MODELI FUNKCIONISANJA SPORTA NA NIVOU LOKALNE … · Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu 5...

Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu

1

Autonomna Pokrajina Vojvodina POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA SPORT I OMLADINU

MODELI

FUNKCIONISANJA SPORTA

NA NIVOU LOKALNE SAMOUPRAVE

Novi Sad, 2009. godine

Modeli funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave

2

Autor: Dr Milorad Dokmanac Recezent: Modest Dulić, pokrajinski sekretar za sport i omladinu Lektor: mr Miloš Zubac Izdavač: Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Naslovna strana i kompjuterska obrada: Dragan Veličković Štampa: Štamparija Izvršnog veća Autonomne Pokrajine Vojvodine Tiraž: 500 primeraka


3

S A D R Ž A J : PREDGOVOR....................................................................................................................................................... 4

UVOD..................................................................................................................................................................... 5

I ZAKONSKA REGULATIVA .............................................................................................................. 8

II ANALIZA TRENUTNOG STANJA SPORTA U AP VOJVODINI................................................ 19

III MODELI FUNKCIONISANJA SPORTA U GRADOVIMA /OPŠTINAMA AP VOJVODINE . 22

IV TAKMIČARSKI SPORT..................................................................................................................... 34

V ŠKOLSKI SPORT............................................................................................................................... 40

VI SPORT ZA SVE.................................................................................................................................... 46

VII SPORT LICA SA POSEBNIM POTREBAMA................................................................................. 47

VIII ORGANIZACIJA OSTALIH TAKMIČENJA I MANIFESTACIJA ........................................... 48

IX ORGANIZACIJA ZVANIČNIH MEĐUNARODNIH PRVENSTAVA.......................................... 48

X MEĐUNARODNI PROGRAM I LOKALNI NIVO VLASTI.......................................................... 52

XI GRADSKI/OPŠTINSKI GRANSKI SAVEZI.................................................................................... 54

XII OSTALI OBLICI STRUČNOG UDRUŽIVANJA ............................................................................ 55

XIII JAVNA PREDUZEĆA ZA ODRŽAVANJE SP. OBJEKATA I SPORTSKI CENTRI ................ 55

XIV INFORMATIKA U SPORTU.............................................................................................................. 56

XV KATEGORIZACIJA SPORTSKIH UDRUŽENJA NA LOKALNOM NIVOU............................ 59

XVI SUFINANSIRANJE PROGRAMA..................................................................................................... 71

ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................... 104

PRILOZI: .......................................................................................................................................................... 105

PRILOG – I DEO (PRAVILNICI) .................................................................................................................... 106

PRILOG – II DEO (OBRASCI ZA PREDAJU) ............................................................................................... 132

PRILOG – III DEO (ZA DOKUMENTACIJU)................................................................................................ 157


4

PREDGOVOR

MODEST DULIĆ Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Tema kojom se bavi ova knjiga – funkcionisanje sporta na nivou lokalne samouprave, izuzetno je teška za obradu. Dr Milorad Dokmanac se hrabro upustio u jedno neistraženo područje, bar kada je reč o pisanim tragovima koji tretiraju načine i modele rada lokalnih samouprava. Postoje određeni radovi iz ove oblasti, ali su oni više u formi seminarskih radova ili pravilnika pojedinih opštinskih sportskih saveza. Ova knjiga prvi put na sveobuhvatan način prikazuje celokupnu probelematiku funkcionisanja sporta na lokalnom nivou, uzimajući u obzir gotovo sve delove sporta koji su značajni za sport na tom nivou.

Knjiga je nastala i kao rezultat dugogodišnjeg rada Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, što je podrazumevalo svakodnevni kontakt s predstavnicima lokalne samouprave. Na njihovu incijativu je ova knjiga i sačinjena. U tranzicionom periodu u kojem se nalazi naše društvo, svaka lokalna samouprava teži da napravi što bolje i kvalitetnije rešenje u području društvene nadgradnje kojem pripada i sport. Postoje mnoga rešenja i mnoga lutanja u toj oblasti. Novoimenovana izabrana i postavljena lica u gradskom/opštinskom veću, koja su zadužena za sport, u najvećem broju slučajeva gotovo uvek kreću od nule, postavljajući sistem za koji misle da je najbolji u datom trenutku iz njihovog ugla. Ova knjiga predstavlja prvi značajniji korak u postavljanju sistema funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave. Iz tog razloga, svako ko dođe na mesto s kojeg će upravljati sportom na pomenutom nivou, imaće pred sobom model na koji način da upravlja tim složenim sistemom. Svaka lokalna samouprava može i trebalo bi da na temeljima ovih modela napravi svoj model funkcionisanja sa svim specifičnostima koje nosi svaka lokalna sredina. Nakon što ova knjiga dođe u ruke najodgovornijih lica koja rade u sportu na lokalnom nivou i nakon što se vide efekti primene modela u praksi, biće priređeno drugo, prerađeno i dopunjeno izdanje. U tom budućem izdanju će se pripremiti tri-četiri isprofilisana modela funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave, koji će biti rezultat neposredne primene u praksi. Ova knjiga će u svakom slučaju biti neophodan priručnik svim sportskim radnicima koji rade u sportu, kako u lokalnoj samoupravi tako i u sportskim savezima grada/opštine, kao i sportskim radnicima u klubovima. U ovoj knjizi je sadržano mnogo informacija koje sportski radnici moraju da koriste u svom svakodnevnom radu. Tu se prvenstveno misli na poglavlje – Prilozi, ali i na sva ostala poglavlja koja su u knjizi obrađena.


5

UVOD Osnovni problem u funkcionisanju sporta na nivou grada/opštine svodi se na pitanje finansiranja sporta. Iz tog razloga ovoj oblasti je posvećeno najviše pažnje prilikom izrade modela. Ovi modeli funkcionisanja sporta na lokalnom nivou trebalo bi da daju odgovor i na sva ostala pitanja kad je reč o funkcionisanju sporta na nivou grada/opštine. Budući da su ovo prvi koraci u stvaranju jedinstvenog modela i sistema funkcionisanja sporta u gradovima/opštinama Autonomne Pokrajine Vojvodine (u daljem tekstu: AP Vojvodina), sva dosadašnja pozitivna rešenja ugrađena su u ove modele. Takođe, u nekom narednom periodu, sve nedostatke uočene tokom višegodišnje primene modela trebalo bi konstantno dorađivati. Nakon raspada socijalističkog sistema i raspada SIZ-ovskog načina finansiranja nastala je velika praznina u društvenoj nadgradnji, a naročito u sportu. U proteklih 18 godina bili smo svedoci politike kojoj je osnovni cilj bio da omogući ljudima da u uslovima sankcija i rata prežive. Zato su najveće restrikcije u finansiranju usledile upravo u sportu, kako na nivoima gradova/opština tako i na nivou AP Vojvodine i Srbije. Sve promene koje su nastale u društvu, kao i otvaranje prema svetu, daju novu šansu za sport. Istina je da smo i u proteklih 18 godina u mnogim sportskim granama postigli i još postižemo vanserijske rezultate, ali prvenstveno u sportovima gde su naši sportisti prethodno otišli da treniraju i igraju u inostranstvu, a nastupali su za našu državu. Ova konstatacija potvrđena je i na poslednjim Olimpijskim igrama u Pekingu (Đoković, Čavić, vaterpolisti). U današnje vreme sazrevaju uslovi da se ponovo okrenemo sebi i da svako u svojoj sredini stvori uslove za sportiste i građane kako bi se mogli baviti sportom, profesionalno ili rekreativno. Značajni problemi na nivou lokalnih samouprava nastaju u pogledu pitanja nadležnosti pri raspodeli finansijskih sredstava. U mnogim lokalnim sredinama vodi se stalna bitka oko toga ko je merodavan i zadužen za sprovođenje finansiranja sporta. Naša država se već dugi niz godina nalazi u tranziciji. U ovom periodu koji traje punih 18 godina, nije do kraja ustrojen sistem rada i funkcionisanja u mnogim oblastima, pa tako ni u sportu. U periodu postojanja Saveza organizacija za fizičku kulturu (SOFK), ta sportska udruženja vodila su sport u svim segmentima, od planiranja, sprovođenja mnogobrojnih aktivnosti do raspodele finansijskih sredstava. Sve je to moglo tako da funkcioniše jer je u pitanju bio jednopartijski sistem, u kojem su i na čelu SOFK-a bili postavljani kadrovi iz političkog vrha opštine. U današnje vreme okolnosti su se uveliko promenile i država je umnogome ustrojila drugačiji način rada i funkcionisanja. Uvođenjem višepartijskog sistema pređašnji način rada i funkcionisanja u sportu više nije mogao da opstane. Političke stranke su te koje izlaze na izbore pred građane koji ih biraju da vode sve značajne poslove koji su od interesa za građane. Udruženja građana nisu dobila legitimno pravo da direktno upravljaju budžetskim sredstvima, jer ih za to niko nije ni birao. Oni su samo korisnici budžetskih sredstava, uz uslov da prihvate određene normative koje postavi organ državne uprave. Iz tog razloga nema nikave dileme u tome ko je taj koji treba da izrekne konačnu reč kad su u pitanju budžetska finansijska sredstva, a to su u današnje vreme izabrani predstavnici političkih stranaka koji su u gradskim/opštinskim većima zaduženi za sport. Namerno je rečeno „konačnu reč“, zato što bi svaki umešni političar trebalo da iskoristi sve resurse s kojima raspolaže, kako bi iz oblasti za koje je zadužen izvukao sve najbolje i postigao što bolje rezultate. To znači da bi sportski savez grada/opštine, trebalo da bude desna ruka (stručni servis) licu koje je zaduženo za sport na nivou lokalne samouprave. Sportski savez trebalo bi da dobije konkretne zadatke i zaduženja, koje poslove bi imao da uradi za organ državne uprave koji je zadužen za sport, a na osnovu utvrđenih pravilnika i normativa koji su usaglašeni na svim nivoima. Udruženja građana iz sportskih oblasti (klubovi i granski sportski savezi) specifična su u odnosu na sva druga udruženja građana i kao takva treba da imaju i specifičan tretman od strane organa državne uprave koji vode računa o sportu. U današnje vreme znatna većina sportskih klubova i saveza oslonjena je najvećim delom na budžetska sredstva grada/opštine. Procena je da budžetska sredstva u proseku čine 50-90% prihoda većine sportskih klubova i saveza. Iz tog razloga nameće se


6

kao najbolje rešenje da u ime državne uprave bude delegiran određeni broj članova u izvršni organ sportskih saveza (grada/opštine) koji treba da bude jedna od najznačajnijih karika u upravljanju sportom, kao i u raspodeli finansijskih sredstava. Na taj način organ državne uprave zadužen za sport ima mogućnost neposrednog provođenja sportske politike i strategije razvoja sporta na području grada/opštine.

Velika uloga države u smislu centralizacije u svakom slučaju nije dobra. Posebno se to odnosi na sport kao specifičnu društvenu delatnost. Većina evropskih zemalja je pitanje finansiranja sporta na lokanom nivou rešila putem adekvatnog poreskog sistema. Znatan broj zemalja je dao mogućnost preduzećima da direktno izdvajaju sredstva za finansiranje sportskih organizacija (klubova) na lokalnom nivou. Za taj deo, koliko preduzeća izdvoje namenski za sport, država ih oslobađa plaćanja poreza. Na taj način se stimuliše upravljački menadžment preduzeća da ulaže u razne sportske klubove, jer oni tako dolaze i do raznih pogodnosti za svoje preduzeće (besplatno reklamiranje, besplatno korišćenje sportskih terena za svoje zaposlene i sl.). Uvođenjem ovakvog poreskog sistema došlo je do najveće moguće decentralizacije sporta, kad je reč o finansiranju sporta na lokalnom nivou. Pre desetak godina i kod nas je nešto urađeno u tom pogledu, ali su brzo pronađene razne rupe u propisima, kako bi se država izigrala i prevarila. Stoga je taj eksperiment kratko trajao i država je vratila sve u svoje okrilje. Sve dok ne zaživi drugi sistem finansiranja sporta i druga poreska politika, neophodno je raditi na usavršavanju postojećih modela finansiranja od strane organa državne uprave na lokalnom nivou i sportskih saveza grada/opštine.

U svakom slučaju, na nivou svakog grada/opštine, kada je posredi celovito sagledavanje sporta na lokalnom nivou, prvi korak mora biti usvajanje Strategije razvoja sporta, jer je to polazište za sve ostale aktivnosti. Sve će biti mnogo lakše i jasnije u području sporta ako se takva strategija usvoji i to na nivou Skupštine grada/opštine. Nakon toga potrebno je sačiniti niz pravilnika koji će regulisati sva značajna pitanja sporta na lokalnom nivou. Neophodno je precizirati prioritete i načine kako realizovati opredeljenja zacrtana u Startegiji. Potrebno je da svaka lokalna samouprava ima usvojenu kratkoročnu strategiju za četiri godine (jedan olimpijski ciklus) i dugoročnu strategiju za period od osam do dvanaest godina (dva-tri olimpijska ciklusa). Pojedini gradovi/opštine imaju usvojenu strategiju razvoja sporta, a one lokalne samopurave koje to nisu napravile, treblo bi pre početka izrade modela funkcionisanja sporta na lokalnom nivou da donesu strategiju razvoja sporta na području svoje lokalne uprave. Osnovna opredeljenja utvrđena u Strategiji treba da se operacionalizuju posredstvom modela funkcionisanja sporta na nivou grada/opštine. Značajan korak u stvaranju kvalitetnih modela mora biti rešeno pitanje finansiranja sporta na području grada/opštine. Nakon što se predoče argumenti s jasnim pokazateljima obima sporta na nivou grada/opštine, vodeće gradske/opštinske strukture će u slučaju da za to postoji realno pokriće, morati da promene svoj odnos prema ovoj delatnosti. Ta promena ogledala bi se u povećanju procenta izdvajanja za sport iz budžeta grada/opštine. Borba za poboljšanje statusa sporta na nivou grada/opštine, neće biti ni laka a ni kratkoročna. Naprotiv, biće to teška i dugotrajna borba za status sporta u svojoj sredini. Predloženi model će imati i mnoge odredbe koje neće biti popularne u sportskim klubovima, jer će od njih tražiti ažurnost u dostavljanju svih neophodnih podataka kako bi se mogla praviti kompletna konstrukcija modela funkcionisanja sporta, ali i finansiranja sporta na nivou grada/opštine. Klubovi, kao i gradski/opštinski savezi, koji ne budu mogli da prate predviđenu dinamiku i rokove, biće van sistema finansiranja. Iz tog razloga najveći teret će pasti na predsednike i sekretare sportskih udruženja (klubova) kao prve operativce. Sagledavajući sve gorenavedene probleme, Sekretarijat za sport i omladinu, ovom prilikom predstavlja jedan od mogućih načina funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave. Ovo neće biti idealni model koji je primenjiv za sve lokalne sredine, ali će dati osnovne konture kako da se postaviti sistem funkcionisanja sporta na lokalnom nivou. Na svakoj lokalnoj samoupravi je da prilagodi model prema svojim mogućnostima i potrebama.


7

Nemoguće je napraviti idealni model funkcionisanja sporta na lokalnom nivou, zato što imamo opštine sa samo jednim naseljenim mestom, dok neke opštine broje i 26 naseljenih mesta, kao i opštine sa samo pet-šest klubova, dok pojedine opštine/gradovi imaju i preko 100-200 sportskih klubova. Sve te razlike će se imati u vidu prilikom pravljenja konkretnih modela za pojedine gradove/opštine, a kriterijum će biti prvenstveno razvijenost sporta, ali i broj naseljenih mesta u svakom gradu i opštini. Značajno mesto u pravljenju modela funkcionisanja sporta u gradovima i opštinama ima dosadašnji način rada i funkcionisanja u svakoj sredini, tj. tradicija koja se mora imati u vidu prilikom sačinjavanja konačnog modela funkcionisanja. Razvijenost pojedine sportske grane, kao i masovnost u okupljanju što većeg broja građana (naročito mladih) u okviru lokalne samouprave biće jedan od značajnih kriterijuma koji će se uzimati pri određivanju sistema finansiranja na nivou grada/opštine.

Za celovito sagledavanje ukupnog sportskog pokreta u svetu i Srbiji u prilogu ovih modela će biti pregled svih sportskih grana i disciplina, razvrstanih prema raznim osnovama i sa osnovnim podacima koji će biti veoma korisni sportskim radnicima koji rade u gradovima/opštinama na rešavanju sportskih pitanja. U Republici Srbiji postoji kategorizacija sportskih grana, sportista, sportista sa invaliditetom, kategorizacija sportskih stručnjaka i kategorizacija sportskih objekata. Na poslednjoj skupštini Sportskog saveza Srbije (SSS), sportovi su kategorisani u V grupa, a posebnu grupu sportova čine misaone sportske igre (VI grupa) i sportske veštine (VII grupa). Usvojeno je da SSS vrši kategorizaciju sportskih grana ubuduće na svake dve godine, a ne na četiri kako je to bilo praksa u prethodnim godinama. Prilikom pravljenja modela finansiranja sporta na nivou lokalne samouoprave potrebno je u jednom delu voditi računa i o tome kako je koja sportska grana u Srbiji rangirana na osnovu nacionalne kategorizacije. Na svakoj lokalnoj samoupravi je da napravi svoju kategorizaciju, ali ne sportskih grana nego sportskih udruženja (klubova). U svakom slučaju, sportska udruženja (klubovi) koja su prepoznata kao interes lokalne samouprave imaju mogućnost i treba da budu sistemom bodovanja favorizovana u sistemu finansiranja bez obzira u kojoj grupi sportova se nalaze na nacionalnom nivou. No, isto tako je neophodno da svaka lokalna zajednica jednim delom vodi računa i o nacionalnoj kategorizaciji i sprovođenju nacionalne strategije sporta, kako bi se i s nivoa lokalne samouprave pomoglo u realizaciji nacionalne strategije razvoja sporta.

Sadašnji zakon je dao mogućnost svakome da osnuje sportsku organizaciju, ali on nije predvideo obavezu države (grada/opštine/pokrajine/republike) da mora finansirati sva osnovana sportska udruženja, saveze i sl. Koja sportska udruženja će biti finansirana iz budžetskih sredstava, utvrđuje svaki grad i opština posebno. Da bi to pitanje bilo razrešeno neophodno je, kao što je to već navedeno, usvojiti kratkoročnu i dugoročnu strategiju sporta na nivou grada/opštine. U njoj je potrebno, između ostalog, predvideti kriterijume prijema u članstvo sportskog saveza grada/opštine, kao i osnovna načela finansiranja sportskih organizacija.

Ostaje otvoreno pitanje funkcionisanja i organizacije sporta na lokalnom nivou: da li sa sportskim savezom grada/opštine ili bez njega. Koji model će se primeniti u pojedinom gradu i opštini zavisiće od mnogih faktora. Da li će u zakonskoj regulativi prevladati prva ili druga mogućnost, još nije poznato. Od nas samih zavisi kako ćemo na lokalnom nivou usmeravati sport u narednom periodu. Nije neophodno da se čekaju nova zakonska rešenja koja bi čarobnim štapićem rešila sve naše nagomilane probleme u sportu na nivou lokalne samouprave, jer i postojeći zakonski propisi daju dovoljno prostora da se radi na uspostavljanju kvalitetnog modela funkcionisanja sporta na lokalnom nivou.


8

I ZAKONSKA REGULATIVA

Stvaranje adekvatnog modela funkcionisanja sporta na lokalnom nivou zahteva da osnovno polazište i uporište bude utemeljeno na zakonskim propisima koji regulišu pitanje sporta. Osim što je neophodno poznavanje zakonskih propisa iz oblasti sporta, ima mnogo zakona i propisa koji su značajni za sport, a nisu direktno u vezi s njim. Tu se prvenstveno misli na veoma obiman i složen set zakona iz oblasti finansija, koji ima značajnu refleksiju i na oblast sporta. U ovom poglavlju akcenat će biti stavljen na zakonsku regulativu koja reguliše pitanje sporta, a odnosi se na Ustav Republike Srbije i Zakon o lokalnoj samoupravi. Podrazumeva se da sportski radnici moraju biti upoznati sa Zakonom o sportu i Omnibus zakonom o nadležnostima AP Vojvodine, te da ih moraju primenjivati u praksi.

Polazna osnova u svim oblastima života jeste Ustav Republike Srbije (SG RS - 83/06). Odredbe koje su u vezi sa sportom, a nalaze se u Ustavu Republike Srbije: Sloboda udruživanja Član 55. Stav 1. Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruživanja. Stav 2. Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom. Nadležnost Republike Srbije Član 97. stav 1. Republika Srbija uređuje i obezbeđuje Tačka 10. Sistem u oblastima zdravstva, socijalne zaštite, boračke i invalidske zaštite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zaštite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja, sistem javnih službi. Nadležnost opštine (i gradova) Član 190. Stav 1. Opština, preko svojih organa, u skladu sa zakonom Tačka 4. Stara se o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečije zaštite, sporta i fizičke kulture. Na osnovu gorenavedenog, vidljivo je da su sport i fizička kultura prepoznati u najvišem zakonskom aktu države Srbije. U dva člana Ustava Republike Srbije (član 97. i član 190.) sport je prepoznat kao delatnost od posebnog interesa za građane Srbije. Iako se sport spominje u samo dva člana Ustava Republike Srbije, to je od neprocenjivog značaja jer se sva pitanja u pogledu oblasti sporta mogu i moraju regulisati drugim zakonskim aktima, pre svega zakonima, ali i podzakonskim aktima (uredbe, pravilnici, odluke i sl.) Drugi važan zakonski akt jeste Zakon o lokalnoj samoupravi (SG RS – 129/07) koji je veoma značajan kad su u pitanju sport i zakonska regulativa. U ovom zakonskom aktu nema mnogo direktnih odredbi koje se odnose na sport, ali mnoga područja imaju indirektnog uticaja na funkcionisanje sporta na lokalnom nivou, i to:


9

2.1.1. Nadležnost opštine Član 20 Stav 1. Opština, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom: Tačke 1 do 39. 1) donosi programe razvoja; 2) donosi urbanističke planove; 3) donosi budžet i završni račun; 4) utvrđuje stope izvornih prihoda opštine, kao i način i merila za određivanje visine lokalnih taksi i naknada; 10) uređuje i obezbeđuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrđuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora; 16) osniva ustanove i organizacije u oblasti osnovnog obrazovanja, kulture, primarne zdravstvene zaštite, fizičke kulture, sporta, dečje zaštite i turizma, prati i obezbeđuje njihovo funkcionisanje; 25) upravlja imovinom opštine i koristi sredstva u državnoj svojini i stara se o njihovom očuvanju i uvećanju; 28) obrazuje organe, organizacije i službe za potrebe opštine i uređuje njihovu organizaciju i rad; 36) obrazuje inspekcijske službe i vrši inspekcijski nadzor nad izvršenjem propisa i drugih opštih akata iz nadležnosti opštine; 39) obavlja i druge poslove od neposrednog interesa za građane, u skladu s Ustavom, zakonom i statutom. Polazeći od odredbi Ustava Republike Srbije sledeći akt koji je od velikog značaja za oblast sporta jeste Zakon o sportu (SG RS – br. 52/96). Nažalost, poslednji zakon o sportu je usvojen još 1996. g. u vreme postojanja Savezne Republike Jugoslavije. Mnoge zakonske odredbe iz tog vremena su danas gotovo neprimenjive u praksi. Iz tog razloga, pet-šest godina unazad bilo je pokušaja da se donese novi zakon o sportu, ali nažalost, svi ti pokušaji nisu urodili plodom. Od početka 2009. g. bile su pripremljene dve verzije novog zakona o sportu, ali do danas se taj zakon nije usvojio, iako bi njegovo usvajanje mnogo značilo svim subjektima u sportu u njihovom svakodnevnom radu. Bez obzira na to što novi zakon nije usvojen, važeća zakonska regulativa ne ograničava sportska udruženja (klubove) i sve ostale učesnike u sportu da rade na afirmaciji i promociji sporta kod nas i u svetu. Sam po sebi, nijedan zakon neće volšebno rešiti sve nagomilane probleme u sportu. Probleme mogu rešiti samo sportski radnici i sportisti koji su spremni da u ovoj oblasti društvene nadgradnje postignu zapažene rezultate kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom planu. Isto tako, putem svih vidova sportskih aktivnosti, svaki pojedinac ima mogućnost da učini nešto za samog sebe i da poboljša svoje zdravstveno stanje, bilo individualnim vežbanjem, bilo u sportskim udruženjima.

Podrazumeva se da svi sportski radnici s teritorije AP Vojvodine moraju biti upoznati sa Omnibus Zakonom (Zakon o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine (SG RS br. 6/02), koji, između ostalog, ima poglavlje koje je u vezi sa sportom.

Izvod iz Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti autonomne pokrajine, koji se odnosi na sport: ……… 24. Sport Član 52.

Autonomna pokrajina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom kojim se uređuje oblast sporta:

1. utvrđuje interes građana u oblasti sporta na teritoriji autonomne pokrajine i obezbeđuje sredstva za ostvarivanje tog interesa;

2. uređuje način utvrđivanja ispunjenosti uslova za obavljanje sportskih delatnosti organizacija u oblasti sporta sa teritorije autonomne pokrajine i utvrđuje ispunjenost tih uslova;


10

3. uređuje bliže uslove za korišćenje javnih sporskih terena i utvrđuje ispunjenost uslova za njihovo korišćenje;

4. uređuje i vodi evidencije u oblasti sporta od značaja za pokrajinu; 5. utvrđuje ispunjenost uslova za organizovanje sportskih priredbi na teritoriji autonomne

pokrajine; 6. utvrđuje objekte od interesa za autonomnu pokrajinu i merila za obezbeđivanje sredstava u

budžetu autonomne pokrajine za njihovu izgradnju, opremanje i održavanje; 7. utvrđuje programe međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za autonomnu pokrajinu; 8. imenuje i razrešava direktora, predsednika i članove upravnog i nadzornog odbora

organizacija za obavljanje sportskih delatnosti čiji se programi, kojima se ostvaruje interes građana u oblasti sporta na teritoriji autonomne pokrajine, u celini ili pretežno finansiraju iz budžeta autonomne pokrajine;

9. osniva pokrajinski zavod za sport i utvrdjuje uslove za njegov rad; 10. vrši upravni nadzor nad radom organizacija i pojedinaca u oblasti sporta sa teritorije

autonomne pokrajine i nad primenom propisa kojima je uređena oblast sporta; 11. obavlja nadzor nad stručnim radom u oblasti sporta; 12. Pokrajinski sportski savez predlaže pokrajinskom organu uprave nadležnom za poslove sporta

programe svojih članova kojima se ostvaruje interes građana iz tačke 1) stava 1. ovog člana. Programi iz stava 2. ovog člana finansiraju se iz budžeta autonomne pokrajine. Poslovi iz stava 1. tač. 2, 3, 5, 10. i 11. obavljaju se kao povereni poslovi.

Mnogobrojni su zakonski i podzakonski akti koji su u vezi sa oblastima sporta i nemoguće ih je sve precizno navesti u ovom tekstu. Svi sportski radnici koji rade u sportu trebalo bi da budu upoznati sa zakonskim i podzakonskim aktima, koji imaju dodirnih tačaka sa sportom i potrebno je da ih primenjuju u praksi, kad je reč o radu i funkcionisanju sportskih udruženja (klubova, saveza…). Praktični saveti Sportski radnici se u svakodnevnom radu susreću s problemima u pogledu transfera budžetskih sredstava. Svaka lokalna samouprava je napravila svoj model transfera budžetskih stavki, onako kako njoj najviše odgovara. Da bi se dobio uvid u ovu oblast, biće predstavljena dva gradska budžeta i dva opštinska budžeta iz ove i prošle godine, samo u delovima koji su u vezi sa sportom. Sportski radnici često nailaze na mnogobrojne probleme u kontaktu s predstavnicima organa državne samouprave, kad je reč o finansiranju raznovrsnih sportskih aktivnosti. Sport je delatnost koja je multidisciplinarna i koja se umnogome razlikuje od ostalih budžetskih stavki u budžetu grada/opštine. Kod osnovnog i srednjeg obrazovanja koji se nalaze u svim budžetima prisutni su i socijalna zaštita, kultura i razne druge unificirane budžetske pozicije. Da je moguće budžet prilagoditi realnom životu pokazuje i prvi primer gradskog budžeta. Sve ono što je sadržano u predlogu ovih modela moguće je veoma lako i konkretno pretvoriti u budžetske pozicije kako bi se zadovoljili propisi koji regulišu pojedine odredbe i stavke u budžetu. U prvom primeru je veoma dobro rešeno pitanje finansiranja zakupa sala u osnovnim i srednjim školama. Ne moraju sva sredstva za sport biti na poziciji „fizička kultura ili sport”, već se mnogi realni troškovi koje imaju sportska udruženja mogu veoma lako i efikasno rešiti i sa drugih budžetskih pozicija. Sportski radnici koji rade u sportskim savezima (predsednici, sekretari, članovi upravnih odbora) moraju biti do detalja upoznati s načinom izrade budžeta. Potrebno je da budu u neposrednom kontaktu sa odgovornim licima u državnoj upravi, zaduženim za izradu budžeta grada/opštine, kako bi na vreme mogli sugerisati najbolja rešenja u pisanju pozicija u budžetu.

Na osnovu javnih rasprava u pogledu funkcionisanja sporta u lokalnim samoupravama, koje su bile organizovane u Vršcu, Kikindi, Somboru, Sremskoj Mitrovici i Novom Sadu, jasno je da je problem budžeta je bio stalno potenciran, te da je nemoguće u budžetu postaviti određene pozicije (stipendije mladim sportistima i dr.). Kao što se može videti u drugom primeru gradskog budžeta i ovaj problem je rešiv, kao uostalom i svi ostali životni problemi s kojima se susreću sportski radnici, a koji su u vezi s pravljenjem budžeta i pozicijama sportskih rashoda u budžetu. Potrebno je da najodgovorniji sportski radnici budu informisani o načinu i modelima funkcionisanja lokalne samouprave, a posebno o delu koji se odnosi na sačinjavanje godišnjeg budžeta.


11

GRADSKI BUDŽET - I varijanta

Tabela br. 1. Pozicija Ek.

klasifikacija Vrsta rashoda Planirano

POZICIJA – fizička kultura / programske aktivnosti 189 481 Plate i doprinosi 6.384.672,00 190 481 Socijalna davanja na teret poslodavca 1.142.856,00 191 481 Socijalna davanja 120.000,00 192 421 Zakup termina u sportskim objektima 10.750.000,00 193 472 Naknade iz budžeta za sport 1.000.000,00 194 472 Programi službe 321.000,00 195 472 Sredstva za razvoj sporta 321.000,00 196 481 Takmičarski sport 23.700.000,00 197 481 Sport u naseljenim mestima 3.496.000,00 198 481 Rekreacija 800.000,00

198.5 481 Rekreacija žena 123.500,00 199 481 Sport osoba sa posebnim potrebama 1.250.000,00 200 481 Školski sport 6.534.000,00 201 481 Sportske manifestacije 1.250.000,00

UKUPNO 57.191.028,00 Izvori finansiranja 01 Prihod iz budžeta 57.067.528.00 07 Donacije ostalih nivoa vlasti 123.500,00

DOTACIJE SA OSTALIH POZICIJA A ODNOSE SE NA SPORT I FIZIČKU KULTURU 3.3.18 810 Javno komunalno preduzeće – usluge sporta

i rekreacije građana (Sportski centar) 68.677.031,00

912 Osnovno obrazovanje - UKUPNO 20.214.788,00 66.5 Izgradnja, renoviranje, sanacija, održavanje

fiskulturnih sala 16.466.788,00

69 - // - 78 - // - 79 - // - 81 - // -

87.31 - // - 87.32 - // -

53 Za povećane materijalne troškove za korišćenje fiskulturnih sala u OŠ 3.748.000,00

54 - // - 920 Srednje obrazovanje - UKUPNO 982.500,00

91 Za povećane materijalne troškove za korišćenje fiskulturnih sala u OŠ

620 JP Direkcija za izgradnju i uređenje grada 85.599.534,00 321.4 Izgradnja fiskulturnih sala 322 - // -

322.3 - // - 323 - // -

323.4 - // -


12

GRADSKI BUDŽET - II varijanta Tabela br. 2.

Funkcija 810 – Usluge rekracije i sporta Razdeo Glava Funkcionalna klasifikacija

2 3 2 20 810

Šifra korisn. Konto Opis Plan sredstava

za 2009. g. 1 2 3 4

TRANSFERNI RASHODI IZ BUDŽETA GRADA 48.354.000 481000 Rashodi za zaposlene 13.829.000 48199111 Plate, dodaci, i naknade zaposlenih 11.710.000 48199112 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 2.113.000 481991 Korišćenje usluga i roba 913.000 48199126 Tekuće popravke i održavanje 408.000 48199131 Materijal 505.000 480000 Ostali rashodi 30.887.000 481000 Dotacije ostalim neprofitnim institucijama 30.887.000 481000 Dotacije za osnovna sredstva 725.000 48199152 Mašine i oprema 725.000 511000 ZGRADE I GRAĐEVINSKI OBJEKTI 2.000.000 TRANSFERNI RASH. IZ BUDŽETA GRADA - UK. 48.354.000 POSEBNI DEO

01 SPORTSKI SAVEZ GRADA 13.016.000 481000 Rashodi za zaposlene 12.685.000 48199111 Plate, dodaci i naknade zaposlenih 10.753.000 48199112 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 1.932.000 48199131 Materijali 331.000

02 OSSR “PARTIZAN” 516.000 481000 Rashodi za zaposlene 423.000 48199111 Plate, dodaci i naknade zaposlenih 355.000 48199112 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 68.000 48199131 Materijali 93.000

03 UDRUŽENJE PEDAGOGA FIZIČKE KULTURE 802.000 481991 Rashodi za zaposlene 721.000 48199111 Plate, dodaci i naknade zaposlenih 608.000 48199112 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 113.000 48199131 Materijali 81.000

04 48199126 Tekuće popravke i održavanje 408.000 481991 Dotacije ostalim neprofitnim institucijama 30.887.000

05 481991 Dotacije sportskim klubovima 16.960.000 06 481991 Školski sport 795.000 07 481991 Sportska rekreacija 275.000 08 481991 Posebne sportske manifestacije 4.243.000 09 481991 Po zahtevima 6.493.000 10 481991 Fondacija za razvoj sporta (stipendije) 2.120.000

Dotacije za osnovna sredstva 725.000 11 48199152 Mašine i oprema 725.000 13 511000 Zgrade i građevinski objekti 2.000.000

511293 Otvoreni sportski i rekreacioni objekti 2.000.000 TRANSFERNI RASHODI IZ BUDŽETA GRADA 48.354.000


13

OPŠTINSKI BUDŽET - I varijanta Tabela. br. 3.

Pozi

cija

Ekon

om.

klas

ifika

. Opis

Sred

stva

iz

bu

džet

a

Izda

ci iz

do

datn

ih

prih

oda

Uku

pna

sred

stva

FIZIČKA KULTURA Ustanova za fiz. kult. rekreaciju i turizam 111 411 Plate i dodaci zaposlenih 2.175.000 7.435.000 9.610.000 112 412 Socijalni doprinosi na teret poslodavca 426.000 1.935.000 2.361.000 113 414 Socijalna davanja zaposlenih 289.000 240.000 529.000 114 415 Naknada za prevoz na posao i sa posla 100.000 58.000 158.000 115 421 Stalni troškovi 4.240.000 2.168.000 6.408.000 116 422 Troškovi službenih putovanja 300.000 300.000 117 423 Usluge po ugovoru 517.000 2.888.000 3.405.000 118 424 Usluge sporta – sportska takmičenja 1.076.000 227.000 1.303.000 119 425 Tekuće popravke i održ. objek. i opreme 837.000 500-000 1.337.000 120 426 Materijal 298.000 680.000 978.000 121 472 Jednokratna pomoć 85.000 85.000 122 481 Dotacije ostalim neprofit. org. – klubovi 2.420.000 2.420.000 123 482 Porezi, obaveze i takse 310.000 774.000 1.084.000 124 512 Nabavka opreme 87.000 300.000 387.000 125 523 Nabavka robe 500.000 500.000 Uk. glava 1.06. – FIZIČKA KULTURA

IZ BUDŽETA 850 12.860.000 18.005.000 30.865.000

OPŠTINSKI BUDŽET - II varijanta

Tabela br. 4.

Raz

deo

Gla

va

Funk

cija

Pozi

cija

Ekon

. kla

s.

Opis

Sred

stva

iz

bu

džet

a

Sops

tven

a sr

edst

va

UK

UPN

A

SRED

STV

A

2.6. FIZIČKA KULTURA 810 Usluge rekreacije i sporta Centar za fizičku kulturu 62 411 Plate i dodaci zaposlenih 13.340.000 6.217.000 19.557.000 63 412 Socijalni dop. na teret poslod. 3.500.000 1.634.000 5.134.000 64 421 Stalni troškovi 3.700.000 3.750.000 7.450.000 65 423 Usluge po ugovoru 550.000 1.200.000 1.750.000 66 426 Materijal 120.000 3.900.000 4.020.000 67 512 Mašine i oprema Izvori finans. za funkciju 810 01 Prihodi iz budžeta 21.210.000 21.210.000 04 Sopstveni prihodi 16.701.000 16.701.000 Izvori finansir. za glavu 2.6 01 Prihodi iz budžeta 21.210.000 21.210.000 04 Sopstveni prihodi 16.701.000 16.701.000 UK. ZA FUNKCIJU 810 21.210.000 16.701.000 37.911.000 UKUPNO ZA GLAVU 2.6. 21.210.000 16.701.000 37.911.000


14

NAČIN NA KOJI SE KREIRA GRADSKI/OPŠTINSKI BUDŽET

Da bi se mogli izboriti za promenu gradske/opštinske politike prema SPORTSKIM ORGANIZACIJAMA, sportski radnici moraju postati eksperti koji odlično poznaju funkcionisanje lokalne samouprave.

Uticanje na lokalnu samoupravu mora biti usmereno prema odabranim ljudima koji su najvažniji za rešavanje problema u oblastima budžetskog finansiranja sporta, a to su: izabrana i imenovana lica na određene funkcije u gradu/opštini ili zaposleni koji, prirodom svoga posla, mogu doprineti da ideje sportskih radnika budu prihvaćene. Da bi se to ostvarilo, mora se odlično poznavati sve što čini lokalnu samoupravu: struktura opštinske vlasti, šta je čije ovlašćenje i šta je čija odgovornost, koji je organ zadužen za određenu vrstu odluka, kakvu formalnu proceduru mora da prođe predlog, na čijem će se sve stolu taj predlog naći itd.

Da bi se uticalo na strukturu budžeta i izborilo mesto sportskih organizacija u njemu, važno je da se sportski radnici bez ostatka posvete pročavanju svega što je rečeno u ovom poglavlju. Osnovni preduslov za uspešnu borbu za poboljšanje statusa sporta u budžetu lokalne samouprave podrazumeva poznavanje definicija i procedura u vezi s pripremom i donošenjem budžeta utvrđenih Zakonom o budžetskom sistemu („Sl. glasnik RS”, broj: 9/02, 87/02 i 66/ 05). Reč je o sledećem:

1. Odluka o budžetu (član 2. Zakona), 2. Korisnik budžetskih sredstava (član 2. Zakona), 3. Budžetski kalendar lokalne vlasti (član 14. Zakona), 4. Odluka o privremenom finansiranju (član 28. Zakona) 5. Upotreba sredstava tekuće budžetske rezerve (član 48. Zakona) i 6. Dopunski budžet (rebalans) (član 43. Zakona) 7. Struktura finansijskog plana korisnika budžetskih sredstava (član 19. Zakona). Kako bi sportski radnici što bolje ovladali potrebnom terminologijom važno je da što više njih

učestvuje na javnim raspravama i tribinama koje organizuje lokalna samouprava. Potrebno je organizovati okrugle stolove s predstavnicima lokalnih vlasti, odnosno funkcionerima lokalne samouprave; da se uključi što više predstavnika lokalne samouprave u rad tela i organa sportskih organizacija i saveza. Reč je prvenstveno o predstavniku skupštinske, izvršne vlasti i odeljenja nadležnog za finansije.

Važan izvor neophodnog znanja mogu biti i trenutno zaposleni ili penzionisani službenici opštine kojima se treba obratiti za pomoć. Kada je reč o kvalitetnijem uključivanju sportskih radnika u proces pripreme, izrade i finansiranja iz budžeta lokalne samouprave, ono se može postići i (trajnim ili povremenim) učešćem predstavnika u izvršnom organu lokalne samouprave, odnosno u gradskom/opštinskom veću, skupštini lokalne samouprave, radnim telima lokalne samouprave, komisijama za dodelu sredstava nevladinim (sportskim) organizacijama, ukoliko se na taj način organizuje njihovo finansiranje. O tome je neophodno postići dogovor sa lokalnom samoupravom i to može biti važan pokazatelj njihove spremnosti za saradnju i uticati na osmišljenu strategiju.

Za finansiranje sporta iz budžeta bitno je da su najodgovorniji sportski radnici (predstavnici sportskog saveza grada/opštine) u stalnom kontaktu s lokalnom samoupravom. U narednom pregledu biće navedeni osnovni nosioci vlasti i njihova uloga u lokalnoj samoupravi kad je reč o pripremanju budžeta:

Gradonačelnik/predsednik opštine Je predlagač i naredbodavac budžeta, vrši izvršnu vlast u lokalnoj samoupravi, daje smernice

za pripremu budžeta, predlaže budžet lokalnoj skupštini i raspolaže, kako sredstvima odobrenim Odlukom o budžetu, tako i upotrebom tekuće budžetske rezerve i neposredno sarađuje sa odeljenjem koje priprema nacrt Odluke o budžetu. Daje smernice odeljenju nadležnom za budžet prilikom njegove pripreme

Zamenik gradonačelnika/preds. opš. Zamenjuje predsednika u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti Predsednik Skupštine Oganizuje rad skupštine, saziva i predsedava sednicama skupštine lokalne samouprave i

potpisuje Odluku o budžetu Zamenik Predsednika Skupštine Zamenjuje predsednika u slučaju njegove sprečenosti ili odsutnosti Sekretar skupštine Stara se o obavljanju stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupštine i

njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad Načelnik odeljenja za finansije Rukovodi odeljenjem i odgovoran je za zakonitost rada odeljenja za finansije Šef odeljenja za budžet/finansije Operativno organizuje poslove na sprovođenju budžeta Članovi gradskog/opštinskog veća Utvrđuju predlog Odluke o budžetu lokalne samouprave. Važno je da su njegovi članovi

upoznati sa funkcionisanjem sporta na nivou grada/opštine


15

Savet za budžet Kada predlog Odluke o budžetu uđe u skupštinsku proceduru, to je telo koje zaseda nakon što Opštinsko veće utvrdi predlog Odluke o budžetu i pre donošenja Odluke o budžetu od strane lokalne skupštine.

Savet za društvene delatnosti Kada predlog Odluke o budžetu uđe u skupštinsku proceduru, to je telo koje zaseda nakon što Opštinsko veće utvrdi predlog Odluke o budžetu i pre donošenja Odluke o budžetu od strane lokalne skupštine

Odborničke grupe u skupštini Zasedaju u periodu između sednice Saveta za budžet, odnosno Saveta za društvene delatnosti i Skupštine lokalne samouprave

Veoma je važno da najodgovorniji sportski radnici iz sporta budu u stalnom i neposrednom

kontaktu sa zaposlenima u odeljenju lokalne samouprave koji pripremaju budžet. Značajni su kontakti s načelnikom odeljenja koji je kao rukovodilac odgovoran za zakonitost rada odeljenja, šefom odseka za budžet, odnosno finansije, ali i s neposrednim izvršiocima poslova pripreme i izrade budežeta lokalne samouprave. Veoma je bitno i da funkcioneri lokalne samouprave budu upoznati sa svim rezultatima koje potižu sportske organizacije grada/opštine (rezultati, masovnost, školski sport, sport lica s posebnim potrebama, prisutnost žena u sportu…)

Prema postojećem zakonu, nosioci nekih od navedenih funkcija biraju se neposredno, neki po proporcionalnom sistemu, neki se imenuju dok su neki stalni javni službenici. To je važno znati u procesu zagovaranja za status sporta u budžetu, jer se može bitno uticati na njihovu spremnost da čuju potrebe građana i na njih reaguju na odgovarajući način. Sportski pokret ima izuzetnu snagu u društvu (masovnost) i potrebno je igrati na tu kartu u razgovorima s predstavnicima lokalne samouprave.

Sportski radnici treba da vrše stalni uticaj posredstvom predsednika i zamenika predsednika opštine, članova opštinskog veća, predsednika, zamenika predsednika i sekretara skupštine, članova radnih tela i odbornika skupštine lokalne samouprave, kako bi se procentualno izdvajanje za sport dovelo na optimalni nivo (oko 5%). U slučaju da na pojedinim budžetskim pozicijama nisu predviđena adekvatna finansijska sredstva, situacija se može ispraviti na sledeći način:

a) na sednici opštinskog veća, ukoliko predsedavajući ili neko od članova predloži da se naknadno razmotri podneti zahtev ili da se traži izmena određenih pozicija u predlogu budžeta,

b) na savetu za budžet i/ili savetu za društvene delatnosti, podnošenjem amandmana na predlog Odluke o budžetu, od strane predsednika ili člana saveta (njime se traži da amandman predstavlja sastavni deo predloga Odluke o budžetu koja će biti razmatrana na skupštini lokalne samouprave)

c) na samoj sednici skupštine, kad predsednik skupštine, njegov zamenik, sekretar skupštine ili odbornik predlože izmenu dnevnog reda i uključivanje tačke pod kojom će se razmatrati uključivanje izmene predloga Odluke o budžetu koji se razmatra. Odluku o budžetu donosi skupština lokalne samouprave za jednu budžetsku, odnosno

kalendarsku godinu. Njom se utvrđuju prihodi i druga primanja, odobravaju rashodi i drugi izdaci, zaduživanje i druge finansijske aktivnosti lokalne samouprave u godini za koju se donosi. Nacrt Odluke o budžetu priprema lokalni organ nadležan za finansije i on se od opštine do opštine naziva različito: odeljenje za budžet, računovodstvo i privredu; odeljenje za budžet i finansije; odeljenje za budžet i privredu; odeljenju za budžet i društvene delatnosti...

Važno je znati da se korisnici budžetskih sredstava dele na direktne, indirektne i ostale korisnike. Za sportske radnike najznačajnija je druga i treća grupa.

1. Direktne korisnike čine zakonodavni organi (skupština lokalne samouprave i njena radna tela kao, na primer, Savet za budžet); izvršni organi (predsednik opštine i opštinsko veće – u pogledu budžeta) i opštinsko javno pravobranilaštvo.

2. Indirektne korisnike čine oni koje je osnovala lokalna samouprava i nad kojima, putem svojih direktnih korisnika, ima definisana prava upravljanja i finansiranja. Indirektni korisnici su mesne zajednice, javna preduzeća (Javno preduzeće za upravljanje i održavanje sportskih objekata, JP za vodovod, JP za gradsku čistoću, parking srevis...), direkcije (Direkcija za izgradnju, Direkcija za urbanizam...), fondovi (Opštinski ekološki fond, Vatrogasni fond, Fond za solidarnu stambenu izgradnju, Fond za stipendiranje mladih sportista...), ustanove (Sportski centar za pružanje usluga u sportu, Predškolska ustanova, Narodna biblioteka, Kulturni centar...) i pravosudni organi.

3. Ostali korisnici su oni koji nisu obuhvaćeni u prve dve grupe, to jest oni čiji osnivač nije opština. U ovu grupu spadaju nevladine organizacije, razna udruženja, kulturna i sportska udruženja, verske zajednice...


16

Pojedinačni direktni korisnici budžeta lokalne samouprave iskazuju se u odluci o budžetu putem razdela. Za sportske organizacije je bitno da pronađu razdeo, odnosno direktnog korisnika preko kojeg dobijaju sredstva za svoje aktivnosti. To je najčešće Razdeo izvršnog organa, odnosno predsednika opštine i opštinskog veća (kada se gleda budžet treba tražiti RAZDEO II - Predsednik opštine i Opštinsko veće: glava 2. 1 - Društvena briga o deci, ... glava 2. 2 – Osnovno obrazovanje, ... glava 2. 10 – Dotacije nevladinim organizacijama,

funkcija 130 – Dotacije nevladinim organizac., ekonomska klasifikacija konto 481). Budžetski kalendar lokalne vlasti predstavljaju sledeći rokovi:

01. jun - Ministar finansija dostavlja Memorandum o budžetu lokalnim samoupravama. Memorandum o budžetu je srednjoročni (trogodišnji) makroekonomski i fiskalni okvir na osnovu kojeg se donosi budžet, a sadrži procenjene paremetre o rastu bruto društvenog proizvoda, nacionalnog dohotka, inflacije, itd., 15. jun – lokalni organ uprave nadležan za finansije, odnosno odeljenje za budžet i finansije lokalne samouprave, izdaje uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne samouprave i dostavlja ga korisnicima budžeta, 15. jul – korisnici lokalnih budžetskih sredstava dostavljaju predloge svojih finansijskih planova odeljenju nadležnom za budžet i finansije lokalne samouprave, 15. oktobar – odeljenje za budžet i finansije lokalne samouprave dostavlja nacrt budžeta za narednu godinu izvršnom organu lokalne vlasti, odnosno predsedniku opštine, 01. novembar – predsednik opštine dostavlja predlog budžeta lokalnoj skupštini i Ministarstvu za finansije, 20. decembar – lokalna skupština donosi budžet lokalne samouprave i 25. decembar – odeljenje nadležno za budžet i finansije dostavlja Odluku o budžetu lokalne samouprave ministru za finansije.

Navedeni rokovi predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru i ne smeju se

probijati. Najznačajniji rok za ulazak u budžetsku proceduru, to jest za sticanje uslova za finansiranje iz budžeta lokalne samouprave (bilo da je reč o Odluci o budžetu ili Odluci o privremenom finansiranju) jeste 15. jul. To je poslednji rok za dostavljanje finansijskih planova i programa aktivnosti, kako direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava, tako i nevladinih organizacija (sportska udruženja) i raznih drugih udruženja.

Ukoliko se taj rok propusti, mogućnost za finansiranje može se iznaći u okviru zakonski utvrđene upotrebe tekuće budžetske rezerve ili, naknadno, donošenjem Odluke o dopunskom budžetu lokalne samouprave. No, u tom slučaju su budžetska sredstva veoma ograničena i skromna.

Neophodno je zbog specifičnosti sporta, u direktnom kontaktu s najodgovornijim predstavnicima lokalne samouprave postići dogovor o određenoj modifikaciji. Naime, većina sportskih aktivnosti završava se krajem juna i početkom jula tekuće godine. Iz tog razloga, sportski savez grada/opštine, procenjujući ekonomske smernice i uputstva o makroekonomskoj politici za naredni godinu, treba do 15. jula da preda zahtev za ukupna finansijska sredstva prema pojedinim budžetskim pozicijama koje su bile u prošlogodišnjem budžetu. U tom slučaju daje se jedan mali tajm-aut sportskim udruženjima da na miru u toku septembra-oktobra urade konkretnu raspodelu finansijskih sredstava prema pojedinim korisnicima, a na osnovu njihovih zahteva za budžetsko finansiranje i u skladu sa usvojenim pravilnicima.

* Predlog: Veoma je važno s lokalnom samoupravom utvrditi kranji rok za predaju konačnih finansijskih planova za narednu godinu. Kao argument da se pomere ti rokovi, može poslužiti primer da nacionalni granski savezi treba Sportskom savezu Srbije da predaju razrađene programe s finansijskim pokazateljima za narednu godinu do 10. septembra tekuće godine. Tek nakon tog roka, Sportski savez Srbije predaje do kraja septembra programe nacionalnih granskih saveza u Ministarstvo omladine i sporta koje utvrđuje konačni predlog budžeta za narednu godinu.


17

Ukoliko se u opštini do 20. decembra tekuće godine ne donese Odluka o budžetu lokalne samouprave za narednu godinu, sledi Odluka o privremenom finansiranju lokalne samouprave. Privremeno finansiranje traje najduže prva tri meseca fiskalne godine (do 31. marta). Odluka o privremenom finansiranju dostavlja se Ministarstvu finansija i objavljuje se u službenom listu lokalne samouprave. Odluka o privremenom finansiranju postaje sastavni deo Odluke o budžetu lokalne samouprave kada se ona donese, a to mora biti pre 31. marta u godini u kojoj se privremeno finansiranje obavlja.

U okviru budžeta postoji deo planiranih sredstava koji se ne raspoređuje unapred za već poznate svrhe, već se zadržava na ime tekuće budžetske rezerve. Ona se koristiti u nekoliko slučajeva: - Za neplanirane svrhe, to jest kada sredstva za određene aktivnosti korisnika budžetskih sredstava nisu ušla u plan, odnosno u Odluku o budžetu lokalne samouprave; - Za nedovoljno planirane svrhe, to jest aktivnosti korisnika koji su obuhvaćeni Odlukom o budžetu; - Za povraćaj više planiranih sredstava, ukoliko se planirane aktivnosti korisnika odobrene Odlukom o budžetu smanje; - Kada postoji potreba za osnivanjem novog budžetskog korisnika, u toku kalendarske godine.

Dakle, ukoliko su neka sportska udruženja iz nekog razloga propustila 15. jul kao konačan rok za podnošenje finansijskog plana, nisu iscrpljene sve mogućnosti za dobijanje budžetskih sredstava. Grad/opština može uključiti ta sportska udruženja u već donetu Odluku o budžetu lokalne samouprave iz sredstava tekuće budžetske rezerve. Odluku o upotrebi tekuće budžetske rezerve donosi predsednik opštine na predlog odeljenja za budžet i finansije, a na osnovu podnetog zahteva korisnika, odnosno budućeg korisnika budžeta. Da bi se sportsko udruženje našlo u ovom procesu, potrebno je da pripremite svoj zahtev i odgovarajuću dokumentaciju koja treba da sadrži: informaciju o aktivnostima i sredstvima potrebnim za njihovo sprovođenje, rezultatima koje su ostvareni u dosadašnjem radu, koliko su oni relevantni za razvoj lokalne samouprave ili određene ciljne grupe (deca, žene, invalidi, vrhunski sportisti…), iz kojih se još izvora finansira itd. O tome šta je sve od dokumentacije potrebno priložiti, valja se dobro informisati u određenom gradu odnosno opštini, budući da tražena dokumentacija mora biti kompletna. Ukoliko ne postoje uslovi da se kao korisnik posredstvom budžetske rezerve uključi u već donesenu Odluku o budžetu, sledeća mogućnost je Odluka o dopunskom budžetu, to jest rebalans budžeta lokalne samouprave.

Propisi poznaju više razloga zbog kojih se može doneti dopunski budžet a to su: • više ostvareni prihodi od planiranih rashoda, to jest povećanje budžeta; • više planirani rashodi od ostvarenih prihoda, to jest smanjenje budžeta; • pojava novih prihoda; • nastanak novih rashoda; • usklađivanje planiranih i ostvarenih prihoda i planiranih i izvršenih rashoda u okviru istog obima

budžetskih sredstava; • usklađivanje važeće odluke sa nastalim zakonskim promenama i • uvođenje novih korisnika.

Uvođenje novih korisnika ne podrazumeva samo nevladine organizacije (među kojima su i sportska udruženja), ali je bitno kao način na koji se i one mogu naći na budžetu lokalne samouprave, kada je već propušten 15. jul kao rok, te kao mogućnost da njihovo finansiranje postane deo tekuće budžetske rezerve. Predlog Odluke o dopunskom budžetu utvrđuje opštinsko veće lokalne samouprave, a Odluku o dopunskom budžetu donosi lokalna skupština na predlog predsednika opštine. Odluka o dopunskom budžetu može se doneti više puta u toku budžetske, odnosno kalendarske godine.

U ovom trenutku postoji ovakva praksa dodeljivanja sredstava iz budžeta gradova/opština: prilikom apliciranja za sredstva iz gradskog/opštinskog budžeta, potrebno je priložiti plan finansiranja. U njemu treba da stoji procena ukupnih finansijskih sredstava koje sportsko udruženje (savez, klub) planira za narednu godinu. Potrebno je navesti sve izvore finansiranja (budžetski, sopstveni, od drugih nivoa vlasti, to jest budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, sredstva domaćih i inostranih donatorskih kuća, članarine...) za tu budžetsku, odnosno kalendarsku godinu. To je ono što se jezikom organa uprave zove Struktura finansijskog plana korisnika budžetskih sredstava, a jezikom sportskih udruženja - Predlog za finansiranje (predlog projekta).


18

Forma finansijskog plana je zakonski propisana za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava i u nekim gradovima/opštinama će se ta forma koristiti i za sportska udruženja. Dakle, ako u međuvremenu ne bude drugačije propisano, zahtev za finansiranje iz budžeta lokalne samouprave treba da se sastoji od tri dela: za tekuće izdatke, za dodatna sredstva i za osnovna sredstva.

Deo za tekuće izdatke obuhvata plate i materijalne troškove. Treba da sadrži i podatke o aktivnostima i uslugama sportskih udruženja, zajedno s finansijskim podacima i objašnjenjima kao što su organizaciona struktura, aktivnosti i usluge, pregled sredstava i zaposlenih, volontera i drugih koji su neophodni za sprovođenje predloženog programa.

Predlog za dodatna sredstva odnosi se na aktivnosti koje nisu obuhvaćene zahtevom za tekuće izdatke i svakako treba navesti prioritete. U Predlogu za finansiranje detaljno se opisuju aktivnosti, kao i to koliko je ljudi potrebno da bi se one obavile.

Treći deo je zahtev za osnovna sredstva i on je u vezi s nabavkom opreme, dodatnim sredstvima za kapitalne projekte započete u prethodnim godinama i za nove kapitalne projekte. Njime treba predvideti razlog nabavke, opis i plan realizacije, troškove u pogledu korišćenja i održavanja osnovnih sredstava.


19

II ANALIZA TRENUTNOG STANJA SPORTA U AP VOJVODINI Sagledavajući trenutno stanje sporta u gradovima i opštinama na nivou AP Vojvodine može se izvesti zaključak da je stanje u ovoj oblasti društvenih delatnosti dosta loše.

U ovom delu će se dati kratak osvrt na određene oblasti i to: kvalitetni sport, vrhunski sport, sport za sve, školski sport, sportska infrastruktura, funkcionisanje sportskih saveza, stanje stručnih kadrova.

Osnova sporta na lokalnom nivou, uz sport za sve i školski sport jeste kvalitetni sport i o tome je potrebno voditi najviše računa na lokalnom nivou. Trenutno stanje kvalitetnog sporta, iz aspekta kvantiteta ukupnog broja sportskih organizacija (oko 7.000 klubova na teritoriji AP Vojvodine u 65 sportskih grana) jeste zadovoljavajuće, ali ako se napravi detaljnija analiza, vidljivo je da je broj toliki prvenstveno zbog velikog broja klubova u sportovima s loptom (rukomet, košarka, odbojka i fudbal - oko 1400 klubova). To znači da u ostalim sportskim granama imamo uglavnom manje sportskih klubova nego što imamo opština u AP Vojvodine (45).

Kad su u pitanju kvalitetni rezultati vojvođanskih sportista, tu su velike razlike od sporta do sporta, ako se upoređuju sa ostalim regionima u Srbiji. Određeni broj sportskih grana po kvalitetu je u odnosu na druge regione u Srbiji u velikoj prednosti (rvanje, kajak-kanu, stoni tenis, plivanje i dr.), dok u pojedinim sportskim granama prilično zaostajemo za ostalim regionima u Srbiji. Zbog ovog razloga neophodno je na pokrajinskom nivou napraviti kategorizaciju sportskih grana vodeći računa o kvaliteti i masovnosti sportskih grana sa teritorije AP Vojvodine.

U pogledu vrhunskog sporta AP Vojvodina ima značajno mesto u srpskom sportu. Ako pogledamo učešće naših sportista na Olimpijadi u Pekingu 2008, vojvođanski sportisti su činili 20,88 % svih sportista Srbije, ali ovom broju treba dodati i veliki broj sportista koji su ponikli u klubovima AP Vojvodine a sada nastupaju u inostranstvu ili u Beogradu, a to je još 15% od ukupnog broja. Kad je u pitanju trenerski kadar koji nas je predstavljao u Pekingu, tu je stanje mnogo lošije jer od ukupnog broja trenera samo je 13,89 % iz AP Vojvodine, dok su ostali treneri uglavnom iz Beograda.

Kad je reč o Sportu za sve na teritoriji AP Vojvodine, u tom segmentu tek predstoji značajna transformacija, s nekadašnjih radničko-sportskih igara u sveobuhvatnost građana kad su u pitanju rekreativne aktivnosti, to jest sport za sve. U ovoj oblasti privatna incijativa zauzima sve značajnije mesto. Trenutno je procenat obuhvaćenog stanovništva veoma mali kad su posredi redovne sportske aktivnosti koje služe očuvanju zdravlja i kvalitetnijeg načina života.

Školski i studentski sport nije postavljen na onim osnovama na kojima bi trebalo da bude. Sam sistem takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola je pod ingerencijom Ministarstva prosvete i neophodno je da sadašnji način organizovanja školskih takmičenja pretrpi znatne promene. Trenutno stanje u ovoj oblasti izuzetno je loše. Pojedini talentovani učenici koji su učesnici u redovnom sistemu takmičenja nacionalnih i pokrajinskih granskih saveza, najčešće u toku godine učestvuju u još pet-šest sportskih grana. U taj segment su se uključile i razne privatne škole sa svojim ligama, tako da se je veoma teško snaći se u ovoj šumi takmičenja za decu od 10 do 18 godina.

Sport lica sa posebnim potrebama na teritoriji AP Vojvodine je dosta razvijen u odnosu na ostale regione u Srbiji, no ako se napravi poređenje sa ostalim regionima Evrope onda je ovaj segment sportskih aktivnosti u velikom zaostatku. Sportisti sa posebnim potrebama imaju sportske aktivnosti i takmičenja u oko 15 sportskih grana od opštinskog, preko pokrajinskog i državnog nivoa. U proteklom periodu značajne rezultate postizavali su naši sportisti invalidi na raznim međunarodnim takmičenjima, na evropskim i svetskim prvenstvima, kao i na paraolimpijskim igrama. Trenutno je procenat obuhvaćenih sportista sa


20

posebnim potrebama veoma mali kad se sagleda ukupna populacija lica sa posebnim potrebama (distrofičari, slepi, gluvi.....). Poseban problem se javlja oko organizacije klubova koji se bave sportom lica sa posebnim potrebama, tj. njihov zajednički nastup prema organima državne uprave.

Kad je u pitanju sportska infrastruktura, u toj oblasti nije u poslednjih 15 godina

gotovo ništa ulagano, da bi od 2006. g. Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu putem lokalnih samouprava uložio dosta sredstava u adaptaciju i sanaciju, ali i u izgradnju novih i modernih sportskih objekata kao što su: trim staze, tereni za mali fudbal s veštačkom travom, tereni za odbojku, košarku, tenis itd.

Vojvodina, kao otvoreni region, po mnogo čemu predstavlja avangardu i osnivanjem raznih novih sportskih disciplina. Na teritoriji AP Vojvodine registrovana su sportska udruženja u 65 sportskih grana. Budući da na letnjim olimpijskim igrama imamo na programu 26 sportskih grana u 30 sportova, vidljivo je da je sport u Vojvodini veoma razvijen i raznovrstan.

Potpuna i sveobuhvatna analiza trenutnog stanja sporta u AP Vojvodini objavljena je u knjizi (144 strane), koju je pripremio i izdao Sekretarijat za sport i omladinu AP Vojvodine pod nazivom „STRATEGIJA – stanje sporta u APV sa predlozima za izradu strategije sporta”.


21

Na području AP Vojvodine lokalna samouprava je organizovana u 6 gradova i 39 opština i to:

Tabela br 5.

rb GRAD/OPŠTINA BROJ NASELJA

BROJ STANOVNIKA GRADOVI/OPŠTINE

1 NOVI SAD 17 299.294 2 SUBOTICA 19 148.401 3 ZRENJANIN 22 132.051 4 PANČEVO 10 127.162 5 SOMBOR 16 97.263 6 SREMSKA MITROVICA 26 85.902

GRADOVI

1. STARA PAZOVA 9 67.576 2. KIKINDA 10 67.002 3. BAČKA PALANKA 14 60.966 4. RUMA 17 60.006 5. VRŠAC 24 54.369 6. INĐIJA 11 49.609 7. KULA 7 48.353 8. VRBAS 7 45.852 9. BEČEJ 5 40.987

10. ŠID 19 38.973 11. BAČKA TOPOLA 23 38.245 12. KOVIN 10 36.802 13. ODŽACI 9 35.582 14. APATIN 5 32.813

OPŠTINE IZNAD 30.000-80.000

STANOVNIKA

1. TEMERIN 3 28.275 2. KOVAČICA 8 27.890 3. ŽABALJ 4 27.513 4. KANJIŽA 13 27.510 5. NOVI BEČEJ 4 26.924 6. SENTA 5 25.568 7. ALIBUNAR 10 22.954 8. PEĆINCI 15 21.506 9. ŽITIŠTE 12 20.399

10. BELA CRKVA 14 20.367 11. ADA 5 18.994 12. SRBOBRAN 3 17.855 13. TITEL 6 17.050 14. SEČANJ 11 16.377 15. BAČ 6 16.268 16. BEOČIN 8 16.086 17. BAČKI PETROVAC 4 14.681 18. ČOKA 8 13.832 19. MALI IĐOŠ 3 13.494 20. PLANDIŠTE 14 13.377 21. NOVI KNEŽEVAC 9 12.975 22. NOVA CRNJA 6 12.705 23. IRIG 12 12.329 24. OPOVO 4 11.016 25. SREMSKI KARLOVCI 1 8.839

OPŠTINE DO 30.000

STANOVNIKA

UKUPNO = 474 2.031.992

* Prema popisu stanovnika iz 2001. g.


22

III MODELI FUNKCIONISANJA SPORTA U GRADOVIMA I OPŠTINAMA AP VOJVODINE

ŠEMA FUNKCIONISANJA SPORTA NA NIVOU GRADA/OPŠTINE Pre nego što se pristupi razradi modela funkcionisanja sporta na lokalnom nivou neophodno je raščistiti osnovnu dilemu: na koji način je potrebno postaviti funkcionisanje sporta na lokalnom nivou. Tu se pre svega misli na odnos između organa državne uprave koji brine o resoru sporta i sportskog saveza grada/opštine. U uvodu je već izložena istorija tog problema koji je prisutan dvadeset godina unazad.

Svaka lokalna samouprava ima određene specifičnosti koje je neophodno ugraditi u ove dve prikazane šeme. Na ovom mestu su data samo dva osnovna načina na koji trenutno funkcioniše sport na lokalnom nivou (grad/opština), a koji je neophodno dograđivati u narednom periodu.

U modelu br.1. dat je pregled funkcionisanja sporta na lokalnom nivou u slučaju da postoji sportski savez grada/opštine i da je on u funkciji. U modelu br.2. dat je pregled funkcionisanja sporta na lokalnom nivou u slučaju da ne postoji sportski savez grada/opštine. U narednom periodu biće donet novi republički zakon o sportu, koji će svakako detaljnije regulisati ovu oblast društvene delatnosti nego što je to u trenutno važećem zakonu o sportu. Neizvesno je koji će model preovladati kada je u pitanju postojanje sportskih saveza na nivou opštine, grada, pokrajine i države. U zavisnosti od predloženih zakonskih rešenja i sport na lokalnom nivou će se morati prilagoditi tim zakonskim rešenjima. Nije sporno postojanje sportskih saveza grada/opštine na nivou opštine, grada, pokrajine i države, jer je autonomno pravo sportskih organizacija da prave svoje interesne organizacije u cilju boljeg i efikasnijeg rada. Ostaje samo pitanje da li će država sportski savez grada/opštine prepoznati kao potrebnog partnera, jednu transmisiju više, koja je do sada postojala, ili će se primeniti direktni kontakt sa svim sportskim udruženjima koja rade i deluju na lokalnom nivou. Pojedine opštine i gradovi napravili su veoma dobar sistem funkcionisanja sporta na lokalnom nivou putem sportskog saveza (Pančevo, Apatin, Zrenjanin, Bačka Palanka…), za razliku od velikog dela opština Vojvodine (u 17 opština ih uopšte nema, a u sedam-osam opština je postojeći sportski savez poptuno marginalizovan). Na naredne dve strane su prikazana dva modela i to: 1. model - sa sportskim savezom grada/opštine 2. model - bez sportskog saveza grada/opštine


23


24


25

MODEL FUNKCIONISANJA SPORTA NA NIVOU GRADA/OPŠTINE

Neophodno je u nekoliko rečenica pojasniti ulogu i značaj svih subjekata u šemi iz prethodnog poglavlja. Model s formiranim sportskim savezom grada/opštine

1. Skupština grada/opštine Skupštine grada/opštine su veoma značajne u oblasti sporta. Sve važne strateške odluke koje

su u vezi sa sportom treba da budu potkrepljene skupštinskim odlukama, kako bi sport kao deo društvene nadgradnje bio u okviru važećih zakonskih propisa i normative na lokalnom nivou.

