1

SADRŽAJ

Uvodnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

LEVICA DANAS – DILEME I KONTROVERZE

Goran MarkovićEkonomska demokratija i moderna ljevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Željko SimićDevičanska levica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Zlatiborka Popov MomčilovićLevica i margina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Ivica MladenovićFrancuska umerena levica u tranziciji – Od socijaldemokratijeu opoziciji do socijalnog liberalizma na vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . 64

IstraživanjaMilojica Šutović

Pojava jezičkog nacionalizma u bivšojJugoslaviji: Slučaj dva dokumenta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Tatjana KandićUporedna analiza odluka Ustavnog suda Srbije i sudska vlast (2003–2013) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Ana KostićNačelo ravnopravnosti i jednakosti kao socijalni cilj sa osvrtom na ravnopravnost polova kao milenijumskicilj Međunarodne organizacije rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

OglediMomo Pudar

Granice kapitalizma i povratak Marksa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

TokoviDimitrije Tucović

O ratu i miru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

H E R E T I C U SCasopis za preispitivanje proslosti

Vol. XII (20l4), No. l-2

^ ^

Hereticus, 1–2/2014

2

ZbivanjaZakonska inicijativa za unošenje privremene zabrane bavljenjapozivom u Zakon o krivičnom postupku Republike Srbije . . . . . . 163

PoglediMarinko M. Vučinić

Udvorištvo kao način postojanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Ilija Marković

Aforizam kao poslednji bedem odbrane (12) . . . . . . . . . . . . . . . . 169

PolemikeGoran Marković

Četnici i antifašizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Kosta Nikolić

O fenomenu naučne regresije. Primer teksta„Četnici i antifašizam“ Gorana Markovića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

BesedeJovica Trkulja

Spasava vera, koja kroz ljubav dela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

IntervjuElmar Altfater

U utopije se ne veruje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

DosijeAleksandar V. Gordić

Pokušaj definisanja političke mafije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Izbor iz transkripata javnih nastupa Verice Barać (2007–2012) . . . . . 217Jovica Trkulja

Rehabilitacija političkih osuđenika u Srbiji (14) . . . . . . . . . . . . . . 247Politička zloupotreba psihijatrije.Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića . . . . . . . . . . . . . . . . 248

Osvrti, prikazi, recenzije Aleksandar V. Gordić

Fihteova filosofija slobode među Srbima[Fihteov idealizam slobode, Dva veka od smrti Johana Gotliba Fihtea (1814–2004)], Danilo Basta (prir .)] . . . . . . 283

Dobrica GajićDekartova metafizika (Rene Dekart, Metafizičke meditacije) . . . . 287

Dobrica GajićMarksova biografija (Rolf Hosfeld, Karl Marks/Biografija) . . . . . 290

Saša RadojčićO karakteru Medaljonâ Dragoljuba Jovanovića . . . . . . . . . . . . . . 294

Jovica TrkuljaBezbednost ljudi u uslovima globalizacije (Ivica Đorđević, Ljudska bezbednost – – globalni kontekst i primena u Srbiji) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

3

Sadržaj

Milica JokovićTraganje za tajnama ljudske prirode (Slobodan G. Marković,Pesimistička antropologija Zigmunda Frojda) . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

Svetlana GradinacŠahovska polja Vladimira Veličkovića(Osvrt na izložbu V. Veličkovića u Galeriji SANU) . . . . . . . . . . . . 305

Hereticus, 1–2/2014

4

5

UVODNIK. . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . .

Na kon pla ne tar nog uspo na i uspe ha le vi ce u de ce ni ja ma po sle Dru gog svet skog ra ta, osam de se tih go di na XX ve ka le vi čar ski po kre ti i prak sa ušli su u kri zu. Na su prot njoj, no va de sni ca je ja ča la, na ro či to u Ve li koj Bri ta ni ji i SAD, i sve uspe šni je nu di la od go vo re na pro ble me ta da šnje struk tu ral ne kri ze i re ce si je ka pi ta li zma. Na red nih de ce ni ja kri za le vi ce je pro du blji va na, ta ko da je kra jem osam de se tih go di na XX ve ka do šlo do nje nog po ra za kao ide je, po kre ta i prak se u ce lom sve tu. Sa pa dom Ber lin skog zi da 1989. go di ne bi lo je ja sno da je pro je kat so ci ja li stič ke le vi ce za po čet Ok to bar skom re vo lu ci jom 1917. do ži veo isto rij ski po raz.

Is tro ši li su se do ta da do mi nant ni mo de li so ci ja li zma i ti po vi po li tič kih par ti ja i po kre ta le ve ori jen ta ci je. Evrop ska i svet ska le vi ca (so ci jal de mo krat ska, so ci ja li stič ka, evro ko mu ni stič ka i dru gi va ri je te ti) ta da je ušla u raz do blje kri ze, po naj ve će u nje noj re la tiv no du goj po ve sti. Or ga ni zo va ne sna ge le vi ce ši rom sve ta su o či le su se, a i da nas se su o ča va ju sa mno gim pro ble mi ma, is ku še nji ma i ne do u mi ca ma. U di jag no za ma tog sta nja po ja vi le su se pe si mi stič ke pro ce ne o ko nač nom kra ju so ci ja li zma i isto rij skom ćor so ka ku le vi ce. Ti me kao da se ob i sti ni lo pro ro čan stvo Mak sa Ve be ra, ko ji je 1919. go di ne na pi sao sud bo no sno pi smo Đer đu Lu ka ču, u ko jem je upo zo rio na to „da će sme li ru ski eks pe ri ment li ši ti so ci ja li zam ugle da i auto ri te ta za sle de ćih sto go di na“.

Su šti nu te kri ze so ci ja li zma i le vi ce ve ći na is tra ži va ča ve zu je za iz ve snu kon cep cij sku i ide o lo šku is tro še nost po sto je ćeg kon cep ta i pro jek ta so ci ja li zma i za stra te gi je de lo va nja le vi čar skih par ti ja i po kre ta u sa vre me nim uslo vi ma glo ba li za ci je. Le vi čar ske sna ge se da nas su sre ću sa no vim pro ble mi ma i od njih se za to oče ku je da po nu de jed nu ube dlji vu i pri vlač nu al ter na ti vu. Ali, tu al ter na ti vu le vi čar ske sna ge još ne ma ju i objek tiv no ju je mno go te že po nu di ti ne go u ra ni jim pe ri o di ma. Le vi čar ski stra te zi i te o re ti ča ri pa te od bo le sti ti pič ne za na uč nu mi sao i stra te gi ju sa vre me nih eman ci pa tor skih po kre ta, ko ji tač no zna ju i ne dvo smi sle no is ka zu ju šta ne će, ali im ni je ja sno šta ho će, još ma nje ka ko, ko jim sred stvi ma to po sti ći.

Sto ga se da nas, s raz lo gom, go vo ri o kri zi ino va tiv nih eman ci pa tor­skih ide ja i stra te gi ja ka da se sagléda ju sta nje le vi ce i so ci ja li stič kog po kre ta u pla ne tar nim raz me ra ma. Iz gle da da je sva ka od po sto je ćih stra te gi ja do šla bli zu gra ni ce svo je ži vo tvor no sti. To se na ro či to vi di u ne spo sob no sti le vi ce da po nu di ade kvat ne od go vo re na iza zo ve sa vre me ne svet ske eko nom ske kri ze i na sve sna žni je an ti glo ba li stič ke i al ter glo ba li stič ke po kre te, ko ji pro te stu ju pro tiv

6

glo bal nih stra te gi ja ka pi ta la i nji ho vih ne ga tiv nih po sle di ca za naj si ro ma šni je, pri rod nu oko li nu i svet ski mir.

Ova kva kon kret no­isto rij ska si tu a ci ja bi la je in spi ra ci ja i osnov is tra­ži va či ma ši rom sve ta da iz vr še ra di kal nu kri ti ku i pre i spi ti va nje idej nog te o­rij skog kon cep ta so ci ja li zma i de lo va nja sa vre me ne le vi ce. Ta kri ti ka još ni je ap sol vi ra na. Ali je ona eks pli cit no iz ra zi la te žnju da se ostva ri uvid u ce li nu ide ja i sa zna nja zna čaj nih za da na šnje le vi čar ski ori jen ti sa ne po kre te. Ipak, va lja pri me ti ti da su ova sa zna nja, kao i niz no vih al ter na ti va i od go vo ra na no ve iza zo ve, još da le ko od neo p hod ne i nu žne kon kre ti za ci je. Nji ho va ar ti ku­la ci ja i te o rij sko ute me lje nje tek pred sto je, a kao epo hal ni za da tak se već sa da na me ću na uč noj mi sli i dru štve noj prak si.

Po seb ni pro ble mi pro is ti ču iz či nje ni ce da je u sa vre me nim uslo vi ma ve­o ma te ško iden ti fi ko va ti ko či ni le vi cu? Jer, tim poj mom se ozna ča va ju broj ni idej no­pol tič ki po kre ti i prak se, sa nizom iz u kr šta nih, po kat kad i dis kor dant nih stru ja, ko je se če sto ne sla žu ni oko ele men tar nih pret po stav ki. Ujed no, ne ki fak tič ki le vi ča ri od bi ja ju ta kvu ozna ku kao pe jo ra tiv nu, dok je dru gi (upr kos tek oskud nim stvar nim obe lež ji ma le vi ce) po no sno pri sva ja ju – ka ko kod nas, ta ko i u sve tu. U tom smi slu bi se mo glo re ći da ne po sto je ne ka je din stve na struk tu ral na obe le žja pokretâ i grupâ ko ji se (sa mo)iden ti fi ku ju kao le vi čar ski. No, ako bi se u to ula zi lo, ta da vi še ne bi bi lo do volj no ne ko li ko pri lo ga u jed nom ča so pi su, ne go si ste mat ska stu di ja s ana li zom ra zli či tih stru ja – fi lo sof skih, knji žev nih, umet ničkih itd, a ne sa mo po li tič kih ili eko nom sko dok tri nar nih.

Po sve mu su de ći, po treb na je mi sa o na te o rij ska sin te za ko ja bi se za sni­va la na ana li zi stvar nog od no sa so ci jal nih sna ga, na či na pro iz vod nje i eman­ ci pa tor skih to ko va u svet skim okvi ri ma, ali ne i za dr ža va la na to me, ne go stre mi la no vim sa dr ža ji ma i al ter na ti va ma. To je di le ma pred ko jom se da nas na la zi sa vre me na le vi ca.

Tim di le ma ma i is ku še nji ma sa ko ji ma se su o ča va sa vre me na le vi ca po sve ću je mo te mu ovog bro ja He re ti cus-a. O nji ma pi šu u svo jim pri lo zi ma Go ran Mar ko vić, Želj ko Si mić, Zla ti bor ka Po pov Mom či lo vić i Ivi ca Mla de no vić.

Na kon te ma ta sle de uobi ča je ne ru bri ke He re ti cus-a. U ru bri ci Is tra ži-va nja ob ja vlju je mo tek sto ve Mi lo ji ce Šu to vi ća o po ja vi je zič kog na ci o na li zma u biv šoj Ju go sla vi ji, Ta tja ne Kan dić o od lu ka ma Ustav nog su da Sr bi je u ve zi sa sud stvom i Ane Ko stić o na ru ša va nju prin ci pa rav no prav no sti i jed na ko sti po lo va u rad nom pra vu. U Ogle di ma Mo mo Pu dar kri tič ki pre i spi tu je no ve gra ni ce ka pi ta li zma i uka zu je na ten den ci je po vrat ka Mark sa u ak tu el ne ras­pra ve o svet skoj eko nom skoj kri zi. U To ko vi ma se štam pa be se da Di mi tri ja Tu co vi ća iz 1910. go di ne o ra tu i mi ru. Ru bri ka Zbi va nja sa dr ži tekst Za kon ske ini ci ja ti ve za uno še nje pri vre me ne za bra ne ba vlje nja po zi vom u Za kon o kri­vič nom po stup ku Re pu bli ke Sr bi je. Ru bri ka Po gle di ob u hva ta ogled Ma rin ka Vu či ni ća o udvo ri štvu da nas u Sr bi ji i no ve afo ri zme Ili je Mar ko vi ća o le vi ci

Hereticus, 1–2/2014

Uvodnik

7

i le vi ča re nju. Po tom sle di ru bri ka Po le mi ke, u ko joj isto ri čar Ko sta Ni ko lić kri tič ki re a gu je na tekst Go ra na Mar ko vi ća o ulo zi četnikâ u an ti na ci stič koj bor bi u Ju go sla vi ji 1941–1945. go di ne. U ru bri ci In ter vju oba vlju je se pre vod raz go vo ra sa El ma rom Alt fa te rom [El mar Al tva ter], na uč nim is tra ži va čem u In sti tu tu Oto Zur Slo bod nog uni ver zi te ta u Ber li nu, a u ru bri ci Be se de na­la zi se go vor Jo vi ce Tr ku lje na sve ča noj aka de mi ji po vo dom škol ske sla ve OŠ „Sve ti Sa va“ u Ki kin di.

U ru bri ci Do si je ob ja vlju je mo pr vo iz bor iz tran skri pa ta jav nih na stu­pa Ve ri ce Ba rać. Ovom izboru prethodi tekst Aleksandra Gordića o političkoj ma fiji. Po tom na sta vlja mo da pra ti mo i štam pa mo do ku men te ve za ne za pro­ce se re ha bi li ta ci je po li tič kih osu đe ni ka i ka žnje ni ka u Sr bi ji. Ovog pu ta to su do ku men ti o re ha bi li ta ci ji Vla di mi ra Mar ko vi ća.

Ru bri ka Osvr ti, pri ka zi, re cen zi je ovog je pu ta re la tiv no bo ga ta. U njoj su sa dr ža ni pri ka zi zbor ni ka Fih te ov ide a li zam slo bo de, pri re dio Da ni lo Ba sta (A. Gor dić) i knjigâ Re nea De kar ta, Me ta fi zi čke me di ta ci je, Rol fa Hos fel da, Karl Marks/Bi o gra fi ja (D. Ga jić), Dra go lju ba Jo va no vi ća, Me da ljo ni (S. Ra­doj čić), Ivi ce Đor đe vi ća, Ljud ska bez bed nost – glo bal ni kon tekst i pri me na u Sr bi ji (J. Tr ku lja) i Slo bo da na G. Mar ko vi ća, Pe si mi stič ka an tro po lo gi ja Zig mun da Froj da (M. Jo ko vić). Na kra ju je os vrt Sve tla ne Gra di nac na iz lo­žbu Vla di mi ra Ve lič ko vi ća u Ga le ri ji SA NU.

Be o grad, avgusta 2014. Ured ni štvo

Hereticus, 1–2/2014

8

Miloš Bajić, Kompozicija u crvenom, ulje na platnu, 1972 .

Uvodnik

9

TEMA BROJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Levica danas – dileme i kontroverze

Miloš Bajić, Ptica sa globusom, ulje na platnu, 1973 .

Hereticus, 1–2/2014

10

Miloš Bajić, Kosmička simfonija 1, tempera, vosak, 1965 .

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

11

Goran Marković Pravni fakultet Univerziteta u Istočnom Sarajevu

EKONOMSKA DEMOKRATIJA I MODERNA LJEVICA

Re zi me: Eko nom ska de mo kra ti ja je ide ja ko ju raz li či te sna ge lje vi ce (po li­tič ke, sin di kal ne i in te lek tu al ne) za stu pa ju vi še od jed nog vi je ka. Nje na su šti na je u shva ta nju da de mo kra ti ja ne mo že bi ti sa mo po li tič ka, jer lju di ne mo gu bi ti po li tič ki rav no prav ni ako po sto je od no si eks plo a ta ci je u eko nom skoj sfe ri. Eko­nom ska de mo kra ti ja, da kle, tre ba da obez bi je di in te gral nu dru štve nu de mo kra ti ju.

U ra du se ana li zi ra od nos mo der ne lje vi ce pre ma eko nom skoj de mo kra ti ji. Ana li zi ra ju se sta vo vi po li tič kih stra na ka lje vi ce i mi šlje nja auto ra ko ji se sa lje vi­čar skih po zi ci ja ba ve eko nom skom de mo kra ti jom. Pod eko nom skom de mo kra ti­jom se pod ra zu mi je va ju raz li či ti ob li ci, od rad nič ke par ti ci pa ci je, pre ko rad nič ke kon tro le do rad nič kog sa mo u pra vlja nja. Uzi ma ju se u ob zir is ku stva eko nom ske de mo kra ti je u pred u ze ći ma pod raz li či tim svo jin skim re ži mi ma, a po seb na pa žnja se po sve ću je rad nič kim ko o pe ra ti va ma i oku pi ra nim pred u ze ći ma.

Autor do la zi do za ključ ka da lje vi ca (pod ko jom pod ra zu mi je va sve sna ge li je vo od so ci jal de mo kra ti je) pri hva ta raz li či te ob li ke eko nom ske de mo kra ti je, sma tra ju ći ka ko ona tre ba da do pri ne se ostva re nju vi še ci lje va. Po sto je od re đe ne raz li ke u shva ta nji ma eko nom ske de mo kra ti je, a za vi se ka ko od ide o lo ško­po li­tič kih opre dje lje nja, ta ko i od prak tič nih uslo va dru šta va u ko ji ma se eko nom ska de mo kra ti ja na sto ji ostva ri ti.

