ponovljenog merenja pohađali sedmi razred.
Uzorak
Inicijalno merenje (T1) je obuhvatilo 27 MOŠ i 22 BOŠ širom Srbije , ukupno N=1797
učenika. U prvom ponovljenom merenju (T2) je obuhvaćeno nešto manje škola: njih 39,
od toga 24 MOŠ i 15 BOŠ. Učenika/ca je bilo N=1153, što je 64,2% od inicijalnog uzorka,
od toga je bilo N=467 učenika/ca MOŠ koji su pohađali sedmi razred (to su učenici/ce koji
su mogli da uđu u uzorak drugog ponovljenog merenja).
90
Drugo ponovljeno merenje (T3) je obuhvatalo samo učenike koji su učestvovali i u
inicijalnom i u prvom ponovljenom merenju kada su bili sedmi razred. Obuhvaćene su sve
24 MOŠ koje su uključene u prethodno merenje (T2), ali ni jedna BOŠ. Naime, bilo je
ključno ispitati efekat programa kada se primenjuje u skladu sa originalnim protokolom, a
praćenje projekta je pokazalo da je u školama MOŠ tipa veće pridržavanje programu nego u
BOŠ, tako da su u dvogodišnjem praćenju efekata programa BOŠ izostavljene. MOŠ su bile
iz 19 gradova i tri sela širom Srbije. Nakon uparivanja rezultata učenika/ca koji su
učestvovali u sva tri merenja (T1, T2 i T3) i koji su pohađali program PO dve godine, ukupan
uzorak čini 346 korisnika programa, što je 74,1% od broja učenika/ca MOŠ koji su
uključeni u uzorak u prvom ponovljenom merenju (T2) kao učenici/ce sedmog razreda
(N=467). Najveći broj obuhvaćenih učenika/ca u jednoj školi je bio 22, a najmanji 2. Spisak
škola i detaljnije statističke analize su date u Prilogu 7.
Uzrast ispitanika. Prosečan uzrast ispitanika je bio nešto manje od 15 godina (M=14,7;
SD=0,33), većinom su imali 14 (47,1%) i 15 (44,3%) godina.
Struktura učenika/ca po polu. Bilo je 45,1% (N=156) ispitanika muškog i 54,9% (N=190)
ženskog pola. Nema statistički značajnih razlika između polova po krugu obuke.
Struktura učenika/ca po tipu škole (MOŠ i BOŠ) i po razredima. Obuhvaćeni su samo
učenici/ce škola MOŠ tipa koji su u drugom ponovljenom merenju pohađali osmi razred, a
koji su bili učenici/ce sedmog razreda u prethodnim merenjima školske 2011/12.
Struktura učenika/ca po krugu obuke. U istraživanje je uključeno 49,4% (N=171) ispitanika
iz 11 MOŠ uključenih u program PO u prvom krugu obuke (septembar 2011). Bilo je 50,6%
(N=175) ispitanika iz 13 MOŠ uključenih u drugom krugu obuke (februar 2012.).
Radni status roditelja. Najčešće je stalno zaposlenje imao otac (66,3%), a nešto ređe majka
(56,1%). Privremeno zaposlenog oca ima 15,4% učenika/ca a sličan je i broj onih kojima je
majka privremeno zaposlena (11,6%). Znatno više učenika/ca je imalo nezaposlene majke
(29,8%) nego očeve (9,0%).
Obrazovni status roditelja. Jedna četvrtina očeva i majki je završilo višu školu ili fakultet (ili
više nivoe obrazovanja), dok je oko polovine očeva i majki imalo srednju stručnu spremu.
Završena ili nezavršena osnovna škola je obrazovni nivo vrlo malog procenta očeva i majki
(oko 7%).
91
REZULTATI
Korišćenje različitih izvora informacija
Analiza varijanse za ponovljena merenja pokazuje da prosečan broj konsultovanih izvora
informacija značajno raste sa svakim merenjem – sa u proseku 3 informacije na inicijalnom
(M=3,22; SD=1,64), preko 4 na prvom ponovljenom (M=4,17; SD=1,84), pa do skoro 5 na
poslednjem merenju (M=4,67; SD=1,99) (Tabela 4.1.). Takođe, dolazi do značajnog porasta
broja đaka koji koriste više od 5 izvora informacija – sa prvobitnih 18,8%, preko 41,6%, pa
do 55,2% (Tabela 4.2.).
Tabela 4.1. Značajnost razlika u broju korišćenih izvora informacija između tri merenja
Merenje M SD N df1 df2 F Sig.*
T1 - inicijalno 3,22 1,643 346
1,964 677,574 95,020 0,000 T2 – prvo ponovljeno 4,17 1,836 346
T3 – drugo ponovljeno 4,67 1,992 346
*Greenhouse-Geisser korekcija
Tabela 4.2. Značajnost razlika u procentu ispitanika koji koriste barem pet izvora informacija
između tri merenja
Broj izvora
informacija
T1 T2 T3 T3 - T1 T3 - T2
N % N % N % Pr % p Pr % p**
5 i više 65 18,8 144 41,6 191 55,2 36,42 0,000 13,58 0,000
Pr % - Promena u broju odgovora između drugog ponovljenog (T3) i inicijalnog merenja (T1) i drugog
ponovljenog (T3) i prvog ponovljenog merenja (T2), izražena u procentima; p - nivo značajnosti razlika,
McNemar test
Program PO pokazuje značajno povećanje korišćenja izvora informisanja u odnosu na prvo
ponovljeno merenje (T2) na sedam stavki, a u odnosu na inicijalno testiranje (T1) na čak
devet stavki (Tabela 4.3). Najveći pomak u odnosu na prvo ponovljeno testiranje (T2) se
primećuje u povećanom korišćenju izvora poput preduzeća i institucija u kojima se obavljaju
zanimanja, škola koje obrazuju mlade za određeno zanimanje, sajma zanimanja, stručnjaka
koji se bave datim zanimanjem i kancelarija za mlade. Stručnjaci za profesionalnu
orijentaciju, psiholozi/pedagozi i mediji su imali su značajan rast u prvoj godini projekta, ali
se trend nije nastavio u drugoj godini pohađanja obuke za PO (T3). Interesantno je da je
korišćenje roditelja/porodice kao izvora informacija opalo posle prve godine obuke, da bi
zatim poraslo do kraja druge godine obuke. Bez obzira na ove varijacije, roditelji/porodica su
sve vreme ubedljivo najčešće korišćeni izvori informacija.
92
Tabela 4.3. Korišćenju izvora informacija o budućim zanimanjima učenika/ca u inicijalnom
(T1), prvom ponovljenom (T2) i drugom ponovljenom merenju (T3)
O mogućim budućim
zanimanjima
obavestio/la sam se:
T1 T2 T3 T1-T3 T2-T3 Sum
a N N % N % N % Pr% p Pr% p
Od roditelja i članova
porodice 310 89,6 306 88,4 320 92,5 2,9 0,184 4,0 0,044 346
Od drugova/drugarica i
prijatelja 193 55,8 209 60,4 218 63,0 7,2 0,024 2,6 0,448 346
Od stručnjaka koji se
bave datim
zanimanjem 101 29,2 156 45,1 189 54,6 25,4 0,000 9,5 0,007 346
Od stručnjaka za
profesionalnu
orijentaciju
68 19,8 177 51,2 170 49,1 29,4 0,000 -2,0 0,566 346
Od nastavnika 124 35,9 160 46,2 184 53,2 17,2 0,000 6,9 0,048 346
Od
psihologa/pedagoga 55 15,9 80 23,1 85 24,6 8,7 0,001 1,4 0,668 346
U preduzećima i
institucijama 34 9,8 70 20,2 106 30,6 20,8 0,000 10,4 0,001 346
U školama koje
obrazuju mlade za to
zanimanje* 19 10,9 29 8,4 50 28,6 17,7 0,000 20,2 0,003 175
U kancelariji za
mlade* 5 2,9 3 ,9 11 6,3 3,4 0,146 5,4 0,021 175
Na sajmu
zapošljavanja* 14 8,0 25 7,2 47 26,9 18,9 0,000 19,6 0,005 175
Mediji 191 55,2 228 65,9 235 67,9 12,7 0,000 2,0 0,551 346
N – broj potvrdnih odgovora; % - procenat potvrdnih odgovora; Pr% - promena u broju izvora informacija koje mladi
koriste o budućim zanimanjima u inicijalnom i ponovljenom merenju, izražena u procentima, p - nivo značajnosti razlika,
McNemar test. *izvori informacija koji su dodati u upitniku POU2, a kojih nije bilo u upitniku POU1, tako da je za njih
ukupan broj ispitanika N= 175.