2. Gradonačelnik/ predsednik opštine

Veoma je važno da se u gradonačelniku/predsedniku opštine nađe sagovornik koji prepoznaje sport kao delatnost od posebnog društvenog značaja i koji ima razumevanja, kako za obezbeđivanje sredstava za redovne aktivnosti sporta na nivou grada, tako i za dodatna sredstva (budžetska rezerva). Često je neophodno osigurati dodatna sredstva za neka značajna dešavanja u oblasti sporta, koja se ne održavaju svake godine, a koja predstavljaju realni interes lokalne zajednice da se te sportske manifestacije održe u gradu/opštini.

3. Gradsko veće/opštinsko veće

Neophodno je predložiti da u okviru gradskog/opštinskog veća sport bude prihvaćen kao samostalna društvena delatnost za koju će biti izabran poseban član gradskog/opštinskog veća koji je zadužen za sport (samo za gradove i veće opštine). Ako to nije moguće, neophodno je da sport bude zajedno s nekom srodnom društvenom delatnosti (obrazovanje, kultura…). Bilo bi poželjno da, uz političku podobnost, zaduženi član gradskog/opštinskog veća za sport bude ličnost koja je bila sportista i koja ima završen adekvatan fakultet, kako bi mogla sagledati celokupnu problematiku sporta i donositi kvalitetne odluke koje će unaprediti sport u gradu/opštini.

4. Gradska/opštinska uprava za sport

Svakako da je najznačajnija ličnost u gradskoj/opštinskoj upravi za sport – član gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport, koji se nalazi na čelu organa uprave pri gradskom/opštinskom veću. Takođe, veoma je važno da u gradskoj/opštinskoj upravi za sport budu zaposleni radnici koji mogu razumeti i shvatiti kompletnu problematiku sporta iz sportskog, ekonomskog, menadžerskog aspekta. Svaka gradska/opštinska uprava za sport će napraviti svoju šemu organizacije rada. Na koji način će se postaviti šema funkcionisanja u oblasti sporta, umnogome zavisi od strukture stalno zaposlenih radnika u gradskoj/opštinskoj upravi. Kao i prilikom izbora čelnog čoveka tako i pri izboru zaposlenih u tom organu državne uprave, politička podobnost ne bi trebalo da bude osnovni ključ za rad na sportskim poslovima, već je neophodno da te poslove obavljaju radnici koji imaju osnovna znanja i iskustva u oblasti sporta.

5. Sportski savez grada/opštine

Na teritoriji AP Vojvodine ima 28 gradskih/opštinskih sportskih saveza, što znači da u 17 opština ne postoji formiran sportski savez na nivou opštine. Neophodno je da sve opštinske uprave za sport rade na tome da u svakoj opštini bude formiran sportski savez i da svi klubovi budu njegovi članovi. Putem sportskog saveza grada/opštine sportska udruženja trebalo bi da imaju značajniji uticaj na rad organa državne uprave kada je u pitanju rešavanje najvažnijih pitanja u sportu. U većini lokalnih zajednica ima dosta problema u funkcionisanju sportskih saveza grada/opštine. Sportski savez grada/opštine treba da bude najvažniji sagovornik lokalnoj samoupravi kada je u pitanju sport. Najznačajnija aktivnost sporta na lokalnom nivou prisutna je u radu sportskih klubova koji se nalaze u raznim sistemima i nivoima takmičenja. Druga značajna aktivnost jeste rekreacija ili sport za sve, koji


26

danas uzima sve više maha i na našim prostorima. Treći značajan segment jeste školski sport (predškolski, sport u osnovnoj školi, srednjoj školi i na fakultetu), a četvrti segment sporta jeste sport lica s posebnim potrebama kojem se u poslednje vreme poklanja velika pažnja, a koji može i treba da bude prisutan i u prva tri segmenta sporta.

U zavisnosti od veličine grada odnosno opštine, svaki sportski savez grada/opštine trebalo bi da napravi svoj sistem funkcionisanja kada je u pitanju skupština sportskog saveza, kao najviši organ upravljanja sporta na nivou grada/opštine. U većim gradovima je preporučljivo da granski gradski/opštinski savezi budu predstavljeni u skupštini sportskog saveza grada/opštine sa određenim brojem predstavnika, u zavisnosti od broja učlanjenih klubova u granske gradske/opštinske saveze. To je neophodno kako skupština sportskog saveza grada/opštine ne bi bila preglomazna, budući da to značajno otežava rad i funkcionisanje sportskog saveza.

Najvažniji organ sporta na nivou grada/opštine jeste izvršni organ sportskog saveza grada/opštine (predsedništvo, izvršni odbor, upravni odbor i sl). Zato je neophodno da u izvršnom organu budu zastupljeni svi segmenti sportskih aktivnosti (takmičarski sport, sport za sve, školski sport, sport osoba s posebnim potrebama). Kao preporuka se može dati da male opštine (do 30.000 stanovnika) imaju 7-9 članova izvršnog organa, a srednje opštine (30.000-80.000 stanovnika) da imaju 9-11 članova izvršnog organa. Kad je reč o gradovima, tu se preporučuje da broj članova upravljanja bude od 11 do 15. U organu upravljanja sportskog saveza treba da se nađu sve navedene strukture (takmičarski sport, sport za sve, školski sport, sport osoba s posebnim potrebama) u određenim procentima, već u zavisnosti od zacrtane strategije razvoja sporta na nivou grada/opštine. U nekim sredinama će akcenat biti na takmičarskom sportu, dok će se neke opštine opredeliti za veći značaj sporta za sve ili školskog sporta, te svaki grad odnosno opština treba da ima svoju strategiju i na osnovu toga je potrebno doneti pravila o izborima u sportskom savezu grada/opštine. Sastavni deo te odluke mora biti broj predstavnika iz svake oblasti sporta na nivou grada. Nedopustivo je da u najvišem sportskom organu ne bude predstavnik iz neke grupacije (takmičarski sport, sport za sve, školski sport, sport osoba s posebnim potrebama).

Budući da sportski savez grada/opštine, kao i sve sportske organizacije, u znatnoj meri zavise od budžetskih sredstava grada/opštine, neophodno je da u izvršnom organu sportskog saveza grada/opštine budu zastupljeni predstavnici koji su delegirani u ime gradskog/opštinskog veća. Na taj način već u prvoj fazi izrade svih značajnih i relevantnih dokumenata, koji se budu donosili u okviru sportskog saveza grada/opštine, predstavnici gradske/opštinske vlasti mogu da utiču na kreiranje politike sporta. Ako se postupi na taj način, izbeći će se eventualni problemi koji mogu nastati kad materijali sportskog saveza grada/opštine dođu na usvajanje gradskom/opštinskom veću ili upravi za sport.

Imajući u vidu trenutno stanje u sportu na lokalnom nivou, jedan od predloga za izbor organa upravljanja sportskog saveza grada/opštine jeste da izbor članova organa upravljanja (predsedništva, izvršnog odbora, upravnog odbora…) bude raspoređen na ovaj način:

Tabela br. 6. Rb Sportska aktivnost 7

članova 9

članova 11

članova 13

članova 15

članova 1. Takmičarski sport 2 3 4 5 6 2. Sport za sve (rekreativni sport) 1 1 2 2 2 3. Školski sport 1 1 1 2 2 4. Sport lica s posebnim potrebama 1 1 1 1 2 5. Predstavnici organa državne uprave 2 3 3 3 3 UKUPNO = 7 9 11 13 15 Na ovom mestu je dat predlog s najviše 15 članova organa upravljanja. Preporuka je da se bez obzira na veličinu grada taj broj ne povećava, jer to prilično otežava funkcionisanje sistema. Budući da je ovde reč o amaterskim sportskim radnicima, koji su najvećim delom angažovani na radu u matičnim organizacijama, oni nemaju mnogo vremena da se posvete radu i na gradskom/opštinskom nivou, tim više što to nisu plaćene funkcije. Glavni teret rada sportskog saveza pada na generalnog sekretara i zaposlene radnike u stručnoj službi, kao i na predsednika saveza.


27

Neophodno je dati smernice i o tome na koji način valja izabrati članove organa upravljanja u pojedinim oblastima sporta.

1. Takmičarski sport – u ovoj oblasti postoje dve velike grupacije, a to su: a) ekipni sportovi, b) pojedinačni sportovi. Sportski radnici koji rukovode sportom na nivou grada/opštine najbolje znaju kvalitet i kvantitet (postignuti rezultati) u te dve oblasti i na osnovu egzaktnih pokazatelja treba izvršiti podelu broja članova organa upravljanja sportskog saveza na te dve grupacije.

2. Sport za sve (rekreativni sport) – nekad se pod rekreacijom smatralo samo održavanje radničko-sportskih igara, dok se danas pod tim terminom podrazumeva mnogo širi dijapazon sportskih aktivnosti. Velika je ekspanzija raznih fitnes aktivnosti koje se održavaju individualno ili u nekim fitnes centrima. Na osnovu aktivnosti na terenu neophodno je proceniti koji segmenti će biti uključeni u rad organa upravljanja sportskog saveza.

3. Školski sport – ovo je specifična oblast i nije do kraja definisan status školskog sporta u ukupnom sistemu funkcionisanja sporta u Republici Srbije, a naročito na nivou lokalne samouprave. Bilo bi idealno da svaka škola ima formirano Školsko sportsko društvo po principu sportskih klubova. Budući da nije tako, sportske aktivnosti se u obrazovnom procesu odvijaju paralelno i nezavisno od ukupnog sistema sportskg takmičenja na nivou lokalne samouprave, pokrajine i države. Zavisno od toga koji segment prevladava u pojedinoj opštini neophodno je u organ upravljanja izabrati najboljeg predstavnika koji će koordinirati sva četiri segmenta u ovoj oblasti (predškolski uzrast, osnovne škole, srednje škole i fakulteti). U opštinama gde postoji Savez sportskih sportskih društava ili Udruženje pedagoga fizičke kulture, najbolje rešenje je da u organu upravljanja sportskog saveza grada/opštine bude predstavnik iz tih organizacija.

4. Sport lica s posebnim potrebama – sledeći intencije približavanja propisima Evropske unije, neophodno je ovom segmentu sporta dati značaj koji zaslužuje. Veoma je veliki broj lica s raznim vrstama invaliditeta i ta populacija zaslužuje adekvatan tretman, kako na nivou lokalne samouprave, tako i na višim nivoima vlasti. U okviru sporta lica s posebnim potrebama postoji veliki broj klubova i udruženja na raznim osnovama. Iz tog razloga neophodno je na nivou grada/opštine utvrditi koji su to predstavnici koji mogu predstavljati celokupnu grupaciju sporta lica s posebnim potrebama u organu upravljanja sportskog saveza.

U prilogu je dat model pravilnika o izborima u sportskom savezu grada/opštine.

6-7. Komisije i odbori, Neophodno je da svaki sportski savez grada/opštine formira određeni broj komisija i odbora,

koje će u značajnoj meri pomoći u kvalitetnom radu sportskog saveza grada/opštine. Članovi komisija i odbora treba da budu istaknuti sportski stručnjaci koji će svojim znanjem i iskustvom moći da doprinesu boljem i kvalitetnijem radu sportskog saveza grada/opštine. Formiranjem određenog broja komisija i odbora, daje se mogućnost uključivanja većeg broja sportskih radnika s teritorije grada/opštine u rad i odlučivanje kad je u pitanju sport na lokalnom nivou. Ako se postupi na taj način, znatno će se smanjiti pritisak na sportski savez da svaka sportska organizacija mora imati svog člana u organu upravljanja sportskog saveza. U isto vreme, sportski savez grada/opštine dobija mnogo na javnosti rada, a uz to će se sve donesene odluke biti mnogo kvalitetnije i u funkciji razvoja sporta na lokalnom nivou.

Predlog je da se pri sportskim savezima formiraju sledeće komisije i odbori: Komisije: 1. Komisija za takmičarski sport, 2. Komisija za školski sport, 3. Komisija za sport za sve, 4. Komisija za lica s posebnim potrebama. Odbori: 1. Odbor za perspektivne sportiste, 2. Odbor za sportske objekte, 3. Odbor za nagrade i priznanja, 4. Odbor za marketing i propagandu.

Broj komisija i odbora može biti veći, ali njihov broj treba da bude prilagođen svakom gradu odnosno opštini, prema potrebama svakog sportskog saveza grada/opštine. Pravilima o radu komisija i odbora treba predvideti osnovne ciljeve i zadatke za svaku komisiju i svaki odbor posebno, kao i broj i strukturu članova komisija i odbora.


28

8. Gradski/opštinski granski savezi

U sportskim granama koje imaju veći broj sportskih organizacija/klubova neophodno je formirati gradske/opštinske granske saveze za pojedine sportove (fudbal, košarka, rukomet, stoni tenis, itd). Bilo bi neophodno da u sportskim granama u kojima postoji više od pet sportskih klubova obavezno bude formiran gradski/opštinski granski savez. Gradski/opštinski savez mogu formirati dva sportska kluba ili više njih. Neophodno je podsticati formiranje granskih sportskih sveza na nivou grada/opštine, kako bi se unapredila ta sportska grana, prvenstveno u pogledu sistema takmičenja mlađih kategorija na nivou grada/opštine, a ima i mnogo drugih razloga zašto je to potrebno napraviti.

9. Sportska udruženja (klubovi) - članovi strukovnog gradskog/opštinskog saveza

Sportska udruženja (klubovi) osnovna su ćelija funkcionisanja sporta na nivou grada/opštine. U ukupnoj piramidi sporta sportski klubovi predstavljaju osnovu funkcionisanja sporta. Zato je neophodno osigurati što bolje uslove za rad sportskih klubova.

Veoma je važno uvesti red u ovu oblast prepoznavanja sportskih grana koje imaju određeni značaj u svetu sporta. U današnje vreme dolazi do izuzetno velike ekspanzije raznih novih sportskih grana i disciplina. U svetu trenutno ima oko 150 sportskih grana. U mnogim sportskim granama imamo po nekoliko federacija na nivou Evrope, sveta ili Srbije. U svakoj sportskoj grani imamo i veliki broj disciplina, tako da se je izuzetno teško snaći se u tom sportskom šarenilu. Iz tog razloga neophodno je zauzeti čvrst kurs, kako na nivou države tako i autonomne pokrajine, dakako, i na nivou lokalne samouprave. Jedini način uvođenja reda jeste da se poštuje princip da u redovni sistem finasiranja takmičarskog sporta uđu sportski klubovi iz sportskih grana koje su članovi MOK-a ili su pridruženi članovi MOK-a (članovi ARISF-a), a to su sportovi koji imaju uređen sistem takmičenja i funkcionisanja i to treba da predstavlja osnovu na kojoj se mora graditi svaka sportska strategija.

Ostale sportske grane treba da nađu svoje mesto u sistemu sporta na nivou lokalne samouprave, ali na sasvim drugim osnovama o kojima će biti reči u drugom poglavlju.

10. Sportski klubovi (koji nemaju formiran strukovni gradski savez)

Ovaj deo se odnosi na klubove koji su neposredno u vezi sa sportskim savezom grada/opštine, jer u opštini/gradu nema drugih klubova u toj grani sporta. Ti klubovi posredstvom sportskog saveza grada/opštine ostvaruju svoja prava. Ono što je rečeno u prethodnom poglavlju o prepoznavanju uređenih sportskih grana koje su od važne i značajne za državu i za lokalnu samoupravu, vredi i u ovom segmentu.

11. Strukovna sportska udruženja

Zakon o udruženju građana je predvideo da dva lica mogu osnovati sportsku organizaciju ili udruženje. Takođe, zakonodavac je dao mogućnost udruživanja u sportska društva, saveze, razna strukovna udruženja i sl., bez ikakvih ograničenja. U mnogim gradovima/opštinama osnovana su razna udruženja kao npr.: udruženja trenera, udruženja sudija, društva pedagoga fizičke kulture, savezi školsko-sportskih društava, udruženja sportskih lekara i sl. Sva ta sportska strukovna udruženja mogu i treba da postanu članovi sportskog saveza grada/opštine i da putem sportskog saveza utiču na sport na nivou lokalne samouprave, ali samo uz uslov da imaju rešenje o registraciji od nadležnog ministarstva.

12. Klubovi i udruženja sportista s posebnim potrebama

Neophodno je da formirani klubovi u ovom segmentu sporta dobiju svoje pravo mesto i ulogu. U ovoj oblasti, bar kada je reč o nacionalnom nivou, postoje značajni problemi u sistemu funkcionisanja i obezbeđivanja sredstava za potrebe sportista s posebnim potrebama. Kako bi se na nivou lokalne samouprave sprečili eventualni problemi u vezi sa organizovanjem sportista s posebnim potrebama, neophodno je da svi klubovi i udruženja koja okupljaju osobe s posebnim potrebama formiraju opštinski sportski savez lica s posebnim potrebama. U taj savez treba da uđu svi klubovi i udruženja čija je osnovna delatnost sportska aktivnost sportista sa invaliditetom: lica oštećenog sluha, slabovide osobe, paraplegičari, distrofičari itd. Kao pridruženi članovi mogu da budu i ostala sportska udruženja iz redovnog sistema sporta, ako u svojim programima imaju rad s licima s posebnim potrebama.

Na nivou lokalne samouprave treba insistirati na jedinstvenoj organizaciji koja okuplja sportiste sa invaliditetom, jer samo na taj način se može uvesti red u toj oblasti. Krunska organizacija


29

je Paraolimpijski komitet Srbije, koji je član Međunarodnog paraolimpijskog komiteta. Sve ono što je rečeno za sportove koji su deo MOK-a vredi i za sportove lica s posebnim potrebama. U tom segmentu sporta postoji velika anarhija, te je neophodno uvesti red u funkcionisanje sportskih organizacija koje se bave sportom lica s posebnim potrebama, na svim nivoima funkcionisanja sporta.

13. Organizacije školskog sporta

Kada je u pitanju sistem funkcionisanja školskog sporta na nivou lokalne samouprave, u tom segmentu sportski savez prema sadašnjem sistemu nema mnogo uticaja, jer je sistem takmičanja propisan sa državnog nivoa u okviru Ministarstva prosvete. Sportski savez opštine treba da insistira na formiranju saveza školskih sportskih društava grada/opštine koji će preuzeti na sebe organizaciju školskih sportskih takmičenja na nivou grada/opštine. Na taj način sportski savez grada/opštine dobiće značajnog partnera s kojim će moći da organizuje sportska školska takmičenja na nivou grada/opštine, ali u koordinaciji s prosvetnim organima koji rade na nivou lokalne samouprave.

14. Organizacija sporta za sve

Sport za sve ili rekreacija, ima dugu tradiciju kod nas. Poslednjih godina došlo je do značajnih promena u toj oblasti. Nekada su radničko-sportske igre bile jedini vid rekreacije, ali danas je to izuzetno razgranata sportska aktivnost koja se sprovodi putem raznih fitnes i aerobik centara, kao i raznih udruženja i organizacija koje se u raznim vidovima bave rekreacijom građana. U proteklom periodu sportska organizacija „Partizan” bila je jedini subjekat koji se bavio tim delom sportske aktivnosti, a danas imamo mnoga druga udruženja i organizacije.

Neophodno je na nivou grada/opštine formirati gradsku/opštinsku organizaciju sporta za sve. U tu organizaciju morala bi da uđu sva sportska udruženja koje računaju na budžetska finansijska sredstva. Organizacije koje ne budu članovi opštinske organizacije sporta za sve ne bi trebalo da budu korisnici budžetskih sredstava. Ovo je potrebno istaći, jer se jedino na taj način može uvesti red u ovaj segment sporta. Mnogi pojedinci koriste nedorečenosti i neorganizovanost društva toj oblasti, a često zbog nestručnog rada negativno utiču i na zdravlje građana.

15. Pridruženi članovi saveza (ostala sportska udruženja)

Ovde se prvenstveno misli na sportska udruženja koja nisu članovi MOK-a i ARISF (Association of Recognized IOC International Sports Federations). Lokalna samouprava treba da vodi računa i o ostalim sportskim granama, ali na osnovu drugih principa i normativa. Samo ona sportska udruženja koja mogu ponuditi projekte značajne za lokalnu zajednicu mogu biti korisnici finansijskih sredstava iz budžeta grada/opštine, uz podrazumevajući uslov da su registrovani u nadležnom državnom organu.

U poslednje vreme sve više se osnivaju klubovi ekstremnih sportova. Svaki grad/opština treba na svom području da insistira da se sportska udruženja ekstremnih sportova (ako ih ima više od tri), orgnizuju u savez ekstremnih sportova grada/opštine (ili neki drugi pogodan naziv), putem kojeg će zajednički nastupati prema sportskom savezu i organima državne uprave.

Pitanje paralelnih granskih saveza u nekim sportskim granama (karate, ples, bodi bilding, tekvondo…) jednostavno se može rešiti. Samo oni sportski klubovi koji su članovi granskih saveza na nivou države (koje prepoznaje Olimpijski komitet Srbije i Sportski savez Srbije), treba da budu korisnici budžetskih sredstava za redovne programe u okviru takmičarskog sporta. Sve ostale sportske organizacije ne mogu ući u grupaciju takmičarskog sporta i one mogu da konkurišu samo za sredstva po posebnom programu. Najlakše je to objasniti na primeru karatea. Svi klubovi koji su članovi Karate saveza Srbije odnosno Karate saveza Vojvodine i koji rade po pravilima WKF (World Karate Federation), mogu biti korisnici sredstava za takmičarski sport. Svi ostali karate klubovi mogu dobiti budžetska sredstva samo iz dela za posebne programe i akcije, ako zadovolje sve ostale uslove koje postavlja sportski savez grada/opštine.

16. Radna organizacija za sportske objekte

Određeni broj većih opština u AP Vojvodini kao i svi gradovi ima formirane radne organizacije za održavanje sportskih objekata ili javna preduzeća, na niovu grada/opštine. U budžetima grada/opštine sredstva za ove namene su značajna stavka sa stanovišta ukupnog ulaganja u sport. Veliki broj zaposlenih radnika na održavanju sportskih objekata zahteva i značajna finansijska sredstva. Dosadašnji način izgradnje sportskih objekata umnogome objašnjava neekonomičnost


30

poslovanja ovih radnih organizacija, jer se ne zasniva na samoodrživosti i ostvarivanju vlastitih prihoda (uz nekoliko izuzetaka). Te greške iz prošlosti treba, koliko je god moguće, ispraviti u narednom periodu. Prilikom izgradnje novih sportskih objekata treba uvek tražiti mogućnost da se oni samofinansiraju ili da budu minimalna dotacija države. Samo na taj način će se rasteretiti sportski dinar i sredstva će moći da se usmere na konkeretne akcije i aktivnosti sportskih organizacija.

Bilo bi veoma značajno kada bi se sve radne organizacije za održavanje sportskih objekata, koje su osnovane na nivou grada/opštine na teritoriji AP Vojvodine, formirale koordinaciono telo čiji bi osnovni zadatak bio da se zajedničkim radom dođe do najboljih rešenja u funkcionisanju ovog segmenta sporta. Na nivou Srbije postoji Udruženje sportskih centara Srbije, a nešto slično bi trebalo da se napravi za teritoriju AP Vojvodine, s tim da članovi budu sve radne organizacije (javna preduzeća) za održavanje sportskih objekata, a ne samo sportski centri. U manjim opštinama održavanje sportskih objekata prepušteno je isključivo sportskim udruženjima (klubovima) koja se sama brinu o sportskim objektima.

Svaka lokalna samouprava mora napraviti kvalitetnu analizu funkcionisanja RO (radnih organizacija) ili JP (javnih preduzeća) za održavanje sportskih objekata, kako bi se stekla prava informacija o tome koliko se finansijskih sredstava za sport ukupno izdvaja na nivou budžeta grada/opštine. Posebno je potrebno izdvojiti sredstva za RO ili JP za održavanje sportskih objekata, a posebno sredstva za ostalo funkcionisanje sporta. Na osnovu napravljene analize potrebno je napraviti model i sistem funkcionisanja, kada je u pitanju održavanje sportskih objekata.

17. Privredni subjekti i javna preduzeća

Nezaobilazni subjekti u funkcionisanju sporta na nivou grada/opštine jesu privredni subjekti, društveni i privatni. Prošlo je vreme dirigovane privrede i naređivanja društvenim preduzećima gde i u koje sportske klubove moraju da usmere svoja sredstva. U današnje vreme ostaje na svakom sportskom kolektivu da formira svoj tim za marketing koji se kvalitetnim programima i projektima mora izboriti kod privrednih subjekata (društvenih i privatnih) za određena sredstva za rad i funkcionisanje. Budžetska sredstva su ograničena i nijedan sportski kolektiv ne finansira se u 100% iznosu. Stoga je neophodno da svaki sportski kolektiv pronađe dodatne izvore finansiranja putem sponzorstva, donatorstva, vlastitom privrednom ili ugostiteljskom delatnosti, od članarine i sl.

Na svakoj lokalnoj zajednici je da pokuša da reši deo sportskih problema pomaganjem javnih preduzeća sportskim klubovima koji su strateški prepoznati od lokalne samouprave kao sportska udruženja koje afirmišu tu sredinu. Razni su modeli kako je to moguće napraviti. Neke sredine u AP Vojvodini osnovale su Fond za razvoj sporta i sva javna preduzeća mesečno uplaćuju određeni iznos sredstava u taj fond. To je jedno od mogućih rešenja jer su na taj način direktori javnih preduzeća rasterećeni svakodnevnih rešavanja molbi za finansijsku pomoć koje upućuju sportski klubovi. To je samo jedan od načina da se strateški pomogne sportskim klubovima, a naročito je to aktualno u ovim kriznim vremenima. Ideja o fondu je dobro zamišljena, ali uz uslov da se stvore kritrerijumi za raspodelu tih sredstava i da ulogu u raspoređivanju tih sredstava imaju stvarni nosioci kvalitetnog sporta na lokalnom nivou, a ne pojedinci.

18. Društvene delatnosti

Neophodna je saradnja sportskih organizacija na nivou grada/opštine sa ostalim društvenim delatnostima iz oblasti: zdravstva, kulture, obrazovanja i dr., a u cilju rešavanja egzistencijalnih pitanja rada sportskih organizacija (lekarski pregledi, korišćenje sportskih objekata, zdravstvena i socijalna zaštita sportista i sl.).

U poslednjih desetak godina sportski savezi gradova/opština izgubili su dosta na značaju u odnosu na raniji period. U mnogim opštinama AP Vojvodine ugašeni su sportski savezi opština i država je preuzela kompletan sistem finansiranja sporta. Negde su razlozi za gašenje sportskih saveza bili opravdani, ali su često bili neopravdani.

Predstavljena su dva modela funkcionisanja sporta na lokalnom nivou, jedan u kojem značajnu ulogu ima sportski savez grada/opštine i drugi model gde su klubovi direktno oslonjeni na upravu za sport grada/opštine. Ostaje da se vidi da li će nova zakonska regulativa koja reguliše pitanje sporta, doneti neke konkretne smernice, kad je u pitanje funkcionisanje i organizacija sporta na lokalnom nivou, ili će u toj oblasti i dalje ostati nedorečenost i snalaženje od opštine do opštine, već prema nahođenju.


31

U slučaju da sportski savez dobro radi i funkcioniše, u ovom tekstu su date određene smernice kako usavršiti postojeći sistem funkcionisanja sportskih saveza na nivou grada/opštine. Isto tako, ove smernice mogu biti veoma značajne za lokalne zajednice gde ne postoji sportski savez, kao polazna osnova za to šta bi taj sportski savez mogao i imao da radi.

U dosadašnjoj dugogodišnjoj praksi sportski savez grada/opštine bio je najznačajnija karika u funkcionisanju celokupnog sporta na nivou grada/opštine. Poslednjih godina u mnogim gradovima/opštinama došlo je do značajnog zaokreta i organi državne uprave (najčešće formirani kao gradska/opštinska uprava za sport) na čelu sa članom gradskog/opštinskog veća za sport preuzeli su gotovo sve najznačajnije poluge u funkcionisanju sistema sporta na lokalnom nivou. Često je ovo preuzimanje poslova i nadležnosti značilo i znatno povećanje broja zaposlenih u organima državne uprave koji rade na poslovima sporta, dok su u isto vreme ostali neiskorišteni kadrovi u sportskim savezima. Mnogo bi bolje bilo za sport da se težilo povećanju broja zaposlenih trenera, ili da su se ta sredstva usmeravala za programske aktivnosti klubova.

U predloženoj I šemi funkcionisanja sporta (poglavlje II) jasno je naznačeno da je sportski savez (grada/opštine) ključni oslonac državnog organa (uprava za sport) u svim pitanjima funkcionisanja sporta. Neophodno je u samom sistemu upravljanja sportskim savezom napraviti određene promene u cilju kvalitetnijeg rada. Sadašnji sistem funkcionisanja sportskog saveza često je neadekvatan i nefunkcionalan. U najvećem delu sportski savezi su formirani kao jednodomna skupština kao najviši organ upravljanja, gde se nalaze predstavnici svih registrovanih sportskih organizacija. Teško je da neko ko je iz takmičarskog sporta može da razume potrebe i probleme npr. organizacija koje se bave sportom za sve ili sportom lica s posebnim potrebama i obrnuto, jer je svako okrenut svojim mukama i problemima kako osigurati egzistenciju i rad svog sportskog kolektiva. Zato bi bilo neophodno pri sportskom savezu, kao što je to i predloženo u šemi I, osim izvršnog organa, formirati komisije za pojedine oblasti:

1. Komisija za takmičarski sport, 2. Komisija sporta za sve, 3. Komisija lica s posebnim potrebama, 4. Komisija za školski sport.

Uloga ovih komisija bi bila savetodavna prema organu upravljanja sportskog saveza i skupštini sportskog saveza grada/opštine. Osnovni zadatak komisija bio bi da svi predlozi normativnih akata sportskog saveza i svi predlozi koji su u vezi s planovima rada, finansijskim planovima, izveštajima o radu i finansijskim izveštajima, pre usvajanja u organima sportskog saveza imaju pismeni stav/mišljenje komisije koja je nadležna za tu oblast. Način konstituisanja, način rada kao i delokrug rada treba da bude preciziran u pravilniku o radu komisija i odobra sportskog saveza grada/opštine. Broj članova komisija ne treba da bude od pet zbog efikasnosti i operativnosti. Osim formiranja komisija pri sportskom savezu grada/opštine treba da se formiraju kao savetodavno telo i određeni odbori čiji bi osnovni zadatak bio da budu savetodavni organ izvršnom organu sportskog saveza grada/opštine. Predlog je da se formiraju sledeći odbori: 1. Odbor za perspektivne sportiste, 2. Odbor za sportske objekte, 3. Odbor za nagrade i priznanja, 4. Odbor za marketing i propagandu, kao i drugi odbori prema potrebi.

Da bi sportski savezi imali svoju ulogu u današnjem sistemu funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave, neophodno je da se izvrše značajne transformacije unutar samih sportskih saveza gradova/opština, te da oni preuzmu na sebe konkretne i operativne poslove, koji će biti od pomoći svim sportskim udruženjima na području grada/opštine. Ako ne dođe do značajne pozitivne promene u radu sportskih saveza, ne samo da se neće povećavati njihov broj, nego će se njihov broj još smanjivati. Da bi došlo do suštinskih promena u radu sportskih saveza na lokalnom nivou potrebno je sa organom državne uprave koji je zadužen za sport sinhronizovano delovati na postavljanju adekvatne organizacione šeme funkcionisanja sporta na nivou grada/opštine. Ako u državnoj upravi ima kvalitetnih kadrova koji mogu odgovoriti na zahteve današnjeg sporta potrebno ih je angažovati u sportskom savezu grada/opštine, a u gradskoj/opštinskoj upravi za sport ostaviti najmanji broj zaposlenih.

U pojedinim gradovima i opštinama postoji Stručna služba koja obavlja knjigovodstvene usluge za određeni broj sportskih organizacija. Ovu delatnost treba i dalje razvijati i tražiti od klubova da sufinansiraju vođenje tih poslova, jer ako te usluge budu besplatne, klubovi to neće znati da cene i smatraće da se podrazumeva da taj posao neko za njih radi. Međutim, svaki rad ima svoju cenu. Cene za vođenje knjigovodstvenih usluga klubovima moraju biti oko 50-60% od tržišnih cena. Finansijske troškove zaposlenih radnika na knjigovodstvenim uslugama treba delom osigurati od sufinansiranja od


32

strane klubova, a delom iz budžetskih sredstava u godišnjem finansijskom planu putem projekta koji treba da pripremi sportski savez kao i svi ostali korisnici budžetskih sredstava.

U dosadašnjem elaboriranju već su naznačene neke oblasti u kojima sportski savez treba da preuzme poslove i vodeću ulogu u gradu/opštini, ako želi da opravda svoje postojanje. Jedan od modela funkcionisanja sportskih saveza gradova/opština, odnosno poslova i radnih zadataka koje bi imali odnosno mogli da obavljaju jeste: 1. prikupljanje i obrada redovnih godišnjih programa sportskih organizacija iz oblasti

takmičarskog sporta, koje potražuju sredstva za redovne programe iz gradskog/opštinskog budžeta;

2. prikupljanje i obrada posebnih godišnjih programa sportskih organizacija koje potražuju sredstva iz gradskog/opštinskog budžeta;

3. prikupljanje i obrada projekata za dodatne godišnje programe iz budžeta grada/opštine i davanje svojeg mišljenja o svakom projektu nadležnom državnom organu;

4. prikupljanje i obrada projekata za sanaciju, adaptaciju i izgradnju sportskih objekata; 5. prikupljanje i obrada svih ostalih dokumenata koje su sportska udruženja dužna da dostave ako

koriste budžetska sredstva; 6. izrada Pravilnika o kategorizaciji sportskih klubova na nivou lokalne samouprave; 7. pravljenje kriterijuma za raspodelu finansijskih sredstava klubovima i donošenje pravilnika o

finansiranju sporta; 8. davanje predloga finansiranja sportskih organizacija upravi za sport koja donosi konačnu odluku o

tom pitanju; 9. izrada Pravilnika o izborima u organe upravljanja sportskog saveza; 10. izrada kriterijuma za prijem u članstvo saveza i razmatranje svih zahteva za prijem u sportski

savez grada/opštine i donošenje potrebne odluke na osnovu zakonske regulative; 11. u većim opštinama i gradovima gde ima profesionalno zaposlenih trenera, predlog je da svi oni

treba da budu zaposleni u stručnoj službi sportskog saveza; 12. izrada Pravilnika o povlaštenom položaju korišćenja sportskih terena u vlasništvu škola i drugih

državnih ustanova od strane klubova u takmičarskom sportu; 13. izrada Pravilnika o nagrađivanju sportista za postignute rezultate; 14. rešavanje tekuće problematike vrhunskih sportista (socijalno i zdravstveno osiguranje i dr.); 15. izrada Pravilnika o stipendiranju perspektivnih sportista i isplaćivanje stipendija; 16. u okviru sportskog saveza, obezbeđivanje koordinatora za provođenje sportskih priredbi i školskih

takmičenja, od obdaništa do fakulteta, koji bi vodio računa o svim aspektima školskog sporta i koji bi bio zadužen za rad saveza školsko-sportskih društava u opštini;

17. u okviru sportskog saveza, obezbeđivanje koordinatora za rekreaciju (sport za sve); 18. u okviru sportskog saveza, obezbeđivanje koordinatora za sprovođenje sportskih aktivnosti lica s

posebnim potrebama; 19. u manjim opštinama može da postoji jedan koordinator za tri delatnosti – školski sport, rekreaciju

i sport lica s posebnim potrebama, a u većim opštinama i gradovima ta tri posla mogu voditi dva-tri zaposlena, zavisno od razvijenosti ova tri segmenta sportskih aktivnosti;

20. aktivno uključivanje u proces kandidovanja i organizacije zvaničnih međunarodnih takmičenja koje organizuju sportski klubovi s područja grada/opštine koje pokriva sportski savez;

21. vođenje knjigovodstvenih poslova za sportska udruženja koja za to pokažu potrebu i interes; 22. ostali poslovi koje osmisli sportski savez, a koji su u opštem interesu sportskih organizacija i

sportista (organizacija putovanja klubova, obezbeđivanje sala za trening i dr.) U slučaju da sportski savez grada/opštine bude radio sve ove poslove neće biti nikakvog

razloga da se postavi pitanje opravdanosti njegovog postojanja i obrnuto, ako sportski savez smatra opravdanim postojanje samo zbog plate dva-tri zaposlena ili više njih, a da se pri tom ništa konkretno ne radi, onda je sasvim izvesno da će sve te poslove preuzeti organ državne uprave. Postojanje sportskog saveza na teritoriji organa državne uprave važno je za taj organ, jer nijedna društvena aktivnost nema tu moć i takvu društvenu infrastrukturu kakvu imaju sportska udruženja. Bila bi velika šteta ne iskoristiti taj potencijal.

Ako bi sportski savezi radili sve gorenavedene poslove, to bi bio prvi značajniji pomak u decentralizaciji vlasti i u oblasti sporta. Na taj način gradska ili opštinska uprava za sport i zaduženi član gradskog/opštinskog veća imali bi izuzetnu pomoć, ako bi sve najznačajnije poslove obavila stručna organizacija koja je sastavljena od eksperata iz oblasti sporta. Na taj način bi bilo mnogo


33

manje promašaja u ukupnom vođenju sportske politike, jer je nemoguće da jedan pojedinac barata tako širokim spektrom podataka i informacija. Pogotovo je problem to što se u velikoj većini gradova/opština na čelna mesta državne uprave za resor sporta postavljaju kadrovi koji nemaju gotovo nikakvog iskustva u ovom poslu i gotovo su bez ikakvih sportskih kvalifikacija ili su pored sporta zaduženi još za prosvetu, zdravstvo, kulturu, mlade, turizam ili sl. Možda su to veoma sposobni kadrovi političkih partija i može biti da su i dobri menadžeri i organizatori i kao takvi treba da tu ostanu, ali u tom slučaju postojanje sportskog saveza grada/opštine može im biti od neprocenjive koristi, ako žele rezultate u svom poslu.

Model bez sportskog saveza grada/opštine Osnovna i najznačajnija razlika u ova dva modela funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave jeste u tome da li postoji ili ne postoji opštinski/gradski sportski savez kao udruženje sportskih klubova na teritoriji opštine/grada. Ovaj model još nije dovoljno razrađen i nije do kraja zaživeo u našoj lokalnoj samoupravi. Zato je neophodno je da se dobije što više informacija, kako o dobrim tako i o lošim iskustvima gradova odnosno opština, koji su organizovali funkcionisanje sporta na lokalnom nivou bez pomoći sportskog saveza grada/opštine. U ovom drugom modelu gde ne postoji opštinski/gradski sportski savez ili on nije u funkciji, organ državne uprave (najčešće se zove Uprava za sport ili je napravljeno odeljenje pri prosveti, kulturi i sl.) preuzima sve ingerencije kad je u pitanju funkcionisanje sporta na nivou lokalne samouprave. Najznačajniji deo je finansiranje rada i aktivnosti sportskih orgaqnizacija. Ovaj način funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave može doprineti da se smanji opterećenje sportskog dinara sa administativnim aparatom, jer se preskače jedan nivo organizovanja između sportskih organizacija i organa državne uprave. To ima i pozitivnih finansijskih efekata, ali samo ako se u isto vreme ne povećava državno-činovnički aparat u organu državne uprave koji će raditi potrebne poslove za sport. U tom slučaju će doći do racionalizacije u ovoj oblasti. U suprotnom, ako dođe do povećanja zaposlenih u organu državne uprave i ako te poslove budu radila nestručna lica koja nemaju nikavih dodirnih tačaka sa sportom, doći će do veće štete nego u sistemu gde je dobar deo stručnih poslova obavljao sportski savez na nivou opštine/grada. U slučaju da ne postoji sportski savez na nivou grada/opštine, bilo bi neophodno da lokalna uprava za sport formira koordinaciono-savetodavno telo, naročito ako je član opštinskog/gradskog veća izabran za više resora (prosveta, kultura, turizam, zdravstvo ili sl.). U najvećem broju opština/gradova upravo je to princip – jedna politička ličnost postavljena je da rukovodi u više oblasti društvenih delatnosti. Samo u malom broju slučajeva dogodi se da je to političar s potrebnim stručnim kvalifikacijama iz oblasti sporta. Uz to koordinaciono telo potrebno je formirati i određeni broj komisija ili odbora, za najznačajnije segmente sporta i to iz redova istaknutih sportskih radnika. Ako je sistem funkcionisnja sporta postavljen na ovaj način (bez sportskog saveza grada/opštine), onda je velika odgovornost na samo jednom čoveku koji sam teško može kvalitetno obaviti sav posao u vezi sa sportom, a koji je izutzetno obiman i složen zbog velikog broja učesnika. Zbog svega navedenog, nije najbolje rešenje da funkcionisanje sporta zavisi samo od jedne ličnosti. Teško je dati pravi recept za svaku sredinu. Sagledavajući svu problematiku potrebno je insistirati na postojanju sportskog saveza grada/opštine, kao jednog stručno-operativnog organa koji će obavljati najveći deo poslova za potrebe organa državne uprave. Sličan sistem funkcionisanja postoji na nacionalnom nivou, gde za potrebe Ministarstva omladine i sporta gotovo sve tehničko-administrativne poslove radi Sportski savez Srbije. Ujedno, Sportski savez Srbije donosi i sve potrebne pravilnike i normative koje Ministarstvo omladine i sporta samo verifikuje. Nema razloga da se sličan model ne primeni i na funkcionsanje sporta na nivou lokalne samouprave u opštinama i gradovima.


34

IV TAKMIČARSKI SPORT Jedan od najznačajnijih segmenata funkcionisanja celokupnog sporta predstavlja oblast takmičarskog sporta. Zato će najveći deo razrade modela biće posvećen upravo toj oblasti. Najznačajni deo je svakako raspodela finansijskih sredstava klubovima na osnovu njihovih godišnjih planova i programa. Potpuno je jasno da gradovi/opštine ne mogu finansirati kompletne programe svih sportskih ekipa na području grada/opštine, te će se u daljoj razradi koristiti termin „sufinansiranje programa”. Neophodno je da sportski klubovi ulože velike napore u obezbeđivanje dodatnih finansijskih sredstava kako bi mogli sprovoditi svoje zacrtane planove i programe koji često znaju biti i megalomanski i neprimereni uslovima u kojima sportska organizacija radi i živi.

Sadašnji zakon o sportu omogućio je formiranje sportskih organizacija bez ikakvih ograničenja. Dovoljno je da dva punoletna pojedinca ispoštuju proceduru osnivanja sportskog udruženja, tj. da dostave potrebnu dokumentaciju u Ministarstvo omladine i sporta te da dobiju rešenje o registraciji.

Zakon o udruživanju građana ne može i ne sme biti drugačiji, jer on mora da zaštiti pravo građana na slobodno organizovanje i udruživanje. No, sledeći korak je veoma važan, kada su u pitanju sportska udruženja, a prvenstveno se misli na:

1. Prijem u članstvo sportskog saveza grada/opštine, 2. Prijem u članstvo strukovnih udruženja na nivou grada/opštine, regije, pokrajine, države, 3. Sufinansiranje programa iz budžetskih sredstava. Organ državne uprave treba da prepozna sportski savez grada/optšine, kao osnovnog partnera u

sprovođenju zacrtane politike sporta za područje grada/opštine na kojem deluje i radi. U lokalnim sredinama gde ne postoji sportski savez grada/opštine neophodno je učiniti dodatne napore na nivou lokalne samouprave da se sportska udruženja (klubovi) organizuju u okviru sportskog saveza grada/opštine, radi sprovođenja zacrtane politike razvoja i afirmacije sporta na lokalnom, ali i širem nivou. I model (gde postoji sportski savez opštine/grada)

Potrebno je napraviti najmanje kriterijume koje neka sportska udruženje (klub) moraju ispuniti da bi bila primljena u sportski savez grada/opštine, a posebno kriterijume koje sportska organizacija mora ispuniti da bi bila korisnik budžetskih sredstava.

Kriterijumi koje sportska organizacija mora ispuniti da bude primljena kao redovni član sportskog saveza grada/opštine:

1. Da podnese zahtev (molbu) za prijem u članstvo sportskog saveza grada/opštine, 2. Da dostavi kopiju rešenja o registraciji nadležnog državnog organa 3. Da dostavi kopiju overenog statuta od strane nadležnog državnog organa 4. Da dostavi kopiju oduke o licu za predstavljanje i zastupanje sportske organizacije 5. Sportska grana mora biti:

a) olimpijska sportska grana (u prilogu se nalazi spisak olimpijskih sportskih grana), b) neolimpijska sportska grana, ali prepoznata od strane MOK-a (u prilogu se nalazi spisak

neolimpijskih sportskih grana članovi ARISF-a *) * sportske grane pridruženi članovi Međunarodnog olimpijskog komiteta jesu članovi ARIFS - a međunarodna federacija pridruženih članova MOK-a),

Predlog je da ostala sportska udruženja (klubovi) budu članovi sportskog saveza grada/opštine kao pridruženi članovi (sličan princip je u Olimpijskom komitetu Srbije, samo su tamo pridruženi članovi sportske grane članovi ARISF-a). Obaveze za prijem u sportski savez grada/opštine iste su kao i za redovne članove.

U slučaju da postoji sportski savez grada/opštine, neophodno je insistirati da sva registrovana sportska udruženja (klubovi) koji se nalaze u takmičarskom sportu moraju biti članovi sportskog saveza, ako žele biti korisnici budžetskih sredstava za redovne programske aktivnosti.

Uslovi koje sportska organizacija u takmičarskom sportu mora ispuniti da bi bila na listi korisnika finansijskih sredstava iz budžeta grada/opštine za redovne programske aktivnosti:


35

1. Da ima osiguran prostor za sprovođenje treninga i takmičenja. Prilaže se ugovor o zakupu prostora ili kopija vlasničkog lista, ako je sportska organizacija vlasnik objekta.

2. Da je uključena u redovni sistem takmičenja granskog saveza. Prilažu se bilteni granskog saveza s rezultatima na pojedinačnim ili ekipnim takmičenjima.

3. Da ima najmanje jednog stručnjaka koji ima zakonom predviđene kvalifikacije za rad u sportu (priložen ugovor o profesionalnom, honorarnom ili volonterskom angažovanju kao i kopija zakonom predviđene diplome).

4. Da dostavi zapisnik s poslednje godišnje skupštine sportske organizacije. 5. Da dostave kopiju završnog računa za prethodnu godinu. 6. Da dostavi kopiju zapisnika nadzornog odbora. Bez ispunjavanja ovih minimalnih uslova, sportska organizacija u takmičarskom sportu ne bi

trebalo da bude korisnik budžetskih sredstva grada/opštine za finansiranje redovnih programskih aktivnosti. Da bi ušli na listu korisnika sredstva za redovne programske aktivnosti sportska udruženja odnosno klubovi moraju ispuniti prethodnih šest kriterijuma. Predlog je da sportska udruženja do utvrđenog roka od strane lokalne samouprave, uz svoj program aktivnosti za narednu godinu, dostave popunjene tabele i obrasce koji su dati kao u prilogu ovih modela, kao i svu potrebnu dokumentaciju koja se traži za klubove u redovnom sistemu takmičenja. Sportska udruženja iz redovnog takmičarskog sporta koja ne ispune navedene uslove ne bi trebalo da koriste budžetska sredstva u narednoj godini.

Predlog je da se naprave kriterijumi za sufinansiranje sledeći delova programa takmičarskog sporta tj. sportskih klubova i to:

1. Sufinansiranje prevoznih troškova, smeštaja i ishrane sportista za redovna takmičenja. 2. Sufinansiranje stručnog rada. 3. Sufinansiranje troškova sudija i delegate. 4. Sufinansiranje korišćenja sportskih objekata. 5. Sufinansiranje troškova lekarskih pregleda. 6. Sufinansiranje nabavke sportske opreme. Sportska udruženja koja se nalaze u redovnom takmičarskom sportu dostavljaju svoje zahteve na

propisanim obrascima od broja I-1 do I-7, za finansiranje redovnih programskih aktivnosti (obrasci se nalaze u prilogu ovih modela).

Ovo je predlog prioriteta koji bi trebalo da budu u sistemu finansiranja redovnih programskih aktivnosti sportskih organizacija. Na svakoj lokalnoj samoupravi je da proširi ili smanji prioritete u finansiranju redovnih programskih aktivnosti, zavisno od svojih potreba i interesa. Ovi kriterijumi bi trebalo da budu razrađeni u Pravilniku o finansiranji sporta.

Sve rashode koje klubovi imaju u svom radu i funkcionisanju nemoguće je pokriti iz budžetskih sredstava, tako da klubovi moraju iz drugih izvora obezbediti sredstva i za sve ostale troškove funkcionisanja kluba:

kotizacija za učešće u takmičenju, hranarine i stipendije sportista, troškovi registracije takmičara, troškovi medicinske zaštite na takmičenjima, troškovi osiguranja sportista i trenera, troškovi održavanja sportske opreme, honorari za lekare, fizioterapeute, honorari za pomoćne trenere, kondicione trenere, statističare… prevozni troškovi dolaska na trening i takmičenja sportista, putni troškovi i dnevnice za odlaske na sastanke viših organa udruživanja, finansiranje vođenja knjigovodstvenih usluga, finansiranje vođenja stručno-administrativnih poslova, sredstva za stručno usavršavanje trenera, sredstva za prijateljske (pripremne) utakmice i turnire, održavanje veb-sajta, kancelarijski materijal, poštanski troškovi i troškovi telefona, troškovi održavanja vanjskih sportskih terena (košenje, obeležavanje, i sl.),


36

zakup kancelarijskog prostora, režijski troškovi za kancelariju ili sportski objekat (struja, voda, grejanje…) ……..

Zavisno od veličine kluba i ranga takmičenja, klubovi imaju neke od ovih troškova, a moraju ih pokriti iz vanbudžetskih sredstava.

Osim sredstava za sufinansiranje godišnjih programa za redovne programe, sportske organizacije iz takmičarskog sporta mogu konkurisati i za sredstva iz dela dodatnih programa (stipendije, ostala zvanična takmičenja, sanacija objekata...).

Sportska udruženja (klubovi) koji su pridruženi članovi sportskog saveza grada/opštine, mogu biti korisnici budžetskih sredstava putem sportskog saveza grada/opštine, samo za posebne programe koji se dodeljuju na osnovu konkursa, uz uslov da su članovi sportskog saveza grada/opštine i da ponuđeni progami imaju za cilj okupljanje i rad sa što više dece, mladih, žena, starijih osoba. U ovu grupu sportova spadaju i organizacije koje okupljaju više sportskih grana u svojim aktivnostima. Ovi programi se predaju u propisanom roku za narednu godinu. Razume se, ne znači da će ovi sportski klubovi biti degradirani ako se nalaze u grupi sportova koji konkurišu za sredstva po posebnim programima, jer u slučaju da se ponude kvalitetni posebni programi oni mogu i treba da dobiju čak i više sredstava nego neki klubovi koji se nalaze u redovnom programu finansiranja. Sportske organizacije koje konkurišu za posebne programe uz projekat za finansiranje obavezno moraju dostaviti sledeću dokumentaciju:

1. Dokaz da imaju bar jednog stručnjaka koji ima zakonom predviđene kvalifikacije za rad u sportu (priložen ugovor o profesionalnom, honorarnom ili volonterskom angažovanju kao i kopija zakonom predviđene diplome).

2. Zapisnik s poslednje godišnje skupštine sportske organizacije. 3. Izveštaj o radu i postignutim takmičarskim rezultatima za poslednju takmičarsku sezonu. 4. Kopiju završnog računa za prethodnu godinu. 5. Kopiju zapisnika nadzornog odbora. Zahtev za finansiranje posebnih progama se predaje na Obrascu br. I-8.

II model (gde ne postoji sportski savez opštine/grada)

U ovom modelu ne postoji uslov da sportsko udruženje (klub) bude član sportskog saveza grada/opštine. Sve ostale predviđene obaveze klubova ostaju kao i u prvom modelu.

U takmičarskom sportu postoje tri osnovne oblasti koji su značajne za sport na lokalnom

nivou:

a) Kvalitetni i masovni takmičarski sport, b) Mlađe uzrasne kategorije, c) Vrhunski sport. a) Kvalitetni i masovni takmičarski sport

Pod kvalitetnim i masovnim takmičarskim sportom podrazumevaju se sportska takmičenja koja se

održavaju od nacionalnog do opštinskog nivoa u seniorskoj, juniorskoj, kadetskoj i pionirskoj konkurenciji, bilo da je reč o ekipnim ili pojedinačnim sportovima. To može biti pet-šest nivoa u određenim ekipnim sportovima (opštinska liga, regionalna liga, pokrajinska liga, prva „B“ liga i prva „A“ liga ili „Super“ liga, odnosno tri-četiri nivoa u pojedinačnim sportovima: prvenstva grada/opštine, regionalna ili okružna prvenstva, pokrajinsko prvenstvo i državno prvenstvo. U pojedinim sportovima, kako pojedinačnim tako i nekim ekipnim, s malim brojem klubova postoji samo nacionalni nivo takmičenja. Određeni broj sportova ima od dva do četiri nivoa takmičenja, već zavisno od broja klubova u tom granskom savezu. Neophodno je da sportski savez grada/opštine i organa državne uprave koji je zadužen za sport imaju potpune informacije o tom pitanju za sve sportske grane iz kojih su sportske organizacije s njihovog područja.


37

Pod pojmom kvalitetni takmičarski sport podrazumeva se takmičarski sport koji se sprovodi na nacionalnom nivou. U ekipnim sportovima to su nacionalne lige (VI i V nivo/stepen takmičenja), a u pojedinačnim sportovima to su državna prvenstva (III nivo/stepen takmičenja).

Pod pojmom masovni takmičarski sport podrazumeva se takmičarski sport koji se sprovodi na nižem stepenu od nacionalnog nivoa, kako u ekipnim tako i pojedinačnim sportovima.

Sportska udruženja treba u zakonski predviđenom roku da dostave u sportski savez grada/opštine program aktivnosti (rada) svih selekcija za narednu godinu za I model, odnosno u organ državne uprave zadužen za sport ako je reč o II modelu, uz priloženu ostalu dokumentaciju koja se od njih traži, a koja je navedena u prethodnom poglavlju.

Program aktivnosti (rada) za narednu godinu treba razraditi posredstvom obrazaca koji se nalaze u

prilogu ovih modela, a u vezi su sa ovim segmentima: 1. Prevoz, smeštaj i ishrana sportista 2. Stručni rad trenera 3. Sudije i delegati 4. Sportski objekti 5. Lekarski pregledi 6. Sportska oprema

U poglavlju XVI Sufinansiranje programa razrađeni su do detalja svi segmenti koji su gore navedeni.

b) Mlađe uzrasne kategorije Jedan od izuzetno važnih segmenata sporta na nivou lokalne samouprave jeste upravo pitanje

sporta mlađih uzrasnih kategorija. Kad su posredi mlađe uzrasne kategorije, jedan deo je obrađen u prethodnom delu, a na ovom mestu će više biti reči o specifičnostima ovog dela sporta i preporukama kako urediti određene segmente na lokalnom nivou kada su u pitanju mlađe uzrasne kategorije.

Odnos prema mlađim uzrasnim kategorijama, kad je reč o lokalnoj samoupravi, mora biti jedan od prioriteta u strateškim opredeljenjima svakog grada odnosno opštine. Ulaganje u mlade sportiste je višestruko važno, o čemu nema potrebe na ovom mestu posebno elaborirati. Osim obezbeđivanja osnovnih uslova za trening i takmičenje, neophodno je voditi računa o pravovremenom stimulisanju mladih talentovanih sportista, prvenstveno putem stipendija i nagrađivanja za postignute međunarodne rezultate. Svaka lokalna samouprava treba da pripremi i usvoji Pravilnik o nagrađivanja perspektivnih (mladih sportista) za postignute rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Taj pravilnik svaka lokalna samouprava treba da prilagodi svojim uslovima i mogućnostima. U pravilniku bi trebalo navesti tačne finansijske iznose za osvojene medalje na: svetskim i evropskim prvenstvima, mediteranskim i balkanskim igrama. Predlog je da se u pravilnik unesu i nagrade za trenere, kao i da se napravi razlika između olimpijskih i neolimpijskih sportova, odnosno disciplina. Kao pomoć u pravljenju pravilnika može poslužiti Pravilnik o nagrađivanju koji primenjuje Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu. Budući da je država adekvatno rešila nagrađivanje osvajača seniorskih medalja na najvećim takmičenja, lokalna samouprava treba da se bazira na nagrađivanju postignutih rezultata mlađih uzrasnih kategorija (samo s navršenih 16 godina i najviše do 20 godina).

Potrebno je da svaka lokalna samouprava odvoji određeni deo sredstava za stipendije mladih sportista koji pokažu zapažene rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Neophodno je propisati korektne i nepristrasne kriterijume, kako bi se izbegle manipulacije sa dodeljivanjem stipendija mladim sportistima. Svaka lokalna samouprava treba da prilagodi pravilnik svojim realnim mogućnostima i potrebama. Prioritet u određivanju stipendista moraju imati sportisti iz olimpijskih sportskih grana. Sportska udruženja (klubovi) treba da preuzmu incijativu kada je u pitanju rad s mlađim uzrasnim kategorijama. Danas su veoma popularne privatne škole (odbojke, košarke, rukometa, fudbala, tenisa itd.) gde je osnovni cilj i interes profit pojedinaca, a gde je zdravlje dece kao i kvalitet rada s njima uglavnom u drugom planu. Novi zakon o sportu trebalo bi u narednom periodu da uvede više reda u ovu oblast, što će biti velika pomoć klubovima da lakše rade i opstaju u nelojalnoj konkurenciji s privatnim školama. Iz tog razloga neophodno je da nadležni resor sporta u gradu/opštini


38

zajedno sa sportskim savezom, inicira kod gradonačelika/predsednika opštine sastanak sa direktorima osnovnih i srednjih škola kao i direktorima sportskih centara. Na tom sastanku mora se pripremiti predlog rešenja, te se moraju utvrditi osnovna pravila u vezi sa izdavanjem sportskih objekata. Sportska udruženja (klubovi) koji se nalaze u redovnom sistemu takmičenja moraju imati apsolutni prioritet u korišćenju sportskih objekata u odnosu na privatne škole koje su osnovane zbog profita koji im donosi članarina polaznika škole. U ovu kategoriju nelojalne konkurencije svrstavaju se i sportski klubovi koji su osnovani, a ne žele da se uključe u redovni sistem takmičenja granskih saveza, jer im to predstavlja samo dodatni trošak i umanjuje njihov profit.

Sportski klubovi moraju ponuditi pogodnosti školama za njihove učenike koji se uključe u rad sportskih klubova koji koriste sportske terene škole, a za uzvrat, škole moraju dati prioritet korišćenja tih terena kao i termine koji su primereni deci. Isto tako, cena za sportske klubove (koji su registrovani u skladu sa zakonom, a nalaze se u u redovnom sistemu takmičenja), mora biti niža nego za ostale korisnike, jer se cena sale (kada su u pitanju sportske sale pri osnovnim i srednjim školama) može umanjiti za amortizaciju, električnu energiju, grejanje, vodu budući da škole te materijalne troškove već imaju ukalkulisane od strane državne uprave (države, pokrajine, grada, opštine).

U poslednje vreme u ekipnim sportovima razne privatne škole organizuju povremena takmičenja u raznim ligama. Sve to unosi pravi haos u takmičenje učenika (naročito osnovnih škola). U velikoj većini slučajeva osnovni motiv tih takmičenja u organizaciji privatnih škola jeste motivisanje učenika da se bave upravo tim sportom, ali je u svemu osnovni razlog da se što više sredstava prikupi od mesečne članarine polaznika, a na taj način samo raste „profit” i pojedinci iz toga izvlače značajnu finansijsku korist.

Upravo zbog toga neophodno je u ovoj oblasti uvesti više reda, jer posledice po zdravlje dece mogu biti pogubne. Danas je u modi da sportska udruženja i sportske škole traže od dece rano uključenje u trenažni proces, a odmah posle toga motivišu ih za takmičarski sport, iako nisu ni fizički a ni psihički zreli za tako velike napore. Deca se „vrbuju“ već sa pet-šest godina da se bave sportovima koji nisu primereni njihovom uzrastu.

Sledeći veliki problem leži u tome što veoma veliki broj nestručnjaka radi sa decom u tom ranom uzrastu. Najbolji primer za to je današnja ekspanzija tenisa, jer roditelji u svojim klincima i klincezama vide slavu i novac koju danas imaju Novak Đoković, Ana Ivanović ili Jelena Janković i takvi roditelji, često potpomognuti neškolovanim trenerima, ne štede ni finansijskih sredstva, a ni zdravlje svoje dece kako bi u nekoj daljoj budućnosti uspela u tenisu. Rad u tenisu, kao uostalom i u svim sportovima, ako ga obavljaju nestručnjaci, zbog specifičnosti sporta (nesimetričan razvoj tela i ekstremiteta) može za posledicu imati značajno narušavanje zdravlja dece. U vezi s pitanjem stručnog rada sa decom naročito će se morati angažovati nadzorni organi državne uprave, kako bi se uvelo više reda u stručni rad s mladom populacijom. c) Vrhunski sport

Kada je u pitanju vrhunski sport, na prvi pogled se može reći da ta oblast ne pripada priči o

sportu na lokalnom nivou, ali nije tako. Bez obzira na to što su to sportisti koji predstavljaju državu na međunarodnom planu, svi oni su članovi nekog kluba u Srbiji i dobar deo godine rade i treniraju u svojim klubovima koji rade i deluju na lokalnom nivou.

Ovde je potrebno apostrofirati pojedinačne sportove i njihove vrhunske sportiste i napisati nekoliko reči o njima i ponuditi neka rešenja, kada je reč o vrhunskim sportistima i sportu na lokalnom nivou. Neophodno je da o vrhunskim sportistima država vodi značajnu brigu. Postoje nacionalne stipendije kao i nagrade za osvojene olimpijske, svetske i evropske medalje, odnosno doživotna nacionalna primanja za osvajače medalja na olimpijskim igrama. svetskim prvenstvima i evropskim prvenstvima. Klubovi za koje se ti sportisti takmiče na domaćim takmičenjima treba da naprave svoje klupske pravilnike i da zavisno od učešća i ostvarenih rezultata, vrhunski sportisti budu adekvatno nagrađeni i za te rezultate, već u skladu sa svojim mogućnostima. Interes je svakog kluba da u svojim redovima ima što više vrhunskih sportista.

U pojedinim nacionalnim granskim savezima, uglavnom iz pojedinačnih sportova, čiji granski savezi imaju mali budžet ili se on neadekvatno koristi, najčešće se teret učešća na međunarodnim takmičenja svaljuje na matične klubove i neretko se dešava da odlazak na svetska i evropska prventva klubovi moraju finansirati iz svojih sredstava. Naročito je to izraženo prilikom učešća mlađih selekcija na međunarodnim takmičenjima.


39

Iz gorenavedenih razloga neophodno je da svaki sportski savez grada/opštine odnosno uprava za sport, napravi Pravilnik o sufinansiranju mladih perspektivnih sportista na međunarodnim takmičenjima. Neki nacionalni granski savezi su uveli kriterijum plaćanja troškova (u vidu refundacije nakon ostvarenog rezultata) učešća na zvaničnim takmičenjima samo za sportiste koji se plasiraju među osam u svetu ili prvih deset u Evropi. Neophodno je da se na nivou lokalne samouprave i o ovom delu vodi računa i da se mladi i perspektivni sportistu pomažu i u periodu kada još ne osvajaju svetske i evropske medalje, a po svojim rezultatima na nacionalnom nivou, zaslužuju da se u njih ulaže u periodu dok se mogu smatrati perspektivnim sportistima. Potrebno je voditi računa o tome da u ovom pravilniku prioritet imaju sportisti iz olimpijskih sporskih grana. Kod neolimpijskih sportskih grana treba biti oprezan u njihovom sufinansiranju odlaska na evropska i svetska takmičenja, jer često u tim sportskim granama u toku jedne godine imamo i po pet-šest evropskih i svetskih prvenstava. Tu se prevashodno misli na sledeće sportske grane: karate, ples, bodi bilding, tekvondo, fitnes…

Kad su u pitanju seniori vrhunski sportisti u bilo kom sportu, u osnovi tu lokalna samouprava ne bi trebalo da ulaže sredstva u njih, jer oni seniori koji imaju rezultata na međunarodnoj sceni, dovoljno su obezbeđeni od strane granskog saveza i države. To je hipotetički tačna postavka, ali u praksi sve nije tako kako je teorijski zamišljeno. U cilju stimulisanja vrhunskih sportskih rezultata i na nivou lokalne samouprave, neophodno je učiniti napore da se u gradovima/opštinama stvore adekvatni uslovi da najbolji i najkvalitetniji sportisti ne moraju ići najčešće u Novi Sad ili Beograd, kako bi imali uslove za postizavanje međunarodni vrednih rezultata. Iz tog razloga neophodno je da lokalna zajednica prepozna i potrebe za ulaganjem u vrhunske sportiste. Neophodno je da npr. opštine kao što su Apatin ili Bačka Palanka ulažu u kajak, Subotica, Zrenjanin, Senta u rvanje, Senta i Čoka u stoni tenis, Crvenka, Vrbas u rukomet, Vršac u košarku itd.

U svakom finansijskom planu treba da postoji stavka „tekuća rezerva”. Upravo se iz tekuće rezerve mogu namenski upotrebiti ova sredstva kako za jednokratne nagrade za postignute rezultate na međunarodnoj sceni, tako i za stimulisanje vrhunskih sportista čiji je matični klub u tom gradu ili opštini, kao i za nabavku specifične sportske opreme. Svakom gradu i opštini je u cilju da na olimpijskim igrama ima svog predstavnika i da se ponosi tim rezultatom. Da bi se vrhunski sportista osećao podržanim i od lokalne samouprave neophodno je odvojiti i deo sredstava za određene potrebe koje imaju vrhunski sportisti, a koji se u nedovoljnoj meri obezbeđuje na nivoa države. U velikom broju slučajeva je sporno socijalno i zdravstveno osiguranje vrhunskih sportista i tu bi lokalna samouprava trebalo da podnese taj finansijski teret, za sportiste koji postižu vrhunske rezultate na evropskim i svetskim takmičenjima. Značajnu pomoć vrhunskim sportistima, bar kada je reč o pojedinačnim sportovima, lokalna samouprava mora da pruži kada je u pitanju korišćenje sportskih objekata, kao i nabavljanje vrhunske sportske opreme za te sportiste.

Neophodno je nešto reći o stvaranju mehanizma zaštite matičnih klubova kada je posredi prelazak sportiste u neki drugi klub van opštine ili u inostranstvo. Svaki klub mora napraviti mehanizam zaštite svojih prava (indirektno i zaštite budžetskih sredstava koja se ulažu u sportiste posredstvom klubova). Ako se u sportistu ulaže pet-šest ili deset godina, normalno je da mora postojati i određeno obeštećenje, kako bi se tim sredstvima mogli dalje stvarati novi vrhunski sportisti. Iz tog razloga, u vezi sa svim vrhunskim i perspektivnim sportistima u koje se ulažu značajna finansijska i materijalna sredstva na nivoa kluba i lokalne samouprave, treba insistirati da klubovi imaju sklopljene ugovore u kojima će se jasno precizirati obaveze kako kluba, ali isto tako i sportista prema klubu koji se finansira iz budžetskih sredstava. Ovo je naročito značajno za sportove u kojima se daju velika sredstva za prelazak sportista. Pre svega u fudbalu, ali i u košarci, odbojci i rukometu.