Ključ­ne­re­či: eko nom ska de mo kra ti ja, rad nič ka par ti ci pa ci ja, rad nič ka kon tro­la, rad nič ko sa mo u pra vlja nje, rad nič ke ko o pe ra ti ve, lje vi ca

1. Uvod

Ide ja eko nom ske de mo kra ti je je dan je od ne za o bi la znih ele me na ta ide o lo ško­po li tič kog opre dje lje nja lje vi čar skih stra na ka i sin di ka ta. Ona je iz ra že na i u te o rij skim ra do vi ma broj nih auto ra ko ji se de kla ri šu kao lje vi ča ri raz li či tih ide o lo ško­po li tič kih ori jen ta ci ja. Ide ja eko nom ske de­mo kra ti je do ži vje la je vr hu nac 70­ih go di na XX vi je ka, ma da su broj ni za­kon ski ak ti ko ji su ima li za cilj nje no ostva re nje do no še ni i pri je Dru gog svjet skog ra ta, a na ro či to u de ce ni ja ma na kon nje ga.

Me đu tim, po sljed nje de ce ni je XX i po če tak XXI vi je ka ni su pred sta­vlja li po volj no vri je me za te o rij sko raz vi ja nje i prak tič no ostva re nje ide je

UDK 316.334.3:329.055.4 321.7:330.117

331.107.8

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

12

eko nom ske de mo kra ti je. Sa ma lje vi ca se na šla u te škim tre nu ci ma, tra že ći od go vor na neo li be ral ne iza zo ve i na sto je ći da se opo ra vi na kon slo ma so­vjet skog „so ci ja li zma“. Isto vre me no, ona na sto ji da se pred sta vi kao vje­ro do stoj na al ter na ti va, ne sa mo otvo re no neo li be ral nim stran ka ma, ne go i so ci jal de mo kra ti ji, ko ja u su šti ni pri hva ta neo li be ral ni kon cept. Sto ga je za ni mlji vo ana li zi ra ti ka kvu ulo gu ima ide ja eko nom ske de mo kra ti je na mo der noj lje vi ci. Pri tom, mi sli mo na sta vo ve mo der nih li je vih stra na ka o ide ji eko nom ske de mo kra ti je i na sta vo ve te o re ti ča ra ko ji pri pa da ju li­je vim po kre ti ma ili su im ide o lo ški bli ski.

Na ovo me mje stu će mo ana li zi ra ti na ma do stup ne do ku men te ne kih zna čaj nih lje vi čar skih stra na ka. S dru ge stra ne, po ka za će mo šta o eko­nom skoj de mo kra ti ji mi sle od re đe ni pi sci i te o re ti ča ri. Ovim pri stu pom će mo do ći do sa zna nja o to me ka kav zna čaj ide ja eko nom ske de mo kra ti je ima za mo der nu lje vi cu. Uka za će mo na zna čaj eko nom ske de mo kra ti je u al ter na tiv nim pro gra mi ma dru štve nog pre o bra ža ja i na zna čaj eko nom­ske de mo kra ti je za raz voj kon cep ci je in te gral ne de mo kra ti je.

Pod eko nom skom de mo kra ti jom pod ra zu mi je va mo raz li či te for me uče šća za po sle nih u upra vlja nju, od oblikâ sa vje to dav nog ka rak te ra do sa mo u pra vlja nja. Svje sni smo da ova ko ši ro ko od re đe nje eko nom ske de­mo kra ti je pa ti i od me to do lo ških i od kon cep cij skih ne do sta ta ka. Na i me, eko nom ska de mo kra ti ja je ši rok po jam, pa ako u nju uklju či mo i par ti ci­pa ci ju i sa mo u pra vlja nje, do bi će mo ka te go ri ju što se sa sto ji od kon cep ci ja ko je se kva li ta tiv no raz li ku ju. Par ti ci pa ci ja i sa mo u pra vlja nje, na pri mjer, ne ma ju isti de mo krat ski po ten ci jal.

Ipak, eko nom sku de mo kra ti ju smo svje sno od re di li ši ro ko, iz dva raz lo ga. Pr vo, kad lje vi ca go vo ri o eko nom skoj de mo kra ti ji, po ne kad se ne ogra ni ča va sa mo na rad nič ku par ti ci pa ci ju, rad nič ku kon tro lu ili rad­nič ko sa mo u pra vlja nje, ne go ih po sma tra kao ob li ke ko ji tre ba da bu du ostva re ni etap no, u za vi sno sti od to ga ka kav je od nos kla snih sna ga i u ko­ jem dru štvu se ostva ru ju. U tom smi slu, iz me đu ovih ob li ka eko nom ske de mo kra ti je po sto ji ve za, ko ja se ogle da u to me da dru štve ne pro mje ne tre ba da omo gu će pre laz iz jed nog ob li ka eko nom ske de mo kra ti je u dru gi.

Dru go, i po li tič ka de mo kra ti ja po zna je raz li či te ob li ke.1 Pod njom se mi sli ka ko na po sred nu, ta ko i na po lu ne po sred nu i ne po sred nu de­mo kra ti ju, a po zna ti su i raz li či ti mo de li po sred ne de mo kra ti je. Ako se pod po li tič kom de mo kra ti jom pod ra zu mi je va ju kva li ta tiv no raz li či ti ob­li ci, on da je oprav da no usvo ji ti isti pri stup eko nom skoj de mo kra ti ji. Pod eko nom skom de mo kra ti jom će mo pod ra zu mi je va ti sva ki ob lik de mo kra­ti za ci je eko nom ske sfe re, od no sno sva za kon ska rje še nja ko ja do pri no se de mo kra ti za ci ji rad nih od no sa i uče šću rad ni ka u upra vlja nju.

1 Vid. D. Held, Mo dels of De moc racy, Po lity Press, Cam brid ge 1987.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

13

2. Če mu slu ži eko nom ska de mo kra ti ja?

Eko nom ska de mo kra ti ja tre ba da obez bi je di po sti za nje vi še ci lje va: 1) ostva ri va nje in te gral ne de mo kra ti je; 2) pre ra spo dje lu dru štve ne moći ubla ža va njem pro ti vr ječ no sti i su ko ba ko je stva ra ka pi tal­od nos; 3) u kraj­njoj li ni ji, pre va zi la že nje ka pi tal­od no sa i stva ra nje de mo krat ski or ga ni­zo va ne eko no mi je za sno va ne na ob li ci ma ko lek tiv ne svo ji ne, u ko joj će od lu ke do no si ti oni ko ji stva ra ju vi šak vri jed no sti.

Ka ko vi di mo, eko nom ska de mo kra ti ja, u za vi sno sti od kon kret nog ob li ka, mo že zna či ti pre va zi la že nje sa da šnjeg eko nom skog si ste ma, ali i bor bu u nje go vim okvi ri ma. Eko nom ska de mo kra ti ja tre ba da osi gu ra ostva ri va nje op šteg in te re sa u sfe ri eko no mi je.2 Ona tre ba da ga ran tu je de mo krat sko upra vlja nje pri vre dom. Ti me tre ba po sti ći da dru štvo bu de pra ved no, u smi slu pra ved ni je ras po dje le bo gat stva i obez bje đe nja bla go­sta nja, te da sva ko mo že slo bod no raz vi ja ti svo je po ten ci ja le.

Za stup ni ci eko nom ske de mo kra ti je po la ze od neo bo ri vih či nje ni ca: da je mo der no dru štvo kla sno po di je lje no; da je svo ji na je dan od te me lja kla snog dru štva; da svo ji na i dru štve ni po lo žaj ne mo gu pred sta vlja ti osnov za uži va nje pra va i slo bo da; da one to če sto ipak pred sta vlja ju; da dru štvo mo ra bi ti de mo krat sko u svim svo jim seg men ti ma, jer ni je mo gu će ima­ti po li tič ku de mo kra ti ju uz isto vre me no auto krat ski na čin or ga ni zo va nja i vo đe nja eko no mi je.3

Uko li ko se eko nom ska de mo kra ti ja shva ta kao rad nič ka kon tro la ili rad nič ka par ti ci pa ci ja, ona ima za cilj ogra ni ča va nje mo ći ka pi ta la i dje li­mič nu de mo kra ti za ci ju eko no mi je. Po seb no se is ti če da je rad nič ka kon­tro la pred u slov za stva ra nje dvoj ne vla sti u sfe ri eko no mi je. Ona tre ba da obez bi je di po sti za nje dva ci lja. Je dan je da rad ni ci bu du upo zna ti sa po slo va njem pred u ze ća i da ga mo gu kon tro li sa ti, što je pred u slov za vo­đe nje uspje šnih rad nič kih bor bi.

Rad nič kom kon tro lom se po seb no že li pre va zi ći in sti tut po slov ne taj ne, ko ji če sto ote ža va po sta vlja nje i ostva re nje rad nič kih za htje va, jer uko li ko po slo da vac obra zlo ži svo ju od lu ku objek tiv nom ne mo guć no šću is­pu nje nja rad nič kih za htje va, rad ni ci ni su si gur ni da li su nji ho vi za htje vi za i sta neo stva ri vi ili je to sa mo iz go vor po slo dav ca. Dru gi cilj ko ji tre ba po sti ći je ste da moć ka pi ta li sta bu de ogra ni če na.

2 Ta ko, na pri mjer, u pro gra mu nje mač ke par ti je Lje vi ca [Die Lin ke] pi še: „Bez de­mo kra ti je u pri vre di ne mo gu se ostva ri ti op šti in te re si, ko ji su su prot ni mno go užem in te re su ge ne ri sa nja pro fi ta. De mo kra ti ja je i da lje ne sa vr še na.“ – Die Lin ke u­Ne­mač­koj,­Par­ti­ja­de­mo­krat­skog­so­ci­ja­li­zma:­Par­tij­ski­pro­gram­uz­osvrt­na­raz­voj­or­ga­ni­za­ci­je, Ro sa Lu xem burg Stif tung So ut he ast Euro pe, Be o grad 2013, 41.

3 Vid., na pri mjer, Pro gram Li je ve ali jan se Fin ske: http://www.spec tre zi ne.org/eu­ro pe/Fin nis hLef tAl li an ce.htm, 29.7.2014.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

14

Kao što vi di mo, ova ko shva će na rad nič ka kon tro la is klju ču je uče­šće rad ni ka u od lu či va nju. Ona ne pod ra zu mi je va da rad ni ci ima ju svo je pred stav ni ke u or ga ni ma upra vlja nja pred u ze ći ma. Troc ki je sma trao da rad nič ka kon tro la ima obi ljež je „eko nom skog in ter reg nu ma“,4 za to što rad ni ci vr še kon tro lu ne po sje du ju ći sred stva za pro iz vod nju.5 Sma trao je da je rad nič ka kon tro la na taj na čin ob lik ogra ni ča va nja mo ći ka pi ta la na te me lju kla sne bor be, a ne kla sne sa rad nje. Za to je osu đi vao ob li ke eko­nom ske de mo kra ti je ko ji su 20­ih go di na XX vi je ka po sto ja li u Nje mač koj, En gle skoj i dru gim ze mlja ma, sma tra ju ći ih ob li ci ma kla sne sa rad nje, ko ji pro iz vo de je di no to da rad nič ka ari sto kra ti ja, pod re đe na pri vat nom ka pi ta­lu, uče stvu je u upra vlja nju pred u ze ći ma, ne do vo de ći u pi ta nje sâm si stem.

Ka sni ji pi sci troc ki stič ke pro ve ni jen ci je u osno vi na sta vlja ju ovu mi sao Troc kog, sma tra ju ći da rad nič koj kon tro li, kao ob li ku kla sne bor­be, tre ba da ti pred nost nad rad nič kom par ti ci pa ci jom, kao ob li kom kla sne sa rad nje. Ta ko, Ted Grant [Ted Grant], je dan od vo de ćih troc ki stič kih teo­re ti ča ra dru ge po lo vi ne XX vi je ka, is ti če da je su šti na rad nič ke kon tro le u to me „što su od lu ke upra ve i po slo da va ca stal no pro vje ra va ne, a, ako je po treb no, i mi je nja ne od stra ne rad ni ka“.6 Po bor ni ci rad nič ke kon tro­le sma tra ju da je nje no va žno obi ljež je to što ski da veo po slov ne taj ne sa od lu ka ko je do no si upra va, a ove taj ne, ci ti ra ju Le nji na, obez bje đu ju pri­vi le gi je i pro fi te ma nji ne.7

Rad nič ka kon tro la ne do pri no si ostva ri va nju sa mo mi kro e ko nom­skih već i ma kro e ko nom skih ci lje va. Ona tre ba da bu de dio struk tu ral nih re for mi dru štva, obez bje đu ju ći da te re for me ne ma ju teh no krat ski ka rak­ter.8 Ako su pro mje ne mo gu će i pri je ne go što do đe do pre la za iz jed nog dru štve nog si ste ma u dru gi, on da ni je sve jed no ka ko će se te pro mje ne vr ši ti i ko će bi ti nji hov su bjekt. Rad nič ka kon tro la tre ba da osi gu ra da

4 Rad nič ka kon tro la je i u Ru si ji na kon Ok to bar ske re vo lu ci je ima la ka rak ter dvo­vla šća. Iako fa brič ko­za vod ski ko mi te ti, pre ma De kre tu o rad nič koj kon tro li, ni su upra vlja li pred u ze ći ma, ima li su, na pri mjer, pra vo da od re de mi ni mum pro iz vod­nje (tač ka 6), dok su nji ho ve od lu ke oba ve zi va le po slo dav ce (tač ka 8). – „Ured ba o rad nič koj kon tro li“, Sa­mo­u­pra­vlja­nje, pr vi sve zak, Glo bus, Za greb 1982, 11–13. Le njin je u Pro­jek­tu­ured­be­o­rad­nič­koj­kon­tro­li pi sao da za tva ra nje pred u ze ća ili ob u sta vlja nje pro iz vod nje ne smi ju bi ti uči nje ni bez sa gla sno sti rad nič kih pred­stav ni ka. – Ibid., 9.

5 Leon Trotsky, „Wor kers’ Con trol of Pro duc tion“, Bul­le­tin­of­the­Op­po­si­tion 24/1931, https://www.mar xists.org/ar chi ve/trotsky/ger many/1931/310820.htm, 8.7.2014.

6 Ted Grant, „Wor ker’s Con trol – La bo ur Party and TUC pro po sals only ex tend old ide as of ‘par ti ci pa tion’“ (1974), In De fen ce of Mar xism, http://www.mar xist.com/wor kers­con trol­par ti ci pa tion140704.htm, 8.7.2014.

7 Ibid.8 Er nest Man del, A­So­ci­a­list­Stra­tegy­for­We­stern­Euro­pe, In sti tu te for Wor kers’ Con­

trol, Not ting ham 1974, 9–10.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

15

rad nič ka kla sa bu de su bjekt tih pro mje na. Da bi to bi lo mo gu će, rad nič­ka kon tro la ne smi je bi ti in sti tu ci o na li zo va na, jer bi rad ni ci u tom slu ča ju po sta li sa u pra vlja či, a ne su bjekt pro mje na.

Kad je u pi ta nju rad nič ka par ti ci pa ci ja, pod ko jom pod ra zu mi je va­mo uče šće radnikâ u do no še nju od lu ka, ci lje vi se mo gu po di je li ti u dvi je gru pe: eko nom ske i so ci jal ne. Ostva re nje eko nom skih ci lje va zna či ka ko rad nič ka par ti ci pa ci ja tre ba da do pri ne se to me da se od lu ke, po go to vo u pred u ze ći ma ko ja pru ža ju uslu ge od op šteg in te re sa, do no se ta ko što će se vi še vo di ti ra ču na o po tre ba ma lju di ne go o pro fi tu.9 Osim to ga, rad ni ci tre ba da uče stvu ju i u do no še nju ka pi tal nih eko nom skih od lu ka: o za tva­ra nju pogonâ, ma sov nom ot pu šta nju radnikâ, in ve sti ci ja ma i dru gim te­ma ma. Do sti za nje so ci jal nih ci lje va zna či ka ko rad ni ci tre ba da upra vlja ju po je di nim in sti tu ci ja ma ko je se ba ve ostva ri va njem so ci jal nih pra va i da sa mi ili za jed no sa po slo dav ci ma od lu ču ju o pi ta nji ma ko ja se ti ču po bolj­ša nja so ci jal nog po lo ža ja rad ni ka.

Ako eko nom ska de mo kra ti ja zna či sa mo spolj nu kon tro lu ra da upra ve pred u ze ća, u smi slu kon tro le po slov nih knji ga, upo zna va nja sa sta njem na ra ču ni ma i slič nih ak tiv no sti, te ško da se mo že go vo ri ti o uče šću rad ni ka u upra vlja nju u pra vom smi slu. U ovom slu ča ju, rad ni ci ni o če mu ne od­lu ču ju, već u pro ce su od lu či va nja uče stvu ju sa mo kao kon tro lo ri. Šta vi še, rad nič ka kon tro la ni je pr ven stve no usmje re na na uče šće u upra vlja nju, već na do bi ja nje in for ma ci ja ko je su rad nič kim or ga ni za ci ja ma, u pr vom re du sin di ka ti ma, neo p hod ne za or ga ni zo va nje uspje šnih ak tiv no sti, kao što su štraj ko vi ili ko lek tiv no pre go va ra nje. S dru ge stra ne, rad nič ka par ti ci pa ci ja uvo di rad ni ke u si stem i pod ra zu mi je va in sti tu ci o na li za ci ju nji ho vog uče­šća u od lu či va nju. Ona im pli ci ra no vi in sti tu ci o nal ni ob lik kla sne bor be.