Rodne razlike. Na inicijalnom merenju nije bilo razlike između polova u prosečnom broju
izvora informisanja koje koriste, ali da se ona pokazala na oba ponovljena merenja, u smislu
viših rezultata devojčica (Tabela 4.4). Interesantno je su devojčice najveći porast zabeležile u
prvoj godini projekta, dok su dečaci konstantno povećavali broj izvora koje koriste iz godine
u godinu i tako se približavali devojčicama. Efekat projekta je tako bio na početku veći za
devojčice nego na dečake, da bi se vremenom ova razlika između polova smanjila, ali i dalje
ostala značajna.
93
Tabela 4.4. Značajnost razlika između polova u broju korišćenih izvora na tri merenja*
Merenje Muški Ženski
df1 df2 F Sig. M SD M SD
T1 3,24 1,776 3,20 1,530 1 344 0,060 0,806
T2 3,88 2,001 4,41 1,655 1 344 7,334 0,007
T3 4,42 2,211 4,87 1,771 1 344 4,556 0,034
*ANOVA
Vrednovanje pojedinih izvora informacija
Nije došlo do značajne promene između tri merenja (inicijalnog, prvog i drugog ponovljenog)
u broju izvora informacija koje učenici/ce smatraju važnim (Tabela 4.5). Nakon dvogodišnje
obuke, došlo je do pada u proceni važnosti četiri od 13 izvora informacija: mišljenja
drugova/drugarica, psihologa/pedagoga njihove škole, mišljenje stručnjaka za profesionalnu
orijentaciju, kao i ličnog iskustva u isprobavanju zanimanja (Tabela 4.6). Dva od ova četiri
izvora su niže vrednovana i u odnosu na prvo ponovljeno merenje (mišljenja
psihologa/pedagoga i stručnjaka za profesionalnu orijentaciju). Povećanje vrednovanja se
pokazalo samo na jednom izvoru: saznanja iz firmi u kojima se određeno zanimanje obavlja.
Tabela 4.5. Značajnost razlika u broju važnih izvora informacija*
Merenje M SD df1 df2 F Sig.
T1 6,44 2,950
2 690 2,738 0,065 T2 6,51 3,088
T3 6,15 3,195
*ANOVA za ponovljena merenja.
Rodne razlike. Devojčice su davale važnost značajno većem broju izvora informacija nego
dečaci i na inicijalnom i na prvom ponovljenom merenju, ali ne i na drugom ponovljenom
merenju, usled smanjivanja broja informacija koje devojčice smatraju važnima (Tabela 4.7).
Analiza pojedinačnih stavki pokazuje da na drugom ponovljenom merenju devojčice u većoj
meri pridaju važnost mišljenju psihologa/pedagoga, saznanjima iz škole, uspehu u pojedinim
predmetima u školi i rezultatima na testovima sposobnosti i sklonosti.
94
Tabela 4.6. Značajnost razlika u vrednovanju pojedinih izvora informacija između tri merenja
Za izbor budućeg zanimanja važno
mi je:
T1 T2 T3 T3-T1 T3-T2
N % N % N % p p
mišljenje roditelja 274 79,2 273 78,9 258 74,6 0,117 0,124
mišljenje drugova / drugarica 78 22,6 60 17,4 3 16,2 0,028 0,661
mišljenje nastavnika u mojoj školi 92 26,7 102 29,5 84 24,3 0,475 0,069
mišljenje psihologa/pedagoga moje
škole 102 29,7 93 26,9 74 21,4 0,006 0,037
mišljenje osoba koji se bave
zanimanjem koje me interesuje 238 68,8 238 68,8 239 69,1 1000 1000
mišljenje stručnjaka za profesionalnu
orijentaciju 168 48,6 149 43,1 116 33,5 0,000 0,001
saznanja iz firmi u kojima se
zanimanje obavlja 152 44,1 179 51,9 188 54,3 0,003 0,543
saznanja iz novina, televizije i / ili
radija 86 25,0 110 31,8 97 28,0 0,329 0,232
saznanja sa interneta 131 37,9 158 45,7 149 43,1 0,139 0,456
saznanja iz škole 161 46,9 163 47,2 159 46,0 0,861 0,719
uspeh u pojedinim predmetima u školi 249 72,2 243 70,2 228 65,9 0,053 0,184
moje iskustvo u isprobavanju tih
zanimanja 255 74,3 242 69,9 233 67,3 0,031 0,467
moji rezultati na testovima
sposobnosti i sklonosti 243 70,4 243 70,4 247 71,4 0,777 0,845
N – broj potvrdnih odgovora; % - procenat potvrdnih odgovora; p - nivo značajnosti razlika, McNemar test.
Tabela 4.7. Značajnost razlika između polova u broju važnih izvora informacija na tri
merenja*
Merenje Muški Ženski
df1 df2 F Sig. M SD M SD
T1 5,99 2,957 6,81 2,902 1 344 6,675 0,010
T2 6,07 3,201 6,87 2,948 1 344 5,876 0,016
T3 5,88 3,329 6,37 3,072 1 344 1,970 0,161
*ANOVA
Korišćenje i važnost izvora informacija
Uporedna analiza rezultata korišćenja i važnosti informacija pokazala je da je, u odnosu na
inicijalno merenje, za četiri od ukupno osam izvora došlo do znatnog smanjenja razlike
između procenta učenika/ca koji taj izvor koriste i procenta učenika/ca koji ga smatraju
važnim (Tabela 4.8). Za preduzeća i institucije u kojima se obavljaju zanimanja i stručnjake
koji se bave željenim zanimanjem, smanjenje razlike je bilo usled povećavanje korišćenja
95
izvor iz godine u godinu. Za psihologe/pedagoge i stručnjake za profesionalnu orijentaciju,
smanjenje razlike je bilo posledica postepenog smanjenja važnosti, a povećanja korišćenja
izvora, tako da je na kraju korišćenje je bilo nešto veće od važnosti.
Na tri izvora - mišljenju roditelja, drugova/drugarica i nastavnika, razlika između korišćenja i
važnosti se povećala, usled smanjenja važnosti i povećanja korišćenja izvora.
Tabela 4.8. Poređenje rezultata o korišćenju i važnosti izvora informacija na tri merenja
Izvori informacija
T1 T2 T3
korišćenje
%
važnost
%
korišćenje
%
važnost
%
korišćenje
%
važnost
%
Roditelji 89,6 79,2 88,4 78,9 92,5 74,6
Drugovi/drugarice 55,8 22,6 60,4 17,4 63,0 16,2
Stručnjaci koji se bave
željenim zanimanjem 29,2 68,8 45,1 68,8 54,6 69,1
Stručnjaci za
profesionalnu
orijentaciju
19,8 48,6 51,2 43,1 49,1 33,5
Nastavnici 35,9 26,7 46,2 29,5 53,2 24,3
Psiholozi/pedagozi 15,9 29,7 23,1 26,9 24,6 21,4
Preduzeća i institucije u
kojima se obavljaju
zanimanja
9,8 44,1 20,2 51,9 30,6 54,3
Mediji (TV, novine,
internet, radio,,,) 55,2 25,0 65,9 31,8 67,9 28,0
Poznavanje različitih informacija
Analiza rezultata o poznavanju različitih informacija o zanimanju za koje su učenici/ce
zainteresovani je rađena samo na uzorku učenika/ca koji su u sva tri merenja popunjavali
POU2 upitnik (N=175).
Prosečan broj informacija koje učenici/ce znaju o zanimanju koje ih interesuje u sva tri
merenja kreće oko 13. Od inicijalnog istraživanja, kada je počela primena programa PO, do
prvog ponovljenog merenja u maju 2012. nije došlo do promene u broju informacija sa
kojima su učenici/ce upoznati (Tabele 4.9 i 4.10). Međutim u drugom ponovljenom merenju
dolazi do značajnog povećanja broja ovog informacija i u odnosu na inicijalno i u odnosu na
prvo ponovljeno merenje.
96
Tabela 4.9. Statistici broja poznatih informacija na tri merenja
Merenje M SD N
T1 12,78 4,622 175
T2 12,66 4,824 175
T3 14,09 4,435 175
Tabela 4.10. Značajnost razlika u broju poznatih informacija na tri merenja
Upoređena merenja t df Sig.
T1 –T2 0,330 174 0,742
T1 –T3 -3,341 174 0,001
T2 - T3 3,715 174 0,000
Kada se kao indikator uzme kriterijum poznavanja barem 13 od ponuđenih 19 informacija,
nakon prve godine obuke dolazi do smanjenja broja učenika/ca koji ispunjavaju kriterijum
(T1: 65,1%; T2: 56,0%), da bi drugom ponovljenom merenju došlo do povećanja na 71,4%
učenika/ca (Tabela 4.11).
