23. avgust 2018. godine

Milijardu evra za fabriku guma Proizvođač automobilskih pneumatika "Šandong Linglong" uskoro u Zrenjaninu

KINESKA kompanija za proizvodnju automobilskih guma "Šandong Linglong" počeće sledeće godine sa

izgradnjom pogona u Zrenjaninu za šta je Grad obezbedio 136 hektara zemljišta, a posao u fabričkim halama

će dobiti 1.500 radnika. Kineski investitor planira da uloži skoro milijardu dolara u celu investiciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovaće u četvrtak ceremoniji potpisivanja sporazuma za

izgradnju ove fabrike. Kako je rekao gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, pregovori su trajali godinu

dana. Investitori iz Kine zasada čekaju odobrenje svog ministarstva, ali se čelnici grada Zrenjanina nadaju

da tu neće biti problema.

Kineska kompanija za proizvodnju automobilskih guma "Šandong Linglong" objavila je da planira

investicioni projekat u Srbiji vredan 994,4 miliona dolara.

Vlada Srbije i lokalna samouprava su vodili pregovore i izgleda da se došlo do kraja - rekao je Janjić. -

Proizvodiće se visokokvalitetne gume i biće to jedna od najsavremenijih fabrika guma u Evropi. Fabrika će

se graditi u industrijskoj zoni Jugoistok u Zrenjaninu za šta je Grad obezbedio 136 hektara zemljišta. Sve

procedure u vezi sa ekološkom proizvodnjom biće ispoštovane.

SEZONCIMA BOLJE OD NAREDNE GODINE

Sezonski radnici, od kojih u poljoprivredi njih gotovo 95 odsto radi na crno, moći će da očekuju bolji

položaj već od početka naredne godine, jer tada počinje da se primenjuje Zakon o pojednostavljenom

radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.

Na taj način trebalo bi da budu legalizovani sezonski radovi, čime će samo u poljoprivredi između 66.000 i

77.000 ljudi biti uvedeno u legalne privredne tokove. To podrazumeva i uvođenje elektronskog sistema za

jednostavno prijavljivanje sezonaca, po uzoru na mađarski model.

Ovih dana upravo je završen javni poziv NALED-a za izradu softvera za elektronsku prijavu sezonskih

radnika, koju je prema novom zakonu poslodavac dužan da podnese Poreskoj upravi. Kako saznajemo, na

konkurs su pristigle četiri ponude, a komisija NALED-a će u naredne dve sedmice izabrati najboljeg

ponuđača, koji će, kada s njim bude sklopljen ugovor, imati rok do početka januara 2019. da izradi softver

jer tada zakon stupa na snagu.

– Trenutno je za prijavu i odjavu jednog sezonskog radnika potrebno utrošiti pet sati mesečno, dok će se

zahvaljujući reformi sistema zapošljavanja sezonskih radnika u poljoprivredi, koju je Vlada Srbije pokrenula

u saradnji sa NALED-om, prijava i odjava radnika obavljati svakog dana do 10 sati. Dosad su mesečni

izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po radniku u proseku iznosili 10.200 dinara, a ubuduće će za

jedan dan angažovanja mesečni troškovi poreza i doprinosa biti oko 6.000 dinara – navode u NALED-u.

IZVOR POLITIKA

Mala šansa da minimalac bude 36.000 dinara

Ministri nadležni za finansije i rad Siniša Mali i Zoran Đorđević početkom nedelje započeli su razgovor o

minimalcu za narednu godinu da bi Vlada Srbije svoj predlog predstavila Socijalno-ekonomskom savetu.

Sednica SES-a trebalo bi da se održi 6. i 7. septembra, a odluka o novom minimalcu za 2019. godinu treba

da bude doneta 15. septembra.