U pro gra mi ma ne kih lje vi čar skih par ti ja eko nom ska de mo kra ti ja tre ba da do pri ne se ostva re nju ci lje va ko ji se ne od no se sa mo na pre ra spo­dje lu mo ći u po je di nim pred u ze ći ma, već tre ba da omo gu ći da se na na­ci o nal nom ni vou po stig nu obim ni ji ci lje vi eko nom ske i so ci jal ne pri ro de. Ona tre ba da do pri ne se ogra ni ča va nju mo ći krup nog ka pi ta la. Ti ci lje vi su slje de ći: 1) po bolj ša nje ži vot nog stan dar da i una pre đe nje pra va rad ni ka, uklju ču ju ći po seb no pi ta nje du ži ne rad nog vre me na i sa mo volj nog ot pu­šta nja; 2) ogra ni ča va nje mo ći ve li kih kom pa ni ja ta ko što će se utvr di ti i po što va ti pra vi la ko ja tre ba da ih „na tje ra ju“ na vi ši ste pen dru štve ne od go vor no sti; 3) vo đe nje po li ti ke ko ja ima u vi du za šti tu ži vot ne sre di ne; 4) una pre đe nje si ste ma so ci jal ne za šti te; 5) iz mje nu po li ti ke bu džet ske po­tro šnje na na čin da se dâ pred nost za do vo lja va nju po tre ba obič nih lju di.10

9 Die­Lin­ke­u­Ne­mač­koj­[...], 43.10 Ja­pa­ne­se­Com­mu­nist­Party­Pro­gram­me, http://www.jcp.or.jp/en glish/23rd_con gress/

pro gram.html#03, 12.7.2014.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

16

Po je di ne par ti je sma tra ju ka ko ne do sta tak do ma ćeg ka pi ta la tre ba da bu de na do mje šten oslon cem na do ma ću rad nu sna gu, a da bi ona bi la mo ti vi sa na, mo ra bi ti su vla snik i sa u pra vljač. To pod ra zu mi je va i stva ra nje sa vje ta ra da.11 Eko nom ska de mo kra ti ja, da kle, ne slu ži sa mo de mo kra ti­za ci ji sfe re ra da već tre ba da ima i ma kro e ko nom ske efek te. Osim to ga, nje no od go va ra ju će za kon sko ure đe nje sa či nja va pret po stav ku da ljih eko­nom skih re for mi, ka kve bi rad ni ci ma omo gu ći le da uzmu u za kup pred­uze ća u ko ji ma ra de i da na kon cu po sta nu nji ho vi vla sni ci.12

Tre ći ob lik eko nom ske de mo kra ti je či ni sa mo u pra vlja nje, ili rad nič ko upra vlja nje. Ono se kva li ta tiv no raz li ku je od rad nič ke par ti ci pa ci je i rad­nič ke kon tro le ka ko je shva ta Troc ki po to me što sa mo u pra vlja nje zna či ra di kal no pre va zi la že nje po sto je ćeg eko nom skog si ste ma. Ono pret po sta­vlja uki da nje ka pi tal­od no sa i kla sne po dje le dru štva ka kva je do ta da bi la po zna ta, pa je u tom smi slu ono ob lik ra di kal ne eko nom ske de mo kra ti je. Cilj sa mo u pra vlja nja kao ob li ka de mo kra ti je pred sta vlja, da kle, da eko no­mi jom upra vlja ju sa mo or ga ni zo va ni rad ni ci.

Sa mo u pra vlja nje, osim to ga, tre ba da ri je ši va žan pro blem s ko jim se lje vi ca su o ča va uko li ko se za la že za na ci o na li za ci ju.13 Is ku stva na ci o na­li za ci ja iz vr še nih u XX vi je ku, ne sa mo u SSSR­u i nje go vim sa te li ti ma, već i u za pad no e vrop skim dr ža va ma, po ka zu ju da se na ci o na li zo va na pri vre­da su o ča va sa ozbilj nim pro ble mom: pred u ze ći ma upra vlja bi ro kra ti ja,14

11 Ho­pe­for­the­Czech­Re­pu­blic, pro gram ski do ku ment Ko mu ni stič ke par ti je Če ške i Mo rav ske, http://www.kscm.cz/our­party/our­pro grammes/39785/, 20.7.2014.

12 The­CPBM­at­the­Turn­of­the­Mil­len­ni­um, pro gram ski do ku ment Ko mu ni stič ke par­ ti je Če ške i Mo rav ske, http://www.kscm.cz/our­party/our­pro gramms/39787/, 27.7. 2014. U do ku men tu The­Pro­gram­me­of­Re­ne­wal par ti ja po dr ža va sve ob li ke uče­šća za po sle nih u upra vlja nju, po čev od kon sul to va nja i in for mi sa nja, pa do uče ­ šća u do no še nju od lu ka i u ras po dje li pro fi ta (http://www.kscm.cz/our­party/our­ ­pro grammes/39786/).

13 „Za pad no e vrop ski rad nik po sta je in di fe ren tan pre ma so ci ja li stič kom pro gra mu na ci o na li za ci je upra vo za to što ne vi di da se sa njom ne što me nja u nje go vom po­lo ža ju. Šta vi še, po ne kad ima ose ća nje da ide na go re. Iz laz je tu oči gled no u pro­ me ni upra vlja nja na ci o na li zo va ne in du stri je, to jest u nje go voj de mo kra ti za ci ji i u pro me ni eko nom skih od no sa, zna či u pro me ni od no sa u pro iz vod nji i u ras po de li.“ – Edvard Kar delj, „O vi še par tij skoj i ne po sred noj de mo kra ti ji“, Sa­mo­u­pra­vlja­nje­ i dru štve na svo ji na, Svje tlost (iz vr šni iz da vač), Sa ra je vo 1979, 143.

14 „Pot pu no po dr ža vlje nje imo vi ne ni po što ni je vo di lo stvar nom po društvlje nju, već kon cen tra ci ji imo vi ne u ru ka ma bi ro kra ti je.“ – Vla di mir Mi ro nov, „Le nin: Les sons for the Fu tu re“, Al­ter­glo­ba­lism:­New­Ro­ads­To­ward­New­So­ci­a­lism (ed. A. Bu zga lin), Ку ль тур ная Ре во лю ция, Mo scow 2006, 121. Li ša va ju ći pro le ta ri jat sred sta va za pro iz vod nju bi ro kra ti ja ga je li ši la i po li tič ke vla sti. Za to ne ki auto ri ovaj si stem na zi va ju bi ro krat skim ka pi ta li zmom – dr ža va je osnov ni eko nom ski su bjekt, ko ji ne dje lu je u in te re su na ro da, već bi ro kra ti je. – Ibid., 122. „A ipak, u su sta vu u ko­jem je sva sred stva pro iz vod nje (osim mo žda po ko jeg ostat ka, a u slu ča ju Ju go sla­vi je i Polj ske ta ko đer i ve ćeg di je la po ljo pri vre de) pre u ze la dr ža va pod vođ stvom

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

17

rad ni ci osta ju eks plo a ti sa ni, a eko nom ska efi ka snost pri je ili ka sni je opa­da. Dru gim ri je či ma, na ci o na li za ci jom se ne rje ša va du go roč no ni je dan cilj ko ji lje vi ca se bi po sta vlja.15 Ne uki da se eks plo a ta ci ja, ne ne sta ju kla sne raz li ke i su ko bi, eko no mi ja se ne de mo kra ti zu je, a eko nom ska efi ka snost ne po sta je traj no obi ljež je eko nom skog si ste ma.16

Tre ći se mi nar so ci ja li stič kog obra zo va nja i upra vlja nja, koji je odr žan u Ve ne cu e li 2008. go di ne, za u zeo je stav da dr žav na svo ji na mo že po mo ći oslo bo đe nju ljud skog bi ća, ali i zna či ti nje go vo ugnje ta va nje i po ro blja­va nje.17 U pro gra mu slo ve nač ke Udru že ne lje vi ce tvr di se ka ko dr žav na svo ji na omo gu ća va kli jen te li stič ko ka dro va nje uskih po li tič kih gru pa, ko je se po na ša ju kao da su pred u ze ća u nji ho vom vla sni štvu.18 Majkl Le bo vic [Mic hael Le bo witz] tvr di da na ci o na li za ci ja, za raz li ku od rad nič kog upra­vlja nja, mno gim rad ni ci ma ne pred sta vlja al ter na ti vu.19

jed ne par ti je ko ja je ima la i po li tič ki i or ga ni za cij ski mo no pol, moć je u ru ka ma – ako se to me ne su prot sta ve sna žni de mo krat ski pri ti sci od o zdo – re la tiv no ma­le ne oli gar hi je.“ – Dar ko Su vin, Sa­mo­jed­nom­se­lju­bi:­Ra­di­o­gra­fi­ja­SFR­Ju­go­sla­vi­je, Ro sa Lu xem burg Stif tung, Kan ce la ri ja za ju go i stoč nu Evro pu, Be o grad 2014, 226. Po je di ni auto ri pra ve raz li ku iz me đu jav nog vla sni štva [pu blic ow ner ship] i dru štve nog vla sni štva [com mon ow ner ship]. Ovo pr vo za dr ža va eks plo a ta tor­ske od no se, jer po li tič ka vlast pre ko svo jih pred stav ni ka do mi ni ra pro duk ci o nim od no som. Sa mo dru štve na svo ji na omo gu ća va rad ni ci ma da za go spo da re rad nim pro ce som. – An ton Pan ne ko ek, Wor­kers’­Co­un­cils (1948), AK Press, Oakland – Edin burgh 2003, 16–17.

15 „Me đu tim, na ci o na li za ci ja ni je ča rob ni lek. U Bri ta ni ji su ru da ri 1947. go di ne po­zdra vi li na ci o na li za ci ju rud ni ka. Ni go di nu da na ka sni je, ru da ri u Jork ši ru ušli su u štrajk pro tiv svo jih no vih ga zda – ali i svo jih sin di kal nih zva nič ni ka. Upra vo zbog to ga je rad nič ka vlast od u vek bi la ključ ni fak tor istin ske so ci ja li stič ke tra di ci je. Re či ma bri tan skog so ci ja li ste GDH Ko la: ‘so ci ja li zam se ne mo že sta bil no iz gra di­ti ni na ko ji dru gi na čin osim na te me lju po ve re nja u spo sob nost obič nih lju di da sa mi ru ko vo de sop stve nim po slo vi ma’“ – Ian Bir čel, „Šta je rad nič ka kon tro la?“, Marks 21, http://marks21.in fo/te o ri ja/sta­je­rad nic ka­kon tro la, 29.7.2014.

16 U pro gram skim do ku men ti ma po je di nih par ti ja is ti če se ka ko so ci ja li zam tre ba da do ve de do uki da nja ali je na ci je ra da i ve će za in te re so va no sti rad ni ka za pro­duk tiv nost. Si stem za sno van na dr žav noj svo ji ni to ne mo že da obez bi je di. Za to su po treb ni raz li či ti ob li ci dru štve ne svo ji ne, za sno va ni na sa mo u pra vlja nju ili sa u pra vlja nju. – Dec la ra tion on So ci a lism, do ku ment Ko mu ni stič ke par ti je Če ške i Mo rav ske (KSCM), http://www.kscm.cz/our­po li tics/do cu ments/39736/, 20.7.2014.

17 Ra fael En ci so Patiño, A­Mul­ti­ple­So­ci­a­list­Ad­mi­ni­stra­tion­Mo­del­and­En­ter­pri­ses­of­So­cial­Pro­perty­(ESP)­in­Ve­ne­zu­e­la­–­Suc­cess,­Dif­fi­cul­ti­es,­Pro­spects, http://www.wor ker scon trol.net/ac ti vists/mul ti ple­so ci a list­ad mi ni stra tion­mo del­and­en ter­pri ses­so cial­pro perty­esp­ve ne zu e la­succ, 30.7.2014.

18 Pot­v­de­mo­kra­tič­ni­eko­lo­ški­so­ci­a­li­zem:­Stra­te­gi­ja­Zdru­že­ne­le­vi­ce, http://www.zdru­ze na­le vi ca.si/pro gram#p8, 29.7.2014. Zdru že na le vi ca (ZL) je na iz bo ri ma odr­ža nim 2014. go di ne osvo ji la 50.000, ili 6% gla so va i šest man da ta u par la men tu.

19 Mic hael Le bo witz, „Con struc ting Co­Ma na ge ment in Ve ne zu e la: Con tra di ci ti ons along the Path“ (2005), Ve ne zu e la nalysis.com, http://ve ne zu e la nalysis.com/analy­sis/1438, 28.7.2014.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

18

Da bi na ci o na li za ci ja za i sta zna či la pro mje nu pro duk ci o nih od no sa, po treb no je da bu de pra će na sa mo u pra vlja njem. Ono, me đu tim, ne smi je da osta ne na ni vou pred u ze ća, već tre ba da bu de in sti tu ci o na li zo va no na raz li či tim te ri to ri jal nim ni vo i ma. Ta ko, na pri mjer, Ka trin Sa ma ri [Cat he­ri ne Sa mary], pod sje ća ju ći na sta vo ve ju go slo ven skih prak si so va ca, is ti če ka ko u par la men ti ma, po red vi je ća ko ja pred sta vlja ju gra đa ne, tre ba da po sto je i vi je ća sa mo u pra vlja ča, ko ja pri pre ma ju od lu ke i nad zi ru nji ho­vo iz vr ša va nje.20

Pre ma jed noj stru ji mi šlje nja, s ko jom smo sa gla sni, sa mo u pra vlja­nje je ne iz bje žna kom po nen ta so ci ja li zma.21 Rad nič ki sa vjet se po sma tra kao osnov na će li ja in te gral nog sa mo u pra vlja nja.22 To zna či da sa mo u pra­vlja nje pred sta vlja ele ment no vog dru štve nog si ste ma, da ima re vo lu ci o­na ran ka rak ter,23 po če mu se su štin ski raz li ku je od dru gih ob li ka eko nom­ske de mo kra ti je. Sa mo u pra vlja nje, ka ko is ti ču po je di ni auto ri, tre ba da obez bi je di ra zo tu đe nje na rad no me mje stu i da vas pit no uti če na raz voj so ci ja li stič kih po gle da na rad i svo ji nu.24

De mo kra ti ja na rad no me mje stu obo ga ću je lju de u tom smi slu da omo gu ća va raz voj nji ho vih spo sob no sti.25 Sa mo u pra vlja nje se po sma tra

20 Cat he ri ne Sa mary, „Des dégâts du ‘pro duc ti vi sme’ à la pla ni fi ca tion éco so ci a li ste auto ge sti on na i re“ (2013), Euro­pe­So­li­da­i­re­Sans­Fron­tiè­res, http://www.euro pe­so­li da i re.org/spip.php?ar tic le29445, 12.7.2014.

21 O to me pi šu i mla đi auto ri sa ju go slo ven skih pro sto ra. Npr.: „Po mo me mi šlje nju ju go sla ven sko sa mo u pra vlja nje je dan je hi sto rij ski pro ces ko ji se mo že pro ma tra­ti sa dva sta ja li šta. Sa jed ne stra ne to je kla sni fe no men, na i me so ci ja li zam kao po ku šaj da se sa vla da eks plo a ta ci ja pre tva ra njem pro iz vod nih od no sa.“ – Mar ko Kr žan, Ocrt­hi­sto­ri­je­sa­mo­u­prav­nog­so­ci­ja­li­zma, In ter net­pre zen ta ci ja In šti tu ta za de lav ske stu di je, http://www.de lav ske­stu di je.si/mar ko­kr zan­ocrt­hi sto ri je­sa­mo u prav nog­so ci ja li zma/, 28.7.2014.

22 Sve to zar Sto ja no vić, „Di sku si ja o pre da va nju Pre dra ga Vra nic kog“, Pra­xis 5–6/1967, http://pra xis.anar hi ja.org/in dex.php/Pra xis:Pra xis_1967_5­6:­Di­sku­si­ja_o_pre­da­va­nju_Pre­dra­ga_Vra­nic­kog, 20.7.2014. Po Gram ši ju, fa brič ki sa vjet je mo del pro­le ter ske dr ža ve. To, da kle, ni je pro sto or gan eko nom ske de mo kra ti je ko ji slu ži rad ni ci ma da se bo re za po bolj ša nje svog po lo ža ja, već pred sta vlja osnov ni or­ga ni za ci o ni ob lik iz grad nje no vog ti pa dr ža ve. – An to nio Gram sci, Uni ons and Coun­cils (1919), http://mar xists.org/ar chi ve/gram sci/1919/10/uni ons­co un cils.htm, 3.8.2014. „Unu tra šnje ko mi si je da nas ogra ni ča va ju vlast ka pi ta li sta u fa bri ci i oba­ vlja ju funk ci je ar bi tra že i di sci pli ne. Kad se raz vi ju i obo ga te, ove ko mi si je će su­tra mo ra ti da bu du or ga ni pro le ter ske dr ža ve ko ja za me nju je ka pi ta li sta u svim nje go vim ko ri snim funk ci ja ma ru ko vo đe nja i ad mi ni stra ci je.“ – An to nio Gram ši, „Rad nič ka de mo kra ti ja“, Fi­lo­zo­fi­ja­isto­ri­je­i­po­li­ti­ke, Slo vo ljub ve, Be o grad 1980, 248–249.