Tabela 4.11. Broj i procenat ispitanika koji znaju 13 u više informacija na tri merenja
Broj vrsta informacija T1 T2 T3
N % N % N %
13 i više 114 65,1 98 56,0 125 71,4
Do 12 61 34,9 77 44,0 50 28,6
Do značajnih razlika između posmatranih grupa dolazi na 10 stavki (Tabela 4.12). Povećanje
rezultata u drugom ponovljenom merenju (T3) u odnosu na inicijalno (T1) se pokazuje na čak
9 stavki, a u odnosu na prvo ponovljeno (T2) - na sedam, a na jednoj se pokazuje granična
značajnost razlika (Tabela 4.12). Između inicijalnog (T1) i prvog ponovljenog merenja (T2)
se dobijaju značajne razlike na samo 2 stavke.
97
Tabela 4.12. Značajne razlike između tri merenja na stavkama o poznavanju informacija
O zanimanju koje
me najviše zanima
ZNAM:
T1 T2 T3 df1 df2 F Sig.
Pr* Sig.
par
M SD M SD M SD
koje sve škole
školuju za to
zanimanje
3,70 1,11 3,78 1,22 4,07 0,92 2 348 6,860 0,001 T1<T3
T2<T3
0,001
0,010
da li ono odgovara
mojim
sposobnostima
4,23 0,93 4,14 1,05 4,40 0,88 2 348 4,524 0,011 T1<T3
T2<T3
0,056
0,003
koja je dužina
školovanja za to
zanimanje
3,70 1,21 3,94 1,21 4,17 1,34 2 348 8,874 0,000 T1<T3
T2<T3
0,000
0,035
da li me škola za to
zanimanje
osposobljava i za
druga zanimanja
3,51 1,23 3,54 1,17 4,02 1,05 2 331 14,202 0,000 T1<T3
T2<T3
0,000
0,000
koja je lokacija
škole koja za to
zanimanje obrazuje 3,52 1,48 3,78 1,34 4,11 1,36 2 346 12,278 0,000
T1<T2
T1<T3
T2<T3
0,033
0,000
0,004
kakvi su učenici
koji idu u školu za
to zanimanje
3,15 1,49 3,37 1,37 3,56 1,30 2 346 5,314 0,005 T1<T3 0,003
da li su moji/e
drugovi/drugarice
zainteresovani/e za
istu školu
3,06 1,35 2,99 1,43 3,43 1,23 2 329 7,030 0,001 T1<T3
T2<T3
0,009
0,001
da li mi školska
diploma omogućava
zaposlenje u tom
zanimanju
3,80 1,33 3,79 1,19 4,06 1,15 2 346 3,374 0,035 T1<T3
T2<T3
0,038
0,013
koje škole mi
omogućavaju da
nastavim školovanje
za to zanimanje na
fakultetu
3,59 1,37 3,66 1,27 3,94 1,16 2 348 5,520 0,004 T1<T3
T2<T3
0,003
0,011
da li mi se sviđa da
se bavim tim
zanimanjem 4,62 0,86 4,40 1,03 4,55 1,00 2 346 3,184 0,043 T1>T2 0,013
*Greenhouse-Geisser korekcija (Analiza varijanse za ponovljena merenja). Pr - pokazuje u kom odnosu je došlo
do značajne razlike i u kom pravcu; Sig. par. – nivo značajnosti razlike između posmatranog para.
98
Tabela 4.13. Značajnost razlika između polova u broju poznatih informacija na tri merenja
Merenje Muški Ženski
t df Sig. M SD M SD
T1 11,92 5,017 13,64 4,046 -2,490 164,806 0,014
T2 11,68 5,565 13,63 3,746 -2,712 150,460 0,007
T3 12,79 5,174 15,38 3,086 -4,003 140,015 0,000
Devojčice na sva tri merenja prednjače u prosečnom broju informacija koje znaju (Tabela
4.13) Međutim, na indikatoru poznavanja 13 i više informacija nije bilo polnih razlika ni na
jednom merenju (Tabela 4.15).
Tabela 4.14. Značajnost razlika između polova na drugom ponovljenom merenju po
stavkama
O zanimanju koje me najviše
zanima ZNAM:
Muški Ženski df1 df2 F Sig.
M SD M SD
koje sve škole školuju za to
zanimanje
3,86 1,259 4,28 0,896 1 174 6,536 0,011
da li ono odgovara mojim
sposobnostima
4,23 1,008 4,57 0,657 1 174 6,930 0,009
koja je dužina školovanja za to
zanimanje
3,99 1,225 4,35 0,995 1 174 4,657 0,032
da li me škola za to zanimanje
osposobljava i za druga zanimanja
3,82 1,196 4,23 0,840 1 174 6,935 0,009
kakvi su zahtevi nastavnika i
„težina“ školovanja za to
zanimanje
3,60 1,249 4,07 1,026 1 174 7,171 0,008
koja je lokacija škole koja za to
zanimanje obrazuje
3,91 1,317 4,32 1,012 1 174 5,341 0,022
moje realne mogućnosti da
upišem školu za to zanimanje
3,90 1,211 4,48 0,844 1 174 13,575 0,000
kakve su mogućnosti moje
porodice da me školuje za to
zanimanje
3,98 1,161 4,56 0,641 1 174 16,776 0,000
da li mi znanja i veštine stečene u
školi za to zanimanje trebaju u
kasnijem radu
3,82 1,262 4,38 0,835 1 174 11,960 0,001
koje škole mi omogućavaju da
nastavim školovanje za to
zanimanje na fakultetu
3,74 1,298 4,14 1,019 1 174 5,166 0,024
da li mi se sviđa da se bavim tim
zanimanjem
4,28 1,217 4,82 0,468 1 174 15,197 0,000
99
Tabela 4.15. Broj i procenat ispitanika koji znaju 13 u više informacija na tri merenja po polu
Broj vrsta informacija
T1 T2 T3
Muški
pol
Ženski
pol
Muški
pol
Ženski
pol
Muški
pol
Ženski
pol
N 69 102 69 102 69 102
13 i više - N 46 73 38 55 30 47
13 i više - % 66,6% 71,7% 55,1% 53,9% 43,5% 46,1%
Analiza rezultata polova drugom ponovljenom merenju po stavkama na pokazuje da se
devojčice značajno razlikuju od dečaka u većem poznavanju 13 informacija (Tabela 4.14). S
druge strane, dečaci ni na jednoj stavci nemaju značajno viši rezultat od devojčica.
Zainteresovanost za različite oblasti rada
Učenici/ce su prosečno zainteresovani za oko 5 oblasti rada (Tabela 4.16). Program PO
pokazuje najveći efekat u prvom ponovljenom merenju, kada značajno raste prosečan broj
oblasti u kojima su učenici/ce zainteresovani da rade (Tabela 4.17). U drugom ponovljenom
merenja dolazi do vraćanja na prvobitni nivo, tako da nema značajnih razlika u odnosu na
inicijalno i prvo ponovljeno merenje.
Tabela 4.16. Značajnost razlika u broju zanimanja za koja su zainteresovani na tri merenja
Merenje M SD df1 df2 F Sig.
T1 4,86 3,082
1,93 666,79 2,852 0,060* T2 5,30 3,425
T3 5,00 3,557
*Greenhouse-Geisser korekcija (ANOVA za ponovljena merenja)
Tabela 4.17. Značajnost razlika u broju poznatih informacija na tri merenja
Upoređena merenja t df Sig.
T1 –T2 2,519 345 0,012
T1 –T3 0,782 345 0,435
T2 - T3 -1,452 345 0,147
Nakon primene programa PO dolazi do povećanog interesovanja za 13 oblasti rada (Tabela
4.18). Od toga, na sedam dolazi do značajnog porasta u drugom ponovljenom merenju (T3)
u odnosu na inicijalno (T1): elektrotehnika / elektronski inženjering / mašinstvo; rudarstvo /
metalurgija / prerada metala; proizvodnja hrane; mediji / grafički dizajn / štampa; pravo /
bezbednost i javna sigurnost (vojska, policija) / državna uprava i administracija; ljudska
100
prava / NVO; i prevoz / saobraćaj / skladištenje. Porast na drugom u odnosu na prvo
ponovljeno merenje se pokazuje u jednoj oblasti - informacione i komunikacione tehnologije
/ programiranje, a pad u tri oblasti: sport; poljoprivreda / šumarstvo i moda / tekstilna
industrija / prerada kože. Na dve preostale oblasti pokazuje se značajna razlika samo između
inicijalnog i prvog ponovljenog merenja: građevinarstvo / arhitektura / dizajn enterijera;
administracija / trgovina / finansije / ekonomija.