Pošto ni prethodnih godina socijalni partneri nisu uspevali da se usaglase oko minimalne cene rada –

sindikati su tražili više, a poslodavci nudili manje – odluku je, po pravilu, donosila Vlada Srbije. Upravo

zbog toga može se očekivati da i ove godine zapravo Vlada Srbije bude ta koja će doneti odluku o iznosu

minimalne cene rade u 2019. godini. Pogotovo što je država najveći poslodavac u Srbiji i što njena računica

zavisi od stanja i mogućnosti srpskog budžeta iz kojeg se isplaćuju zarade zaposlenima u javnom sektoru.

300.000 radnika u Srbiji na minimalcu

Minimalna cena rada sada je 153 dinara po satu, odnosno oko 24.000 dinara mesečno. Sindikati su saglasni

o tome da minimalac za 2019. godinu treba da bude 36.000 dinara, odnosno koliko sada košta minimalna

potrošačka korpa. Poslodavci još uvek ne licitiraju visinom minimalca, ali stavljaju do znanja da povećanje

cene rada mora pratiti odgovarajući ustupak države prema njima, odnosno da očekuju manje poreze i

doprinose ukoliko već treba da više daju radnicima.

Ekonomisti ne spore da se minimalac za narednu godinu mora povećati, ali postavljaju i pitanje da li srpska

ekonomija, i pored rasta koji poslednjih meseci beleži, može izdržati dvocifreno veću minimalnu zaradu,

koju traže sindikati. S druge strane, sindikati su svesni toga da njihove zahteve za povećanje minimalca

12.000 dinara srpska ekonomija teško može podneti, ali podsećaju na to da on ne bi trebalo da bude pravilo,

već izuzetak.

12 odsto je realno povećanje najniže cene rada

Tako predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ne spori da zahtev da minimalac

bude u nivou minimalne potrošačke korpe, za koju ističe da je krajnje skromna, ne može biti ispunjen ili bi u

ovom trenutku bilo teško izvodljiv, ali očekuje da u nekoj bliskoj budućnosti do toga dođe. On ističe da će

SSSS zahtevati da se minimalna zarada ubuduće isplaćuje samo u slučaju poremećaja rada u preduzećima i

da njena isplata bude oročena.

– U Srbiji je, nažalost, ona postala stalna kategorija zbog smanjenih doprinosa koje na nju plaćaju

poslodavci, pa više od 300.000 ljudi prima tu zaradu, od koje teško može da se živi – objasnio je Orbović. –

Naš stav je da minimalna zarada treba da bude izjednačena s minimalnom potrošačkom korpom, što

podrazumeva da on za narednu godinu poraste 50 odsto. Svesni smo, međutim, toga da je to u ovom

trenutku nerealan cilj za našu privredu, zbog čega će SSSS insistirati na tome da se precizno utvrdi rok za

njeno dostizanje.

Pokazatelji

Po zvaničnim podacima, prosečna zarada u ovoj godini porasla je 6,9 odsto, cene su povećane 2,9 procenta,

a minimalna potrošačka korpa iznosi 36.000 dinara. Rast prihoda u privredi u prvih sedam meseci bio je 8,3

odsto, kapital je uvećan 5,2 odsto. ASNS-ova računica pokazuje da je svaki zaposleni u privredi prosečno

gazdama doneo dobit od 500.000 dinara. Sve zajedno doprinelo je tome da rast BDP-a u Srbiji u proteklih

sedam meseci bude oko 4,5 odsto. Ti pokazatelji, smatraju sindikati, dovoljni su za realnu priču o većem

minimalcu u 2019. godini. Koliko – ostaje da se vidi.

Predsednica ASNS-a Ranka Savić, koja se slaže sa sindikalnim kolegama da bi logično bilo da minimalna

zarada bude u iznosu minimalne potrošačke korpe, ocenjuje da na osnovu poznatih ekonomskih pokazatelja

i njihove projekcije za 2019. godinu minimalna zarada u postojećim uslovima poreskog opterećenja ne bi

smela biti manja od 27.870 dinara, ili 160 dinara po radnom satu.