23 Sa mo u pra vlja nje zna či da se mi je nja ka rak ter pro iz vod nje i da či ta vo dru štvo po­či va na pot pu no no vim prin ci pi ma. – An ton Pan ne ko ek, op.­cit., 12.

24 Dar ko Su vin, op.­cit., 229.25 Mic hael A. Le bo witz, „The Spec tre of So ci a lism for 21st Cen tury“, Links,­In­ter­na­

ti­o­nal­jo­ur­nal­of­so­ci­a­list­re­ne­wal, http://links.org.au/no de/503, 29.7.2014.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

19

kao sred stvo za ostva re nje osnov nog ci lja – so ci ja li zma.26 U tom smi slu, so ci ja li zma ne ma bez sa mo u pra vlja nja, a sa mo u pra vlja nje pred sta vlja ob­lik sa mo or ga ni za ci je rad ni ka.27

Sa mo u pra vlja nje tre ba da obez bi je di po društvlja va nje pro iz vod nje, ka ko bi ona bi la pod re đe na čo vje ko vim po tre ba ma. Ka ko bi re kao Majkl Le bo vic, „bez sa u pra vlja nja ne ma re vo lu ci je“.28

Eko nom ska de mo kra ti ja tre ba da omo gu ći ostva ri va nje in te gral ne de mo kra ti je. Da nas je uobi ča je no da se pod de mo kra ti jom shva ta ob lik po li tič kog re ži ma, pa se za dr ža ve Za pad ne Evro pe ka že da su de mo krat­ske dr ža ve. Me đu tim, na lje vi ci je uobi ča je no re ći da de mo kra ti ja ne može bi ti pot pu na ako po li tič ka de mo kra ti ja ni je do pu nje na eko nom skom.

Sla že mo se sa ovim mi šlje njem. Jer, po je di nac ni je sa mo ap strakt ni gra đa nin. On ima raz li či te ulo ge i pri pad no sti u dru štvu. Osim či nje ni ce da je po li tič ko bi će, tre ba uva ži ti či nje ni cu da je po je di nac pri pad nik kla­se, pro fe si o nal ne gru pe i dru gih gru pa ko je se for mi ra ju u eko nom sko­so­ci jal noj sfe ri ži vlje nja, te da dru štve ni po lo žaj ne za vi si sa mo (i ne za vi si pri mar no) od po li tič kog su bjek ti vi te ta po je din ca.

U tom smi slu, ogra ni ča va nje de mo kra ti je sa mo na po li tič ku de mo­kra ti ju zna či lo bi stva ra nje jed no di men zi o nal nog čo vje ka, ko ji je, ba rem for mal no, su bjekt po li tič kog ži vo ta, ali ni je su bjekt u dru gim sfe ra ma, po go to vo eko nom skoj, ko je bit no od re đu ju nje gov dru štve ni po lo žaj. Za­vi snost po je din ca u eko nom skoj sfe ri, u ko joj se stva ra ju i ras po dje lju ju ma te ri jal ne vri jed no sti, one mo gu ća va nje go vu stvar nu po li tič ku ne za vi­snost, ta ko da on, ako je eko nom ski za vi san, mo že bi ti sa mo mi ni­gra đa nin. Za to je neo p hod no da po li tič ka de mo kra ti ja bu de pra će na eko nom skom.

3. Eko nom ska de mo kra ti ja – ob lik kla sne bor be ili kla sne sa rad nje?

Od re đe nje ci lje va ko ji tre ba da bu du po stig nu ti eko nom skom de­mo kra ti jom otva ra di le me ko je do da nas ni su ri je še ne. Jed na od di le ma je da li je eko nom ska de mo kra ti ja iz raz kla sne sa rad nje ili kla sne bor be. Mo der na lje vi ca ne od go va ra isto vjet no na ovo pi ta nje, što za vi si od po la­znih ide o lo ško­po li tič kih kon cep ci ja o to me da li se po li tič ka i eko nom ska bor ba za sni va na kla snoj sa rad nji ili kla snom su ko bu.

26 Ta ko, na pri mjer, Gram ši pi še ka ko u pred u ze ću sva vlast tre ba da pri pad ne fa­brič kom sa vje tu, dok u dr ža vi sva vlast tre ba da pri pa da rad nič kim i se ljač kim sa vje ti ma. – An to nio Gram ši, „Rad nič ka de mo kra ti ja“, op.­cit., 249.

27 Ka trin Sa ma ri u: Raz go vor sa Cat he ri ne Sa mary i Ga lom Kir nom „Ele men ti za ana li zu ju go sla ven skog sa mo u pra vlja nja: iz me đu so ci ja li zma i ka pi ta li zma“, No­vos sti 669/2012, http://www.no vos sti.com/2012/10/ele men ti­za­ana li zu­ju go sla­ven skog­sa mo u pra vlja nja­iz me du­so ci ja li zma­i­ka pi ta li zma/, 27.7.2014.

28 Mic hael Le bo witz, „Con struc ting Co­Ma na ge ment in Ve ne zu e la...“, op.­cit.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

20

Ra di kal na lje vi ca, ko ja se za la že za kor je ni te pro mje ne dru štve nog si ste ma, ima dva pri stu pa eko nom skoj de mo kra ti ji. Je dan pri stup po la zi od to ga da je rad nič ka par ti ci pa ci ja kao ob lik eko nom ske de mo kra ti je za sno­va na na kla snoj sa rad nji, zbog če ga je sma tra ne pri hva tlji vom, za la žu ći se za rad nič ku kon tro lu. Dru gi pri stup po la zi od to ga da je pri hva tljiv sva ki ob lik eko nom ske de mo kra ti je ko ji de mo kra ti zu je sfe ru ra da i eko no mi je, pa pro blem ni je u opre dje lji va nju iz me đu rad nič ke par ti ci pa ci je i rad nič ke kon tro le, već u pro na la že nju naj e fi ka sni jih ob li ka eko nom ske de mo kra ti je.

Pr vi pri stup je ka rak te ri sti čan za ra di kal nu lje vi cu na sta lu na troc­ki stič koj tra di ci ji (ali ne is klju či vo za nju). Ona sma tra da rad nič ka par ti­ci pa ci ja vo di kla snoj sa rad nji i „ura sta nju“ rad nič kih or ga ni za ci ja u si stem. To je do vo ljan raz log da rad nič ku par ti ci pa ci ju sma tra ne pri hva tlji vom. Ona či ni rad nič ku kla su dru štve nom sna gom ko ja dje lu je unu tar si ste ma i u prav cu nje go vog re for mi sa nja, a ne pre va zi la že nja. Po ovom vi đe nju, rad nič ka par ti ci pa ci ja je pri hva tlji va i za bur žo a zi ju, jer ona ti me po ve ća­va efi ka snost ra da i pro fi ta. Pri hva ta nje rad nič ke par ti ci pa ci je od stra ne po slo da va ca iz raz je shva ta nja da pro duk tiv nost ra da mo že bi ti po ve ća na sa mo sa rad njom zaposlenih u pro ce su ra da.29

Rad nič ka par ti ci pa ci ja stva ra ilu zi ju kod rad ni ka da mo gu uti ca ti na do no še nje od lu ka, zbog če ga oni od u sta ju od sa mo stal ne ak ci je u ob li­ku štraj ko va i dru gih ak tiv no sti ko je se ne od vi ja ju kroz or ga ne upra vlja­nja pred u ze ća.30 Osim to ga, po slo dav ci ko ri ste rad nič ku par ti ci pa ci ju za sla blje nje sin di ka ta, jer se or ga ni rad nič ke par ti ci pa ci je če sto ja vlja ju kao su par ni ci or ga ni ma sin di ka ta u or ga ni zo va nju ak tiv no sti ko je tre ba da obez bi je de ostva ri va nje rad nič kih in te re sa.31 Upra va pred u ze ća po ne kad na sto ji da ogra ni či pra va sin di ka ta u pro ce su ko lek tiv nog pre go va ra nja ta ko što se po zi va na uče šće rad nič kih pred stav ni ka u upra vlja nju, zbog če ga, po po slo dav ci ma, ko lek tiv no pre go va ra nje ni je po treb no u mje ri u ko­ joj je do ta da po sto ja lo.

Po seb no vi dljiv ne do sta tak rad nič ke par ti ci pa ci je ogle da se u to me što ona ne omo gu ća va i ne mo že omo gu ći ti rav no prav no uče šće radnikâ u or ga ni ma pred u ze ća. Oni u nji ma mo gu ima ti u naj bo ljem slu ča ju jed nu tre ći nu čla no va (iz u ze tak su po je di ne in du strij ske gra ne u Nje mač koj), što ni je do volj no za stvar ni uti caj na po slov nu po li ti ku. Ti me se sa mo stva ra pri vi le go van sloj rad nič kih pred stav ni ka, dok rad nič ka kla sa ne ma stvar ne ko ri sti od ta kve par ti ci pa ci je. Ako rad nič ka par ti ci pa ci ja tre ba da po tra je,

29 Ted Grant, op.­cit.30 „U isto vri je me, to bi stvo ri lo ilu zi ju da rad ni ci ima ju uti caj u pro ce su od lu či va­

nja, či me bi oni i nji ho ve or ga ni za ci je bi li spri je če ni da pred u zi ma ju sa mo stal ne ak ci je.“ – Ibid.

31 Jac kson Cul li na ne, „It’s All Abo ut Uni ons“, Scot­tish­Left­Re­vi­ew, Is sue 82, http://www.scot tis hle ftre vi ew.org/ar tic le/its­all­abo ut­uni ons/, 27.7.2014.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

21

i to još u uslo vi ma sta bil nog ka pi ta li zma, ona ne mo že bi ti ni šta dru go do ob lik kla sne sa rad nje, za to što vla da ju ća kla sa ne će do pu sti ti ta kvu eko­nom sku de mo kra ti ju ko ja bi su štin ski ogra ni či la nje nu moć.32

Ovi sta vo vi su umno go me osno va ni. Či nje ni ca da po slo dav ci pri­hva ta ju rad nič ku par ti ci pa ci ju go vo ri da ona ne do vo di u pi ta nje po sto je ći si stem, već, na pro tiv, mo že vo di ti nje go voj sta bi li za ci ji kroz pa ci fi ka ci ju rad nič kih pred stav ni ka i or ga ni za ci ja. Uče šće u or ga ni ma upra vlja nja pred­u ze ća olak ša va raz voj i učvr šći va nje fi lo zo fi je kla sne sa rad nje, jer rad nič ki pred stav ni ci (iako su u ma nji ni) uče stvu ju u do no še nju od lu ka za jed no sa pred stav ni ci ma ka pi ta la. Oni po sta ju dio si ste ma i ni su sprem ni da do vo­de u pi ta nje svoj pri vi le go van po lo žaj za rad za o štra va nja kla sne bor be.33

Sin di ka ti mo gu zbog to ga bi ti na gu bit ku, jer po slo dav ci mo gu do­ve sti u pi ta nje le gi tim nost sin di kal nih ak ci ja, is ti ču ći da su rad nič ki pred­stav ni ci u or ga ni ma upra vlja nja pred u ze ća pri hva ti li po li ti ku pro tiv ko je se sin di kat bu ni. Mo že se do go di ti da sin di kat, kao ne za vi sna or ga ni za ci ja, ni je u sta nju da spro ve de ak tiv nost ko joj se pro ti ve rad nič ki pred stav ni ci u or ga ni ma upra vlja nja pred u ze ća.

Me đu tim, po sto je i su prot ni ar gu men ti, ko ji do vo de u pi ta nje ova­ko ra di kal nu ne ga ci ju rad nič ke par ti ci pa ci je. Iako rad nič ka par ti ci pa ci­ja može vo di ti po li ti ci kla sne sa rad nje, to ne mo ra ne iz be žno bi ti slu čaj. Mno gi či ni o ci uslo vlja va ju po li ti ku kla sne bor be ili kla sne sa rad nje. Rad­nič ka par ti ci pa ci ja kao ta kva ne mo že bi ti od lu ču ju ći či ni lac ko ji će uslo­vi ti vo đe nje jed ne ili dru ge po li ti ke. Ona mo že sa mo do pri ni je ti kla snoj sa rad nji ako već po sto je po volj ni dru štve ni uslo vi za nju. S dru ge stra ne, rad nič ka par ti ci pa ci ja mo že olak ša ti spro vo đe nje ak tiv no sti u prav cu po­bolj ša nja po lo ža ja rad ni ka ako su is pu nje ni dru gi uslo vi. Ta ko, na pri mjer, va žno je ka ko se bi ra ju rad nič ki pred stav ni ci u or ga ne upra vlja nja i ka kav je nji hov od nos sa rad ni ci ma ko ji su ih bi ra li.

U ne kim dr ža va ma sin di ka ti kon tro li šu po stu pak iz bo ra rad nič kih pred stav ni ka. U tim slu ča je vi ma su ma nje šan se da će se rad nič ki pred­stav ni ci pre o bra ti ti u sna gu ko ja, u spo ra zu mu sa po slo dav ci ma, dje lu je su prot no sin di ka ti ma. Osim to ga, sin di ka ti su po pra vi lu bi ro kra ti zo va ne or ga ni za ci je, sa ne do volj nom unu tra šnjom de mo kra ti jom. Sto ga, i kad bi rad nič ka par ti ci pa ci ja bi la za mi je nje na rad nič kom kon tro lom u ko joj bi sin di ka ti ima li od lu ču ju ću ulo gu, ne bi bi lo ga ran ci je pro tiv kla sne sa rad­nje, po što sin di kal no član stvo ne mo že da uti če na po li ti ku sin di kal nog vođ stva, ko je je če sto sklo no kla snoj sa rad nji. Šta vi še, ne po sre dan iz bor

32 Rob Lyon, „Wor kers’ Con trol and Na ti o na li za tion – Part One“, In De fen ce of Mar xism, http://www.mar xist.com/wor kers­con trol­na ti o na li za tion­part1.htm, 22.7.2014.

33 Ove ten den ci je se mo gu spri je či ti: „Ko rum pi ra ju ći utje ca ji di rek tor skih po lo ža ja mo gu se smanj ti ro ta ci jom, de mo krat skom kon tro lom i za bra nom vi še stru kih man­da ta.“ – Bran ko Hor vat, Po­li­tič­ka­eko­no­mi­ja­so­ci­ja­li­zma, Glo bus, Za greb 1984, 360.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

22

rad nič kih pred stav ni ka od stra ne svih rad ni ka mo gao bi pred sta vlja ti pro­tiv te žu bi ro kra ti zo va nim sin di ka ti ma, sklo nim kla snoj sa rad nji. S te stra ne po sma tra no, rad nič ka par ti ci pa ci ja bi na čel no mo gla oja ča ti kla snu bor­bu i osla bi ti na po re sin di kal ne bi ro kra ti je da po stig ne kla snu sa rad nju.

U Bri ta ni ji je iz re ka „Ne mo že se sje di ti na obje stra ne pre go va rač­kog sto la“ ko ri šće na za ozna ča va nje am bi va lent ne pri ro de eko nom ske (od­no sno in du strij ske) de mo kra ti je. Na i me, sin di ka ti pred sta vlja ju rad nič ku kla su i bo re se za nje ne in te re se. Uče šćem u pro ce su ko lek tiv nog pre go­va ra nja oni istu pa ju kao pro tiv ni ci (a ne kao so ci jal ni part ne ri!) ka pi ta­la i dr ža ve. S dru ge stra ne, ako bi rad ni ci ili sin di ka ti ima li pred stav ni ke u uprav nim od bo ri ma, po sta li bi dio upra ve.

Po sta vlja se pi ta nje ka ko ista or ga ni za ci ja mo že vr ši ti dvi je raz li či­te, pa i su prot sta vlje ne funk ci je. Pot pu no je ja sno da ne mo že i da ne tre­ba. Čak i kad uče stvu ju u ra du upra ve, pred stav ni ci rad ni ka ili sin di ka ta (za vi sno od rje še nja u po je di noj dr ža vi) ne tre ba da se be do ži vlja va ju kao dio upra ve, pa ne tre ba da se po na ša ju u du hu kla sne sa rad nje. Oni su du žni da do no se od lu ke u skla du sa svo jim vi đe njem in te re sa rad nič ke kla se. Ne ma ju ni ka kvu for mal nu oba ve zu da pred sta vlja ju in te re se po slo­da va ca. Da li će to fak tič ki či ni ti, za vi si od raz li či tih či ni la ca, a pri je sve ga od pri ro de sin di kal ne or ga ni za ci je, nje nog pro gra ma, ide o lo gi je i ci lje va.

Do mi na ci ja sin di kal ne bi ro kra ti je, ko ja je re for mi stič ki na stro je na, si gur no ne će do pri ni je ti ko ri šće nju eko nom ske de mo kra ti je kao sred stva kla snog su ko ba. Da bi to bi lo ta ko, sin di kat mo ra že lje ti kla sni su kob, a ne kla snu sa rad nju. U tom slu ča ju će pred stav ni ci rad ni ka u uprav nim od bo ri­ma gla sa ti za od lu ke vo de ći ra ču na o in te re si ma rad ni ka, a ne o in te re si ma pred u ze ća či ji rad ni ci ni su vla sni ci. Su šti na, da kle, ni je u po zi tiv no prav nim rje še nji ma, već u opre dje lje nji ma sin di ka ta i pri ro di nji ho ve or ga ni za ci je.