Tabela 4.18. Značajne razlike u zainteresovanosti za oblasti rada na tri merenja
Oblasti rada
T1 T2 T3
df1 df2 F Sig.* M SD M SD M SD
građevinarstvo /
arhitektura / dizajn
enterijera
2,18 1,219 2,38**
1,281 2,23 1,270 1,963 677,06 0,010 0,013
administracija / trgovina /
finansije / ekonomija 2,36 1,312 2,60 1,296 2,59 1,342 2 690 6,887 0,001
elektrotehnika /
elektronski inženjering /
mašinstvo
1,97 1,301 2,07 1,291 2,17 1,408 1,877 640,09 4,389 0,015
sport 3,27 1,454 3,50 1,390 3,26 1,406 1,950 670,77 8,061 0,000
rudarstvo / metalurgija /
prerada metala 1,32 ,733 1,37 ,779 1,45 ,959 1,924 660,02 3,051 0,050
informacione i
komunikacione
tehnologije /
programiranje
2,26 1,294 2,22 1,285 2,43 1,388 2 684,24 4,308 0,014
proizvodnja hrane 1,59 1,002 1,81 1,031 1,71 1,168 1,938 658,76 6,153 0,003
poljoprivreda / šumarstvo 1,56 1,062 1,72 1,147 1,58 1,063 1,875 635,73 3,812 0,025
mediji / grafički dizajn /
štampa 2,34 1,344 2,47 1,334 2,58 1,313 1,955 674,63 4,843 0,009
moda / tekstilna
industrija i prerada kože 2,17 1,352 2,28 1,370 1,96 1,181 2 688 9,511 0,000
pravo / bezbednost i
javna sigurnost (vojska,
policija) / državna uprava
i administracija
2,79 1,552 2,93 1,441 3,06 1,502 12,62 655,95 5,576 0,004
ljudska prava / NVO 2,06 1,237 2,25 1,324 2,28 1,334 1,962 674,84 5,132 0,006
prevoz / saobraćaj /
skladištenje 1,76 1,180 1,83 1,214 1,94 1,329 1,862 638,75 4,637 0,012
*Greenhouse-Geisser korekcija. **
Označeni su iznosi koji imaju najveću vrednost M na toj dimenziji.
101
Rodne razlike
Analiza rezultata na stavkama po polovima pokazuje da su rodne razlike izrazite na 14 od 23
oblasti rada (Tabela 4.19). Devojčice su u značajno većoj meri zainteresovane za šest oblasti
rada: vaspitanje / obrazovanje / psihologija / socijalna zaštita; zdravlje / medicina /
stomatologija / veterina; lepota i nega tela; mediji / grafički dizajn / štampa; moda / tekstilnu
industrija i prerada kože; i ljudska prava / nevladin sektor. Dečaci su skloniji da biraju osam
oblasti: elektrotehniku / elektronski inženjering / mašinstvo; sport; informacione i
komunikacione tehnologije / programiranje; prevoz / saobraćaj / skladištenje; proizvodnju
hrane; poljoprivredu / šumarstvo; rudarstvo / metalurgiju / preradu metala; i tehnologiju
prerade i obrade drveta / proizvodnja papira.
Tabela 4.19. Značajne razlika između procenta zainteresovanih na drugom ponovljenom
merenju (T3) po polovima
Oblasti rada
Tačno (4 ili 5)
Muški pol Ženski pol
N % N %
1. elektrotehnika / elektronski inženjering / mašinstvo 63 40,4y 10 5,3**
2. vaspitanje / obrazovanje / psihologija / socijalna zaštita 26 16,7 86 45,3**
3. sport 86 55,1 69 36,3**
4. zdravlje / medicina / stomatologija / veterina 50 32,1 102 53,7**
5. tehnologija prerade i obrade drveta / proizvodnja papira 14 9,0 3 1,6*
6. lepota i nega tela 13 8,3 59 31,1**
7. rudarstvo / metalurgija / prerada metala 18 11,5 1 0,5**
8. informacione i komunikacione tehnologije / programiranje 57 36,5 25 13,2**
9. proizvodnja hrane 26 16,7 9 4,7**
10. poljoprivreda / šumarstvo 23 14,7 5 2,6**
11. mediji / grafički dizajn / štampa 27 17,3 61 32,1*
12. moda / tekstilna industrija i prerada kože 6 3,8 40 21,1**
13. ljudska prava / nevladin sektor 18 11,5 56 29,5**
14. prevoz / saobraćaj (vozač, pilot, saobraćajni inženjer, kapetan
broda…) / skladištenje 45 28,8 11 5,8**
y Označen je viši rezultat.
*Razlika između polova je značajna na nivou p<0,01, Personov χ
2. ** Razlika između
polova je značajna na nivou p<0, 001.
Kada se analizira značajnost razlika između merenja u prosečnom broju oblasti za koje su
učenici/ce zainteresovani odvojeno za svaki pol, ne pokazuju se značajne promene tokom
primene projekta. Međutim, poređenje rezultata po oblastima odvojeno za svaki pol daje
mnoge značajne razlike između merenja. Kod dečaka se pokazalo značajno povećanje
interesovanja na drugom ponovljenom merenju (T3) u odnosu na inicijalno merenje (T1)
u tri oblasti: proizvodnja hrane; prevoz / saobraćaj / skladištenje; i rudarstvo / metalurgija /
102
prerada metala (Tabela 4.20). U sve tri oblasti je usled toga došlo do povećanja razlike
između polova, pri čemu je na dve od ove tri oblasti razlika između polova bila značajna i u
inicijalnom istraživanju, dok je na trećoj (proizvodnja hrane) razlika postala značajna usled
povećanog interesovanja dečaka. Poređenje rezultata dečaka između prvog i drugog
ponovljenog merenja je pokazalo samo jednu značajnu razliku u smislu smanjenja
privlačnosti sporta, koja je međutim bila porasla između inicijalnog i prvog merenja, tako da
se sada vratila na prvobitni nivo.
Devojčice su od početka do kraja dvogodišnje obuke pokazale značajnu promenu u četiri
oblasti (Tabela 4.21).. Bile su u značajno većem boju zainteresovane za jednu oblast -
pravo / bezbednost i javna sigurnost / državna uprava i administracija, tako da razlika
između polova, koja je bila značajna u inicijalnom istraživanju (χ2=5,757; p=0,016), posle dve
godine obuke to više nije bila (χ2=0,206; p=0,650). Sa druge strane, devojčice su za tri oblasti
bile znatno ređe zainteresovane, od kojih su dve tradicionalno ženske (lepota i nega tela;
moda / tekstilna industrija i prerada kože), a jedna je bila slično privlačna i dečacima i
devojčicama tokom sva tri merenja (tehnologija / hemijski inženjering / hemija / farmacija).
Poređenje između prvog i drugog ponovljenog merenja je pokazalo da se značajno sniženje
i ovde pokazalo za obe navedene tradicionalno ženske oblasti, a značajno povećanje - za
pravo / bezbednost i javnu sigurnost / državnu upravu i administraciju. Pokazala se i jedna
nova razlika u oblasti umetnički zanati / umetnost, gde je došlo do značajnog pada
zainteresovanosti, tako da je razlika između polova, koja je bila značajna u ovoj oblasti u
inicijalnom istraživanju (χ2=4,767; p=0,029), sada više nije bila značajna (χ
2=2,154; p=0,142).
U sve četiri navedene oblasti, u kojima su dobijene značajne promene između prvog i
drugog ponovljenog merenja, došlo je do smanjenja razlika između dečaka i devojčica
zahvaljujući promenama kod devojčica.
Dalje smo proveravali ispunjenost projektnog indikatora 3, koji glasi: „Broj i stepen
diferencijacije među željenim profesijama se povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je
zainteresovano između 13,9% i 25,2% učenika/ca povećao sa osam na najmanje 11 kod
muškog pola, a kod ženskog pola sa pet na najmanje osam oblasti rada.“
Kod dečaka se pokazuje da je broj oblasti za koje je zainteresovano od 13,9% do 25,2% njih
relativno stabilan u sva tri merenja: pre uključenja u obuku je bio 10, nakon prve godine
obuke je bio 9, a nakon dve godine obuke se opet vratio na 10 (Tabela 4.20). Dakle, nije
došlo do promene u odnosu na inicijalno merenje.
103
Kod devojčica je nakon obuke došlo čak do smanjenja broja oblasti rada za koje je
zainteresovano od 13,9% do 25,2% njih: pre uključenja u obuku je bio 7, dok je i na prvom i
na drugom ponovljenom merenju bio samo 4 (Tabela 4.21)!