– To bi značilo povećanje od 12 odsto, a realno i održivo, minimalna zarada za 2019. godinu trebalo bi da

iznosi 28.365 dinara, ili 163 dinara po radnom satu, što bi bilo povećanje od 14 procenata – objasnila je

Ranka Savić. – Kao i svake godine u ovo vreme, otpočinje licitacija o visini minimalne zarade s istim

učesnicima i na isti način, upotrebnom argumenata i metodom „boksovanja” ciframa za koje svi znaju da su

neostvarive, ali lepo zvuče, da bi na kraju bilo daj šta Vlada da.

Lj. Malešević Izvor: Dnevnik.rs

SARADNjA SRBIJE I REPUBLIKE SRPSKE: Niču dve

elektrane Dve nove hidroelektrane "Foča" i "Paunci" na Drini gradiće zajedno Republika Srpska i Srbija,

dogovoreno je u sredu na sednici Energetskog komiteta dve zemlje

DVE nove hidroelektrane "Foča" i "Paunci" na Drini gradiće zajedno Republika Srpska i Srbija, dogovoreno

je u sredu na sednici Energetskog komiteta dve zemlje, a to će biti verifikovano 29. avgusta na zajedničkoj

sednici dve vlade u Trebinju.

Ministar energetike i rudarstva Alaksandar Antić nada se da će prve formalno-pravne radnje u vezi s

gradnjom dve nove hidroelektrane na Drini biti realizovane do kraja godine, napominjući da Elektroprivreda

Republike Srpske treba da aplicira i obezbedi koncesiono pravo, a da će se u međuvremenu raditi na ostalim

pitanjima.

Kako je Antić objasnio, radi se o dve hidroelektrane snage oko 95 megavata, vrednost investija je oko 200

miliona evra, određen je zajednički tim koji će raditi na projektu, a Elektroprivreda RS i EPS će biti

zadužene za razvoj projekta, odnosno izgradnju hidroelektrana.

Antić je kazao da je na sastanku bilo reči i o saradnji u oblasti gasne privrede, rešavanju odnosa u odnosima

"Srbijagasa" i "Gasprometa Pale", koji imaju zajedničku imovinu, a potrebno je da se na nivou dve vlade

usaglase njihovi odnosi.

Izmeštaju se dolazni peroni BAS-a, ali u blizini

sadašnje stanice

Dolazni peroni Beogradske autobuske stanice (BAS) biće privremeno izmešteni iz parka kod hotela

“Bristol” na prostor iza sadašnje stanice, dok se ne izgradi novi objekat u Bloku 42 na Novom Beogradu,

piše Politika.

Beogradska autobuska stanica u junu je dobila privremenu građevinsku dozvolu da izgradi "privremeni

objekat saobraćajne namene, a u funkciji Beograda na vodi" na skoro 20.000 kvadrata, od čega će nadzemni

objekti biti 2.000, parking na oko 14.500 i saobraćajnice na nešto više od 3.000 kvadrata.

U preduzeću “Beograd na vodi” za N1 u ponedeljak nisu odgovorilišta se gradi, za čije potrebe i prethodi li

završetku te gradnje rušenje stare autobuske, ali list “Poltika” navodi da je reč o privremenoj selidbi

dolaznih perona BAS-a.

Naime, od ove jeseni, prema pisanju “Politike”, putnici koji autobusima iz drugih gradova dolaze u srpsku

prestonicu, umesto na dolaznim peronima kod hotela “Bristol”, izlaziće stotinak metara dalje – na

privremene dolazne perone BAS-a koji se trenutno uređuju na mestu nekadašnjih železničkih magacina, uz

novi bulevar u "Beogradu na vodi".

Stari dolazni peroni posle toga biće srušeni zbog nastavka izgradnje “Beograda na vodi”, a nove perone, koji

se grade o trošku BAS-a, putnici koji dolaze u glavni grad koristiće dok se stara BAS-ova stanica ne preseli

u Blok 42.