Uče šće rad nič kih pred stav ni ka u or ga ni ma upra vlja nja mo že ima ti dvi je po slje di ce. Jed na je da se rad nič ki pred stav ni ci pre tvo re u „rad nič ke me na dže re“, ko ji će vi še vo di ti ra ču na o in te re si ma ka pi ta la ne go ra da. Majkl Le bo vic sma tra da je sa u pra vlja nje u Nje mač koj zna či lo in kor po ri­ra nje rad ni ka u ka pi ta li stič ki si stem i da su rad nič ki pred stav ni ci otu đe ni od rad ni ka, po is to vje ću ju ći se sa pred u ze ćem u ko jem ra de.34

Dru ga po slje di ca je da rad nič ki pred stav ni ci bu du u mo guć no sti da obez bi je de rad ni ci ma pri stup in for ma ci ja ma ko je ina če ne bi ima li, te da se u po je di nim slu ča je vi ma iz bo re za do no še nje od lu ka u nji ho vom in te­re su. Ovo shva ta nje po la zi od uvje re nja ka ko u ka pi ta li zmu rad ni ci tre ba da ko ri ste sva ku mo guć nost za ostva re nje vla sti tih pra va i in te re sa. Jer, dok ne do đe do pro mje ne dru štve nog si ste ma, ni je sve jed no da li će i u ko joj mje ri rad nič ki in te re si bi ti ostva re ni.

34 Mic hael Le bo witz, op.­cit.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

23

Rad nič ka par ti ci pa ci ja je zna čaj na za to što pred sta vlja in sti tu ci o­nal nu mo guć nost uti ca ja u pro ce su od lu či va nja. Da li će ta mo guć nost bi ti ostva re na, za vi si od kon kret nih ob li ka rad nič ke par ti ci pa ci je, ali i od od no sa kla snih sna ga u da tom dru štvu. Uko li ko rad ni ci ima ju sa mo mo­guć nost da va nja mi šlje nja ili su pred sta vlje ni sa naj vi še tre ći nom čla no va uprav nog od bo ra, rad nič ka par ti ci pa ci ja će bi ti to li ko ogra ni če na da ne će omo gu ći ti pro mje nu od no sa mo ći ni u pred u ze ću ni na ni vou na ci o nal ne eko no mi je. Ta kva par ti ci pa ci ja će pri je do pri ni je ti kom pro mi ta ci ji dru štve­nog si ste ma, zbog de mo krat ske in su fi ci jen ci je, ne go nje go vom pri hva ta nju od stra ne rad ni ka. Ova kva rad nič ka par ti ci pa ci ja sa mo po tvr đu je da eko­nom ski si stem za sno van na pri vat nom (ili dr žav nom) ka pi ta lu po pri ro di stva ri ne mo že obez bi je di ti rav no prav no uče šće rad ni ka u pro ce su od lu­či va nja na ni vou pred u ze ća, dok ne ma ni po ku ša ja da to bu de uči nje no na ni vou na ci o nal ne eko no mi je.

Kad se go vo ri o kom pro mi snom ka rak te ru rad nič ke par ti ci pa ci je, tre ba po ći od jed ne ne spor ne či nje ni ce. Do kle god je eko nom ski si stem za sno van na pri vat noj ili dr žav noj svo ji ni, po sto ja će dvi je stra ne u pro ce­su ra da i, po ten ci jal no, u pro ce su od lu či va nja o eko nom skim i so ci jal nim pi ta nji ma. Jed nu stra nu či ni vla snik (ka pi ta list ili dr ža va), a dru gu rad nič­ka kla sa. Te dvi je stra ne ne mo gu bi ti rav no prav ne u pro ce su od lu či va nja.

Rad nič ka par ti ci pa ci ja, pre ma to me, ni kad ne mo že do ve sti do pre­va zi la že nja po sto je ćeg eko nom skog si ste ma ni ti eks plo a ta ci je ko ja ga ka­rak te ri še. Sto ga ni su osno va ni pri go vo ri da rad nič ka par ti ci pa ci ja in kor­po ri ra rad ni ke i nji ho ve or ga ni za ci je u po sto je ći si stem. Si stem po sto ji sa rad nič kom par ti ci pa ci jom i bez nje. Ona ga sa mo dje li mič no de mo kra ti zu je i omo gu ća va rad ni ci ma da se iz bo re za svo je in te re se.

Par ti ci pa ci ja ne mo že obez bi je di ti pu nu eko nom sku de mo kra ti ju, jer ne po či va na ide ji pre va zi la že nja po sto je ćih pro duk ci o nih od no sa. U tome je nje na osnov na sla bost. Eli ti stič kom ka rak te ru po li tič ke de mo kra ti je od­ go va ra isti ta kav ka rak ter eko nom ske de mo kra ti je. Pred stav nič ka de mo­kra ti ja pra će na je rad nič kom par ti ci pa ci jom. Kao što pred stav nič ka de mo­kra ti ja u sfe ri po li ti ke ne zna či pre vla da va nje do mi na ci je po li tič ke eli te, ta ko rad nič ka par ti ci pa ci ja u sfe ri eko no mi je ne zna či pre vla da va nje do­mi na ci je vla sni ka ka pi ta la.

Lje vi ca ima u vi du ogra ni če nja rad nič ke par ti ci pa ci je, ali se za la že za nju čak i on da kad ni je re for mi stič ka.35 Čak i par ti je ko je su na sta le iz sta ­ lji ni stič kog na slje đa ali su ga se uspje le oslo bo di ti, a za dr ža le su ra di kal no

35 Pod re for mi stič kom lje vi com pod ra zu mi je va mo li je ve stran ke ko je se za la žu za re for mi sa nje po sto je ćeg dru štve nog si ste ma, a ne za nje go vo pre va zi la že nje. Pod ra di kal nom ili re vo lu ci o nar nom lje vi com mi sli mo na lje vi cu ko ja se za la že za pre­va zi la že nje ka pi ta li zma, bez ob zi ra na to ko je me to de, na sil ne ili ne na sil ne (ili i jed ne i dru ge), pri tom mi sli ko ri sti ti.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

24

li je vu ide o lo giju i pro gram, pri hva ta ju rad nič ku par ti ci pa ci ju. To go vo ri o to me da se lje vi ca po na ša i prag ma tič no i pro gram ski.

Ona, s jed ne stra ne, shva ta da je do ra di kal nih pro mje na dru štve nog si ste ma ili pre va zi la že nja si ste ma još da le ko, ali ra zu mi je da ni je sve jed­no ko jim in stru men ti ma će rad nič ki po kret mo ći da se ko ri sti u po li tič koj i eko nom skoj bor bi. Rad nič ka par ti ci pa ci ja se po sma tra kao ko ri sno oru đe u bor bi za re for me. S dru ge stra ne, lje vi ci je ja sno da ide ja de mo kra ti je ne mo že bi ti za u sta vlje na na fa brič kim ka pi ja ma, što zna či da bez eko nom ske de mo kra ti je, ba rem i ogra ni če ne, u for mi rad nič ke par ti ci pa ci je, ne mo že do ći čak ni do ogra ni če ne de mo kra ti za ci je dru štva u cje li ni. To je osnov ni raz log iz ko jeg lje vi ca, ka ko re for mi stič ka ta ko i ra di kal na, pri hva ta ide ju eko nom ske de mo kra ti je, uklju ču ju ći i rad nič ku par ti ci pa ci ju.

Ne do sta tak ovih ide o lo ško­po li tič kih opre dje lje nja sa sto ji se u to me što iz gle da kao da ide je o eko nom skoj de mo kra ti ji ni su do volj no raz vi je ne. Ta ko bar pro iz la zi iz pro gram skih do ku me na ta po li tič kih stra na ka. Na­ ime, u nji ma se re dov no go vo ri o eko nom skoj de mo kra ti ji i na vo de nje ni raz li či ti ob li ci, ali bez de talj ni jeg obra zla ga nja tih ob li ka, nji ho ve sa dr ži ne i me đu sob nog od no sa, kao i mje sta u na ci o nal noj eko no mi ji ili po li tič kom si ste mu. Ne mo že se tvr di ti da je to za to što eko nom ska de mo kra ti ja pred­sta vlja ideal ko ji je ostva riv tek u da le koj bu duć no sti.

Eko nom ska de mo kra ti ja je u svim ob li ci ma, sa iz u zet kom sa mo­upra vlja nja, ve za na za sa da šnje dru štvo. Zbog to ga, po treb no je ana li zi ra ti nje no funk ci o ni sa nje i pred lo ži ti no va rje še nja ko ja bi una pri je di la eko­nom sku de mo kra ti ju. Osim to ga, eko nom ska de mo kra ti ja se već ne ko li ko de ce ni ja is po lja va u raz li či tim ob li ci ma, ta ko da se na osno vu po sto je ćih, do sta bo ga tih, is ku sta va mo gu iz ve sti zna čaj ne po u ke za bu duć nost. Po­tom, is ku stva dru šta va ko ja su se be zva la so ci ja li stič kim ta ko đe su po zna ta i bo ga ta, pa se na osno vu nji ho vog od no sa pre ma eko nom skoj de mo kra ti ji mo že stvo ri ti či ta va te o ri ja o ulo zi eko nom ske de mo kra ti je u so ci ja li zmu.

Me đu tim, iz pro gram skih do ku me na ta lje vi čar skih par ti ja pro iz la­zi kao da su nji ho vi sta vo vi o eko nom skoj de mo kra ti ji ne do volj no ja sni i de fi ni sa ni. Mo že bi ti da je to zbog toga što su te par ti je sma tra le ka ko pro gra mi tre ba da bu du sa mo na čel ni. Mo žda ove par ti je na mje ra va ju da, uko li ko se na đu u po zi ci ji da to uči ne, pred lo že za ko ne ko ji ma bi se op šte ide je kon kre ti zo va le.

Dru gi raz log mo že bi ti taj što eko nom ska de mo kra ti ja ni je ta ko ak­tu el no pi ta nje kao što je bio slu čaj to kom 70­ih i 80­ih go di na XX vi je ka. Lje vi ca se da nas osjet no vi še ba vi od bra nom rad nič kih pra va ne go nji ho­vim pro ši ri va njem. Nje na stra te gi ja je, da kle, pre vas hod no de fan ziv na.

No, bez ob zi ra na ove raz lo ge, lje vi ca se mo ra po no vo po za ba vi ti pi­ta njem eko nom ske de mo kra ti je. Po što kri ti ku je sa da šnji mo del de mo kra ti je

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

25

kao ne do volj no de mo krat ski i kao jed no stran, jer se za sni va is klju či vo na po li tič koj, i to eli ti stič koj, de mo kra ti ji, lje vi ca mo ra da po nu di al ter na­ti vu. Ka ko eko nom ska de mo kra ti ja ni je no va ni kao ide ja ni kao prak sa, ana li za do sa da šnjih is ku sta va mo že po slu ži ti kao po la zi šte za stva ra nje no ve kon cep ci je.

Ni su sa mo ne ke po li tič ke stran ke i po kre ti već i ne ki sin di ka ti kri­tič ki na stro je ni pre ma rad nič koj par ti ci pa ci ji. Ta kav stav je ka rak te ri sti čan za mno ge bri tan ske, ame rič ke, ita li jan ske i fran cu ske sin di ka te.36 Na i me, po sta vlja ju se dva pi ta nja: da li se o sva kom pi ta nju mo gu vo di ti pre go­vo ri iz me đu po slo da va ca i sin di ka ta; i dru go, ako su rad ni ci pred sta vlje ni u uprav nom od bo ru, ko ji do no si od lu ku o ne kom pi ta nju, je li oprav da no da o tom istom pi ta nju sin di ka ti pre go va ra ju sa po slo dav ci ma? Ovo dru­go pi ta nje se po sta vlja za to što mo že iz gle da ti neo prav da no da sin di ka ti žele uče stvo va ti u pre go va ra nju o pi ta nju o ko jem su rad nič ki pred stav ni ci već od lu či va li. Za što bi rad nič ki pred stav ni ci ima li pra vo da dva pu ta po­ku ša va ju ostva ri ti svo je in te re se, na dva raz li či ta na či na, o istom pi ta nju?

Ako bi za kon ska re gu la ti va bi la ta kva da sin di ka ti ne mo gu pre go­va ra ti o pi ta nji ma o ko ji ma rad nič ki pred stav ni ci od lu ču ju kao čla no vi uprav nog od bo ra pred u ze ća, rad nič ka par ti ci pa ci ja bi mo ra la bi ti ne pri­hva tlji va. Ta da bi bi la oprav da na bo ja zan sin di ka ta da je rad nič ka par ti ci­pa ci ja sa mo oru đe u ru ka ma ka pi ta la. Po što rad ni ci či ne ma nji nu čla no va uprav nog od bo ra, a nji ho vi pred stav ni ci su du žni da ču va ju po slov nu taj nu, ne mo gu mno go uči ni ti čak ni kad su naj re vo lu ci o nar ni ji. Ogra ni ča va nje pre go va rač ke mo ći sin di ka ta u ta kvim uslo vi ma zna či lo bi svo đe nje rad­nič ke par ti ci pa ci je na obič nu ka ri ka tu ru. Po treb no je, da kle, po sti ći dvo­je: da sin di ka ti ima ju pra vo pre go va ra nja o bi lo ko jem pi ta nju što se ti če in te re sa rad ni ka;37 da po sto ji sa rad nja sin di ka ta i rad nič kih pred stav ni ka u tom smi slu što će nji ho vo dje lo va nje bi ti usa gla še no i što će rad ni ci po­dr ža va ti sin di kal ne ak ci je čak i po što su rad nič ki pred stav ni ci uče stvo va li u do no še nju od lu ke upra ve pred u ze ća, bez ob zi ra na to ka kav su stav za u ze li.

Uče šće radnikâ u or ga ni ma upra vlja nja ima, ka ko tvr de, na pri mjer, nje mač ki sin di ka ti, još jed nu do bru stra nu: oni će sa mo na taj na čin bi ti u pot pu no sti upo zna ti sa svim pro ble mi ma i ima će sve po treb ne in for ma­ci je za ak tiv no sti ko je že le iz vo di ti.38 Rad nič ka par ti ci pa ci ja u or ga ni ma upra vlja nja i ko lek tiv no pre go va ra nje mo gu pred sta vlja ti dvi je stra ne iste me da lje, dva sred stva ko ja se ko ri ste u raz li či tim eta pa ma kla sne bor be.

36 O ovim sta vo vi ma vi še u: Go ran Mar ko vić, Per­spek­ti­ve­par­ti­ci­pa­tiv­ne­de­mo­kra­ti­je, Left in ter na ti o nal fo rum, Stoc kholm 2007, 35–42, 71–72.

37 Adolf F. Stur mthal, „Uni ons and In du strial De moc racy“, The­An­nals­of­the­Ame­ri­can­Aca­demy­of­Po­li­ti­cal­and­So­cial­Sci­en­ces, Vol. 431/1977, 16.

38 Ibid.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

26

Spor no pi ta nje se mo že rje ša va ti pr vo u or ga ni ma upra vlja nja pred­u ze ća u ko ji ma rad ni ci ima ju pred stav ni ke. Uko li ko se u to me ne us pi je, sin di ka ti mo gu po ku ša ti da kroz pro ces pre go va ra nja ili štraj kom ostva re pra va rad ni ka.

Po se ban slu čaj ostva ri va nja eko nom ske de mo kra ti je po sto ji on da kad se ona ja vlja kao ob lik dvoj ne vla sti. To je pre la zno dru štve no sta nje, ko je ne mo že du go da po tra je, u ko jem se vla sni ci ka pi ta la (pri vat ni ka­pi ta li sti ili dr ža va), s jed ne stra ne, i or ga ni zo va na rad nič ka kla sa, s dru ge stra ne, bo re za pre vlast u pro ce su ra da i nad sred stvi ma za pro iz vod nju. Ta dvoj na vlast mo že bi ti ostva re na na dva na či na. Je dan je da u pred u ze­ći ma bu du osno va ni or ga ni rad nič ke kon tro le, ko ji ne će upra vlja ti pred­u ze ćem, ne go će vr ši ti kon tro lu nad upra vom ko ju či ne pred stav ni ci pri­vat nog ili dr žav nog ka pi ta la.

Dvoj nost vla sti ov dje se ogle da u to me što or ga ni rad nič ke kon tro le pod od re đe nim uslo vi ma pre ra sta ju u or ga ne rad nič kog upra vlja nja. To se do ga đa on da kad vla sni ci pred u ze ća od lu če da ga za tvo re ili ni su u sta nju da obez bi je de od vi ja nje osnov ne dje lat no sti pred u ze ća. Ova kvu funk ci ju rad nič ke kon tro le za mi šlja li su bolj še vi ci u mje se ci ma pri je i ne po sred no na kon Ok to bar ske re vo lu ci je.39

Dru gi ob lik dvoj ne vla sti po ja vlju je se u slu ča je vi ma kad se u po je di­nim pred u ze ći ma uvo di rad nič ko sa mo u pra vlja nje ili rad nič ko sa u pra vlja nje. Ze mlje La tin ske Ame ri ke, po put Ar gen ti ne i Ve ne cu e le, po god ni su pri­mje ri. Tu je ri ječ o to me da rad ni ci pre u zi ma ju upra vlja nje pred u ze ći ma ko ja po slu ju sa gu bi ci ma ili o to me da zah ti je va ju da dr ža va za ko nom pro­pi še ka ko će rad ni ci ima ti pra vo da uče stvu ju u upra vlja nju pred u ze ći ma.