Tabela 4.20. Procenat zainteresovanih učenika muškog pola za oblasti po merenjima i
značajnost razlika
Oblasti rada
Tačno (4 ili 5) T1-T3 T2-T3
T1
%
T2
%
T3
% χ
2 x p χ
2 x p
1. Građevinarstvo / arhitektura / dizajn
enterijera 15,4
y 21,2
17,3 0,114 0,735 0,735 0,391
2. Administracija / trgovina / finansije /
ekonomija 19,9 27,6 24,4 1,029 0,310 0,432 0,511
3. Tehnologija / hemijski inženjering / hemija /
farmacija 17,9 21,2 18,6 0,000 1,000 0,281 0,596
4. Elektrotehnika / elektronski inženjering /
mašinstvo 32,3 32,9 40,4 3,200 0,074 2,241 0,134
5. Vaspitanje / obrazovanje / psihologija /
socijalna zaštita 19,2 16,0 16,7 0,265 0,607 0,000 1,000
6. Sport 59,6 68,6 55,1 0,800 0,371 9,756 0,002
7. Zdravlje / medicina / stomatologija /
veterina 31,6 34,6 32,1 0,000 1,000 0,265 0,607
8. Tehnologija prerade i obrade drveta /
proizvodnja papira 8,3 11,5 9,0 (b) 1,000 (b) 0,523
9. Lepota i nega tela 5,1 5,1 8,3 (b) 0, 302 (b) 0,332
10. Rudarstvo / metalurgija / prerada metala 5,1 5,8 11,5 (b) 0,041 (b) 0,064
11. Umetnički zanati / umetnost 16,7 17,4 15,4 0,036 0,850 0,121 0,728
12. Informacione i komunikacione tehnologije /
programiranje 27,6 28,2 36,5 3,674 0,055 2,824 0,093
13. Proizvodnja hrane 7,7 12,3 16,7 (b) 0,004 1,241 0,265
14. Poljoprivreda / šumarstvo 16,2 18,6 14,7 0,033 0,855 0,658 0,417
15. Kultura/ društvo / jezici / istorija /
arheologija/filozofija 30,8 37,6 30,1 0,000 1,000 2,439 0,118
16. Matematika / fizika / astronomija 18,4 25,9 17,2 (b) 1,000 (b) 0,804
17. Mediji / grafički dizajn / štampa 11,5 17,9 17,3 1,829 0,176 0,000 1,000
18. Moda / tekstilna industrija i prerada kože 5,1 5,8 3,8 (b) 0,791 (b) 0,607
19. Turizam / ugostiteljstvo 21,8 27,1 25,6 0,625 0,429 0,108 0,742
20. Pravo / bezbednost i javna sigurnost /
državna uprava i administracija 44,9 45,2 42,3 0,173 0,677 0,390 0,532
21. Ljudska prava / nevladin sektor 7,7 14,7 11,5 (b) 0,286 (b) 0,405
22. Prevoz / saobraćaj / skladištenje 20,0 24,4 28,8 5,633 0,018 1,161 0,281
23. Energija / zaštita životne sredine 22,9 17,9 20,5 0,250 0,617 0,281 0,596
T1-T3 – poređenje rezultata između inicijalnog i drugog ponovljenog merenja, T2-T3 - poređenje rezultata
prvog i drugog ponovljenog merenja; x McNemar test.
y Označeni su procenti koji ulaze u raspon između
13,9% i 25,2% zainteresovanih učenika. (b ) Korišćena je binormalna distribucija.
104
Tabela 4.21. Procenat zainteresovanih za oblasti ženskog pola po merenjima i značajnost
razlika između merenja
Zainteresovan/a sam da radim u navedenim
oblastima:
Tačno (4 ili 5) T1-T3 T2-T3
T1
%
T2
%
T3
% χ
2 x p χ
2 x p
1. Građevinarstvo / arhitektura / dizajn enterijera 16.8 21.1 16,8 0.000 1.000 1.441 .230
2. Administracija / trgovina / finansije /
ekonomija 24.7 25.8 30,5 2.564 .109 1.306 .253
3. Tehnologija / hemijski inženjering / hemija
/ farmacija 21.2 17.9 13,7 4.024 .045 1.531 .216
4. Elektrotehnika / elektronski inženjering /
mašinstvo 4.8 3.7 5,3 (b) 1.000 (b) .581
5. Vaspitanje / obrazovanje / psihologija /
socijalna zaštita 39.5 46.8 45,3 1.370 .242 .075 .784
6. Sport 39.5 42.6 36,3 .595 .440 2.327 .127
7. Zdravlje / medicina / stomatologija / veterina 51.3 52.1 53,7 .410 .522 .089 .766
8. Tehnologija prerade i obrade drveta /
proizvodnja papira 2.1 2.8 1,6 (b) 1.000 (b) .727
9. Lepota i nega tela 42.1 39.7 31,1 7.018 .008 4.500 .034
10. Rudarstvo / metalurgija / prerada metala 0,5 1.1 0,5 (b) 1.000 (b) 1.000
11. Umetnički zanati / umetnost 26.3 28.9 21,6 2.132 .144 4.225 .040
12. Informacione i komunikacione tehnologije /
programiranje 15.3 8.9 13,2 .281 .596 (b) .152
13. Proizvodnja hrane 2,2 4,7 4,7 (b) 1.000 (b) 1.000
14. Poljoprivreda / šumarstvo 1,6 4.2 2,6 (b) .687 (b) .549
15. Kultura/ društvo / jezici / istorija /
arheologija/filozofija 45.0 39.5 40,0 1.164 .281 0.000 1.000
16. Matematika / fizika / astronomija 21.6 32.3 13.6 (b) .065 (b) .167
17. Mediji / grafički dizajn / štampa 32.6 30.5 32,1 0.000 1.000 .075 .784
18. Moda / tekstilna industrija i prerada kože 31.7 34.7 21,1 6.942 .008 12.019 .001
19. Turizam / ugostiteljstvo 25.8 21.6 24,7 .021 .885 .521 .470
20. Pravo / bezbednost i javna sigurnost /
državna uprava i administracija 32.3 34.9 44,7 9.796 .002 5.161 .023
21. Ljudska prava / nevladin sektor 22.6 23.2 29,5 2.939 .086 2.630 .105
22. Prevoz / saobraćaj / skladištenje 2.6 2.1 5,8 (b) .180 (b) .092
23. Energija / zaštita životne sredine 18.0 13.7 13,7 .268 1.225 0.000 1.000
T1-T3 – poređenje rezultata između inicijalnog i drugog ponovljenog merenja, T2-T3 - poređenje rezultata
prvog i drugog ponovljenog merenja; x McNemar test.
y Označeni su procenti koji ulaze u raspon između 13,9%
i 25,2% zainteresovanih učenika. (b ) Korišćena je binormalna distribucija
Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju
Poređenje rezultata na inicijalnom i ponovljenom merenju na Skali aktivnog odlučivanja
(SOD) i Skali izbegavanja odlučivanja (SIO) je ponovo pokazalo rezultate suprotnih
očekivanim. Na skali SOD se pokazuje značajno sniženje rezultata u odnosu na inicijalno
merenje (Tabela 4.22). Došlo je do blagog ali značajnog smanjenja rezultata nakon jedne
105
godine učešća u projektu (T1 naspram T2: t=3,270, p=0,001), da bi se zatim sličan prosečan
skor zadržao i u drugom ponovljenom merenju. Na skali SIO se nisu pokazale značajne
razlike, mada postoji blaga tendencija pada rezultata kako projekat teče.
Tabela 4.22. Značajnost razlika na skalama SOD i SIO na tri merenja
Skala Merenja M N SD df1 df2 F Sig.
SOD
T1 29,07 346 4,253
2 690 5,990 0,030 T2 28,32 346 4,886
T3 28,24 346 4,621
SIO
T1 15,95 346 5,819
2 690 1,613 0,200 T2 15,72 346 6,417
T3 15,36 346 6,303
Tabela 4.23. Značajne razlike između tri merenja na stavkama skala SOD i SIO
Stavke T1 T2 T3
df1 df2 F Sig. M SD M SD M SD
Stavke SOD
Obrazovanje je osnov za
uspeh u životu. 4,53 0,777 4,35 0,974 4,36 0,944 2 690 6,042 0,003
Obrazovanje je za mene
veoma važno. 4,57 0,728 4,34 0,936 4,32 0,940 2 690 14,324 0,000
Za odluku o daljem
školovanju treba da znam
šta želim da postignem tim
školovanjem.
4,33 0,969 4,19 1,040 4,12 1,065 2 684 5,598 0,004
Stavke SIO
Još mi je rano da
razmišljam o svom daljem
školovanju, ima vremena.