Kada će to definitivno biti, ni “Politika” nije uspela da sazna. U BAS-u nisu želeli da govore o preciznim

datumima koji se tiču završetka nove stanice na Novom Beogradu, istakavši da ovaj kompleksan projekat i

rokovi u vezi sa njim zavise od više činilaca.

Ipak, nije isključeno da se deo autobuskih polazaka pre kraja godine premesti na Novi Beograd, gde se

privodi kraju izgradnja aneksa koji bi trebalo da posluži kao privremeni objekat autobuske stanice dok se ne

izgradi nova zgrada. U BAS-u i gradu tu informaciju za “Politiku” nisu potvrdili, ali ni demantovali.

“Politika” podseća da je ranije najavljivano da će u aneks na Novom Beogradu biti preseljena “Lastina”

autobuska stanica, ali kako se sa izgradnjom u Bloku 42 kasnilo, a “Beograd na vodi” se širio, počelo je

uklanjanje “Lastinih” sadržaja iz Savskog amfiteatra, a polasci ovog prevoznika prošlog leta premešteni su

privremeno na BAS-ove perone.

Jednog dana, kada Beogradska autobuska stanica bude u potpunosti preseljena na Novi Beograd, na mestu

gde se ona danas nalazi biće izgrađeni stambeni objekti, vrtić i škola.

RODILO, ALI NIŠTA OD POJEFTINJENJA

Uprkos dobrom rodu suncokreta i kukuruza, cene

ulja i mesa ostaju iste

Rod suncokreta i kukuruza ove godine biće rekordan, a biće i za izvoz, međutim to neće biti dovoljno da

jestivo ulje i meso u trgovinama pojeftine.

Rod kukuruza (koji se koristi u stočnoj ishrani, pa tako utiče na cenu mesa), ove godine će biti rekordan, a to

znači u proseku između sedam i osam tona po hektaru, a moguće je i da bude i veći. Rekordan rod se

očekuje, iako je u Srbiji posejano 900.000 hektara kukuruza, što je za 20 odsto manje nego prethodnih

godina. Rekordan kukuruz, slično i sa sojom i suncokretom

“ - Uprkos tome mi ćemo dostići rekordne cifre. Spreman sam da potpišem ovog sekunda, da će kukuruz

imati rekordan rod po hektaru za sve godine od kako se prati rod kukuruza u Srbiji” - izjavio je Branislav

Nedimović, ministar poljoprivrede za Tanjug.Ministar je svoj optimizam potvrdio, kaže, posle činjenice da

je nedavno, u selu Laćarak prvo branje �dalo� 12 tona kukuruza po hektaru, iako je reč o sorti koja je po

svom kvalitetu najmanje izdašna, a sorte koje sada �stižu� daju od 20 do 30 odsto više roda.

“ - Video sam u nekim medijima da kukuruz podstiče rast BDP-a. Pa dobro, eto neke koristi i od

poljoprivrede, da ne budemo uvek loši đaci - kaže Branislav Nedimović.

Uveren je da će i rast ostalih kultura biti nesumnjivo dobar, jer je, cena pšenice krenula da raste na berzama,

te će oni koji su je sačuvali u silosima prodati po dobroj ceni. Slična situacija je, kaže, i sa sojom i

suncokretom.

Biće i za izvoz I suncokret beleži odlične prinose i biće ga za i za izvoz. Međutim, proizvođači suncokreta

smatraju da je ponuđena cena od 28,5 dinara ispod realne tržišne vrednosti i da predstavlja rezultat

kartelskog ponašanja, dogovaranja cena i novouspostavljenih monopola u preradi i izvozu suncokreta.