Ovaj po sljed nji ob lik eko nom ske de mo kra ti je po seb no je po stao zna ča jan u Ve ne cu e li. U ovim slu ča je vi ma se ne go vo ri o sa mo u pra vlja­nju, ne go o sa u pra vlja nju (co­ma­na­ge­ment ili­co­ge­stion). Pri tom, na gla ša va se da sa u pra vlja nje u Ve ne cu e li tre ba raz li ko va ti od sa u pra vlja nja ka kvo po sto ji u Nje mač koj na kon Dru gog svjet skog ra ta. Na i me, sa u pra vlja nje u Nje mač koj zna či da pred u ze ći ma za jed no upra vlja ju rad ni ci i vla sni ci, pri če mu nji ho va rav no prav nost ni je mo gu ća, jer vla sni ci ni kad ne će do­pu sti ti da ne vla sni ci, tj. rad ni ci, ima ju isti po lo žaj u pro ce su od lu či va nja.

Na su prot to me, sa u pra vlja nje u Ve ne cu e li zna či da rad ni ci upra­vlja ju za jed no sa pred stav ni ci ma dru štva. Su šti na sa u pra vlja nja u Ve ne­cu e li ogle da se u to me da se že li iz bje ći ne do sta tak rad nič kog upra vlja nja

39 Troc ki je go vo rio ka ko vlast ne će do zvo li ti ka pi ta li sti ma da za tva ra ju svo ja pred­u ze ća za to što ni su za do volj ni ostva re nim pro fi tom. Ako ka pi ta list od lu či da za­tvo ri pred u ze će, iz gu bi će ga, jer će upra vlja nje pre u ze ti or gan ko ji iza be ru rad ni ci (Troc ki, Rad­nič­ka­kon­tro­la­i­na­ci­o­na­li­za­ci­ja). – Rob Lyon, „Wor kers’ Con trol and Na ti o na li za tion – Part Two“, In De fen ce of Mar xism, http://www.mar xist.com/wor kers­con trol­na ti o na li za tion­pt2.htm, 29.7.2014.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

27

ka kvo je bi lo u Ju go sla vi ji. Majkl Le bo vic sma tra da su se rad ni ko lek ti vi u Ju go sla vi ji po na ša li kao grup ni vla sni ci i da su se na tr ži štu tak mi či li jed ni pro tiv dru gih, što je ne pri hva tlji vo. Oni bi tre ba lo da vo de ra ču na o dru štve nim in te re si ma. Sto ga je po treb no da po sto ji part ner stvo iz me­đu pro iz vo đa ča i dru štve ne za jed ni ce. Da bi to bi lo mo gu će, nužno je da bu du for mi ra na de mo krat ska ti je la ko ja će pred sta vlja ti in te re se dru štve­ne za jed ni ce. Ako se ra di o pred u ze ći ma ko ja su od stra te škog in te re sa za dru štvo u cje li ni i na ci o nal nu eko no mi ju, ta da je po treb no osi gu ra ti da cen tral ni dr žav ni or ga ni bu du de mo krat ski iza bra ni i da ta kvi de mo krat­ski or ga ni bi ra ju dio čla no va upra ve stra te ški va žnih pred u ze ća.40

Iako je tač no Le bo vi ce vo za pa ža nje da se rad ni ko lek ti vi mo gu po­na ša ti kao grup ni vla sni ci, što mo že do ve sti do kon ku ren ci je me đu rad nim ko lek ti vi ma i sla blje nja osje ća nja za dru štve ni in te res, po sta vlja se pi ta nje ka ko ri je ši ti taj pro blem a da se ne iza zo ve no vi – bi ro kra ti za ci ja pro ce sa upra vlja nja pred u ze ći ma. Jer, ne po sred no ili po sred no uče šće dr žav nih ili lo kal nih or ga na u do no še nju od lu ka o po slo va nju pred u ze ća ima svo je oprav da nje. Pred u ze će ni je grup no ili in di vi du al no, ne go dru štve no, pa dru štve na za jed ni ca mo ra bi ti u pri li ci da iz ne se svo je mi šlje nje o od lu­ka ma ko je tre ba do ni je ti.

Me đu tim, po sta vlja se pi ta nje ko će pred sta vlja ti dru štve nu za jed­ni cu u or ga ni ma upra vlja nja pred u ze ća i ka ko će ti pred stav ni ci bi ti bi­ra ni. Ako bi ih bi ra la pred stav nič ka ti je la, što bi bi lo u skla du sa ide jom na rod nog su ve re ni te ta, pro blem bi mo gao bi ti u to me što su ta ti je la, čak i kad su de mo krat ski bi ra na, pod kon tro lom po li tič kih eli ta. To bi zna­či lo da po li tič ka eli ta uče stvu je u do no še nju od lu ka za jed no sa auten tič­nim pred stav ni ci ma rad ni ka, a to uma nju je de mo krat ski po ten ci jal ovako shva će nog sa u pra vlja nja. Dru go rje še nje bi mo glo bi ti da se u dru štvu kao cje li ni for mi ra struk tu ra rad nič kih sa vje ta od ba ze do vr ha, pa da ti sa­vje ti bi ra ju svo je pred stav ni ke u or ga ne upra vlja nja po je di nih pred u ze ća. U tom slu ča ju, mo guć nost da po li tič ka eli ta uče stvu je u od lu či va nju o pi­ta nji ma ko ja je se su štin ski ne ti ču bi će ma nja.

Usli jed eko nom ske kri ze, ko ja na ro či to te ško po ga đa ma nje raz vi je ne ka pi ta li stič ke dr ža ve, po sta vi lo se pi ta nje rad nič ke oku pa ci je pred u ze ća.41 Po što su rad ni ci u ne kim dr ža va ma, na ro či to u Ar gen ti ni, a u po sljed nje

40 Za ni mlji vo je da su bolj še vi ci u Ru si ji pred la ga li slič no rje še nje, ma da, po jed nom pri je dlo gu, pred stav ni ke u or ga ne upra vlja nja ne bi ime no va la dr ža va, ne go gran­ski sin di ka ti. Ta ko su Bu ha rin i Pre o bra žen ski go vo ri li o rad nič koj upra vi pred u­ze ća ko ja je ima la mje šo vit sa stav – dvi je tre ći ne su bi ra li rad ni ci, a jed nu tre ći nu struč nja ci ko je je ime no vao sin di kat. – Ni ko laj Bu ha rin i Ev ge nij Pre o bra žen ski, „ABC ko mu ni zma“, Sa­mo­u­pra­vlja­nje, op.­cit., 65.

41 „To je do kaz sui­ge­ne­ris za re la tiv nu ne e fi ka snost su vre me nog pri vat nog upra vlja­nja.“ – Bran ko Hor vat, op.­cit., 359.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

28

vri je me i u ne ko li ko slu ča je va i u Grč koj, oku pi ra li pred u ze ća u ko ji ma ra de i uve li rad nič ko upra vlja nje, po sta vi lo se pi ta nje ka kav stav za u ze ti pre ma toj po ja vi. Po li tič ke par ti je lje vi ce na Za pa du ne ba ve se mno go tim pi ta njem, jer ova po ja va ni je ras pro stra nje na u Za pad noj Evro pi, u ko joj je lje vi ca naj sna žni ja. Jed no stav no, to pi ta nje ži vot ta mo još ni je po sta vio na dnev ni red. Me đu tim, ono je ak tu el no u La tin skoj Ame ri ci, a lje vi ca ga, bez ob zi ra na ge o graf ske ši ri ne, mo ra i te o rij ski rje ša va ti.

Na čel no, oku pi ra na pred u ze ća mo gu se po sma tra ti na dva na či na. Je dan je re for mi stič ki i po či va na uvje re nju da rad nič ka oku pa ci ja pred­u ze ća ne ma ve ze (ili ba rem ne ma ve ze u ovom tre nut ku) sa kor je ni tim dru štve nim pro mje na ma, ne go je iz raz na sto ja nja rad ni ka da sa ču va ju svo ja rad na mje sta. To je, da kle, kraj nja mje ra ko ju rad ni ci pred u zi ma ju spon ta no, a dr ža va mo že pod od re đe nim uslo vi ma sank ci o ni sa ti tu mje­ru: pod uslo vom da rad ni ci ot ku pe to pred u ze će ili pla ća ju za kup vla sni­ku, te da una pri jed bu de od re đe no ko li ko će tra ja ti ta oku pa ci ja, od no sno kad će rad ni ci vra ti ti pred u ze će vla sni ku. Dru gi pri stup je re vo lu ci o nar ni i po la zi od uvje re nja da je ovo sa mo po če tak kor je ni tih dru štve nih pro­mje na, a da oku pi ra nim pred u ze ći ma rad ni ci tre ba da traj no upra vlja ju de mo krat ski, pri če mu do ta da šnjim vla sni ci ma ne tre ba pla ti ti bi lo ka kvu od šte tu ili za kup.42

U ovim pred u ze ći ma se od lu ke do no se de mo krat ski, na prin ci pu „je dan čo vjek – je dan glas“, a po seb no zna ča jan or gan je rad nič ka skup šti­na. Iako je ona naj vi ši or gan od lu či va nja, u mno gim pred u ze ći ma je do šlo do iz bo ra de le ga ci ja, ko je su za mi je ni le skup šti nu u do no še nju od lu ka.43 Ti me se de mo krat ski ka rak ter pro ce sa od lu či va nja ni je iz gu bio, po što su de le ga ci je ta ko đe bi ra ne de mo krat ski od stra ne svih rad ni ka, s ci ljem br­žeg i efi ka sni jeg od lu či va nja.

Oku pi ra na pred u ze ća su o ča va ju se sa dva su štin ska pro ble ma. Je dan je prav no­po li tič ke pri ro de, i ti če se mo guć no sti da pred u ze ća ko ja su rad­ni ci za u ze li i u nji ma uve li sa mo u pra vlja nje bu du pri zna ta od stra ne vla sti i da nji ho vo funk ci o ni sa nje bu de prav no ure đe no. Ovo je ozbi ljan pro blem. Pr vo, po zi tiv no pra vo ne pred vi đa da rad ni ci za u zmu pred u ze će ni ti da upra vlja ju nji me na prin ci pi ma sa mo u pra vlja nja. Rad ni ci u oku pi ra nim pred u ze ći ma mo ra li bi se iz bo ri ti za za kon sko pri zna va nje svog po lo ža ja.

Dru go, ova pred u ze ća dje lu ju u ka pi ta li stič kom okru že nju. Da bi mo­gla uspje šno dje lo va ti, mo ra ju ima ti do volj no ka pi ta la, obez bi je di ti pri stup

42 O raz li či tim sta vo vi ma o ovom pi ta nju vid. Aaron Ta uss, Ar­gen­ti­na’s­re­cu­pe­ra­ted­wor­kpla­ces:­The­eman­ci­pa­tory­po­ten­tial­and­the­li­mi­ta­ti­ons­of­wor­kers’­con­trol, http://www.wor ker scon trol.net/aut hors/ar gen ti na%E2%80%99s­re cu pe ra ted­wor kpla­ces, 2.8.2014.

43 Ibid.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

29

po treb nim fi nan sij skim sred stvi ma i is pu ni ti slič ne uslo ve. Či ni se ka ko pred stav ni ci ovih pred u ze ća tre ba da uvje re dr ža vu (ili iz vr še pri ti sak na nju) da pru ži iz vje snu po dr šku u prav nom i fi nan sij skom smi slu. Dr ža­va to mo že sma tra ti po zi tiv nim, jer na taj na čin rje ša va pi ta nje op stan ka pred u ze ća za ko ja pri vat ni ili dr žav ni ka pi tal ni je bio za in te re so van. Na taj na čin se rje ša va i pro blem eg zi sten ci je u nji ma za po sle nih rad ni ka.

4. Šta pred la že lje vi ca?

Iako su po li tič ki pro gra mi na čel ni, iz njih se mo gu iz ve sti za ključ ci o to me ka ko lje vi ca mi sli de mo kra ti zo va ti sfe ru eko no mi je. Ov dje ne će­mo go vo ri ti o sta vo vi ma so ci jal de mo krat skih par ti ja, jer njih ne ubra ja mo u lje vi cu. One se sa me de fi ni šu kao par ti je li je vog cen tra. Uze će mo u ob zir sta vo ve ne kih po li tič kih stra na ka u ši ro kom spek tru li je vo od so ci jal de mo­kra ti je. Pri je dlo zi lje vi ce se, u osno vi, kre ću u dva prav ca: de mo kra ti za ci­ja pro ce sa od lu či va nja i uče šće rad ni ka u vla snič koj struk tu ri pred u ze ća.

Kad je u pi ta nju de mo kra ti za ci ja pro ce sa od lu či va nja, lje vi ca in­si sti ra na plu ra li zmu ob li ka eko nom ske de mo kra ti je. Dru gim ri je či ma, pri hva tlji vi su svi ob li ci ko ji mo gu do pri ni je ti de mo kra ti za ci ji eko no mi je. To ne zna či da se svi ma nji ma da je jed nak zna čaj, već da se shva ta ka ko u uslo vi ma do mi na ci je neo li be ra li zma ne mo že bi ti od ba čen ni je dan ob­lik de mo kra ti za ci je ina če ne de mo krat ski or ga ni zo va ne sfe re eko no mi je. Udru že na lje vi ca u Slo ve ni ji (Zdru že na le vi ca – ZL) za la že se u svom pro­gra mu za rad nič ko upra vlja nje pred u ze ći ma.44

Pr vi ko rak u tom prav cu je ste usva ja nje po li ti ke otvo re nih po slov­nih knji ga, ka ko bi sva ki za po sle ni mo gao bi ti upo znat sa po slo va njem pred u ze ća. To se sma tra pred u slo vom su bjek ti vi za ci je ulo ge za po sle nih i mo guć no sti nji ho ve bor be za vla sti te in te re se. Ne in for mi sa ni za po sle ni te ško mo že da vo di od go va ra ju ću bor bu za ostva ri va nje svo jih in te re sa, jer ne zna šta mo že zah ti je va ti od po slo dav ca. Upra vu pred u ze ća ne smi­ju ime no va ti po li tič ke eli te, ne go to pra vo tre ba da pri pa da za po sle ni ma i ši roj za jed ni ci. Za po sle ni mo ra ju ima ti pra vo opo zi va čla no va upra ve pred u ze ća uko li ko ne vo de po li ti ku o ko joj su po sti gli do go vor sa za po­sle ni ma i ši rom za jed ni com. Osim to ga, za po sle ni ma tre ba da ti pra vo da ne po sred no od lu ču ju o ne kim pi ta nji ma, kao što je, na pri mjer, ras pon

44 Pot­v­de­mo­kra­tič­ni­eko­lo­ški­so­ci­a­li­zem­–­Stra­te­gi­ja­Zdru­že­ne­le­vi­ce, op.­cit.­U ma ni­fe stu Ini ci ja ti ve za de mo krat ski so ci ja li zam, čla ni ce Zdru že ne le vi ce, je dan od krat ko roč nih za htje va je slje de ći: „Us­po­sta­vlja­nje­eko­nom­ske­de­mo­kra­ti­je. Pra vo na su u pra vlja nje i su vla sni štvo u pred u ze ći ma [je] su te melj na de mo krat ska pra va za po sle nih, jer za po sle ni mo ra ju ima ti mo guć nost od lu či va nja na svim ni vo i ma, ka ko u pri vat nom ta ko i u dr žav nom sek to ru.“ – Ma ni fest Ini ci ja ti ve za de mo krat ski so ci ja li zam, http://www.de mo kra tic ni­so ci a li zem.si/ma ni fest­ini ci ja ti ve­za­de mo­krat ski­so ci ja li zam/, 29.7.2014.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

30

pla ta u jav nom sek to ru. Rad ni ci ma tre ba da ti pra vo da pre u zmu upra vlja­nje pred u ze ći ma ko ja se na la ze pred ste ča jem.

Ide ja da vlast po ti če od na ro da, ko ja je op šte pri hva će na kad je ri ječ o po li tič koj de mo kra ti ji, mo ra na ći svoj iz raz, u mo di fi ko va nom ob li ku, i u sfe ri eko no mi je. To zna či ka ko rad ni ci tre ba da uti ču na do no še nje od lu ka. Za to je neo p hod no osi gu ra ti raz voj raz li či tih ob li ka eko nom ske de mo kra ti je. Ona pod ra zu mi je va ogra ni ča va nje mo ći ka pi ta la, a u perspek­ti vi i pro mje nu svo jin skih od no sa.45

Ni je oprav da no da eko nom ska sfe ra ne bu de za sno va na na prin ci pi­ma de mo kra ti je, jer od lu ke ko je se do no se u toj sfe ri po ne kad vi še do ti ču in te re se za po sle nih ne go od lu ke ko je se do no se u po li tič koj sfe ri. Pred nost tre ba da ti rad nič kim ko o pe ra ti va ma, iz dva raz lo ga. Pr vo, one se na la ze u vla sni štvu rad ni ka, pa se moć pri vat nog ka pi ta la sla ma i fak tič ki i for mal­no, bu du ći da vla sni ci po sta ju oni ko ji ra de u pred u ze ći ma. Dru go, rad ni­ci upra vlja ju ovim pred u ze ći ma pre ko de mo krat ski bi ra nih or ga na, pa se de mo kra ti zu je pro ces od lu či va nja. Šta vi še, je dan su bjekt, a to su rad ni ci, ob je di nja va u svo jim ru ka ma tri funk ci je: rad, upra vlja nje i vla sni štvo.