2,46 1,378 2,34 1,342 1,92 1,194 2 686 23,389 0,000
Analiza rezultata po stavkama (Tabela 4.23) pokazuje da na 3 stavke SOD postoji tendencija
sniženja rezultata u drugom ponovljenom merenju u odnosu na inicijalno: „Za odluku o
daljem školovanju treba da znam šta želim da postignem tim školovanjem“, „Obrazovanje je
za mene veoma važno“ i „Obrazovanje je osnov za uspeh u životu“. S druge strane, na SIO se
u odnosu na inicijalno merenje smanjio stepen slaganja sa stavkom: „Još mi je rano da
razmišljam o svom daljem školovanju, ima vremena“, što je logično kada se ima na umu da je
kraj osmog razreda, kada je drugo ponovljeno merenje realizovano, krajnje vreme da
učenici/ce donesu odluka o daljem školovanju.
106
Tabela 4.24. Značajnost razlika između polova na tri merenja na skalama SOD i SIO
Skala Merenje Pol M SD df1 df2 F Sig.
SOD
T1 muški 28,67 4,989
1 344 2,513 0,114 ženski 29,40 3,517
T2 muški 27,44 5,858
1 344 9,487 0,002 ženski 29,04 3,777
T3 muški 27,22 5,515
1 344 14,159 0,000 ženski 29,07 3,535
SIO
T1 muški 17,33 6,133
1 344 16,770 0,000 ženski 14,82 5,299
T2 muški 17,15 6,894
1 344 14,681 0,000 ženski 14,54 5,754
T3 muški 16,91 6,802
1 344 18,003 0,000 ženski 14,09 5,565
Rodne razlike. Poređenje rezultata između dečaka i devojčica pokazuje da na skali SOD
devojčice na sva tri merenja imaju viši skor od dečaka i da se razlike između devojčica i
dečaka povećavaju sa svakim sledećim merenjem zahvaljujući snižavanju rezultata kod
dečaka (Tabela 4.24). Na skali SIO u sva tri merenja devojčice imaju značajno niže rezultate
od dečaka, a kod oba pola se rezultati snižavaju sa vremenom. Analiza po stavkama pokazuje
da devojčice na skali SOD na samo dve stavke nisu imale značajno više rezultate od dečaka
(Znam kako da dođem do posla koji me zanima, i Znam koja zanimanja odgovaraju mojim
sposobnostima), a da je na svim stavkama skale SIO došlo do značajno nižih rezultata
devojčica.
Kada se rezultati na skalama SOD i SIO posmatraju odvojeno po polovima i uporede po
parovima merenja (T1-T3, T2-T3), pokazuje se samo jedna značajna razlika: dečaci na skali
SOD na drugom ponovljenom merenju imaju značajno niže rezultate u odnosu na inicijalno
merenje (T1: M=28,67; SD=4,989; T3: M=27,22; SD=5,515; t=3,270; p=0,001).
Motivi za izbor budućeg zanimanja i rodni stereotipi
Analiza motiva za izvor budućeg zanimanja je rađena samo na uzorku učenika/ca koji su u
sva tri merenja popunjavali POU2 upitnik (N=175).
Analiza rezultata po polovima pokazuje da motivisanost dečaka za zanimanje
elektrotehnički inženjer neznatno pada posle prve, a zatim značajno raste posle druge
godine obuke za PO, a da se motivacija za zanimanje modni kreator znatno povećava u
107
drugoj godini obuke (Tabela 4.25). Kod devojčica se posle prve godine projekta značajno
smanjuje interesovanje za zanimanje modni kreator.
Skor na skali MOPI za zanimanje modnog kreatora je stabilan od iniciranja projekta PO.
Tabela 4.25. Značajnost razlika između aritmetičkih sredina na skali MOPI, na tri merenja po
polovima
Kategorija Parovi
merenja M N SD t df Sig. *
Dečaci -
elektrotehnički inženjer
T1 24,09 156 8,44 -1,470 155 0,143
T3 25,35 156 8,315
T2 23,57 156 9,905 -2,002 155 0,047
T3 25,35 156 8,315
Dečaci - modni kreator
T1 15,70 87 9,819 -2,219 86 0,029
T3 18,60 87 10,777
T2 16,07 87 10,315 -2,075 86 0,041
T3 18,60 87 10,777
Devojčice - elektrotehnički
inženjer
T1 21,50 190 8,364 -0,065 189 0,948
T3 21,55 190 7,245
T2 22,50 190 8,364 1,574 189 0,117
T3 21,55 190 7,245
Devojčice - modni kreator
T1 28,47 88 8,706 2,379 87 0,020
T3 26,48 88 7,746
T2 26,38 88 9,764 -0,109 87 0,913
T3 26,48 88 7,746
*T-test za zavisne uzorke (Test parova)
Analiza odgovora po stavkama na tri merenja odvojeno po polovima pokazuje da kod dečaka
na drugom ponovljenom merenju za zanimanje elektrotehničkog inženjera dolazi do
povećanja značaja dva motiva (Znam da ću sigurno dobiti posao i Imam interesovanje za to
zanimanje), a da i za zanimanje modnog kreatora dolazi do povećanja značaja dva slična
motiva (Ako imam talenat za to i Ako imam stipendiju za to) (Tabela 4.26).
Kod devojčica na drugom ponovljenom merenju dolazi do slabljenja nekih, a jačanja drugih
motiva za zanimanje elektrotehničkog inženjera (Tabela 4.26.). One sada daju manji značaj
motivima Ako imam talenat za to i Ako imam druga / drugaricu istog pola kao što sam ja
koji/a želi time da se bavi. Sa druge strane, dolazi do češćeg slaganja sa izjavama Ako znam
da ću sigurno dobiti posao i Ako imam interesovanje za to zanimanje, što zajedno govori o
suštinski stabilnoj motivaciji prema ovakvoj vrsti posla. S druge strane, dolazi do stabilnog
pada značaja tri od ukupno sedam motiva za „tipično žensko“ zanimanje modnog kreatora:
108
imam podršku vršnjaka za to zanimanje, imam podršku nastavnika za to zanimanje i imam
druga / drugaricu istog pola kao što sam ja, koji/a želi time da se bavi.
Tabela 4.26.. Značajne razlike između tri merenja na stavkama MOPI po polu
Stavka T1 T2 T3
df1 df2 F Sig. M SD M SD M SD
Devojčica bi izabrala posao elektrotehničkog inženjera
sigurnost dobijanja posla 2,34 1,32 2,70 1,28 2,71 1,32 2 188 7687 0,00
interesovanje 2,88 1,54 3,15 1,49 3,24 1,37 1,91 360,07 5 0,01*
talenat 2,74 1,46 2,85 1,48 2,55 1,43 2 188 3341 0,04
drug / drugarica istog pola
koji/a želi time da se bavi 2,72 1,42 2,84 1,44 2,47 1,33 2 184 6588 0,00
Devojčica bi izabrala posao modnog kreatora
podrška vršnjaka 3,10 1,49 2,74 1,51 2,55 1,50 2 86 5343 0,01
podrška nastavnika 2,97 1,47 2,68 1,61 2,56 1,47 2 86 3184 0,05
drug / drugarica istog pola
koji/a želi time da se bavi 3,30 1,56 2,83 1,63 2,58 1,48 2 86 7226 0,00
Dečak bi izabrao posao elektrotehničkog inženjera
sigurnost dobijanja posla 3,07 1,49 3,04 1,61 3,42 1,40 2 154 4803 0,01
interesovanje 3,30 1,53 3,18 1,52 3,58 1,40 2 154 3516 0,03
Dečak bi izabrao posao modnog kreatora
interesovanje 2,17 1,56 2,06 1,48 2,56 1,62 2 84 3464 0,04
stipendija 2,00 1,50 1,93 1,40 2,37 1,56 2 85 3163 0,05
*Greenhouse-Geisser korekcija
DISKUSIJA
Broj izvora informacija. Podatak da prosečan broj korišćenih izvora informacija značajno
raste sa svakim merenjem – sa u proseku 3 informacije na merenju, do skoro 5 na poslednjem
merenju, jasno ukazuje da projekat značajno utiče na ovaj aspekat kompetencija mladih za
adekvatno odlučivanje u oblasti PO. Na kraju druge godine obuke se pokazuje značajno
povećanje korišćenja sedam izvora informisanja u odnosu na kraj prve godine obuke.