40

V ŠKOLSKI SPORT Školski sport je izuzetno važan u sagledavanju celokupnog sporta, kako na nacionalnom nivou tako i na nivou lokalne samouprave. U ovoj oblasti, državnim organima zaduženim za sport su umnogome vezane ruke. Prvenstveno se tu misli na Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, kao i na lokalnu samoupravu. Ingerencije nad sprovođenjem nastave fizičkog vaspitanja i sportskih takmičenja u obrazovno-vaspitnom sistemu imaju, po sadašnjem sistemu, isključivo Ministarstvo prosvete Republike Srbije i Sekretarijat za obrazovanje AP Vojvodine. Ministarstvo prosvete je organizaciju sportskih takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola poverilo Savezu za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije, koji sprovodi takmičenja u sledećim sportskim granama i disciplinama za osnovnu i srednju školu: 1. Atletika, 2. Rukomet, 3. Košarka, 4. Odbojka, 5. Stoni tenis, 6. Streljaštvo. Kategorije: - pioniri i pionirke, - omladinci i omladinke. 7. Plivanje, 8. Sportska gimnastika. Kategorije: - pioniri i pionirke, učenici-ce I-IV razreda, - pioniri i pionirke, učenici-ce V-VI razreda, - pioniri i pionirke, učenici-ce VII-VIII razreda, - omladinci i omladinke, učenici-ce I-IV razreda. 9. Mali fudbal Kategorije: - pioniri i pionirke, učenici-ce V-VIII razreda, -omladinci, učenici I-IV razreda. 10. Male olimpijske igre Kategorije: - pioniri i pionirke, I razred (mešovite ekipe), - pioniri i pionirke, II razred (mešovite ekipe), - pioniri III razred, - pionirke III razred

Bez obzira na činjenicu da je najveći deo sportskih organizacija van sistema školskog sporta, sve one, od osnovnih ćelija klubova, preko granskih saveza na nivou opštine, pokrajine i države do sportskih saveza, na nivou opštine, grada, pokrajine i države treba da imaju više dodirnih tačaka s takmičenjima učenika osnovnih i srednjih škola. Naročito se mora staviti akcenat na osnovne škole, jer jedino u tom uzrastu je gotovo 100% mlade populacije uključeno u fizičko vaspitanje i oko 50% učenika u takmičenja od opštinskog do nacionalnog nivoa.

U narednom periodu mora se insistirati na uspostavljanju saradnje svih nadležnih ministarstava koja brinu o mladoj generaciji: prosveta, zdravstvo, sport, omladina i dr. Ako se uspostavi saradnja i koordinacija između tih državnih organa, moći će se napraviti i kvalitetniji sistem funkcionisanja školskog sporta na nivou cele države, a to znači i na nivou lokalne samouprave. Nemoguće je iz mnogo razloga (tradicija, finansije, objekti, kadrovi...), kopirati nečiji sistem školskog sporta koji odlično funkcioniše u pojedinim zemljama (Australija, SAD, Engleska i dr.). Baza kompletnog sporta u Srbiji su sportska udruženja (klubovi) i granski savezi. Iz tog razloga neophodno je tako postaviti i sistem funkcionisanja školskog sporta. Potrebno je da sportska udruženja uspostave čvršću saradnju sa školama, a naročito se misli na osnovne škole i da zajedno rade na što većem obuhvatu dece koja bi trebalo da se bave sportom. U tom smeru neophodno je stvarati sistem školskog sporta od lokalne zajednice do državnog nivoa. Naročito je sporno pitanje finansiranja sportskih takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola. Ministarstvo prosvete u pogledu tog pitanja nije adekvatno rešilo ovaj problem. Najčešće se pronalaze rešenja od slučaja do slučaja i iz finansijskih sredstava za sport lokalnih samouprava. Potrebno je naći mogućnost da sportski radnici iz lokalne samouprave i klubova mogu učestvovati u kreiranju i odlučivanju o tome kako da se sprovedu takmičenja učenika, a da pri tome sport ima mnogo veće koristi nego što je to do sada. Osnova


41

školskog sporta moraju biti takmičenja na nivou grada/opštine, a samo svake četiri godine valja praviti piramidu do nacionalnog nivoa. Sportska takmičenja učenika ne moraju biti kopija profesionalnih takmičenja odraslih, već je neophodno napraviti modifikovane sisteme takmičenja, da igra i zabava budu u prvom planu, jer rezultat u školskim takmičenjima ne sme da bude osnovno merilo nečije vrednosti. Dva su osnovna principa koji treba da budu osnova školskog sporta a to su: sveobuhvatnost i prepoznavanje talenata.

U određenom broju opština ima pokušaja da se obuhvati što je moguće više školske populacije i da se uključe u neki dodatni sistem takmičenja. Sve ovo je rađeno stihijski i bez prave koordinacije, tako da u pojedinim opštinama ima tri do četiri sistema takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola. Prvi, koji se sprovodi u okviru školskog sistema gde su godišnjim školskim kalendarom utvrđene sportske discipline u deset sportskih grana. Drugi sistem takmičenja učenika školske populacije sprovodi se u sportskim klubovima i granskim savezima. Treći sistem je napravljen u pojedinim gradovima i opštinama i odvija se takmičenjima u pojedinim disciplinama u organizaciji sportskog saveza grada/opštine ili gradske/opštinske uprave za sport. Četvrti sistem takmičenja organizuju razne privatne škole.

Za apliciranje budžetskih sredstava za ove namene škole, sportski klubovi, Udruženje pedagoga fizičke kulture ili Savez školskih sportskih društava, moraju popuniti Obrazac br. III-1. koji treba predati do predviđenog roka.

a) Fizičko vežbanje u predškolskim ustanovama

Namerno ovde nije stavljen termin „sport“ jer deca ovog uzrasta ne treba da se bave sportom već treba da vežbaju i da se igraju. Ovom uzrastu su primerene razne vrste „igroteka“ u kojima će deca putem igre raditi i fiziče vežbe koje su prilagođenje njihovom uzrastu. Sportska takmičenja podrazumevaju mnoge stresne situacije koje nisu potrebne deci ovog uzrasta (od četiri do sedam godina), osim što su možda važna njihovim roditeljima, bakama i dedama da imaju razloga veličati svoje „wunder kindere“ (čuda od deteta) koji su po njima mnogo vredniji od njihovih vršnjaka. Suština je rada sa decom u ovom uzrastu da se ne propusti period najintenzivnijeg rasta i razvoja gotovo svih antropoloških sposobnosti i karakteristika, jer ako se preskoči ovaj period sistematskog rada sa decom, to je nemoguće nadoknaditi u kasnijem periodu.

Potrebno je na nivou svakog grada/opštine osmisliti razne vrste fizičkog vežbanja za ovaj uzrast i jednom do dva puta godišnje može se napraviti festival vežbanja dece na javnoj promociji pred roditeljima i vaspitačima. Sa ovom decom neophodno je da rade osposobljeni stručnjaci sa diplomom. Za taj rad neophodno je osigurati i finansijska sredstva u budžetu grada/opštine, a jedan deo treba da osiguraju roditelji. Sportski savez grada/opštine treba da radi na pronalaženju sponzora i donatora za ovu akciju, kao i da osmisli ceo projekat fizičkog vežbanja i prepoznavanja talenata u predškolskim ustanovama. b) Sportske aktivnosti učenika osnovnih škola

Ovo je najznačajniji segment školske populacije kada je u pitanju sport, jer je to populacija koja je gotovo stoprocentno obuhvaćena u redovnom sistemu školovanja. U ovom delu se moraju napraviti korenite i sveobuhvatne promene, ako se želi doći do značajnijih rezultata u srpskom sportu u narednom periodu. Neminovno je da sportska udruženja (klubovi) uspostave čvrstu saradnju sa školama i da se napravi sistem rada, čiji će cilj biti što veći obuhvat dece ovog uzrasta. Veoma je važno potencirati sveobuhvatnost i to u dva smera, talentovana deca za sport treba da rade jedan program, ali i ona manje talentovana u tom periodu moraju da budu uključena u sportske aktivnosti iz dva razloga: jedan je taj da se nikad ne zna u kom periodu će neko ispoljiti značajan napredak zbog upornog i sistematskog rada, a drugi razlog je to da svi oni koji ne mogu proći do nekog kvalitetnog ili vrhunskog sporta, moraju pravilnim sistemom rada biti pripremljeni za to da se kao odrasli ljudi rekreativno bave raznim vidovima sportske aktivnosti, odnosno da zavole sport i da budu aktivni sportski radnici u sportskim udruženjima i savezima. Jasno je da svi ne mogu biti vrhunski sportisti, ali insistiranje na pravilnom rastu i razvoju dece putem fizičkog vežbanja i sportskih takmičenja jeste prioritetni zadatak i cilj kojem ovo društvo mora da teži.

Podizanje nivoa zdravlja kako dece tako i odraslih u značajnoj meri rasterećuje zdravstvene fondove i dinar uložen u pravilan sistem školskog sporta će se višestruko vratiti u nekom budućem


42

vremenu. U suprotnom, neadekvatan rad sa decom ovog uzrasta dovešće do njihovih značajnih zdravstvenih problema već sa 20-30 godina i to prvenstveno na srčano-pulmonalnom i koštanom sistemu.

Budući da je ovo period ubrzanog rasta i razvoja (uzrast od 7 do 14 g.) sve sportske aktivnosti trebalo bi razdvojiti u četiri uzrasne kategorije:

- učenici/ce I i II razreda, - učenici/ce III i IV razreda, - učenici/ce V i VI razreda, - učenici/ce VII i VIII razreda Neophodno je organizovati sportske aktivnosti i takmičenja upravo na ovaj način kako bi se za

svaki uzrast prilagodilo opterećenje koje mora biti strogo dozirano u pogledu razvoja: izdržljivosti, koordinacije, brzine, snage i ostalih motoričkih sposobnosti.

Postojeći model sportskih takmičenja učenika osnovnih škola neophodno je značajno modifikovati. U uvodu ovog poglavlja je već rečeno da se učenici takmiče putem tri-četiri vida organizovanih sportskih takmičenja. U ovom uzrastu talentovani učenici plaćaju visoku cenu nepostojanja adekvatnog sistema sportskih takmičenja za učenike osnovnoškolskog uzrasta. To se ogleda u tome što se najtalentovaniji učenici angažuju u svim mogućim sportskim granama (često i u pet-šest sportova). Ako se tome dodaju i tri-četiri vrste takmičenja onda je jasno o kolikom se opterećenju radi kada je u pitanju mladi organizam deteta uzrasta od 7 do 14 godina. U tom slučaju najviše gube sama deca, jer su previše angažovani i prinuđeni su da gube značajan broj redovnih časova nastave, što dovodi i do slabijih ocena tokom školovanja. Ovi motorički talentovani učenici su prema tome značajno hendikepirani u odnosu na one učenike koji se ne bave sportom kad je u pitanju njihovo obrazovanje. To je upravo i jedan, ali ne i jedini razlog, zašto se mora prići reformi sportskih takmičenja učenika u osnovnoškolskom uzrastu. Neophodno je sinhronizovano delovanje svih relevantnih subjekata kako bi se postavio jedan normalan i racionalan sistem sportskih takmičenja učenika od I do VIII razreda osnovne škole.

U dosadašnjoj praksi zvanična takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola koja se sprovode u okviru Ministarstva prosvete izgubila su pravi smisao i ulogu. U ekipnim sportovima to su postala takmičenja privatnih škola (odbojke, košarke, fudbala, rukometa). U toj situaciji profesori fizičkog vaspitanja u školama (a nije redak slučaj da i neki drugi nastavnici ili direktori vode i sastavljaju ekipe) marginalizovani su do kraja, jer oni samo sastavljaju ekipe i vode ih na takmičenje. U slučaju da ima rezultata ubiru plodove tuđeg rada, koji se sprovodi u sportskim školama van sistema školstva, a ne u sistemu školskog sporta. Nije redak slučaj da upravo klupski treneri koji rade s tom decom u klubovima i privatnim školama sede na klupi i vode ekipe i u sistemu školskih takmičenja. Nisu ni profesori fizičkog vaspitanja krivi, jer im se nameće učešće u deset sportskih grana (to je ukupno 20 ekipa ako se razdvoje na dečake i devojčice) U tim okolnostima nemoguće je da profesori kvalitetno rade tokom cele godine sa svim selekcijama, tako da je to iznuđeno i nametnuto rešenje. Prema tome, ponovo se nameće zaključak da su školska takmičenja potrebna zbog dece i njihovog što masovnijeg učešća (sheobuhvatnost), a nikako radi lične promocije profesora, nastavnika i škola. Kvalitetni sport u ovom uzrastu mora se premestiti u klubove i sportske škole, a profesori iz škola moraju da se uključe u ovaj rad u sportskim klubovima i da budu stimulisani za svoj dopunski rad sa decom nakon njihovog redovnog radnog vremena.

U određenom broju zemalja školska takmičenja su umnogome naslonjena na nacionalne granske saveze i to rešenje se pokazalo kao veoma dobro. Na ovaj način nacionalni granski savezi u pravljenju godišnjeg kalendara takmičenja, u značajnoj meri vode računa, kako o svom redovnom sistemu takmičenja, tako i o takmičenju učenika osnovnih i srednjih škola u toj sportskoj grani. Iz tog razloga neće se desiti da učenici moraju birati između nastupa za školu i nastupa za klub u kojem treniraju jer se termini često podudaraju. Sportske organizacije i sportski savezi (opštinski, pokrajinski, nacionalni) najzainteresovaniji su za ovu populaciju (7-19 godina). Organizacijom takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola putem granskih saveza, u značajnoj meri bi se proširio broj sportskih grana (sada je to deset sportskih grana) u kojima bi učenici mogli nastupiti. U praksi već mnogi granski savezi organizuju učenička takmičenja koja nisu u vezi sa sistemom sportskih takmičenja koje propisuje Ministarstvo prosvete.

Sagledavajući upravo ove probleme Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu je u proleće 2008. g. organizovao pilot projekat takmičenja učenika viših razreda osnovne škole u pet gradova Vojvodine (Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor i Sremska Mitrovica), pod nazivom „Budi fer-


43

pokreni igru“, a u 2009. g. održana su ista ova takmičenja i na nivou Srbije (Beograd, Niš, Vršac i Novi Sad). Iskustva sa ovih pilot takmičenja su veoma pozitivna. Zbog modifikovanih pravila koja su odudarala od strogih profesionalnih pravila u sportskim granama, učešće je uzeo veoma velik broj dece, a budući da je jedan učenik mogao da nastupi u samo dve discipline, škole su bile prinuđene da angažuju i one učenike koji do sada uopšte nisu imali prilike da nastupe za svoju školu u sportskim takmičenjima. Rezultat ovde nije bio u prvom planu, već obuhvat što većeg broja dece koja su se takmičila u raznim sportskim granama i disciplinama: atletski višeboj, gimnastički poligon, borilački višeboj, vožnja spretnosti na biciklu, vožnja rolera, pikado, fudbal, košarka, odbojka, rukomet, višeboj s reketima.

U prošlosti je na teritoriji AP Vojvodine značajnu ulogu imalo sportsko takmičenje pod nazivom SOŠOV (Sportska olimpijada školske omladine Vojvodine). Ovu lepu tradiciju bi trebalo nastaviti, ali je neophodno da se i ovo takmičenje transformiše u smeru da se okupi što više školske populacije i da se pri tom ne teži rezultatu i elitizmu. U cilju ekonomičnog pristupa ovom takmičenju trebalo bi ga održavati svake četiri godine, a između te četiri godine takmičenja bi trebalo da se održavaju samo do gradskog/opštinskog nivoa. To bi bilo sasvim dovoljno, jer za talentovane učenike iz osnovne škole sportska udruženja (klubovi) i granski savezi već organizuju redovna takmičenja tokom cele godine po sistemu piramide od opštinskog do nacionalnog nivoa.

Ulazak u sistem školskog sporta je nemoguć bez Ministarstva prosvete, te je neophodno na nivou dva ministarstva ostvariti komunikaciju uz uključivanje Saveza za školsko i olimpijsko vaspitanje Srbije ali i nacionalnih granskih saveza, koji bi trebalo da budu glavni nosioci posla kada su u pitanju školska sportska takmičenja. Neophodno je nastaviti razvijati projekat koji je organizovao Sekretarijat za sport i omladinu pod nazivom „Budi fer-pokreni igru“, organizovati i takmičenje na nivou cele države, jer jedino tako se može doći do jedinstvenog sistema školskog takmičenja u Srbiji.

Sportska školska takmičenja u okviru školskog sistema treba da ispune dva osnovna cilja: 1. Sveobuhvatnost, 2. Identifikacija talenata. Rad s nadarenom decom mora se prepustiti sportskim udruženjima i granskim savezima koji imaju interes da rade s kvalitetnom decom koja će u perspektivi moći da postižu vrhunske rezultate.

Konkretan predlog je da se u svakom gradu/opštini formira gradski/opštinski savez za školski sport koji će okupljati predstavnike svih škola, kao i predstavnike svih grana sporta (klubova), koji imaju interes da se uključe u akciju razvoja školskog sporta. Taj savez treba da bude nosilac sportskog takmičenja školske populacije na nivou grada/opštine, ali ne samo takmičenja nego i da osmisli i objedini sistem takmičenja u okviru granskih saveza i školskog sistema. Gradski/opštinski savez treba da radi i deluje u okviru sportskog saveza grada/opštine i da radi na organizaciji školskih takmičenja. Administrativno-tehničke poslove za savez treba da radi sportski savez grada/opštine.

Da bi ovaj projekat mogao da zaživi neophodno je da prvi korak bude zajednički sastanak svih relevantnih subjekata kada je reč o školskom sportu i to: Ministarstva prosvete, Ministarstva omladine i sporta, nacionalnih granskih saveza, Saveza za školski sport i olimpijsko vaspitanje i Sportskog saveza Srbije. Na ovom sastanku se moraju utvrditi osnovne smernice i doneti zajednička pravila funkcionisanja sistema školskog sporta u Srbiji. Bez ovog sastanka na najvišem nivou biće teško postaviti bilo koji sistem funkcionisanja sporta na lokalnom nivou. Neophodno je u sistemu školskog sporta utvrditi princip da sve vojvođanske opštine i gradovi budu jedna celina, što sada nije slučaj.

c) Sportske aktivnosti učenika srednjih škola

Sličan princip funkcionisanja školskog sporta u srednjoj školi može se preslikati i iz sistema za osnovne škole, uz neke minimalne korekcije, tako da nema potrebe da se ponavljaju osnovne postavke. U ovoj populaciji uz prva dva cilja koji su stavljeni pred osnovne škole (sveobuhvatnost i identifikacija talenata) može se dodati i treći, koji je izuzetno važan za žensku populaciju koja se u ovom periodu najčešće odriče fizičke aktivnosti, a to je stvaranje navike održavanja i poboljšanja ukupnih fizičkih sposobnosti (učešće u aerobiku, fitnesu...).

U poslednje vreme sve više je izražen odlazak naših srednjoškolskih ekipa na razna evropska i svetska prventva za učenike i učenice srednjih škola. Bilo bi neophodno ovu praksu prekinuti bar što se tiče budžetskog finanisranja u narednom periodu. To je potrebno zbog dva razloga. Prvi je taj što određene škole predstavljaju uglavnom klupske selekcije, a ne stvarni učenici te škole i drugi razlog je taj što svako to putovanje za 15-20 učesnika košta minimalno 10.000 evra samo za odlazak


44

jedne selekcije. S tim sredstvima u okviru grada/opštine mogu se organizovati sportske aktivnosti i takmičenja za veoma veliki broj učenika koja bi trajala celu godinu. Prema tome, odlazak srednjoškolskih ekipa na prvenstva Evrope, ni u kom slučaju ne treba da bude prioritet u finansiranju ni jednoj lokalnoj samoupravi.

Piramida školskog sporta u osnovnoj školi, srednjoj školi i na fakultetu, treba da bude samo do nacionalnog nivoa i to samo svake četvrte godine, a u svim ostalim godinama sportska školska takmičenja treba da budu samo do nivoa grada/opštine. d) Sportske aktivnosti studenata

Kad je u pitanju studentski sport, postoji šest segmenta o kojima je potrebno reći nekoliko reči:

1. Fizičko vaspitanje kao fakultativni predmet, 2. Sportska takmičenja studenata, 3. Učešće studenata na strukovnim sportskim takmičenjima u Srbiji, 4. Učešće studenata na strukovnim sportskim takmičenjima u inostranstvu, 5. Učešće na zvaničnim studentskim evropskim i svetskim prvenstvima i Univerzijadi, 6. Organizacija zvaničnih studentskih evropskih i svetskih prvenstava

Svaki segment je specifičan i zahteva da se kaže nekoliko reči o njemu. Kada je reč o lokalnoj samoupravi najviše se to odnosi na gradove u AP Vojvodini i svega nekoliko većih opština u kojima postoje neke više ili visoke škole odnosno fakulteti.

1. Fizičko vaspitanje kao fakultativni predmet Pre desetak godina u nastavnom planu i programu studenata, bilo je obavezno fizičko

vaspitanje, no to je već davno ukinuto. Ponovno uvođenje fizičkog vaspitanja kao fakultativnog predmeta biće veoma teško i to je pitanje koje se mora rešiti na nacionalnom nivou. Šta je moguće napraviti kad je u pitanju ova oblast na nivou lokalne samouprave? Pre svega je potrebno omogućiti studentima (naročito studentkinjama) subvencionirano korišćenje sve više popularnih fitnes centara, ali i nekih drugih programa i sadržaja koje mogu ponuditi sportska udruženja ili granski savezi (rekreativna gimnastika, rekreacija u vodi, rekreativno jahanje i sl). Na nivou lokalne samouprave moguće je napraviti ugovor s vlasnicima fitnes centara o povlašćenom korišćenju vežbanja u fitnes centrima. Jedno od rešenja bi možda bilo da zainteresovani studenti i studentkinje koriste sledeće pogodnosti. Od cene mesečnog korišćenja fitnes centra, lokalna samouprava može sufinansirati oko 20-30% mesečne članarine, vlasnici fitnes centara mogu dati popust do 20%, jer imaju interes da dobiju stalne članove i siguran izvor prihoda, dok ostatak sredstava studenti/studentkinje moraju sami osigurati (40-60%), jer ako sve dobiju besplatno javiće se problemi, a to je da nema tih kapaciteta ni u Novom Sadu, ni u Subotici, kao ni u ostalim studentskim centrima da baš svi mogu koristiti ponuđene sadržaje. Za dobijanje ovih sredstava svaki fakultet može u predviđenom roku konkurisati za ova sredstva pisanjem posebnog projekta za ove namene. Sportski savez grada/opštine ili uprava za sport u svom godišnjem budžetu treba da predvide određeni iznos sredstava za ove namene i na osnovu prispelih projekata raspodele sredstva na fakultete, odnosno uplate direktno sredstva na sportska udruženja i fitnes centre koji budu prihvatili pravila koja će propisati sportski savez grada/opštine ili uprava za sport.

2. Sportska takmičenja studenata Sportska takmičenja studenata treba da dobiju veći značaj nego što je to bilo do sada.

Neophodno je da se u svakom gradu/opštini gde postoje najmanje dva fakulteta ili visoke i više škole formira sportski savez studenata, čiji bi članovi bile visokoškolske ustanove na području grada/opštine. Ovaj savez bi bio konstitutivni deo sportskog saveza grada/opštine i preko njega bi dolazili putem projekata do potrebnih finansijskih sredstava za organizaciju studentskih liga u sportovima za koje studenti pokažu najviše zanimanja. Ovi projekti bi se predavali do predviđenog roka za finansijska sredstva u narednoj godini. Administrativno tehnički poslovi za studentski savez grada/opštine obavljali bi se u sportskom savezu grada/opštine.


45

3. Učešće studenata na strukovnim sportskim takmičenjima u Srbiji U poslednje vreme sve više je izražena moda održavanja raznih sportskih takmičenja tipa:

„ekonomijade”, „pravnijade”, „mašinijade”, „difovijade”... na kojima se fakulteti srodnih programa takmiče u nekoliko sportskih disciplina na nivou države Srbije. Ovaj vid takmičenja, ako se organizuje bez prva dva vida sportskih aktivnosti, koji su navedeni u predhodna dva podnaslova, nema pravi smisao. To je iz razloga što studenti/studentkinje dolaze na ova takmičenja bez gotovo ikakve fizičke pripreme i u značajnoj meri rizikuju nastanak povreda, a pri većim naporima mogu i da značajnije ugroze svoje zdravlje. Nema niko pravo u ovoj državi zabraniti bilo kome da se organizuje i takmiči kako želi i misli da je njemu najbolje, ali je na državnim organima koji finanisraju sport jeste da procene koji je interes da se sredstva troše na ovaj način, umesto da se tim sredstvima osiguraju prostorni i kadrovski uslovi za vežbanje i rekreaciju velikog broja studenata tokom cele godine. Predlog je da se za ove vidove sportskih takmičenja iz budžeta grada/opštine ne izdvajaju nikakva sredstva.

4. Učešće studenata na strukovnim sportskim takmičenjima u inostranstvu Kao i u srednjoškolskom sportu tako je i ovde, ali u još većem obimu, izražen odlazak naših

studentskih ekipa na razna strukovna sportska takmičenja u inostranstvo, pod plaštom studentskih prvenstava Evrope. Bilo bi neophodno, bar što se tiče budžetskog finanisranja, potpuno izbaciti finansiranje odlazaka na ova turistička putovanja. Ako studenti žele da se druže i putuju Evropom i svetom neka slobodno to i organizuju. Budžetska sredstva treba da se usmere na projekte koji su navedeni u prvom i drugom delu ovog poglavlja, gde će obuhvat studentske populacije biti na stotine, a ovde se za samo jedno putovanje 10-15 elitnih studenata potroši isti iznos sredstava.

5. Učešće na zvaničnim studentskim evropskim i svetskim prvenstvima i Univerzijadi Ovo je oblast koja se prvenstveno odnosi na državni nivo (Univerzitetski sportski savez Srbije,

strukovni granski savezi...). U ovom delu lokalna samouprava nema ni ingerencija za organizaciju odlaska na ova takmičenja, a ni obavezu finansiranja, u slučaju da se pojave zahtevi studentskih organizacija prema lokalnoj samoupravi.

6. Organizacija zvaničnih studentskih evropskih i svetskih prvenstava Budući da se sve češće organizuju evropska i svetska studentska prvenstva kod nas,

neophodno je u tom slučaju, pre nego što se istakne kandidatura, pred organima državne uprave na svim nivoima nastupiti sa elaboratom o ekonomskoj opravdanosti tog takmičenja s finansijskim pokazateljima prihoda i rashoda. Nakon toga organi državne uprave treba da odluče da li će dati saglasnost da se to takmičenje održi i doneti odluku o visini sredstava koje će moći izdvojiti za te namene. U praksi se do sada sve odvijalo obrnutim redosledom, a to je da se neka od studentskih organizacija kandiduje i već dobije organizaciju šampionata i da se tek nakon toga traži saglasnost lokalne samouprave. U tim slučajevima lokalna samouprava nema nikakvu obavezu da finansira ovo takmičenje. Za organizaciju zvaničnih studentskih evropskih i svetskih prvenstava postupak je isti kao i kod organizacije zvaničnih takmičenja u sportu (poglavlje VIII – Organizacija zvaničnih međunarodnih prvenstava).


46

VI SPORT ZA SVE Ovoj oblasti sporta u prošlosti se nije davalo previše značaja. U današnje vreme, kada se promenio način života, a zbog ubrzanog razvoja tehnologije, došlo je do značajnog narušavanja opšteg zdravlja stanovništva. Iz tih razloga ova oblast sporta postaje sve važnija i u budućnosti će imati veoma zapaženo mesto. Osnovna aktivnost u proteklom periodu bile su radničko sportske igre na nivou opština i AP Vojvodine. Taj sistem sportske rekreacije je uhvatio duboke korene u Vojvodini. No, danas su sasvim druge okolnosti i ovaj deo sporta mora neminovno doživeti značajnu transformaciju. U dosta opština su formirana sportsko rekreativna društva „Partizan“. Ove organizacije treba podržati i naći im pravo mesto u novoj organizaciji sporta kako na području grada/opštine tako i u AP Vojvodini i Srbiji. Sredstva za ove namene moraju se odvojiti u budžetu grada/opštine kao posebna budžetska pozicija u finansijskom planu za sport. Način raspodele tih sredstava treba izvršiti na osnovu ponuđenih projekata od strane svih sportskih subjekata koji rade i deluju na području grada/opštine. Osim sportskih udruženja „Partizan“, čija je osnovna aktivnost usmerena ka rekreativnom bavljenju sportom, ostala sportska udruženja koja ponude adekvatne projekte „Sporta za sve“ takođe mogu koristiti ova finansijska sredstva, uz uslov da su registrovana kao sportska udruženja u nadležnom državnom organu. Sportska udruženja (klubovi) koja nemaju organizovana sportska takmičenja ili ne učestvuju u njima i koja ne dobijaju finansijska sredstva po osnovu takmičarskog sporta, takođe mogu putem pisanog projekta konkurisati za sredstva za organizaciju određenih rekreativnih sadržaja koje sprovode u svom radu. Kao što je to rečeno u vezi sa studentskim sportom i ovde se jednom godišnje organizuju razni sportski susreti srodnih privrednih ili društvenih delatnosti i to najčešće u nekom turističkom mestu. Obično su to sportska takmičenja koja traju tri do pet dana i na kojima učestvuje ne više od 1-5% zaposlenih. U tu svrhu se izdvajaju znatna finansijska sredstva za prevoz, smeštaj, ishranu, opremu i to je uglavnom samo za odabrane članove kolektiva. Bilo bi mnogo pametnije ta sredstva uložiti u celogodišnju rekreaciju za sve zaposlene radnike. To bi bio veliki doprinos u očuvanju zdravlja zaposlenih radnika, a što bi doprinelo boljoj produktivnosti i manjim izdvajanjem za zdravstvene usluge. Jednokratna godišnja aktivnost najčešće dovodi do čestih povreda učesnika u radničko sportskim igrama. U vreme sve veće ekspanzije aerobika i fitnesa otvaraju se mnogobrojne mogućnosti učešća znatnijeg broja zaposlenih u sportskoj rekreaciji, a naročito žena. Osim toga, u AP Vojvodini je u proteklih godinu-dve izgrađen veliki broj trim staza, tako da je na sportskom savezu grada/opštine i ostalim sportskim subjektima da osmisle sadržaje i da ih ponude građanstvu. U godišnjem budžetu za sport, treba da se obezbedi određeni iznos sredstava i za sport za sve. Visina sredstava će varirati od lokalne samouprave do lokalne samouprave, zavisno od nivoa razvijenosti sporta za sve. Sva sportska udruženja čija je primarna aktivnost rekreacija građana, treba do predviđenog roka da predaju zahtev za finansiranje akcije/manifestacije koja je od interesa za lokalnu samoupravu, a koje se mogu finansirati iz budžeta u narednoj godini. Zahtev se predaje na Obrascu br. IV-1. koji se nalazi u prilogu ovih modela. Kako bi se uvelo više reda u ovu oblast bilo bi dobro insistirati na tome da se na nivou grada/opštine osnuje savez sportskih udruženja sporta za sve, koji bi jedini ima pravo apliciranja za finansijska sredstva za svoje članove. Na taj način bi se došlo do realnije raspodele finansijskih sredstava.


47

VII SPORT LICA SA POSEBNIM POTREBAMA Sport lica s posebnim potrebama sve više i više u društvu zauzima mesto koje mu pripada. Još smo daleko od nekih zapadnih standarda, ali nekoliko godina unazad učinjeni su značajni koraci u smeru afirmacije sportskih aktivnosti ove populacije građana u oblasti sporta. Sport lica s posebnim potrebama treba da se organizuje na dva načina. Prvi je taj da svi sportski kolektivi koji imaju uslove (prostorne, kadrovske organizacione i dr.) uključe što veći broj osoba sa invaliditetom i da im to bude valorizovano prilikom raspodele finansijskih sredstava. Druga varijanta je da se lica sa invaliditetom organizuju u posebne klubove i kao takvi konkurišu za potrebna sredstva za svoje aktivnosti. Teško je reći koji je model bolji – to samo praksa može pokazati. U našoj sredini danas uglavnom prevladava drugi model, što će reći da su se lica s posebnim potrebama udružila u svoje sportske organizacije i na taj način ostvaruju svoja prava. U godišnjem budžetu za sport treba obezbediti određeni iznos sredstava za sport lica s posebnim potrebama, a to zavisi od lokalne samouprave do lokalne samouprave i nivoa razvijenosti sporta lica s posebnim potrebama. Svaka sportska organizacija iz redovnog sistema sporta koja se delom bavi i sportom invalidnih lica, kao i sportska udruženja čija je osnovna delatnost i aktivnost sport lica s posebnim potrebama, trebalo bi do predviđenog roka da predaju popunjeni Obrazac br. V-1. za korišćenje finansijskih sredstava u narednoj godini. Osnovna politika kada je reč o finansiranju lica s posebnim potrebama mora biti sveobuhvatnost populacije, a ni u kom slučaju elitizam koji je prisutan u školskom i univerzitetskom sportu odnosno sportu za sve. Onim sportistima invalidima koji svojim radom i rezultatima odskoče po kvalitetu treba rešiti problem nastupa na međunarodnoj sceni u okviru viših državnih organa, prvenstveno putem Paraolimpijskog komiteta Srbije, a ne na nivou lokalne samouprave. Briga lokalne samouprave treba da bude u tome da se što većem broju sportista s posebnim potrebama obezbede osnovni uslovi za trening i takmičenja na opštinskom, regionalnom i nacionalnom nivou. Donošenjem nacionalne Uredbe o nagradi za postignute rezultate na evropskim i svetskim prvenstvima kao i na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama, u dve godine unazad došlo je do značajne ekspanzije i interesovanja u bavljenju vrhunskim sportom sportista sa invaliditetom. Ne samo sportista nego su i mnogi treneri iz redovnog sporta preuzeli brigu o radu sa sportistima invalidima. Stoga sport lica s posebnim potrebama na lokalnom nivou treba da prepozna svoje prioritete i interese, a to u svakom slučaju mora biti finansiranje onih aktivnosti koje za cilj imaju okupljanje što više lica s posebnim potrebama u sportskim aktivnstima koje se održavaju na teritoriji grada/opštine ili regije. Samo za one najbolje i najkvalitetnije sportiste treba omogućiti sredstva i za nastup na nacionalnim prvenstvima. O svemu iznad tog nivoa brigu treba da preuzme Paraolimpijski komitet Srbije. Značajan problem u funkcionisanju ukupnog sistema sporta lica sa invaliditetom predstavlja nepostojanje zajedničkog rada i delovanja svih vidova udruženja koja okupljaju sportiste invalide. Iz tog razloga na nivou svakog grada odnosno opštine gde postoje registrovana najmanje dva kluba ili udruženja koja okupljaju sportiste invalide mora se težiti formiranju sportskog saveza lica s posebnim potrebama. Bez uvođenja reda u ovu oblast putem jedinstvenog delovanja svih subjekata koji okupljaju sportiste invalide, u budućnosti će dolaziti do još većih problema, kako u njihovom načinu rada tako i u komuniciranju sa organima državne uprave na nivou lokala, pokrajine i države. Svi stručno-tehnički i administartivni poslovi za sportski savez lica s posebnim potrebama treba da se vode u sportskom savezu grada/opštine. Ovo je ključno pitanje i za sistem finansiranja na nivou grada/opštine. Ako se ne postupi na taj način neće se moći uvesti red u ovu oblast. To znači da je potrebno insistirati na osnivanju gradskog/opštinskog saveza sportskih udruženja lica s posebnim potrebama. Savez treba da bude jedini legitimni predstavnik koji će moći konkurisati za finansijska sredstva iz budžeta grada/opštine. Sa svojim stručnim organima taj savez treba da napravi jasne kriterijume i na osnovu njih i raspodelu odobrenih sredstava. To je najbolji i najispravniji put da se uvede red u ovo trenutno nesređeno područje sportskog delovanja. Organizacija zvaničnih međunarodnih takmičenja poprima sve više maha i u ovom segmentu sporta. Ono što važi za sve sportska udruženja važi i za sportska udruženja koja okupljaju invalide: pre kandidovanja za organizaciju nekog zvaničnog takmičenja mora se tražiti saglasnost lokalne samouprave, ako se žele koristiti budžetska sredstva. Neophodno je da tehnički organizator pre isticanja kandidature traži pismenu saglasnost od organa državne uprave na svim nivoima (opština/grad, pokrajina, država) i da priloži elaborat o ekonomskoj opravdanosti organizacije tog takmičenja, koji će sadržavati detaljne finansijske pokazatelje prihoda i rashoda. U ovom slučaju potrebno je postupiti isto kao i prilikom organizacije zvaničnih takmičenja u sportu (poglavlje VIII – Organizacija zvaničnih međunarodnih prvenstava).


48

VIII ORGANIZACIJA OSTALIH TAKMIČENJA I MANIFESTACIJA U poslednje vreme, u ovoj oblasti ima previše anarhije, a malo sinhronizovanog delovanja između sportskih organizacija i državnih institucija koje su odgovorne za budžetska sredstva na lokalnom nivou. Sportska udruženja su najviše angažovana na realizaciju progama koji se odnose na sprovođenje redovnog takmičarskog programa. Uz to, mnogo sportskih organizacija prihvata na sebe i organizaciju i učešće u raznim takmičenjima kao što su:

- organizacija okružnih, pokrajinskih i državnih prvenstava u pojedinačnim sportovima, - organizacija memorijalnih i ostalih prigodnih turnira i manifestacija (domaćih i

međunarodnih)

U većini slučajeva sportska udruženja se pojavljuju pred državnim organima s nerealnim zahtevima za znatna finansijska sredstva za ove namene i to najčešće mesec-dva pred održavanje takmičenja. Iz tog razloga u ovoj oblasti mora se uvesti više reda. Neophodno je da sva sportska udruženja koja u narednoj godini žele da organizuju neko dodatno takmičenje ili manifestaciju, koji nemaju karakter redovnog liga takmičenja, obavezno do predviđenog roka dostave popunjeni Obrazac br. II-5, koji je predviđen za te namene, u sportski savez grada/opštine ili nadležnom državnom organu. Sportska udruženja koja do predviđenog roka ne dostave popunjeni zahtev ne bi trebalo da dobiju sredstva za organizaciju prigodnih turnira i manifestacija. Jedino se iz tekuće budžetske rezerve mogu odobriti sredstva za organizaciju značajnih zvaničnih takmičenja (državnih prvenstava ili zvaničnih klupskih međunarodnih takmičenja) i tokom godine.

Organizovanje raznih međunarodnih memorijalnih turnira ima svoje opravdanje na nivou lokalne zajednice. Na taj način se čuva od zaborava sećanje na legendarne sportiste, koji su svojim radom i rezultatima ostavili značajan trag u sportu na nivou lokalne samouprave. Organizacijom tih memorijalnih manifestacija mlade generacije treba da se stimulišu da i one teže postizanju vrhunskih rezultata kakve su imali njihovi prethodnici. Lokalna samouprava mora prepoznati koji su to prigodni turniri i manifestacije i potrebno je da se donese odluka koji se to turniri tradicionalno finansiraju od strane lokalne samouprave, kako bi sportska udruženja mogla dugoročnije planirati svoje aktivnosti u ovom delu.

IX ORGANIZACIJA ZVANIČNIH MEĐUNARODNIH PRVENSTAVA

Pod organizacijom zvaničnih prvenstava podrazumevaju se međunarodna takmičenja kao što su:

1. Svetska prvenstva, 2. Evropska prvenstva, 3. Balkanska prvenstva, 4. Studentska prvenstva (svetska, evropska) 5. Prvenstva sveta, odnosno Evrope za osobe sa invaliditetom, 6. Svetski i evropski kupovi i sl.

Organizacija zvaničnih prvenstava je veoma ozbiljan i odgovoran posao za svaku lokalnu samoupravu. Organizacija ovih takmičenja se ne može sprovesti samostalno već se ona sinhronizovanim delovanjem sprovodi u saradnji sa: 1. Nacionalnim granskim savezom, 2. Pokrajinskim granskim savezom, 3. Ministarstvom omladine i sporta Republike Srbije, 4. Olimpijskim komitetom Srbije, 5. Sekretarijatom za sport i omladinu AP Vojvodine, 6. Upravom za sport


49

opštine/grada, 7. Sportskim savezom grada/opštine i 8. Sportskom organizacijom koja je najčešće i tehnički organizator takmičenja. Predlog na koji način bi trebalo pristupiti organizaciji zvaničnih međunarodnih takmičenja, u fazama: a) Nadležnost incijativnog odbora – I faza – Formiranje incijativnog odbora

Budući tehnički organizator (sportska organizacija, granski savez ili dr.) kao prvi korak mora formirati incijativni odbor za pripremu kandidature za dobijanja nekog zvaničnog međunarodnog takmičenja. II faza – Izrada Privremenog elaborata

Druga faza je da Incijativni odbor napravi Privremeni elaborat o opravdanosti organizovanja zvaničnog međunarodnog takmičenja. Između ostalog, elaborat mora da sadrži sledeće: 1. Kratak istorijat održavanja tih takmičenja, 2. Procenu sportske koristi za navedenu sportsku granu na nivou države, pokrajine i grada/opštine, kluba, 3. Procenu takmičarskih rezultata naše nacionalne selekcije, 4. Procenu broja sportista iz AP Vojvodine, grada/opštine i kluba koji će nastupiti na takmičenju, 5. Okvirni sastav Organizacionog odbora, 6. Okvirni plan prihoda, sa okvirnim planom prihoda od pojedinih državnih organa, kotizacije učesnika, sponzora, donatora, vlastitim prihodima, 7. Okvirni plan rashoda sa osnovnim stavkama rashoda, 8. Dinamiku potrebnih sredstava u periodu do održavanja navedenog takmičenja, 9. Okvirni predlog daljnjeg korišćenja nabavljene sportske i ostale opreme za potrebe takmičenja. III faza - Traženje pismene saglasnosti

Pre podnošenja kandidature za dobijanje organizacije zvaničnog prvenstva Incijativni odbor traži pismenu saglasnost nadležnog organa državne uprave kako je to predviđeno propisima međunarodne organizacije. Nakon dobijanja te saglasnosti odbor se obavezno obraća državnom organu lokalne samouprave (uz priloženu saglasnost na nivou države i autonomne pokrajine). Bez ove pismene saglasnosti nadređenih državnih organa, lokalna samouprava ne bi trebalo da da saglasnost tehničkom organizatoru da se ovo takmičenje održi u njihovom gradu odnosno opštini. Lokalna zajednica može da sama da saglasnost nacionalnoj federaciji za održavanje ovih takmičenja, ali u tom slučaju ne mogu računati na finansijska sredstva Republike Srbije i AP Vojvodine. IV faza – Slanje kandidature nadležnoj međunarodnoj organizaciji

Nakon što je Incijativni odbor završio s prve tri faze kandidature, na propisanim obrascima međunarodne organizacije šalje se kandidatura. U prilogu kandidature se dostavljaju svi potrebni dokumenti i saglasnosti od nadležnog državnog organa, već zavisno od toga o kojem nivou takmičenja je reč (Vlada Republike Srbije, Ministarstvo omladine i sporta ili neki drugi organ). V faza – Dobijanje organizacije

Međunarodna federacija pismenim putem obaveštava nacionalni granski savez da je dobio organizaciju zvaničnog međunarodnog takmičenja.


50

b) Nadležnost organizacionog odbora VI faza - Formiranje organizacionog odbora i ostalih organa šampionata

Nakon što u nacionalnu federaciju stigne odluka međunarodne federacije o dodeli organizacije međunarodnog takmičenja, Incijativni odbor uz saglasnost nacionalnog granskog saveza i sportske oganizacije koja je odlukom nadležnog nacionalnog granskog saveza dobila tehničku organizaciju, predlaže članove organizacionog odbora i saziva prvu konstitutivnu sednicu Organizacionog odbora šampionata.

U organizacioni odbor obavezno moraju ući predstavnici državnih institucija koje daju budžetska sredstva (Ministarstvo omladine i sporta, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, uprava za sport grada/opštine, javna preduzeća i dr), kao i sponzori i donatori koji obezbeđuju značajna finansijska sredstva. Organizacioni odbor na konstitutivnoj sednici na predlog tehničkog organizatora bira: predsednika organizacionog odbora, potpredsednika organizacionog odbora, direktora šampionata, sekretara šampionata, predsednika i članove nadzornog odbora, predsednika, članove počasnog odbora, kao i ostale organe i funkcije koje je neophodno izabrati kako bi se počelo sa operacionalizacijom zacrtanih poslova.

Poželjno je da struktura nadzornog odbora bude sledeća: 1. Predstavnik državnog organa koji daje najviše finansijskih sredstava, 2. Predstavnik nacionalne sportske federacije, 3. Predstavnik sponzora-donatora koji daje najviše sredstava, 4. Predstavnik grada/opštine i 5. Nezavisni ekonomsko-finansijski ekspert, a poželjno je da bude i predsednik nadzornog odbora. Predsednika nadzornog odbora predlaže i bira organizacioni odbor na konstitutivnoj sednici, kao i sve članove odbora. Neophodno je da prilikom formiranja nadzornog odbora, glavnu reč ima organizacioni odbor, a ne tehnički organizator. To je neophodno zato što se do sada mnogo puta pokazalo da su tehnički organizatori pokušali izigrati zakonske propise kako bi im ostala značajna finansijska sredstva za njihove redovne aktivnosti, a nije redak slučaj da su i pojedinci imali značajnu finansijsku ili materijalnu korist od organizacije međunarodnih takmičenja. Da bi se sprečile eventualne zloupotrebe budžetskih i ostalih sredstava šampionata, neophodno je da Organizacioni odbor ovom pitanju posveti dužnu pažnju i da ne pristupiti samo formalno izboru nadzornog odbora. Rad nadzornog odbora treba da bude maksimalno profesionalan pri konačnom sagledavanju svih prihoda i rashoda šampionata.

Organizacioni odbor u saradnji s Nacionalnom sportskom federacijom i predstavnicima državnih organa koji učestvuju u sufinansiranju takmičenja, formira Počasni odbor od onoliko članova za koliko smatra da je to neophodno. Potrebno je voditi računa da u taj odbor uđu zaslužni sportisti iz te grane sporta i ostali zaslužni sportski radnici. Broj članova tog odbora nije ograničen.

Na prvoj sednici Organizacionog odbora tehnički organizator predlaže direktora takmičenja kao najodgovornije lice koje će rukovoditi takmičenjem. Potrebno je na ovo mesto izabrati sportskog radnika s velikim iskustvom i sa značajnim organizacionim sposobnostima. VII faza – Sklapanje Ugovora o tehničkoj organizaciji

Na prvoj konstitutivnoj sednici Organizacionog odbora, novoizabrani predsednik Organizacionog odbora i ovlašteni predstavnik nacionalne sportske federacije potpisuju Ugovor o međusobnim pravima i obavezama Organizacionog odbora šampionata i nacionalnog granskog saveza o tehničkoj organizaciji zvaničnog međunarodnog takmičenja. U ovom ugovoru se precizno navode međusobne obaveze kako nacionalne sportske federacije prema Organizacionom odboru (tehničkom organizatoru), tako i obaveze Organizacionog odbora (tehničkog organizatora) prema nacionalnoj sportskoj federaciji, odnosno svim učesnicima takmičenja. Posebno poglavlje u ugovoru mora sadržati obaveze tehničkog organizatora prema nacionalnom timu koji nastupa na šampionatu, kao i obaveze prema funkcionerima nacionalnog granskog saveza. VIII faza – Prva radna sednica Organizacionog odbora

Za prvu radnu sednicu Organizacionog odbora, tehnički organizator mora pripremiti razrađen Elaborat o organizaciji šampionata koji mora usvojiti Organizacioni odbor. U elaboratu moraju biti svi detalji organizacije šampionata, kao što su:


51

- tačno navedeni rokovi sa svim aktivnostima i radnjama, - odgovorna lica za izvršenje navedenih aktivnosti, - broj potrebnih izvršilaca za sprovođenje zacrtanog plana aktivnosti, - određivanje broja zaposlenih i honorarno angažovanih lica s visinom zarade, odnosno

honorara, - potrebe za nabavku sportske opreme za održavanje takmičenja, - pregled postojeće sportske opreme, - pregled za nabavku ostale opreme (audio, video, informatika i dr.) - pregled postojeće ostale opreme, - itd. Sastavni deo Elaborata predstavlja i detaljni finansijski plan prihoda i rashoda, koji se usvaja

na prvoj radnoj sednici. Izabrani direktor takmičenja na prvoj radnoj sednici Organizacionog odbora, predlaže

predsednike komisija, kao i imena članova komisija o kojima se usaglasio s predsednicima komisija. Organizacioni odbor bira predsednike komisija i verifikuje članove predloženih komisija. Uobičajeno je da se za svako zvanično međunarodno takmičenje izaberu sledeće komisije:

- Komisija za smeštaj i ishranu, - Komisija za transport, - Komisija za akreditaciju, - Komisija za informatičku podršku i vođenje programa takmičenja, - Komisija za marketing i propagandu, - Komisija za protokol, - Tehnička komisija (za pripremanje sportskog terena za održavanje takmičenja), - Komisija za volontere itd, već prema specifičnosti svake manifestacije.

IX faza – Operativna priprema za održavanje takmičenja

Tek nakon što je ispoštovana sva gorenavedena procedura može se pristupiti operacionalizaciji postavljenih zadataka navedenih u Elaboratu o organizaciji šampionata koji je usvoijo Organizacioni odbor. Vreme koje je potrebno da se pripremi sve što je neophodno za organizaciju zvaničnih međunarodnih takmičenja jeste od šest meseci do dve godine, u zavisnosti od veličine i vrste takmičenja. Ako se radi na organizaciji nekog seniorskog prvenstva Evrope ili sveta, jasno je da će tu trebati mnogo više vremena, nego ako je reč o Balkanijadi. Minimalni rok za pripreme je šest meseci – ako se želi biti uspešan organizator nekog zvaničnog međunarodnog takmičenja. X faza – Održavanje sportskog takmičenja

Ovo je najvažnija faza u celokupnom poslu koji je na sebe preuzeo tehnički organizator i Organizacioni odbor takmičenja. Ako su sve pripreme izvršene na vreme i kako treba, nema bojazni da samo takmičenje neće proteći u najboljem redu.

Veoma je značajno u fazi održavanja takmičenja imati na raspolaganju svu moguću logistiku od strane lokalne samouprave i javnih preduzeća u gradu/opštini i to posebno sedam dana pre održavanja takmičenja kao i za vreme samog takmičenja. XI faza – Analiza održanog takmičenja i usvajanje izveštaja

Nakon što se završi sportsko takmičenje u roku od deset do trideset dana (u zavisnosti od veličine takmičenja), direktor takmičenja mora predati Organizacionom odboru konačni izveštaj s finansijskim pokazateljima, sa sledećim elementima:

- sveobuhvatan izveštaj o održanom takmičenju (ocena rada svih komisija pre i za vreme održavanja takmičenja, postignuti rezultati naših sportista, procena uspešnosti organizacije takmičenja...),

- plan raspodele sportskih rekvizita koji su nabavljeni za potrebe održavanja takmičenja, - plan raspodele ostale tehničke opreme koja je nabavljena za potrebe takmičenja,


52

- detaljan plan prihoda i rashoda (finansijski izveštaj) sa Zapisnikom nadzornog odbora o pregledanom finansijskom poslovanju, Nakon podnesenog konačnog izveštaja direktora takmičenja, Organizacioni odbor na svojoj

poslednjoj sednici donosi potrebne odluke i zaključke. XII faza – Slanje izveštaja

Nakon što Organizacioni odbor održi poslednju sednicu, ovlašteno lice za zatupanje i predstavljanje je dužno u roku od deset dana da dostavi Zapisnik sa održane poslednje sednice Organizacionog odbora, s finansijskim izveštajem prihoda i rashoda, svim državnim organima koji su sufinansirali održavanje takmičenja. U skladu s potpisanim ugovorima sa državnim organima vlasti, od kojih su dobijena finansijska sredstva, neophodno je priložiti kopije računa sa izvodima iz banaka da su ta sredstva namenski utrošena u skladu s potpisnim ugovorima. Takođe je neophodno izvestiti sve donatore i sponzore o načinu raspodele njihovih sredstava koja su utrošena za organizaciju šampionata. Potrebno je da nadležni državni organi budu u koordinaciji u slučaju kada se daju značajna finansijska budžetska sredstva za organizaciju velikih međunarodnih takmičenja. Potrebno je iskontrolisati pravdanje sredstava za sva tri nivoa državne uprave (opština/grad, pokrajinski nivo i državni nivo), jer se u praksi često dešavalo da se jedan te isti račun za pravdanje dostavalja u sva tri organa državne uprave. Ovo je bio samo predlog na koji način bi se moralo prići organizaciji zvaničnih takmičenja, koja se organizuju u našoj zemlji, a čiji su tehnički organizatori sportska udruženja i lokalna samouprava. Ako se postupi na taj način izbeći će se svi nepotrebni problemi u pogledu organizacije zvaničnih međunarodnih takmičenja. Ovo su samo osnovne smernice i ostaje još dosta toga da se doradi kada je u pitanju organizacija nekog zvaničnog međunarodnog takmičenja. Neophodno je svaku organizaciju prilagoditi specifičnostima svakog sporta, jer nema univerzalnog recepta za uspešnu organizaciju.

X MEĐUNARODNI PROGRAM I LOKALNI NIVO VLASTI

Učešće sportskih organizacija i sportista na međunarodnim takmičenjima, bar kada je reč o sportistima koji su članovi sportskih organizacija koje deluju na lokalnom nivou, prati određeni broj problema koje je potrebno apostrofirati. Iz tog razloga ovaj segment je podeljen u četiri dela:

a) Učešće na zvaničnim međunarodnim prvenstvima za reprezentaciju Srbije, b) Nastup na međunarodnim turnirima za nacionalnu selekciju, c) Prigodni međunarodni klupski turniri i utakmice. d) Učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima.

a) Učešće na zvaničnim međunarodnim prvenstvima za reprezentaciju Srbije

Kad je reč o nastupu za reprezentativne selekcije članova sportskih klubova koji rade i deluju na lokalnom nivou, najviše problema javlja se kod pojedinačnih sportova. Kod ekipnih sportova to nije problem i nacionalne selekcije koje nastupaju na međunarodnim takmičenjima rešile su problem finansiranja. Nacionalne federacije iz pojedinih sportova nemaju dovoljno finansijskih sredstava da plate sve troškove za nastup najboljih takmičara na prvenstvima Balkana, Evrope ili sveta. Zato su sportski klubovi koji imaju reprezentativce prinuđeni da se snalaze kako znaju.

Najveći pritisak je na gradski/opštinski budžet jer se traže dodatna sredstva za sprovođenje reprezentativnog programa, ali i pritisak na budžet Sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine je izuzetno velik. Stoga je neophodno uvesti više reda u ovu oblast. Često se zna desiti da neka


53

nacionalna federacija i obezbedi deo ili ceo iznos sredstava, a da klubovi preko opštinskog ili pokrajinskog budžeta traže sredstva, koja onda koriste za neke druge namene.

Veliko je pitanje koliko je pametno da lokalna samouprava izdvoji 1.000-2.000 evra za put, smeštaj ishranu i kotizaciju u nekoj zemlji Evrope ili sveta za samo jednog takmičara ili da se to isto uradi na pokrajinskom nivou. Npr. sa 100.000 do 150.000 dinara, taj klub može godišnje da isfinansira rad jednog do dva honorarna trenera koji će raditi celu godinu ili da uloži za odlazak cele ekipe na dva-tri međunarodna turnira u toku godine. Samo u izuzetnim okolnostima, ako je reč o mladom i perspektivnom takmičaru koji je na međunarodnim turnirima i takmičenjima ostvario zapažene rezultate, ima smisla i opravdanja ulagati da nastupi na prvenstvu Balkana, Evrope ili sveta. Najbolji primer da je neophodno pomoći talentovane sportiste i na nivou lokalne samouprave jeste veliki rezultat i bljesak Nađe Higl koja je postala seniorski prvak sveta u plivanju, iako često nije bilo razumevanja za njene potrebe za optimalnim uslovima za treniranje.

Sve dok mladi i perspektivni takmičar na kvalitetnim međunarodnim turnirima ne pokaže rezultate nema nikakvog opravdanja trošiti sredstva za odlazak na balkanska, evropska i svetska prvenstva. Kad su u pitanju nastupi na seniorskim takmičenjima, nema nikakve dileme da lokalna samouprava ne treba da finansira učešće na tim takmičenjima, pošto nacionalna federacija mora obezbediti potrebna sredstva za te namene jer je to njen prioritetni zadatak i obaveza.

Sredstva za ove namene mogu se obezbediti iz tekuće rezerve.

b) Nastup na međunarodnim turnirima za nacionalnu selekciju Finansiranje nastupa članova nacionalnih selekcija u mlađim uzrasnim kategorijama na

međunarodnim turnirima lokalna samouprava može da pomogne iz tekuće rezerve, samo ako je reč o mladom i perspektivnom sportisti u kojeg je neophodno uložiti dodatna sredstva kako bi došao do međunarodnog iskustva koje će mu značiti u nastavku sportske karijere. Na svakoj lokalnoj samoupravi je da na vreme prepozna perspektivne sportiste i da im se na vreme pruži adekvatna podrška, jer ako se to ne uradi na vreme, učiniće se velika nepravda talentovanim mladim sportistima u njihovoj najosetljivijoj fazi sportskog razvoja. Sredstva za ove namene mogu se obezbediti iz tekuće rezerve.

c) Prigodni međunarodni klupski turniri i utakmice. Odlazak i organizacija međunarodnih turnira i utakmica, koji nemaju zvanični karakter, isključivo su u domenu sportskih organizacija koje ih priređuju i za te namene one moraju osigurati sopstvena sredstva ili sredstva iz nekih drugih vanbudžetskih izvora. Izuzetak su tradicionalni međunarodni turniri koji se održavaju svake godine, a koji mogu i trebalo bi da se finansiraju iz dodatnih sredstava, kao i obeležavanje značajnih jubileja sportskih udruženja (klubova). d) Učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima Kad je u pitanju učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima, ono je značajno samo za nekoliko većih sportskih centara u AP Vojvodini. Klubovi koji su putem nacionalnih takmičenja izborili nastup u nekom međunarodnom klupskom takmičenju, moraju u sklopu predaje zahteva za redovna sredstva do predviđenog roka predati zahtev za dodatna sredstva na Obrascu II-7. U slučaju da se do predviđenog roka za predaju zahteva ne zna koji klub učestvuje u evropskom klupskom takmičenju, sredstva za te namene se mogu obezbediti iz tekuće rezerve.


54

XI GRADSKI/OPŠTINSKI GRANSKI SAVEZI Neophodno je insistirati da se u svim sportskim granama u kojima ima više od pet registrovanih sportskih organizacija formira gradski/opštinski granski savez. U onim sportskim granama koje imaju od dve sportske organizacije do pet sportskih organizacija, ne treba na tome insistirati, ali može se granski savez napraviti i sa dva sportska udruženja koja deluju i rade u istoj sportskoj grani, ako oni procene da imaju interes za to. Formiranje granskih saveza u gradovima je potrebno iz više razloga. Jedan od osnovnih razloga je taj što će biti lakše organizovati takmičenja na lokalnom nivou i to naročito za mlađe uzrasne kategorije. Čak i da gradski/opštinski granski savez ne bude radio ništa drugo osim organizovanja takmičenja za mlađe uzrasne kategorije, bio bi to značajan pomak u kvalitetnom organizovanju sporta na lokalnom nivou. Mogućnosti za rad i aktivnosti gradskih/opštinskih granskih saveza jesu velike, samo je u pitanju ljudski faktor i to ko će da radi taj posao. Postoje mnogobrojni granski gradski/opštinski savezi koji veoma dobro rade (naročito su dobro organizovani fudbal i košarka) i potrebno je da i ostali granski savezi podignu svoj rad na viši nivo. U budžetu grada/opštine za aktivne gradske/opštinske granske saveze mora se naći prostora za sufinansiranje njihovih aktivnosti, koje će biti sadržane u projektima koji se imaju dostaviti do predviđenog roka, budući da su i sva ostala sportska udruženja u obavezi da to naprave (Obrazac br. VI-1). Ovde ostaje otvoreno pitanje da li gradski/opštinski granski savezi treba da delegiraju predstavnike u sportski savez grada/opštine ili ne. Na osnovu iskustva iz prošlosti i analizom rada saveza na nivou pokrajine i države, preporuka je da gradski/opštinski granski savezi ne delegiraju svoje predstavnike u sportski savez grada/opštine, pošto su svi klubovi već direktno učlanjeni u sportski savez grada/opštine, te bi se duplirali kadrovi iz nekog kluba, jer i granski gradski/opštinski savez čine predstavnici klubova. Ovaj princip je potrebno ispoštovati u gradovima/opštinama u kojima ne postoji veliki broj sportskih klubova na nivou grada/opštine.

Postoji i drugi model da sportski savez grada/opštine, u svom pravilniku o izborima u sportskom savezu grada/opštine propiše da one sportske grane koje imaju formiran gradski/opštinski granski savez na tri ili pet sportskih organizacija, daju jednog predstavnika u skupštini sportskog saveza grada/opštine, a ne svaki klub pojedinačno.

Ovu drugu varijantu je neophodno primeniti u onim gradovima koji na svojoj teritoriji okupljaju više od 75 sportskih organizacija. U tom slučaju mnogo je bolji i efiksniji drugi model konstituisanja skupština sportskog saveza grada/opštine.


55

XII OSTALI OBLICI STRUČNOG UDRUŽIVANJA Na području grada/opštine rade i deluju razna stručna i strukovna udruženja i savezi, koji imaju znatnog uticaja na vođenje i sprovođenje sportske politike na nivou lokalne samouprave. U gradovima/opštinama trenutno imamo formirane sledeća strukovna udruženja i saveze:

udruženje trenera (granska ili za sve sportske grane), udruženje sudija (granska ili za sve sportske grane), Udruženje-društvo pedagoga fizičke kulture, Savez školskih sportskih društava, Udruženje sportskih lekara, Udruženje sportskih novinara i dr.

Sva ova udruženja i savezi moraju imati svoja normativna akta. Ona udruženja i savezi koji

žele aplicirati za korišćenje budžetskih sredstva moraju biti registrovani u Ministarstvu omladine i sporta, moraju imati svoj statut i ostale potrebne pravilnike, otvoren tekući račun u banci, moraju imati izabran organ upravljanja i nadzorni odbor, kao i lice ovlašteno za zastupanje i predstavljanje.

Ako je formiran sportski savez grada/opštine, samo savezi i udruženja koja imaju rešenje Ministarstva omladine i sporta mogu biti pridruženi članovi sportskog saveza grada/opštine.

Ove organizacije mogu aplicirati za finansijska sredstva za posebne programe na Obrascu br. VI-1. Osim popunjenog obrasca, moraju se dostaviti svi ostali relevantni podaci za predviđeni projekat.

XIII JAVNA PREDUZEĆA ZA ODRŽAVANJE SPORTSKIH OBJEKATA I SPORTSKI CENTRI

U gradovima i većim opštinama na teritoriju AP Vojvodine, skupština grada/opštine uglavnom je formirala javno preduzeće za održavanje sportskih objekata ili radne organizacije pod nazivom „Sportski centar”. U svakodnevnom radu potrebna je neposredna komunikacija sa upravom za sport i sportskim savezom grada/opštine, kako je prikazano u šemi br. 1. U slučaju da izostane međusobna komunikacija između ova tri subjekta, dolazi do velikih problema i poremećaja u radu sporta na nivou grada/opštine. Nažalost, u pojedinim sredinama AP Vojvodine, zbog neplanske, neracionalne i megalomanske izgradnje sportskih objekata, koji su usput postavljeni i na loše lokacije, ti sportski objekti predstavljaju značajan teret gradskoj/opštinskoj upravi. Umesto da se što veći iznos sredstava izdvaja za neposredne programske aktivnosti sportskih organizacija, sportski dinar se troši na skupe i nefunkcionalne objekte, koji gotovo da nemaju nikave prihode, već se isključivo oslanjaju na budžetska sredstva. U pojedinim gradovima/opštinama izdvaja se od 50 do 70% sredstava za funkcionisanje i održavanje sportskih objekata od skromnih sredstava koja se izdvajaju za sport. Broj zaposlenih u javnim preduzećima se kreće od 20 pa do preko 100 u nekim gradovima, a što zavisi od razvijenosti sportske infrastrukture u određenim sredinama. Ako se za primer uzme da


56

ima 50 zaposlenih u javnom preduzeću, samo za bruto plate je potrebno izdvojiti oko 30.000.000 dinara na godišnjem nivou, a kada se još dodaju materijalni troškovi: voda, struja, telefoni i dr., onda je to veoma ozbiljan iznos sredstava koji se izdvaja za održavanje i korišćenje sportskih objekata u gradu/opštini. Sledeći problem koji se javlja u ovom segmentu jeste: ko i koliko ima pravo korišćenja sportskih objekata u toku godine. U ovom segmentu postoje mnogobrojni propusti koje svaka lokalna samouprava mora sama da reši. Neophodno je iz tog razloga na nivou grada/opštine doneti Pravilnik o korišćenju sportskih objekata od strane sportskih organizacija. Pre toga je potrebno da se sagleda kompletno stanje sportske infrastrukture, da se utvrde vlasnički odnosi i da se donese odluka na nivou skupštine grada/opštine koji su to sportski objekti od interesa za grad/opštinu o kojima će brinuti Javno preduzeće. Dosta opština je rešilo ovo pitanje, ali u mnogima to još nije učinjeno. U sprovođenju politike sporta, ne smeju jedni klubovi biti povlašćeni u korišćenju sportskih objekata, a drugi kažnjeni ako su vlasnici sportskih objekata, a njihovi objekti nisu prepoznati od strane državne uprave kao sportski objekti od posebnog značaja. Neophodno je da sportski savez grada/opštine u saradnji sa upravom za sport napravi Pravilnik o korišćenju termina u objektima koje održava Javno preduzeće za održavanje sportskih objekata. U pravilniku se moraju navesti kriterijumi na osnovu kojih se vrši raspodela termina u sportskim objektima prema pojedinim sportskim udruženjima. U konačnom prikazivanju finansijskog plana mora se za svaki klub prikazati koliko državna uprava izdvaja za pojedini sportski kolektiv i obezbeđivanje adekvatnih uslova za rad kvalitetnih sportskih klubova, a to je veoma lako izračunati i prikazati kao indirektnu finansijsku pomoć sportskim udruženjima (klubovima) kojima se obezbeđuju besplatni termini u sportskim centrima kojima upravlja lokalna samouprava. Sportska udruženja koja su vlasnici sportskih objekata moraju do predviđenog roka aplicirati za redovna finansijska sredstva, a koja se odnose na sufinansiranje održavanja sportskih objekata i materijalne troškove, koji se koriste za treninge i takmičenje sportskih ekipa. Zahtev za sufinansiranje ovih troškova podnosi se na Obrascu br. I-5. Treću grupu sportskih organizacija predstavljaju ona sportska udruženja koja nisu vlasnici sportskih objekata i koja se nisu našla u povlaštenom položaju kada je reč o terminima koji se obezbeđuju u okviru Javnog preduzeća, a to su ona sportska udruženja koja su prisiljena da vrše iznajmljivanje sportskih objekata po tržišnoj ili subvencionisanoj ceni. Traženje sufinansiranja ovih troškova podnosi se na Obrascu br. I-5.

XIV INFORMATIKA U SPORTU

U današnje vreme nezamislivo je da jedna oblast društvene nadgradnje ne bude u vezi sa informatikom. Prednosti koje donosi informatika izuzetno su velike, tako da je neophodno tome posvetiti pažnju i na lokalnom nivou.