Iako se pri zna je zna čaj da na šnjih ob li ka eko nom ske de mo kra ti je, lje vi ca ko ja se ne ogra ni ča va na re for mi sa nje po sto je ćeg dru štva uoča va nji ho ve ne do stat ke. Ta ko, na pri mjer, šved ska Li je va par ti ja u svom pro­gra mu naj vi še in si sti ra na pro mje ni svo jin ske struk tu re, pro mo vi šu ći raz­li či te ob li ke dru štve nog vla sni štva, po seb no rad nič ke ko o pe ra ti ve. Jed na od ide ja, ko ja je re la tiv no no va i ne do volj no za stu plje na u za pad nom svi­je tu, na gla ša va ka ko rad ni ci tre ba da do bi ju pri li ku da pre u zmu upra vlja­nje pred u ze ći ma či ji vla sni ci že le da po slo va nje pre ne su u dru ge ze mlje.

Od nos pre ma tre nut nim ob li ci ma rad nič ke par ti ci pa ci je u isto vri­je me je kri tič ki i prag ma ti čan. Kri tič ki je za to što se uoča va da za ko nom ure đe ni ob li ci rad nič ke par ti ci pa ci je ne pru ža ju do volj no osno va za stvar nu de mo kra ti za ci ju eko nom ske sfe re, pa rad ni ci ne mo gu da su štin ski uti ču na pro ces od lu či va nja. Is ti če se ka ko po slo dav ci sa mo for mal no po štu ju za kon sku oba ve zu da sa slu ša ju i in for mi šu rad nič ke pred stav ni ke.46

Kri tič ka ana li za po vla či dvi je vr ste za klju ča ka. Je dan je da tre ba usa vr ša va ti ostva re ne ob li ke rad nič ke par ti ci pa ci je,47 jer je od nos kla snih i po li tič kih sna ga u dru štvu ta kav da ni je mo gu će po sti ći ra di kal na po­bolj ša nja. Dru gi za klju čak gla si da je sa da šnja rad nič ka par ti ci pa ci ja po

45 Party­Pro­gram­of­the­Swe­dish­Left­Party, http://www.van ster par ti et.se/ma te rial/par ti pro gram, 29.7.2014.

46 The­Pro­gram­me­of­the­Left­Al­li­an­ce­of­Fin­land, op.­cit.47 Na pri mjer, u ak ci o nom pro gra mu nor ve ške So ci ja li stič ke li je ve par ti je (SV) is­

ti ču se za htje vi da rad ni ci u pri vat nim pred u ze ći ma ima ju 40% gla so va pri li kom do no še nja od lu ka i da rad ni ci u pred u ze ći ma sa vi še od de set za po sle nih mo gu zah ti je va ti da bu du pred sta vlje ni u uprav nom od bo ru.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

31

svo joj pri ro di ta ko ogra ni če na da ni je mo gu će oče ki va ti nje na ra di kal na po bolj ša nja. Na pri mjer, rad ni ci i ka pi ta li sti ni kad ne mo gu bi ti rav no prav ni u pro ce su od lu či va nja. Za to se sve vi še in si sti ra na uvo đe nju al ter na tiv nih ob li ka eko nom skog or ga ni zo va nja.

Ne ki to na zi va ju de mo krat skim pred u ze ći ma, pa go vo re o tre ćem sek to ru (po red dr žav nog i pri vat nog).48 Dru gi go vo re o na rod nim pred­u ze ći ma. Ova ide ja se po ja vi la u Ru si ji 90­ih go di na XX vi je ka.49 Ide ja na rod nih pred u ze ća is ka za na je i u pro gra mi ma po je di nih par ti ja so ci ja­li stič ke ori jen ta ci je.50 Pri vr že ni ci ove ide je po la ze od shva ta nja da us po­sta vlja nje dr žav ne svo ji ne ni je do volj no ka ko bi se po sti gao osnov ni cilj, a to je stva ra nje so ci ja li stič kog dru štva. Osno vu so ci ja li stič ke de mo kra ti je pred sta vlja sa mo u pra vlja nje, a ono se po sti že da va njem po dr ške osni va­nju na rod nih pred u ze ća.

Ide ja da rad ni ci bu du vla sni ci pred u ze ća ima svo je po volj ne i ne­ga tiv ne stra ne. Lje vi ca bi tre ba lo da ih vr lo te me lji to ana li zi ra ka ko bi mo gla pred lo ži ti kva li tet na i de talj na rje še nja. S jed ne stra ne, pred u ze ća u vla sni štvu rad ni ka pred sta vlja ju ma la ostr va u ka pi ta li stič kom mo ru, jer ih po pri ro di stva ri ne mo že bi ti mno go. To je osnov na sla bost kon cep ta – ni dr ža va ni pri vat ni ka pi tal ni su za in te re so va ni da obez bi je de po volj­ne uslo ve za osni va nje i dje lo va nje ovih pred u ze ća.51 Osim to ga, za kon­ska rje še nja mo ra ju ga ran to va ti da rad ni ci ne mo gu pro da va ti ak ci je i da

48 O de mo krat skim pred u ze ći ma go vo ri se, na pri mjer, u pro gra mu nor ve ške So ci­ja li stič ke li je ve par ti je (SV). Ov dje se mi sli na rad nič ke ko o pe ra ti ve i sma tra se da u ova kvim pred u ze ći ma de mo krat sko upra vlja nje mo že bi ti ostva re no za to što krup ni ka pi tal ne do mi ni ra pro ce som ra da.

49 Вик тор Бу кре ев, Эми ль Ру дык, „Пред при я тия, упра вля е мые тру дом, в Рос сии: От фор мы к со дер жа нию“, Аль тер­на­ти­вы, http://www.al ter na tivy.ru/en/node/227, 29.7.2014. Za kon iz 1998. go di ne pred vi dio je mo guć nost obra zo va nja na rod nih pred u ze ća kao ob li ka ak ci o nar skog dru štva u ko jem su rad ni ci su vla sni ci. Pre ma ovom za ko nu, rad ni ci su vla sni ci 75% ka pi ta la pred u ze ća, pri če mu ni je dan rad nik po je di nač no ne mo že bi ti vla snik vi še od 5% ka pi ta la. Rad ni ci ne mo gu pro da va ti svo je ak ci je ni ko me van pred u ze ća. Ako od la ze iz pred u ze ća po ne kom osno vu, du žni su da svo je ak ci je pro da ju pred u ze ću. U pred u ze ću mo gu ra di ti i rad ni ci ko ji ni su ak ci o na ri, ali oni ne mo gu či ni ti vi še od 10% ukup nog bro ja rad ni ka. Za na šu te mu je zna čaj no da se ve ći na od lu ka u ova kvim pred u ze ći ma do no si po prin ci pu „je dan ak ci o nar – je dan glas“.

50 V. do ku men te Ko mu ni stič ke par ti je Ru ske Fe de ra ci je: Ин­фор­ма­ци­он­ный­бюл­ле­те­нь, Но. 1 (133), Мо сква 2013, 52–53.

51 U Ve ne cu e li je dr ža va pru ži la zna čaj nu po dr šku rad nič kim ko o pe ra ti va ma, ali je to za to što dr žav na vlast ima za cilj so ci ja li stič ki pre o bra žaj dru štva, u ko­jem rad nič ke ko o pe ra ti ve, sa u pra vlja nje i sa mo u pra vlja nje ima ju zna čaj nu ulo­gu. Da bi ko o pe ra ti ve mo gle po sta ti osnov eko nom skog si ste ma, što bi zna či lo i pre va gu rad nič kog upra vlja nja nad dru gim ob li ci ma upra vlja nja, po treb no je da budu is pu nje na dva uslo va: da dr ža va po dr ža va osni va nje rad nič kih ko o pe ra ti­va, te da se eko no mi ja pre o bra ža va u so ci ja li stič ku, što zna či da bu de za sno va na

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

32

ima ju pra vo da rav no prav no uče stvu ju u od lu či va nju. Ako to ni je slu čaj, gu bi se smi sao po sto ja nja ova kvih pred u ze ća.

Tre će, rad ni ci su u ova kvim pred u ze ći ma vla sni ci. Zbog to ga oni daju pred nost svo jim in te re si ma i in te re si ma svog pred u ze ća, gu be ći iz vi da šire dru štve ne in te re se. Raz vi ja se nji ho va grup no sop stve nič ka svi jest, što te ško mo že da se po mi ri sa ide jom so ci ja li zma. Šta vi še, in te re si rad ni ka ko ji su isto vre me no vla sni ci pred u ze ća mo že do ći u su kob sa in te re si ma rad ni ka ko ji ni su vla sni ci a za po sle ni su u rad nič kim ko o pe ra ti va ma ili u pred u ze ći ma u dr žav nom ili pri vat nom vla sni štvu.52

S dru ge stra ne, pred u ze ća u vla sni štvu rad ni ka ima ju ne ke pred no sti. Pr vo, u uslo vi ma kad rad nič ka par ti ci pa ci ja oči gled no po ka zu je zna čaj ne sla bo sti i vr lo ogra ni če ne do me te, lje vi ca sve vi še sta vlja ak ce nat na rad­nič ke ko o pe ra ti ve, za to što je svje sna da se pi ta nje de mo krat skog upra vlja­nja pred u ze ćem mo ra po ve za ti sa vla sni štvom. Dru go, ni je is klju če no da par la ment do ne se za kon ko jim do zvo lja va nji ho vo osni va nje i dje lo va nje, što se u ne kim dr ža va ma i de si lo. Tre će, u ovim pred u ze ći ma je na dje­lu de mo krat sko upra vlja nje od stra ne radnikâ, što zna či da ona pred sta­vlja ju ob lik eko nom ske de mo kra ti je.53 Ovaj ob lik eko nom ske de mo kra ti­je po u zda ni ji je od osta lih, za to što ste pen de mo kra tič no sti upra ve za vi si od sa mih rad ni ka, a ne od dr ža ve ili pri vat nog ka pi ta la. Če tvr to, rad ni ci na ovaj na čin sti ču neo p hod na is ku stva u upra vlja nju i mo gu, u uslo vi ma eko nom ske kri ze, da do no se ta kve po slov ne od lu ke ko ji ma bi šti ti li svo­ja rad na mje sta. Pe to, eks plo a ta ci ja rad ne sna ge se uma nju je, za to što su rad ni ci isto vre me no i vla sni ci.54

na ko lek tiv nim ob li ci ma svo ji ne, de mo krat skom upra vlja nju i op ti mal noj kom­bi na ci ji pla ni ra nja i tr ži šta.

52 Dr ža va je u Ve ne cu e li od 1999. do 2008. go di ne po mo gla obra zo va nje 148.000 ko o pe ra ti va u ko ji ma je uve de no sa u pra vlja nje ili sa mo u pra vlja nje. O ko o pe ra ti­va ma po sto je ve li ke kon tro ver ze na lje vi ci, i to ne sa mo ve ne cu e lan skoj. S jed ne stra ne, osni va nje ko o pe ra ti va se sma tra po želj nim, jer one uma nju ju mo no pol pri vat nog ka pi ta la u eko no mi ji („ko o pe ra tiv ni po kret... pred sta vlja ja san ras kid sa ka pi ta li stič kom pro duk ci o nom prak som“ – Tom Mal le son, „Co o pe ra ti ves and the ‘Bo li va rian Re vo lu tion’ in Ve ne zu e la“, Af­fi­ni­ti­es:­A­Jo­ur­nal­of­Ra­di­cal­The­ory,­Cul­tu­re,­and­Ac­tion, Vo lu me 4, Num ber 1, Sum mer 2010, 156) i pro ši ru ju krug su bje ka ta ko ji uče stvu ju u od re đi va nju po slov ne po li ti ke. S dru ge stra ne, bu du ći da je eko no mi ja u cje li ni i da lje ka pi ta li stič ka, ko o pe ra ti ve ni su ni šta dru go do izo lo va na ko lek tiv no­pri vat na pred u ze ća, či ji vla sni ci, ko ji su ujed no i rad ni ci, vo de ra ču na sa mo o svo jim pri vat nim in te re si ma.

53 Po je di na is tra ži va nja uka zu ju na to da rad nič ke ko o pe ra ti ve u Ve ne cu e li, u ko ji­ma je još 2006. go di ne bi lo za po sle no 18% rad ne sna ge, do pri no se raz vo ju eko­nom ske de mo kra ti je. – Tom Mal le son, op.­cit., 159.

54 „Udeo vla snič kih pra va za po sle nih u ce lo kup noj svo ji ni nad pred u ze ćem ili usta­no vom, kao i stvar ni uti caj u do no še nju bit nih od lu ka ko je se ti ču ras po de le pro fi ta i kon kret nih uslo va ra da (što pret po sta vlja par ti ci pa tiv nu de mo kra ti ju),

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

33

U pro gra mi ma se naj če šće go vo ri o uče šću rad ni ka u upra vlja nju pred u ze ći ma. Rje đe se spo mi nje mo guć nost da rad ni ci ili rad nič ke or­ga ni za ci je uče stvu ju u od re đi va nju na ci o nal ne po li ti ke. Eko nom ska de­mo kra ti ja se naj če šće po sma tra na mi kro ni vou, što je ne do volj no, jer se naj va žni je od lu ke do no se na ma kro ni vou, po li tič kom ili eko nom skom. U tom smi slu, po red pra va na us po sta vlja nje rad nič kih sa vje ta, ko ji bi vr ši li rad nič ku kon tro lu nad upra vlja njem, po ne kad se zah ti je va da sin di­ka ti ima ju pra vo na uče stvo va nje u iz ra di rad nog za ko no dav stva i upra­vlja nju si ste mom so ci jal ne za šti te.55

Uko li ko bi to bi lo ostva re no, zna či lo bi da su na ma kro ni vou spo je ni ele men ti po li tič ke i eko nom ske de mo kra ti je. Isti na, sin di kat bi bio sa mo je dan od su bje ka ta u za ko no dav nom po stup ku, si gur no ne naj zna čaj ni ji i naj u ti caj ni ji, jer bi od lu ke do no sio ne ko dru gi. Ko li ka bi bi la ulo ga sin di­ka ta u ovom slu ča ju, za vi si lo bi od dva či ni o ca: ko li ko su pri je dlo zi sin di­ka ta pri hva tlji vi za par la men tar nu ve ći nu i ko li ka je moć sin di ka ta da iz­vr ši va nin sti tu ci o nal ni pri ti sak na par la ment da usvo ji nje go ve pri je dlo ge.

Sa mo u pra vlja nje kao ob lik eko nom ske de mo kra ti je pri zna to je u pro gra mi ma onih par ti ja ko je se eks pli cit no za la žu za so ci ja li stič ku al ter­na ti vu i ko je isto vre me no kri tič ki ana li zi ra ju is ku stva „re al nog so ci ja li­zma“.56 Iz raz „sa mo u pra vlja nje“ se ja vlja u po li tič kim pro gra mi ma, ali se po ne kad za mje nju je ter mi nom „rad nič ko upra vlja nje“ ili „rad nič ka kon­tro la“ (pod ko jom se mi sli na rad nič ko upra vlja nje pred u ze ći ma). O ovom ob li ku eko nom ske de mo kra ti je go vo ri ta kva lje vi ca ko ja se otvo re no za la že za za mje nu ka pi ta li zma so ci ja li zmom.57

ujed no je me ra nji ho ve ne ek splo a ti sa no sti i su bjek ti vi te ta u sfe ri ra da.“ – Zo ran Vi do je vić, De mo kra ti ja na za la sku, Slu žbe ni gla snik – In sti tut dru štve nih na u ka, Be o grad 2010, 140.

55 The­Pro­gram­me­of­the­Por­tu­gu­e­se­Com­mu­nist­Party, http://pcp.pt/si tes/de fa ult/fi les/do cu men tos/pcp_pro gram me_and_con sti tu tion_ap pro ved_by_the_19th_con gress.pdf, 30.7.2014.

56 Ta ko, na pri mjer, AKEL (Pro gre siv na par ti ja rad nog na ro da, ki par ska ko mu ni stič­ka par ti ja, ko ja na iz bo ri ma osva ja 30–35% gla so va) u pro gram skom do ku men tu usvo je nom 2014. go di ne is ti če: „Dru štve na svo ji na nad glav nim sred stvi ma za pro­ iz vod nju i nji ho vo upra vlja nje od stra ne rad ni ka pred sta vlja ju sna žnu osno vu za oslo ba đa nje od ugnje ta va nja, ne jed na ko sti, si ro ma štva, otu đe nja, ra ta, opre si je i dis kri mi na ci je.“ – „The­ses“­of­the­Cen­tral­Com­mi­ttee­to­the­Pro­gram­ma­tic­Con­gress­of Akel, http://www.akel.org.cy/en/wp­con tent/uplo ads/2014/03/THE SES­AKEL­­PRO GRAM MA TIC­CON GRESS­15th­Jan­2014.pdf, 3.8.2014.