Korišćenju preduzeća i institucija u kojima se obavljaju zanimanja, sajma zanimanja,
stručnjaka koji se bave datim zanimanjem se konstantno povećavalo iz godine u godinu, dok
se povećanje u korišćenju škola koje obrazuju mlade za određeno zanimanje i kancelarija za
mlade pokazalo u drugoj, ali ne i u prvoj godini projekta. Ovi podaci pokazuju da je projekat
pokazao nedvosmislen uspeh u izlasku učenika/ca iz škola ka zajednici i kompletnijem uvidu
učenika/ca u mogućnosti školovanja i rada na osnovu ličnog kontakta sa različitim
109
referentnim institucijama i osobama, kao da se taj trend povećava u drugoj godini projekta.
Interesantno je da je korišćenje roditelja/porodice kao izvora informacija prvo opalo posle
prve godine obuke, da bi zatim značajno poraslo do kraja druge godine obuke, a da je sve
vreme ubedljivo najviši procenat mladih koristio ovaj izvor informacija (92,7%), što
pokazuje da porodica i dalje ima centralnu ulogu u odlučivanju mlade osobe, ali i da projekat
to poštuje i podržava.
Posebno je značajno analizirati rezultate u odnosu na ispunjenost projektnog indikatora 2,
koji se odnosi na broj izvora informacija koje mlade koriste.
Projektni indikator 2 glasi: Procenat mladih oba pola koji donose odluke o daljem
školovanju i budućem zanimanju na osnovu pet različitih izvora primljenih informacija
povećao se sa 17,4% na 40,0%. Procenat učenika/ca koji koriste barem pet različitih izvora
primljenih informacija se posle jedne godine obuke za PO sa prvobitnih 18,8% povećao na
41,6%, a posle dve godine obuke na 55,2%. Projektni indikator 2 je ispunjen i na kraju prve
i na kraju druge godine obuke
Dobijeni procenat učenika/ca koji koriste pet od ukupno osam ponuđenih različitih izvora
primljenih informacija nakon dve godine primene programa za PO je znatno veći nego kod
uzorka beogradskih škola posle jedne godine (41,3%), a skoro identičan onom dobijenom u
regionu posle jedne godine obuke (54,1%). Istraživanje u regionu je inače bila prva faza ovog
dvogodišnjeg praćenja, ali koje je obuhvatalo i MOŠ i BOŠ škole, i sedme i osme razrede i tri
puta više učenika/ca (N=1153). Tada se pokazalo da je povećanja broja izvora primljenih
informacija relevantnih za PO nakon obuke bilo izrazitije za osme nego za sedme razrede, što
sugeriše da je porast u drugoj godini obuke delimično nastao i usled sazrevanja učenika/ca i
povećavanju njihovog interesovanja za PO u osmom razredu usled približavanja momenta
odluke o daljem školovanju.
Vrednovanje pojedinih izvora informacija. Posle dve godine primene projekta povećanje
vrednovanja se pokazalo samo na jednom izvoru: saznanjima iz firmi u kojima se određeno
zanimanje obavlja, što sugeriše uspeh projekta u približavanju učenika/ca realnom svetu rada.
Sa druge strane, smanjila se važnost četiri izvora informacija. Rezultat je konzistentan onom
dobijenom u Beogradu i regionu prethodne godine, gde je takođe došlo do smanjenja važnosti
nekoliko izvora. Od četiri izvora informacija na kojima se smanjila važnost, na dva je došlo
do znatnog smanjenja važnosti i u poređenju na prvo ponovljeno merenje (na kraju prve
godine obuke): mišljenja psihologa/pedagoga i stručnjaka za profesionalnu orijentaciju.
110
Međutim, uporedna analiza rezultata korišćenja i vrednovanja izvora informacija je pokazala
da je kod četiri od ukupno osam izvora došlo do znatnog približavanja procenta učenika/ca
koji taj izvor koriste i procenta koji ga smatraju važnim: preduzeća i institucije u kojima se
obavljaju zanimanja, stručnjake koji se bave željenim zanimanjem i psihologe/pedagoge i
stručnjake za profesionalnu orijentaciju. Kako cilj projekta nije bio povećano vrednovanje
izvora informacija, već povećana kompetencija u odlučivanju o PO, približavanje procenta
mladih koji koriste izvor i procenta koji ga smatraju važnim sugeriše da projekat doprinosi
većem usklađivanju potreba u oblasti PO i akcija da se te potrebe zadovolje. Skoro identični
rezultati su dobijeni na uzorku iz Beograda i iz regiona posle jedne godine primene projekta.
Poznavanje različitih informacija. Prosečan broj informacija koje učenici/ce poznaju je se
nije promenio posel prve godine projekta, nalaz koji se dobio i u beogradskom uzorku i na
uzorku iz regiona 1011/12. Međutim, posle dve godine projekta dolazi do značajnog
povećanja prosečnog broja informacija koje učenici/ce poznaju. Što se tiče procenta
učenika/ca koji poznaju najmanje 13 informacija (broj informacija za koji smo u prethodnom
istraživanju ustanovili da je dovoljan za adekvatan izbor u oblasti PO8), posle prve godine
obuke se pokazao pad sa 65,1% na 56,0%, da bi se nakon dve godine obuke ovaj procenat
povećao na 71,4%, Neznatan pad u procentu učenika/ca koji poznaju najmanje 13 informacija
je zabeležen posle prve godine projekta u regionu, ali ne i u Beogradu.
Zainteresovanost za različite oblasti rada. I u ovom istraživanju, pokazuje se značajno
povećanje broja oblasti rada koje mladi biraju posle jedne godine primene projekta u odnosu
na inicijalno stanje. Isti rezultat se dobija u istraživanju u regionu 2011/12., ali ne i u
Beogradu. Međutim, nakon dve godine obuke, dolazi do vraćanja na početni nivo. Ovaj
efekat može da bude posledica proširivanja opsega interesovanja za različite oblasti rada kod
učenika/ca nakon prve godine obuke za PO usled povećanog uvida u različite mogućnosti,
koji daje učešće u projektu. Sužavanje interesovanja na kraju osmog razreda može biti usled
potrebe za donošenjem konkretne odluke o daljem školovanju. Efekat projekta može da bude
upravo u tome, da konačna odluka bude posledica šireg razmatranja i preispitivanja svojih
interesovanja i mogućnosti.
Projektni indikator 3 se odnosi na oblasti rada.
8 GIZ BOSS (Hrnčić), Monitoring i evaluacija projekta, Polugodišnji izveštaj, avgust – decembar 2011.
111
Projektni indikator 3 glasi: Broj i stepen diferencijacije među željenim profesijama se
povećao, tako da se broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%
učenika/ca povećao sa osam na najmanje 11 kod muškog pola, a kod ženskog pola sa pet na
najmanje osam oblasti rada.
Broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2% dečaka je na početku
projekta bio 10, posle prve godine obuke za PO - 9, a nakon dve godine opet 10. Kod
devojčica je, sa inicijalnih 7 oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%
učenica, došlo do smanjenja na 4 oblasti i posle prve i posle druge godine obuke. Projektni
indikator 3 nije ispunjen ni kod dečaka, ni kod devojčica ni na kraju prve ni na kraju druge
godine obuke.
Kontrolno istraživanje tokom 2011/12. je pokazalo ispunjenje indikatora nakon primene
programa PO kod dečaka, ali ne i kod devojčica, dok na beogradskom uzorku (istraživanje
2012/13.) ovaj indikator takođe nije ispunjen ni za dečake ni za devojčice, dok je kod
devojčica takođe došlo do pada posle prve godine obuke. Dobijeni podaci sugerišu da
indikator 3 ne odražava najbolje promene koje se dešavaju kod učenika/ca zahvaljujući
učešću u projektu.
Karakteristike procesa odlučivanja o obrazovanju/zanimanju. Kako i na prethodnim
istraživanjima (u regionu sprovedenom 2011/12. šk.g. i u Beogradu sprovedenom 2012/13.
šk.g.), došlo je do značajnog snižavanja rezultata na Skali aktivnog odlučivanja (SOD) posle
jedne godine pohađanja nastave iz PO. Smanjenje aktivnog odnosa prema odlučivanju o
školovanju i zanimanju je se stabilno ponavlja u tri istraživanja. Trend pada se ipak ne
nastavlja u drugoj godini primene projekta, što sugeriše da ipak nije reč o efektu vezanom za
stariji uzrast ispitanika, koji su sada u osmom razredu. Analiza po polovima pokazuje da je
značajan pad posledica snižavanja rezultata kod dečaka, dok kod devojčica nema opadanja
rezultata ni nakon jedne ni nakon dve godine učešća u projektu. Na skali SIO se nisu
pokazale značajne razlike između tri merenja, rezultat koji se dobija i u beogradskom uzorku,
ali ne i u istraživanju u regionu 2011/12., kada su se posle jedne godine učešća u projektu
značajno povećali rezultati na SIO. Analiza odgovora na skalama SOD i SIO na ponovljenom
merenju ukazuje da odgovori učenika/ca i dalje pokazuju visok kvalitet odlučivanja kao i u
istraživanju u Beogradu i u regionu 2011/12.