- Stava smo da cena suncokreta ispod 35 dinara kilogram nije realna. Ponuđena cena ne pokriva troškove

proizvodnje - smatraju u Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije.Prošle godine kada su predavali

suncokret, poljoprivrednici su dobijali akontne cene koje su se kretale od 33 do 36 dinara, s PDV-om, a

konačna cena bila je 35,5 dinara (plus PDV za pravna lica).Zatražili su od Vlade Srbije i ministarstava

trgovine i poljoprivrede da zajedno sa uljarama i poljoprivrednim proizvođačima pokušaju da pronađu hitno

rešenje koje će biti u interesu svih učesnika na tržištu.

Za negu roditelja nema bolovanja

Zakon ne predviđa mogućnost uzimanja slobodnih dana za brigu o bolesnoj majci ili ocu. Plaćena

pomoć nije jeftina - od 300 do 500 dinara po satu, a za mesec dana ode i cela plata

KADA bolest pokuca na vrata najstarijih sugrađanina i njihov život postane gotovo nezamisliv bez podrške i

pomoći drugog lica, naslednici se nađu pred novim izazovom - kako uskladiti posao i život sa željom i

dužnošću brige o roditeljima. I dok zakonski okviri u našoj zemlji ne predviđaju mogućnost otvaranja

bolovanja zbog brige o bolesnim roditeljima, cene privatnih negovatelja koji će brinuti 24 sata o slabo

pokretnim i bolesnim starim osobama kreću se od 50.000 dinara na mesečnom nivou.

I dok penzioneri preko udruženja pokušavaju da izbore pravo na negu i pomoć svojih naslednika kroz

dopunu važećih zakona, zaposleni naslednici razmatraju alternative ukoliko se nađu u situaciji da je

roditeljima neophodna tuđa nega i pomoć. Naime, u Srbiji zakonom nije uređeno da su deca obavezna da

brinu o roditeljima ili da zbog toga dobiju pet dana odsustva sa posla. Nemoguće je dobiti odsustvo sa posla

zbog bolesti roditelja ukoliko ne živite sa njima u istom domaćinstvu.

- Još uvek mi nije neophodna pomoć nekog drugog lica ili moje dece, nisam vezana za postelju bogu hvala.

Nadam se i da neću to dočekati, ne zbog sebe, već zbog dece, neću da im budem teret. Vidim da rade non-

stop, jedva se viđaju i sa svojom decom i sada još i ja da im se "popnem" na vrat. Znam da ne mogu ni po

zakonu da traže od poslodavca da izostaju da bi negovali roditelje, a iskreno ne znam ni koji poslodavac bi

to dopustio. S druge strane moja penzijica od 25.000 dinara ne bi bila dovoljna da plate nekome da me gleda

- iskrena je Milena Jovanović (75), penzionerka koju smo zatekli u Pionirskom parku, dok sa komšinicom

nadgleda unuka na igralištu.

I dok iz domova zdravlja kažu da se za teško obolelog člana porodice može "izdejstvovati" maksimalnih

sedam radnih dana bolovanja, iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) navode da je

zakonom propisano da pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad važi samo kada se

osiguranom licu razboli supružnik ili dete. Na bolovanje tada mogu da odu zbog nege bolesnog člana uže

porodice.

Ako je roditelj član šire porodice, osiguranik nema pravo na bolovanje. Međutim, prema Zakonu o radu,

ugovorom o radu ili opštem aktu poslodavca, može se odrediti plaćeno odsustvo iz navedenog razloga, ali to

onda nije u nadležnosti RFZO-a, već samog poslodavca zaposlenog - objašnjavaju u RFZO.

Opcija angažovanja trećeg lica koje bi povremeno provodilo vreme sa najstarijima ili pružalo celodnevnu

pomoć razmatra se dok se računica ne stavi na papir. Pomoć u kući za stara lica naplaćuje se po satu od 300

do 500 dinara. S druge strane, osmočasovna dnevna briga o starima staje od oko 30.000 dinara mesečno, dok

se za 24-časovnu negu mora izdvojiti čak i duplo više. Smeštaj u privatnim domovima staje od 35.000

dinara mesečno. Uzimajući u obzir prosečna mesečna primanja penzionera, neophodno je i da naslednici

dodaju na penziju, čak i da udvostruče njen iznos ako nisu u stanju da samostalno pruže negu obolelim

roditeljima.