Na ovom mestu prvenstveno će biti govora o korišćenju pogodnosti koje nudi internet na lokalnom nivou. Bilo bi potrebno da sportski savez grada/opštine bude mesto gde će se prikupljati i prezentovati svi neophodni podaci o sportu grada/opštine, odnosno ako sportski savez ne postoji, onda gradska odnosno opštinska uprava za sport. Prvi korak je taj da sportski savez grada/opštine ili uprava za sport, imaju svoju internet prezentaciju. Određeni broj opština to već ima, a one koje nemaju veb-sajt, potrebno je da ga što pre naprave. Održavanje i ažuriranje podataka na veb-sajtu, može se raditi neposredno u okviru sportskog saveza grada/opštine – uprave za sport, ili se to može poveriti nekoj od agencija kojih danas ima veoma mnogo i čije usluge nisu previše skupe.


57

Veb-sajt svakog opštinskog saveza mogao bi da sadrži sledeće osnovne podatke i dokumente:

1. Naziv sportskog saveza grada/opštine 2. Adresu sportskog saveza grada/opštine 3. Telefon sportskog saveza grada/opštine 4. Fax sportskog saveza grada/opštine 5. E-mail sportskog saveza grada/opštine 6. Adresu uprave za sport grada/opštine 7. Telefon uprave za sport grada/opštine 8. Fax uprave za sport grada/opštine 9. E-mail uprave za sport grada/opštine 10. Ime i prezime i ime člana gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport 11. Šemu funkcionisanja sporta na nivou grada/opštine 12. Usvojena strategiju razvoja sporta na području grada/opštine 13. Zakonski propisi, uredbe, odluke iz oblasti sporta 14. Ime i prezime predsednika sportskog saveza grada/opštine 15. Ime i prezime generalnog sekretara sportskog saveza grada/opštine 16. Ime i prezime lica ovlaštenog za zastupanje i predstavljanje sportskog saveza grada/opštine 17. Spisak članova organa upravljanja sportskog saveza grada/opštine 18. Spisak članova nadzornog odbora 19. Spisak predsednika i članova komisija sportskog saveza grada/opštine 20. Spisak predsednika i članova odbora sportskog saveza grada/opštine 21. Spisak članova (sportskih organizacija i saveza) redovnih članova sportskog saveza

grada/opštine, sa adresom, telefonom, faksom, e-meilom, veb adresom, imenom i prezimenom predsednika, sekretara i lica ovlaštenog za zastupanje i predstavljanje,

22. Spisak članova (sportskih organizacija i saveza) pridruženih članova sportskog saveza grada/opštine sa adresom, telefonom, faksom, e-meilom, veb adresom, imenom i prezimenom predsednika, sekretara i lica ovlaštenog za zastupanje i predstavljanje,

23. Statut i svi ostali normativni akti sportskog saveza grada/opštine 24. Godišnji program rada sportskog saveza grada/opštine 25. Finansijski plan sportskog saveza grada/opštine 26. Poglavlje o gradu/opštini sa osnovnim podacima (istorijski podaci, geografska lokacija, broj

stanovnika, spisak naselja ...) 27. Najznačajniji rezultati iz sportske istorije grada/opštine 28. Spisak svih dosadašnjih predsednika i generalnih sekretara sportskog saveza grada/opštine 29. Aktuelni rezultati sportskih organizacija u tekućoj sezoni 30. Spisak trenera po sportskim udruženjima s podatkom o načinu rada i angažovanja 31. Spisak aktivnih sudija prema sportskim granama 32. Spisak stipendista grada/opštine 33. Korisni linkovi 34. Ostali značajni podaci.

Ovo su samo nekе oblasti koje bi trebalo da budu obuhvaćene veb-sajtom. Na svakom

sportskom savezu grada/opštine – upravi za sport jeste da osmisli i druge sadržaje koji bi mogli da budu na sajtu, a koji bi bili veoma značajni kako za sva sportska udruženja grada/opštine, tako i za sportiste, sportske radnike novinare, građane i sve ostale zainteresovane.

Gotovo 80% sajta je nepromenjivo ili se menja na godišnjem ili četvorogodišnjem ciklusu i nema potrebe da se često menja. Onaj drugi, manji deo sajta neophodno je redovno ažurirati, svakodnevno ili najmanje jednom nedeljno. Usvojen je Zakon o elektronskom potpisu. Da bi se elektronski potpis mogao primeniti u praksi, čeka se na usvajanje Zakona o elektronskom dokumentu. Iz tog razloga sportska udruženja trebalo bi da se pripreme, kako bi sva službena korespodencija između uprave za sport, sportskog saveza grada/opštine i sportskih udruženja mogla ići elektronskom poštom. Sve to će u značajnoj meri olakšati rad uprave za sport i sportskog saveza grada/opštine, kao i sportskih udruženja. Poznajući stanje kadrova u našim sportskim udruženjima, to neće moći brzo da se ostvari. Nakon usvajanja svih


58

neophodnih zakonskih dokumenata koji će regulisati ovu oblast, sportska udruženja moraju spremna dočekati primenu digitalnog potpisa. To bi značilo da bi u budućnosti svi godišnji planovi i programi kao i izveštaju, mogli da se dostave u elektronskoj formi, kao i posebni projekti za koje se traže finansijska sredstva od nadležnog državnog organa. Da bi sportska udruženja mogla kvalitetno primenjivati informacione tehnologije u sportu, neophodno je da najmanje jedno lice ima potreban sertifikat za rad na računaru. Jedan od trenutno najpriznatijih sertifikata u svetu jeste ECDL sertifikat. Taj sertifikat podrazumeva sledeće oblasti:

o upotreba računara i rad sa datotekama (windows...) o obrada teksta (word...), o tabelarne kalkulacije (excel...) o informacije i komunikacije (internet explorer, mozilla, outlook....)

U cilju pomoći sportskim radnicima koji rade na izradi finansijskih planova sportskih saveza u

narednom periodu, biće pripremljen program za računare, koji će automatski izračunavati godišnji finansijski plan za sve korisnike budžeta koji budu ušli u sistem finansiranja na nivou grada/opštine. Na svakoj lokalnoj samoupravi ostaje da utvrdi, kako kriterijume kategorizacije, tako i kriterijume u vezi s finansiranjem realnih troškova sportskih udruženja i da se odredi cenzus koji sportska udruženja treba da pređu da bi ušla u sistem finansiranja. Na osnovu unetih podataka, automatrski će se generisati svi podaci i dobiće se iznos sredstava za svakog korisnika budžetskih sredstva iz oblasti sporta.


59

XV KATEGORIZACIJA SPORTSKIH UDRUŽENJA NA LOKALNOM NIVOU

Kategorizacija sportskih grana i sportskih udruženja (sportskih klubova) veoma je značajna za funkcionisanje sporta na lokalnom nivou. Nakon što se usvoji strategija razvoja sporta grada/opštine, kategorizacija sportskih udruženja (klubova) drugi je korak koji je neophodno napraviti da bi sport na nivou grada/opštine mogao nesmetano da funkcioniše. Za razliku od nacionalne kategorizacije sportskih grana, koja se vrši svake druge godine, kategorizacija sportskih udruženja (klubova) na lokalnom nivou treba da se radi svake godine. Neophodno je napraviti razliku između kategorizacije sportskih grana na nacionalnom i pokrajinskom nivou i kategorizacije na lokalnom nivou (grada/opštine). Kategorizacija na lokalnom nivou podrazumeva da se vrši kategorizacija sportskih udruženja (sportskih klubova), a ne sportskih grana. Sport na lokalnom nivou ima sasvim drugu dimenziju od sporta na državnom i pokrajinskom nivou. Na državnom i pokrajinskom nivou osnova sistema funkcionisanja sporta jesu nacionalni i pokrajinski granski savezi koji su osnovani za jednu granu sporta. Osnova funkcionisanja sporta na lokalnom nivou (grada/opštine) jesu sportska udruženja (klubovi). Na osnovu toga, lokalne samouprave trebalo bi da prave kategorizaciju svojih osnovnih ćelija funkcionisanja, a to su sportska udruženja (klubovi).

Bilo bi poželjno da u izradi Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja u takmičarskom sportu učestvuje što više sportskih subjekata (sportska udruženja, sportski radnici, članovi organa upravljanja sportskog saveza, komisije i odbori sportskog saveza, predsednik saveza, generalni sekretar saveza i naravno, uprava za sport grada/opštine). Ako se uključi ovako velik broj subjekata, koji će imati prilike da daju svoj doprinos pravljenju kategorizacije i kasnije u izradi kriterijuma finansiranja, mala je verovatnoća da će se napraviti velike pogreške u upravljanju sportom na lokalnom nivou. U ovom delu na nivou lokalne samouprave može doći do znatnih problema, u slučaju da su pojedini sportski radnici previše klupski obojeni i da nemaju razumevanja za druge sportske klubove i druge sportske grane. U tom slučaju je na najodgovornijim sportskim radnicima koji vode sport na lokalnom nivou da prepoznaju destruktivne elemente u svom okruženju i da takve ideje i predloge kanališu na osnovu činjenica i argumenata. Neophodno je da se saslušaju sve primedbe i predlozi, da se argumentovana kritika razluči od kritizerstva iza kog ne stoji nikakva argumentacija. Značajnu ulogu u pravljenju Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja treba da imaju komisije i odbori sportskog saveza grada/opštine. Konačna odluka se na kraju mora doneti u skupštini sportskog saveza grada/opštine uz saglasnost gradske/opštinske uprave za sport.

Da bi kategorizacija bila pravedna i da bi oslikala stvarno stanje rada i kvaliteta sportskih udruženja (klubova), neophodno je primeniti samo one kriterijume koji su egzaktni i merljivi. Ako se u kriterijume na osnovu kojih se vrši kategorizacija uvrste i nemerljive varijabile, tu nastaju problemi subjektivne prirode i u tom slučaju vredi ona narodna izreka „Ko bliže vatri, bolje se greje“. U svakom slučaju, idealnih kriterijuma nema i nemoguće ih je napraviti tako da svi sportski subjekti budu zadovoljni. Osnovno načelo treba biti da postoje kriterijumi za izradu kategorizacije, jer samo na taj način oni se mogu u budućnosti dograđivati, a ako ih nema, onda se nema šta usavršavati i dorađivati.

Predlažu se sledeći osnovni kriterijumi prilikom kategorizacije sportskih udruženja (klubova) na gradskom/opštinskom nivou:

1. Status sporta na nacionalnom i međunarodnom planu 2. Tradicija sporta u gradu/opštini 3. Rang takmičenja 4. Postignuti rezultati u protekloj takmičarskoj sezoni 5. Broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja 6. Broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem

Da bi se pomoglo gradskim/opštinskim sportskim strukturama u pravljenu adekvatnih

kriterijuma na narednim stranama biće predložen jedan od mogućih načina kategorizacije.


60

Predloženi sistem kategrorizacije klubova koji se nalaze u sistemu takmičarskog sporta rađen je na osnovu bodova. Kategorizacijom sportskih udruženja (klubova) na ovaj način, svi klubovi bili bi rangirani od prvog do poslednjeg mesta na osnovu broja bodova, a sve na osnovu gorenavedenih kriterijuma.

U ranijim poglavljima već je dat konkretan predlog koji klubovi (na osnovu sportskih grana kojim se bave) mogu uopšte da budu kategorisani. Javlja se problem kod mnogobrojnih klubova u borilačkim sportovima, jer se oni često takmiče u nekoliko sportskih grana (savate, kik boks, kung fu, karate, tekvondo i slično). Svaki od tih klubova može da prijavi rezultate samo u jednoj sportskoj grani, dakako, uz uslov da su to olimpijski sportovi ili sportovi koje je potvrdio Međunarodni olimpijski komitet (članovi ARISF-a). Može se primeniti i druga varijanta: mogu se prijaviti i rezultati iz više grana sportova, uz uslov da u klubu radi trener sa adekvatnom stručnom kvalifikacijom za taj sport. U prilogu ovih modela dat je predlog Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova) iz područja takmičarskog sporta. Na osnovu ovog predloga, razrađeni su osnovni delovi kategorizacije u ovom poglavlju. Predlog maksimalnog broja bodova prema pojedinim kriterijumima:

Tabela br. 7. Broj bodova

rb Kriterijumi Olimpijski sportovi

Pridruženi sportovi MOK-a

1. Status sporta na nacionalnom i međunarodnom planu 10 5 2. Tradicija sporta u gradu/opštini 10 10 3. Rang takmičenja 10 10 4. Postignuti rezultati 50 40 5. Broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja 10 10 6. Broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem 10 10

UKUPNO = 100 85 Napomena: Na osnovu ove tabele primetno je da razlika postoji samo u dva kriterijuma (status na međunarodnom planu i postignuti rezultati u protekloj takmičarskoj sezoni). Ostali kriterijumi nose isti broj bodova. Razlika u ova dva kriterijuma je iz tog razloga što olimpijski sportovi nose veliki značaj i ugled koji imaju u svetu. U tim sportskim granama postoje jedinstvene svetske federacije s jedinstvenim pravilima, što podrazumeva i znatno veći kvalitet sporta i teži dolazak do vrhunskog rezultata. Isti princip je i na nacionalnom nivou, jer nije svejedno da li se nekim sportom bave istovremeno u četiri-pet nacionalnih federacija ili samo u jednoj nacionalnoj federaciji, što automatski podrazumeva i manji kvalitet i značaj tog rezultata. Razlike nisu velike (umanjenje 15%), jer svi ostali kriterijumi bodovani su istim brojem bodova.

1. Status sporta na nacionalnom i međunarodnom planu Ovde je prvenstveno reč o tome da li je ta sportska grana to jest međunarodna sportska

federacija koja predstavlja tu granu sporta član Međunarodnog olimpijskog komiteta (sport koji se nalazi na programu Olimpijskih igara – 31 sportska grana na letnjim igrama i 7 sportskih grana na zimskim igrama) ili je u statusu pridruženog člana kao sportska grana koju je potvrdio MOK (član međunarodne federacije ARISF-a – 34 sportske grane). Na osnovu ovih parametara može se odrediti i status sporta, koji ima reperkusije i na sport na lokalnom nivou. U prilogu ovih modela nalaze se spiskovi olimpijskih sportskih grana, kao i sportskih grana koje je prepoznao Međunarodni olimpijski komitet.

Može se postaviti pitanje, od kojeg je to značaja za sportom na lokalnom nivou. Razlozi zašto je to značajno leže u činjenici da danas u svetu postoji preko 150 sportskih grana, a broj svetskih federacija je daleko veći jer u nekim sportskim granama imamo i po nekoliko federacija. Procena je da na svetskom nivou postoji preko 250 međunarodnih sportskih federacija. Na nacionalnom nivou je slično stanje. Zato država na svim nivoima mora uvesti red i mogućnost da upravlja ovim poljem


61

društvene delatnosti. Trenutno u Srbiji ima 95 nacionalnih federacija koje finansira Ministarstvo omladine i sporta. Osim toga postoji još tridesetak drugih nacionalnih federacija koje se ne finansiraju iz budžeta, jer Ministarstvo omladine i sporta u jednoj grani sporta finansira samo jedan nacionalni savez. O ovom pitanju lokalna samouprava mora i treba da vodi računa. Neophodno je i u toj oblasti uvesti red, te da se u redovno budžetsko finansiranje uvrste samo sportska udruženja (klubovi) koji su članovi nacionalne federacije koja je član Olimpijskog komiteta Srbije ili je njen pridruženi član.

Ostala sportska udruženja ne bi trebalo da budu korisnici sredstava iz dela redovnog budžetskog finansiranja, već samo iz dela koji se odnosi na finansiranje prema posebnim programima. Organ državne uprave, kao ni sportski savez grada/opštine, ne mogu zabraniti formiranje bilo kojeg udruženja građana, ali to ne znači da se moraju finansirati baš sve aktivnosti koje neko osmisli. Ostaje na stručnim telima sportskog saveza grada/opštine i organa državne uprave da proceni značaj neke organizacije: u promovisanju zdravog načina života, velikog broja okupljanja mladih, žena ili invalida i da na osnovu društvenog značaja te organizacije proceni da li ta organizacija zaslužuje da bude finansirana iz budžetskih sredstava. Potrebno je uvesti znatno više reda u ovo polje nego što je to bilo do sada.

U pojedinim granama sporta često se dešava da imamo tri-četiri državna prvenstva (karate, ples, bodi bilding, fitnes, tekvondo...), jer svaka nacionalna federacija organizuje svoje državno prvenstvo. To je i osnovni razlog zašto je primenjen princip: olimpijski sportovi, kao i sportovi koje je prepoznao MOK, na jednoj strani (72 sportske grane) i svi ostali sportovi na drugoj strani.

Razrada kriterijuma: U kategorizaciji je za ovaj segment predviđeno maksimalno deset bodova za sportska

udruženja (klubove) čije su sportske grane u programu Olimpijskih igara (38 sportskih grana) i maksimalno pet bodova za sportska udruženja (klubove) čije su sportske grane prepoznate od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta (34 sportske grane). Dodatni kriterijumi su na osnovu nacionalne kategorizacije: klubovima iz te grane sporta pripada određeni broj bodova (minimalano jedan i maksimalno deset bodova).

Osnovni kriteriji:

Tabela br. 8.

rb Kriterijum Broj bodova

1. Klubovi iz olimpijskih sportskih grana od 2 do 10

2. Klubovi iz sportskih grana koje su prepoznate od strane MOK-a (članovi ARISF-a ) od 1 do 5

Dodatni kriteriji:

Tabela br. 9.

rb Kriterijum Max. broj Bodova

Sport. udruženja (klubovi) iz olimpijske grane sporta 1. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u I grupu sportova 10 2. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u II grupu sportova 8 3. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u III grupu sportova 6 4. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u IV grupu sportova 4 5. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u V grupu sportova 2

I

6. Klubovi iz ostalih kategorisanih sportskih grana 2

10

Sportska udruženja (klubovi) iz neolimpijske grane sporta 1. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u I grupu sportova 5 2. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u II grupu sportova 4 3. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u III grupu sportova 3 4. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u IV grupu sportova 2 5. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u V grupu sportova 1

II


5


62

Konkretan primer:

Tabela br.10.

Rb Klub Olimpijska sp. grana

Pridruženi član

MOK-a

Max. broj

bodova

Kategoriz. SSS

- grupa

Br. bodova za kategor.

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU DA / 10 I 10

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU DA / 10 I 10

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU DA / 10 I 10

4. Rvački klub „Spartak“ SU DA / 10 II 8

5. Karate klub „Spartak“ SU / DA 5 II 4

6. Plesni klub „Spartak“ SU / DA 5 III 3

2. Tradicija sporta u gradu/opštini Tradicija svakog sportskog udruženja i godina osnivanja veoma su važni. Nije ista „specifična

težina“ nekog sportskog udruženja koje ima tradiciju dugu pedeset ili sto godina i nekog sportskog udruženja koje je osnovano pre godinu-dve dana.

Ovo je logično opredeljenje i ima svoju punu opravdanost. Predlog je da sportsko udruženje mora postojati više od dve godine kako bi ušlo u sistem finansiranja iz budžetskih sredstava (na osnovu datuma na rešenju o osnivanju koje je izdato od strane nadležnog državnog organa).

Danas se u raznim granama sporta osnivaju na lokalnom nivou mnoga nova sportska udruženja. Najčešći razlog zašto se osniva novi klub jeste taj što su roditelji nekoliko takmičara nezadovoljni statusom njihove dece u ekipi, ili je smenjeni trener nezadovoljan zato što više ne radi taj posao. Zbog ovih ali i drugih razloga neophodno je da u kriterijumima postoji i pomenuta odredba da klub mora da postoji najmanje dve godine da bi mogao da aplicira za budžetska sredstva.

Razrada kriterijuma:

Tabela br. 11.

rb Kriterijum Maksimalni broj bodova

1. Klubovi osnovani pre 50 i više godina 10 2. Klubovi od 25 do 49 godina tradicije 8 3. Klubovi od 15 do 24 godina tradicije 6 4. Klubovi od 5 do 14 godina tradicije 4 5. Klubovi od 3 do 4 godine tradicije 2


63

Konkretan primer:

Tabela br. 12.

Rb Klub Br. bodova

God. postojanja Opis

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 10 59

Klub je osnovan 1950 .g. – 59 godina

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 8 29


3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 4 9


4. Rvački klub „Spartak“ SU 10 79


5. Karate klub „Spartak“ SU 4 5


6. Plesni klub „Spartak“ SU 2 3

Klub je osnovan 2006 .g. – 3 godine

3. Rang takmičenja

Kad je reč o ovom kriterijumu postoje dve osnovne postavke. Jedna je ako se vrednuje samo u kojem se rangu takmiči klub to jest njegove ekipe, a drugi je ukupan broj rangova takmičenja u toj nacionalnoj federaciji. Ovde se mora voditi računa o tome da li je sport ekipni, pojedinačni ili ima oba sistema takmičenja. To značajno otežava kategorisanje po ovom principu, ali i taj problem se može rešiti na adekvatan način. U slučaju da neki sport ima ekipni i pojedinačni sistem takmičenja (stoni tenis, rvanje, džudo, boks...) primenjuje se kriterijum koji je povoljniji za to sportsko udruženje (klub), kako se ne bi oštetili u sistemu bodovanja. To se odnosi samo na one sportove koji održavaju liga-takmičenje, te se kriterijum ne primenjuje kako bi se bodovali pojedinačni rezultati na državnom prvenstvu da bi se dobio ekipni plasman u pojedinačnim sportovima.

U ukupnom bodovanju klubu se pišu bodovi samo za jednu ekipu (nema sabiranja bodova po ekipama – muškarci-žene-seniori-juniori.), oni koji su najpovoljniji za klub. Maksimalni broj bodova koji neki klub po ovoj osnovi može da dobije jeste deset.

U slučaju da u ekipnom sportu postoje četiri nivoa takmičenja, maksimalni broj bodova se umanjuje za 10%, ako ima tri nivoa za narednih 10% itd. U pojedinačnim sportovima, ako postoje samo dva nivoa takmičenja, broj bodova se umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja, broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova

U ekipnim sportovima postoje sledeći nivoi (rangovi) takmičenja: I. Opštinske lige

II. Međuopštinske lige (okružne...) III. Regionalne (pokrajinske, međuokružne, III lige...) IV. II lige V. I lige

VI. Nacionalne lige najvišeg ranga (Super lige, „A“ lige...) * Napomena: U ekipnim sportovima gde nema „Super lige“ „A-lige“, kao najviši rang se priznaje I liga Srbije (V nivo).

U pojedinačnim sportovima imamo sledeće nivoe (rangove) takmičenja i to: I. Gradsko/opštinsko prvenstvo (međuopštinsko)

II. Okružno-regionalno-pokrajinsko prvenstvo III. Državno prvenstvo


64

Razrada kriterijuma:

Tabela br. 13.

rb Ekipni sportovi Seniori Juniori Kadeti Pioniri Pojedinačni

Sportovi Seniori Juniori Kadeti Pioniri

1. VI nivo 10 7,0 6,0 5,0 2. V nivo 8 5,6 4,8 4,0 III nivo 10 7,0 6,0 5,0

3. IV nivo 6 4,2 3,6 3,0 4. III nivo 4 2,8 2,4 2,0 II nivo 6 4,2 3,6 3,0

5. II nivo 3 2,1 1,8 1,5 6. I nivo 2 1,4 1,2 1,0 I nivo 3 2,1 1,8 1,5

* Napomena:U slučaju da u ekipnom sportu postoje četiri nivoa takmičenja, maksimalni broj bodova se umanjuje za 10%, ako ima tri nivoa, za narednih 10% itd. U pojedinačnim sportovima, ako postoje samo dva nivoa takmičenja, broj bodova se umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja, broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova Konkretan primer:

Tabela br. 14.

rb Klub

Bro

j niv

oa u

o

kviru

save

za

Niv

o ta

km..

ekip

e

Br. b

odov

a be

z um

anje

nja

Um

anje

nje

Bro

j bo

dova

Opis

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU VI III 4 nema 4

Klub ima seniorsku ekipu u takmičenju III nivoa - pokrajinska liga (u okviru FSS ima 6 nivoa takmičenja i nema nikakvih umanjenja)

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU VI VI 10 40% 6

Klub je u najvišem VI nivou takmičenja (u okviru VSS ima 2 nivoa takmičenja. Broj bodova se umanjuje za 40%, jer ima samo dva nivoa takmičenja). Ukupno 10 bodova, umanjeno za 4 boda = 6 bodova

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU VI V 8 nema 8

Klub ima seniorsku ekipu u takmičenju V nivoa – I liga Srbije (u okviru KSS ima 6 nivoa takmičenja i nema nikakvih umanjenja)

4. Rvački klub „Spartak“ SU III III 10 nema 10

Klub je nastupio sa seniorskom ekipom u sva tri nivoa takmičenja (opštinski, pokrajinski i nacionalni) (u okviru RSS ima tri nivoa takmičenja i nema nikakvih umanjenja).

5. Karate klub „Spartak“ SU III III 7 nema 7

Klub je nastupio samo sa juniorima i juniorkama na državnom prvenstvu (u okviru KSS ima 3 nivoa takmičenja i nema umanjenja bodova).

6. Plesni klub „Spartak“ SU III III 4,2 40% 2,5

Klub je nastupio samo sa juniorima M/Ž na državnom prvenstvu koje je jedini nivo takmičenja (u okviru PSS ima samo jedan nivo takmičenja). U tom slučaju 4,2% boda se umanjuje za dodatnih 40% i dobije se 2,5 bodova.

4. Postignuti rezultati Postignuti rezultati nose najeći broj bodova u kategorizaciji, što je i razumljivo jer su

postignuti rezultati samo posledica dobrog ukupnog rada u sportskom udruženju (klubu) što se i mora najviše vrednovati.

U ekipnim sportovima sezona se održava u periodu jesen/proleće i kada se do predviđenog roka predaju zahtevi za finansiranje u narednoj godini, zna se poredak ekipa u poslednjem ligaškom takmičenju. Osvajanje I mesta u ligi donosi najveći broj bodova, ako je ekipa plasirana u prvoj polovini tabele dobija se nešto manji broj bodova i ako je ekipa plasirana u drugoj polovini tabele dobije se najmanje bodova za taj nivo (rang) takmičenja. Najviše bodova se dobija za seniorske rezultate, a nešto manje za postignute rezultate u konkurenciji juniora, kadeta i pionira.

Kada su u pitanju pojedinačni sportovi uzima se broj osvojenih medalja na poslednjem održanom prvenstvu u pojedinom uzrastu. Ako se državno prvenstvo održava u periodu oktobar-


65

decembar, uzima se poslednje održano prvenstvo države iz prošle godine. Najveći broj bodova dobija se za pet i više medalja na pojedinačnom prvenstvu države određenog nivoa (ne sabiraju se muška i ženska prvenstva, već se gleda svako prvenstvo posebno). Najviše bodova se dobija za seniorske rezultate, a nešto manje za postignute rezultate u konkurenciji juniora, kadeta i pionira.

Budući da se kategorizacija vrši za svaku godinu posebno, neophodno je nagraditi i one klubove koji su u prošlosti imali zapažene rezultate na domaćim i međunarodnim takmičenjima. Kako se ne bi širili kriterijumi, za ekipne sportove je uzet kriterijum osvojene titule ekipnog prvaka države (seniori ili juniori), a za pojedinačne sportove osvojene medalje na prvenstvima evrope, sveta ili Olimpijskim igrama u prošlosti u kategoriji seniora ili juniora. Tako se odaje priznanje klubovima u lokalnoj sredini za značajan doprinos afirmaciji grada/opštine u proteklom periodu i ti rezultati moraju ostati trajno zabeleženi i na ovaj način.

U slučaju da u ekipnom sportu postoje samo četiri nivoa takmičenja, predviđeni broj bodova za ostvareni rezultat se umanjuje za 10%, ako ima tri nivoa, za narednih 10% itd. U pojedinačnim sportovima, ako postoje samo dva nivoa takmičenja, broj bodova se umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova.

Maksimalan broj bodova po po ovom osnovu je pedeset za olimpijske sportske grane i čestrdeset bodova za sportske grane prepozante od strane MOK-a. U bodovanje se uzima samo najbolji rezultat neke ekipe (muškarci-žene-seniori-juniori...), a na te bodove se dodaje eventualno pet bodova za dosadašnje rezultate (ekipna titula ili medalja sa evropskih prvenstava, svetskih prvenstava ili olimpijskih igara).

Razrada kriterijuma: Tabela bodovanja:

- za klubove iz olimpijskih sportova – EKIPNI SPORTOVI (posebno M i Ž) Tabela br. 15.

Seniori Juniori /70%/ Kadeti /60%/ Pioniri /50 %/

Rb Ekipni sportovi

I m

esto

I p

olov

ina

II p

olov

ina

I m

esto

I p

olov

ina

II p

olov

ina

I m

esto

I p

olov

ina

II p

olov

ina

I m

esto

I p

olov

ina

II p

olov

ina

1. VI nivo 45,0 40,0 35,0 31,5 28,0 24,5 27,0 24,0 21,0 22,5 20,0 17,5 2. V nivo 40,0 35,0 30,0 28,0 24,5 21,0 24,0 21,0 18,0 20,0 17,5 15,0 3. IV nivo 35,0 30,0 25,0 24,5 21,0 17,5 21,0 18,0 15,0 17,5 15,0 12,5 4. III nivo 30,0 25,0 20,0 21,0 17,5 14,0 18,0 15,0 12,0 15,0 12,5 10,0 5. II nivo 25,0 20,0 15,0 17,5 14,0 10,5 15,0 12,0 9,0 12,5 10,0 7,5 6. I nivo 15,0 10,0 7,0 10,5 7,0 4,9 9,0 6,0 4,2 7,5 5,0 3,5 Titula ekipnog prvaka države u prošlosti

+ 5 bodova

* Napomena: U slučaju da u ekipnom sportu ima samo četiri4 nivoa takmičenja, predviđeni broj bodova se umanjuje za 10 %, ako ima tri nivoa za narednih 10 % itd.

Tabela bodovanja: - za klubove iz olimpijskih sportova – POJEDINAČNI SPORTOVI (posebno M i Ž)

Tabela br. 16. Seniori Juniori /70%/ Kadeti /60%/ Pioniri /50%/

rb Ekipni sportovi

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

Med

alje

1-2

M

edal

je

1. III nivo 45,0 40,0 35,0 31,5 28,0 24,5 27,0 24,0 21,0 22,5 20,0 17,5 2. II nivo 32,5 27,5 22,5 22,8 19,3 15,8 19,5 16,5 13,5 16,3 13,8 11,3 3. I nivo 20,0 15,0 10,0 14,0 10,5 7,0 12,0 9,0 6,0 10,0 7,5 5,0 Medalja sa: EP, SP,OI seniora ili juniora

+ 5 bodova


66

* Napomena: U slučaju da u pojedinačnim sportovima ima samo dva nivoa takmičenja broj bodova se umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova. Boduju se posebno muške a posebno ženske ekipe i uzima se najveći broj bodova jedne ekipe za ukupno bodovanje.

Razrada kriterijuma: Tabela bodovanja:

- za klubove iz neolimpijskih sportova – EKIPNI SPORTOVI (posebno M i Ž)

Tabela br. 17.

Seniori Juniori /70%/ Kadeti /60%/ Pioniri /50%/

Rb Ekipni sportovi

I mes

to

I po

lovi

na

II p

olov

ina

I mes

to

I po

lovi

na

II p

olov

ina

I mes

to

I po

lovi

na

II p

olov

ina

I mes

to

I po

lovi

na

II p

olov

ina

1. VI nivo 35,0 30,0 25,0 24,5 21,0 17,5 21,0 18,0 15,0 17,5 15,0 12,5 2. V nivo 30,0 25,0 20,0 21,0 17,5 14,0 18,0 15,0 12,0 15,0 12,5 10,0 3. IV nivo 25,0 20,0 15,0 17,5 14,0 10,5 15,0 12,0 9,0 12,5 10,0 7,5 4. III nivo 20,0 15,0 7,5 14,0 10,5 5,3 12,0 9,0 4,5 10,0 7,5 3,8 5. II nivo 15,0 7,5 5,0 10,5 5,3 3,5 9,0 4,5 3,0 7,5 3,8 2,5 6. I nivo 7,5 5,0 3,5 5,3 3,5 2,5 4,5 3,0 2,1 3,8 2,5 1,8 Titula ekipnog prvaka države u prošlosti

+ 5 bodova

* Napomena: U slučaju da u ekipnom sportu ima samo četiri nivoa takmičenja, predviđeni broj bodova se umanjuje za 10 %, ako ima tri nivoa za narednih 10 % itd.

Tabela bodovanja: - za klubove iz neolimpijskih sportova – POJEDINAČNI SPORTOVI (posebno M i Ž)

Tabela br. 18.


rb Ekipni sportovi

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

1. III nivo 35,0 30,0 25,0 24,5 21,0 17,5 21,0 18,0 15,0 17,5 15,0 12,5 2. II nivo 22,5 17,5 12,5 15,8 12,3 8,8 13,5 10,5 7,5 11,8 8,8 6,3 3. I nivo 10,0 7,5 5,0 7,0 5,3 3,5 6,0 4,5 3,0 5,0 3,8 2,5 Medalja sa: EP, SP, seniora ili juniora

+ 5 bodova

* Napomena: U slučaju da u pojedinačnim sportovima postoje samo dva nivoa takmičenja broj bodova se umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova. Boduju se posebno muške a posebno ženske ekipe i uzima se najveći broj bodova jedne ekipe za ukupno bodovanje.


67

Konkretan primer: Tabela br. 19.

rb Klub Nivo takmič. Rezultat Broj

bodova Opis najboljeg rezultata

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU III 5 25

Klub je sa seniorskom ekipom u III nivou takmičenja plasiran na 5. mesto od 12 ekipa što znači da se nalazi u prvoj polovini ekipa i za to mu pripada 20 bodova. Budući da je klub u sezoni 1978/79 osvoijo titulu prvaka SFRJ u juniorskoj konkurenciji, pripada mu dodatnih 5 bodova.

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU VI 3 28

Klub je sa seniorima u najvišem rangu takmičenja u okviru VSS ali je broj bodova umanjen za 30%, jer ima samo dva nivoa takmičenja u okviru VSS. Plasirali su se na 3. mesto od 8 ekipa, što znači da su u prvoj polovini klubova i za to im pripada 40 bodova umanjeno za 30% = 28 bodova.

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU

V 3 45 Klub je sa seniorskom ekipom u V nivou takmičenja plasiran na 1 mesto od 10 ekipa i za to mu pripada 40 bodova. Budući da su osvojili titulu Prvaka SFRJ u sezoni 1988/89 pripada mu dodatnih 5 bodova

4. Rvački klub „Spartak“ SU III 2 med. 40

Klub je nastupio sa seniorskom ekipom u sva tri nivoa takmičenja (opštinski, pokrajinski i nacionalni) i nema nikakvih umanjenja. Osvojio je 2 medalje na seniorskom prvenstvu i za to mu pripada 35 bodova. Član kluba je osvoijo III mesto na seniorskom prv. sveta 1991. g. i za to mu pripada dodatnih 5 bodova.

5. Karate klub „Spartak“ SU III 4 med. 21

Klub je nastupio sa juniorima na gradskom, pokrajinskom i državnom prvenstvu (ima 3 nivoa takmičenja i nema umanjenja). Osvojili su 4 medalje. U tom slučaju mu pripada 21 bod. Nastupili su i sa juniorkama ali sa slabijim rezultatom.

6. Plesni klub „Spartak“ SU III 3 med. 12,6

Klub je nastupio samo sa juniorskom ekipom na državnom prvenstvu i osvojio 3 medalje. Ima samo jedan nivo takmičenja. Ukupno bodova 21 umanjeno za 40% = 12,6 bodova

5. Broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja

Prilikom kategorizacije sportskih organizacija (klubova) veoma je važno s koliko ekipa neki klub učestvuje u sistemu takmičenja. Maksimalni broj bodova po ovom osnovu iznosi deset. U ovom slučaju gleda se ukupan broj ekipa (M+Ž), tako da broj ekipa može da bude maksimalno osam, ako se i kod muškaraca i žena učestvuje s jednom ekipom.

Budući da u raznim sportskim granama imamo različite podele uzrasnih kategorija, kao pomoć u određivanju uzrasnih kategorija daje se pregled kako su uzrasne kategorije rešene u većini sportskih grana: Uzrast Okvirno godine Ostali nazivi koji se koriste 1. SENIORI 20 i više god - 2. JUNIORI (17) 18-20 mlađi seniori, nade 3. KADETI (15) 16-17 mlađi juniori 4. PIONIRI do 14 (15) god mlađi pioniri, učenici, poletarci Za uzrast pionira priznaje se samo jedna ekipa u redovnom sistemu takmičenja. Mnoge sportske grane su napravila takmičenja za decu već od šest-sedam godina. Potrebno je priznati mlađe uzraste samo u gimnastici i donekle plivanju, a u ostalim sportskim granama valja priznati samo jedan pionirski uzrast, a nikako tri-četiri ekipe do 14-15 godina.

Kako bi ekipni i pojedinačni sportovi bili u ravnopravnom položaju, neophodno je prilikom izrade kategorizacije imati pregled broja sportista koji su nastupili u pojedinačnim sportovima. U ekipnim sportovima jasno je da ako klub nastupa u određenom rangu, u tom slučaju ima i dovoljan broj igrača. U pojedinačnim sportovima na takmičenjima može nastupiti samo jedan junior ili kadet ili dva-tri juniora odnosno kadeta, što ne znači da se u kategorizaciji to automatski priznaje kao jedna ekipa. To će biti priznato u Pravilniku o finansiranju sporta, ali neće u kategorizaciji klubova. Iz gorenavedenih razloga i ujednačavanja kriterijuma kategorizacije, da bi se nekom klubu iz pojedinačnih sportova priznala ekipa za bodovanje, neophodno je da je u toj uzrasnoj kategoriji, na takmičenjima (opštinskim, pokrajinskim i državnim) nastupilo najmanje deset sportista. U slučaju da u toj uzrasnoj kategoriji nema deset sportista, taj uzrast ne priznaje se za kategorizaciju. Provera


68

broja učesnika prema uzrasnim kategorijama moguća je na osnovu podataka u Obrascu. br. I-2 i Obrascu I-2/A.

Tabela br.20.

rb Broj ekipa Bodovi

1. 5 i više ekipa (M+Ž) 10 2. 4 ekipe (M+Ž) 8 3. 3 ekipe (M+Ž) 6 4. 2 ekipe (M+Ž) 4 5. 1 ekipa (M+Ž) 3

Konkretan primer:

Tabela br.21. rb Klub Br.

ekipa Br.

bodova Opis

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 4 8

Klub ima 4 ekipe u redovnom sitemu takmičenja sa samo muškim ekipama (seniori, juniori, kadeti, pioniri)

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 2 4 Klub ima seniorsku i juniorsku ekipu u sistemu

takmičenja

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 6 10

Klub je nastupio sa šest ekipa na zvaničnim takmičenjima (seniori, seniorke, juniori, juniorke, pioniri, pionirke)

4. Rvački klub „Spartak“ SU 4 8

Klub ima 4 ekipe u redovnom sistemu takmičenja – seniori /12 takmičara/, juniori /15/, kadeti /18/ i pioniri /53 takmičara/.

5. Karate klub „Spartak“ SU 2 4 Klub ima 2 juniorske ekipe (muška – 12 takmičara

i ženska – 11 takmičara) u sistemu takmičenja

6. Plesni klub „Spartak“ SU 2 4

Klub ima 2 juniorske ekipe (mešovita ekipa muški i ženski – 11 takmičarskih parova) u sistemu takmičenja

6. Broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem

U prvom delu ovih modela već je rečeno da svako sportsko udruženje (klub) mora imati angažovanog stručnjaka sa adekvatnim stručnim obrazovanjem ili da je stručno osposobljen za rad u sportu. Predlog je da se u ovoj oblasti maksimalno pooštri disciplina. Ako država već ulaže u sport i rad sa sportistima, onda ona mora i da poštuje zakonske propise koje je donela. Sadašnji Zakon o sportu (kao i novi zakon koji je u pripremi) nalaže da u sportu trenerski posao mogu raditi samo stručnjaci sa adekvatnim obrazovanjem ili oni koji su osposobljeni za rad u sportu. Lokalne samouprave u ovom polju mogu vrlo lako da reše taj problem. U osnovnim dokumentima – strategija razvoja sporta grada/opštine, pravilnik o kategorizaciji sportskih udruženja i pravilnik o finansiranju u oblasti sporta – moguće je ugraditi potrebne odredbe o tome i problem će brzo biti rešen. Klubovi koji nemaju zakonom angažovane stručnjake ne bi trebalo da budu korisnici budžetskih sredstava. Na taj način klubove treba primorati na to da imaju najmanje jednog angažovanog stručnjaka. Najbezbolniji i najlakši način da se problem premosti jeste angažovanje profesora fizičkog vaspitanja koji bi imali da se uključe u rad sportskih klubova. Poznajući stanje u našim sportskim organizacijama, neophodno je napraviti jedan prelazni period od dve-tri godine i dati svim klubovima rokove da reše pitanje stručnog rada ukoliko žele da koriste budžetska sredstva, a nakon isteka tog roka ti klubovi ne bi mogli da dobiju budžetska sredstva. U tom prelaznom periodu, trenerima koji nemaju adekvatno obrazovanje u oblasti sporta ili nisu stručno osposobljeni, može se priznati da rade uz izjavu o mentorskom radu. U ovom delu mora postojati kontrola toga ko ima, a ko nema, adekvatnu diplomu, a već je rečeno da se uz programe rada za narednu godinu moraju dostaviti i kopije diploma trenera, kao i ugovor o angažovanju trenera. Trener može da radi i amaterski bez nadoknade, ali i u tom slučaju mora da postoji ugovor na relaciji klub-trener. U slučaju da se desi teža povreda sportiste neko mora da odgovara za tu povredu. U inspekcijskom nadzoru koji sledi nakon teže povrede sportiste, prvo što


69

se traži jeste dokument o tome ko je imenovan za trenera tog sportiste i te ekipe. Bez te odluke, lice zaduženo za zastupanje i predstavljanje sportske organizacije, preuzima na sebe svu odgovornost.

U ovom delu, kada govorimo o kategorizaciji (nakon prelaznog perioda od dve-tri godine), treba dati samo onoliko bodova za koliko trenera klubovi dostave kopije diploma i ugovora o angažovanju sportskih stručnjaka. U prelaznom periodu, moguće je priznati broj trenera koji rade sa ekipama uz mentorski nadzor.

Tabela br.22.

Rb Broj trenera Bodovi

1. 4 i više trenera 10 2. 3 i više trenera 7 3. 2 trenera 5 4. 1 trener 2

Konkretan primer:

Tabela br.23.

rb Klub Ukupno, trenera

Sa diplomom

Br. bodova Opis

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 4 4 10

Klub ima 4 trenera za koje su dostavili kopije diploma i ugovore o angažovanju.

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 3 1 2

Klub ima 1 trenera za koga su dostavili kopiju diplome i ugovor o angažovanju. Ima još dva trenera ali bez diploma.

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 3 1 2

Klub ima 1 trenera za koga su dostavili kopiju diplome i ugovor o angažovanju. Ima još dva trenera ali bez diploma.

4. Rvački klub „Spartak“ SU 2 2 5

Klub ima 2 angažovana trenera bez diplome, ali dostavljena je Izjava o mentorskom radu.

5. Karate klub „Spartak“ SU 4 3 7

Klub ima 3 angažovana trenera sa diplomom i dostavljenim ugovorom o angažovanju.

6. Plesni klub „Spartak“ SU 2 0 0

Klub nema nijednog angažovanog trenera sa diplomom. U klubu rade dva trenera bez diplome.

Rezime

Na osnovu broja bodova koji je svaki klub ostvario u sistemu kategorizacije u odnosu sa ukupnim brojem bodova svih kategorisanih klubova dobija se koliko procenata pripada svakom klubu u sistemu kategorizacije (Tabela br. 24).

Pregled kategorisanih klubova u ovom primeru:

Tabela br.24.

Kriterijumi rb Klub 1 2 3 4 5 6 7 Ukupno bodova

Procenat %

1 Fudbalski klub „Spartak“ SU 10,0 10,0 4,0 25,0 8,0 10,0 67,0 18,81 % 2 Vaterpolo klub „Spartak“ SU 10,0 8,0 6,0 28,0 4,0 2,0 58,0 16,29 % 3 Košarkaški klub „Spartak“ SU 10,0 4,0 8,0 45,0 10,0 2,0 79,0 22,18 % 4 Rvački klub „Spartak“ SU 8,0 10,0 10,0 40,0 8,0 5,0 81,0 22,75 % 5 Karate klub „Spartak“ SU 4,0 4,0 7,0 21,0 4,0 7,0 47,0 13,20 % 6 Plesni klub „Spartak“ SU 3,0 2,0 2,5 12,6 4,0 0,0

Na osnovu

strategije ???

24,1 6,77 % UKUPNO = 45,0 38,0 37,5 171,6 38,0 26,0 ? 356,1 100,00%

Nakon što se izvrši bodovanje klubova na osnovu ovih kriterijumima pravi se rang lista svih kategorisanih klubova koji su ostvarili pravo na kategorizaciju (Tabela br. 25).


70

Rang lista kategorisanih klubova:

Tabela br. 25

rb Klub Ukupno bodova

Procenat %

1 Rvački klub „Spartak“ SU 81,0 22,75 % 2 Košarkaški klub „Spartak“ SU 79,0 22,18 % 3 Fudbalski klub „Spartak“ SU 67,0 18,81 % 4 Vaterpolo klub „Spartak“ SU 58,0 16,29 % 5 Karate klub „Spartak“ SU 47,0 13,20 % 6 Plesni klub „Spartak“ SU 24,1 6,77 %

UKUPNO = 356,1 100,00%

Po dobijanju rang liste kategorisanih klubova, dalje može da se postupa na više načina. O tome je napravljena razrada u sledećem poglavlju. * Napomena: Pojedine lokalne zajednice mogu u ovoj fazi kategorizacije dodati određeni broj bodova za pojedina sportska udruženja (klubove). To je moguće i ima jedino opravdanje ako se to uradi na osnovu usvojene gradske/opštinske strategije razvoja sporta, a u cilju davanja većeg značaja nekoj sportskoj organizaciji i podrške za postizanje značajnih sportskih rezultata. Potrebno je biti veoma oprezan prilikom pravljenja izuzetaka za bilo koju sportsku organizaciju ili granu sporta, jer u svakoj sredini postoji veliki broj sportskih udruženja i većina njih smatra da su upravo njihov klub i njihova sportska grana ti koji moraju biti favorizovani.


71

XVI SUFINANSIRANJE PROGRAMA Ovo poslednje poglavlje najviše interesuje sva sportska udruženja koja rade i deluju na području grada/opštine. U njemu je razrađeno godišnje sufinansiranja kako Sportskog saveza grada/opštine (ako postoji i radi), tako i svih sportskih udruženja (klubova) i granskih saveza koji rade i deluju na području grada/opštine.

U određenom broju opština sufinansiranje klubova se vrši na razne načine. Najčešće za to nisu napravljeni nikakvi kriterijumi ili oni postoje na papiru, ali se u praksi ne primenjuju. U određenom broju slučajeva sredstva se dele na osnovu procene vema malog broja ljudi. Često su na sebe teret raspodele finansijskih sredstava preuzeli pojedinci i na taj način oni su preuzeli na sebe i ogroman rizik da u toj osetljivoj i značajnoj oblasti naprave krupne i ozbiljne greške koje mogu imati znatnije posledice na sport u gradu/opštini, kako kratkoročno tako i dugoročno. Oni gradovi i opštine koji imaju svoje razrađene modele finansiranja, iz ovih predloga mogu da preuzmu sve ono što misle da bi moglo unaprediti njihov rad.

Nema jedinstvenog modela koji je primenjiv za sve gradove i opštine. Iz tog razloga svi sportski radnici koji se bave ovom oblasti treba da pronađu najbolje rešenje za svoju sredinu, ali poštujući neke osnovne principe i zakonitosti funkcionisanja sporta na nivou lokalne samouprave.

Da bi se izbegla nečija samovolja i stvorili uslovi za napredak sporta na nivou grada/opštine neophodno je ovo najosetljivije polje sporta podeliti u četiri faze: I faza – Donošenje strategije razvoja sporta grada/opštine, II faza – Donošenje Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova) iz oblasti takmičarskog sporta, III faza – Donošenje Pravilnika o finansiranju u području sporta, u kojem je potrebno razraditi jasne kriterijume za raspodelu finansijskih sredstava koja se odvajaju iz budžeta za sufinasiranje rada sportskih udruženja (klubova) na području grada/opštine, IV faza – Izrada konkretnog finansijskog plana, imajući u vidu donesenu kategorizaciju i kriterijume finansiranja. Šema dolaska do konačnog finansijskog plana:

Šema br. 3. I

Usvajanje strategije sporta

II Usvajanje Pravilnika

o kategorizaciji

III

Usvajanje Pravilnika o finansiranju

IV

Izrada finansijskog plana

Podrazumeva se da je pre svih ovih radnji usvojena strategija sporta na nivou lokalne samouprave. U strategiji se mora jasno reći koji su prioriteti u području sporta u koje će se ulagati budžetska, ali i ostala finansijska sredstva u narednom periodu. Potrebno je u strategiji poredati sledeća područja sporta po važnosti za svaku lokalnu sredinu, a to su:

sportske aktivnosti mladih, korišćenje sportskih objekata takmičarski sport – kvalitetni takmičarski sport – masovni


72

takmičarski sport – vrhunski školski sport (predškolski, osnovna i srednja škola, fakultet) sport za sve sport lica s posebnim potrebama stipendiranje mladih perspektivnih sportista obezbeđivanje uslova za bavljenje vrhunskim sportom adaptacija, izgradnja, sanacija sportskih objekata obezbeđivanje adekvatne sportske opreme za trening i takmičenje organizacija prigodnih manifestacija od interesa za lokalnu samoupravu obeležavanje značajnih godišnjica i jubileja organizacija zvaničnih domaćih takmičenja organizacija zvaničnih međunarodnih takmičenja ostalo.

Sledeće pitanje na koje odgovor mora dati strategija sporta na nivou lokalne samouprave jeste pitanje broja sportskih udruženja koja će se finansirati iz budžeta grada. Svaka lokalna zajednica mora u strategiji jasno navesti koji su to strateški ciljevi kada je u pitanju broj sportskih udruženja (klubova) koji mogu ući na listu finansiranja, kako iz oblasti takmičarskog sporta, tako i iz ostalih oblasti sporta (sport za sve, sport lica s posebnim potrebama).

Kada je u pitanju takmičarski sport, potrebno je da strategija utvrdi do kojeg nivoa takmičenja (nacionalnih i međunarodnih) sportska udruženja (klubovi) mogu da stignu o trošku budžetskih sredstava.

Na osnovu utvrđenih strateških ciljeva, potrebno je u Pravilnik o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova), kao i u Pravilnik o finansiranju u oblasti sporta, ugraditi sve odredbe iz usvojene strategije koje se odnose na kategorizaciju i finansiranje. Dok se ne usvoji strategija sporta na nivou lokalne samouprave, izrada kategorizacije i sistema finansiranja u gradovima/opštinama može se raditi na način kako je to razrađeno u ovim modelima.

Za pravljenje finansijskog plana veoma je važna ukupna masa sredstava namenjenih za sport,

koja se planiraju u budžetu grada/opštine za narednu godinu. Neophodno je da se sportski radnici izbore da izdvajanja za sport na nivou grada/opštine iznose između 3 % i 5 % od ukupnog gradskog/opštinskog budžeta (bez sredstava za sportske centre ili javna preduzeća za upravljanje sportskim objektima). Nažalost, danas u AP Vojvodini velika većina gradova/opština ima izdvajanje između 1 i 2 %, dok su se sportski radnici u veoma malom broju gradova/opština izborili za koliko toliko normalno izdvajanje za sport, koji ima ogroman značaj u razvoju društva, a naročito mlade generacije.

Budući da je pravljenje kategorizacije sportskih udruženja u takmičarskom sportu obrađeno u prethodnom poglavlju, a da se predlog pravilnika o finansiranju u području sporta grada/opštine nalazi u prilogu ovih modela, sledeći korak je da se prikaže operativni rad na izradi konkretnog finansijskog plana.

Izrada konkretnog finansijskog plana Prilikom operativnog pravljenja finansijskog plana neophodno je da se to čini u određenim

fazama i rokovima. Prikazani su modeli razvrstani po fazama, u slučaju kada postoji formiran sportski savez grada/opštine, kao i kada takav savez nije formiran.

Kao ogledni primer finansijskog plana biće prikazana jedna srednja opština u kojoj nije formirano javno preduzeće za održavanje sportskih objekata i jedna veća opština odnosno grad koji ima formirano javno preduzeće za održavanje sportskih objekata. U predlogu finansijskog plana daće se primer na koji način se može izvršiti raspodela finansijskih sredstava, na osnovu određenih područja sportske delatnosti.

Finansijski plan je koncipiran u osam delova. Kada je reč o takmičarskom sportu, najznačajniji deo se odnosi na razradu finansiranja sledećih programa:

- redovni programi, - posebni programi, - dodatni programi. Svi ostali segmenti sporta (školski sport, sport za sve i sport lica s posebnim potrebama)

razrađeni su u posebnim delovima, kao i finansiranje sportskih saveza i udruženja i finansijska sredstva za sportske centre/javna preduzeća.


73

U ovom finansijskom planu nisu razrađena sredstva za sportske centre/javna preduzeća iz oblasti sporta, jer u tom delu postoje razni modeli funkcionisanja (data je samo ukupna suma sredstava za ove namene).

I model (kada postoji sportski savez opštine/grada)

I faza Prvi korak je taj da uprava za sport grada/opštine raspiše konkurs za raspodelu sredstava

sportskim udruženjima za njihove redovne, posebne i dodatne aktivnosti u narednoj godini. Neophodno je pri javljanju na konkurs dostaviti sve propisane obrasce koji su navedeni u ovim modelima. Materijali se dostavljaju sportskom savezu grada/opštine.

II faza Na osnovu dostavljenih materijala sportskih udruženja (na predviđenim obrascima), stručna

služba sportskog saveza grada/opštine na čelu s generalnim sekretarom, priprema prvi radni materijal u vezi sa izradom finansijskog plana za narednu godinu, striktno poštujući usvojene pravilnike:

• Pravilnik o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova) iz oblasti takmičarskog sporta • Pravilnik o finansiranju u oblasti sporta.

U prvoj fazi izrade finansijskog plana, a na osnovu usvojenog Pravilnika o kategorizaciji

sportskih udruženja (klubova) iz oblasti takmičarskog sporta, pravi se rang lista kategorisanih sportskih udruženja (klubova). U drugom delu se na osnovu Pravilnika o finansiranju u oblasti sporta, a na osnovu usvojenih kriterijuma i normativa, dolazi do prve radne verzije finansijskog plana za narednu godinu.

III faza Organ upravljanja sportskog saveza grada/opštine (predsedništvo, upravni odbor, izvršni

odbor…), predlaže radni predlog finansijskog plana za narednu godinu, i dostavlja ga nadležnom državnom organu grada/opštine koji je zadužen za sport na usvajanje.

IV faza Nakon što sportski savez grada/opštine predloži konkretnu raspodelu finansijskih sredstava

prema pojedinim sportskim udruženjima i za određene programe, član gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport dostavlja konačan predlog finansijskog plana za narednu godinu, skupštini grada/opštine na usvajanje. Skupština grada/opštine usvaja generalnu raspodelu finansijskih sredstava razvrstanih po određenim budžetskim pozicijama, kako to predviđa zakon. Član gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport, odgovoran je za sprovođenje finansijskog plana, kao i za to da sa usvojenih budžetskih pozicija obavlja godišnju distribuciju finansijskih sredstava prema korisnicima.

Član gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport može izvršiti određene manje korekcije u predloženom finansijskom planu, ako smatra da je potrebno, kako bi se zadovoljili osnovni strateški ciljevi koji su zacrtani u srednjoročnoj i dugoročnoj strategiji grada/opštine. Član gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport raspolaže sredstvima tekuće rezerve koja je predviđena finansijskim planom, te u toku godine može finansijski ispratiti akcije i aktivnosti koje se naknadno pojave, a koje su strateški značajne za razvoj sporta u gradu/opštini.

V faza Nadležni državni organ grada/opštine (Uprava za sport ili neki drugi naziv) donosi

pojedinačna rešenja o dodeli finansijskih sredstava za svakog korisnika budžetskih sredstava i sklapa Ugovor o sufinansiranju programa: za redovne programe, za posebne programe, za dodatne programe, kao i za ostale usvojene pozicije u finansijskom planu: školski sport, sport za sve, sport lica s

posebnim potrebama, funkcionisanje granskih saveza i ostalih vidova udruživanja.


74

Rešenje o dodeli finansijskih sredstava između ostalog treba da sadrži:

1) Iznos predviđenih sredstava; 2) Broj tekućeg računa na koji se uplaćuju sredstva; 3) Rok podnošenja izveštaja s potrebnom pratećom dokumentacijom; 4) Broj budžetske pozicije sa koje se prebacuju sredstva.

Ugovor o sufinansiranju između ostalog treba da sadrži:

1) Tačan naziv organizacije, adresa, lice za zastupanje organizacije; 2) Kratak opis sufinansirane aktivnosti za koju se daju sredstva; 3) Iznos sredstava za sufinansirani projekat; 4) Broj tekućeg računa korisnika; 5) Obaveze korisnika (period u kojem se realizuje program, namensko trošenje sredstava, vreme

čuvanja finansijske dokumentacije, obaveze obaveštavanja javnosti o sufinansiranje programa od strane grada/opštine);

6) Obaveze korisnika ako dođe do promena u realizaciji programa; 7) Rok podnošenja izveštaja s potrebnom pratećom dokumentacijom; 8) Okolnosti u kojima se može raskinuti ugovor; 9) Nadležnost suda u slučaju spora; 10) Broj primeraka ugovora.

VI faza

Pravdanje dobijenih sredstava od uprave za sport, vrši se kako je to navedeno u Rešenju i Ugovoru o sufinansiranju programa (projekta). Obaveza korisnika sredstava je da u roku koji je naveden u Rešenju i Ugovoru o sufinansiranju, putem sportskog saveza grada/opštine, nadležnom državnom organu koji je prebacio sredstva dostavi sledeću dokumentaciju: 1. Pismeni izveštaj o akcijama i aktivnostima na koje su potrošena sredstva i o postignutim

rezultatima; 2. Fotokopiju kompletne finansijske dokumentacije (računi, fakture) o utrošenim sredstvima, koja se

overava sopstvenim pečatom i potpisom odgovornog lica; 3. Fotokopiju izvoda tekućeg računa banke, koji se odnose na utrošena finansijska sredstva.

Pravdanje sredstava s potrebnom dokumenatacijom dostavlja se u sportski savez grada/opštine, koji je prvi filter u kontroli sredstava, a nakon što se otklone eventualni nedostaci, sportski savez grada/opštine dostavlja kompletan materijal upravi za sport grada/opštine.

Pravdanje sredstava za redovne programe Korisnici budžetskih sredstva za redovne programe dužni su do 31. jula tekuće godine da

dostave I pravdanje sredstava, za period januar-jun tekuće godine. Da bi mogli koristiti sredstva u drugom delu godine, korisnici sredstava za redovne programe moraju pravdati sredstva iz prvog dela godine. Korisnici budžetskih sredstava za redovne programe dužni su II pravdanje sredstava za period jul-decembar da dostave do 31. januara naredne godine.

Da bi mogla koristiti sredstva za redovne programe u narednoj godini, sportska udruženja moraju u potpunosti pravdati dobijena sredstva iz protekle godine. Pravdanje sredstava se obavlja putem sportskog saveza grada/opštine, nadležnom državnom organu.

Pravdanje sredstava za posebne, dodatne i ostale sufinansirane programe

Kad je reč o pravdanju sredstava za posebne, dodatne i ostale sufinansirane programe, za koje su odobrena finansijska sredstva, ona se moraju pravdati u rokovima koji su navedeni u Rešenju i Ugovoru o sufinansiranju, s pratećom dokumentacijom koja je navedena u Ugovoru o sufinansiranju. Da bi mogao aplicirati za sledeći posebni program, korisnik je dužan da izvrši pravdanje ranije dobijenih sredstava. Izuzetak je ako se program realizuje tokom cele godine, kada je tako predviđeno Ugovorom o sufinansiranju. Pravdanje sredstava se obavlja putem sportskog saveza grada/opštine, nadležnom državnom organu.


75

II model (kada ne postoji sportski savez opštine/grada)

I faza Prvi korak je taj da uprava za sport grada/opštine raspiše konkurs za raspodelu sredstava

sportskim udruženjima za njihove redovne, posebne i dodatne aktivnosti u narednoj godini. Neophodno je pri javljanju na konkurs dostaviti sve propisane obrasce koji su navedeni u ovim modelima. Materijali se dostavljaju upravi za sport grada/opštine.

II faza Stručna služba uprave za sport, na osnovu dostavljenih materijala, radi operativne poslove na

pripremi finansijskog plana. Pri pravljenju finansijskog plana potrebno je primeniti sve odredbe iz: - Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta; - Pravilnika o finasiranju sporta grada/opštine.

Na osnovu usvojenog Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova) u takmičarskom sportu, u prvom delu izrade finansijskog plana pravi se rang lista kategorisanih sportskih udruženja (klubova). U drugom delu se na osnovu Pravilnika o finansiranju u oblasti sporta, te na osnovu usvojenih kriterijuma i normative, dolazi do prve radne verzije finansijskog plana za narednu godinu.

III faza Nakon toga prva radna verzija finansijskog plana za narednu godinu dostavlja se koordinacionom odboru/telu na razmatranje. Nakon što koordinacioni odbor/koordinaciono telo pregleda predloženi materijal i da svoje primedbe i sugestije, predloženi finansijski plan s primedbama i sugestijama dostavlja se članu gradskog/opštinskog veća zaduženom za sport.

IV faza U ovoj fazi član gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport donosi konačan predlog

finansijskog plana za narednu godinu, koji dostavlja skupštini grad/opštine na usvajanje. Skupština grada/opštine usvaja generalnu raspodelu finansijskih sredstava po određenim budžetskim pozicijama kako to zakon predviđa. Član gradskog/opštinskog veća zaduženog za sport zadužen je da u okviru finansijskog plana i budžetskih pozicija vrši godišnju distribuciju finansijskih sredstava prema korisnicima.

V faza Nadležni državni organ grada/opštine (Uprava za sport ili neki drugi naziv) donosi

pojedinačna rešenja o dodeli finansijskih sredstava za svakog korisnika budžetskih sredstava i sklapa Ugovor o sufinansiranju programa:

• za redovne programe, • za posebne programe, • za dodatne programe. • kao i za ostale usvojene pozicije u finansijskom planu (školski sport, sport za sve, sport lica s

posebnim potrebama, funkcionisanje granskih saveza i ostalih vidova udruživanja i dr.) Rešenje o dodeli finansijskih sredstava između ostalog treba da sadrži: 1. Iznos predviđenih sredstava; 2. Broj tekućeg računa na koji se uplaćuju sredstva; 3. Rok podnošenja izveštaja s potrebnom pratećom dokumentacijom; 4. Broj budžetske pozicije s koje se prebacuju sredstva. Ugovor o sufinansiranju između ostalog treba da sadrži: 1) Tačan naziv organizacije, adresa, lice za zastupanje organizacije; 2) Kratak opis sufinansirane aktivnosti za koju se daju sredstva; 3) Iznos sredstava za sufinansirani projekat; 4) Broj tekućeg računa korisnika;


76

5) Obaveze korisnika (period u kojem se realizuje program, namensko trošenje sredstava, vreme čuvanja finansijske dokumentacije, obaveze obaveštavanja javnosti o sufinansiranju programa od strane grada/opštine);

6) Obaveze korisnika ako dođe do promena u realizaciji programa; 7) Rok podnošenja izveštaja s potrebnom pratećom dokumentacijom; 8) Okolnosti u kojima se može raskinuti ugovor; 9) Nadležnost suda u slučaju spora; 10) Broj primeraka ugovora.

VI faza

Pravdanje dobijenih sredstava od strane Uprave za sport, vrši se kako je to navedeno u Rešenju i Ugovoru o sufinansiranju programa (projekta). Obaveza korisnika sredstava je da u roku koji je naveden u Rešenju i Ugovoru o sufinansiranju dostavi nadležnom državnom organu koji je prebacio sredstva sledeću dokumentaciju:

1. Pismeni izveštaj o akcijama i aktivnostima na koje su potrošena sredstva i o postignutim rezultatima;

2. Fotokopiju kompletne finansijske dokumentacije (računi, fakture) o utrošenim sredstvima, koja se overava sopstvenim pečatom i potpisom odgovornog lica;

3. Fotokopiju izvoda tekućeg računa banke, koji se odnose na utrošena finansijska sredstva.

Pravdanje sredstava za redovne programe Korisnici budžetskih sredstva za redovne programe dužni su do 31. jula tekuće godine

nadležnom organu za sport u lokalnoj samoupravi da dostave I pravdanje sredstava, za period januar-jun tekuće godine. Da bi mogli koristiti sredstva u drugom delu godine, korisnici sredstava za redovne programe moraju pravdati sredstva iz prvog dela godine. Korisnici budžetskih sredstava za redovne programe dužni su da dostave II pravdanje sredstava za period jul-decembar do 31. januara naredne godine.

Da bi mogla koristiti sredstva za redovne programe u narednoj godini, sportska udruženja moraju u potpunosti pravdati dobijena sredstva iz protekle godine.

Pravdanje sredstava za posebne, dodatne i ostale sufinansirane programe

Kad je reč o pravdanju sredstava za posebne, dodatne i ostale sufinansirane programe, za koje su odobrena finansijska sredstva, moraju se pravdati u rokovima koji su navedeni u Rešenju i Ugovoru o sufinansiranju, s pratećom dokumentacijom koja je navedena u Ugovoru o sufinansiranju. Pravdanje sredstava se dostavlja nadležnom organu lokalne samouprave. Da bi mogao aplicirati za sledeći posebni program, korisnik je dužan izvršiti pravdanje ranije dobijenih sredstava. Izuzetak je ako se program realizuje tokom cele godine, a da je tako predviđeno Ugovorom o sufinansiranju.


77

Mogući predlog finansijskog plana budžetskog finansiranja sportskih udruženja ZA GRADSKI NIVO: (sa javnim preduzećem za upravljanje sportskim objektima)

Tabela br.26.

Iznos u dinarima rb Oblast podgrupa grupa

Procenat (%)

TAKMIČARSKI SPORT 20.000.000 25,0 %

1. Redovni programi 18.000.000

I

2. Posebni programi 2.000.000

SREDSTVA KOJA SE ODOBRAVAJU ZA DODATNE PROGRAME PO KONKURSU 4.000.000 5,0 %

1. Adaptacija, sanacija i izgradnja sportskih objekata 1.600.000

2. Nabavka specifične opreme i rekvizita za sportska udruženja 600.000

3. Sredstva za kup takmičenja sportskih organizacija 200.000

4. Organizacija prigodnih takmičenja i manifestacija 400.000

5. Stipendije mladim i perspektivnim sportistima 400.000

6. Organizacija zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava 400.000

7. Učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima 0

II

8. Organizacija zvaničnih međunarodnih prvenstava 0

ŠKOLSKI SPORT 2.000.000 2,5 %1. Sport u predškolskim ustanovama 300.000

2. Sport u osnovnim školama 1.000.000

3. Sport u srednjim školama 500.000

III

4. Sport na fakultetima 200.000

IV SPORT ZA SVE 2.000.000 2,5 %

V SPORT LICA S POSEBNIM POTREBAMA 2.000.000 2,5 %

SREDSTVA ZA FUNKC. SP. SAVEZA I STRUKOVNIH UDR. NA NIVOU GRADA 8.000.000 10,0 %

1. Funkcionisanje sportskog saveza grada 2.000.000 2. Funkcionisanje granskih gradskih saveza 4.000.000

VI

3. Finansiranje sp. strukovnih udruženja 2.000.000 VII SPORTSKI CENTRI/JAVNA PREDUZEĆA

ZA SPORTSKE OBJEKTE 40.000.000 50,0 %

VIII TEKUĆA REZERVA 2.000.000 2,5 %

UKUPNO = 80.000.000 100 %


78

Mogući predlog finansijskog plana budžetskog finansiranja sportskih udruženja: ZA OPŠTINSKI NIVO (bez javnog preduzeća za upravljanje sportskim objektima)

Tabela br.27.