Motivi za izbor zanimanja i rodni stereotipi. Primena skale MOPI za dva posla – posao
elektrotehničkog inženjera i posao modnog kreatora – je pokazala da se Na skali MOPI se
112
kod dečaka značajno povećala motivacija za zanimanje modni kreator u drugoj godini
projekta, a da je kod devojčica došlo do značajnog smanjenja interesovanja za njega u prvoj
godini obuke, zahvaljujući smanjenju uticaja motiva vezanih za mišljenje drugih. Analiza po
stavkama pokazuje kod oba pola povećan uticaj ličnih sklonosti i sposobnosti i materijalne
dobiti. Iako su rodni stereotipi i dalje izraziti, jer su devojčice i dalje daleko više motivisane
za zanimanje modnog kreatora, a dečaci za zanimanje električnog inženjera, rezultati sugerišu
smanjenje rodnih stereotipa kod oba pola u odnosu na zanimanje modnog kreatora, kod koga
se smanjila razlika između dečaka i devojčica. Takođe, pokazuju se promene kod oba pola u
uticaju motiva koji ukazuju na povećanu zrelost u odlučivanju. Povećava se uticaj materijalne
podrške i ličnih sposobnosti, kod devojčica stabilno iz godine u godinu projekta, a kod
dečaka tek u drugoj godini projekta. Kod devojčica se smanjuje i uticaj mišljenja drugih na
njihovu odluku, stabilno iz godine u godinu projekta. Podaci su konzistentni sa nalazima
dva pomenuta istraživanja uticaja projekta nakon jedne godine obuke, a naročito u
beogradskom uzorku.
I na skoro svim drugim pitanjima su se pokazale razlike među polovima, u smislu većih
kapaciteta devojčica za adekvatno odlučivanje u oblasti PO. Devojčice koriste znatno veći
broj izvora informacija od dečaka iz godine u godinu, znaju veći broj informacija o
zanimanju koje ih interesuje na sva tri merenja (T1, T2 i T3); na Skali aktivnog odlučivanja
imaju viši a na Skali izbegavanja odlučivanja – niži skor od dečaka na sva tri merenja. Iako
rezultati pokazuju nedvosmisleno postojanje izrazitih rodnih stereotipa kod oba pola kada se
radi o oblastima rada za koji su učenici/ce zainteresovani, devojčice su otvorenije za
promene u rodnim stereotipima i u smislu povećanja interesovanja za neke tipično muške
oblasti i smanjivanja interesovanja za tipično ženske oblasti. Sa druge strane, dečaci pokazuju
interesovanje za znatno više oblasti rada od devojčica, koje se održava tokom vremena, dok
devojčice tokom projekta smanjuju broj oblasti koje ih zanimaju. Smanjivanje razlika između
dečaka i devojčica se pokazuje u proceni važnosti pojedinih izvora informacija.
Nalazi o polnim razlikama su u skladu sa rezultatima dobijenim u Beogradu i/ili regionu,
osim smanjenja stereotipa kod dečaka u odnosu na zanimanje modni kreator, koji se sada prvi
put pokazuje nakon dve godine obuke, kao i toga da devojčice znaju veći broj informacija o
zanimanju koje ih interesuje.
Dobijeni nalazi sugerišu da su devojčice zrelije u odlučivanju o daljem školovanju i budućem
zanimanju, ali i da postoji tendencija oba pola da promene neke rodne stereotipe. Izgleda da
su projektne aktivnosti, koje su imale za cilj povećanje interesovanja za rodno atipična
113
zanimanja (Dan devojčica/dan dečaka), urodile plodom, mada više kod devojčica, dok je kod
dečaka došlo do promene tek u drugoj godini projekta.
ZAKLJUČAK
Rezultati su i ovde pokazali da je postignuta ispunjenost jednog od dva relevantna indikatora
Projekta.
Procenat učenika/ca koji koriste barem pet različitih izvora primljenih informacija se posle
jedne godine obuke za PO sa prvobitnih 18,8% povećao na 41,6%, a posle dve godine obuke
na 55,2%. Projektni indikator 2 je ispunjen i na kraju prve i na kraju druge godine obuke.
Broj oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2% dečaka je na početku
projekta bio 10, posle prve godine obuke za PO - 9, a nakon dve godine opet 10. Kod
devojčica je, sa inicijalnih 7 oblasti rada za koje je zainteresovano između 13,9% i 25,2%
učenica, došlo do smanjenja na 4 oblasti i posle prve i posle druge godine obuke. Projektni
indikator 3 nije ispunjen ni kod dečaka, ni kod devojčica ni na kraju prve ni na kraju druge
godine obuke.
Dobijeni podaci su u skladu sa prethodnim istraživanjima, a naročito sa istraživanjem na
beogradskom uzorku. Ponovo se pokazuje da je projektni indikator 2 dobar pokazatelj
promena koje se dešavaju u projektu, a da ih indikator 3 ne odražava baš najbolje.
Najinteresantnije pitanje u ovom istraživanju je bilo koje je promene kod učenika/ca donelo
dvogodišnje pohađanje obuke za PO u odnosu na jednogodišnju obuku. Pokazalo se da
prosečan broj korišćenih izvora informacija značajno raste kako od inicijalnog merenje do
kraja prve godine, tako i od kraja prve godine do kraja druge godine. U odnosu na kraj prve
godine obuke, na kraju druge godine se značajno povećalo korišćenja sedam od 11 izvora
informisanja. Do značajnog povećanje prosečnog broja informacija koje učenici/ce poznaju
dolazi tek nakon dve godine obuke za PO, razlika koja nije dobijena posle jedne godine
obuke ni u ovom istraživanju, niti u istraživanju na uzorku iz Beograda 2012/13. šk. g. i iz
istraživanja učenika/ca iz regiona 2011/12. šk. g. Kod dečaka je došlo do promene rodnih
stereotipa tek u drugoj godini obuke, kada se značajno povećala njihova motivisanost za
zanimanje modni kreator – promena koja takođe nije dobijena posle jedne godine obuke ni u
ovom ni u druga dva istraživanja. Promene značaju motiva koji ukazuju na povećanu zrelost
u odlučivanju su se kod dečaka pokazale tek u drugoj godini projekta, dok su se kod
114
devojčica stabilno pokazivale iz godine u godinu, podaci koji ukazuju da dečacima treba više
vremena za promenu ovoj oblasti.
Potvrda nalaza na prethodna dva istraživanja, osim na stabilnom povećanju broja izvora
informacija koje učenici/ce koriste, dobijena je na još nekoliko aspekata. Kao i u
prethodnim istraživanjima, kod četiri od ukupno osam izvora informacija je došlo do znatnog
približavanja procenta učenika/ca koji taj izvor koriste i procenta koji ga smatraju važnim;
učenici/ce su ponovo pokazali visok kvalitet odlučivanja na skalama SOD i SIO, na skali
SIO se ponovo nisu pokazale značajne razlike između tri merenja, a kroz različite rezultate se
stabilno pokazuju veći kapaciteti devojčica za adekvatno odlučivanje u oblasti PO i
tendencija ka smanjivanju rodnih stereotipa.
Interesantna dinamika promena iz prve u drugu godinu obuke se pokazala u prosečnom
broju oblasti rada koje interesuju učenike. Pokazalo se značajno povećanje na kraju prve
godine obuke, da bi nakon dve godine došlo do vraćanja na početni nivo. Efekat projekta
može da bude upravo u tome, da konačna odluka o daljem školovanju bude donešena na
osnovu šireg razmatranja i preispitivanja svojih interesovanja i mogućnosti. Sa druge strane,
pad rezultata na Skali aktivnog odlučivanja (SOD), koji se pokazao i u ovom i u druga dva
istraživanja nakon prve godine obuke, nije se nastavio u drugoj godini primene programa; što
još jednom sugeriše da ove skala, kao i skala SIO, ne odražavaju toliko promene usled učešća
u projektu, koliko razvojne procese.
Dobijeni nalazi pokazuju da je pohađanje obuke za PO doveo do značajnog povećanja
kapaciteta učenika/ca sedmih i osmih razreda osnovne škole za adekvatno odlučivanje o
svom daljem školovanju i budućem zanimanju i do smanjivanja njihovih rodnih stereotipa
vezanih za zanimanja. Efekti projekta su bili izraženiji kod učenika/ca koji su pohađali obuku
dve godine.