ŠTA KAŽE PORODIČNI ZAKON

PREMA porodičnom zakonu dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili

nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju. Takođe, dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim

mogućnostima, a ukoliko bi obaveza izdržavanja predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne

bi imali pravo na izdržavanje. Zakonom o radu regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice,

zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Užu porodicu čine deca,

bračni drug, roditelji, braća, sestre ili staratelji koji žive u istom domaćinstvu sa zaposlenim. Tako deca

mogu da dobiju od poslodavca odsustvo zbog teže bolesti roditelja sa kojim žive.

Sutra pregovori sindikata i ministra prosvete Predsedništvo Sindikata obrazovanja Srbije donelo je juče odluku o učešću u protestu 31. avgusta, sa ostala

tri reprezentativna sindikata prosvetnih radnika, potvrdila je za Danas Valentina Ilić, predsednica SOS.

Ona je rekla da je za sutra zakazan sastanak predstavnika sva četiri sindikata sa ministrom prosvete

Mladenom Šarčevićem i da će od rezultata pregovora zavisiti njihovi dalji koraci. Ukoliko dogovor ne bude

postignut, Sindikat obrazovanja Srbije mogao bi da 3. septembra organizuje štrajk upozorenja. Sednica

Republičkog odbora tog sindikata biće održana 29. avgusta, najavljuje Ilić.

Kako je Danas pisao, odluke o protestu 31. avgusta ranije su doneli Unija sindikata prosvetnih radnika,

GSPRS „Nezavisnost“ i Sindikat radnika u prosveti Srbije. Sindikati traže da zaposleni u osnovnim i

srednjim školama sa sedmim stepenom stručne spreme budu prebačeni u devetu platnu grupu.

Koja je razlika između državnih vrtića i privatnih

vrtića?

Državne vrtiće obično vode lokalne opštine, tj. lokalni organi upravljanja. Privatnim vrtićima

upravljaju privatna lica i njih mogu, ali ne moraju podržati lokalni organi upravljanja.

Privatni vrtić "Dečija palata"

U današnje doba velika je i večita dilema da li svoje dete upisati u državni ili privatni vrtić.

Po navici roditeljima su draži državni jer su jeftiniji, a bolji privatni vrtići. Večito pitanje kvaliteta i

kvantiteta i klasično ekonomsko pitanje da li izabrati ono što nije tako dobro, ali jeftinije ili ono što je bolje,

ali skuplje.

Bitna razlika između državnih i privatnih vrtića jeste cena. Cena privatnih vrtića skoro uvek veća nego

cena državnih. I najčešće se samo o tome govori, iako privatni vrtići u mnogo čemu prednjače u odnosu na

državne vrtiće.

Ovde ćemo navesti neke stavke koje se tiču privatnih vrtića, ono što treba znati da biste bili informisani,

upoznati s osnovnim stvarima, a one direktinije koje se tiču određenih predškolskih ustanova utvrdite sami

tako što ćete: otići i posetiti određene vrtiće; razgovarati sa vaspitačima, administratorima, pedagozima,

medicinskim osobljem; posetite na internetu njihovu stranicu, jer privatni vrtići uvek imaju svoje stranice

na internetu i na kraju raspitajte se o iskustvu kod drugih roditelja.

Pa čak i da nemaju svoj sajt lako ih možete naći na nekom od internet poslovnih adresara kao što

je Mirandre .

Koje su to sve prednosti privatnih vrtića?

Velika prednost u odnosu na državne vrtiće je to što privatni vrtići više odgovaraju roditeljima u smislu

vremenske organizacije.

Roditelji se dogovaraju sa vaspitačima u kom vremenskom periodu mogu dovesti svoje dete. Privatni vrtići

rade u smeni duže, sve u zavisnosti od dogovora sa roditeljima.