Iznos u dinarima rb Oblast podgrupa grupa

Procenat (%)

TAKMIČARSKI SPORT 14.000.000 70,0 %

1. Redovni programi 12.000.000

I

2. Posebni programi 2.000.000

SREDSTVA KOJA SE ODOBRAVAJU ZA DODATNE PROGRAME PO KONKURSU 1.000.000 5,0 %

1. Adaptacija, sanacija i izgradnja sportskih objekata 200.000

2. Nabavka specifične opreme i rekvizita za sportska udruženja 200.000

3. Sredstva za kup takmičenja sportskih organizacija 300.000

4. Organizacija prigodnih takmičenja i manifestacija 100.000

5. Stipendije mladim i perspektivnim sportistima 200.000

6. Organizacija zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava 0

7. Učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima 0

II

8. Organizacija zvaničnih međunarodnih prvenstava 0

ŠKOLSKI SPORT 1.000.000 5,0 %

1. Sport u predškolskim ustanovama 100.000 2. Sport u osnovnim školama 700.000 3. Sport u srednjim školama 200.000

III

4. Sport na fakultetima 0 IV SPORT ZA SVE 1.000.000 5,0 %

V SPORT LICA S POSEBNIM POTREBAMA 400.000 2,0 %

SREDSTVA ZA FUNKC. SP. SAVEZA I STRUKOVNIH UDR. NA NIVOU OPŠTINE 2.000.000 10,0 %

1. Funkcionisanje sportskog saveza opštine 1.500.000 2. Funkcionisanje granskih opštins. saveza 0

VI

3. Finansiranje sport. strukovnih udruženja 500.000 VII SPORTSKI CENTRI/JAVNA PREDUZEĆA

ZA SPORTSKE OBJEKTE 0 0,0 %

VIII TEKUĆA REZERVA 600.000 3,0 %

UKUPNO = 20.000.000 100 %


79

MODEL IZRADE FINANSIJSKOG PLANA

Ovo je najznačajniji i najsloženiji deo rada na izradi modela funkcionisanja sporta na lokalnom nivou. Nažalost, taj segment jedino i interesuje najveći deo sportskih radnika. Na ovom mestu biće prikazana dva modela pravljenja finansijskog plana.

Prvi model je veoma uprošćen i glavni deo finansijskog plana koji se odnosi na takmičarski sport pravi se samo na osnovu kategorizacije sportskih udruženja i kao takav ima mnogo nedostataka i ne preporučuje se za izradu finansijskog plana. Glavni nedostatak ovog modela je to što u dovoljnoj meri ne prepoznaje broj ekipa s kojima se radi u sportskim udruženjima (masovnost), jer u nekom klubu imamo samo jednu seniorsku ekipu u najvišem rangu takmičenja i ništa više, dok u drugom klubu imamo po četiri-pet muških i isto toliko ženskih ekipa i svaka od ekipa ima velike troškove prevoza, opreme, termina za trening i utakmice i dr.

Drugi model je mnogo bolji i realniji, ali je malo složeniji za izradu, no daje znatno bolju i realniju raspodelu finansijskih sredstva od strane sportskih klubova i kao takav se preporučuje u izradi finansijskog plana na nivou grada/opštine.

I OBLAST - TAKMIČARSKI SPORT

FINANSIRANJE REDOVNIH PROGRAMA

I model – NA OSNOVU KATEGORIZACIJE SPORTSKIH UDRUŽENJA

U ovom načinu raspodele (kada se u obzir uzima samo kategorizacija sportskih organizacija,) ukupna suma sredstava koja se deli sportskim klubovima za redovne programe u takmičarskom sportu veoma se jednostavno raspodeli.

Na ovaj način se prvo izvrši bodovanje svih sportskih organizacija. Na osnovu ukupnog broja bodova određuje se procenat (%) svake sportske organizacije, s koliko participira u raspodeli finansijkih sredstava i tako se određuje i iznos finansijskih sredstava za svaki klub. Ovaj način raspodele finansijskih sredstava ima značajne nedostatke, o čemu je već u uvodu rečeno i ne preporučuje se da samo kategorizacija bude uslov raspodele finansijskih sredstava.

U poglavlju XIV (Kategorizacije sportskih udruženja na lokalnom nivou), do detalja je

razrađen sistem bodovanja, kao i primeri na šest sportskih organizacija, gde se došlo do procenta učešća svake sportske organizacije u raspodeli finansijskih sredstava.

U ovom primeru je predviđeno da se klubovima u takmičarskom sportu deli iznos od 12.000.000 dinara. Na osnovu dobijenog procenta (Tabela br. 24) svakoj sportskoj organizaciji pripada i određeni iznos sredstva:

Tabela br.28. Kriterijumi

rb Klub 1 2 3 4 5 6

Uk. bodova

Procenat % Dinara

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 10,0 10,0 4,0 25,0 8,0 10,0 67,0 18,81 % 2.257.200

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 10,0 8,0 6,0 28,0 4,0 2,0 58,0 16,29 % 1.954.800

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 10,0 4,0 8,0 45,0 10,0 2,0 79,0 22,18 % 2.661.600

4. Rvački klub „Spartak“ SU 8,0 10,0 10,0 40,0 8,0 5,0 81,0 22,75 % 2.730.000

5. Karate klub „Spartak“ SU 4,0 4,0 7,0 21,0 4,0 7,0 47,0 13,20 % 1.584.000

6. Plesni klub „Spartak“ SU 3,0 2,0 2,5 12,6 4,0 0,0 24,1 6,77 % 812.400

UKUPNO = 45,0 38,0 37,5 171,6 38,0 26,0 356,1 100,00% 12.000.000


80

Na ovaj način se skraćenim postupkom dolazi do iznosa finansijskih sredstava koja se raspoređuju sportskim ekipama u sistemu takmičenja za redovne programe. II model – NA OSNOVU KATEGORIZACIJE I KRITERIJUMA FINANSIRANJA Prvi način raspodele sredstava je dosta uprošćena varijanta i relativno jednostavna za primenu. No, postavlja se pitanje šta je sa obimom ukupnih troškova koje svaki klub ima u sistemu takmičenja. Npr. u fudbalu postoje lige od po 16 ekipa. To znači da taj klub ima ukupno 15 kola lige kao domaćin i isto toliko puta mora da putuje, neki i po 300 i više km. Uz seniorsku ekipu imaju i juniore, kadete i pionire u sistemu takmičenja, koji takođe imaju znatne troškove koji su u vezi s liga-takmičenjima. Razlike su značajne i u broju igrača u svakom ekipnom sportu posebno. U fudbalu imamo 11 igrača koji se nalaze u prvoj postavi, dok npr. u košarci imamo samo pet igrača. Za razliku od ekipnih sportova u pojedinačnim sportovima imamo najviše tri zvanična takmičenja (opštinsko, pokrajinsko i državno). Iz tog razloga samo u putnim troškovima na godišnjem nivou dolazi do velikih razlika.

U nekim pojedinačnim sportovima (stoni tenis, rvanje, džudo, boks, karate...) osim pojedinačnih imamo i ligaška takmičenja. U pojedinačnim sportovima to je neophodno pošto za održavanje kontinuiteta rada i takmičenja nije dovoljno da se tokom godine održe samo tri pojedinačna takmičenja (opštinska, pokrajinska i državna).

Kod bazičnih sportova – gimnastika, plivanje i atletika, kao i kod nekih drugih sportova (olimpijskih), potrebno je voditi računa o specifičnostima svakog sporta i priznati im određena takmičenja koja imaju u vidu raznih kup takmičenja ili zvaničnih mitinga koji se nalaze u kalendaru nacionalnog granskog saveza, ali vodeći računa o učestalosti tih takmičenja koja je potrebno finansirati. To je potrebno učiniti u nekom optimalnom obimu. Ovaj pristup je neophodan kod pojedinačnih sportova kako oni ne bi bili u većem zaostatku za ekipnim sportovima, koji imaju tokom godine od 18 do 30 kola lige. Iz tog razloga veoma je značajno da klubovi dostave tačno popunjene obrasce koji su navedeni u prilogu ovih modela.

Imajući u vidu gorenavedene razloge, neophodno je izvršiti u prvom koraku Kategorizaciju sportskih organizacija (na osnovu usvojenog Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta), a nakon toga primeniti pravilnik o finansiranju sporta na nivou grada/opštine, sa svim kriterijumima i parametrima koji su navedeni u tom pravilniku. Sve to se može napraviti samo ako sportska udruženja dostave na vreme potrebne podatke u navedenim obrascima.

Dalji postupak na izradi finansijskog plana zahteva značajno angažovanje kako bi se došlo do konačne raspodele finansijskih sredstava. To je neminovno ukoliko se želi doći do koliko toliko objektivne raspodele finansijskih sredstava sportskim klubovima koji konkurišu za sredstva za redovne, kao i za posebne i dodatne programe.

Pravilnikom o finansiranju u oblasti sporta predviđeno je da se na osnovu utvrđenih kriterijuma sufinansiraju sledeći delovi programa takmičarskog sporta tj. sportskih udruženja (klubova) :

1. Sufinansiranje prevoznih troškova, smeštaja i hrane sportista za redovna takmičenja; 2. Sufinansiranje stručnog rada; 3. Sufinansiranje troškova sudija i delegate; 4. Sufinansiranje korišćenja sportskih objekata; 5. Sufinansiranje lekarskih pregleda; 6. Sufinansiranje nabavke sportske opreme.

1. Sufinansiranje prevoznih troškova, smeštaja i hrane sportista za redovna takmičenja

Nakon što klubovi predaju popunjeni Obrazac br. I-1 (ekipni sportovi), Obrazac I-2 i

Obrazac I-2/A (pojedinačni sportovi), vrši se stručna obrada ovih troškova na osnovu usvojenih opštih kriterijuma.


81

Podaci u Obrascu broj I-1 sadrže sledeće podatke: Za liga takmičenja: 1. Nivo /rang/ takmičenja, 2. Uzrasna kategorija, 3. Broj kola lige u sezoni, 4. Broj igrača u ekipi, 5. Broj pratećeg osoblja (trener, pomoćni trener, lekar, vođa puta...) 6. Sedišta protivničkih ekipa s razdaljinom do mesta održavanja utakmica. Svi potrebni podaci se dostavljaju u tabelama koje se nalaze u prilogu ovih modela. Za svaku

ekipu (seniori, juniori, kadeti, pioniri...) dostavlja se posebna tabela s potrebnim podacima. Za sve ekipne sportove dostavljaju se podaci o trenutnom učešću u ligama, budući da se lige održavaju u terminu jesen/proleće i do predaje planova sve lige su već konstituisane.

Podaci u Obrascu broj I-2 i Obrascu I-2/A treba da sadrže sledeće podatke: Za pojedinačna prvenstva: grada/opštine, regije, pokrajine, države:

1. Nivo /rang/ takmičenja, 2. Uzrasna kategorija, 3. Broj sportista koji su nastupili na poslednjem takmičenju pojedinog ranga, 4. Broj pratećeg osoblja (trener, pomoćni trener, lekar, vođa puta...) 5. Mesto održavanja takmičenja u prošloj sezoni, s razdaljinom u km do mesta održavanja. Ranije je već rečeno da se u pojedinačnim sportovima zbog malog broja zvaničnih takmičenja

(samo tri – opštinsko, regionalno i državno), uzimaju i ostala takmičenja koja se nalaze u zvaničnom kalendaru nacionalne federacije, vodeći računa o tome da u sistem sufinansiranja uđu samo ona najznačajnija takmičenja za to sportsko udruženje (Obrazac I-2/A).

Budući da se ne vrši kompletno finansiranje sportskih organizacija iz budžeta grada/opštine, nego je reč o sufinansiranju i proceni stvarnih troškova, za obračun i pravljenje finansijskog plana uzimaće se učešće i postignuti rezultati s poslednje održanih pojedinačnih prvenstava. U Pravilniku o finansiranju sporta na nivou lokalne samouprave biće regulisani detalji u vezi sa obračunom ovih vrsta troškova. Jasno je da se iz budžetskih sredstava ne mogu finansirati svi troškovi putovanja, te smeštaja ishrane svim klubovima. Zato Pravilnikom treba utvrditi normative prema sportskim granama, na koji način će se regulisati troškovi koji će ući u sistem obračuna za pravljenje finansijskog plana. Najznačajnija stavka su prevozni troškovi. Svaki klub se snalazi u ovom polju kako zna i ume. Neko ima svoje prevozno sredstvo (kombi ili autobus) i njemu je olakšano organizovati prevoz. Ti klubovi imaju i značajne izdatke za registraciju, tehničko održavanje, gorivo itd. Neki klubovi koriste redovne linije (voz ili autobus), dok drugi to obavljaju svojim privatnim automobilima. Stoga je za putne troškove najlakše odrediti troškovnik na osnovu broja pređenih kilometara koje ekipa napravi u redovnom sistemu takmičenja.

Prilikom ovih obračunavanja (ali i kod svih narednih kriterijuma), najbolje je da se barata bodovima, jer se na kraju finansijski plan pravi na osnovu procenata, koji su vezani kako za kategorizaciju sportskih klubova, tako i za ukupne troškove funkcionisanja klubova.

Zbog jednostavnosti obračunavanja najjednostavnija računica je da se za ekipne sportove uzima broj igrača koji nastupa na terenu. Moguće su i druge varijante, da to bude broj igrača u zapisniku ili da se broj poveća za trenere, vođe puta, lekare, masere. Sve to prilično komplikuje sistem obračunavanja, a u konačnom obračunu će se dobiti slični pokazatelji. Ako se primene ovi drugi načini teško je naći meru, kojem klubu se priznaje jedan trener, kojem klubu dva trenera na utakmici, ili ko ima pravo na lekara, a ko na masera ili vođu puta. Budući da se ovde radi o sufinansiranju troškova, najjednostavniji i najčistiji je prvi predloženi model.

Daje se sledeći primer: ako se predvidi devet bodova po pređenom kilometru, dobije se ukupan iznos od 1.800 bodova (900+900 bodova za odlazak i povratak) za takmičenje koje je udaljeno 100 km od mesta ekipe, po jednom igraču; ako je udaljenost 50 km računa se 900 bodova po jednom igraču itd. Vrednost boda po jednom kilometru predviđen je u Pravilniku o finansiranju sporta, a visina zavisi od toga s koliko se budžetskih sredstva raspolaže. U svemu tome najvažnije je da se donesu pravedni kriterijumi koji važe za sve.


82

Kada su u pitanju pojedinačni sportovi i tu je situacija slična, s tim što je neophodno da sportski klubovi u sportski savez dostave tačne i argumentovane podatke o učešću i rezultatima na poslednje održanim opštinskim, regionalnim i državnim prvenstvima. Na osnovu tih podataka jednostavno je obračunati troškove prevoza po jednom klubu.

Kad su posredi smeštaj i hrana sportista na takmičenju, takođe je potrebno uvesti određene normative. U pogledu tog pitanja ne treba praviti razliku između pojedinačnih i ekipnih sportova. Najbolje je za ovaj kriterijum uzeti da se za sva takmičenja koja su udaljena 300 i više km od mesta sedišta ekipe priznaje cena smeštaja i hrane u visini od npr. 3.000 bodova po jednom učesniku (broj učesnika se obračunava kao i kod prevoznih troškova). Iznos može biti veći ili manji, a to se precizira u Pravilniku o finansiranju sporta.

Za hranu sportista na takmičenju može se uzeti da se za sva takmičenja koja se održavaju na više od 150 km od mesta sedišta kluba, po jednom igraču određuje iznos od npr. 1.000 bodova ili više, zavisno od finansijskih sredstava, a koji se reguliše Pravilnikom o finansiranju sporta. Za relacije manje od 150 km ne obračunavaju se sredstva za hranu. Na svakom sportskom savezu je da odredi limite po kojima se obračunavaju ovi troškovi. To mogu i biti manje kilometraže, npr. da se plaća hrana za sve relacije preko 100 km, ali potrebno je voditi računa o tome da je ovde reč o sufinansiranju troškova i da sportska udruženja moraju obezbeđivati i dodatna sredtva za funkcionisanje te da se ne može baš sve finansirati iz budžetskih sredstava. Uzeta je relacija od 150 km, jer da bi se npr.obračunalo pola dnevnice, potrebno je na putu provesti više od osam časova, te je u ovom primeru i uzeta relacija od 150 km.

Kod obračunavanja prevoznih troškova, smeštaja i hrane po pojedinom klubu uzimaju se sledeći parametri:

Tabela br. 29

Rb Vrsta troška Relacija Broj bodova

1. Prevozni troškovi 9 po km

2. Smeštaj i hrana 300 i više km 3.000

3. Hrana od 150 do 299 km 1.000


83

Predlog obračuna prevoznih troškova, smeštaja i hrane:

Tabela br. 30

rb Klub Uzrast Putni troškovi Smeštaj i ishrana 300 i više km

Hrana 150-299 km

Ukupno bodova

Seniori 11 igrača x 1770 km x 9 bod = 175.230 bod

175.230

Juniori 11 igrača x 1120 km x 9 bod = 110.880

110.880

Kadeti 11 igrača x 920 km x 9 bod = 91.080

91.080

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU

Pioniri 11 igrača x 560 km x 9 bod = 55.440

55.440

SVEUKUPNO = 432.630

Seniori 7 igrača x 1330 km x 9 bod = 83.790

5 kola x 7 igrača x 3000 bod = 105.000 bod

1 kolo x 7 igrača x 1000 bod = 7.000 bod

195.790

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU


1 kolo x 7 igrača x 3000 bod = 21.000 bod

2 kola x 7 igrača x 1000 bod = 14.000 bod 104.930

SVEUKUPNO = 300.720

Seniori 5 igrača x 1980 km x 9 bod = 89.100

5 kola x 5 igrača x 3000 bod. = 75.000 bod.

2 kola x 5 igrača x 1000 bod. = 10..000 bod.

174.100

Seniorke 5 igračica x 1510 km x 9 bod = 67.950

5 kola x 5 igrača x 3000 bod. = 75.000 bod.

2 kola x 5 igrača x 1000 bod. = 10..000 bod. 152.950


2 kola x 5 igrača x 1000 bod = 10..000 bod. 74.415

Juniorke 5 igračica x 788 km x 9 bod = 35.460

1 kola x 5 igrača x 1000 bod = 5..000 bod. 40.460

Pioniri 5 igrača x 430 km x 9 bod = 19.350

19.350


Pionirke 5 igračica x 430 km x 9 bod = 19.350

19.350

SVEUKUPNO = 480.625

Seniori Liga

Ekipno 7 sportista x 1130 km x 9 bod = 71.190

1 kolo x 7 sportis. x 3000 bod = 21.000 bod

1 kolo x 7 sportis. x 1000 bod = 7.000 bod

99.900 Seniori pojedin.

5 sportista x 320 km x 9 bod = 14.400

14.400

Juniori 10 sportista x 180 km x 9 bod = 16.200 bod

16.200

Kadeti 8 sportista x 150 km x 9 bod = 10.800 bod

10.800

4. Rvački klub „Spartak“ SU

Pioniri 20 sporistat x 90 km x 9 bod = 16.200 bod

16.200

SVEUKUPNO = 157.500

Juniori 20 sportista x 390 km x 9 bod = 79.200 bod

20 sport x 1000 bod = 20.000 bod

99.200

5. Karate klub „Spartak“ SU

Juniorke 15 sport x 180 km x 9 bod = 24.300 bod

24.300

SVEUKUPNO = 123.500

6. Plesni klub „Spartak“ SU Juniori

15 sport x 100 km x 9 bod = 13.500 bod

13.500 SVEUKUPNO = 13.500

UKUPNO =

1.508.475


84

2. Stručni rad trenera:

Finansiranje stručnog rada u sportskim udruženjima mogu da obavljaju samo stručno osposobljena

lica sa odgovarajućom diplomom ili sertifikatom-uverenjem u skladu sa zakonskim propisima. Klubovi koji nemaju stručno osposobljene trenere u skladu sa zakonskim propisima ne bi trebalo da budu korisnici budžetskih sredstva za ove namene. Svaki grad/opština može dati prelazni period od dve-tri godine da se osposobe treneri bez adekvatnih diploma. U tom prelaznom periodu se može priznati mentorski rad za trenere bez diplome.

Klubovi predaju Obrazac br. I-3, a na osnovu tih podataka se određuje iznos sredstava za ove namene. U prilogu ovog obrasca mora se nalaziti i kopija diplome o stručnoj osposobljenosti trenera, kao i ugovor o radu za profesionalno zaposlene trenere, odnosno ugovor o honorarnom ili volonterskom radu, te Izjava o mentorskom radu.

Trener i klub moraju obavezno sklopiti Ugovor o angažovanju sportskog stručnjaka i u slučaju da trener radi u klubu volonterski, bez nadoknade. U ugovoru se moraju jasno precizirati obaveze kluba i obaveze trenera. Postoji više razloga zašto se mora sklopiti ugovor na relaciji trener-klub. Osim što je to zakonska obaveza, glavni razlog za postojanje ugovora jeste to što u slučaju teže povreda sportiste mora biti jasno ko je preuzeo na sebe odgovornost da radi sa sportistima.

Mnogi gradovi/opštine su u proteklom periodu razradili određene modele profesionalnog angažovanja sportskih stručnjaka (trenera) za pojedine sportske grane. Veći gradovi odnosno opštine su imali znatno više profesionalno zaposlenih trenera od onih malih opština, koje to nisu uopšte praktikovale iz razumljivih razloga, jer su im budžeti bili veoma skromni. U ovoj oblasti je bilo veoma mnogo problema. Najčešće su plate trenera bile relativno male, a to je rezultiralo lošim radom i odnosom prema poslu. Određeni broj trenera je koristio nesređeno stanje u sportu i za relativno malo vreme koje su provodili na treningu u klubovima (uz nekoliko izuzetaka, ljudi koji više nego savesno rade svoj posao), u proseku 1,5 do 2 časa dnevno, oni su primali od 20.000 do 30.000 dinara mesečno. Ako se to podeli s mesečnim fondom časova koji nije veći od 40-50 časova, u tom slučaju oni su često bili i preplaćeni za svoj posao. Ako se 25.000 dinara podeli sa 50 časova, rezultat je da je jedan čas plaćen 500 dinara. Ako to pomnožimo sa 182 časa koliki je mesečni fond zaposlenih radnika u Srbiji, ispada da su treneri u slučaju da su radili pun fond mogli zaraditi mesečno oko 91.000 dinara. Ovde se mora staviti i jedna ograda: veliki broj savesnih trenera radi i mnogo više časova mesečno nego što su plaćeni, tako da je potrebno voditi računa o tome i ne stavljati sve trenere u isti koš.

I model Zbog mnogobrojnih problema u radu, neophodno je u svim gradovima/opštinama gde ima

profesionalnih trenera, ustrojiti princip da treneri budu zaposleni u sportskom savezu grada/opštine. U tom slučaju, generalni sekretar sportskog saveza bio bi njihov pretpostavljeni, kontrolisao bi njihov rad, određivao radno vreme i radne zadatke i potpisivao rešenja za plate i korišćenje godišnjih odmora. Ovo je mnogo bolje rešenje jer su predsednici i sekretari u sportskim udruženjima najčešće amaterski radnici. Neophodno je pri postavljanju organizacije rada trenera voditi računa o njihovom opterećenju na takmičenjima, kao i o određivanju fonda časova za pripremu treninga i stručno usavršavanje. Okvirno bi bilo najbolje da nedeljni fond časova (40) trenera izgleda ovako: 26 časova neposrednog rada sa sportistima, 6 časova za pripremu, 6 časova za takmičenje i 2 časa za stručno usavršavanje. Jasno je da svaka radna nedelja u sportu nije ista, tako da je to neophodno pretvoriti u godišnji nivo opterećenja, pa to izgleda ovako za godišnji nivo (47 radnih nedelja x 40 časova = 1880 radnih časova): 1222 časa neposrednog rada sa sportistima, 282 časa za pripremu treninga, 282 časa za takmičenja i 94 časa za stručno usavršavanje. Na svakom generalnom sekretaru je da zavisno od specifičnosti svakog sporta izvrši određene korekcije u nedeljnom, mesečnom i godišnjem fondu časova svakog trenera. (Godišnji i mesečni fond časova je okvirni, jer on zavisi od broja dana godišnjeg odmora svakog pojedinog trenera, kao i od broja neradnih dana u toku godine zbog praznika)

Bilo bi poželjno da opštine koje imaju mogućnost finansiranja profesionalnih trenera u sportskim udruženjima (klubovima) daju prioritet trenerima koji će raditi s mlađim uzrasnim kategorijama, a da pitanje profesionalnih trenera seniorskih ekipa prepuste upravama klubova da to rešavaju u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama. U većini sportova u sklopu 40-časovne radne


85

nedelje postoji dovoljno prostora da trener bude angažovan kako sa seniorskom ekipom tako i sa ekipama mlađih uzrasnih kategorija.

Kako bi se i u ovu oblast uvelo više reda, u prilogu je dat obrazac koji svaki trener mora da popuni i dostavi do trećeg dana u narednom mesecu da bi se mogla obračunati plata za protekli mesec (Obrazac br. VII-1). II model Nadležni organ državne uprave sklapa direktno s klubovima ugovor o finansiranju profesionalnih trenera, s tačno navedenim opisom poslova i radnih zadataka, obimom posla, radnim vremenom i sredstvima za lični dohodak. Ugovor se pravi na period od najmanje godinu dana, a najduže četiri godine. U ovom slučaju treneri bi bili stalno zaposleni u sportskim klubovima.

U slučaju kada se ne finanisraju profesionalni treneri sa nivoa grada/opštine, prilikom

obračunavanja troškova honorarnih trenera po pojedinom klubu, u pravljenju godišnjeg finansijskog plana radi se onako kako je to dole predstavljeno. Za svaku uzrasnu kategoriju sufinanira se rad samo jednog trenera po ekipi koja se nalazi u redovnom sistemu takmičenja. Sufinansiranje trenera se vrši samo pod sledećim uslovima:

1. Da je trener stručno osposobljen ili da ima završenu višu školu ili fakultet iz oblasti sporta; 2. Da ima potpisan ugovor o radu (profesionalni, honorarni ili volonterski) između kluba i

trenera. Na svakom gradu/opštini je da pri izradi godišnjeg finansijskog plana odredi vrednost boda za

svaku uzrasnu kategoriju i nivo takmičenja. Ti iznosi mogu biti i veći ali i manji nego što je to u ovom predlogu određeno (350 bodova za jedan čas). Ovde, kao i kod prevoznih troškova, treba imati u vidu da je reč o sufinansiranju troškova rada sportskih udruženja. Sportska udruženja mogu obezbediti veće iznose ako za to imaju mogućnosti i interes. Za stručni rad trenera broj bodova koji se obračunava u finansijskom planu odnosi se na: neposredni stručni rad, pripremu za trening, učešće na takmičenjima, stručno usavršavanje, vođenje administracije itd. U ovom obračunu uzima se, zavisno od nivoa takmičenja ekipe, broj časova u godini, koji se pomnoži s vrednošću boda, kako bi se dobio godišnji iznos bodova za svako sportsko udruženje koliko mu se prizna za pravljenje godišnjeg finansiranja kluba, na osnovu usvojenih normativa..

Predlog obračuna troškova trenera: A) – SENIORI

Tabela br. 31

rb Nivo / rang takmičenja

EKIPNI SPORTOVI VI nivo V nivo IV nivo III nivo II nivo I nivo

1. Broj treninga nedeljno 8 7 5 4 3 2 2. Broj časova nedeljno 12 10,5 7,5 6 4,5 3 3. Broj nedelja u godini 45 40 35 30 25 20 4. Broj treninga godišnje 360 280 175 120 75 40 5. Broj časova godišnje 540 420 262,5 180 112,5 60 6. Broj bodova po jednom času 350 350 350 350 350 350 7. Iznos u bodovima godišnje 189.000 147.000 91.875 63.000 38.375 21.000


POJEDINAČNI SP. III nivo II nivo I nivo

1. Broj treninga nedeljno 8 5 3 2. Broj časova nedeljno 12 7,5 4,5 3. Broj nedelja u godini 45 35 25 4. Broj treninga godišnje 360 175 75 5. Broj časova godišnje 540 262,5 112,5 6. Broj bodova po jednom času 350 350 350 7. Iznos u bodovima godišnje 189.000 91.875 38.375


86

B) – MLAĐI UZRASTI – JUNIORI, KADETI, PIONIRI

Tabela br. 32 rb Nivo / rang takmičenja JUNIORI KADETI PIONIRI

1. Broj treninga nedeljno 4 3 3 2. Broj časova nedeljno 6 4,5 4,5 3. Broj nedelja u godini 30 25 25 4. Broj treninga godišnje 120 75 75 5. Broj časova godišnje 180 112,5 112,5 6. Broj bodova po jednom času 350 350 350 7. Iznos u bodovima godišnje 63.000 38.375 38.375 SENIORI - pojedinačni sportovi 1. Da bi trener u pojedinačnim sportovima bio bodovan za III nivo (rang), neophodno je da

ekipa ima najmanje pet učesnika na državnom prvenstvu; 2. Da bi trener bio bodovan za II nivo neophodno je da ima najmanje deset učesnika na

regionalnom i od jednog do četiri učesnika na državnom prvenstvu; 3. Da bi trener bio bodovan za I nivo neophodno je da ima najmanje 15 učesnika na

opštinskom/gradskom takmičenju i od pet do devet učesnika na regionalnom takmičenju. MLAĐE UZRSNE KATEGORIJE (juniori, kadeti, pioniri) – pojedinačni sportovi

1. Da bi trener u pojedinačnim sportovima u mlađim uzrasnim kategorijama bio bodovan, neophodno je da ekipa ima najmanje deset učesnika na državnom prvenstvu,15 učesnika na regionalnom i 20 učesnika na gradskom/opštinskom nivou.

Može se prihvatiti varijanta u pojedinačnim sportovima, da se prilikom obračunavanja bodova priznaje jedan trener za sve uzrasne kategorije (seniori, juniori, kadeti, pioniri), uz uslov da su zbirno u sva četiri uzrasta imali minimalno 15 učesnika na državnom prventvu, ili 20 učesnika na regionalnom prvenstvu, odnosno 30 učesnika na gradskom opštinskom prvenstvu.

U pojedinačnim sportovima može se posebno obračunati trener za žene, uz uslov da je na takmičenjima nastupilo najmanje 20 žena na zvaničnim takmičenjima u tom uzrastu. Ako nije ispunjen taj kriterijum, trener za žensku ekipu ne finansira se posebno. Zbog specifičnosti pojedinih pojedinačnih sportova, posebnom odlukom se može priznati trener za obračun prilikom pravljenja finansijskog plana i za manji broj sportista u zvaničnom sistemu takmičenja. U odluci se moraju navesti razlozi zbog kojih se ta odluka donosi.

Predlog obračuna stručnog rada trenera: Tabela br. 33.

rb Klub Seniori Juniori Kadeti Poniri Ukupno bodova

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU M III nivo

63.000 bodova juniori 63.000 bodova

kadeti 38.375 bodova

pioniri 38.375 bodova 202.750

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU M VI nivo


252.000

M V nivo 147.000 bodova

juniori 63.000 bodova pioniri

38.375 bodova 3. Košarkaški klub „Spartak“ SU

Ž V nivo 147.000 bodova

juniorke 63.000 bodova pionirke

38.375 bodova 496.750

4. Rvački klub „Spartak“ SU M VI nivo


kadeti 38.375 bodova

pioniri 38.375 bodova 328.750

M juniori 63.000 bodova

5. Karate klub „Spartak“ SU

Ž juniorke 63.000 bodova

126.000

6. Plesni klub „Spartak“ SU

M Ž Juniori/ke

63.000 bodova

63.000 UKUPNO = 1.469.250


87

3. Sudije i delegati

U sprovođenju sistema takmičenja veliko opterećenje za sportska udruženja predstavljaju troškovi sudija i delegata (takse, dnevnice, putni troškovi). U zavisnosti od ranga takmičenja, sportskim klubovima biće izdvojena i sredstva za ove namene. Zahtevi za ta sredstva podnose se na Obrascu br. I-4., koja se nalazi u prilogu.

Ova tabela se primenjuje kako za ekipne sportove tako i za pojedinačne sportove (za organizatore pojedinačnih prvenstava).

Kada je u pitanju sufinansiranje sudija i delegata, gradovi/opštine iz budžetskih sredstava ne mogu finansirati kompletne troškove sudija i delegata. Ako bi se ovi rashodi finansirali u punom iznosu, procena je da bi oko 50% svih sredstava koja su namenjena sportu u gradu/opštini otišlo za ove namene. Iz tog razloga na klubovima je da rade u dva pravca. Prvi je taj da, koliko je to moguće, utiču na sudijske takse i dnevnice u centrima moći koji donose te odluke, jer u nekim sportovima su one nerealno velike i veoma opterećuju funkcionisanje sportskih organizacija. Drugi pravac delovanja je taj da se sredstva za podmirenje ovih troškova obezbeđuju i iz drugih izvora, jer država ne može podneti toliko opterećenje. Nakon što se do predviđenog roka podnesu svi zahtevi, nadležni organ sportskog saveza grada/opštine proceniće u kojim iznosima se mogu sufinansirati troškovi sudija i delegata.

Predlog sufinansiranja troškova sudija i delegata na osnovu dolenavedenih parametara (u bodovima).

Tabela br. 34

VI nivo V nivo IV nivo III nivo II nivo I nivo rb Troškovi sudija i delegata bodovi Bodovi bodovi bodovi bodovi bodovi

Ekipni sportovi 1. SENIORI 20.000 15.000 10.000 7.500 5.000 3.000 2. JUNIORI 5.000 3. KADETI 4.000 4. PIONIRI 3.000

III nivo II nivo I nivo Pojedinačni sportovi 1. SVI UZRASTI 40.000 30.000 20.000

Predlog obračuna troškova sudija i delegata:

Tabela br. 35


1. Fudbalski klub „Spartak“ SU M 11 kola x 7.500 bod

= 82.500 bodova 9 x 5.000 bod = 45.000 bod.

9 x 4.000 bod = 36.000 bod.

9 x 3.000 bod = 27.000 bod. 190.500

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU M 7 kola x 20.000 bod

= 140.000 bod. 7 x 5.000 bod = 35.000 bod.

/ / 140.000

M 9 kola x 10.000 bod = 90.000 bod.

9 x 5.000 bod = 45.000 bod.

/ 7 x 5.000 bod = 35.000 bod. 3. Košarkaški klub

„Spartak“ SU Ž 9 kola x 10.000 bod

= 90.000 bod. 9 x 5.000 bod = 45.000 bod.

/ 7 x 5.000 bod = 35.000 bod. 340.000

4. Rvački klub „Spartak“ SU M 7 kola x 20.000 bod

= 140.000 bod. / / /

140.000 M / / / / 5. Karate klub

„Spartak“ SU Ž / / / / 0


M Ž

/ / / / 0

UKUPNO = 810.500 4. Sportski objekti:

Obračun sufinansiranja sportskih objekata veoma je složeno pitanje i neophodno ga je sagledati iz više uglova. Pojedini sportski klubovi imaju sportske objekte u svom vlasništvu, no oni su u velikoj manjini. Najveći deo sportskih objekata klubovi iznajmljuju, neki putem javnih preduzeća, a


88

neki putem osnovnih i srednjih škola koje imaju fiskulturne sale u okviru škole. U poslednje vreme ima sve više sportskih terena koje su izgradili privatnici i koji ih izdaju sportskim klubovima.

U ovim modelima su napravljene razlike između otvorenih i zatvorenih sportskih objekata, zatim između ledenih dvorana i bazena. Nije napravljena razlika između klubova koji su u vlasništvu sportskih objekata i klubova koji nemaju svoje sportske objekte, jer je npr. za održavanje fudbalskog terena neophodno uložiti velika sredstva za košenje i održavanje sportskog terena, kao i objekata koji se nalaze pored sportskih terena (struja, voda, komunalije i dr.). Napravljena je razlika u ceni odnosno bodovima za bazene i klizališta jer su troškovi održavanja tih objekata veoma skupi.

U slučaju da se klubovima putem sportskih centara ili javnih preduzeća obezbeđuju besplatni termini, prilikom pravljenja finansijskog plana ovi troškovi ne ulaze u obračun, jer su već podmireni po drugom osnovu (indirektna budžetska sredstva).

Korišćenje sportskih objekata za trening i za takmičenje veoma je važno za svaku sportsku organizaciju. Neophodno je popuniti Obrazac br. I-5 sa svim podacima koji se odnose na korišćenje sportskih objekata, kako za trening tako i za takmičenja. U prilogu tabele mora biti kopija ugovora o zakupu ili vlasnički list, ako je sportska organizacija vlasnik sportskog objekta. Bez ovog dokumenta ne bi se trebalo finansirati korišćenje sportskih objekata iz budžetskih sredstava.

I model – sa sportskim savezom

Neophodno je da svaki grad/opština, pokrajina i država uvedu više reda kad je u pitanju ulaganje u sportske objekte čiji su vlasnici škole ili lokalna samouprava. Na nivou Sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine tokom godine se ulažu znatna sredstva u sanaciju i adaptaciju sportskih objekata pri školama i sportskim centrima. Slična situacija je i s republikom, gradovima i opštinama. Stoga predlažemo da o svim ulaganjima u sportske objekte na bilo kom nivou državne uprave, a kada su u pitanju sredstva namenjena sportu, mora biti upoznat i sportski savez grada/opštine, koji bi bio koordinator između državnih organa i škola odnosno sportskih centara. Sportski savez grada/opštine trebalo bi da napravi određeni pravilnik kojim će regulisati pogodnosti koje će imati sportska udruženja članovi sportskog saveza, ako se ulažu budžetska sredstva u sportske objekte. U tom polju državni organi moraju dobro sarađivati sa sportskim savezima i sinhronizovano delovati u vezi s tim pitanjem. Direktorima škola je sadašnji način dobijanja sredstava apsolutno odgovarao, jer su dolazili do dodatnih sredstava, a za uzvrat nisu morali ništa da daju zajednici u kojoj žive i rade. Sve dok se ne naprave jasna pravila igre, direktori škola će se ovako ponašati. Moguće je pri potpisivanju ugovora o korišćenju budžetskih sredstava na nivou republike, pokrajine, grada i opštine, predvideti klauzulu da će sportska udruženja imati povlašćenu cenu korišćenja sportskih objekata u koje se uložu budžetska sredstva, u iznosu koji će zavisiti od visine ulaganja od strane države. II model – bez sportskog saveza U ovom slučaju, nadležni organ državne uprave koji je zadužen za sport na lokalnom nivou, koordinira između škola i sportskih organizacija radi dobijanja pogodnosti za sportske klubove korisnike sportskih objekata u koje se ulažu budžetska sredstva. Model jednog člana ugovora o korišćenju sredstava za sanaciju i adaptaciju sportskog objekta može biti ovakav: „Vlasnik sportskog objekta koji je dobio finansijska sredstva od strane organa državne uprave (države, pokrajine, grada, opštine), a koja su namenjena sportu, obavezuje se da će iznos od 20% od uloženih sredstava odobriti sportskom savezu grada/opštine ili upravi za sport, u vidu besplatnog korišćenja sportskog objekta, preračunato u časove korišćenja od navedenog iznosa. Sportski savez grada/opštine ili uprava za sport izvršiće raspodelu navedenih termina na sportske klubove“ Ako se školi za adaptaciju sportske sale odobri npr. 500.000 od strane opštine i 500.000 od strane AP Vojvodine ili iz bilo kog drugog budžetskog izvora (fondovi i sl.), to znači da je škola u obavezi da za 200.000 dinara obezbedi besplatne termine u narednom periodu. Ako je cena korišćenja sale po 1 času npr. 1.000 dinara, to znači da sportski savez ili uprava za sport imaju na raspolaganju 200 časova korišćenja sale koje će na osnovu kriterijuma i pravilnika koji se mora doneti rasporediti na sportske klubove, dajući prioritet klubovima koji rade s mlađim uzrastima i koji postižu zapažene rezultate.


89

Predlog obračuna troškova korišćenja sportskih objekata:

A) – SENIORI Tabela br. 36



1. Broj treninga nedeljno 8 7 5 4 3 2 2. Broj časova nedeljno 12 10,5 7,5 6 4,5 3 3. Broj nedelja u godini 45 40 35 30 25 20 4. Broj treninga godišnje 360 280 175 120 75 40 5. Broj časova godišnje 540 420 262,5 180 112,5 60

Broj bodova po jednom času - otvoreni tereni 500 500 500 500 500 500 - sportske hale 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 - bazeni 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000

6.

- klizališta 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 Iznos u bodovima godišnje - otvoreni tereni 270.000 210.000 131.250 90.000 56.250 30.000 - sportske hale 540.000 420.000 262.500 180.000 112.500 60.000 - bazeni 1.080.000 840.000 525.000 360.000 225.000 120.000

7.

- klizališta 1.620.000 630.000 787.500 540.000 337.500 180.000



1. Broj treninga nedeljno 8 5 3 2. Broj časova nedeljno 12 7,5 4,5 3. Broj nedelja u godini 45 35 25 4. Broj treninga godišnje 360 175 75 5. Broj časova godišnje 540 262,5 112,5

Broj bodova po jednom času - otvoreni tereni 500 500 500 - sportske hale 1.000 1.000 1.000 - bazeni 2.000 2.000 2.000

6.

- klizališta 3.000 3.000 3.000 Iznos u bodovima godišnje - otvoreni tereni 270.000 131.250 56.250 - sportske hale 540.000 262.500 112.500 - bazeni 1.080.000 525.000 225.000

7.

- klizališta 1.620.000 787.500 337.500 B) – MLAĐI UZRASTI – JUNIORI, KADETI, PIONIRI

Tabela br. 37 rb Nivo / rang takmičenja JUNIORI KADETI PIONIRI



6.

- klizališta 3.000 3.000 3.000 Iznos u bodovima godišnje - otvoreni tereni 90.000 56.250 56.250 - sportske hale 180.000 112.500 112.500 - bazeni 360.000 225.000 225.000

7.

- klizališta 540.000 337.500 337.500


90

Primer obračuna troškova korišćenja sportskih objekata: Tabela br. 38


1. Fudbalski klub „Spartak“ SU M 90.000 90.000 56.250 56.250 292.500

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU M Klub koristi besplatno termine koji su osigurani

posebnom odlukom nadležnog organa 0

M Besplatni termini 180.000 112.500 3. Košarkaški klub „Spartak“ SU Ž Besplatni termini 180.000 112.500 585.000

4. Rvački klub „Spartak“ SU M Besplatni termini 180.000 112.500 112.500 405.000

M 180.000 5. Karate klub „Spartak“ SU Ž 180.000 360.000


M Ž 180.000 180.000

UKUPNO = 1.822.500 Napomena: Odlukom sportskog saveza i uprave za sport javno preduzeće osigurava besplatne termine za ekipe u određenim rangovima takmičenja i klubovi ne plaćaju termine u sport. centru. Za ostale uzrasne kategorije klubovi iznajmljuju školske sale. 5. Lekarski pregledi

U svim sportskim klubovima lekarski pregledi predstavljaju veliko opterećenje. To se pogotovo odnosi na klubove koji imaju po sedam-osam selekcija (M i Ž) u svom pogonu i veliki broj igrača u sistemu takmičenja od pionira do seniora. Ako neki klub ima npr. 200 registrovanih takmičara, to znači da mora u toku godine obaviti 400 lekarskih pregleda. Ako jedan pregled košta 1.000 dinara, to znači da klub samo za lekarske preglede u toku godine mora izdvojiti minimalno 400.000 dinara. Veliki broj klubova u našim gradovima/opštinama ne dobije ni sveukupne dotacije za sve aktivnosti u tom iznosu.

Zbog gorenavedenih razloga neophodno je pomoći klubovima finansijskim sredstvima i za ove namene. Svaki grad/opština će doneti odluku o visni sredstava koje može izdvojiti za te namene. Kao i u slučaju obračuna ostalih kriterijuma, tako se i za ovaj segment određuje broj bodova za jedan lekarski pregled.

Obračun sufinansiranja lekarskih pregleda radi se tako što se u ekipnim sportovima priznaje dupli broj igrača koliko ih nastupa u prvoj postavi na terenu, taj broj se pomnoži sa dva (dva pregleda godišnje po igraču) i dobije se broj pregleda na godišnjem nivou (fudbal – 44 pregleda za jednu ekipu, rukomet 28, košarka 20...) koji ulazi u obračun, bez obzira na to o kojem rangu takmičenja se radi. U pojedinačnim sportovima priznaje se broj sportista koji su nastupili na I stepenu takmičenja, a ako postoji samo jedan stepen takmičenja – broj takmičara koji je nastupio na državnom prvenstvu. Sportska udruženja do predviđenog roka dostavljaju popunjen Obrazac br. I-6, u kojem navode broj lekarskih pregleda koji im je neophodno osigurati za učešće u sistemu takmičenja. Kao i kod ostalih kriterijuma, tako je i ovde reč o sufinansiranju i ako ima veći broj sportista od ovde predviđenog broja, sportska udruženja su u obavezi da osiguraju dodatna sredstva za te namene. Primer obračuna lekarskih pregleda:

Tabela br. 39

rb Klub Uz Br.

pr

egle

da

Seniori Br.

pr

egle

da

Juniori Br.

pr

egle

da

Kadeti Br.

pr

egle

da

Poniri Ukupno bodova

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU M 44 44.000 44 44.000 44 44.000 44 44.000 132.000

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU M 28 28.000 28 28.000 56.000

M 20 20.000 20 20.000 10 20.000 3. Košarkaški klub „Spartak“ SU Ž 20 20.000 20 20.000 10 20.000 120.000

4. Rvački klub „Spartak“ SU M 30 30.000 32 32.000 24 24.000 54 54.000 140.000

M 58 58.000 5. Karate klub „Spartak“ SU Ž 24 24.000 82.000


M Ž 16 16.000 16.000

UKUPNO = 546.000Napomena: Cena jednog pregleda u ovom obračunu iznosi 1.000 bodova.


91

6. Sportska oprema

Sportska oprema predstavlja jednu od značajnijih stavki u finansiranju sportskih organizacijia. U tom delu svaka sportska organizacija se snalazi kako zna i ume. Velika većina sportskih organizacija za mlađe uzrasne kategorije ovu obavezu prenosi na roditelje koji su dužni da kupe svu neophodnu opremu. To je donekle i razumljivo iz razloga što u uzrastu od sedam do petnaest godina deca veoma često menjaju sportove. Iz tog razloga u traženje budžetskih sredstava sportska udruženja mogu da konkurišu samo za uzrast seniora i prvu uzrasnu kategoriju koja se nalazi ispod seniorske, a to su uglavnom juniorske ekipe. Za sve ostale uzrasne kategorije klub treba da napraviti model obezbeđivanja sportske opreme za svoje članove (sponzori, roditelji...). Prilikom obračuna broja kompleta za sportsku opremu u ekipnim sportovima primenjuje se kriterijum prema broju igrača koji se nalaze u zapisniku utakmice (fudbal – 17, košarka 12, rukomet 14, vaterpolo 13...). U pojedinačnim sportovima broj kompleta iznosi petnaest za seniore i deset kompleta za juniore, uz uslov da je toliko takmičara nastupilo na takmičenju I nivoa. U slučaju da je nastupio manji broj, obračunava se stvarni broj sportista koji su nastupili na I nivou takmičenja. Neophodno je popuniti Obrazac br. I-7. sa svim podacima koji se odnose na sportsku opremu.

Primer obračuna troškova za sportsku opremu: Tabela br. 40

Seniori Juniori rb Klub Pol Broj sp Iznos Broj sp Iznos Bodova

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU M 17 102.000 17 68.000 170.000 2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU M 13 78.000 13 52.000 130.000

M 12 72.000 12 48.000 3. Košarkaški klub „Spartak“ SU Ž 12 72.000 12 48.000 240.000 4. Rvački klub „Spartak“ SU M 15 90.000 10 40.000 130.000

M 10 40.000 5. Karate klub „Spartak“ SU Ž 10 40.000 80.000 6. Plesni klub „Spartak“ SU M/Ž 8 32.000 32.000

UKUPNO = 782.000 Napomena: U ovom primeru jedan komplet opreme za seniore nosi 6.000 bodova, a za juniore 4.000 bodova. Ukupan broj opreme u ekipnim sportovima određuje se prema broju sportista u zapisniku. Kod pojedinačnih sportova obračunava se 15 kompleta za seniore i 10 kompleta za juniore. U slučaju da je na zvaničnim takmičenjima nastupilo manje od tog broja, obračunava se broj sportista koji su nastupili.


92

Rezime: „A“ varijanta Nakon što je na osnovu Pravilnika o finansiranju u oblasti takmičarskog sporta izbodovano svih šest kriterijuma, pravi se zbirna tabela sa ukupnim brojem bodova i procentualnim učešćem svakog sportskog udruženja u odnosu na ukupnu masu bodova. Rekapitulacija svih kriterijuma finansiranja:

Tabela br. 41 Pu

tni

trošk

ovi

Sttručn

i ra

d

Sudi

je i

de

lega

ti

Spor

tski

obje

kti

Leka

rski

pr

egle

d

Spor

tska

op

rem

a

rb

Klub

1 2 3 4 5 6

Ukupno BODOVA

Procenat %

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 432.630 202.750 190.500 292.500 132.000 170.000 1.420.380 20.47%

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 300.720 252.000 140.000 0 56.000 130.000 878.720 12.66 %

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 480.625 496.750 340.000 585.000 120.000 240.000 2.262.375 32.61 %

4. Rvački klub „Spartak“ SU 157.500 328.750 140.000 405.000 140.000 130.000 1.301.250 18.75 %

5. Karate klub „Spartak“ SU 123.500 126.000 0 360.000 82.000 80.000 771.500 11.12 %

6. Plesni klub „Spartak“ SU 13.500 63.000 0 180.000 16.000 32.000 304.500 4.39 %

UKUPNO = 1.508.475 1.469.250 810.500 1.822.500 546.000 782.000 6.938.725 100%

Na osnovu utvrđenih kriterijuma finansiranja, ukupan broj bodova za redovne programe

finansiranja sportskih udruženja (klubova) iznosi 6.938.725 bodova.

Konačni faza u izradi finansijskog plana, kada je reč o sredstvima za redovno finasiranje programa sportskih udruženja (klubova), izvodi se na sledeći način:

Pravi se prosečan procenat za svako sportsko udruženje (klub), a na osnovu procenata koji su dobijeni u I fazi kategorizacijom sportskih udruženja (klubova) i u II fazi na osnovu kriterijuma finansiranja sportskih udruženja (klubova) (Tabela br. 44)

Tabela br. 42

Kategorizacija sp. klubova

Kriterijumi finansiranja rb

Klub

% %

Prosečni procenat

1. Košarkaški klub „Spartak“ SU 22.18 % 32.61 % 27,40 % 2. Rvački klub „Spartak“ SU 22.75 % 18.75 % 20.75 % 3. Fudbalski klub „Spartak“ SU 18.81 % 20.47 % 19.64 % 4. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 16.29 % 12.66 % 14,47 % 5. Karate klub „Spartak“ SU 13.20 % 11.12 % 12.16 % 6. Plesni klub „Spartak“ SU 6.77 % 4.39 % 5.58 %

UKUPNO = 100,oo % 100,oo % 100 %

Na osnovu prosečnog procenta iz ova dva parametra, dolazi se do konačnog iznosa u dinarima

za svako sportsko udruženje, uzimajući kao polaznu osnovu ukupnu masu sredstava koja je namenjena za ovaj segment finansijskog plana (Tabela br.43). U ovom primeru to je iznos od 12.000.000 dinara koji se deli na sva sportska udruženja (klubove) koja se nalaze u redovnom sistemu takmičenja, iz dela sredstava koji se raspoređuje za redovne programe.


93

Konačan predlog FINANSIJSKOG PLANA, za deo koji se odnosi na redovne programe za _________ godinu izgleda sledeće:

Tabela br. 43.

Rb Klub Prosečni procenat

Ukupno dinara

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 19.64 % 2.356.800 2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 14,47 % 1.736.400 3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 27,40 % 3.288.000 4. Rvački klub „Spartak“ SU 20.75 % 2.490.000 5. Karate klub „Spartak“ SU 12.16 % 1.459.200 6. Plesni klub „Spartak“ SU 5.58 % 669.600

UKUPNO = 100 % 12.000.000

„B“ varijanta Bolja varijanta je da se ne finansiraju sva sportska udruženja iz redovnog takmičarskog sporta koja konkurišu za budžetska sredstva. Zato bi u strategiji razvoja sporta grada/opštine, Pravilniku o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova) iz oblasti takmičarskog sporta i Pravilniku o finansiranju iz sporta bilo dobro predvideti koliko sportsko udruženje mora participirati u procentima kako bi ušlo u redovni sistem finansiranja. Ta granica može da bude 1, 2, 5 ili 10 %. Sportske organizacije se na ovaj način stimulišu da što više rade na masovnosti, kao i da postižu što bolje rezultate kako bi ostvarili bolji rejting. Tako se uočljivo razdvajaju klubovi koji ozbiljno rade (kvalitetni sport), od klubova čija je takmičarska aktivnost u domenu rekreacije (masovni sport).

Može da se primeni i druga varijanta tako što bi se donela odluka da se na budžetu opštine finansira 50%, 60% ili 70% (kako se proceni na nivou lokalne samouprave) sportskih udruženja u takmičarskom sportu. Na konkretnom primeru za „B“ varijantu to bi izgledalo ovako: I faza – Kategorizacijom sportskih udruženja dobije se sveukupna rang lista sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta (Tabela br. 24)

Tabela br.24 Kriterijumi r

b Klub 1 2 3 4 5 6 Ukupno Bodova

Procenat %

1 Rvački klub „Spartak“ SU 8,0 10,0 10,0 40,0 8,0 5,0 81,0 22,75 % 2 Košarkaški klub „Spartak“ SU 10,0 4,0 8,0 45,0 10,0 2,0 79,0 22,18 % 3 Fudbalski klub „Spartak“ SU 10,0 10,0 4,0 25,0 8,0 10,0 67,0 18,81 % 4 Vaterpolo klub „Spartak“ SU 10,0 8,0 6,0 28,0 4,0 2,0 58,0 16,29 % 5 Karate klub „Spartak“ SU 4,0 4,0 7,0 21,0 4,0 7,0 47,0 13,20 % 6 Plesni klub„Spartak“ SU 3,0 2,0 2,5 12,6 4,0 0,0 24,1 6,77 % UKUPNO = 45,0 38,0 37,5 171,6 38,0 26,0 356,1 100,00%


94

II faza – Na osnovu kriterijuma finansiranja dobije se sveukupna rang lista sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta (Tabela br. 41)

Tabela br. 41

Putn

i tro

škov

i

Sttručn

i ra

d

Sudi

je i

de

lega

ti

Spor

tski

ob

jekt

i

Leka

rski

pr

egle

d

Spor

tska

op

rem

a

Rb

Klub

1 2 3 4 5 6

Ukupno BODOVA

Procenat %

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 432.630 202.750 190.500 292.500 132.000 170.000 1.420.380 20.47%

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 300.720 252.000 140.000 0 56.000 130.000 878.720 12.66 %

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 480.625 496.750 340.000 585.000 120.000 240.000 2.262.375 32.61 %

4. Rvački klub „Spartak“ SU 157.500 328.750 140.000 405.000 140.000 130.000 1.301.250 18.75 %

5. Karate klub „Spartak“ SU 123.500 126.000 0 360.000 82.000 80.000 771.500 11.12 %

6. Plesni klub „Spartak“ SU 13.500 63.000 0 180.000 16.000 32.000 304.500 4.39 %

UKUPNO = 1.508.475 1.469.250 810.500 1.822.500 546.000 782.000 6.938.725 100%

III faza – Na osnovu kategorizacije i na osnovu kriterijuma finansiranja sportskih udruženja u redovnom takmičarskom sportu dobije se prosečni procenat za svako sportsko udruženje (Tabela br. 42).

Tabela br. 42

Kategorizacija sp. klubova

Kriterijumi finansiranja rb

Klub

% %

Prosečni procenat

1. Košarkaški klub „Spartak“ SU 22,18 % 32.61 % 27,40 % 2. Rvački klub „Spartak“ SU 22,75 % 18.75 % 20,75 % 3. Fudbalski klub „Spartak“ SU 18,81 % 20.47% 19,64 % 4. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 16,29 % 12.66 % 14,47 % 5. Karate klub „Spartak“ SU 13,20 % 11.12 % 12,16 % 6. Plesni klub „Spartak“ SU 6,77 % 4.39 % 5,58 %

UKUPNO = 100,oo % 100,oo % 100 %

IV faza – Na osnovu dobijene rang liste kategorizacije i na osnovu kriterijuma finansiranja sportskih udruženja u redovnom sistemu takmičenja određuju se klubovi koji se nalaze iznad predviđenog limita i klubovi koji su ispod tog limita. Kada se oduzmu procenti od klubova koji nisu prešli limit, izračunavaju se konačni procenti za svaki klub (Tabela br. 44)


95

Tabela br. 44

I deo II deo

rb Klub Prosečan procenat

Konačni procenat %

KLUBOVI IZNAD PREDVIĐENOG LIMITA OD 10 % BODOVA

1 Košarkaški klub „Spartak“ SU 27,40 % 29,02 % 2 Rvački klub „Spartak“ SU 20,75 % 21,98 % 3 Fudbalski klub „Spartak“ SU 19,64 % 20,80 % 4 Vaterpolo klub „Spartak“ SU 14,47 % 15,33 % 5 Karate klub „Spartak“ SU 12,16 % 12,88 %

UKUPNO = 94,42 % 100%

KLUBOVI KOJI NISU PREŠLI LIMIT OD 10 % BODOVA

1 Plesni klub „Spartak“ SU 5,58 % UKUPNO = 100 %

V faza – Na osnovu konačnog procenta koji je dobio svaki klub nakon eliminisanja svih klubova koji nisu prešli predviđeni limit od 10%, pravi se konačan finansijski plan bez klubova koji nisu prešli predviđeni limit. KONAČAN FINANSIJSKI PLAN

Tabela br. 45

Rb Klub Prosečni procenat

Ukupno Dinara

1. Košarkaški klub „Spartak“ SU 29,02 % 3.482.313 2. Rvački klub „Spartak“ SU 21,98 % 2.637.153 3. Fudbalski klub „Spartak“ SU 20,80 % 2.496.081 4. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 15,33 % 1.839.017 5. Karate klub „Spartak“ SU 12,88 % 1.545.435

UKUPNO = 100 % 12.000.000


96

II FINANSIRANJE POSEBNIH PROGRAMA

U odnosu na generalni finansijski plan u kojem su sadržani svi troškovi namenjeni sportu,

neophodno je pre početka izrade generalnog finansijskog plana doneti odluku koliko se u procentima, odnosmo dinarima izdvaja sredstava za svako polje finansiranja (redovni programi, posebni programi, dodatni programi, školski sport, sport za sve, sport lica s posebnim potrebama, sportski savezi i udruženja, sportski centri i tekuća rezerva). To je veoma važno za celokupni dalji postupak u izradi finansijskog plana. Svaki grad/opština će imati različiti iznos koji će se odvojiti za ove namene. Visina ukupnih sredstava za posebne programe zavisiće prvenstveno od broja sportskih udruženja klubova koji se nalaze u ovom polju finansiranja. Sportske organizacije iz ove grupacije popunjavaju Obrazac br. I-8, u kojem se navode svi traženi podaci, a u prilogu obrasca je potrebno detaljno objasniti zahtev za obezbeđivanje finansijskih sredstava. Sportska udruženja koja nisu obuhvaćena redovnim finansiranjem moraju dostaviti posebne projekte za obezbeđivanje finansijskih sredstava za njihove potrebe. Ovoj grupi pripadaju ona sportska udruženja koja imaju takmičarske aktivnosti, ali njihove sportske grane nisu olimpijske ili prepoznate od strane ARISF-a. U tu grupu svrstavaju se savate, kik boks i danas sve popularniji razni ekstremni sportovi. Takođe, toj grupi pripadaju sportska udruženja u karateu, plesu, tekvondou, bodi bildingu, čiji klubovi nisu članovi nacionalne federacije koja je prepoznata od strane Olimpijskog komiteta Srbije (MOK-a). U slučaju da se prihvati „B“ varijanta određivanja finansijskog plana (Tabela br. 43), svi klubovi koji nisu prešli limit mogu takođe biti korisnici budžetskih sredstava iz ovog dela. Bez obzira na to što ove sportske organizacije nisu kategorisane, njima se pruža mogućnost da kvalitetnim projektima, u kojima je u vežbanje uključen veliki broj dece, mladih, žena, lica s posebnim potrebama itd, dobiju određena finansijska sredstva za sprovođenje svojih godišnjih aktivnosti. Ova sredstva se osiguravaju u finansijskom planu u segmentu – posebni programi.

III FINANSIRANJE PROGRAMA NA OSNOVU KONKURSA ZA DODATNA SREDSTVA

Za ova sredstva konkurišu sportska udruženja iz redovnog takmičarskog sporta, kao i sva ostala sportska udruženja iz oblasti sporta za sve, sporta lica s posebnim potrebama i školskog sporta. 1. Adaptacija-sanacija-izgradnja sportskih objektata

Za adaptaciju, sanaciju i izgradnju sportskih objekata u budžetu grada/opštine treba da postoji posebna pozicija (adaptacija, sanacija ili izgradnja sportskih objekata) i za te namene sportska udruženja moraju dostaviti poseban zahtev u kojem treba da obrazlože svoje potrebe za namenska sredstva (Obrazac br. II-1).

Uz zahtev se dostavlja i kompletna finansijska konstrukcija u kojoj se iz budžeta grada/opštine osigurava najviše jedna trećina potrebnih sredstava. Ostali iznos sredstava sportska udruženja moraju osigurati iz drugih izvora (vlastiti prihodi, sponzori, donatori). U prilogu zahteva mora se dostaviti predračun iz kojeg su vidljive sve stavke adaptacije-sanacije-izgradnje za koje se traže sredstva. Bez ovog predračuna zahtev ne bi trebalo da se uzme u razmatranje. Ako sportska organizacija traži sredstva, a da pri tom nije vlasnik objekta, neophodno je priložiti ugovor s vlasnikom objekta (škola, državne ustanove, privatni vlasnici...) o pogodnostima koje će imati sportska organizacija, ako uloži budžetska sredstva u sportski objekat. Visina sredstava za pojedina sportska udruženja zavisi od ukupnih sredstava koja će se odrediti za te namene u pravljenju generalnog finansijskog plana, kao i od broja prispelih zahteva. 2. Specifična oprema i rekviziti za sportska udruženja

Obezbeđivanje adekvatnih sprava i rekvizita, koji se koriste u procesu treninga (lopte, strunjače, razne sprave za bacanje u atletici, sprave za gimnastiku...), veliki je problem u većini sportskih organizacija. Za te namene u budžetu grada/opštine treba da postoji posebna pozicija (nabavka sprava i rekvizita). Za dobijanje ovih sredstava sportska udruženja moraju napraviti posebne


97

projekte u kojima treba da obrazlože svoje potrebe za spravama i rekvizitima. Za nabavku specifične opreme, sprave i rekvizita, koji su neophodni kako za trening tako i takmičenje, popunjava se Obrazac br. II-2. Visina sredstava za pojedina sportska udruženja zavisi od ukupnih sredstava koja će se odrediti za te namene u pravljenju generalnog finansijskog plana, kao i od broja prispelih zahteva. 3. Kup takmičenje

Sredstva za kup takmičenja se ne predviđaju u redovnim programima sufinansiranja, već se ona predviđaju u dodatnim programima. Prilikom konkurisanja za sredstva, sportska udruženja dostavljaju poseban zahtev za dodatna sredstva za kup takmičenja. Zahtev se predaje na Obrascu br. II-3. koji se nalazi u prilogu ovog teksta. Na osnovu tog zahteva sportski savez grada/opštine daje predlog organu državne uprave za iznos sredstava koji je potrebno izdvojiti za te namene, a na osnovu postignutih rezultata u kup takmičenju u poslednjih godinu dana. Visina sredstava za pojedina sportska udruženja zavise od ukupnih sredstava koja će se odrediti za te namene u pravljenju generalnog finansijskog plana, kao i od broja prispelih zahteva. 4. Stipendije mladim perspektivnim sportistima Zahtev se predaje na Obrascu br. II-4. koji se nalazi u prilogu ovog teksta. Sportsko uduženje koje se nalazi u redovnom sistemu takmičenja može predložiti svoje mlade i perspektivne sportiste za dobijanje gradske/opštinske stipendije. Broj stipendija se reguliše posebnom odlukom, a svi detalji u pogledu konkurisanja i raspodele stipendija regulišu se posebnim pravilnikom. Visina sredstava za pojedina sportska udruženja zavisi od ukupnih sredstava koja će se odrediti za ove namene u pravljenju generalnog finansijskog plana, kao i od broja prispelih zahteva. 5. Organizacija prigodnih takmičenja i manifestacija Zahtev se predaje na Obrascu br. II-5. koji se nalazi u prilogu ovog teksta. Sportsko uduženje koje je registovano po zakonu, ima mogućnost da konkuriše za sredstva po ovom osnovu. Prednost u dobijanju sredstava za prigodna takmičenja i manifestacije treba da imaju sportska udruženja koja imaju dužu tradiciju i koja okupljaju veći broj učesnika. Obeležavanja prigodnih jubileja sportskih udruženja treba da se finansiraju iz ovog dela finansijskog plana. Visina sredstava za pojedina sportska udruženja zavisi od ukupnih sredstava koja će se odrediti za ove namene u pravljenju generalnog finansijskog plana, kao i od broja prispelih zahteva. 6. Organizacija zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava Sportska udruženja koja se odluče da organizuju neko zvanično domaće takmičenje treba da ispoštuju potrebnu proceduru. Zahtev za finansijska sredstva se dostavlja na Obrascu br. II-6. Uz taj obrazac mora se dostaviti Elaborat o opravdanosti organizovanja zvaničnog pokrajinskog ili državnog prvenstva. U zavisnosti od veličine takmičenja i mogućnosti odvajanja budžetskih sredstava za te namene biće određena sredstva, koja će se predvideti u finansijskom planu za narednu godinu. Iznos sredstava prema pojedinim korisnicima zavisi od ukupnih sredstava koja će se odrediti za ove namene u pravljenju generalnog finansijskog plana, kao i od broja prispelih zahteva. 7. Učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima Zahtev se predaje na Obrascu br. II-7. koji se nalazi u prilogu ovog teksta. Sportska udruženja koja ostvare pravo na učešće u nekom zvaničnom takmičenju dostavljaju popunjeni obrazac sa svim neophodnim podacima i posebnim elaboratom u kojem se opširnije obrazlažu sistem takmičenja, opravdanost učestvovanja u tom takmičenju, kao i predlog finansijske konstrukcije celokupnog projekta. Visina sredstava za pojedina sportska udruženja zavise od ukupnih sredstava koja će se odrediti za ove namene u pravljenju generalnog finansijskog plana, kao i od broja ekipa iz grada/opštine koji su ostvarili to pravo. Zbog znatnih troškova prilikom učešća u evropskim klupskim ligama, neophodno je dodatna sredstva tražiti iz tekuće budžetske rezerve. 8. Organizacija zvaničnih međunarodnih takmičenja Organizacija zvaničnih međunarodnih takmičenja (balkanijade, prvenstva Evrope, prvenstva sveta, evropski i svetski kupovi i lige) detaljno je razrađena u VIII poglavlju. Sportska udruženja koja se odluče da organizuju neko zvanično međunarodno takmičenje treba da ispoštuju potrebnu


98

proceduru. Zahtev za finansijska sredstva se dostavlja na Obrascu br. II-8. Uz taj obrazac mora se dostaviti Privremeni elaborat o opravdanosti organizovanja zvaničnog međunarodnog takmičenja. U zavisnosti od veličine takmičenja i mogućnosti odvajanja budžetskih sredstava za te namene biće odvojena sredstva za organizaciju zvaničnog međunarodnog takmičenja, koja će se predvideti u finansijskom planu za narednu godinu. Prilikom organizacije velikih i značajnih takmičenja, obavezno je traženje dodatnih budžetskih sredstava iz tekuće budžetske rezerve, jer redovna sredstva koja se izdvajaju za sport teško da mogu u nekoj većoj meri pokriti troškove organizacije velikih takmičenja, a da se to značajno ne odrazi na sprovođenje aktivnosti svih sportskih udruženja.

IV FINANSIRANJE AKTIVNOSTI U ŠKOLSKOM SPORTU Ovo je veoma složeno pitanje i u praksi s tim u vezi vlada veliko šarenilo. Neki gradovi i opštine su pitanje školskog sporta rešili na zadovoljavajuć način, ali u velikom broju gradova/opština postoje krupni problemi baš kad je reč o finansiranju školskog sporta od predškolskih ustanova do fakulteta. U poglavlju IV je rečeno sve u vezi sa školskim sportom, od predškolskih ustanova do fakulteta. Sportska udruženja koja su u gradu/opštini zadužena za školski sport potrebno je da do predviđenog roka dostave potrebne podatke na Obrascu br. III-1.

Problem je upravo u tome koje organizacije treba da participiraju za ova finansijska sredstva. Naime, organizacija na državnom nivou poverena je Savezu za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije, ali ta organizacija nema svoje osnovne ćelije u svim gradovima/opštinama Srbije i AP Vojvodine. Zato često za ove namene zahteve šalju škole ili Udruženja pedagoga fizičke kulture. U narednom periodu taj problem se mora do kraja razrešiti. Zbog gorenavedenih razloga neophodno je napraviti poseban Pravilnik o finansiranju školskog sporta na nivou grada/opštine sa jasno preciziranim uslovima ko i pod kojim uslovima može konkurisati za finansijska sredstva za sportske aktivnosti u: predškolskom uzrastu, za učenike osnovnih škola, za učenike srednjih škola i za studente.

V FINANSIRANJE AKTIVNOSTI U SPORTU ZA SVE Kao i u finansiranju školskog sporta i ova oblast nije do kraja uređena kako treba u većini naših gradova/opština. Uglavnom ne postoje jasno razrađeni kriterijumi za raspoređivanje finansijskih sredstava za ove namene. U poslednje vreme privatna incijativa uzima sve više maha i velika većina privatnih preduzetnika osnovala je sportska udruženja u području fitnesa i aerobika sa osnovnim ciljem ostvarivanja profita. Iz tog razloga neophodno je napraviti pravu selekciju kada je u pitanju finansiranje ovih aktivnosti. Zbog velikog broja ovih organizacija bilo bi najracionalnije insistirati da se na nivou grada/opštine osnuje savez sportskih organizacija sporta za sve. Taj savez bi bio jedini legitimni organ putem kojeg bi sportska udruženja iz ove oblasti mogla da apliciraju za finansijska sredstva. U poglavlju V je rečeno sve u pogledu sporta za sve. Sportska udruženja iz oblasti rekreacije, aerobika, fitnesa itd. trebalo bi da do predviđenog roka dostave potrebne podatke u Obrascu br. IV-1.

VI FINANSIRANJE AKTIVNOSTI U SPORTU LICA S POSEBNIM POTREBAMA Kao i u finansiranju školskog sporta, sporta za sve i ova oblast nije do kraja uređena kako treba u većini naših gradova/opština. Uglavnom ne postoje jasno razrađeni kriterijumi za raspoređivanje finansijskih sredstava za ove namene. U poslednje vreme osnovan je veliki broj sportskih udruženja s posebnim potrebama: slepi, paraplegičari, gluvi, lica sa amputiranim delovima tela i dr. Osnivanje velikog broja sportskih udruženja unelo je velike probleme kad je u pitanju finansiranje tih aktivnosti. Iz tog razloga neophodno je na nivou svakog grada/opštine napraviti red i insistirati na postojanju gradskog/opštinskog saveza lica s posebnim potrebama. Taj savez bi trebalo jedinstveno da aplicira za sve sportske aktivnosti ovog dela sporta. U poglavlju VI je rečeno sve u vezi sa sportom lica s posebnim potrebama i neophodno je da se do predviđenog roka dostave potrebni podaci u Obrascu br. V-1.


99

VII FINANSIRANJE SPORTSKIH SAVEZA I STRUKOVNIH UDRUŽENJA NA NIVOU GRADA/OPŠTINE

FINANSIRANJE SPORTSKI SAVEZA GRADA/OPŠTINE Finansiranju sportskog saveza grada/opštine treba posvetiti posebnu pažnju. Razni su modeli na koji način i u kom obimu se finansiraju sportski savezi na pomenutom nivou. Osnovno je prilikom određivanja finansijskih sredstava da se proceni optimalni broj zaposlenih u sportskom savezu grada/opštine. Tu se ne može dati nikakav univerzalni recept koji bi bio primenjiv za sve lokalne sredine. U nekim sportskim savezima grada/opštine zaposlen je samo jedan radnik ili čak poslove sekretara saveza jedno lice obavlja volonterski. U nekim velikim sredinama u sportskom savezu radi i po 30-40 zaposlenih (treneri, vođenje knjigovodstva sportskim udruženjima, stručni saradnici i dr.). Prema tome, svaka sredina mora naći optimalnu meru s koliko profesionalno zaposlenih može opteretiti sportski dinar grada/opštine. U pravilu za stručnu službu sportskog saveza grada/opštine (ne računajući profesionalne trenere ili knjigovodstvene radnike ), za te potrebe bi trebalo da se izdvoji do 5% ukupnog budžeta. Sistematizaciju radnih mesta, kao i opis poslova i radnih zadataka, donose nadležni organi sportskog saveza grada/opštine, ali saglasnost da će taj obim zaposlenih i finansirati treba da dâ organ lokalne samouprave koji je zadužen za resor sporta. Svojim dodatnim aktivnostima sportski savez grada/opštine može ostvarivati i dodatne prihode i na osnovu njih zapošljavati radnike, ali bazirajući se isključivo na tržišnim principima, ne zadirući u budžetska sredstva za sport mimo dogovorenog i propisanog limita. Sportski savezi grada/opštine, kao i svi ostali korisnici budžetskih sredstava moraju do predviđenog roka podneti zahtev za finansiranje svojih aktivnosti. Zahtev se podnosi na Obrascu br. VI-1. FINANSIRANJE GRANSKIH SPORTSKI SAVEZA GRADA/OPŠTINE Ovo pitanje je veoma važno samo za gradove i veće opštine. U manjim opštinama, osim fudbala i još jedne do dve sportske grane nema osnovanih granskih sportskih saveza. Za velike gradove najbolje je rešenje da se granski savezi stave u funkciju i da budu desna ruka sportskom savezu grada i upravi za sport, kada je u pitanju raspodela finansijskih sredstava. Kako to pitanje rešiti u praksi, ostaje svakoj sredini da pronađe najbolje rešenje koje će dati i najbolji efekat u praksi. U svakom slučaju granski savezi na nivou grada/opštine moraju konkurisati za dobijanje sredstava za sprovođenje svojih aktivnosti kao i sva ostala sportska udruženja do predviđenog roka na Obrascu br. VI-1. . FINANSIRANJE SPORTSKIH STRUKOVNIH UDRUŽENJA Na nivou lokalne zajednice najčešće deluju sledeća sportska strukovna udruženja i to:

• udruženje trenera (granska ili celovita za sve sportske grane), • udruženje sudija (granska ili celovita za sve sportske grane), • Udruženje-društvo pedagoga fizičke kulture, • Savez školskih sportskih društava, • Udruženje sportskih lekara, • Udruženje sportskih novinara • i dr. Za sva navedena sportska strukovna udruženja vrede ista pravila kao i za ostale korisnike

budžetskih sredstava da do predviđenog roka predaju zahtev za korišćenje finansijskih sredstava. Ovaj zahtev se predaje na Obrascu br. VI-1.

VIII FINANSIRANJE SPORTSKIH CENTARA ILI JAVNIH PREDUZEĆA ZA SPORTSKE OBJEKTE

Ovo je veoma kompleksno pitanje i nemoguće ga je obrazložiti i razraditi u ovom tekstu. Na

svakoj lokalnoj samoupravi ostaje da organizuje najbolji način upravljanja kapitalnim sportskim objektima za koje se proceni da posebno značajni. Svi manji sportski objekti i centri trebalo bi da budu u vlasništvu sportskih udruženja (klubova) koji imaju obavezu da ih redovno održavaju i prvenstveno koriste za sportske aktivnosti.


100

IX INDIREKTNA BUDŽETSKA SREDSTVA NAMENJENA SPORTSKIM UDRUŽENJIMA (KLUBOVIMA)

U većim gradovima/opštinama koji vode računa o sportskim centrima, na početku godine se

izvrši raspodela korišćenja termina u sportskim objektima s kojima raspolaže gradska/opštinska uprava. U slučaju da su ovi termini namenjeni klubovima besplatni, neophodno je sportskim udruženjima (klubovima) koji koriste te termine prikazati i ukupnu cenu. Najčešće ti sportski klubovi i ne računaju da im se iz budžeta grada/opštine značajno pomoglo i na taj način, jer se izdvajaju prilična sredstva za ove namene. Pri raspodeli finansijskih sredstava klubovima kojima su obezbeđeni besplatni termini ne obračunavaju se troškovi korišćenja sportskih objekata za ekipe kojima su obezbeđeni besplatni termini u sportskim centrima ili javnim preduzećima. Klubovi koji nisu u mogućnosti da koriste te termine u finansijskom planu dobijaju određeni iznos sredstava za korišćenje sportskih objekata, već u skladu sa usvojenim kriterijumima i kategorizacijom sportskih klubova. Potrebno je izraditi posebnu tabelu iz koje će biti vidljivo koliko koji klub dobija termina, časova i koliko je to finansijskih sredstava po pojedinom klubu odvojeno iz budžeta za ove namene (indirektna budžetska sredstva namenjena sportskim klubovima). U slučaju da je klubovima obezbeđen: kancelarijski prostor, trener, vođenje knjigovodstva, sauna, teretana i sl., neophodno je prikazati i te troškove kao indirektna budžetska sredstva koja su određena za sportske klubove, a plaćaju se iz budžeta grada/opštine.

Za klubove kojima nisu obezbeđeni termini u sportskom centru za sve ekipe, troškovi za te ekipe se obračunavaju kao kod svih ostalih ekipa koje nemaju pravo besplatnog korišćenja sportskog centra, zbog ograničenog broja termina. Konkretan primer zakupa sale prema klubovima i ekipama izgleda ovako:

Tabela br. 46

rb Klub Pol Uzr. Broj

ternina godišnje

Časova po

terminu

Uk. časova

Cena po času

Ukupno dinara

Sportski centar – fudbalski stadion M S Sami održavaju fudbalski stadion M J Sami održavaju fudbalski stadion M K Sami održavaju fudbalski stadion M P Sami održavaju fudbalski stadion

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU

UKUPNO = 0

Sportski centar – bazen M S 200 1,5 300 4.000 1.200.000 M J 120 1,5 180 4.000 720.000 2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU

UKUPNO = 1.920.000

Sportski centar – Hala sportova M S 200 1,5 300 3.000 900.000 Ž S 200 1,5 300 3.000 900.000 M J Nemaju termin u Hali sportova Ž J Nemaju termin u Hali sportova M P Nemaju termin u Hali sportova Ž P Nemaju termin u Hali sportova


UKUPNO = 1.800.000 M S 200 1,5 300 3.000 900.000 M J Nemaju termin u Hali sportova M K Nemaju termin u Hali sportova M P Nemaju termin u Hali sportova

4. Rvački klub „Spartak“ SU

UKUPNO = 900.000

M J 120 1,5 180 3.000 540.000

Ž J 120 1,5 180 3.000 540.000 5. Karate klub „Spartak“ SU

UKUPNO = 1.080.000 MŽ J 120 1,5 180 3.000 540.000

6. Plesni klub „Spartak“ SU UKUPNO = 540.000

SVEUKUPNO = 6.240.000


101

Konkretan primer OSTALIH TROŠKOVA prema klubovima, a koji se snose iz budžetskog proračuna, izgleda ovako (procena na godišnjem nivou):

Tabela br. 47

rb Klub Kance -larija

Finans. trenera

Knjigovo- dstvo Teretana Sauna Ukupno

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 100.000 500.000 50.000 20.000 0 670.000

2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 50.000 500.000 50.000 20.000 0 620.000

3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 100.000 500.000 50.000 20.000 0 670.000

4. Rvački klub „Spartak“ SU 50.000 500.000 50.000 50.000 50.000 700.000

5. Karate klub „Spartak“ SU 0 0 25.000 20.000 25.000 70.000

6. Plesni klub „Spartak“ SU 0 0 25.000 0 0 25.000

UKUPNO = 300.000 2.000.000 250.000 130.000 75.000 2.755.000

Ukupna indirektna budžetska sredstva usmerena klubovima (indirektna budžetska sredstva):

Tabela br. 48

rb Klub Sportski objekti

Ostali troškovi UKUPNO

1. Fudbalski klub „Spartak“ SU 0 670.000 670.000 2. Vaterpolo klub „Spartak“ SU 1.920.000 620.000 2.540.000 3. Košarkaški klub „Spartak“ SU 1.800.000 670.000 2.470.000 4. Rvački klub „Spartak“ SU 900.000 700.000 1.600.000 5. Karate klub „Spartak“ SU 1.080.000 70.000 1.150.000 6. Plesni klub „Spartak“ SU 540.000 25.000 565.000

UKUPNO = 6.240.000 2.755.000 8.995.000

X NAČINI DODATNOG FINANSIRANJA KVALITETNIH SPORTSKIH UDRUŽENJA

(KLUBOVA) OD INTERESA ZA LOKALNU ZAJEDNICU

Celokupni prethodni tekst imao je za cilj da sveobuhvatno i pravično prikaže model raspodele budžetskih sredstava sportskim udruženjima. Koliko se u tome uspelo, odgovor može dati samo primena predloženih modela u praksi.

U većini gradova/opština postoje određeni interesi da se stimulišu pojedini klubovi kako bi postigli zapažene rezultate na nacionalnom tako i međunarodnom planu. Predloženi model ne prepoznaje izuzetke u finansiranju. Iz tog razloga neophodno je da se u lokalnim sredinama naprave i primene dopunski modeli finansiranja kvalitetnih sportskih udruženja (klubova) za koje postoji interes. To je potrebno napraviti tako da ostala sportska udruženja ne budu uskraćena za redovna budžetska sredstva. Najveći interes kako lokalnih sredina, tako i medija odnosno privrednika, usmeren je na sportske igre s loptom (fudbal, košarka, odbojka i rukomet). Iz tog razloga klubovi iz ovih grana sporta imaju veće mogućnosti dolaska do dodatnih vanbudžetskih sredstva. Naročito je to izraženo u fudbalu, koji je, kada je reč o ekonomskim aspektima sporta, za tri koplja ispred svih ostalih sportskih grana. To je tako prvenstveno zbog izuzetno velikih iznosa za prelaske fudbalera iz kluba u klub, a naročito kada neki naš fudbaler odlazi u jake evropske fudbalske lige.


102

Ulaganje u kvalitetni sport na nivou lokalne zajednice i postizanje značajnih rezultata na domaćoj i na međunarodnoj sceni, bazirani su na tri temelja na osnovu kojih se njima može strateški upravljati:

1. Sportsko udruženje (klub); 2. Lokalna samouprava grada/opštine; 3. Privredni subjekti (privatni i državni).

U ovom slučaju, kada su identifikovani osnovni oslonci koji bi mogli da iznesu projekat uspešnog nastupa i predstavljanja lokalne sredine, kako na nivou države Srbije tako i šire, moguće je doći i do rešenja postavljenog cilja, a to je obezbeđivanje finansijskih sredstava i adekvatnih uslova za postizanje vrhunskih rezultata nekog kluba. Prvi korak u realizaciji postavljenog cilja, na nivou kluba i lokalne samouprave, mora biti izrada elaborata (projekta). Bez tog strateškog dokumenta nemoguće je prići realizaciji bilo kog ozbiljnog posla. Nosilac izrade ovog strateškog dokumenta mora biti sportsko udruženje (klub), koji ima ambicije i želje da postigne vrhunski rezultat. Pod vrhunskim rezultatom za veće gradove smatra se uspeh u međunarodnim klupskim takmičenjima, a za srednje i manje opštine taj cilj je učešće u najvišem nacionalnom rangu, odnosno borba za titulu u nacionalnom prvenstvu.

Svaka lokalna samouprava mora svojom strategijom razvoja sporta dati smernice i okvire sportskim udruženjima, do kojeg nivoa se može očekivati podrška lokalne samouprave kada je u pitanju učešće klubova u takmičenjima na nacionalnom i međunarodnom nivou. U pojedinim sportskim klubovima često su prisutne megalomanske ideje sportskih radnika, koje nemaju realnu podlogu u finansijskim mogućnostima lokalne sredine. Stoga je neophodno da gradska/opštinska strategija precizira osnovne okvire u sportu, koje bi trebalo da poštuju sva sportska udruženja koja očekuju finansijsku podršku iz budžeta grada/opštine. Jedan od modela obezbeđivanja uslova za postizanje vrhunskih rezultata na nivou sportskih klubova može biti ovakav:

1. Sportsko udruženje (klub) pravi Elaborat o postizanju vrhunskih rezultata u periodu od ? godina. U elaboratu se navode svi neophodni podaci koji će potkrepiti želje i ambicije kluba s realnim mogućnostima finansiranja s raznih nivoa;

2. Budući da finansiranje ponuđenog projekta predstavlja osnovu celokupnog elaborata, neophodno je ponuditi model na koji način osigurati potrebna finansijska sredstva za realizaciju projekta. Jedan od ponuđenih modela može da bude: - 1/3 finansijskih sredstava osigurava uprava kluba, - 1/3 finansijskih sredstava osigurava se iz budžeta lokalne samouprave, - 1/3 finansijskih sredstava osigurava se od privrednog subjekta koji je zainteresovan da se

uključi u realizaciju ponuđenog projekta. Ovi ponuđni odnosi mogu biti i drugačiji: 25%, 50%, 25%, ili 25%,25%,50%, već kako se procene realne mogućnosti sva tri subjekta u finansiranju ponuđenog projekta.

3. Da bi se u celokupnu priču uključio privredni subjekat neophodno je da se na nivou vlasti tj. lokalne samouprave ponude određene pogodnosti za privredne subjekte koji se odluče da podrže ponuđeni projekat. Da bi neko usmerio određeni deo svojih sredstava u kvalitetni sport na nivou lokalne zajednice, neophodno je da se tim privrednim subjektima ponude i određene pogodnosti u njihovom poslovanju. Ostaje na svakoj lokalnoj samoupravi da osmisli način, kojim pogodnostima će stimulisati pojedine privredne subjekte da finansijski podrže ponuđeni projekat koji je ustanovljen kao prioritetni interes lokalne zajednice. Zakon o lokalnoj samoupravi (SG RS broj 62/2006) dao je znatna ovlašćenja jedinicama lokalne samouprave u pogledu ostvarivanja izvornih prihoda, (Izvod iz Zakona): Jedinici lokalne samouprave pripadaju izvorni prihodi ostvareni na njenoj teritoriji, i to: 1) porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon; 2) lokalne administrativne takse; 3) lokalne komunalne takse; 4) boravišna taksa; 5) naknada za korišćenje građevinskog zemljišta; 6) naknada za uređivanje građevinskog zemljišta; 7) naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine; 8) prihodi od koncesione naknade za obavljanje komunalnih delatnosti i prihodi od drugih koncesionih

poslova, koje jedinica lokalne samouprave zaključi u skladu sa zakonom;


103

9) novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku za prekršaje propisane aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kao i oduzeta imovinska korist u tom postupku;

10) prihodi od davanja u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti u državnoj svojini koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;

11) prihodi od prodaje pokretnih stvari koje koristi jedinica lokalne samouprave i indirektni korisnici njenog budžeta;

12) prihodi koje svojom delatnošću ostvare organi i organizacije jedinice lokalne samouprave; 13) prihodi od kamata na sredstva budžeta jedinice lokalne samouprave; 14) prihodi po osnovu donacija jedinici lokalne samouprave; 15) prihodi po osnovu samodoprinosa; 16) drugi prihodi utvrđeni zakonom.

4. Prilikom izrade Elaborata neophodno je sagledati sve zakonske mogućnosti koje mogu biti korisne pri pravljenju finansijske konstrukcije, koje se mogu ponuditi privrednim subjektima kako bi oni odlučili da postanu partner u realizaciji projekta koji za cilj ima postizanje vrhunskih rezultata kluba iz lokalne sredine.

5. Nakon što se dobiju načelne saglasnosti sva tri subjekta u projektu, potrebno je pripremiti i potpisati Ugovor o stateškom učešću u realizaciji projekta, sa svim relevantnim podacima koji će biti sadržani u tom ugovoru.

6. Neophodno je osim učešća u finansiranju predvideti i način raspodele finansijskih sredstava ostvarenih od eventualnih obeštećenja koja pripadaju sportskim klubovima prilikom transfera sportista u domaće ili inostrane klubove. To je posebno važno u fudbalu, ali je isto tako važno i u ostalim sportskim igrama s loptom u kojima su obeštećenja prilikom prelazaka sportista prilično velika (košarka, odbojka i rukomet). Ovaj ponuđeni model daje samo jedno od mogućih rešenja, kako pomoći najkvalitetnije

sportske klubove na nivou grada/opštine za koje se opredeli lokalna zajednica u svojim strateškim prioritetima. Lokalna zajednica već putem redovnog finansiranja odvaja prilična sredstva za te klubove. Na taj način, stvaranjem partnerskog odnosa na tripartitnoj osnovi, može se doći do željenog cilja, a to je da se lokalna zajednica putem sporta afirmiše kako na nivou države Srbije, tako i na međunarodnom planu.

Suština cele priče o favorizovanju pojedinih sportskih klubova u lokalnoj zajednici jeste u izradi kvalitetnog elaborata od strane zainteresovanih sportskih klubova, koji će ponuditi adekvatna i dugoročno održiva rešenja kada je u pitanju postizanje vrhunskih klupskih rezultata. Bez incijative sportskih radnika koji vode sportske klubove nemoguće je ući u realizaciju ovakvih projekata.

Kada su u pitanju profesionalni klubovi, tu su lokalnoj samoupravi dosta vezane ruke što se tiče budžetskog finansiranja. Ti klubovi mogu da konkurišu za sredstva kao i svi ostali budžetski korisnici iz oblasti sporta, ali samo za rad i aktivnosti mlađih uzrasnih kategorija, ako ih imaju. Način konkurisanja je isti kao i kod ostalih sportskih udruženja (klubova) iz amaterskog sporta koji se nalaze u redovnom sistemu takmičenja.


104

ZAKLJUČAK Sve što je ovde navedeno služi isključivo kao savetodavni materijal namenjen

prvenstveno organima sportskog saveza grada/opštine (generalanom sekretaru, predsedniku

saveza, članovima organa upravljanja) i odgovornom licu u organu državne uprave koje je

zaduženo za sport.

Na svim sportskim radnicima koji rade u sportu na lokalnom nivou ostaje da prouče

ovaj tekst i da im on bude pomoćno sredstvo u stvaranju svog gradskog/opštinskog modela,

jer se mora voditi računa o specifičnosti svake sredine. Neophodno je shvatiti da nema

čarobnog recepta koji će rešiti sve probleme u sportu na lokalnom nivou. Međutim, ako se

sportski radnici budu pridržavali nekih osnovnih principa i normativa, koji se moraju uvesti u

svaku ozbiljnu delatnost pa tako i u sport, onda će zacelo u svakoj lokalnoj sredini biti

stvoreni i optimalni uslovi za razvoj sporta u svim njegovim segmentima.

Prilikom izrade ovih modela vodilo se računa o tome u kojim zakonskim okvirima

danas deluje sport, a ti okviri su nažalost još uvek nedovršeni i nedorečeni. Nadamo se da će

novi zakon o sportu u dogledno vreme biti usvojen i da će mnoge oblasti sporta biti znatno

bolje zakonski regulisane nego što je to bio slučaj do sada.

Sve što je ovde napisano predstavlja živu materiju koju je potrebno neprestano

dograđivati u narednom periodu, a sve s primerima iz prakse. Potrebno je da se sportski

radnici izdignu iznad sitnih račundžijskih interesa koji su do sada uglavnom bili prisutni u

svim sportskim forumima. Sportski radnici treba da sagledaju sport u svim segmentima, a ne

samo u onoj grani sporta u kojoj su angažovani. Samo će se tako moći krenuti dalje. Ako se

pravilno postave pravila i norme ponašanja i usvoje svi potrebni dokumenti koji regulišu ovo

polje, u narednom periodu svima će biti bolje i lakše. U tom slučaju će na površinu isplivati

kvalitet i neće se nekim kratkotrajnim rešenjima koja u pojedinom trenutku odgovaraju

manjem broju sportskih kolektiva, gasiti požari koji stalno izbijaju.


105

Prilozi: I deo - Pravilnici (u formi predloga) II deo - Obrasci za predaju III deo - Dokumentacioni materijali


106

Prilog – I deo (PRAVILNICI) (u formi predloga)

PRAVILNIK

O IZBORIMA U SPORTSKOM SAVEZU GRADA/OPŠTINE _____________

PRAVILNIK O KATEGORIZACIJI SPORTSKIH UDRUŽENJA (klubova)

IZ OBLASTI TAKMIČARSKOG SPORTA GRADA/OPŠTINE _________________

PRAVILNIK O FINANSIRANJU U OBLASTI SPORTA GRADA/OPŠTINE _________________

Sportska udruženja (klubovi), kao i opštinski i granski savezi mogu elektronski preuzeti predložene pravilnike (u wordu), koji se nalaze na veb-sajtu Sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine.

www.sport.vojvodina.gov.rs

http://www.sport.vojvodina.gov.rs/�


107

(Ogledni primer za Upravni odbor sa sedam članova)

PREDLOG

SPORTSKI SAVEZ GRADA/OPŠTINE ___________

PRAVILNIK

O IZBORIMA U SPORTSKOM SAVEZU GRADA/OPŠTINE __________________

20__.g.


108

Na osnovu članova: _____ Statuta Sportskog saveza grada/opštine _____________, Upravni

odbor Sportskog saveza gada/opštine ___________________, na svojoj sednici održanoj _____________.g. donosi

PRAVILNIK

O IZBORIMA U SPORTSKOM SAVEZU GRADA/OPŠTINE __________________

Član 1. Upravni odbor Sportskog saveza grada/opštine _______________ (u daljem tekstu – Odbor), ovim pravilnikom bliže utvrđuje način i proceduru izbora i ostala značajna pitanja u vezi sa izborom:

I Članova Upravnog odbora, II Predsednika saveza, III Generalnog sekretara, IV Predsednika komisija i odbora kao i članova komisija i odbora.

Član 2.

I - IZBOR ČLANOVA UPRAVNOG ODBORA

Ukupan broj članova Upravnog odbora je regulisan Statutom i on iznosi sedam (7) članova.

Procedura za izbor članova Odbora je sledeća: Sve članice Sportskog saveza grada/opštine ________________ (u daljem tekstu: Savez) imaju

pravo predlaganja članova Odbora. Rok za slanje predloga je 14 dana pre održavanja Izborne skupštine Saveza,

Samo u slučaju da u navedenom roku nema predloga ili ne postoji dovoljan broj predloga, predstavnici sportskih organizacija na samoj Izbornoj skupštini mogu predložiti kandidate za članove Odbora.

Članovi Odbora su iz sledećih oblasti: 1. Iz oblasti takmičarskog sporta (registrovana sportska udruženja u skladu sa Statutom) – dva (2)

člana; 2. Iz oblasti sporta za sve (registovana sportska udruženja u skladu sa Statutom) – jedan (1) član; 3. Iz oblasti školskog sporta – jedan (1) član; 4. Iz oblasti sporta lica s posebnim potrebama (registovana sportska udruženja u skladu sa

Statutom) – jedan (1) član; 5. Predstavnici lokalne samouprave (skupštine grada/opštine) delegiraju se i ne idu na izbore u

Skupštini Saveza ______________- dva (2) člana. Za provođenje izbora članova Odbora formira se Izborna komisija, čiji je zadatak da pripremi glasačke listiće, na osnovu uvida o zadovoljavanju svih uslova koje kandidati moraju ispuniti kako bi bili kandidovani za člana Odbora. Svi predloženi članovi se nalaze na glasačkom listiću za izbor članova Odbora. Za svaku oblast izbora glasački listić je druge boje. Postoje ukupno četiri (4) glasačka listića i to: • beli listić - takmičarski sport (zaokružuju se maksimalno dva kandidata); • žuti listić - sport za sve (rekeativni sport), (zaokružuje se maksimalno jedan kandidat); • plavi listić - školski sport (zaokružuje se maksimalno jedan kandidat); • zeleni listić - sport lica s posebnim potrebama (zaokružuje se maksimalno jedan kandidat).


109

Listići na kojima je zaokruženo više od navedenog broja su nevažeći. Izbori za članove Odbora su tajni i vrše se zaokruživanjem predviđenog broja koji je naveden na glasačkom listiću. Pravo glasanja na Izbornoj skupštini imaju samo predstavnici sportskih organizacija, kako je to regulisano Statutom Saveza. Izabrani su oni kandidati koji dobiju najveći broj glasova u svojoj oblasti. Ako dva ili više kandidata imaju isti broj glasova, glasanje će se ponoviti samo s tim kandidatima. U ponovljenom glasanju izabran je kandidat koji je dobio najveći broj glasova. Ako u toku mandata neki od članova Odbora da ostavku ili je neaktivan, Odbor Saveza, može bez saglasnosti Skupštine, svojom odlukom zameniti do 1/3 članova Odbora, vodeći računa o oblasti iz koje se vrši zamena. Na prvoj Skupštini Saveza samo se verifikuju novoizabrani članovi Odbora.

Član 3. I - IZBOR PREDSEDNIKA SAVEZA

Način izbora Predsednik Saveza bira se na period od četiri (4) godine s mogućnošću ponovnog izbora.

Predsednika Saveza bira Skupština Saveza, na osnovu predloga članova Saveza. U slučaju da ima više kandidata, predsednik Saveza obavezno se bira tajnim glasanjem. Kandidaturu za predsednika Saveza mogu podneti sve članice Saveza, kao i istaknuti sportski radnici s mestom prebivališta na teritoriji grada/opštine. Kandidatura se dostavlja u kancelariju Saveza najkasnije 14 dana pre Izborne skupštine, s potrebnom dokumentacijom (sportska biografija, potvrda sportske organizacije o radu kandidata kao sportskog radnika u trajanju od najmanje pet godina, fotokopija lične karte gde je vidljivo mesto prebivališta). Samo u iznimnim slučajevima, ako nema nijedne kandidature za predsednika Saveza, može se predlagati na samoj Izbornoj skupštini. Sva dokumentacija o kandidatima za predsednika Saveza mora biti dostavljena svim članovima Skupštine Saveza. Za sprovođenje izbora predsednika Saveza formira se Izborna komisija, čiji je zadatak da pripremi glasačke listiće, na osnovu uvida o zadovoljavanju svih uslova koje kandidati moraju ispuniti da bi bili kandidovani za predsednika Saveza. Ako za nekog kandidata nije dostavljena kompletna dokumentacija, Izborna komisija pre procedure izbora o tome obaveštava Skupštinu koja donosi konačnu odluku o pitanju stavljanja kandidata na glasački listić.

Uslovi izbora Kandidaturu za funkciju predsednika Saveza mogu podneti sve članice Saveza, za kandidate koji kao sportski radnici imaju ili su imali zapažene rezultate u sportu u proteklom periodu. Uslovi da neko bude izabran za predsednika Saveza su:

- najmanje pet godina rada kao sportskog radnika u sportskim udruženjima (prilaže se sportska biografija overena od najmanje jednog sportskog udruženja);

- mesto boravka na teritoriji grada/opštine ___________ (prilaže se kopija lične karte). Trajanje mandata

Mandat predsednika Saveza je četiri (4) godine i vezan je za oliimpijski ciklus (Letnje olimpijske igre). Predsednik Saveza može biti ponovo izabran na to mesto i u sledećem mandatu.

Pravo žalbe Pre početka glasanja, sportska udruženja koja su podnela kandidaturu imaju pravo da ulože

prigovor, ako smatraju da neki od kandidata ne ispunjava uslove za predsednika Saveza. Članovi Skupštine dužni su pre izbora za predsednika Saveza, glasati o uloženom prigovoru. Odluka Skupštine o pitanju prigovora je konačna.

Nakon objave rezultata izbora za predsednika Saveza, nezadovoljne sportske organizacije koje su predložile nekog od kandidata, mogu uložiti prigovor Skupštini Saveza, samo na proceduru glasanja i način brojanja glasova.

Odluku o prigovoru na proceduru glasanja i način brojanja glasova neposredno rešava Izborna Skupština i donesena odluka Skupštine je konačna, bez daljeg prava na žalbu, u okviru Saveza.

Radno-pravni status Po pravilu, predsednik Saveza ovu funkciju obavlja volonterski, bez nadoknade.

Način zamene u toku mandata Predsednik Saveza može u toku trajanja mandata iz ličnih razloga podneti zahtev za

razrešenje s funkcije. Zahtev se obavezno navodi u pismenoj formi. U slučaju lošeg i nesavesnog rada predsednik Saveza može biti zamenjen i pre isteka mandata. Odluku o smeni predsdnika Saveza može doneti samo Skupština Saveza. Incijativu za smenu predsednika Saveza može da podnese: Upravni odbor, Nadzorni odbor, najmanje 1/3 članova Skupštine Saveza. Uz incijativu za smenu se obavezno pismenim putem navode razlozi zbog kojih se traži smena.


110

Član 4.

I - IZBOR POTPREDSEDNIKA SAVEZA

Način izbora Potpredsednik Saveza se bira iz redova članova Odbora, na period od četiri (4) godine s

mogućnosti ponovnog izbora. Potpredsednika Saveza imenuje izabrani predsednik Saveza. Odluku o imenovanju potpredsednika Saveza verifikuje Odbor.

Način zamene u toku mandata Potpredsednik Saveza može u toku trajanja mandata iz ličnih razloga podneti zahtev za

razrešenje s funkcije. Zahtev se obavezno navodi u pismenoj formi. U slučaju lošeg i nesavesnog rada, potpredsednik Saveza može biti zamenjen i pre isteka mandata. Odluku o smeni potpredsednika Saveza donosi predsednik Saveza. Odluka o smeni se obavezno dostavlja potpredsedniku i Odboru pismenim putem. Potpredsednik Saveza može na donesenu odluku u roku od sedam (7) dana od dana prijema odluke predsednika Saveza podneti žalbu Odboru, čija je odluka konačna.

Član 5. I - IZBOR GENERALNOG SEKRETARA SAVEZA

Način izbora Generalni sekretar Saveza se bira na period od četiri (4) godine s mogućnošću ponovnog

izbora. Generalnog sekretara bira Odbor, na osnovu sprovedenog konkursa. Za sprovođenje izbora generalnog sekretara, predsedništvo saveza formira Izbornu komisiju, čiji je zadatak da pregleda prispele molbe i Odboru predloži kandidate koji zadovoljavaju uslove konkursa. Odbor donosi konačnu odluku o izboru generalnog sekretara. U slučaju da ima dva ili više kandidata koji zadovoljavaju uslove konkursa, bira se tajnim glasanjem.

Uslovi izbora Uslovi da neko bude izabran za generalnog sekretara su:

- Visoka ili viša stručna sprema sportskog, ekonomskog ili pravnog smera (prilaže se kopija diplome);

- najmanje pet (5) godina rada kao sportskog radnika u sportskim udruženjima (prilaže se potvrda sportskih udruženja u kojima je radio kao sportski radnik);

- poznavanje rada na računaru (priložen sertifikat o poznavanja rada na računaru); - priložena životna i sportska biografija.

Trajanje mandata Mandat generalnog sekretara je četiri (4) godine i vezan je za olimpijski ciklus (Letnje olimpijske igre). Generalni sekretar može biti ponovo izabran na to mesto i u sledećem mandatu.

Pravo žalbe Po prijemu odluke Odbora, nezadovoljni kandidati mogu u roku od sedam (7) dana uložiti

žalbu, samo ako izabrani kandidat ne ispunjava uslove konkursa. Konačnu odluku po žalbi donosi Skupština Saveza. U slučaju da se žalba ne usvoji,

podnosilac žalbe je dužan da snosi troškove sazivanja vanredne Skupštine Saveza. Radno-pravni status

Po pravilu, generalni sekreta ovu funkciju obavlja profesionalno ili honorarno o čemu se donosi odluka pre raspisivanja konkursa.

Način zamene u toku mandata Generalni sekretar može u toku trajanja mandata iz ličnih razloga podneti zahtev za

razrešenje s funkcije. Zahtev se obavezno navodi u pismenoj formi. U slučaju lošeg i nesavesnog rada generalni sekretar može biti zamenjen i pre isteka mandata. Odluku o smeni generalnog sekretara donosi Odbor na predlog predsednika Saveza ili Nadzornog odbora. Na odluku Odbora o smeni generalni sekretar ima pravo žalbe Skupštini Saveza u roku od sedam (7) dana od prijema rešenja. U slučaju da se žalba ne usvoji, podnosilac žalbe je dužan da snosi troškove sazivanja vanredne Skupštine Saveza.


111

Član 6.

II - NAČIN IZBORA PREDSEDNIKA KOMISIJA I ODBORA I ČLANOVA KOMISIJA I ODBORA Predsednike komisija i odbora predlaže predsednik Saveza, a nakon prikupljenih predloga od strane klubova i članova Odbora. Predsednike komisija imenuje predsednik Saveza na mandat od četiri (4) godine.

Članove komisija i odbora biraju i imenuju predsednici pojedinih komisija i odbora. Predsednici komisija i odbora informišu predsednika Saveza i Odbor o izabranim članovima komisija. Nakon isteka mandata predsednik komisije ili odbora može biti ponovo biran na to mesto. U toku trajanja mandata predsednici komisija i odbora i njihovi članovi mogu biti zamenjeni na lični zahtev, zbog neaktivnosti ili slabih rezultata rada. Odluku o smeni predsednika komisija i odbora donosi predsednik Saveza u pismenoj formi sa obrazloženjem u kojem se navodi razlog smene. Nezadovoljni predsednici komisija i odbora koji su zamenjeni imaju pravo žalbe u roku od sedam (7) dana od dana prijema odluke. Žalbu u drugom stepenu rešava Odbor čija odluka je konačna. Članove komisije i odbora može zameniti predsednik komisije ili odbora uz donošenje pismene odluke u kojoj se navodi razlog smene. Nezadovoljni članovi komisije i odbora koji su zamenjeni imaju pravo žalbe u roku od sedam (7) dana od dana prijema odluke. Žalbu u drugom stepenu rešava Odbor čija odluka je konačna.

Član 7. Ovaj pravilnik je usklađen sa Statutom Saveza i ne može biti u suprotnosti s njim. U slučaju određenih nejasnoća i suprotnosti Statuta i ovog pravilnika u pojedinim pitanjima, obavezno se primenjuju odredbe Statuta Saveza.

Član 8. Način izmene i dopune Pravilnika određuje Odbor.

Član 9. Pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana donošenja na sednici Odbora i objavljuje se na oglasnoj tabli Saveza.

Delovodni broj: _________ Datum: _______________ Mesto: ________________

PREDSEDNIK SPORTSKOG SAVEZA: _______________________________


112

* Napomena: Pravilnik /odluka/ o kategorizaciji sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta i Pravilnik /odluka/ o finansiranju sporta jesu dva osnovna dokumenta koja regulišu oblast sporta u svakoj lokalnoj zajednici. Postoje dva načina kako usvojiti ova dva ključna dokumenta. U svakom slučaju, u oba načina osnovnu ulogu treba da ima organ državne uprave koji je zadužen za sport. I način Gradska/opštinska uprava za sport sama donosi potrebne normativne akte iz ove oblasti. U tom slučaju ovi dokumenti će imati naziv:

- Odluka o kategorizaciji sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta,

- Odluka o finansiranju u oblasti sporta. II način Gradska/opštinska uprava za sport donosi samo Odluku o davanju ovlašćenja da sportski savez grada/opštine donese potrebne normativne akte iz ove oblasti. U tom slučaju ovi dokumenti će imati naziv:

- Pravilnik o kategorizaciji sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta,

- Pravilnik o finansiranju u oblasti sporta. U sredinama u kojima je sportski savez grada/opštine materijalno, kadrovski i

organizaciono nosilac kompletnog funkcionisanja sporta u proteklom periodu, lokalna samouprava može dati sportskom savezu ovlašćenje da pripremi i donese ova dva ključna dokumenta koji su od velikog strateškog značaja za sport na nivou grada/opštine. U tom slučaju, na kraju Pravilnika u poslednjem članu treba da stoji sledeće:

“Na ovaj pravilnik saglasnost je dalo Gradsko/opštinsko veće (ili Član veća zadužen za sport, odnosno Načelnik za društvene delatnosti), odlukom broj ______________ od _______________ 20__. g. Ovaj drugi model u dobroj meri funkcioniše i na nacionalnom nivou, gde je Ministarstvo omladine i sporta značajan deo svojih operativnih poslova prepustilo Sportskom savezu Srbije. Potrebne normativne akte donosi Skupština SSS, a Ministarstvo omladine i sporta samo verifikuje usvojene dokumente, koji su pre toga međusobno usaglašeni.


113

PREDLOG SPORTSKI SAVEZ GRADA/OPŠTINE

___________

PRAVILNIK O KATEGORIZACIJI SPORTSKIH

UDRUŽENJA (KLUBOVA)

IZ OBLASTI TAKMIČARSKOG SPORTA

GRADA/OPŠTINE _________________

20__.g.


114

Na osnovu člana ____ Statuta Sportskog saveza grada/opštine ________________, Skupština Sportskog saveza grada/opštine _______________ na sednici održanoj dana __________. g, donosi sledeći

PRAVILNIK O KATEGORIZACIJI SPORTSKIH UDRUŽENJA (KLUBOVA) IZ OBLASTI

TAKMIČARSKOG SPORTA

GRADA/OPŠTINE _________________

Član 1. Pravilnikom o kategorizaciji sportskih udruženja iz oblasti takmičarskog sporta grada/opštine _____________ (u daljem tekstu: Pravilnik), utvrđuje se kategorizacija sportskih udruženja (klubova) koji se nalaze u takmičarskom sportu. OPŠTA PRAVILA

Član 2. Kategorizacija se radi za sportska udruženja (klubove) koji se nalaze u sistemu takmičarskog sporta:

1. Sportska udruženja (klubovi) iz olimpijske grane sporta (sportska grana - redovni član Olimpijskog komiteta Srbije) čija je sportska grana posredstvom međunarodne svetske federacije redovni član Međunarodnog olimpijskog komiteta – MOK-a);

2. Sportska udruženja (klubovi) iz neolimpijske grane sporta uz uslov da je sportska grana prepoznata od strane Olimpijskog komiteta Srbije (pridruženi član) i da je preko međunarodne svetske federacije prepoznata od strane Međunarodnog olimpijskog komiteta – MOK-a tj. da je član ARISF-a (Međunarodne federacije prepoznatih sportova od strane MOK-a). Da bi ušla u sistem kategorizacije, sportska udruženja (klubovi) moraju biti članovi nacionalne

federacije koja je član Olimpijskog komiteta Srbije i Sportskog saveza Srbije. Ostala sportska udruženja (klubovi) ne kategorišu se na osnovu ovog pravilnika.

Član 3.

Na osnovu prava na kategorizaciju, sportska udruženja (klubovi) stiču pravo finansiranja iz budžeta grada/opštine namenjenog za redovne programe finansiranja, uz uslov da ispune sve propisane kriterijume.

Ostala sportska udruženja (klubovi) se ne kategorišu i imaju pravo korišćenja budžetskih sredstava samo po osnovu podnošenja projekata za posebne programe.

Član 4.

Osnovni kriterijumi kategorizacije sportskih udruženja (klubova) u takmičarskom sportu: 1. Status sporta na nacionalnom i međunarodnom planu 2. Tradicija sporta u gradu/opštini 3. Rang takmičenja 4. Postignuti rezultati u protekloj takmičarskoj sezoni 5. Broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja 6. Broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem


115

Član 5. Maksimalan broj bodova u kategorizaciji iznosi:

1. Za sportsko udruženje iz olimpijske grane sporta – 100 bodova 2. Za sportsko udruženje iz neolimpijske grane sporta – sportska grana koja je prepoznata

od MOK-a (član ARISF-a) – 85 bodova.

Član 6. Maksimalan broj bodova na osnovu pojedinih kriterijuma iznosi:

Broj bodova rb Kriterijumi Olimpijski

sportovi Neolimpijski

sportovi (ARISF)

1. Status sporta na nacionalnom i međunarodnom planu 10 5 2. Tradicija sporta u gradu/opštini 10 10 3. Rang takmičenja 10 10 4. Postignuti rezultati 50 40 5. Broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja 10 10 6. Broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem 10 10

UKUPNO = 100 85 POSEBNA PRAVILA KATEGORIZACIJE

Član 7. Kategorizacijom se određuje broj bodova za svaki kriterijum i to: 1. Status sporta na nacionalnom i međunarodnom planu

Osnovni kriterijumi: .

rb Kriterijum Broj bodova

1. Klubovi iz olimpijskih sportskih grana od 2 do 10 2. Klubovi iz sportskih grana koje su prepoznate od strane

MOK-a (članovi ARISF-a ) od 1 do 5

Dodatni kriterijumi:

rb Kriterijum Max. broj bodova

Sport. udruženja (klubovi) iz olimpijske grane sporta 1. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u I grupu sportova 10 2. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u II grupu sportova 8 3. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u III grupu sportova 6 4. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u IV grupu sportova 4 5. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u V grupu sportova 2

I


10

Sportska udruženja (klubovi) iz neolimpijske grane sporta 1. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u I grupu sportova 5 2. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u II grupu sportova 4 3. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u III grupu sportova 3 4. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u IV grupu sportova 2 5. Klubovi iz sportskih grana kategorisanih u V grupu sportova 1

II


5


116

2. Tradicija sporta u gradu/opštini

Rb Kriterijum Maksimalan broj bodova

1. Klubovi osnovani pre 50 i više godina 10 2. Klubovi od 25 do 49 godina tradicije 8 3. Klubovi od 5 do 24 godine tradicije 5 4. Klubovi od 3 do 4 godine tradicije 3

3. Rang takmičenja

U ekipnim sportovima postoje sledeći nivoi (rangovi) takmičenja: I. Opštinske lige II. Muđuopštinske lige (okružne...) III. Regionalne (pokrajinske, međuokružne, III lige...) IV. II lige V. I lige

VI. Nacionalne lige najvišeg ranga (Super lige, „A“ lige...) * Napomena: U ekipnim sportovima gde nema „Super lige“ i „A-lige“, kao najviši rang se priznaje I liga Srbije (V nivo).

U pojedinačnim sportovima postoje sledeći nivoi (rangovi) takmičenja: I. Gradsko/opštinsko (međuopštinsko) prvenstvo II. Okružno/regionalno-pokrajinsko prvenstvo III. Državno prvenstvo

Broj bodova -

Ekipni sportovi Seniori Juniori Kadeti Pioniri Pojedinačni sportovi Seniori Juniori Kadeti Pioniri

VI nivo 10 7,0 6,0 5,0 V nivo 8 5,6 4,8 4,0

III nivo 10 7,0 6,0 5,0

IV nivo 6 4,2 3,6 3,0 III nivo 4 2,8 2,4 2,0 II nivo 6 4,2 3,6 3,0

II nivo 3 2,1 1,8 1,5 I nivo 2 1,4 1,2 1,0 I nivo 3 2,1 1,8 1,5

U slučaju da u ekipnom sportu ima samo četiri nivoa takmičenja, maksimalan broj bodova se

umanjuje za 10%, ako ima tri nivoa, za narednih 10% itd. U pojedinačnim sportovima, ako postoji samo dva nivoa takmičenja, broj bodova se umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja, broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova. Boduju se posebno muške, a posebno ženske ekipe. Uzima se najveći broj bodova samo za najbolji rezultat neke ekipe za ukupno bodovanje. 4. Postignuti rezultati

- za klubove iz olimpijskih sportova – EKIPNI SPORTOVI (posebno M i Ž)


Rb Ekipni sportovi

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

1. VI nivo 45 40 30 31,5 28,0 21,0 27,0 24,0 18,0 22,5 20,0 15,02. V nivo 40 30 25 28,0 21,0 17,5 24,0 18,0 15,0 20,0 15,0 12,53. IV nivo 30 25 20 21,0 17,5 14,0 18,0 15,0 12,0 15,0 12,5 10,04. III nivo 25 20 15 17,5 14,0 10,5 15,0 12,0 9,0 12,5 10,0 7,55. II nivo 20 15 10 14,0 10,5 7,0 12,0 9,0 6,0 10,0 7,5 5,06. I nivo 15 10 7 10,5 7,0 4,9 9,0 6,0 4,2 7,5 5,0 3,5

Osvojena titula ekipnog prvaka u prošlosti (seniori-juniori)

+ 5 bodova


117

U slučaju da u ekipnom sportu ima samo četiri nivoa takmičenja, predviđeni broj bodova se umanjuje za 10%, ako ima tri nivoa, za narednih 10 % itd. Boduju se posebno muške, a posebno ženske ekipe. Za bodovanje kluba uzima se najveći broj bodova (samo najbolji rezultat) neke ekipe za ukupno bodovanje.

- za klubove iz olimpijskih sportova – POJEDINAČNI SPORTOVI (posebno M i Ž)


Rb Ekipni sportovi

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

M

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

1. III nivo 45 40 30 31,5 28,0 21,0 27,0 24,0 18,0 22,5 20,0 15,02. II nivo 30 25 20 21,0 17,5 14,0 18,0 15,0 12,0 15,0 12,5 10,03. I nivo 20 15 10 14,0 10,5 7,0 12,0 9,0 6,0 10,0 7,5 5,0

Medalja sa EP, SP, OI (seniori-juniori) + 5 bodova

U slučaju da u pojedinačnim sportovima ima samo dva nivoa takmičenja, broj bodova se

umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja, broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova. Boduju se posebno muške, a posebno ženske ekipe. Za bodovanje kluba uzima se najveći broj bodova (samo najbolji rezultat) neke ekipe za ukupno bodovanje.

- za klubove iz neolimpijskih sportova – EKIPNI SPORTOVI (posebno M i Ž)


Rb Ekipni sportovi

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

I mes

to

I po

lovi

na

II po

lovi

na

1. VI nivo 30 25 20 21,0 17,5 14,0 18,0 15,0 12,0 15,0 12,5 10,02. V nivo 25 20 15 17,5 14,0 10,5 15,0 12,0 9,0 12,5 10,0 7,53. IV nivo 20 15 10 14,0 10,5 7,0 12,0 9,0 6,0 10,0 7,5 5,04. III nivo 15 10 8 10,5 7,0 5,6 9,0 6,0 4,8 7,5 5,0 4,05. II nivo 10 8 6 7,0 5,6 4,2 6,0 4,8 3,6 5,0 4,0 3,06. I nivo 8 6 5 5,6 4,2 3,5 4,8 3,6 3,0 4,0 3,0 2,5

Osvojena titula ekipnog prvaka u prošlosti (seniori-juniori)

+ 5 bodova

U slučaju da u ekipnom sportu ima samo pet nivoa takmičenja, predviđeni broj bodova se umanjuje za 10%, ako ima četiri nivoa, za narednih 10 % itd. Boduju se posebno muške, a posebno ženske ekipe. Za bodovanje kluba uzima se najveći broj bodova (samo najbolji rezultat) neke ekipe za ukupno bodovanje.

- za klubove iz neolimpijskih sportova – POJEDINAČNI SPORTOVI (posebno M i Ž)


rb Ekipni sportovi

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

5 i v

iše

med

alja

3-4

med

alje

1-2

m

edal

je

1. III nivo 25 20 15 17,5 14,0 10,5 15,0 12,0 9,0 12,5 10,0 7,52. II nivo 15 10 8 10,5 7,0 5,6 9,0 6,0 4,8 7,5 5,0 4,03. I nivo 8 6 5 5,6 4,2 3,5 4,8 3,6 3,0 4,0 3,0 2,5Medalja sa EP, SP, OI (seniori-juniori) + 5 bodova


118

U slučaju da u pojedinačnim sportovima ima samo dva nivoa takmičenja, broj bodova se umanjuje za 20%, a ako ima samo jedan nivo takmičenja, broj bodova se umanjuje za 40% od maksimalnog broja bodova. Boduju se posebno muške, a posebno ženske ekipe. Za bodovanje kluba uzima se najveći broj bodova (samo najbolji rezultat) neke ekipe za ukupno bodovanje. 5. Broj takmičarskih ekipa u redovnom sistemu takmičenja Uzrast Okvirno godine Ostali nazivi koji se koriste 1. SENIORI 20 i više g. - 2. JUNIORI (17) 18-20 mlađi seniori, nade 3. KADETI (15) 16-17 mlađi juniori 4. PIONIRI do 14 (15) g. mlađi pioniri, učenici, poletarci

rb Broj ekipa Bodovi

1. 5 i više ekipa 10 2 4 ekipe 8 3. 3 ekipe 6 4. 2 ekipe 4 5. 1 ekipa 3

Za određivanje broja bodova za ovaj kriterijum sabiraju se sve M i Ž ekipe. 6. Broj angažovanih stručnjaka sa adekvatnim obrazovanjem

Tabela bodovanja:

rb Broj trenera Bodovi

1. 3 i više trenera 10 2 2 trenera 5 3. 1 trener 2

Član 8.

Na Osnovu ovog ravilnika, kategorizacija sportskih udruženja (klubova) radi se jednom godišnje, pre početka izrade finansijskog plana za narednu godinu.

Član 9. Kategorizacija sportskih udruženja (klubova) uslov je za izradu finansijskog plana za narednu godinu. Pravilnikom o finansiranju sporta na nivou grada/opštine _______________ regulišu se sva ostala pitanja koja su značajna za pravljenje finansijskog plana. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 10. Način izmene i dopune Pravilnika uređuje Skupština Saveza, na način na koji je Pravilnik i usvojen.

Član 11. Ovaj pravilnik usvojen je na Skupštini Sportskog saveza ______________________ od ______________ 20__. g. i verifikovan od strane ________________________________ (organ državne uprave) i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na Oglasnoj tabli Saveza, a primenjuje se od _______________ 20__. g.

Na ovaj pravilnik saglasnost je dao ______________________________________ (nadležni organ državne uprave), odlukom broj ____________, od __________ 20__. g. Delovodni broj: _________ Datum: _______________ Mesto: ________________

PREDSEDNIK SPORTSKOG SAVEZA: ________________________________


119

PREDLOG

SPORTSKI SAVEZ GRADA/OPŠTINE ___________

PRAVILNIK O FINANSIRANJU U OBLASTI

SPORTA

GRADA/OPŠTINE _________________

20__.g.


120

Na osnovu člana ____ Statuta Sportskog saveza grada/opštine ________________, Skupština Sportskog saveza grada/opštine _______________ na sednici održanoj dana _________ _. g, donosi sledeći PRAVILNIK O FINANSIRANJU U OBLASTI SPORTA GRADA/OPŠTINE

_________________ OSNOVNE ODREDBE

Član 1. Pravilnikom o finansiranju u oblasti sporta grada/opštine _____________ (u daljem tekstu: Pravilnik), utvrđuju se osnovna polja finansiranja u oblasti sporta, koja se primenjuju na sva sportska udruženja (klubovi) i na sve ostale sportske subjekate sa području grada/opštine ______________,

Član 2. Pravo na finansijska sredstava iz budžeta grada/opštine _________________ imaju sportska udruženja (klubovi) i organizacije koje doprinose razvoju sporta, a čije je sedište na području grada/opštine _______________, uz uslov da zadovoljavaju navedene kriterijume predviđene Pravilnikom.

Član 3. Osnovna polja finansiranja na nivou grada/opštine: 1. TAKMIČARSKI SPORT (redovni programi i posebni programi) 2. ŠKOLSKI SPORT 3. SPORT ZA SVE 4. SPORT LICA S POSEBNIM POTREBAMA 5. DODATNI PROGRAMI – (poseban konkurs) 6. SAVEZI I OSTALI OBLICI STRUČNIH UDRUŽIVANJA 7. SPORTSKI CENTRI/JAVNA PREDUZEĆA ZA UPRAVLJANJE I ODRŽAVANJE SPORTSKIH OBJEKATA 8. OSTALA POLJA (tekuća rezerva)

Član 4. Takmičarski sport Osnovu za pravljenje godišnjeg finansijskog plana u oblasti takmičarskog sporta predstavlja Kategorizacija sportskih udruženja (klubova) koja je sadržana u Pravilniku o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova) iz oblasti takmičarskog sporta. Nakon izvršene kategorizacije sportskih udruženja (klubova) u redovnom takmičarskom sportu, svakom sportskom udruženje (klubu) na osnovu utvrđenih kriterijuma u kategorizaciji pripada određeni broj bodova (od 0 do 100), koji se pretvaraju u procente u odnosu na ukupan broj bodova svih kategorisanih sportskih udruženja (klubova). Na osnovu utvrđenih kriterijuma finansiranja određenih troškova koje imaju sportska udruženja (klubovi) u svom radu (Član 7 Pravilnika), svakom klubu pripada određeni broj bodova, koji se pretvaraju u procente u odnosu na ukupan broj bodova svih kategorisanih sportskih udruženja (klubova). Nakon što se dobiju procenti za svaki pojedini klub na osnovu kategorizacije i na osnovu kriterijuma sufinansiranja predviđenih Pravilnikom, izračunava se prosečni procenat za svako sportsko udruženje (klub). Ukupna predviđena suma finansijskih sredstava predviđena za redovne programe takmičarskih klubova raspoređuje se na osnovu dobijenih procenata za svaki klub posebno. Utvrđeni iznos sredstava u dinarima predstavlja godišnju dotaciju sportskih udruženja (klubova) za sufinansiranje rada sportskih udruženja (klubova) iz sredstava za redovni program.


121

* Napomena: U slučaju da se primeni kriterijum ispunjenja određenog procenta učešća (prag finansiranja) u ukupnom bodovanju svih sportskih udruženja (klubova) u takmičarskom sportu, da bi klub mogao ući u redovno budžetsko finansiranje, treba da se stavi u članu 4. stav 6, koji može da glasi ovako (procenat određuje svaki grad/opština samostalno, a on je u direktnoj vezi sa ukupnim brojem klubova; ako je veći broj kategorisanih klubova taj prag će biti niži i obrnuto, ako se kategoriše manji broj klubova, prag će biti veći): “Sportske organizacije (klubovi) u redovnom sistemu takmičenja, koji konkurišu za redovna budžetska sredstva, moraju u sistemu bodovanja na osnovu ovog pravilnika i Pravilnika o kategorizaciji sportskih udruženja (klubova) iz oblasti takmičarskog sporta, ostvariti najmanje 5% od ukupnog broja bodova, kako bi stekli pravo na redovno budžetsko finansiranje”.

Član 5. Da bi mogli koristiti finansijska sredstva iz budžeta grada/opštine _______________ sportska

udruženja (klubovi) iz oblasti takmičarskog sporta moraju ispuniti sledeće uslove: A) Opšti uslovi -

1. Da su redovni ili pridruženi članovi Sportskog saveza grada/opštine ______________ (u daljem tekstu: Savez).

Redovni članovi: a. Sportsko udruženje iz olimpijske grane sporta (sportska grana je preko međunarodne

federacije redovni član Međunarodnog olimpijskog komiteta – MOK-a ) b. Sportsko udruženje iz sportske grane koju prepoznaje MOK kao pridruženu sportsku

granu koju predstavlja međunarodna federacija, koja je član svetske sportske federacije ARISF-a. (Međunarodno udruženje sportskih grana prepoznate od strane MOK-a). Sportska udruženja (klubovi) mogu koristiti finansijska sredstva iz budžeta za redovne

programe, samo ako je njihov klub član nacionalne federacije redovni ili pridruženi član Olimpijskog komiteta Srbije i ako je nacionalna federacija član Sportskog saveza Srbije.

Pridruženi članovi a. Ostale sportske organizacije (klubovi) koji su registrovani po zakonu, uz uslov da postoji

nacionalna federacija u toj grani sporta, koja je član Sportskog saveza Srbije Ostale sportske organizacije (klubovi) i udruženja čija sportska grana nije prepoznata od

strane MOK-a i ARISF-a, mogu konkurisati samo za sredstva po posebnim programima. B) Posebni uslovi (odnosi se na redovne i pridružene članove)

1. Da klub ima osiguran prostor za provođenje treninga i održavanje takmičenja. Prilikom predaje zahteva za finansiranje prilaže se ugovor o zakupu prostora ili kopija vlasničkog lista ako je sportska organizacija vlasnik objekta (uz Obrazac br. I-5),

2. Da je klub uključena u redovni sistem takmičenja granskog saveza. Prilikom predaje zahteva za finansiranje prilaže se završni bilten lige, za ekipne sportove. Za pojedinačne sportove, prilažu se završni bilteni s pojedinačnih takmičenja koja ulaze u sistem finansiranja (uz Obrasce: I-1, I-2, I-2/A),

3. Da klub ima najmanje jednog stručnjaka koji ima zakonom predviđene kvalifikacije za rad u sportu. Prilikom predaje zahteva za finansiranje uz Obrazac br. I-3 prilaže se ugovor o profesionalnom, honorarnom ili volonterskom angažovanju kao i kopija zakonom predviđene diplome.

Član 6.

Obračunavanje svih troškova koji ulaze u sistem sufinansiranja, radi se u bodovima. U I fazi izrade finansijskog plana koriste se procenti. U II fazi dobijeni procenti za svako sportsko udruženje određuju iznos finansijskih sredstava.

Član 7. REDOVNI ČLANOVI

Za takmičarski sport, redovnim članovima sportskog saveza se obezbeđuju finansijska sredstva za sufinansiranje sprovođenja redovnih programa i podmirivanje nastalih troškova za:

1. Sufinansiranje prevoznih troškova, smeštaja i hrane sportista za redovna takmičenja; 2. Sufinansiranje stručnog rada; 3. Sufinansiranje troškova sudija i delegata;


122

4. Sufinansiranje korišćenja sportskih objekata; 5. Sufinansiranje troškova lekarskih pregleda; 6. Sufinansiranje nabavke sportske opreme.

Odobrena sredstva za redovne programe dostavljaju se direktno sportskim udruženjima (klubovima) na njihov tekući račun, u onoj dinamici koja je navedena u ugovoru o sufinansiranju programa, koji potpisuju sportsko udruženje i nadležni organ državne uprave. Sredstva za sufinansiranje na osnovu pojedinih parametara određuju se na osnovu nivoa (ranga) takmičenja koji su razvrstani na sledeći način:

U ekipnim sportovima; I. Opštinske lige II. Muđuopštinske lige (okružne...) III. Regionalne (pokrajinske, međuokružne, III lige...) IV. II lige V. I lige

VI. Nacionalne lige najvišeg ranga (Super lige, „A“ lige...) * Napomena: U ekipnim sportovima u kojima nema „Super lige“ ili „A-lige“, kao najviši rang se priznaje I liga Srbije (V nivo).

U pojedinačnim sportovima: I. Gradsko/opštinsko prvenstvo (međuopštinsko) II. Okružno-regionalno-pokrajinsko prvenstvo III. Državno prvenstvo

1. Sufinansiranje prevoznih troškova, smeštaja i shrane sportista za redovna takmičenja, Prevozni troškovi:

1. Priznaje se devet (9) bodova po pređenom kilometru po jednom sportisti; 2. Broj sportista u ekipnim sportovima koji se obračunava na osnovu broja igrača koji nastupa na

terenu u prvoj postavi; 3. Broj sportista u pojedinačnim sportovima obračunava se na osnovu broja učesnika na

takmičenju u prošloj sezoni (opštinska, regionalna i državna prvenstva). Troškovi smeštaja i hrane:

1. Za troškove smeštaja i hrane na putu priznaje se 3.000 bodova za takmičenje udaljeno 300 i više km od sedišta kluba;

2. Za troškove hrane na putu priznaje se 1.000 bodova za takmičenje udaljeno 150 – 299 km od sedišta kluba. Broj bodova po pređenom kilometru, kao i broj bodova za smeštaj i hranu, svake godine

donosi upravni odbor sportskog saveza grada/opštine, pre izrade finansijskog plana. Troškovi prevoza, smeštaja i hrane obračunavaju se na osnovu dostavljenih podataka u

Obrascima br. I-1, I-2 i I-2/A. 2. Sufinansiranje stručnog rada, a) Honorarni treneri Zavisno od nivoa takmičenja i uzrasne kategorije s kojom treneri rade, priznaje se sledeći fond časova (nedeljni i godišnji): A) – SENIORI



1. Broj treninga nedeljno 8 7 5 4 3 2 2. Broj časova nedeljno 12 10,5 7,5 6 4,5 3 3. Broj nedelja u godini 45 40 35 30 25 20 4. Broj treninga godišnje 360 280 175 120 75 40 5. Broj časova godišnje 540 420 262,5 180 112,5 60 6. Broj bodova po jednom času 350 350 350 350 350 350 7. Iznos u bodovima godišnje 189.000 147.000 91.875 63.000 38.375 21.000 rb

Nivo / rang takmičenja POJEDINAČNI SP. III nivo II nivo I nivo

1. Broj treninga nedeljno 8 5 3 2. Broj časova nedeljno 12 7,5 4,5


123

3. Broj nedelja u godini 45 35 25 4. Broj treninga godišnje 360 175 75 5. Broj časova godišnje 540 262,5 112,5 6. Broj bodova po jednom času 350 350 350 7. Iznos u bodovima godišnje 189.000 91.875 38.375 B) – MLAĐI UZRASTI – JUNIORI, KADETI, PIONIRI rb Nivo / rang takmičenja JUNIORI KADETI PIONIRI

1. Broj treninga nedeljno 4 3 3 2. Broj časova nedeljno 6 4,5 4,5 3. Broj nedelja u godini 30 25 25 4. Broj treninga godišnje 120 75 75 5. Broj časova godišnje 180 112,5 112,5 6. Broj bodova po jednom času 350 350 350 7. Iznos u bodovima godišnje 63.000 38.375 38.375 Za svaku uzrasnu kategoriju sufinanira se rad samo jednog trenera po ekipi koja se nalazi u redovnom sistemu takmičenja. Sufinansiranje trenera se radi samo pod sledećim uslovima: 1. Da je trener stručno osposobljen ili da ima završenu višu školu ili fakultet iz oblasti sporta; 2. Da ima potpisan ugovor o radu (profesionlni, honorarni ili volonterski) između kluba i trenera. Da bi seniorski trener u pojedinačnim sportovima bio bodovan u III nivou (rangu) neophodno je da ekipa ima osvojenu medalju na seniorskom državnom prvenstvu u olimpijskoj disciplini. Za neolimpijske sportske grane i discipline neophopdno je da ima tri osvojene medalje. Ako u pojedinačnim sportovima nema osvojenih seniorskih medalja prema ovom principu, a ekipa je nastupila na državnom prvenstvu s manje od deset takmičara, iznos bodova se računa za II nivo. Ako su nastupili samo na regionalnom takmičenju seniora s najmanje deset takmičara, priznaje se broj bodova za II nivo, a ako ne, kao za I nivo. Ukoliko klub u seniorskoj konkurenciji nije izveo najmanje deset takmičara na regionalno ili opštinsko takmičenje ili najmanje pet takmičara na seniorsko prvenstvo države, ne osiguravaju se sredstva za stručni rad trenera u pojedinačnim sportovima. B) – Profesionalni treneri Na osnovu odluke Upravnog odbora Sportskog saveza, sportskim udruženjima (klubovima) odobravaju se sredstva za angažovanje profesionalnih trenera. Broj angažovanih trenera i visinu njihovog ličnog dohotka određuje Upravni odbor Sportskog saveza. Ugovor o angažovanju profesionalnog trenera sklapa se na period od jedne (1) do četiri (4) godine. Za ostale ekipe u takmičarskom sportu, za koje nije angažovan profesionalni trener, obračunava se broj bodova kako je to navedeno kod honorarnih trenera. Sredstva za profesionalne trenere, ako su treneri zaposleni u sportskom savezu grada/opštine, evidentiraju se kao indirektna budžetska sredstva sportskih udruženja (klubova). Vrednost boda za honorarne trenere po jednom času iznosi 350 bodova za sve nivoe takmičenja i sve uzrasne kategorije. Upravni odbor Sportskog saveza svojom odlukom može izmeniti vrednost boda, pre izrade finansijskog plana.