Državni vrtići rade samo radnim danima u nedelji, a privatni vrtići rade obavezno i subotom, a nekada i

nedeljom. Činjenica da privatni vrtići rade vikendom može biti presudna za neke roditelje.

Grupe dece ili odeljenja obično broji do deset mališana, što je takođe povoljna činjenica, kada se zna da je

rad u manjim grupama produktivniji i efikasniji. Kada je veća grupa kakva je u državnim vrtićima uvek se

neko oseti zapostavljenim, te i sami rezultati nisu najpovoljniji.

Pogotovo kada se ima na umu da u državnim vrtićima često u grupi budu deca ražličitog uzrasta, što i nije

najbolja ideja. Svako dete ima različite navike i sposobnosti i brzinu učenja, čak i kada se radi o vršnjacima,

ali onda kada su u grupi mladja ili starija deca, biće pomešani zahtevi i način rada.

Neko dete u takvoj situaciji neće uspeti da se snađe. Zato je bitno da grupe budu homogene barem što se tiče

uzrasne dobi. Takva je situacija u privatnim vrtićima, drugih razlika nema.

U inostranstvu postoje privatni vrtići koji poštuju polnu homogenost, ali toga kod nas nema. Prednost

privatnih vrtića je to što oni postoje, koliko god banalno zvučalo.

Mesta u državnim vrtićima za svu decu nema, vrtići imaju presudnog značaju za detetovo pripremanje za

drugačije životne situacije, a najbitnija je polazak u školu i opštenje sa drugim licima.

Rad u privatnim vrtićima često prelazi u preterivanje?

Čujemo često kako ljudi kažu pustite decu da budu deca.

Pa tako ovu stavku poistovećuju sa privatnim vrtićima, jer su uslovi tamo drugačiji, tj. radi se dosta na

obrazovanju dece, na usvajanju znanja i osposobljavanju za određene aktivnosti.

Samo ime vaspitača govori za sebe, oni su tu da vaspitaju, pored roditelja, baka i deka. Svrha postojanja svih

vrtića kako državnih tako i privatnih jeste da kroz igru deca ponešto i nauče.

A privatni vrtići su samo korak dalje od državnih, zato što deca u privatnim vrtićima imaju mogućnost da

nauče i neke najosnovnije reči drugog jezika engleskog ili nemačkog, možda francuskog.

Privatni vrtići insistiraju na kreativnosti, mašti, domišljatosti. Deca sve što tamo čuju čuju kroz pesmu,

bajku, legendu, vide kroz crtež, animirani film.

Najbolje je kada deca sama učestvuju u sticanju znanja, dakle ne putem pasivnog slušanja već putem

aktivnog učešća, postavljanjem pitanja, komentarisanjem, davanjem sopstvenog mišljenja.

...A ima li boljeg načina za učenje od takvoga?

Dačić: Mi ne možemo da se odbranimo bez Rusije

"Između centralne Srbije i Kosova i Metohije ne postoji granica, već administrativna linija, pa ne

može biti ni demarkacije", kaže ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić.

Ivica Dačić: Kosovski zahtevi su "pozorište u kući"

Dačić je, povodom zahteva premijera samoproglašenog Kosova Ramuša Haradinaja da se počne sa

"obeležavanjem granice", istakao da je samoproglašeno Kosovo fikcija koja ne postoji u realnosti

međunarodne politike.

- To je pozorište u kući. Oni ne prate dešavanja u svetu. Oni obeležavaju Klintonov rođendan, a velike

promene se su se desile u međunarodnoj politici - rekao je Dačić za TV Prva.

On je poručio da Srbija neće voditi bilo kakav dijalog bez podrške Rusije, koja je oduvek bila njen strateški

partner, i istakao da je sastanak sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim bio posvećen

rešavanju pitanja Kosova i Metohije.

- Imaćemo uvek njihovu podršku. Mi ne možemo da se odbranimo bez Rusije - naglasio je Dačić.