Iz budžetskih sredstava se osigurava minimalni iznos honorara za ove namene. Sportska udruženja (klubovi) mogu trenerima iz svojih dodatnih sredstava obezbediti i veće iznose honorara, već prema svojim mogućnostima (zavisno od nivoa stručne osposobljenosti, trenerskog iskustva i dosadašnjih rezultata, kao i u zavisnosti od rezultata u tekućoj sezoni).

Sportska udruženja (klubovi) dostavljaju potrebe za honorarima trenera na Obrascu br. I-3. 3. Sufinansiranje troškova sudija i delegata Sportskim organizacijama (klubovima) u redovnom sistemu takmičenja osiguravaju se sredstva za sufinansiranje troškova sudija i delegata za zvanična takmičenja na osnovu broja kola lige ili broja zvaničnih pojedinačnih takmičenja koja klubovi organizuju.

Sufinansiranje troškova sudija i delegata radi se na osnovu dolenavedenih parametara.


124

VI nivo V nivo IV nivo III nivo II nivo I nivo rb Troškovi sudija i delegata bodovi bodovi bodovi bodovi bodovi bodovi

Ekipni sportovi 1. SENIORI –. 20.000 15.000 10.000 7.500 5.000 3.000 2. JUNIORI 5.000 3. KADETI 4.000 4. PIONIRI 3.000

III nivo II nivo I nivo Pojedinačni sportovi 1. SVI UZRASTI 40.000 30.000 20.000

Broj bodova prema nivoima takmičenja i uzrasnim kategorijama može izmeniti upravni odbor

sportskog saveza grada/opštine, pre izrade finansijskog plana.

Sportska udruženja (klubovi) dostavljaju potrebe za finasiranjem troškova sudija i delegata na Obrascu br. I-4. 4. Sufinansiranje troškova sportskih objekata Sportskim organizacijama (klubovima) u redovnom sistemu takmičenja osiguravaju se sredstva za sufinansiranje troškova sportskih objekata.

Sufinansiranje troškova sportskih objekata radi se na osnovu dolenavedenih kriterijuma. A) – SENIORI



1. Broj treninga nedeljno 8 7 5 4 3 2 2. Broj časova nedeljno 12 10,5 7,5 6 4,5 3 3. Broj nedelja u godini 45 40 35 30 25 20 4. Broj treninga godišnje 360 280 175 120 75 40 5. Broj časova godišnje 540 420 262,5 180 112,5 60

Broj bodova po jednom času - otvoreni tereni 500 500 500 500 500 500 - sportske hale 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 1.000 - bazeni 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000 2.000

6.

- klizališta 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 3.000 Iznos u bodovima godišnje - otvoreni tereni 270.000 210.000 131.250 90.000 56.250 30.000 - sportske hale 540.000 420.000 262.500 180.000 112.500 60.000 - bazeni 1.080.000 840.000 525.000 360.000 225.000 120.000

7.

- klizališta 1.620.000 630.000 787.500 540.000 337.500 180.000





6.

- klizališta 3.000 3.000 3.000 Iznos u bodovima godišnje - otvoreni tereni 270.000 131.250 56.250 - sportske hale 540.000 262.500 112.500 - bazeni 1.080.000 525.000 225.000

7.

- klizališta 1.620.000 787.500 337.500


125

B) – MLAĐI UZRASTI – JUNIORI, KADETI, PIONIRI

rb Nivo / rang takmičenja JUNIORI KADETI PIONIRI



6.

- klizališta 3.000 3.000 3.000 Iznos u bodovima godišnje - otvoreni tereni 90.000 56.250 56.250 - sportske hale 180.000 112.500 112.500 - bazeni 360.000 225.000 225.000

7.

- klizališta 540.000 337.500 337.500 Vrednost boda po jednom času iznosi 3.000 za klizališta, 2.000 za bazene, 1.000 za sportske hale i 500 bodova za otvorene terene. Upravni odbor sportskog saveza grada/opštine, svojom odlukom može izmeniti vrednost boda, pre izrade finansijskog plana.

Sportska udruženja (klubovi) dostavljaju svoje potrebe za korišćenjem sportskih objekata na Obrascu br. I-5. 5. Sufinansiranje troškova lekarskih pregleda Sportskim organizacijama (klubovima) u redovnom sistemu takmičenja osiguravaju se sredstva za sufinansiranje troškova lekarskih pregleda. Obračun sredstava za sufinansiranje lekarskih pregleda u ekipnim sportovima radi se na osnovu broja igrača koji se nalaze u zapisniku utakmice u svakom ekipnom sportu (rukomet – 14, košarka 12, odbojka 12…), koji se pomnoži sa dva (2) pregleda godišnje. U pojedinačnim sportovima priznaje se broj sportista koji su nastupili na I stepenu takmičenja (opštinska prvenstva). Ako postoji samo jedan stepen takmičenja onda se računa broj sportista koji je nastupio na državnom prvenstvu (na osnovu podataka iz Obrasca br. I-2). U obračunavanju lekarskih pregleda priznaju se dva lekarska pregleda u godini po jednom sportisti.

Broj bodova po jednom lekarskom pregledu iznosi 1000. Upravni odbor sportskog saveza grada/opštine može izvršiti korekciju broja bodova za jedan lekarski pregled, pre izrade finansijskog plana.

Sportska udruženja (klubovi) dostavljaju svoje potrebe za korišćenjem sredstava za pokrivanje troškova lekarskih pregleda na Obrascu br. I-6. 6. Sufinansiranje troškova sportske opreme Sportskim organizacijama (klubovima) u redovnom sistemu takmičenja osiguravaju se sredstva za sufinansiranje troškova sportske opreme seniorske i juniorske ekipe.

Obračun sredstava za sufinansiranje sportske opreme u ekipnim sportovima radi se na osnovu broja igrača u zapisniku utakmice.

U pojedinačnim sportovima priznaje se broj sportista koji su nastupili u I stepenu takmičenja (opštinska prvenstva). Ako postoji samo jedan stepen takmičenja onda se računa broj sportista koji je nastupio na državnom prvenstvu (na osnovu podataka iz Obrasca br. I-2). Maksimalan broj opreme u pojedinačnim sportovima jeste 15 kompleta za seniore i 10 kompleta za juniore. U slučaju da je nastupio manji broj takmičara, obračunava se stvarni broj takmičara koji su nastupili na zvaničnim takmičenjima.

Broj bodova za sportsku opremu seniora iznosi 6.000 bodova, a za opremu juniora 4.000 bdova. Upravni odbor sportskog saveza grada/opštine može izvršiti korekciju broja bodova po jednoj sportskoj opremi, pre izrade finansijskog plana.

Sportska udruženja (klubovi) dostavljaju svoje potrebe za korišćenjem sredstava za nabavku sportske opreme na Obrascu br. I-7.


126

Član 8.

PRIDRUŽENI ČLANOVI Za takmičarski sport pridruženih članova Sportskog saveza (sportske organizacije -klubovi)

sredstva se obezbeđuju za sufinansiranje posebnih programa, a na osnovu ponuđenih projekata. Projekat se predaje na Obrascu br. I-8. Uz obrazac se dostavljaju i svi ostali materijali značajni

za predviđene aktivnosti. U slučaju da pridruženi članovi konkurišu za učestovanje u redovnim

liga-takmičenjima ili pojedinačnim prvenstviima (opštine, pokrajine, države) dostavljaju u prilogu zahteva i obrasce od broja I-1 do I-7, sa svim traženim podacima.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje iz područja posebnih programa; - kompletnosti priložene dokumentacije; - broja učesnika u navedenom projektu (mladih, žena i dr.); - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva za posebne programe pridruženih članova Saveza, dostavljaju se direktno sportskim udruženjima (klubovima) na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju posebnih programa.

Član 9. Sredstva koja se odobravaju po posebnom konkursu – dodatni programi a) Adaptacija, sanacija i izgradnja sportskih objekata Registrovana sportska udruženja, škole, mesne zajednice mogu predati projekat za sufinansiranje adaptacije, sanacije ili izgradnje sportskih objekata.

Projekat se predaje na Obrascu br. II-1. U prilogu se obavezno mora dostaviti: 1. Predračun, 2. Vlasnički list, 3. Ugovor o zajedničkom ulaganju (ako sportska organizacija nije vlasnik sportskog objekta), kao i svi ostali materijali značajni za taj projekat.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u području adaptacije, sanacije i izgradnje; - kompletnosti priložene dokumentacije; - ekonomske opravdanosti ulaganja u predloženi projekat; - broja korisnika navedenog objekta nakon sanacije, adaptacije ili izgradnje; - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju sportskim udruženjima (klubovima), školama, mesnim zajednicama na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa. b) Nabavka specifične opreme i rekvizita za sportska udruženja

Registrovana sportska udruženja mogu predati projekat za sufinansiranje nabavke specifične opreme i rekvizita koji se koriste za takmičenja i treninge (lopte, golovi, koševi, strunjače, gimnastičke sprave, atletske sprave…).

Projekat se predaje na Obrascu br. II-2. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za nabavku specifične opreme i rekvizita.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u području nabavka specifične opreme i

rekvizita; - kompletnosti priložene dokumentacije; - ekonomske opravdanosti ulaganja u specifičnu opremu i rekvizite; - broja korisnika specifične opreme i rekvizita; - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju direktno sportskim udruženjima (klubovima), na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa. c) Kup takmičenja Registrovana sportska udruženja (klubovi) predaju zahtev za sufinansiranje troškova kup takmičenja u roku od deset (10) dana po završetku kup takmičenja u toku godine.


127

Projekat se predaje na Obrascu br. II-3. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za kup takmičenje.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u području kup takmičenja; - kompletnosti priložene dokumentacije; - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju sportskim udruženjima (klubovima), na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa. d) Stipendije mladim perspektivnim sportistima

Registrovana sportska udruženja predaju i spisak kandidata za dobijanje stipendije mladim perspektivnim sportistima u rokovima koje propiše nadležni organ. Maksimalan broj predloženih kandidata po jednom klubu jeste pet (5). Stipendiju mogu primati mladi sportisti od 15 do 20 godina, izuzev gimnastike i plivanja gde sportisti mogu biti od 12 godina starosti.

Projekat se predaje na Obrascu br. II-4. U prilogu se dostavljaju ostali potrebni materijali (bilteni s rezultatima sa domaćih i međunarodnih takmičenja, kopije diploma, kopija lične karte i pasoša gde je vidljiv datum rođenja, kopija nacionalne kategorizacije predloženih sportista, ako su kategorisani…)

Iznos pojedinačne stipendije zavisi od sledećeg: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja dodeljenih stipendija za narednu godinu; - kompletnosti priložene dokumentacije; - vrednosti postignutih rezultata na međunarodnim takmičenjima; - vrednosti postignutih rezultata na domaćim takmičenjima.

Sportski savez može doneti poseban Pravilnik o stipendiranju mladih perspektivnih sportista, u kojem će se razraditi svi potrebni kriterijumi raspodele stipendija. Odobrena sredstva se dostavljaju sportskim udruženjima (klubovima), na njihov tekući račun, a oni su dužni prebaciti sredstva sportistima, kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa. e) Organizacija prigodnih takmičenja i manifestacija Registrovana sportska udruženja predaju projekat za sufinansiranje prigodnih takmičenja i manifestacija.

Projekat se predaje na Obrascu br. II-5. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za organizaciju prigodnih takmičenja i manifestacija.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u području prigodnih takmičenja i

manifestacija; - kompletnosti priložene dokumentacije; - društvenog značaja organizacije prigodnog takmičenja ili manifestacije (broj učesnika, broj

gledalaca, broj do sada održanih manifestacija…) - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju sportskim udruženjima (klubovima), na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa. f) Organizacija zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava Registrovana sportska udruženja predaju projekat za sufinansiranje zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava.

Projekat se predaje na Obrascu br. II-6. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za organizaciju zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u području organizacije zvaničnih pokrajinskih

i državnih prvenstava; - kompletnosti priložene dokumentacije i kvaliteta napravljenog elaborate; - društvenog značaja organizacije zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava (broj učesnika,

broj učesnika kluba organizatora, broj gledalaca…) - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju sportskim udruženjima (klubovima), na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa.


128

g) Učešće na zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima Registrovana sportska udruženja mogu do predviđenog roka predati projekat za sufinansiranje učešća svojih ekipa u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenja, za koja su ostvarili pravo nastupa na osnovu postignutih rezultata u nacionalnim ligama.

Projekat se predaje na Obrascu br. II-7. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za organizaciju zvaničnih međunarodnih klupskih takmičenja.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u području organizacije zvaničnih

međunarodnih klupskih takmičenja; - kompletnosti priložene dokumentacije; - društvenog značaja učešća u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima (broj utakmica,

potrebna finansijska sredtsva…) - visine ostalih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju sportskim udruženjima (klubovima), na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa. h) Organizacija zvaničnih međunarodnih prvenstava Registrovana sportska udruženja mogu u toku godine predati projekat za sufinansiranje organizacije zvaničnih međunarodnih prvenstava. Projekat se dostavlja najkasnije 12 meseci pre početka organizacije zvaničnih međunarodnih prvenstava. Uz projekat je obavezno priložiti saglasnost Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu i Ministarstva za omladinu i sport, kao i odluku nadležnog nacionalnog granskog saveza o dodeljivanju tehničke organizacije sportskom udruženju s područja grada/opštine.

Projekat se predaje na Obrascu br. II-8. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za organizaciju zvaničnih međunarodnih klupskih takmičenja.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u području organizacije zvaničnih

međunarodnih prvenstava; - kompletnosti priložene dokumentacije; - kvaliteta priloženog elaborata o organizaciji takmičenja; - društvenog značaja organizacije zvaničnih međunarodnih klupskih takmičenja (broj učesnika,

potrebna finansijska sredstva…) - visine ostalih sredstava koje obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju sportskim udruženjima (klubovima), na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa.

Član 10. Školski sport

Sve organizacije iz oblasti predškolskog, školskog i studentskog sporta predaju projekate za finansiranje aktivnosti iz oblasti školskog sporta sa osnovnim podacima o organizaciji takmičenja i finansijskim pokazateljima (prihodi i rashodi).

Projekat se predaje na Obrascu br. III-1. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za taj projekat.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u oblasti školskog sporta; - kompletnosti priložene dokumentacije; - broja učesnika, kako škola tako i učenika i studenata; - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Pre donošenja konačne odluke o raspodeli finansijskih sredstava traži se predlog raspodele finansijskih sredstva od strane gradskih/opštinskih organizacija koje su zadužene za organizaciju školskih takmičenja (Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje i Udruženje pedagoga fizičke kulture). Odobrena sredstva se dostavljaju nosiocima projekta koji su konkurisali za sredstva, na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju dodatnih programa.


129

Član 11. Sport za sve

Registrovana sportska udruženja, savezi i udruženja iz oblasti rekreacije, fitnesa, aerobika i sličnih sportskih aktivnosti, predaju projekat za sufinansiranje rekreativnih aktivnosti građana, sa osnovnim podacima o organizaciji takmičenja i finansijskim pokazateljima (prihodi i rashodi).

Projekat se predaje na Obrascu br. IV-1. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za taj projekat.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u oblasti školskog sporta; - kompletnosti priložene dokumentacije; - od broja učesnika (ekipa i pojedinaca); - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Pre donošenja konačne odluke o raspodeli finansijskih sredstava traži se predlog raspodele finansijskih sredstva od strane gradskog/optšinskog udruženja sporta za sve, ako su sportska udruženja iz ove oblasti organizovana u granski savez. Sredstva za ovu oblast sporta dostavljaju se sportskim udruženjima koja su konkurisala, na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju.

Član 12. Sport lica s posebnim potrebama

Registrovana sportska udruženja iz oblasti sporta lica s posebnim potrebama podnose do predviđenog roka tekuće godine projekte za sufinansiranje sportskih aktivnosti lica s posebnim potrebama, sa osnovnim podacima o projektu i finansijskim pokazateljima (prihodi i rashodi).

Projekat se predaje na Obrascu br. V-1. U prilogu se dostavljaju ostali materijali koji su značajni za taj projekat.

Iznos finansijskih sredstava za svaki pojedinačni program zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - broja programa koji konkurišu za sufinansiranje u oblasti školskog sporta; - kompletnosti priložene dokumentacije; - broja učesnika (ekipa i pojedinaca); - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Pre donošenja konačne odluke o raspodeli finansijskih sredstava traži se predlog raspodele finansijskih sredstva od strane gradskog/opštinskog udruženja sporta za lica s posebnim potrebama, ako su sportska udruženja iz ove oblasti organizovana u granski savez. Sredstva za ovu oblast sporta dostavljaju se sportskim udruženjima koja su konkurisala, na njihov tekući račun u jednokratnom iznosu, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju.

Član 13. Sredstva za funkcionisanje sportskih saveza i ostalih oblika stručnih udruživanja a) Sportski saveza grada/opštine Sportski savez grada/opštine predaje projekat za sufinansiranje programa iz svog delokruga rada. U projektu se navode osnovni podaci o aktivnostima sportskog saveza grada/opštine i potrebna finansijska sredstva za realizaciju navedenih programa, kao i predlog sredstava za tehničko funkcionisanje saveza (režijski troškovi, materijalni troškovi, plate i honorari i dr.).

Projekat se predaje na Obrascu br. VI-1. Uz obrazac se dostavljaju i svi ostali materijali značajni za predviđene aktivnosti.

Iznos finansijskih sredstava za sportski savez zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - kompletnosti priložene dokumentacije; - broja programa i projekata koje sportski savez planira da realizuje; - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju sportskom savezu grada/opštine na njegov tekući račun u mesečnim ratama, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju programa. b) Gradski/opštinski granski savezi


130

Gradski/opštinski granski savezi predaju projekte za sufinansiranje svog rada. U projektu se navode osnovni podaci o aktivnostima gradskog/opštinskog granskog saveza i potrebna finansijska sredstva za realizaciju navedenih programa, kao i predlog sredstava za tehničko funkcionisanje saveza (režijski troškovi, materijalni troškovi, plate i honorari i dr.).


Iznos finansijskih sredstava za granske saveze zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu, - kompletnosti priložene dokumentacije; - broja programa i projekata koje granski savez planira da realizuje; - visine vanbudžetskih sredstava koja obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju granskom savezu na njegov tekući račun u mesečnim ratama, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju programa. c) Ostali oblici stručnog udruživanja Sva stručna sportska udruženja (udruženje trenera, udruženje sudija, Udruženje-društvo pedagoga fizičke kulture, Savez školskih sportskih društava, Udruženje sportskih lekara, Udruženje sportskih novinara i sl.) predaju projekate za sufinansiranje svog rada. U projektu se navode osnovni podaci o aktivnostima i potrebna finansijska sredstva za realizaciju navedenih programa kao i predlog sredstava za tehničko funkcionisanje saveza (režijski troškovi, materijalni troškovi, plate i honorari i dr.).


Iznos finansijskih sredstava zavisi od: - ukupno raspoloživih sredstava za ovu poziciju u godišnjem finansijskom planu; - kompletnosti priložene dokumentacije; - broja programa i projekata koje podnosilac programa planira da realizuje; - broja učesnika u navedenim programima; - društvenog značaja predloženog projekta; - visine vanbudžetskih sredstava koje obezbeđuje podnosilac programa.

Odobrena sredstva se dostavljaju podnosiocu programa na njegov tekući račun u mesečnim ratama, odnosno kako je navedeno u ugovoru o sufinansiranju programa.

Član 14. Sredstva za funkcionisanje javnog preduzeća za upravljanje i održavanje sportskim objektima Upravni odbor javnog preduzeća za upravljanje i održavanje sportskim objektima ili sportski centar predaju program aktivnosti s finansijskim potrebama za realizaciju zacrtanih poslova javnog preduzeća do zakonom predviđenog roka.

Program aktivnosti s finansijskim parametrima predaje se nadležnom državnom organu koji donosi predlog visine sredstva za rad javnog preduzeća skupštini grada/opštine na usvajanje. OSTALI RASHODI

Član 15. Vrhunski sportisti Sportska udruženja (klubovi) za svoje aktivne vrhunske sportiste iz olimpijskih sportova koji su nosioci nacionalnih priznanja (osvajači olimpijskih, svetskih i evropskih medalja), mogu predati poseban projekat za pomoć u osiguranju i poboljšanju uslova vrhunskim sportistima (nabavka opreme, nabavka rekvizita, obezbedjivanje dodatnih termina za trening, rešavanje socijalnog osiguranja, rešavanje zdravstvenog osiguranja i sl.). Sredstva za ove namene se obezbeđuju iz tekuće reserve.

Član 16. Rokovi za predaju zahteva za budžetska sredstva Nadležni organ državne uprave na nivou grada/opštine u toku godine, a na osnovu zakonskih propisa, donosi rokove u kojima se predaju zahtevi za budžetska sredstva koja su namenjena sportu. Sportski savezi grada/opštine dužni su da obaveste sve potencijalne korisnike budžetskih sredstava o rokovima predaje potrebne dokumentacije, kao i o potrebnim uslovima da bi se mogla dobiti budžetska sredstva za narednu godinu.


131

Član 17.

Tekuća rezerva Nadležni državni organ grada/opštine u vidu tekuće rezerve ostavlja 5% ukupnih sredstava namenjenih za sport, za neplanirane i nepredviđene rashode koji nastanu u toku godine.

Sredstva će se odobravati po vanrednim zahtevima sportskih organizacija (klubova) i ostalih korisnika finansijskih sredstava iz oblasti sporta. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 18. Način izmena i dopuna Pravilnika uređuje Skupština Saveza, na način na koji je Pravilnik i usvojen.

Član 19.

Ovaj pravilnik usvojen je na Skupštini Sportskog saveza ______________________ od ______________ 20__. g. i verifikovan od strane ________________________________ (organ državne uprave) i stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja na Oglasnoj tabli Saveza, a primenjuje se od _______________ 20__. g.

Na ovaj pravilnik saglasnost je dao ______________________________________ (nadležni organ državne uprave), odlukom broj ____________, od __________ 20__. g.

Delovodni broj: _________ Datum: _______________ Mesto: ________________

PREDSEDNIK SPORTSKOG SAVEZA: _______________________________


132

Prilog – II deo (OBRASCI ZA PREDAJU)

SPORTSKOM SAVEZU GRADA/OPŠTINE ILI

državnom organu zaduženom za sport na nivou grada/opštine

(Obrasci služe za pravljenje finansijskog plana sportskih organizacija za narednu godinu)

Sportski savez grada/opštine mora da ima u svojoj arhivi sledeću dokumentaciju

klubova: a) Kopiju rešenja o registarciji kluba/saveza, b) Kopiju overenog Statuta kluba/saveza, c) Kopiju odluke o predstavljanju i zastupanju kluba/saveza, d) Zahtev za pritupanje u Sportski savez grada/opštine (Pristupnica)

U slučaju da u gradu/opštini nije formiran Sportski savez, nadležni organ državne uprave koji je zadužen za sport, mora da ima u svojoj arhivi predviđenu dokumentaciju (osim pod „d“ – Pristupnica).

Bez navedene dokumentacije u arhivi nadležnog organa, sportska organizacija, ne bi trebala bude korisnik budžetskih sredstava. Ova dokumentacija se ne traži svake godine, već samo ako dođe do određenih promena.

Prilikom predaje potrebnih obrazaca svako sportsko udruženje (klubovi i savezi) ima obavezu da svake godine uz potrebne obrasce preda i sledeću dokumentaciju:

1. Bilten granskog saveza sa zvaničnih takmičenja na kojima je klub učestvovao u toku sezone (ako se predaju Obrasci br.I-1, I-2 i I-2/A),

2. Ugovor o profesionalnom, honorarnom ili volonterskom angažovanju trenera, kao i kopiju zakonom predviđene diplome (ako se predaje Obrazac br.I-3),

3. Ugovor o zakupu prostora za trening i takmičenje ili kopiju vlasničkog lista ako je sportska organizacija vlasnik objekta (ako se predaje Obrazac br.I-5),

4. Zapisnik sa poslednje Godišnje skupštine sportske organizacije, 5. Kopiju Završnog računa za prethodnu godinu, 6. Kopiju zapisnika nadzornog odbora,

U narednim tabelama će biti dat primer na koji način se popunjavaju predloženi obrasci. Sportska udruženja (klubovi) mogu elektronski preuzeti prazne predložene obrasce (u wordu), koji se nalaze na veb-sajtu Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu.

www.sio.vojvodina.gov.rs

http://www.sio.vojvodina.gov.rs/�


133

PREGLED OBRAZACA Oz Grupa Podgrupa Obrazac broj

- FINANSIJSKI PLAN PRIHODA I RASHODA SPORTSKOG UDRUŽENJA 0

TAKMIČARSKI SPORT- redovni program

Troškovi liga takmičenja I-1

Pojedinačna takmičenja sa pregledom rezultata I-2

Pojedinačna takmičenja – zvanični turniri I-2/A

Stručni rad I-3

Troškovi sudija i delegate I-4

Sportski objekti I-5

Lekarski pregledi I-6

Sportska oprema I-7

I

TAKMIČARSKI SPORT - posebni program I-8

KONKURS - dodatni programi

Adaptacija-sanacija-izgradnja sportskih objektata II-1

Specifična oprema i rekviziti za sportska udruženja II-2

Kup takmičenje II-3

Stipendije mladim perspektivnim sportistima II-4

Organizacija prigodnih takmičenja i manifestacija II-5

Organizacija zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava II-6

Učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima II-7

II

Organizacija zvaničnih međunarodnih takmičenja II-8

III ŠKOLSKI SPORT III-1

IV SPORT ZA SVE IV-1

V SPORT LICA S POSEBNIM POTREBAMA V-1

VI FUNKCIONISANJE SPORTSKIH SAVEZA I UDRUŽENJA VI-1

VII Ogledni primer trenerske obračunske liste VII-1


134

Obrazac br. 0.

FINANSIJSKI PLAN PRIHOD I RASHODA ZA god

REDOVNI, POSEBNI I DODATNI PROGRAMI

rb Naziv programa PLAN

Budžetska sred. Ostala

sredstva Ukupno

Din

PLAN PRIHODA 1. Prihod iz budžeta grada/opštine 9.000.000 9.000.000 2. Prihod od ostalih nivoa državne uprave 5.100.000 5.100.000 3. Prihodi od sponzora 2.300.000 2.300.000 4. Prihodi od donatora 200.000 200.000 5. Prihodi od privredne delatnosti 1.000.000 1.000.000 6. Prihodi od članarine 500.000 500.000 7. Ostali prihodi 1.112.000 1.112.000

UKUPNO PLANIRANI PRIHODI 14.100.000 5.112.000 19.212.000PLAN RASHODA

REDOVNI PROGRAMI Br. obrasca 1. Troškovi liga takmičenja I-1 540.000 2. Troškovi pojedinačnih takmičenja I-II 0 3. Troškovi ostalih takmičenja (zvanični turniri i mitinzi) I-II/A 0 4. Troškovi stručnog rada trenera I-3 330.000 5. Troškovi sudija i delegate I-4 376.000 6. Troškovi korišćenja sportski objekata I-5 1.623.000 7. Troškovi lekarskih pregleda I-6 231.000 8. Troškovi nabavke sportske opreme I-7 516.000 POSEBNI PROGRAMI 1. I-8

DODATNI PROGRAMI 1. Adaptacija-sanacija-izgradnja sportskih objektata II-1 900.000 2. Specifična oprema i rekviziti za sportska udruženja II-2 140.000 3. Kup takmičenje II-3 211.000 4. Stipendije mladim perspektivnim sportistima II-4 300.000 5. Organizacija prigodnih takmičenja i manifestacija II-5 145.000 6. Organizacija zvaničnih pokrajinskih i državnih prvenstava II-6 .0 7. Učešće u zvaničnim međunarodnim klupskim takmičenjima II-7 3.400.000 8. Organizacija zvaničnih međunarodnih takmičenja II-8 10.500.000 OSTALO

UKUPNO PLANIRANI RASHODI = 19.212.000 Datum: god.

MP Lice ovlašteno za zastupanje i predstavljanje: _________________________________

Klub: Fudbalski klub „Spartak“ Mesto: Subotica

2010.

10.07.2009.

Petar Petrović


135

REDOVNI PROGRAM Obrazac br. I-1.

LIGA TAKMIČENJE (troškovi prevoza, ishrane i smeštaja)

- ZA SVAKU EKIPU SE PREDAJE POSEBAN OBRAZAC

rb NAZIV LIGE VOJVOĐANSKA LIGA

1. Uzrasna kategorija Seniori

2. Uk. rangova takmičenja u državi u tom uzrastu (najviši rang se označava sa VI) (zaokruži) I II III IV V VI

3. Rang takmičenja u kojem se ekipa takmiči (najviši rang se označava sa VI) (zaokruži) I II III IV V VI

4. Broj kola lige 11+11=22 5. Broj igrača koji nastupa na terenu 11 6. Broj rezervnih igrača u zapisniku utakmice 6

Trener Pom. tr. Vođ puta Lekar Ostali 7. Prateće osoblje 1 1 1 1 1 Konačni plasman u prošloj sezoni 5

Članovi lige u novoj sezoni :

Naziv ekipe Mesto Km (u jednom smeru) Km (u oba smera)

1. FK “Mladost” Apatin 80 1602. FK “Radnički” Sombor 60 1203. FK “Udarnik” Novi Sad 100 2004. FK “Subotica” Subotica 0 05. FK “Radnik” Srbobran 80 1606. FK “Dinamo” Pančevo 220 4407. FK “Pionir” Melenci 100 2008. FK “Vital” Vrbas 60 1209. FK “Rad” Ruma 130 26010. FK “Maraton” Sr. Mitrovica 140 28011. FK “Kabel” Novi Sad 100 200

UKUPNO KM = 2140

Ukupno planirani troškovi: prevoza, ishrane i smeštaja 540.000 Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele mora da bude priložen bilten lige.


10.07.2009.

Petar Petrović


136


POJEDINAČNA ZVANIČNA TAKMIČENJA SA PREGLEDOM REZULTATA (troškovi prevoza smeštaja i ishrane)

NIVO TAKMIČENJA

i ukupno kilometara Uzrasna kateg. SENIORI JUNIORI KADETI PIONIRI UKUPNO

Prvenstvo grada/opštine

Uk. broj takmičara 10 12 14 25 61

1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja: Zrenjanin

0 km

Plasman

rezultat 3 4 1 2 2 3 3 4 4 5 1 4 9 4 3 9 18 16 8 19

Regionalna/okružna prv.

Uk. broj takmičara

1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja:

km

Plasman

rezultat

Prvenstvo AP Vojvodine


1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja: Novi Sad

100 km

Plasman

rezultat 3 4 1 2 2 3 4 1 2 2 3 5 1 2 2 15 8 11 10 23

Prvenstvo Srbije


1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja: Kragujevac

420 km

Plasman

rezultat 1 1 1 3 2 1 0 3 2 2 0 6 1 2 5 7 6 6 6 19


1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost

SVEUKUPNI PLASMANI SVIH TAKMIČARA PO UZRASNIM KATEGORIJAMA

Plasman

rezultat 7 9 3 7 6 7 7 8 8 9 4 15 11 8 10 31 32 33 24 61

Datum: god. MP Lice ovlašteno za zastupanje i predstavljanje:

_________________________________

Napomena:

U prilogu ove tabele mora da budu priloženi završni bilteni sa opštinskih, regionalnih, pokrajinskih i državnih prvenstva, na kojima su nastupili takmičari kluba.

Kod km se piše ukupno km u oba smera. .

Sveukupni planirani troškovi: prevoza, ishrane i smeštaja 930.000

Klub: Rvački klub „Spartak“ Mesto: Subotica

10.07.2009.

Petar Petrović


137

REDOVNI PROGRAM Obrazac br. I-2/A.

POJEDINAČNA TAKMIČENJA - OSTALA / SA PREGLEDOM REZULTATA (troškovi prevoza smeštaja i ishrane)

NAZIV TAKMIČENJA

i ukupno kilometara Uzrasna kateg. SENIORI JUNIORI KADETI PIONIRI UKUPNO

Kup Srbije I kolo


1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja: Subotica

240 km

Plasman

rezultat 3 4 1 2 2 3 3 4 4 5 1 4 9 4 3 9 18 16 8 19

Kup Srbije II kolo


1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja: Sombor

360 km

Plasman

rezultat 1 1 1 3 2 1 0 3 2 2 0 6 1 2 5 7 6 6 6 19

Memorijal J. B. Pufika

Uk. broj takmičara 20 20

1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja: Novi Sad

100 km

Plasman

rezultat 1 2 2 15 1 2 2 15

Uk. broj takmičara

1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 OstMesto održavanja:

km

Plasman

rezultat


1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost 1 2 3 Ost

SVEUKUPNI PLASMANI SVIH TAKMIČARA PO UZRASNIM KATEGORIJAMA

Plasman

rezultat 4 5 2 5 4 4 3 7 6 7 1 10 11 8 10 31 25 24 16 53

Sveukupni planirani troškovi: prevoza, ishrane i smeštaja 330.000

Datum: god. MP Lice ovlašteno za zastupanje i predstavljanje:

_________________________________

Napomena:

U prilogu ove tabele mora da budu priloženi završni bilteni sa rezultatima ostalih takmičenja koja se nalaze u kalendaru nacionalnog saveza.

Kod km se piše ukupno km u oba smera.


10.07.2009.

Petar Petrović


138


STRUČNI RAD

PREZIME I IME TRENERA: MARKO MARKOVIĆ

Najviši završen nivo opšteg obrazovanja Ekonomski fakultet

Najviše zvanje u opštem obrazovanju Diplomirani ekonomista

Nivo stručnog osposobljavanja ili obrazovanja Viša škola za fudbalske trenere

Stručno zvanje iz područja sporta Viši trener fudbala

Fakultet ili ustanova gde je diplomirao Fakultet za fizičku kulturu

Sedište Novi Sad

Datum diplomiranja 15.04.2002.

Redni broj diplome 123/02

Ukupno godina trenerskog staža 7

Ukupno godina rada u klubu 5

Način angažovanja (profesionalno, honorarno, volonterski) Profesionalno

Broj ugovora o angažovanju 12/07

Datum potpisivanja ugovora 12.08.2007

Broj treninga nedeljno 5

Ukupni nedeljni fond časova rada 7,5

Selekcija sa kojom radi Seniori I II III * Broj sportista koji su nastupili na poslednjem prvenstvu:

državno (I), regionalno (II), gradsko/opštinsko (III) 6 16 32 * Ovaj podatak popunjavaju samo pojedinačni sportovi

Ukupno planirani troškovi stručnog rada (bruto iznos sa doprinosima) 330.000 Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele mora da bude priložena kopija diplome, kao i kopija potpisanog ugovora o radu ili ugovora o honorarnom ili volonterskom radu. Tabelu br. 4. kopirati za svakog trenera posebno.


10.07.2009.

Petar Petrović


139


TROŠKOVI SUDIJA I DELEGATA

OPŠTI PODACI

SENIORI JUNIORI KADETI PIONIRI

Naziv takmičenja

Vojvođanska liga Međuopštinska liga

Međuopštinska liga

Opštinska liga

Nivo takmičenja III II II I

Ukupno kola lige 11+11=22 9+9=18 9+9=18 7+7=14

Broj sudija 3 3 1 1

Broj delegata 1 1 0 0

FINANSIJSKI POKAZATELJI

SENIORI JUNIORI KADETI PIONIRI SVEUKUPNO Ukupno dinara po kolu za sve sudije /putni troškovi, taksa, dnevnica/

14.500 9.000 3.000 3.000

Ukupno dinara za delegata po kolu /putni troškovi, taksa, dnevnica/

5.500 3.000 0 0

Sveukupni troškovi sudija i delegata za kompletnu ligu

220.000 108.000 27.000 21.000 376.000

Datum: god.


10.07.2009.

Petar Petrović



140


SPORTSKI OBJEKTI

ZA TRENING

UZRASNA KAT.

UK. TRENINGA

nedeljno

UK. ČASOVA nedeljno

UK. TRENINGA

godišnje

UK. ČASOVA godišnje

SENIORI 5 7,5 150 225,0JUNIORI 4 6,0 120 180,0KADETI 3 4,5 100 150,0PIONIRI 3 4,5 75 112,5

Broj treninga nedeljno po selekcijama

UKUPNO = 15 22,5 445 667,5Mesto održavanja treninga – otvoreni tereni Stadion FK „SPARTAK“Subotica Mesto održavanja treninga – zatvoreni tereni Teretana u gradskoj hali Datum i broj potpisanog ugovora Vanjski tereni su u vlasništvu kluba. Za teretanu na osnovu odluke Sportskog

saveza od 15.12.2009.g. ZA TAKMIČENJE

UZRASNA KATEGORIJA UKUPNO TAKMIČENJA

UKUPNO ČASOVA

SENIORI 11 22JUNIORI 9 18KADETI 9 18PIONIRI 7 14

TAKMIČENJA (utakmice)

UKUPNO = 36 72Mesto održavanja takmičenja – otvoreni tereni Fudbalski stadion „SPARTAK“ SU Mesto održavanja takmičenja – zatvoreni tereni / Datum i broj potpisanog ugovora Klub je vlasnik sportskog terena Cena za 60 min korišćenja Trening = 2.000 Takmičenje = 4.000 SVEUKUPNO din = 1.623.000

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele mora da bude priložena kopija ugovora o zakupu sportskog terena (sportske sale) ili vlasnički list ako je klub vlasnik sportskog objekta.


10.07.2009.

Petar Petrović


141


LEKARSKI PREGLEDI

UKUPAN BROJ LEKARSKIH PREGLEDA SPORTISTA

rb Uzrasna kat. I deo sezone II deo sezone Ukupno pregleda

1. SENIORI 21 20 412. SENIORKE / / /3. JUNIORI 19 23 424. JUNIORKE / / /5. KADETI 22 20 426. KADETKINJE / / /7. PIONIRI 56 50 1068. PIONIRKE / / / / / / / / /

UKUPNO = 118 113 231

OPŠTI PODACI

Naziv medicinske ustanove Bolnica Subotica Lekar dr Milan Marković, dr Olga Panić Cena jednog lekarskog pregleda 1.000 din Broj sportista u u zapisniku utakmice (ekipni sportovi)

SENIORI JUNIORI KADETI PIONIRI 17 17 17 17

Broj sportista koji je nastupio u I stepenu takmičenja (pojedinačni sportovi) SENIORI JUNIORI KADETI PIONIRI

/ / / / Ukupno planirani troškovi lekarskih pregleda za sve uzrasne kategorije 231.000 Datum: god.


10.07.2009.

Petar Petrović



142


SPORTSKA OPREMA

KOMPLET OPREMA ZA SENIORE Ukupno kompleta: 20

rb Naziv opreme Komada 1. Kopačke 20 2. Dres 20 3. Šorc 20 4. Trenerka 20 5. Štucna 40 6. Kostobran 40 7. Peškir 40 8. Torba 20

Specifikacija opreme

Pojedinačna cena kompleta 15.000 din UKUPNO din = 300.000 KOMPLET OPREMA ZA JUNIORE Ukupno kompleta: 18

rb Naziv opreme Komada

1. Kopačke 18 2. Dres 18 3. Šorc 18 4. Trenerka 18 5. Štucna 36 6. Kostobran 36 7. Peškir 36 8. Torba 18

Specifikacija opreme

Pojedinačna cena kompleta 12.000 din UKUPNO din = 216.000

SVEUKUPNO OPREMA din = 516.000 Datum: god.



10.07.2009.

Petar Petrović


143

POSEBNI PROGRAM Obrazac br. I-8.

SREDSTVA ZA POSEBNE PROGRAME SP. UDRUŽENJA (KLUBOVA)

(Ovaj obrazac predaju samo sportska udruženja koja nisu u režimu redovnog finansiranja)

NAZIV AKCIJE/TAKMIČENJA/MANIFESTACIJE

MEĐUNARODNI KAMP KIK BOKSA U VRDNIKU

Datum održavanja 10-20. avgust 2010. g. Mesto održavanja Vrdnik Predviđeni broj učesnika 100 (15 učesnika iz našeg kluba) Uzrasna kategorija Sve uzrasne kategorije Broj održavanja u toku godine Jednom Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxxx Ukupna potrebna finansijska sredstva u din 225.000Planirani prihod od grada/opštine u din 125.000Planirani ostali prihodi u din 100.000

Vrsta rashoda Dinara

Smeštaj i ishrana 225.000

(10 dana x1.500 din x 15 takmičara)

Navesti osnovne vrste rashoda i iznose

UKUPNO = 225.000

Kratak opis akcije/takmičenja/manifestacije (Neophodno je uz ovaj obrazac predati detaljniji opis aktivnosti za koju se traže sredstva sa detaljnim finansijskim planom i svim planiranim rashodima)

U cilju unapređenja tehnike i taktike kod naših sportista, neophodno je da se obezbede sredstva za naše najkvalitetnije takmičare da učestvuju na ovom međunarodnom kampu. U prilogu ove tabele dostavljamo kompletan program kampa “Vrdnik 2010”.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele priložiti sve ostale materijale za koji su značajni za ovu akciju, takmičenje i manifestacije. U slučaju da se traže sredstva za učešće u redovnom sistemu takmičenja (ekipnom ili pojedinačnom) dostavljaju se popunjeni i Obrasci br.: I-1, I-2, I-2/A, I-3, I-4, I-5, I-6, i I-7. AKO SE TRAŽE SREDSTVA ZA DVA ILI VIŠE PROGRAMA, ZA SVAKI PROGRAM SE PRILAŽE POSEBAN OBRAZAC.

10.07.2009.

Ivan Ivić

Klub: Kik boks klub „Spartak“ Mesto: Subotica


144

DODATNI PROGRAMI Obrazac br. II-1.

ADAPTACIJA-SANACIJA-IZGRADNJA SPORTSKIH OBJEKTATA

Vrsta zahteva (zaokruži) Adaptacija Sanacija Izgradnja NAZIV PROGRAMA: Sanacija 5 svlačionica na fudbalskom stadionu

Naziv sportskog objekta Fudbalski stadion „Spartak“ Subotica Adresa sportskog objekta Beogradski put bb Vlasnik sportskog objekta FK „SPARTAK“ Subotica PLANIRANI RASHODI – SPECIFIKACIJA POTREBNIH RADOVA DinaraZidarski radovi 150.000Keramičarski radovi 300.000Vodovodni radovi 150.000Materijal za svlačionice 300.000

SVEUKUPNO = 900.000PLANIRANI PRIHODI: DinaraIz budžeta grada/opštine 500.000Iz budžeta AP Vojvodine 100.000Iz budžeta Republike Srbije Vlastita sredstva Sredstva vlasnika sportskog objekta Donatori Sponzori 300.000Ostali prihodi

SVEUKUPNO = 900.0002009. 2008. 2007. 2006. 2005. Koliko je ukupno uloženo

u poslednjih pet godina u din: / / 300.000 / 500.000

Od toga iz budžeta grada/opštine / / 100.000 / 300.000

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele mora da bude priloženo: 1. Predračun,, 2. Vlasnički list ili Ugovor o zajedničkom ulaganju (ako sportska organizacija nije vlasnik sportskog objekta).


10.07.2009.

Petar Petrović


145


SPECIFIČNA OPREMA I REKVIZITI ZA SPORTSKA UDRUŽENJA

SPECIFIKACIJA POTREBNIH SPRAVA i REKVIZITA Komada Cena Uk. dinara

Fudbalske mreže 4 10.000 40.000 Fudbalske lopte 20 5.000 100.000

SVEUKUPNO = 140.000 PLANIRANI PRIHODI: Dinara Iz budžeta grada/opštine 70.000 Iz budžeta AP Vojvodine Iz budžeta Republike Srbije Vlastita sredstva 30.000 Donatori Sponzori 40.000 Ostali prihodi

SVEUKUPNO = 140.000 2009. 2008. 2007. 2006. 2005. Koliko je ukupno

uloženo u poslednjih pet godina u dinarima: 100.000 100.000 50.000 50.000 40,000 Od toga iz budžeta grada/opštine / / / / 40.000

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele obavezno priložiti predračun za navedenu sportsku opremu u ovom obrascu.


10.07.2009.

Petar Petrović


146


KUP TAKMIČENJE (troškovi prevoza, ishrane i smeštaja)

rb KUP TAKMIČENJE

1. Uzrasna kategorija Seniori

2. Ukupno kola u kupu 4

3. Broj odigranih utakmica 4

4. Broj igrača koji nastupa na terenu 11

5. Broj rezervnih igrača 6 Trener Pom. tr. Vođ puta Lekar Ostali

6. Prateće osoblje 1 1 1 1 1

Protivničke ekipe u Kup takmičenju

Kolo Naziv ekipe Mesto Rezultat Domaćin Gost

Km ( u oba smera)

I FK “Mladost” Apatin 4-2 Gost 300II FK “Radnički” Sombor 3-1 Gost 280III FK “Udarnik” Novi Sad 1-0 Domaćin /IV FK “Proleter” Zrenjanin 0-2 Gost 240

Ukupno kilometara = 820 km

Ukupno planirani troškovi kup takmičenja 211.000 Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele mora da bude priložen izveštaj o postignutim rezultatima kluba u kup takmičenju, sa biltenom saveza iz kojeg su vidljivi postignuti rezultati. Za svaku ekipu (seniori, juniori, kadeti, pioniri) dostavlja se poseban obrazac.

10.07.2009.

Petar Petrović



147


STIPENDIJE MLADIM PERSPEKTIVNIM SPORTISTIMA

rb Prezime i ime sportiste Datum Rođenja

Datum prve registracije

Najbolji rezultati u poslednje 2 godine

(međunarodni i domaći) 1. MARKO MARIĆ 15.03.1993. 15.03.2005. Član ekipe koja je igrala u finalu Kupa

Srbije sezona-2008/09. Igrao za juniorsku reprezentacije Srbije u 3 meča 2008. g.

2. PETAR PERIĆ 15.06.1994. 15.03.2006. Član ekipe koja je igrala u finalu Kupa Srbije sezona-2008/09. Najbolji strelac ekipe

3. JANKO JANJIĆ 15.03.1993. 15.03.2007. Član ekipe koja je igrala u finalu Kupa Srbije sezona-2008/09. Najbolji golman ekipe

4.

5.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele obavezno priložiti dokumentaciju koja potkrepljuje postignute rezultate (biltene, kopije diploma i slično). Dostavlja se predlog za najviše pet mladih sportista po jednom klubu.

10.07.2009.

Petar Petrović



148


ORGANIZACIJA PRIGODNIH TAKMIČENJA I MANIFESTACIJA

– takmičenja i manifestacije koje su od interesa za grad/opštinu

NAZIV TAKMIČENJA/MANIFESTACIJE TURNIR “PETLIĆI U FUDBALU”

Datum održavanja 01.05.-30.06.2010. g.

Mesto održavanja Subotica

Procena broja sportista i klubova 200 takmičara iz 16 ekipa

Uzrasna kategorija Petlići, uzrast od 7 do 10 godina (dečaci i devojčice)

Broj održavanja u toku godine Četiri puta u dva meseca

Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxxx (Petar Petrović)

Planirani prihod od grada/opštine (din) 70.000

Planirani ostali prihodi (din) 75.000

Ukupno planirani prihodi u dinarima = 145.000

Vrsta rashoda Dinara Pehari i medalje 30.000Robne nagrade (dresovi i šorcevi….) 90.000Lopte 10.000Mreže 15.000


UKUPNO = 145.000

Kratak opis takmičenja/manifestacije (Potrebno je priložiti poseban elaborat ili projekat uz ovaj obrazac)

U cilju afirmacije fudbala kod najmlađih u planu je održavanje turnira u malom fudbalu za decu uzrasta od sedam do desetgodina (I do IV razred OŠ). U cilju uključivanja što većeg broja devojčica u fudbal u planu je da ekipe u I i II razredu OŠ budu sastavljene od tri dečaka i tri devojčice.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele priložiti sve ostale materijale koji su su značajni za ovu akciju, manifestaciju

10.07.2009.

Petar Petrović



149


ORGANIZACIJA ZVANIČNIH POKRAJINSKIH I DRŽAVNIH PRVENS.

NAZIV TAKMIČENJA 77. SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE

Datum održavanja 05.06.2010. Mesto održavanja Subotica Procena broja sportista i klubova 120 takmičara iz 20 klubova Uzrasna kategorija Seniori Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxxx (Marko Marković) Planirani prihod od grada/opštine (din) 100.000Planirani ostali prihodi (din) 130.000

Ukupno planirani prihodi u dinarima = 230.000Vrsta rashoda Dinara

Medalje i pehari 30.000Zakup sale 100.000Lekarska služba 20.000Troškovi sudija i delegate 50.000Informatička služba 30.000


UKUPNO = 230.000

Kratak opis vezan za organizaciju takmičenja (Potrebno je priložiti poseban elaborat ili projekat uz ovaj obrazac)

U prilogu ovog obrasca dostavlja se razrađen Elaborat o organizaciji 77. Seniorskog prvenstva države u rvanju grčko rimskim stilom

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele priložiti sve ostale materijale koji su su značajni za organizaciju zvaničnih prvenstava pokrajine i države

10.07.2009.

Marko Marković



150


UČEŠĆE U ZVANIČNIM MEĐUNARODNIM KLUPSKIM TAKMIČ.

NAZIV TAKMIČENJA KUP EVROPE U FUDBALU

Datumi održavanja Žreb će biti naknadno obavljen Mesta održavanja Subotica i ???

Biće naknadno dostavljeni

Naziv i sedišta protivničkih ekipa

Uzrasna kategorija Seniori Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxxx (Petar Petrović) Planirani prihod od grada/opštine (din) 2.000.000Planirani ostali prihodi (din) 1.400.000

Ukupno planirani prihodi u dinarima = 3.400.000Vrsta rashoda Dinara

Troškovi prevoza 1.000.000

Smeštaj i ishrana 300.000

Organizacija utakmice 1.000.000

Troškovi sudija i delegate 600.000

Ostali troškovi 500.000


UKUPNO = 3.400.000

Kratak opis vezan za učešće u zvaničnim međunarodnim takmičenjima (Potrebno je priložiti poseban elaborat ili projekat i priložiti ga uz ovaj obrazac, kao i eventualni raspored odigravanja utakmica ako je napravljen)

Na osnovu plasmana na II mesto u Super ligi Srbije, FK “Spartak” iz SU je ostvario pravo ušešća u zvaničnom takmičenju Ligi Evrope za sezonu 2009/10. Zahtev se podnosi za prvo kolo takmičenja, a u slučaju plsmana u Ligu Evrope neće biti potrebno dodatnih sredstava budući da se od sponzora i od UEFA dobija dovoljno sredstava za nastavak takmičenja. U prilogu se dostavlja razrađeni Elaborat.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele priložiti sve ostale materijale koji su značajni za učešće u predviđenom takmičenju.

10.07.2009.

Petar Petrović



151


ORGANIZACIJA ZVANIČNIH MEĐUNARODNIH TAKMIČENJA

(prvenstva sveta, Evrope, Balkana, svetski i evropski nupovi i sl)

NAZIV TAKMIČENJA JUNIORSKO PRVENSTVO BALKANA U FUDBALU (III grupa)

Datum održavanja 15-22.07.2010. Mesto održavanja Subotica Predviđeni broj takmičara i nacija 80 takmičara, 4 reprezentacije Uzrasna kategorija Juniori Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxx (Petar Petrović) Plan prihoda od grada/opštine (din) 3.000.000Plan prihoda od republike/pokrajine (din) 3.000.000Plan ostali prihoda (din) 4.500.000


Troškovi smeštaja i hrane 2.500.000

Prevozni troškovi 1.000.000

Troškovi službenih lica 2.000.000

Troškovi organizacije utakmica 3.000.000

Ostali troškovi 2.000.000

Navesti samo najznačajnije vrste rashoda i njihove iznose (u priloženom Elaboratu detaljno razraditi planirane prihode i rashode)

UKUPNO = 10.500.000

Kratak opis vezan za organizaciju takmičenja Obavezno priložiti Elaborat o organizaciji takmičenja. Bez priloženog elaborata zahtev neće biti razmatran.

Jedna grupa (III) juniorskog prvenstva Balkana održava se u Subotici. Organizator tog turnira 4 ekipe (ukupno 6 utakmica) je FK “Spartakr” iz Subotice. Organizacija 6 utakmica zahteva značajnu pripremu za ovo takmičenje, a za to je potrebno osigurati i neophodna finansijska sredstva

Odluka nadležnog granskog saveza o dodeli tehničke organizacije

Postoji odluka Fudbalskog saveza Srbije o dodeli tehničke organizacije FK “Spartak” iz Subotice

Pismena saglasnost: države, pokrajine i grada/opštine, za organizaciju ovog međunarodnog takmičenja

U prilogu dostavljamo pismene saglasnosti nadležnih državnih institucija koje su dale saglasnost za organizaciju ovog takmičenja.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele osim Elaborata treba priložiti i sve ostale materijale bitne za organizaciju takmičenja. Obavezno priložiti sve saglasnosti nadležnih državnih organa (države, pokrajine, grada/opštine), kao i Odluku o dodeli tehničke organizacije nadležnog granskog saveza. Bez dostavljene kompletne dokumentacije neće se finansirati ovo takmičenje iz budžeta grada/opštine.


10.07.2009.

Petar Petrović


152

SPORTSKE AKTIVNOSTI IZ OBLASTI Obrazac br. III-1.

„ŠKOLSKI SPORT“

NAZIV AKCIJE/MANIFESTACIJE GRADSKA ŠKOLSKA TAKMIČENJA UČENIKA OSNOVNIH I SREDNJIH ŠK.

Datum održavanja Oktobar 2009 . jun 2010. g. Mesto održavanja Grad Subotica i okolna mesta Procena broja učesnika 4.500 Uzrasna kategorija Od 7 do 19 godina Broj održavanja u toku godine Tokom cele godine Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxxx (Ilija Ivić) Planirani prihod od grada/opštine (din) 3.000.000Planirani ostali prihodi (din) 600.000


Medalje i pehari 300.000Troškovi suđenja 500.000Sportska oprema 300.000Organizacija takmičenja 1.000.000Zakup sala 500.000

Plate i honorari 1.000.000


UKUPNO = 3.600.000

Kratak opis akcije/manifestacije ili takmičenja U prilogu obavezno dostaviti ELABORAT o učešću ili organizaciji takmičenja.

Takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola za područje grada Subotice održaće se u deset sportskih disciplina, kakoje to predviđeno kalendarom takmičenja učenika osnovnih i srednjih škola. U prilogu ovog obrasca se nalazi ELABORAT o organizaciju takmičenja učenika OŠ i SŠ za šk. god 2009/2010. Za učešće naših učenika na okružnim prvenstvima i državnom prvenstvu dostavlja se poseban zahtev.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele priložiti sve ostale materijale koji su značajni za ove aktivnosti.

10.07.2009.

Ilija Ivić

Organizacija: Udruženje pedagoga fizičke kulture Mesto: Subotica


153

SPORTSKE AKTIVNOSTI IZ OBLASTI Obrazac br. IV-1.

„SPORT ZA SVE“

NAZIV AKCIJE/MANIFESTACIJE AKCIJA “TRIM STAZE – STAZE ZDRAVLJA”

Datum održavanja Mart –oktobar 2010. g. Mesto održavanja Subotica Prrocena broja učesnika Oko 1.000 Uzrasna kategorija Sve uzrasne kategorije Broj održavanja u toku godine Svakodnevno tokom perioda od 8 meseci Telefon ii me lica za kontakt 023/xxxxxxx (Ilija Ivić) Planirani prihod od grada/opštine (din) 500.000Planirani ostali prihodi (din) 80.000



Sprave i rekviziti 50.000

Honorarni rad rekreatora 400.000

Kancelarisjki materijali 30.000

Štampanje materijala 50.000



UKUPNO = 580.000

Kratak opis akcije/manifestacije ili takmičenja U prilogu obavezno dostaviti ELABORAT o učešću ili organizaciji akcije/manifestacije.

U cilju popularizacije bavljenja svakodnevnom rekreacijom, biće organizovao celodnevno dežurstvo školovanih stručnjaka koji će biti uz trim stazu u Dudovoj šumi, svakog radnog dana od 17 do 20 časova. Građani će putem prikladini brošura i lekata dobiti osnovne informacije o vežbanju na trim stazi. Rekreatori će svakodnevno sprovoditi predviđene programe rekreacije sa građanima.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele priložiti sve ostale materijale koji su značajni za ovu akciju.

10.07.2009.

Ilija Ivić

Organizacija: Savez za rekreaciju građana „Partizan“

Mesto: Subotica


154

SPORTSKE AKTIVNOSTI IZ OBLASTI Obrazac br. V-1.

„SPORT LICA SA POSEBNIM POTREBAMA“

NAZIV AKCIJE/MANIFESTACIJE GRADSKO PRVENSTVO INVALIDA U ATLETICI

Datum održavanja Maj 2010. g. Mesto održavanja Subotica Procena broja učesnika 50 Uzrasna kategorija Sve uzrasne kategorije Broj održavanja u toku godine Jednom Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxx (Marko Matić) Planirani prihod od grada/opštine (din) 100.000Planirani ostali prihodi (din) 140.000



Sprave i rekviziti 120.000

Kancelarisjki materijali 10.000

Štampanje materijala 10.000

Pehari i medalje 50.000



UKUPNO = 240.000

Kratak opis akcije/manifestacije ili takmičenja Ako se projekat predaje za organizaciju sportskih aktivnosti sa nivoa saveza za sport invalida na gradskom/ opštinskom nivou, u prilogu obavezno dostaviti kompletan ELABORAT o organizaciji svih aktivnosti.

U cilju toga da se što više sportista invalida uključi u aktivno vežbanje, organizovaće se prvi put takmičenje invalida u atletici i to u onim atletksim disciplinama koje se nalaze na programu Paraolimpijskih igara, odnosno u onim disciplinama za koje bude interesa među sportistima invalidima. Zbog većeg broja učesnika biće pozvani da učestvuju kao gosti i takmičari iz udruženja invalida Novog Sada i Beograda.

Datum: god.


Napomena: U prilogu ove tabele priložiti sve ostale materijale koji su značajni za ovu akciju.

10.07.2009.

Savo Marić

Organizacija: Gradski savez invalida Subotice Mesto: Subotica


155

SPORTSKE AKTIVNOSTI IZ OBLASTI Obrazac br. VI-1.

„SREDSTVA ZA FUNKCIONISANJE SAVEZA I OSTALIH OBLIKA STRUČNIH UDRUŽENJA“

1. Telefon i ime lica za kontakt 023/xxxxxx (Marko Marković)

Vrsta PRIHODA Dinara Sopstveni prihodi 1.500.000Budžet grada/opštine 16.670.000Ostali budžetski prihodi /pokrajina, država/ 2.000.000Članarine 100.000

Donator i sponzori 400.000

2. PLANIRANI PRIHODI

Ostali prihodi (vođenje knjigovodstva) 1.500.000

UKUPNI PRIHODI = 22.170.000Vrsta RASHODA Dinara

Plate i doprinosi zaposlenih 3.300.000Materijalni troškovi 350.000Kancelarisjki materijal 150.000Režijski troškovi (struja, voda, telefon…) 650.000Troškovi sprovođenje programa 5.500.000Amortizacija 120.000Stipendije za perspektivne sportiste 1.500.000Plate za profesionalne trenere u klubovima 10.500.000Ostali troškovi 100.000

3. PLANIRANII RASHODI

UKUPNI RASHODI = 22.170.000

VAŽNA NAPOMENA: Uz ovaj obrazac obavezno se dostavlja i Program rada sa finansijskim planom saveza ili udruženja za narednu godinu.

Datum: god.


10.07.2009.

Marko Marković

Organizacija: Sportski savez Subotice Mesto: Subotica


156

Ogledni primer Obrazac – VII-1

r.b. Datum Dan Trening (h)

Priprema (h)

Takmičenje (h)

Str. usavrš. (h)

Ostalo (h)

UKUPNO dnevno

UKUPNO nedeljno

1. 01.06.09. Ned 4+4 8 2. 02.06.09. Pon 5 1 6 3. 03.06. 09. Uto 5 1 6 4. 04.06.09. Sre 5 1 6 5. 05.06.09. Čet 5 1 6 6. 06.06.09. Pet 5 1 6 7. 07.06.09. Sub 2 2 408. 08.06.09. Ned 4+4 8 9. 09.06.09. Pon 5 1 6

10. 10.06.09. Uto 5 1 6 11. 11.06.09. Sre 5 1 6 12. 12.06.09. Čet 5 1 6 13. 13.06.09. Pet 5 1 6 14. 14.06.09. Sub 2 2 4015. 15.06.09. Ned 0 16. 16.06.09. Pon 5 1 6 17. 17.06.09. Uto 5 1 6 18. 18.06.09. Sre 5 1 6 19. 19.06.09. Čet 5 1 6 20. 20.06.09. Pet 5 1 5 11 21. 21.06.09. Sub 1 4 3 3822. 22.06.09. Ned 4+4 8 23. 23.06.09. Pon 5 1 6 24. 23.06.09. Uto 5 1 6 25. 24.06.09. Sre 5 1 6 26. 25.06.09. Čet 5 1 6 27. 26.06.09. Pet 5 1 2 8 28. 27.06.09. Sub 6 8 4829. 28.06.09. Ned 4+4 8 30. 20.06.09. Pon 5 1 6

14

SVEUKUPNO = 105 22 32 8 13 180 180 Napomena: Zakon o radu je predvideo, da je nedeljni fond 40 časova (mesečni fond varira od 160 do 184 časa). Obračun se pravi u 2 primerka, od kojih jedan overeni ostaje treneru a jedan u sportskom savezu grada/opštine. Datum: god.

MP TRENER: _________________________________

03.07.2009.

Marko Marković

TRENERSKA OBRAČUNSKA LISTA Mesec/godina: Jun – 2009.

Primljeno dana: 03.07.2009. g. MP _______________ pod delovodnim brojem: 45/09 (potpis)

Klub: Košarkaški klub „Spartak“ Mesto: Subotica

Prezime i ime trenera::

Marko Marković, prof


157

Prilog – III deo (ZA DOKUMENTACIJU)

1. OLIMPIJSKI SPORTOVI

(IOC – International Olympic Committee) (MEĐUNARODNI OLIMPIJSKI KOMITET)

2. ARISF

(ARISF – Association of Recognized IOC International Sports Federations) (ASOCIJACIJA PRIDRUŽENIH INTERNACIONALNIH FEDERACIJA PRI

MEĐUNARODNOM OLIMPIJSKOM KOMITETU)

3. PARAOLIMPIJSKI SPORTOVI

(IPC – International Paralimpic Committee) (MEĐUNARODNI PARAOLIMPIJSKI KOMITET)

4. KATEGORIZACIJA SPORTOVA SRBIJE ZA 2010. i 2011. G.

5. GRANSKI SPORTSKI SAVEZI SRBIJE ČLANOVI SPORTSKOG

SAVEZA SRBIJE

6. OPŠTINSKI SPORTSKI SAVEZI ČLANOVI SPORTSKOG

SAVEZA SRBIJE

7. GRANSKI SPORTSKI SAVEZI VOJVODINE ČLANOVI

SPORTSKOG SAVEZA VOJVODINE

8. OPŠTINSKI SPORTSKI SAVEZI ČLANOVI SPORTSKOG

SAVEZA VOJVODINE


158

OLIMPIJSKI SPORTOVI (na OI 2012 u Londonu i 2010 u Sočiju)

Preuzeto sa veb sajta Međunarodnog olimpijskog komiteta: www.ioc.com

SPORTOVI NA LETNJIM OLIMPIJSKIM IGRAMA rb Sport God

osnivanja Broj

članova Skrać. Veb sajt svetske federacije

1 ATLETIKA 1912 212 IAAF http://www.iaaf.org/ 2 BADMINGTON 1934 163 BWF http://www.internationalbadminton.org/

3 BICIKLIZAM 1900 170 UCI http://www.uci.ch/

4 BOKS 1946 196 AIBA http://www.aiba.org/

5 DIZANJE TEGOVA 1905 181 IWF http://www.iwf.net/

6 FUDBAL 1904 208 FIFA http://www.fifa.com/

7 GIMNASTIKA 1881 128 FIG http://www.fig-gymnastics.com/

8 HOKEJ NA TRAVI 1924 122 FIH http://www.worldhockey.org/

9 JEDRENJE 1907 124 ISAIF http://www.sailing.org/

10 JUDO 1951 195 IJF http://www.ijf.org/

11 KAJAK-KANU 1924 146 ICF http://www.canoeicf.com/

12 KONJIČKI SPORT 1921 134 FEI http://www.fei.org/

13 KOŠARKA 1932 213 FIBA http://www.fiba.com/

14 MAČEVANJE 1913 126 FIE http://www.fie.ch/

15 MODRENI PETOBOJ 1948 103 UIPM http://www.pentathlon.org/

16 ODBOJKA 1947 220 FIVB http://www.fivb.org/

17 RUKOMET 1946 159 IHF http://www.ihf.info/

18 RVANJE 1905 157 FILA http://www.fila-wrestling.com/

19 STONI TENIS 1926 204 ITTF http://www.ittf.com/

20 STRELIČARSTVO 1931 139 FITA http://www.archery.org/

21 STRELJAŠTVO 1907 157 ISSF http://www.issf-sports.org/

22 TEKVONDO 1973 188 WTF http://www.wtf.org/

23 TENIS 1913 205 ITF http://www.itftennis.com/

24 TRIJATLON 1989 123 ITU http://www.triathlon.org/

25 VESLANJE 1892 128 FISA http://www.worldrowing.com/

26 VODENI SPORTOVI 1908 194 FINA http://www.fina.org/

SPORTOVI NA ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA 1 BIJATLON 1993 66 IBU http://www.biathlonworld.com/ 2 BOB 1923 61 FIBT http://www.bobsleigh.com/ 3 HOKEJ NA LEDU 1908 64 IIHF http://www.iihf.com/ 4 KARLING 1966 44 WCF http://www.worldcurling.org/ 5 SANJKANJE 1957 50 FIL http://www.fil-luge.org/ 6 SKIJANJE 1924 108 FIS http://www.fis-ski.com/ 7 KLIZANJE 1982 61 ISU http://www.isu.org/

Odlukom kongresa IOC u Kopenhagenu (9. oktobar 2009. g.), na OI 2016. g. u Brazilu novi (stari)

olimpijski sportovi su:

1 GOLF 1958 126 IGF http://www.internationalgolffederation.org 2 RAGBI -7 1886 116 IRB http://www.irb.com

http://www.ioc.com/�

http://www.iaaf.org/�

http://www.internationalbadminton.org/�

http://www.uci.ch/�

http://www.aiba.org/�

http://www.iwf.net/�

http://www.fifa.com/�

http://www.fig-gymnastics.com/�

http://www.worldhockey.org/�

http://www.sailing.org/�

http://www.ijf.org/�

http://www.canoeicf.com/�

http://www.fei.org/�

http://www.fiba.com/�

http://www.fie.ch/�

http://www.pentathlon.org/�

http://www.fivb.org/�

http://www.ihf.info/�

http://www.fila-wrestling.com/�

http://www.ittf.com/�

http://www.archery.org/�

http://www.issf-sports.org/�

http://www.wtf.org/�

http://www.itftennis.com/�

http://www.triathlon.org/�

http://www.worldrowing.com/�

http://www.fina.org/�

http://www.biathlonworld.com/�

http://www.bobsleigh.com/�

http://www.iihf.com/�

http://www.worldcurling.org/�

http://www.fil-luge.org/�

http://www.fis-ski.com/�

http://www.isu.org/�

http://www.internationalgolffederation.org/�

http://www.irb.com/�


159

OLIMPIJSKI SPORTOVI - PO GRANAMA I DISCIPLINAMA

(na OI 2012. g. u Londonu i 2010. g. u Sočiju) Preuzeto sa veb sajta Međunarodnog olimpijskog komiteta: www.ioc.com

SPORTOVI NA LETNJIM OLIMPIJSKIM IGRAMA rb SPORT GRANA rb DISCIPLINA

(M) rb DISCIPLINA (Ž)

1. Trčanje 42.195 m (maraton) 1. Trčanje 42.195 m (maraton) 2. Trčanje 10.000 m 2. Trčanje 10.000 m 3. Trčanje 5.000 m 3. Trčanje 5.000 m 4. Trčanje 3.000 sa zaprekama 4. Trčanje 3.000 sa zaprekama 5. Trčanje 1.500 m 5. Trčanje 1.500 m 6. Trčanje 800 m 6. Trčanje 800 m 7. Trčanje 400 m 7. Trčanje 400 m 8. Trčanje 400 m preko prepona 8. Trčanje 400 m preko prepona 9. Trčanje 200 m 9. Trčanje 200 m

10. Trčanje 110 m preko prepona 10. Trčanje 110 m preko prepona 11. Trčanje 100 m 11. Trčanje 100 m 12. Štafeta 4x400 m 12. Štafeta 4x400 m

TRČANJA

13. Štafeta 4x100 m 13. Štafeta 4x100 m 14. Hodanje 50 km 14. Hodanje 20 km HODANJA 15. Hodanje 20 km 15. Bacanje kugle 16. Bacanje kugle 16. Bacanje koplja 17. Bacanje koplja 17. Bacanje kladiva 18. Bacanje kladiva 18. Bacanje diska

BACANJA

19. Bacanje diska 19. Skok u dalj 20. Skok u dalj 20. Troskok 21. Troskok 21. Skok u vis 22. Skok u vis 22. Skok s motkom

SKOKOVI

23. Skok s motkom 23. Sedmoboj

1 ATLETIKA

VIŠEBOJ 24. Desetoboj 1. Pojedinačno 1. Pojedinačno 2. Parovi 2. Parovi

2 BADMINGTON

3. Mešoviti parovi 1. Pojedinačna trka. 1. Pojedinačna trka CESTOVNE TRKE 2. Ekipna trka 2. Ekipna trka 1. Individual pursuit 1. Individual pursuit 2. Keirin 2. Points race 3. Madison 3. Sprint 4. Olympics sprint 5. Points race 6. Sprint individual

TRKE NA PISTI

7. Team pursult-4000 m BICIKL - BMX 1. Pojedinačno 1. Pojedinačno

3 BICIKLIZAM

BRDSKI BICIKL 1. Pojedinačno 1. Pojedinačno 1. 48 kg 1. 47 kg * 2. 51 kg 2. 53 kg * 3. 54 kg 3. 60 kg * 4. 57 kg 4. 69 kg * 5. 60 kg 5. 75 kg * 6. 64 kg Žene prvi put nastupaju 7. 69 kg na Olimpijskim igrama u 8. 75 kg Londonu 2012. g. 9. 81 kg * predložene kategorije

10. 91 kg 11. + 91 kg

4 BOKS

Na OI u Londonu će biti nove težinske kategorije (M) 1. 56 kg 1. 48 kg 2. 62 kg 2. 53 kg 3. 69 kg 3. 58 kg 4. 77 kg 4. 63 kg 5. 86 kg 5. 69 kg 6. 94 kg 6. 75 kg 7. 105 kg 7. + 75 kg

5 DIZANJE TEGOVA

8. + 105 kg

http://www.ioc.com/�


160

rb SPORT GRANA rb DISCIPLINA (M) Rb DISCIPLINA

(Ž) 6 FUDBAL 1. Muški 1. Žene

1. Parter 1. Parter 2. Razboj 2. Dvovisinski razboj 3. Vratilo 3. Preskok 4. Preskok 4. Greda 5. Krugovi 5. Višeboj 6. Konj s hvataljkama 6. Ekipno 7. Višeboj

SPORTSKA GIMNASTIKA

8. Ekipno 1. Pojedinačno RITMIČKA GIMNASTIKA 2. Ekipno

7 GIMNASTIKA

TRAMPOLINA 1. Individualno 1. Individualno 8 HOKEJ NA TRAVI 1. Muški 1. Žene

1. Klasa 470 1. Klasa 470 2. Laser 2. Laser radial 3. RS:X – windsurfing 3. RS:X – windsurfing 4. Star - keelboat 5. Mešovito – 49er 6. Mešovito – Finn

9 JEDRENJE

7. Mešovito – Tornado 1. 60 kg 1. 48 kg 2. 66 kg 2. 52 kg 3. 73 kg 3. 57 kg 4. 81 kg 4. 63 kg 5. 90 kg 5. 70 kg 6. 100 kg 6. 78 kg

10 JUDO

7. + 100 kg 7. + 78 kg 1. C-1 /1.000 m – pojedinačno 1. K-1 / 500 m 2. C-1 /500 m – pojedinačno 2. K-2 / 500 – par 3. C-2 / 1.000 m – par 3. K-4 / 500 - četverac 4. C-2 / 500 m – par 5. K-1 /1.000 m – pojedinačno 6. K-1 /500 m – pojedinačno 7. K-2 / 1.000 m – par 8. K-2 / 500 m – par

NA MIRNIM VODAMA

9. K-4 / 1.000 m – četverac 1. C-1 / pojedinačno 1. K-1 / pojedinačno 2. C-2 / par

11 KAJAK-KANU

NA DIVLJIM VODAMA 3. K-1 / pojedinačno 1. Mešovito/pojedinačno PRESKAKANJE PREPONA 2. Mešovito/ekipno 1. Mešovito/pojedinačno SVESTRANI ISPIT

SPRETNOSTI 2. Mešovito/ekipno 1. Mešovito/pojedinačno

12 KONJIČKI SPORT

DRESURA 2. Mešovito/ekipno

13 KOŠARKA 1. Muški 1. Žene 1. Mač – individualno 1. Mač – individualno 2. Mač – ekipno 2. Floret – individualno 3. Floret – individualno 3. Floret – ekipno 4. Sablja – individualno 4. Sablja – individualno

14 MAČEVANJE

5. Sablja – ekipno 5. Sablja – ekipno 15 MODRENI PETOBOJ 1. Individualno 1. Individualno

ODBOJKA U SALI 1. Muški 1. Žene 16 ODBOJKA ODBOJKA NA PESKU 1. Muški 1. Žene

17 RUKOMET 1. Muški 1. Žene 1. 55 kg 2. 60 kg 3. 66 kg 4. 74 kg 5. 84 kg 6. 96 kg

GRČKO-RIMSKI STIL

7. 120 kg 1. 55 kg 1. 48 kg 2. 60 kg 2. 55 kg 3. 66 kg 3. 63 kg 4. 74 kg 4. 72 kg 5. 84 kg 6. 96 kg

18 RVANJE

SLOBODNI STIL

7. 120 kg


161

rb SPORT GRANA rb DISCIPLINA (M) Rb DISCIPLINA

(Ž) 1. Ekipno 1. Ekipno 19 STONI TENIS 2. Pojedinačno 2. Pojedinačno 1. Ekipno – 70 m 1. Ekipno – 70 m 20 STRELIČARSTVO 2. Pojedinačno – 70 m 2. Pojedinačno – 70 m

VAZDUŠNI PIŠTOLJ 1. 10 m – 60 metaka 1. 10 m – 40 metaka VAZDUŠNA PUŠKA 2. 10 m – 60 metaka 2. 10 m – 40 metaka MALOKALIBARSKI PIŠTOLJ 3. 25 m – brza paljba 60 met. 3. 25 m (30 + 30 met.) MALOKALIBARSKI PIŠTOLJ 4. 50 m – 60 metaka / MALOKALIBARSKA PUŠKA 5. Trostav – 3 x 40 metaka 4. Trostav – 3 x 20 m. MALOKALIBARSKA PUŠKA 6. 50 m – 60 metaka / TRAP 7. Par – 125 meta / TRAP 8. Pojedinačno – 125 meta 5. Pojedinačno – 75 meta

21 STRELJAŠTVO

SKIT 9. Pojedinačno – 125 meta 6. Pojedinačno – 75 meta 1. 58 kg 1. 49 kg 2. 68 kg 2. 57 kg 3. 80 kg 3. 67 kg

22 TEKVONDO

4. + 80 kg 4. + 67 kg 1. Pojedinačno 1. Pojedinačno 23 TENIS 2. Parovi 2. Parovi

24 TRIJATLON 1. Pojedinačno 1. Pojedinačno 1. Skif (M1x) 1. Skif (W1x) 2. Dubl skul (M2x) 2. Dubl skul (W2x) 3. Dubl skul za leke vesl. (LM2x) 3. Dubl skul za leke vesl. (LM2x) 4. Četverac skul (M4x) 4. Četverac skul (W4x) 5. Dvojac bez kormilara (M2-) 5. Dvojac bez kormilara (W2-) 6. Četverac bez kormilara (M4-) 6. Osmerac (W8x) 7. Četv. bez kor. za lake ves.(LM4-)

25 VESLANJE

8. Osmerac (M8x) 1. 50 m – kraul 1. 50 m – kraul 2. 100 m – kraul 2. 100 m – kraul 3. 200 m – kraul 3. 200 m – kraul 4. 400 m – kraul 4. 400 m – kraul 5. 1500 m – kraul 5. 800 m – kraul 6. 100 m – prsno 6. 100 m – prsno 7. 200 m – prsno 7. 200 m – prsno 8. 100 m – leđno 8. 100 m – leđno 9. 200 m – leđno 9. 200 m – leđno

10. 100 m – delfin 10. 100 m – delfin 11. 200 m – delfin 11. 200 m – delfin 12. 200 m – mešovito 12. 200 m – mešovito

26 VODENI SPORTOVI

PLIVANJE

13. 400 m – mešovito 13. 400 m – mešovito 14. 4 x 100 m – štafeta / kraul 14. 4 x 100 m – štafeta / kraul 15. 4 x 100 m – štafeta/mešovito 15. 4 x 100 m – štafeta/mešovito 16. 4 x 200 – kraul 16. 4 x 200 – kraul

17. Maraton 10 km 17. Maraton 10 km 1. 10 m – platforma 1. 10 m – platforma 2. 3 m – daska 2. 3 m – daska 3. Parovi – platforma 10 m 3. Parovi – platforma 10 m

SKOKOVI U VODU

4. Parovi – daska 3 m 4. Parovi – daska 3 m 1. / 1. Parovi SINHRONO PLIVANJE 2. / 2. Ekipno

VATERPOLO 1. Muški 1. Žene

SPORTOVI NA ZIMSKIM OLIMPIJSKIM IGRAMA 1. 10 km 1. 7,5 km 2. 12,5 km 2. 10 km 3. 15 km 3. 12,5 km 4. 20 km 4. 15 km

1 BIJATLON

5. Štafeta 4 x 7,5 km 5. Štafeta 4 x 6 km 1. Četverosed 1. Dvosed BOB 2. Dvosed

2 BOB

SKELETON 1. Pojedinačno 1. Pojedinačno 3 HOKEJ NA LEDU 1. Muški 1. Žene 4 KARLING 1. Muški - ekipno 1. Žene – ekipno

1. Pojedinačno 1. Pojedinačno 5 SANJKANJE 2. Mešoviti dvosed


162

rb SPORT GRANA rb DISCIPLINA

(M) Rb DISCIPLINA (Ž)

1. Spust 1. Spust 2. Slalom 2. Slalom 3. Veleslalom 3. Veleslalom 4. Super veleslalom 4. Super veleslalom

ALPSKO SKIJANJE

5. Kombinacija 5. Kombinacija 1. Akrobatski skokovi 1. Akrobatski skokovi 2. Akrobatsko skijanje 2. Akrobatsko skijanje SLOBODNO SKIJANJE 3. Ski kros 3. Ski kros 1. 15 km 1. 10 km 2. 2 x 15 km 2. 2 x 7,5 km 3. 50 km 3. 30 km 4. 4 x 10 km – štafeta 4. 4 x 5 km – štafeta 5. Sprint 5. Sprint

SKIJAŠKO TRČANJE

6. Sprint - ekipno 6. Sprint – ekipno 1. Pojedinačno LH – 10 km 2. Pojedinačno NH – 10 km NORDIJSKA

KOMBINACIJA 3. Ekipno LH - 4 x 5 km 1. Pojedinačno – 70 m 2. Pojedinačno – 90 m SKIJAŠKI SKOKOVI 3. Ekipno 1. Half-pipe 1. Half-pipe 2. Paralel slalom 2. Paralel slalom

6 SKIJANJE

SNOUBORD 3. Snoubord kros 3. Snoubord kros 1. Individualno 1. Individualno 2. Sportski parovi UMETNIČKO KLIZANJE 3. Plesni parovi 1. 10.000 m 1. 5.000 m 2. 5.000 m 2. 3.000 m 3. 1.500 m 3. 1.500 m 4. 1.000 m 4. 1.000 m 5. 500 m 5. 500 m

BRZO KLIZANJE

6. Ekipno 6. Ekipno 1. 5.000 m 1. 3.000 2. 1.500 m 2. 1.500 m 3. 1.000 m 3. 1.000 m

7 KLIZANJE

BRZO KLIZANJE NA KRATKE STAZE

4. 500 m 4. 500 m


163

ASOCIJACIJA PRDRUŽENIH INTERNACIONALNIH FEDERACIJA PRI MEĐUNARODNOM OLIMPIJSKOM KOMITETU

(ARISF) Preuzeto sa veb sajta ARISF-a: rb Sport - srpski Sport - engleski God

osn. Br član Skrać. VEB sajt

1 BANDI BANDY 1955 25 FIB http://www.internationalbandy.com/

2 BEJZBOL BASEBALL 1938 126 IBAF http://www.IBAF.org

3 BILIJAR BILLIARDS SPORTS 1992 148 WCBS http://www.billiard-wcbs.org/

4 BOCANJE BOULES 1985 105 CMSB http://www.cmsboules.com/

5 BOVLING BOWLING 1952 132 FIQ http://www.fiq.org/

6 BRIDŽ BRIDGE 1958 130 WBF http://www.worldbridge.org/

7 DVORAN. HOKEJ FLOORBAAL 1986 48 IFF http://www.floorball.org

8 GOLF GOLF 1958 116 IGF http://www.internationalgolffederation.org/

9 KARATE KARATE 1970 189 WKF http://www.wkf.net/

10 KORFBAL KORFBALL 1933 57 IKF http://www.ikf.org/

11 KRIKET CRICKET 1909 104 ICC http://www.icc-cricket.com/

12 MOTOCIKLIZAM MOTORCYCLING RACING 1904 98 FIM http://www.fim.ch/

13 MOTONAUTIKA POWERBOATING 1922 54 UIM http://www.uimpowerboating.com/

14 NADVLAČ. KONOPA TUG OF WAR 1960 54 TWIF http://www.tugofwar-twif.org/

15 NETBAL NETBALL 1960 62 IFNA http://www.netball.org/

16 ORIJENTIRING ORIENTEERING 1961 70 IOF http://www.orienteering.org/

17 PELOTA PELOTE BASQUE 1929 25 FIPV http://www.fipv.net/

18 PLANINARSTVO MOUNTAINE. AND CLIMBING 1932 52 UIAA http://www.theuiaa.org/

19 PLES DANCE SPORT 1957 86 IDSF http://www.idsf.net/

20 PODV. AKTIVNOSTI UNDERWATER SPORTS 1959 126 CMAS http://www.cmas.org/

21 POLO POLO 1983 85 FIP http://www.fippolo.com/

22 RAKETBAL RACQUETBALL 1979 97 IRF http://www.internationalracquetball.com/

23 RAGBI RUGBY 1886 114 IRB http://www.irb.com/

24 ROLERI ROLLER SPORTS 1924 116 FIRS http://www.rollersports.org/

25 SKIJANJE NA VODI WATER SKIING 1946 92 IWSF http://www.iwsf.com/

26 SKVOŠ SQUASH 1967 147 WSF http://www.worldsquash.org/

27 SOFTBOL SOFTBALL 1952 127 ISF http://www.internationalsoftball.com/

28 SPASIOCI U VODI LIFE SAVING 1910 105 ILS http://www.ilsf.org/

29 SPORT. PENJANJE SPORT CLIMBING 2007 74 IFCS http://www.ifsc-climbing.org

30 SUMO SUMO 1992 87 IFS http://www.amateursumo.com/

31 SURFING SURFING 1976 51 ISA http://www.isasurf.org/

32 ŠAH CHESS 1924 165 FIDE http://www.fide.com/

33 VAZDUŠNI SPORT. AIR SPORTS 1905 98 FAI http://www.fai.org/

34 VU ŠU WUSHU 1990 122 IWUF http://www.iwuf.org/

http://www.internationalbandy.com/�

http://www.ibaf.org/�

http://www.billiard-wcbs.org/�

http://www.cmsboules.com/�

http://www.fiq.org/�

http://www.worldbridge.org/�

http://www.floorball.org/�

http://www.internationalgolffederation.org/�

http://www.wkf.net/�

http://www.ikf.org/�

http://www.icc-cricket.com/�

http://www.fim.ch/�

http://www.uimpowerboating.com/�

http://www.tugofwar-twif.org/�

http://www.netball.org/�

http://www.orienteering.org/�

http://www.fipv.net/�

http://www.theuiaa.org/�

http://www.idsf.net/�

http://www.cmas.org/�

http://www.fippolo.com/�

http://www.internationalracquetball.com/�

http://www.irb.com/�

http://www.rollersports.org/�

http://www.iwsf.com/�

http://www.worldsquash.org/�

http://www.internationalsoftball.com/�

http://www.ilsf.org/�

http://www.ifsc-climbing.org/�

http://www.amateursumo.com/�

http://www.isasurf.org/�

http://www.fide.com/�

http://www.fai.org/�

http://www.iwuf.org/�


164

MEĐUNARODNI PARAOLIMPIJSKI KOMITET (IPC)

Web sajt: www.paralympic.org

SPORTOVI NA LETNJIM PARAOLIMPIJSKIM IGRAMA 1 ATLETIKA 2 BOĆANJE

BICIKLIZAM – DRUMSKA VOŽNJA 3 BICIKLIZAM

BICIKLIZM – KRUŽNA STAZA

FUDBAL ZA SLEPE – 5 4 FUDBAL

FUDBAL - 7

5 JAHANJE 6 GOLBAL 7 DŽUDO 8 DIZANJE TEGOVA 9 VESLANJE 10 JEDRENJE 11 STRELJAŠTVO 12 PLIVANJE 13 STRELIČARSTVO 14 STONI TENIS 15 SEDEĆA ODBOJKA 16 KOŠARKA U KOLICIMA 17 MAČEVANJE U KOLICIMA 18 RAGBI U KOLICIMA 19 TENIS U KOLICIMA

SPORTOVI NA ZIMSKIM PARAOLIMPIJSKIM IGRAMA 1 ALPSKO SKIJANJE

2 HOKEJ NA LEDU

3 NORDIJSKO SKIJANJE

4 KARLING U KOLICIMA

http://www.paralympic.org/�


165

KATEGORIZACIJA SPORTOVA SRBIJE ZA 2010. i 2011. G.

I GRUPA II GRUPA III GRUPA

1. ATLETIKA 1. RVANJE 1. DIZANJE TEGOVA

2. PLIVANJE 2. STONI TENIS 2. TRIJATLON

3. STRELJAŠTVO 3. GIMNASTIKA 3. JEDRENJE

4. VESLANJE 4. KAJAK /KANU 4. MAČEVANJE

5. TENIS 5. BOKS 5. KONJIČKI FEI SPORT

6. FUDBAL 6. DŽUDO 6. SMUČANJE

7. KOŠARKA 7. BICIKLIZAM 7. STRELIČARSTVO

8. ODBOJKA 8. TEKVONDO 8. SINHRONO PLIVANJE

9. RUKOMET 9. KUGLANJE 9. HOKEJ NA LEDU

10. VESLANJE 10. KARATE 10. BODI BILDING

11. KIK BOKS 11. DŽET SKI

12. VAZDUHOPLOVSTVO 12. SAVATE

13. PLANINARSTVO 13. AUTOMOBILIZAM

14. DŽIU DŽICU

15. PLES

IV GRUPA

1. BADMINGTON 8. RAGBI (od OI 2016.) 15 ORIJENTACIONI SP.

2. UMETNIČKO KLIZANJE 9. PIKADO 16 BOĆANJE

3. BRZO KLIZANJE 10. RONJENJE 17 KJOKOŠINKAI

4. SKOKOVI U VODU 11. SAMBO 18 BEJZBOL

5. HOKEJ NA TRAVI 12. MOTO SPORT 19 RAFTING

6. KARLING 13. SKIJANJE NA VODI 20 KORFBOL

7. GOLF (od OI 2016.) 14. SP. PENJANJE 21 AMERIČKI FUDBAL

V GRUPA VI GRUPA (misaone sp. igre) VII GRUPA (sp. veštine)

1. BOB 1. ŠAH 1. AIKIDO

2. SANKAŠKI SPORTOVI 2. GO 2. KENDO

3. EKSTREMNI SPORTOVI 3. BRIDŽ 3. BILIJAR

4. SKVOŠ 4. SP. RIBOLOV

5. STRONG MEN 5. SVEBOR

6. SKAJBOL 6. PENTBOL

7. SOFTBOL

8. KUNG FU – VU ŠU

Napomena: Kategorizacija sportskih grana vrši SSS svake 2 godine. Boldirane su olimpijske sportske grane


166

GRANSKI SPORTSKI SAVEZI SRBIJE ČLANOVI SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE (SSS)

- osnovni podaci o nacionalnim granskim savezima - (preuzeto sa veb sajta SSS - www.serbiansport.com)

1. Atletski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Obilićev venac 4/II Telefon: 011/3283-188 Fax: 011/629-777 E-mail: [email protected] Website: www.serbia-athletics.org

Nacionalna federacija osnovana 1921. godine. Savez čini 120 klubova.

2. Aikido savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Vjekoslava Kovača 11 Telefon: 011/380-6081 Fax: 011/424-683 E-mail: [email protected] Website: www.samss.org.rs

3. Sportski Auto Moto savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Kneginje Zorke br. 58 Telefon: 011/3809-688 Fax: 011/3809-688 E-mail: [email protected] Website: www.samss.org.rs

4. Asocijacija Sportskih Centara

Adresa: 11000 Beograd, Sjenička 1 Telefon: 011/2441-882 Website: www.ascs.co.rs

5. Asocijacija Snowboard Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Terazije 41 Telefon: 011/3032-434, 3032-436

6. Badmington savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Arčibalda Rajsa 3 Telefon: 011/302-5324 Fax:011/231-77-11

7. Biciklistički savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Terazije 35 Telefon: 011/3344-941, Fax: 011/3234-616 E-mail: [email protected] Website: www.bssrbije.org.rs


http://www.serbiansport.com/�

mailto:[email protected]�

http://www.serbia-athletics.org/�


http://www.samss.org.rs/�


http://www.samss.org.rs/�

http://www.ascs.co.rs/�


http://www.bssrbije.org.rs/�


167

8. Bilijar savez Srbije

Adresa: Majke Jevrosime 19, 11000 Beograd Telefon: 065/900-20-10; 065/900-30-10 E-mail: [email protected] Website: www.bilijar.rs

9. Bob savez Srbije

Adresa: 11070 Novi Beograd, Gandijeva 202/18 Telefon: 011/31-77-8-63 Fax: 011/324-87-38 E-mail: [email protected]

10. Savez Srbije za Body Building, Body Fitnes, Fitnes i Aerobik

Adresa: Knez Mihajlova 7/2, 11000 Beograd Telefon: 011/83-01-062 ili 063/806-81-57 Sajt: www.sscgbbfia.org.rs E-mail: [email protected]


11. Bokserski savez Srbije

Adresa: 111000 Beograd, Terazije 35/I Telefon: 011/3234-212 E-mail: [email protected] Website: www.boks.org.rs


12. Boćarski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Miloša Pocerca 10 Telefon: 011/362-9667 Tel/fax: 011/361-8668 E-mail: [email protected] Website: http://www.bocarisrbije.org.rs

Savez osnovan 1989. godine i u svom sastavu ima tri saveza: Vojvodine, Beograda i Zemuna, sa ukupno 23 boćarska kluba.

13. Bridž savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Bul. Vojvode Mišića 39 A/II Tel/fax. 011/369-3137, 652-678 E-mail: [email protected] Website: http://www.bridgeserbia.org

14. Vaterpolo savez Srbije

Adresa: 11000Beograd, Smetanina 2 Telefon: 011/2667-681 i 660-999 E-mail: [email protected] Website: www.vaterpolosrbija.org

Nacionalna federacija osnovana 1945. godine. Savez čini 44 kluba.

15. Vazduhoplovni savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Uzun Mirkova 4/I Telefon: 011/3285-107 Fax: 011/26-25-371 E-mail: [email protected] Website: http://www.vazduhoplovnisavezsrbije.org



http://www.bilijar.rs/�


http://www.sscgbbfia.org.rs/�



http://www.boks.org.rs/�


http://www.bocarisrbije.org.rs/�


http://www.bridgeserbia.org/�


http://www.vaterpolosrbija.org/�


http://www.vazduhoplovnisavezsrbije.org/�


168

16. Veslački savez Srbije

Adresa: 11030 Beograd, Ada Ciganlija 10 Telefon: 011/3541-398, 3541-395 Fax: 011/3541-396 E-mail: [email protected] Website: www.serbian-rowing.org.rs


17. Gimnastički savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Terazije 35/III Telefon: 011/322-77-62 E-mail: [email protected]

18. Go savez Srbije

Adresa: Kragujevac, Kragujevačkog oktobra 110, P.fah 44 Telefon: 063/623-309 E-mail: [email protected] Website: www.goss.org.rs

19. Golf savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Kosovska 39 Telefon: 011/33-42-283 Telefon/Fax. 011/33-45-012

20. Društvo pedagoga fizičke kulture

Adresa: 23000 Zrenjanin, Nemanjina 12 Telefon: 023/511-268

21. Zajednica železničkih sportskih klubova Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Nemanjina 6 Telefon: 011/3618-319

22. Jadžent Savez Srbije

Adresa: 21235 Temerin, Narodnog fronta 80

23. Jedriličarski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Knez Mihailova 7/I Telefon:011/628-787 Telefon/fax:011/620-386 E-mail: [email protected]

Nacionalna federacija osnovana 1931. godine. Savez čine 15 klubova.

24. Jet ski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Mačvanska 28 Telefon/fax: 011/444-58-75 E-mail: [email protected] Website: http://jetskisavezsrbije.com

25. Ju jutsu savez Srbije

Adresa: 21000 Novi Sad, Masarikova 25 Telefon:021/ 527-592 Fax: 011/29-670 E-mail: [email protected] Website: http://www.jujutsu.org.rs


http://www.serbian-rowing.org.rs/�



http://www.goss.org.rs/�



http://jetskisavezsrbije.com/�


http://www.jujutsu.org.rs/�


169

26. Kajakaški savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Ada Ciganlija 10 Telefon:011/3541-145 E-mail: [email protected] Website: http://www.kajakss.org.rs

Nacionalna federacija osnovana 1932. godine Savez čini 40 klubova.

27. Karate federacija Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Terazije 35/II Telefon/Fax: 011 324 23 23, 323 22 09 E-mail: [email protected] Website: http://www.karateserbia.org

Nacionalnna federacija osnovana 1967. godine. Savez čini 198 klubova.

28. Nacionalni savez za karling Srbije

Adresa: Gospodar Jevremova 57, 11000 Beograd Telefon: 064/30-721-35 Fax: 011/2652-557 E-mail: [email protected] E-mail 2: [email protected] Webssite: www.curling.rs

29. Kendo savez Srbije

Adresa:11000 Beograd, Veljka Dugoševića 27 ž Telefon:011/750-358 Fax:011/3341-398

30. Kik boks savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Terazije 35/I Telefon: 011/323-51-43

31. Klizački savez Srbije

Adresa: Deligradska 27 Beograd Website: www.scgskating.com

32. Konjički savez Srbije

Adresa:11000 Beograd, Paštrovićeva 2 Telefon: 011/3552-367 Fax: 011/3555-967 E-mail: [email protected]

Nacionalna federacija osnovana 1886. godine Savez čini 131 klub.

33. Korfbol savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Krunska 7 Telefon: 011/3244-771 E-mail: [email protected] Website: http://www.korfball-serbia.net

34. Kuglaški savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd,Deligradska 27/III Telefon: 011/645-780

35. Kung fu vušu savez Srbije

Adresa: 12000 Požarevac, Bratstva i jedinstva 192 Telefon: 012/541-303 Fax: 012/541-301


http://www.kajakss.org.rs/�


http://www.karateserbia.org/�



http://www.curling.rs/�

http://www.kuglanje.cilj.org/�



http://www.korfball-serbia.net/�


170

36. Kyokushinkai savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Svetog Save 2 Telefon: 011/444-97-38 Fax: 011/431 517

37. Mačevalački savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Makedonska 22 (Dom omladine) Telefon: 011/2668-347

Nacionalna federacija osnovana 1928. godine Savez čini 8 klubova.

38. Moto Savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Despota Stefana 72 Telefon: 011/2781-740 Fax: 011/30-44-455

39. Odbojkaški savez Srbije

Adresa:11000 Beograd, Terazije 35 Telefon: 011/2621-535 Fax: 011/621-535 E-mail: [email protected] Website: http://www.ossrb.org

Nacionalna federacija osnovana 1949. godine. Nacionalni savez čini 170 klubova.

40. Orijentiring savez Srbije

Adresa: 11090 Beograd, Poštanski fah 299 Telefon: 062/228-553 Fax: 011/2628-553 E-mail: [email protected] Website: www.orijentiring.rs

41. Paintball Savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Kablarska 27 Telefon: 011/343-03-88 Fax: 011/2652-172

42. Plesni savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Ustanička 125/1, SC Šumice Telefon/Fax: 011/38-37-568 E-mail: [email protected] Website: www.ples.co.rs

43. Plivački savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Deligradska 27/III Telefon: 011/2682-952 Fax: 011/2682-952 E-mail: [email protected] Website: www.serbia-swimming.org.rs

Nacionalna federacija osnovana 17.04.1904. godine U Savez je učlanjeno 53 kluba i 3 podsaveza, Plivački savez Cenralne Srbije. Plivački savez Beograda i Plivački savez Vojvodine.

44. Planinarski savez Srbije

Adresa:11000 Beograd, Dobrinjska 11 Telefon:011/2642-065 Fax: 011/657-706

Nacionalna federacija osnovana 1901. godie. Savez čini 107 klubova i društava.


http://www.ossrb.org/�


http://www.orijentiring.rs/�


http://www.ples.co.rs/�


http://www.serbia-swimming.org.rs/�


171

45. Rafting savez Srbije

Adresa: 11080 Beograd-Zemun, Cara Dusana 167 Telefon/Fax: 0113076914 Website: www.raftingsavezsrbije.org

46. Ragbi 13 federacija Srbije

Adrasa: 11000 Beograd, Dobracina 14 E-mail: [email protected] Website: www.ragbiliga.rs

47. Ragbi savez Srbije

Adrasa: 11000 Beograd, Terazije 35/III Telefon: 011/3245-743 Faks: 011/3245-743 E-mail: [email protected]

48. Rvački savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Knez Mihailova 7/II Tel/fax: 011/2628-787,011/2620-386 E-mail: [email protected] Website: http://www.wrestling-serbia.org.rs

Nacionalna federacija osnovana 1923. godine Savez čini 32 kluba

49. Rukometni savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Obilićev venac 4/II Telefon/Fax: 011/2621-450, 2621-454

Nacionalna federacija osnovana 1949. godine Savez čini 370 klubova

50. Sambo savez Srbije

Adresa: 21000 Novi Sad, Masarikova 25 Telefon: 021/021/527-592

51 Savez americkog fudbala Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Vojvode Stepe 64 Telefon: 063/394-513 Website: www.safs.rs

52. Savez ekstremnih sportova Srbije

Adresa: 11260 Umka, Karadjordjeva 135

53. Savez za konjički sport Srbije - Olimpijske i FEI Discipline

Adresa: 11070 Novi Beograd, Milentija Popovića 15/28 Telefon: 011/21-47-447

54. Savez Srbije za pikado

Adresa: 11000 Beograd, Njegoševa 48 ili Koče Kapetana 16 Telefon/Fax: 011/450-064, 344-16-73

55. Savez za skijanje na vodi Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Vele Nigrinove 16 a Telefon: 063/364-911; 011/3183-338; Fax: 011/283 6-474 E-mail: [email protected] Website: www.wswfs.org.rs

http://www.raftingsavezsrbije.org/�


http://www.ragbiliga.rs/�



http://www.wrestling-serbia.org.rs/�

http://www.safs.rs/�


http://www.wswfs.org.rs/�


172

56. Savez za sinhrono i umetnicko plivanje Srbije

Adresa: Deligradska 27, 11000 Beograd Telefon: 011/2682-952 Fax: 011/2682-952 Website: www.synchro-serbia.org.yu

57. Soko Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Deligradska 27/I Telefon: 011/36-13-036 Fax: 011/643-296

58. Svebor savez Srbije

Adresa:11000 Beograd, Mutapova 23 Telefon:011/438-673, 552-669, 492-048, 064/1715-248

59. Streličarski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Ozrenska 39 Telefon: 011/3224-269, Fax: 011/3220-179 E-mail: [email protected] Website: http://www.strelicarski-savez-srbije.org


60. Savez za rekreativni sport Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Knez Mihailova 7/M Telefon: 011/2621-130

61. Skvoš asocijacija Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Nova Skojevska br. 69 Telefon:011/563-677 E-mail: [email protected] Website: www.squash.rs

62. Stonoteniski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Stranjića bana 73 a Telefon/Fax:011/625-048


63. Smučarski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd,Terazije 41 Telefon:011/3032-434 Fax:011/3032-436 E-mail: [email protected]


64. Streljački savez Srbije

Adresa:11000 Beograd, Službeni put zavoda br. 5 Telefon/fax:011/553-000

Nacionalna federacija osnovana 1887. godine. Savez čini 145 klubova

65. Savez za skokove u vodu Srbije

Adresa:11000 Beograd, Deligradska 27/III Telefon: 011/5330-691 Mob: 063/449-795

Nacionalna federacija osnovana 1971.godine. Savez čini 4 kluba

http://www.synchro-serbia.org.yu/�


http://www.strelicarski-savez-srbije.org/�


http://www.squash.rs/�


173

66. Savez za sinhrono i umetničko plivanje

Adresa:11000 Beograd, Deligradska 27/III Telefon/Fax:011/682-952

67. Savez organizacija podvodnih aktivnosti Srbije

Adresa: 11120 Beograd, P. fah: 35-81 Telefon: 011/32-222-32 Kontakt: Božana Ostojić 063/309-007

68. Sportski savez invalida Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Savski trg 9 Telefon: 011/657-535 Fax: 011/ 658-663

69. Savez Srbije za dizanje tegova

Adresa:11000 Beograd, Knez Mihailova 7/II Telefon/Fax: 011/2625282 E-mail: [email protected] Website: www.dizanje.org

70. Savez za školski sport i olimpijsko vaspitanje Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Knez Danilova 39 Telefon: 011/369-11-10

71. Savez hokeja na travi Srbije

Adresa: 26000 Pančevo, Novosadska 20 Telefon: 013/317-956

72. Savate Savez Srbije

Adresa: 22400 RUMA , 27. oktobra 7a Telefon: 022/479-963

73. Softball savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Spasenoviceva 12 Telefon/Fax: 011/2395230 Website: www.softball.in.rs E-mail: [email protected]

74. Sportski savez gluvih Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Svetog Save 16-18 Telefon: 011/436-539

75. Sportsko-ribolovni savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Milovana Milovanovića 4 Telefon: 011/3613-398, 3613-379 Fax: 011/3613-590

76. Srpska trijatlonska unija

Adresa: Drinčićeva 8 Telefon: 011/334-60-80

77. Teniska asocijacija Srbije

Adresa: 11000 Beogread, Aleksandra Stambolijskog 26 Telefon:011/3670-787, 3670-509

78. Tekvondo asocijacija Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Knez Mihailova 7/II Telefon: 011/628-787

http://us.mc903.mail.yahoo.com/mc/[email protected]�

http://www.dizanje.org/�

http://www.softball.in.rs/�



174

79. Udruženje za medicinu sporta Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Palmotićeva 26 Telefon:011/3058-376 Fax: 011/3058-376 E-mail: [email protected] Website: www.smas.org

80. Univerzitetski sportski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Strahinjića Bana 73a/1 Telefon: 011/2628-658 E-mail: [email protected] Website: http://www.usss.org.rs

81. Udruženje sportskih novinara Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Deligradska 27/III Telefon: 011/659-664

82. Fudbalski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Terazije 35 Telefon: 011/3221-443 Fax: 011/3221-001 E-mail: [email protected] Website: http://www.fss.org.rs

83. Hokejaški savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Knez Mihailova 7/II Telefon: 011/628-787

84. Džudo savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Strahinjića bana 73 a Telefon: 011/634-929 E-mail: [email protected] Website: http://www.jss.org.rs

85. Šahovski savez Srbije

Adresa: 11000 Beograd, Nušićeva 25/II Telefon: 011/3222-448, 3222-447 E-mail: [email protected] Website: http://www.serbiachess.net

Napomena: Podaci o granskim sportskim savezima Srbije preuzetu sa veb sajta Sportskog saveza Srbije i podložni su promenama. www.serbiansport.com


http://www.smas.org/�


http://www.usss.org.rs/�


http://www.fss.org.rs/�


http://www.jss.org.rs/�


http://www.serbiachess.net/�



175

OPŠTINSKI/GRADSKI SPORTSKI SAVEZI

ČLANOVI SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE (SSS)

- osnovni podaci o opštinskim sportskim savezima Srbije-

(preuzeto sa veb sajta SSS) www.serbiansport.com

Sportski savez Beograda

Adresa: 11000 Beograd, Deligradska 27/1 Telefon 011/658-148

Sportski savez Vojvodine

Adresa: 21000 Novi Sad, Masarikova 25 Telefon: 021/571-444, Fax: 021/423-924

Sportski savez Kosova i Metohije

Adresa: 38220 Kosovska Mitrovica, Serdar Janka Vukotića 33 Telefon/Fax: 028/424-114 E-mail: [email protected]

Sportski savez Knjaževca

Adresa: 19350 Knjevac,Knjaza Miloša 41 Telefon: 019/743-148

Sportski savez Opštine Leskovac

Adresa: 16000 Leskovac,Trg JNA 7 Telefon: 016/243-061,244-442

Sportski savez Opštine Lebane

Adresa: 16230 Lebane,Cara Dušana 116 Telefon: 016/843-710,843-083

Sportski savez Opštine Zaječar

Adresa:19000 Zaječar, Hajduk Veljkova 5 Telefon:019/422-481,424-841

Sportski savez Kladova

Adresa: 19320 Kladovo, 22. septembra Telefon:019/88-080

Savez organizacija za Fizičku kulturu Vlasotince

Adresa:16210 Vlasotince Telefon:016/72-016

Sportski savez Pirot

Adresa:18300 Pirot,Trg oslobodilaca bb Telefon:010/335-204

Sportski savez Majdanpek

Adresa: 19250 Majdanpek, Trg Oslobođenja 17




176

Tel: 030/81-842

Sportski savez Niša

Adresa: 18000 Niš,Strahinjića Bana 2 Telefon:018/513-216, 513-217

Sportski savez za fizičku kulturu "Vladičin Han"

Adresa: 17510 Vladičin Han, Sportski centar "Kunjak" Telefon: 017/73-907

Sportski savez opštine Doljevac

Adresa: 18410 Doljevac Telefon: 018/811-185 Fax: 018/811-360

Sportski savez Babušnice

Adresa: 18330 Babušnica

Sportski savez Kuršumlije

Adresa:18430 Kuršumlija, Kosovska 17 Telefon:027/381-354

Sportski savez Valjeva

Adresa: 14000 Valjevo, Čika Ljubina 5 Telefon: 014/240-707

Sportski savez opštine Požarevac

Adresa:12000 Požarevac, Voje Dulića 19 Telefon:012/222-832

Sportski savez Užice

Adresa:31000 Užice, Sportska hala - Veliki Park bb Telefon/fax: 031/518-457

Sportski savez opštine Kraljevo

Adresa:36000 Kraljevo, Hajduk Veljkova 2, Dom društvenih organizacija Telefon:036/331-413

Sportski savez opštine Priboj

Adresa: 31330 Priboj, Novice Manovića 59 Telefon:033/52-975

Sportski savez opštine Prijepolje

Adresa:31300 Prijepolje, Vladimira Perića-Valtera Telefon:033/22-020

Sportski savez Šabac

Adresa:15000 Šabac, Miloša Obilića 2 Telefon: 015/349-974 Telefon/Fax: 015/348-428

Sportski savez Požega

Adresa: 31210 Požega, Trg Ljuba Mićića 3 Telefon:031/813-151,063/603-969


177

Savez sportova Smederevo

Adresa:11300 Smederevo, Đure Daničića 4 Telefon:026/222-448 i 222-500

Sportski savez Arilje

Adresa:31230 Arilje, Brace Mihajlović 8 Telefon: 031/891-443 i 891-278

Sportski savez Batočina

Adresa: 34227 Batočina Telefon:034/841-203 i 841-271

Savez organizacija za fizičku kulturu Ivanjica

Adresa: 32250 Ivanjica, Boška Petrovića 73 Telefon: 032/66l-087

Sportski savez opštine Aranđelovac

Adresa:34300 Aranđelovac, Kneza Mihajla 33 c/1 Telefon:034/711-809

Sportski savez opštine Ćuprija

Adresa:35230 Ćuprija, Kneza Miloša 40 Telefon:035/461-309

Centar za razvoj sporta i amaterizma u sportu Smederevska Palanka

Adresa:11420 Smederevska palanka, Vuka Karadžica 25 Telefon: 026/323-790

Savez sportova Kruševac

Adresa:37000 Kruševac, Sportski centar, Radomira Jakovljevića bb Telefon: 037/27-932, 38-244

Sportski savez Rekovac

Adresa:35260 Rekovac, Svetozara Markovića 2,

Sportski savez opštine Despotovac

Adresa:35213 Despotovac, Moravska bb Telefon:035/611-393

Jagodinski sportski savez

Adresa:35000 Jagodina, Kneginje Milice 80 Telefon/Fax:035/243-361

Sportski savez Paraćina

Adresa:35250 Paraćin, Branka Krsmanovića 45 Telefon: 035/553-892

Sportski savez Čačka

Adresa:32000 Čačak, Gradski bedem 2

Sportski savez Gornji Milanovac

Adresa:32300 Gornji Milanovac, Karađorđeva 21, P.fax 68

Sportski savez Lučani


178

Adresa:32240 Lučani, Dragačevski bataljon 28 Kontakt: Ružić Predrag

Savez sportova Novi Beograd

Adresa:11070 Novi Beograd, Pariske komune 20 Telefon:011/671-283

Savez sportova Vračara

Adresa: 11000 Beograd, Božidara Adžije 23 Telefon:011/433-259

Sportski savez opštine Obrenovac

Adresa:11500 Obrenovac, Beogradskog bataljona 5 Telefon: 011/8721-361

Savez sportova Čukarice

Adresa:11030 Beograd, Šumadijski trg 2 Telefon:011/545-453

Savez sportova Stari grad

Adresa:11000 Beograd, Knez Mihailova 2

Savez sportova Rakovice

Adresa:11090 Beograd, Miška Kranjća 12 Telefon: 011/593-238 Fax: 011/582-582

Savez sportova Zemun

Adresa:11080 Zemun, Dom sportova "Pinki", Gradski park br. 2 Mob: 063/254-370 Fax: 011/610-239

Savez organizacija za fizičku kulturu Zvezdara

Adresa:11050 Beograd, Ćirila i Metodija 2 a Telefon:011/422-020

Sportski savez opštine Grocka

Adresa:11306 Grocka, Trg oslobođenja 20

Sportski savez Palilule

Adresa:11000 Beograd, 27. marta 35 Telefon:011/3226-327 Fax:011/3223-119

Savez sportova Savski venac

Adresa:11000 Beograd, Viktora Iga 4 Telefon:011/650-671

Sportski savez opštine Bečej

Adresa:21220 Bečej, Borisa Kidriča 11 Telefon:021/812-092

Sportski savez opštine Pančevo

Adresa:26000 Pančevo, Masarikova 1a Telefon:013/353-138


179

Fax :013/344-642

Opštinski sportski savez Odžaci

Adresa:25250 Odžaci Telefon:025/742-270, 744-333

Sportski savez Subotice

Adresa:24000 Subotica, Lenjinov Park 12/II Telefon:024/553-306

Sportski savez opštine Zrenjanin

Adresa:23000 Zrenjanin, Svetozara Markovica 1/II . P. fax: 28 Telefon:023/61-158 Fax:023/62-981

Sportski savez opštine Bačka Topola

Adresa:24300 Bačka Topola, M. Tita 57 Telefon:024/712-300

Sportski savez opštine Šid

Adresa:22240 Šid, Karađorđeva 90 Telefon:022/712-030

Sportski savez opštine Bačka Palanka

Adresa: 21400 Bačka Palanka, Žarka Zrenjanina br.43 poš.fah 73 Telefon/Fax: 021 752 200 E-mail: [email protected] Website: www.sportsavezbp.org.rs

Opštinski savez organizacija za fizičku kulturu Kula

Adresa:25230 Kula Telefon:025/722-510

Sportski savez opštine Senta

Adresa:24400 Senta, Boška Jugovića 24 Telefon:024/811-447

Sportski savez opštine Kanjiža

Adresa: 24420 Kanjiža, Trg Edvarda Kardelja l

Sportski savez opštine Sečanj

Adresa: 23240 Sečanj, Žarka Zrenjanina 11 Telefon: 023/841-038

Sportski savez opštine Vrbas

Adresa: 31460 Vrbas, Panonska 2

Savez organizacija za fizičku kulturu Nova Crnja

Adresa: 23 218 Nova Crnja

Sportska asocijacija Novog Sada

Adresa:21000 Novi Sad, Masarikova 25, P.fah: 286 Telefon/fax: 021/423-544, 423-545

Sportski savez Prištine


http://www.sportsavezbp.org.rs/�


180

Adresa:38000 Priština, Zanatska 43, P. fah: 97

Sportski savez opštine Uroševac

Adresa:38230 Uroševac, P. fah: 97

Sportski savez Peć

Adresa:38300 Peć, P. fah:26

Sportski savez Đakovica

Adresa:38320 Đakovica

Sportski savez Leposavić

Adresa:38218 Leposavić

Sportski savez Kosovska Mitrovica

Adresa: Serdar Janka Vukotica br.33, 38220 Kosovska Mitrovica Telefon: 028/424-114 E-mail: [email protected]

Sportski savez Novog Pazara

Adresa:36300 Novi Pazar, 7. juli bb Telefon:020/312-816

Sportski savez Mladenovca

Adresa:11400 Mladenovac, Bože Damnjanovića 35 Telefon:011/8232-185 Fax: 011/8236-101

Sportski savez Bora

Adresa:19210 Bor, Kralja Petra I 12 Telefon:030/432-248

Sportski savez grada Sombora

Adresa: 25000 Sombor, Venac Petra B Telefon:025/36-787

Sportski savez Aleksandrovca

Adresa:37 230 Aleksandrovac, 10. avgusta 17 Kontakt: Stojanović Dragiša 037/754-395

Sportski savez opštine Boljevac

Adresa:19370 Boljevac, D. Petrovica 12, P. fah: 52 Telefon:030/ 64-00-9

Sportski savez opštine Beočin

Adresa:21 300 Beočin, Svetosavska 25

Sportski savez Barajevo

Adresa: 11460 Barajevo, ul. Miodraga Vukovića 2 Tel./fax: 011/8301-321 E-mail: [email protected] i [email protected] Website: www.sportskisavezbarajevo.org.rs

Sportski savez Bajina Bašta

Adresa: 31 250 Bajna Bašta, Brace Ninčić bb




http://www.sportskisavezbarajevo.org.rs/�


181

Telefon: 031/852-155

Sportski savez opštine Topola

Adresa: 34 310 Topola, Milića Radovanovića bb

Sportski savez opštine Opovo

Adresa: 26 204 Opovo, Borisa Kidriča bb Telefon/fax: 013/681-030

Sportski savez Vranje

Adresa: 17 500 Vranje, Ivo Lole Ribara 1 Telefon: 017/24-089

Sportski savez Surčin

Adresa: Aerodromski put 37. 11271 Surčin Telefon/Fax: 8440-243 E-mail: [email protected]

Sportski savez Svrljig

Adresa: 19 360 Svrljig, Radetova 2 Telefon: 018/821-041

Sportski savez Sremska Mitrovica

Adresa: 22 000 Sremska Mitrovica, Vodna 45b Telefon: 022/222-196 Fax: 022/222-679

Sportski savez Bela Crkva

Adresa: 26340 Bela Crkva, Miletićeva bb Telefon: 013/851-240 Fax: 013/848-022

Sportski savez Dimitrovgrada

Adresa: 18320 Dimitrovgrad, SC "PARK"

Napomena: Podaci o opštinskim sportskim savezima Srbije preuzetu sa sajta Sportskog saveza Srbije i podložni su promenama. www.serbiansport.com




182

SPISAK GRANSKI SPORTSKI SAVEZA AP VOJVODINE (ČLANOVI SPORTSKOG SAVEZA VOJVODINE - SSV)

rb Naziv saveza Osnovni podaci o savezu

1 ATLETSKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/420-579 Fax: 021/420-579 E-mail: [email protected] Predsednik: Stevan Zorić Sekretar: Milinkov Nenad 063 /587-323

2 AEROBIK ASOCIJACIJA VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 064/1143-222 E-mail: [email protected] Predsednik:Kalajdžić Jelisaveta Sekretar: Obradović Dragan 064/1143-222

3 BEJZBOL SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Resavska 5, 21000 Novi Sad Telefon: 063/519-474 Fax: 021/450-141 E-mail: [email protected] Predsednik: Dejan Čapo Sekretar: Milovanović Dušan 063-518-474

4 BICIKLISTICKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/504-538, 063/458-872 Fax: 021/504-538 E-mail: [email protected] Web-site: www.cycling.co.rs Predsednik: Subić Nebojša Sekretar: Bjelica Jadranka 062/290-846

5 BOĆARSKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Ticanova bb, 22400 Ruma Telefon: 022/476-696 Fax: 022/476-696 E-mail: [email protected] Predsednik: Kljajić Rade 063/539-065 Sekretar: Sakulski Radovan

6 BODI BILDING I FITNES SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Ruđera Boskovića 34, 21000 Novi Sad Telefon: 021/372-376 Predsednik: Biserka Šipka Generalni sekretar: Zoran Šipka 063/590-722

7 BOKSERSKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/572-356, 063/501-916 Fax: 021/572-356 E-mail: [email protected] Predsednik: Madžić dr Duško Sekretar: Vizi Martin 063/ 501-916

8 DŽIU-DŽICU SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6571-782, 063/7781-233 Fax: 021/529-670 E-mail: [email protected] Predsednik: Tepačević Strahinja Sekretar: Novaković Dara 063/ 442-767

9 DŽUDO SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/523-090; 063/442-875 Fax: 021/523-090 E-mail: [email protected] Web-site: www.jsv.org.rs Predsednik: Svetislav Vukmirica Generalni sekretar: Marko Stipankov Sekretar: Barna Vlastimir 064/2016-411

10 FUDBALSKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Bulevar oslobođenja 92/V, 21000 Novi Sad Telefon: 021/420-885, 021/421-401 Fax: 021/6623-460 E-mail: [email protected] Web-site: www.fsv.org.rs Predsednik: Ratko Borovica Sekretar: Tomić Dušan

11 GIMNASTIČKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Ignjata Pavlasa 2-4, 21000 Novi Sad Telefon: 021/524-029 Fax: 021/524-029 E-mail: [email protected] Predsednik: Aniko Žiroš Jankelić Sekretar: Mikeš Geza 064/ 180-97-13

12 JET-SKI SAVEZ VOJVODINE Adresa: Bulevar Oslobođenja 46/55, 21000 Novi Sad Telefon: 021/530-227, 063/3737-000 E-mail : [email protected] Predsednik: Zarić Dragan , Sekretar: Konstantin Panić; 063/78-52724





http://www.cycling.co.rs/�





http://www.jsv.org.rs/�


http://www.fsv.org.r/�




183

13 KAJAK KANU SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/420-637 Fax: 021/423-637 E-mail: [email protected] Predsednik: Šijakov Jovan Sekretar: Ivana Šešum 063/ 1010-299

14 KARATE SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/529-670 Fax: 021/529-670 E-mail: [email protected] Web-site: www.karatevojvodina.org.rs Predsednik: Ðordević Saša Sekretar: Novaković Dara 063/ 442-767

15 KIK-BOKS SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/553-633, 063/554-668 Fax: 021/553-633 E-mail: [email protected] Predsednik: Jotić Miodrag 063/ 554-668 Sekretar: Ninković Miloš

16 KONJIČKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6336-507 Fax: 021/6336-507 E-mail: [email protected] Predsednik: Andrija Romić Sekretar: Ljiljana Poček 063/ 33-66-66

17 KOŠARKAŠKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6614-628, 021/424-116 Fax: 021/6614-628 E-mail: [email protected] Web-site: www.ksv.org.rs Predsednik: dr Lazar Pantelić Generalni sekretar: Branko Lozanov 064/ 8808-811

18 KUGLAŠKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6571-785, 063/517-263 Fax: 021/6571-785 E-mail: [email protected] Predsednik: Šunjka Radovan Sekretar: Vojin Gajinov

19 KUNG-FU VUŠU SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/870-267 Fax: 021/870-246 E-mail: [email protected] Web-site: www.kungfusv.org.rs Predsednik: Ladičorbić Dušan Sekretar: Ivanović Stojan 064/891-36-04

20 ODBOJKAŠKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/4722-220, 064/2615-653 Fax: 021/4722-220 E-mail: [email protected] Web-site: www.osv.rs Predsednik: Sekretar: Spasić Jugoslav

21 PIKADO SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Vase Stajića 7, 24000 Subotica Telefon: 024/551-781, 063/7758-079 Fax: 024/551-781 E-mail: [email protected] Web-site: www.dart-psv.org.rs Predsednik: Stevović Nenad Sekretar: Snežana Jovović 063/ 77-58-079

22 PLANINARSKO-SMUČARSKI SAVEZ VOJVODIN

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6572-063, 063/589-873 Fax: 021/6572-063 E-mail: [email protected] Web-site: www.planinari.org.rs Predsednik: Jovović Miodrag Sekretar: Milivoj Erdeljan 063/ 589-873

23 PLIVAČKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/4737-160, 023/554-204, 063/357-178 Fax: 021/4737-160 E-mail: [email protected] Web-site: www.jsv.org.rs Predsednik: Dragan Radosav Generlni sekretar: Slobodan Bokanić Sekretar: Kosta Borišev 063/ 1904-892



http://www.karatevojvodina.org.rs/�




http://www.ksv.org.rs/�



http://www.kungfusv.org.rs/�


http://www.osv.rs/�


http://www.dart-psv.org.rs/�


http://www.planinari.org.rs/�


http://www.jsv.org.rs/�


184

24 RIBOLOVAČKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Ðoke Mijatovića 16, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6411-974 Fax: 021/6411-974 E-mail: [email protected] Web-site: www.rsv.org.rs Predsednik: Jovanović Dušan Sekretar: Markov Zvezdana

25 RUKOMETNI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/524-835, 063/8187-561 Fax: 021/423-936 E-mail: [email protected] Web-site: www.rsv.co.rs Predsednik: Bukvić Dragan Sekretar: Popović Jovo 063/414-515

26 RVAČKI SAVEZ VOJVODIN

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/420-637, 064/1811-747 Fax: 021/420-637 E-mail: [email protected] Web-site: www.wrestling-vojvodina.org.rs Predsednik: Dedić Gradimir Sekretar: Dokmanac Slaven 064/18-11-747

27 SAMBO SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/527-592; 063/580-055 Fax: 021/527-592 E-mail: [email protected] Predsednik: Rakić dr Jovan 063/ 580-055 Sekretar: Mihajlović Snežana

28 SAVATE SAVEZ VOJVODINE

Adresa: 27.oktobar 7a, kancelarija 26, 22400 Ruma Telefon: 022/479-963; 064/1323-228 Fax: 022/479-963 E-mail: [email protected] Web-site: www.savate-srbija.com Predsednik: Rakić Miodrag 064/132-32-28 Sekretar: Kovačević Lazar

29 SAVEZ HOKEJA I KLIZANJA NA LEDU

Adresa: Sutjeska 2, 21000 Novi Sad Telefon: 021/423-951 Fax: 021/423-951 Predsednik: Dejan Pavićević Sekretar: Predrag Ribaković 064/112-60-08

30 SAVEZ HOKEJA NA TRAVI VOJVODINE

Adresa: Bulevar Oslobodenja 100, 21000 Novi Sad Telefon: 021/400-368; 063/589-531 Fax: 021/400-368; 442-167 E-mail: [email protected] Web-site: www.svhnt.com Predsednik: Miličković Mirko Sekretar: Nikolić Dragoljub 063/ 589-531

31 SAVEZ ZA DIZANJE TEGOVA VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/420-637 Fax: 021/420-637 E-mail: [email protected] Predsednik: Stojadin Stošić Sekretar: Dokmanac Slaven 064/18-11-747

32 SAVEZ ZA ORJENTACIONI SPORT VOJVODINE

Adresa: Dunavska bb, 21000 Novi Sad Telefon: 021/456-536 Fax: 021/456-394 E-mail: [email protected] Predsednik: Radojčić Duško 063/ 542-062 Sekretar: Petar Šarić

33 SAVEZ ZA PODVODNE AKTIVNOST

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/4737-160, 063/8878-619 Fax: 021/528-069 E-mail: [email protected] Predsednik: Kaurić Goran Sekretar: Borišev Kosta 063/ 1904-892

34 SAVEZ SPORTA ZA SVE VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/423-951 Fax: 021/423-951 E-mail: [email protected] Web-site: www.srsv.org.rs Predsednik: Perišić Milorad Sekretar: Perković Slavko 064/ 226-65-57


http://www.rsv.org.rs/�


http://www.rsv.co.rs/�


http://www.wrestlingvojvodina.org.rs/�



http://www.savate-srbija.com/�


http://www.svhnt.com/�




http://www.srsv.org.rs/�


185

35 SPORTSKI SAVEZ INVALIDA

Adresa: Bulevar Osobodenja 6-8, 21000 Novi Sad Telefon: 021/444-228 Fax: 021/444-228 E-mail: [email protected] Predsednik: Kilibarda Milorad Sekretar: Ternat-Milutinović Svetlana

36 STONOTENISERSKI SAVEZ VOJVODIN

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/4337-208 Fax: 021/420-305 E-mail: [email protected] Web-site: www.stsv.org.rs Predsednik: Koljaja Goran Sekretar: Stojšin Pavle 063/ 533-486

37 STRELIČARSKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Horna Werga 22, 21000 Petrovaradin Telefon: 063/549-025 Fax: E-mail: [email protected] Predsednik: Teodor Čerevički Sekretar: Milica Benjak

38 STRELJAČKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/528-069 Fax: 021/528-069 Predsednik: Novicki Aleksandar Generalni sekretar: Aleksandra Ivošev 064/ 168-48-10

39 ŠAHOVSKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/420-378 Fax: 021/572-238 E-mail: [email protected] Web-site: www.vojvodinachess.com Predsednik: Kopanja Miroslav Sekretar: Danko Bokan 064/1505-735

40 TEKVONDO ASOCIJACIJA VOJVODINE

Adresa: Dimitrija Avramovica 8, 21000 Novi Sad Telefon: 022/428-976, 065/2311-423 Fax: 022/428-976 E-mail: [email protected] Web-site: www.tav.org.rs Predsednik: Živanović Goran 065/ 231-14-23 Generalni sekretar: Perić Slaviša

41 TENISKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/6614-137, 064/2014-929 Fax: 021/6614-137 E-mail: [email protected] Web-site: www.tsv.org.rs Predsednik: Jerinkić Milan Generalni sekretar: Milojković Dušan 064/201-49-29 Sekretar: Božić Boris

42 UNIVERZITETSKI SPORTSKI SAVEZ NOVOG SADA

Adresa: Narodnog fronta 10/3, 21000 Novi Sad Telefon: 021/450-670 Fax: 021/450-670 E-mail: [email protected] Web-site: www.ussns.org.rs Predsednik: Zoran Delić Sekretar: Dražen Kozlić 064/ 6689-705

43 VATERPOLO SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/522-804 Fax: 021/522-804 E-mail: [email protected] Web-site: www.vaterpolosavezvojvodine.org.rs Predsednik: Ašiku Vitalis Sekretar: Jovanović Vojislav 063/7761-704

44 VAZDUHOPLOVNI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Narodnih Heroja 5/I, 21000 Novi Sad Telefon: 021/529-916, 064/2234-918 Fax: 021/529-016 E-mail: [email protected] Predsednik: Mrnuštik Miroslav Sekretar: Vuletić Željko 063 587-323

45 VESLAČKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/420-637 Fax: 021/420-637 E-mail: [email protected] Predsednik: Milan Saratlić Sekretar: Slaven Dokmanac 064/18-11-747



http://www.stsv.org./�



http://www.vojvodinachess.com/�


http://www.tav.org.rs/�


http://www.tsv.org.rs/�


http://www.ussns.org.rs/�


http://www.vaterpolosavezvojvodine.org.rs/�




186

46 VOJVODJANSKI PLESNI SAVEZ

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/661-9261 E-mail: [email protected] Predsednik: Kuburović Dragan Sekretar: Robert Gomboš 063/ 594-835

47 VOJVOĐANSKA TRIJATLON UNIA

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/572-277 E-mail: [email protected] Predsednik: Franjo Fratrić Sekretar:Zoran Zivlak 063/ 821-35-55

48 SPORTSKI SAVEZ VOJVODINE

Adresa: Masarikova 25, 21000 Novi Sad Telefon: 021/423-924 Fax: 021/423-924 E-mail: [email protected] Web-site: www.sportskisavezvojvodine.com Predsednik: Darko Parežanin Sekretar: mr Mladen Stojšin, 065/4239-244

Napomena:

Podaci o granskim savezima na nivou AP Vojvodine nalaze se na sajtu Sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine i podložni su promenama. www.sio.vojvodina.gov.rs




http://www.sportskisavezvojvodine.com/�

http://www.sio.vojvodina.gov.rs/�


187

SPISAK OPŠTINSKIH GRADSKIH SPORTSKI SAVEZA VOJVODINE

(ČLANOVI SPORTSKOG SAVEZA VOJVODINE - SSV)

rb Naziv opštinskog sportskog saveza Osnovni podaci

1. SPORTSKI SAVEZ VRŠAC

Adresa: Đurđa Smederevca 11, 26300 Telefon: 013/ 838-054 Fax: 013/ 838-054 E-mail: [email protected] Website: www.sportskisavezvrsac.com Sekretar: Momirov Jovica

2. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE TITEL

Adresa: Skupština opštine, Glavna br.1, 21240 Telefon: Fax: E-mail: Website: Sekretar: Milan Radosavljev

3. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE SRBOBRAN

Adresa: Trg Mladosti bb , 21480 Telefon: 021/ 731-279 Fax: 021/ 731-279 E-mail: Website: Sekretar: Ćurić Milena

4. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE PANCEVO

Adresa: Masarikova 1a, 26000 Telefon: 013/ 353-138 Fax: 013/ 353-138 E-mail: [email protected] Website: Sekretar: Samardžić Jelena

5. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE ODŽACI

Adresa: Maršala Tita 24, 25250 Telefon: 025/ 743-211 lok 137 Fax: E-mail: Website: Sekretar: Marković Rade

6. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE RUMA

Adresa: Veljka Dugoševića 100, 22400 Telefon: 022/ 474-972 Fax: 022/ 474-972 E-mail: Website: www.ruma.rs Sekretar: Sremac Siniša

7. SPORTSKA ASOCIJACIJA NOVOG SADA

Adresa: Masarikova 25, 21000 Telefon: 021/ 423-544 ; 423-545 Fax: 021/ 423-544 ; 423-545 E-mail: Website: Sekretar: Trkulja Miodrag

8. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE ŽITIŠTE

Adresa: Cara Dušana 7, 23210 Telefon: 023/ 821-569 Fax: 023821-308 E-mail: [email protected] Website: Sekretar: Martinović Milenko

9. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE IRIG

Adresa: Zmaj Jovina 59, 22406 Telefon: 022/ 461-087 Fax: 022/ 462-035 E-mail: Website: Sekretar: Pilipović Lazar

10. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE SOMBOR

Adresa: Venac Petra Bojovića 11, 25000 Telefon: 025/ 436-787 Fax: 025/ 436-787 ; 23-025 E-mail: [email protected] Website: Sekretar: Imre Oto

11. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE SENTA Adresa: Ađanska ulica 7, 24400 Telefon: Fax: E-mail: Website: Sekretar:


http://www.spsavez-vrsac.org.rs/�


http://www.ruma.rs/�




188

12. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE ZRENJANIN

Adresa: S.Markovića 1/II, 23000 Telefon: 023/ 536-960 Fax: 023/561-158 E-mail: [email protected] Website: www.sportsavezzr.rs Sekretar: Marinac Siniša

13. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE KOVACICA

Adresa: Čaplinova 13, 26210 Telefon: 013/ 661-065 Fax: 013/ 661-019 E-mail: Website: Sekretar: Jovnaš Janko

14. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE BEOCIN

Adresa: Svetosavska 25, 21300 Telefon: 021/ 870-884 Fax: 021/870-260 E-mail: [email protected] Website: Sekretar: Majstorović Dejan

15. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE B. TOPOLA

Adresa: Jadranska 5, 24300 Telefon: 025/ 711-351 Fax: 025/ 711-351 E-mail: [email protected] Website: Sekretar: Margit Hajvert

16. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE BECEJ

Adresa: Borisa Kidriča 11, 21220 Telefon: 021/ 814-883 Fax: E-mail: Website: Sekretar: Češjarov Dubravko

17. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE KOVIN

Adresa: Bul.Cara Lazara, 26220 Telefon: 013/ 742-021 Fax: 013/ 742-021 E-mail: Website: Sekretar: Žarko Rodić

18. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE SUBOTICA

Adresa: Lenjinov park 12/II , 24000 Telefon: 024/ 553-306 Fax: 024/ 553-306 E-mail: Website: Sekretar: Popov Jovan

19. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE STARA PAZOVA

Adresa: Slovenski trg bb, 22300 Telefon: Fax: E-mail: Website: Sekretar:

20. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE VRBAS

Adresa: Telefon: Fax: E-mail: Website: Sekretar:

21. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE ALIBUNAR

Adresa: Save Munćana 3, 26310 Telefon: 013/ 641-247 Fax: 013/ 641-247 E-mail: Website: Sekretar:

22. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE KIKINDA

Adresa: Telefon: Fax: E-mail: Website: Sekretar:

23. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE KULA

Adresa: Lenjinova 11, 25230 Telefon: 025/ 722-510 Fax: 025/ 722-510 E-mail: Website: Sekretar: Malivuk Zoran


http://www.sportsavezzr.rs/�




189

24. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE PECINCI

Adresa: Slobodana Bajića 5, 22410 Telefon: Fax: E-mail: Website: Sekretar:

25. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE NOVI KNEŽEVAC

Adresa: Đure Jakšića 10/4, 23330 Telefon: Fax: E-mail: Website: Sekretar: Knežević Milan

26. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE SECANJ

Adresa: Vožda Karađorđa 59, 23240 Telefon: 023/ 842-064 Fax: 023/ 842-031 E-mail: [email protected] Website: Sekretar: Arsić Dragica

27. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE BACKA PALANKA

Adresa: Žarka Zrenjanina 43 Telefon: 752-200 Fax: 752-200 E-mail: [email protected] Website: Sekretar:

28. SPORTSKI SAVEZ OPŠTINE APATIN

Adresa: Svezog Save 4, 25260 Telefon: 025/ 780-250 Fax: 025/ 780-250 E-mail: [email protected] Website: Sekretar: Popović Dušanka

Napomena:

Podaci o opštinskim savezima na nivou AP Vojvodine preuzeti su sa sajta Sportskog saveza Vojvodine i podložni su promenama. www.sportskisavezvojvodine.com




http://www.sportskisavezvojvodine.com/�


190

CIP - Kategorizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad xxxxxxxx MODELI FUNKCIONISANJA SPORTA NA NIVOU LOKLANE SAMOUPRAVE Izdavač: Pokrajinski sekreatarijat za sport i omladinu Autor i urednik: Milorad Dokmanac Tiraž, 500 kom. ISBN 978-86-87257-01-6 xxxxxxxxx xxxxxxxxx

MODELI FUNKCIONISANJA SPORTA NA NIVOU LOKALNE … · Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu 5...

Documents

Transcript of MODELI FUNKCIONISANJA SPORTA NA NIVOU LOKALNE … · Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu 5...