57 Vid. na pri jed ci ti ra ne pro gra me Ko mu ni stič ke par ti je Če ške i Mo rav ske, Ja pan­ske ko mu ni stič ke par ti je, Li je ve par ti je Šved ske, Ko mu ni stič ke par ti je Ru ske Fe­de ra ci je i dru gih stra na ka. U pro gra mu nor ve ške Cr ve ne par ti je, ko ja je glav na stran ka ra di kal ne lje vi ce u ovoj ze mlji, go vo ri se o rad nič kom upra vlja nju pri­vre dom. U pro gra mu se ta ko đe go vo ri o to me ka ko so ci ja li stič ka eko no mi ja tre­ba da bu de za sno va na na de mo krat skom pla ni ra nju. – Pro­gram­of­the­Red­Party,

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

34

Sa mo u pra vlja nje otva ra i neka pi ta nja kon kret nih ob li ka upra vlja ­ nja. U Ju go sla vi ji je sa mo u pra vlja nje bi lo po ve za no sa upra vlja njem od stra ne rad nih ko lek ti va. U Ve ne cu e li se, me đu tim, stva ri po sta vlja ju dru­ga či je. Ta mo se sma tra da se pred u ze ća pod rad nič kom upra vom ne smi ju pre tvo ri ti u ko lek tiv no vla sni štvo. Šta vi še, ne ka od pred u ze ća u ko ji ma se uvo de ob li ci sa u pra vlja nja ni su u dru štve nom, ne go u dr žav nom vla sni štvu, kao što je slu čaj sa naj ve ćim i naj va žni jim pred u ze ći ma, po put PDVSA (naft na in du stri ja). Sma tra se da ova pred u ze ća mo ra ju bi ti u vla sni štvu dr ža ve jer ih, zbog nji ho vog zna ča ja za na ci o nal nu eko no mi ju, ne mo že po sje do va ti sa mo gru pa rad ni ka ko ja je u nji ma za po sle na.58

U ovim pred u ze ći ma se eko nom ska de mo kra ti ja ja vlja u ob li ku sa­u pra vlja nja, za to što su raz li či ti dru štve ni su bjek ti za in te re so va ni da uče­stvu ju u upra vlja nju. Pr vi su bjekt je dr ža va, bu du ći da se ra di o pred u ze­ći ma ko ja su va žna za za do vo lja va nje dru štve nih po tre ba i za funk ci o ni sa­nje na ci o nal ne eko no mi je. Dru gi su bjekt su rad ni ci, jer oni stva ra ju vi šak vri jed no sti. Tre ći su bjekt je ši ra za jed ni ca, jer je ona ko ri snik uslu ga i/ili ro ba ko je pru ža ju od no sno pro iz vo de ta pred u ze ća.

Ov dje već ne za pa ža mo sa mo u pra vlja nje u pu nom obi mu, jer pred­uze ćem ne upra vlja ju sa mo rad ni ci, ko ji stva ra ju vi šak vri jed no sti. Do du še,

http://xn­rdt­0na.no/po li tikk/prin sip pro gram/pro gram­of­the­red­party/, 30.7.2014. Za ni mlji vo je upo re di ti pro gra me dvi ju par ti ja ko je u Nor ve škoj igra ju od re đe nu ulo gu u rad nič kom po kre tu, a ko je se na la ze li je vo od Par ti je ra da (nor ve ške so­ci jal de mo krat ske par ti je). To su već spo mi nja na So ci ja li stič ka li je va par ti ja (SV) i Cr ve na par ti ja. Ide o lo ške raz li ke iz me đu ovih par ti ja uti ču na raz li čit od nos pre­ ma eko nom skoj de mo kra ti ji. Dok SV go vo ri o raz li či tim ob li ci ma eko nom ske de­mo kra ti je i iz no si prak tič ne pri je dlo ge, po čev od uče šća rad ni ka u uprav nim od bo­ri ma do tzv. de mo krat skih pred u ze ća kao tre ćeg sek to ra pri vre de, do tle se Cr ve na par ti ja u svom pro gra mu ogra ni ča va na rad nič ko upra vlja nje kao cilj ko ji tre ba po sti ći u so ci ja li zmu. Za ni mlji vo je da SV u svom pro gra mu ne spo mi nje rad nič­ko upra vlja nje, osim ako ne pod ra zu mi je va da će de mo krat ska pred u ze ća bi ti za­sno va na na rad nič kom upra vlja nju. To bi tre ba lo da bu de ta ko, ali se u par tij skim do ku men ti ma ne na gla ša va iz ri či to. Raz li ke u sta vo vi ma dvi ju par ti ja pla stič no po ka zu ju ka ko raz li či te ide o lo gi je i ste pen uti ca ja u dru štvu od re đu ju ra di ka li zam i prak tič nost pro gram skih za htje va. Par ti ja ko ja pri hva ta po ste pe ne re for me unu­tar si ste ma (SV) za la že se za raz li či te ob li ke eko nom ske de mo kra ti je, shva ta ju ći da bez ra di kal nih pro mje na si ste ma ni je mo gu će us po sta vi ti ra di kal nu eko nom sku de mo kra ti ju u for mi sa mo u pra vlja nja (što ova par ti ja mo­žda i ne že li, bu du ći da se o to me ne iz ja šnja va). Osim to ga, ona je do volj no sna žna da mo že uče stvo va ti u ko­a li ci o nim vla da ma sa so ci jal de mo kra ti ma, zbog če ga joj je va žno da što kon kret ni je od re di svo je pro gram ske za htje ve. S dru ge stra ne, Cr ve ni su ra di kal no mark si stič ka par ti ja, ko ja ne ma do volj no sna ge da uče stvu je u ko a li ci o nim vla da ma, pa ne ma ta ko sna žnu po tre bu da de fi ni še kon kret ne pro gram ske za htje ve. Osim to ga, nje na te žnja da dru štvo ra di kal no pro mi je ni u prav cu so ci ja li zma zah ti je va od nje da se iz ja sni za kon cept ra di kal ne eko nom ske de mo kra ti je u ob li ku sa mo u pra vlja nja.

58 „Ta kvo pred u ze će ne mo že bi ti u vla sni štvu sa mo rad ni ka naft ne in du stri je, ko­jih u Ve ne cu e li ima oko 40 hi lja da od ukup no 28 mi li o na sta nov ni ka.“ – Ra fael En ci so Patiño, op.­cit.

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

35

sa ma ta či nje ni ca ne bi pred sta vlja la pro blem, jer pred u ze će ni je osno va­no ka pi ta lom tih rad ni ka, a dru štve na za jed ni ca ima in te res da uče stvu je u upra vlja nju. Pro blem je u to me što se u upra vlja nju opet ja vlja ju (naj­ma nje) dvi je stra ne – rad ni ci i bi ro kra ti ja. Jer, dok je sa svim za mi sli vo i mo gu će da rad ni ci de mo krat ski iza be ru svo je pred stav ni ke u or ga ne upra­vlja nja, pi ta nje je da li pred stav ni ci dr ža ve mo gu bi ti iza bra ni na isti na čin.

Ko bi njih bi rao? Ako bi to bi li par la ment ili vla da, pro blem ne bi bio ri je šen, jer su ove in sti tu ci je kon tro li sa ne od stra ne po li tič kih eli ta. Mo žda bi rje še nje bi lo u slje de ćem. Ve ći nu čla no va or ga na upra vlja nja bi ra li bi rad ni ci u pred u ze ću, dok bi dru gi dio za jed no bi ra li par la ment (ili nje go vo po seb no rad no ti je lo), or ga ni za ci je ko ri sni ka uslu ga pred u ze­ća i sin di ka ti. Na taj na čin bi se rad ni ci ma ga ran to va lo da ima ju pre va gu u or ga nu upra vlja nja, dok bi moć po li tič kih in sti tu ci ja u iz bo ru čla no va or ga na upra vlja nja bi la uma nje na.59

Lje vi ca se ne ba vi u do volj noj mje ri pred la ga njem mje ra za uvo đe nje eko nom ske de mo kra ti je na ma kro ni vou. Pod tim mi sli mo ka ko na or ga ne ko ji bi bi li us po sta vlje ni na na ci o nal nom ni vou, a bi li bi ana log ni or ga ni ma ko ji po sto je u pred u ze ći ma (npr. cen tral ni sa vje ti ra da), ta ko i na uče šće rad nič kih pred stav ni ka u od re đi va nju eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke na dr žav nom ni vou (npr. uče šće u za ko no dav nom po stup ku, uče šće u po seb­no obra zo va nim pa ri tet nim or ga ni ma ko ji utvr đu ju prav ce eko nom ske i so ci jal ne po li ti ke, i dru ge nad le žno sti). O ma kro e ko nom skoj de mo kra ­ ti ji go vo re i pi šu par ti je od no sno po je din ci či ji su ide o lo ški sta vo vi ra di­kal ni ji i ko ji raz mi šlja ju o to me ka ko u dru štvu tre ba da do mi ni ra ju ko­lek tiv ni ob li ci svo ji ne i, shod no to me, dru ga či ja or ga ni za ci ja od lu či va nja o eko nom skim pi ta nji ma.

Dru gim ri je či ma, uko li ko se raz mi šlja o na ci o na li za ci ji ili so ci ja li za­ ci ji sred sta va za pro iz vod nju ili ši re nju rad nič kih ko o pe ra ti va, nu žno je da se pred la žu i al ter na tiv ni ob li ci de fi ni sa nja eko nom ske po li ti ke. Sa mim tim, eko nom ska de mo kra ti ja po sta je fe no men o ko jem se mo ra raz mi šlja­ti i na ma kro ni vou.

S dru ge stra ne, osta ja nje u okvi ri ma pri vat ne ka pi ta li stič ke svo ji ne kao do mi nant nog svo jin skog ob li ka is klju ču je mo guć nost raz vo ja ob li ka eko nom ske de mo kra ti je na ma kro ni vou.

Zbog to ga, li je ve re for mi stič ke par ti je go vo re neo d re đe no o eko­nom skoj de mo kra ti ji ili se ogra ni ča va ju na eko nom sku de mo kra ti ju na rav ni pred u ze ća.

59 Po jed nom mi šlje nju, dr žav nim pred u ze ći ma od na ci o nal nog zna ča ja tre ba da de ­ mo krat ski upra vlja ju or ga ni mje šo vi tog sa sta va, u ko jem će po jed nu tre ći nu pred­stav ni ka bi ra ti od no sno ime no va ti rad ni ci, sin di ka ti i dr ža va. – Rob Lyon, „Wor­kers’ Con trol and Na ti o na li za tion – Part Fo ur“, In De fen ce of Mar xism, http://www.mar xist.com/wor kers­con trol­na ti o na li sa tion4.htm, 2.8.2014.

Hereticus, 1–2/2014 Goran­Marković

36

5. Za klju čak

Mo der na lje vi ca je opre di je lje na za dru štvo in te gral ne de mo kra ti je, u ko jem će, po red po li tič ke, bi ti raz vi ja na i eko nom ska de mo kra ti ja. Opre­dje lju ju ći se za plu ra li stič ko dru štvo i dje lu ju ći u slo že nim dru štve no­po li­tič kim uslo vi ma, lje vi ca se za la že za raz li či te ob li ke eko nom ske de mo kra­ti je. Me đu tim, ono na če mu mo ra vi še ra di ti je ste da ti ob li ci eko nom ske de mo kra ti je bu du što pre ci zni je od re đe ni. Po što po je di ni ob li ci eko nom­ske de mo kra ti je ima ju raz li či te de mo krat ske do ma ša je i po ten ci ja le, ne mo že se jed no stav no go vo ri ti o eko nom skoj de mo kra ti ji. To po go to vo ni je mo gu će na kon svih is ku sta va ko ja su dru štva Is toč ne i Za pad ne Evro pe ima la sa raz li či tim svo jin skim re ži mi ma i na či ni ma upra vlja nja pred u ze­ći ma i eko no mi jom u cje li ni.

Dru gim ri je či ma, lje vi ca mo ra pred lo ži ti iz mje ne va že ćih za kon skih rje še nja ka ko bi eko nom ska de mo kra ti ja bi la efi ka sni ja, smi sle ni ja i pot­pu ni ja. Dru go, ona mo ra pro mi sli ti od nos po je di nih ob li ka eko nom ske de­mo kra ti je i, u skla du sa svo jim vi đe njem dru štve nog ure đe nja, opre di je li ti se za je dan od njih kao osnov ni. Ori jen ta ci ja ka po ste pe nim dru štve nim pro mje na ma pod ra zu mi je va isto vre me no po sto ja nje oblikâ eko nom ske de­mo kra ti je kao što su rad nič ka par ti ci pa ci ja, rad nič ka kon tro la i rad nič ko sa mo u pra vlja nje. Me đu tim, mo ra se zna ti ka ko ti ob li ci eko nom ske de­mo kra ti je funk ci o ni šu, u ko jem seg men tu tre ba da bu du po bolj ša ni i, na kra ju, ko ji od njih tre ba da pre o vla da va.

Lje vi ca ta ko đe mo ra da te o rij ski pro mi sli al ter na tiv ne ob li ke eko­nom ske or ga ni za ci je, kao što su rad nič ke ko o pe ra ti ve i pred u ze ća ko ja su rad ni ci oku pi ra li i u nji ma uve li rad nič ko upra vlja nje. Ovi ob li ci po sto je ne za vi sno od po li tič kih sta vo va i ak tiv no sti lje vi ce, a sa či nja va ju od go vor na eko nom sku kri zu. S dru ge stra ne, lje vi ca je pri hva ti la rad nič ke ko o pe­ra ti ve kao ob lik eko nom skog or ga ni zo va nja ko ji ne pred sta vlja sa mo od­go vor na kri zu ka pi ta li zma, ne go mo že po slu ži ti i kao eko nom ski osnov so ci ja li zma. Već sad se uoča va ju pred no sti i ne do sta ci ovog eko nom skog ob li ka, a lje vi ca se nji ma još ni je de talj no ba vi la.

Go­ran­Mar­ko­vić

ECO NO MIC DE MOC RACY AND THE MO DERN LEFT

Sum mary

Eco no mic de moc racy is an idea which dif fe rent for ces on the Left (po li ti­cal, tra de uni o nist and in tel lec tual) advo ca te for mo re than a cen tury. Its es sen ce is in the at ti tu de that de moc racy can not be just a po li ti cal de moc racy for pe o ple

Ekonomska demokratija i moderna ljevica

37

can not be po li ti cally equ al if ex plo i ta ti on exists in the eco no mic sphe re. The re­fo re, eco no mic de moc racy has to se cu re in te gral so cial de moc racy.

The aut hor analyses the vi ews of the mo dern Left on eco no mic de moc racy. He analyses at ti tu de of the left­wing po li ti cal par ti es as well as the left­wing au­t hors. Eco no mic de moc racy in clu des dif fe rent mo dels, from wor kers’ par ti ci pa­tion and wor kers’ con trol to wor kers’ self­ma na ge ment. Ex pe ri en ces of en ter pri­ses un der dif fe rent ow ner ship re gi mes are di scus sed, with par ti cu lar at ten tion to wor kers’ co o pe ra ti ves and en ter pri ses un der wor kers oc cu pa tion.

The aut hor con clu des that the Left (i.e. for ces on the left to the so cial de moc racy) ac cepts dif fe rent mo dels of eco no mic de moc racy, con si de ring that it has to con tri bu te to ful fil ling dif fe rent aims. Par ti cu lar dif fe ren ces in un der­stan ding of eco no mic de moc racy do exist, de pen ding on ide o lo gi cal and po li ti­cal stand po ints as well as on so cial con di ti ons un der which eco no mic de moc racy has to be ac hi e ved.

Key­words: eco no mic de moc racy, wor kers’ par ti ci pa tion, wor kers’ con trol, wor­kers’ self­ma na ge ment, wor kers’ co o pe ra ti ves, the left

Miloš Bajić, Predeo, ulje na platnu, 1957.

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

38

Željko Simić Fakultet za diplomatiju i bezbednost, Beograd

DEVIČANSKA LEVICA

Re zi me: Ogle­dom­se­iz­vo­di­po­ku­šaj­pre­i­spi­ti­va­nja­odr­ži­vo­sti­i­prag­ma­tič­ke­efek­tiv­no­sti,­u­sa­vre­me­nom­so­cio-po­li­tič­kom­kon­tek­stu,­ka­ko­na­sle­đe­nih­ide­o­lo-ških­she­ma,­ta­ko­i­po­je­di­nih­di­stink­tiv­nih­upo­ri­šnih­či­ni­la­ca,­unu­tar­par­tij­skog­de­lo­va­nja,­a­pre­vas­hod­no­onog­le­vi­čar­ske­ori­jen­ta­ci­je.­Te­zom­se­su­ge­ri­še­neo­p-hod­nost­re­va­lo­ri­zu­ju­ćeg­uva­ža­va­nja­no­vu­ma­de­ter­mi­na­tiv­nog­uti­ca­ja­onog­što­na­zi­va­mo­za­hva­tom­„ma­pi­ra­nja­uma“­od­stra­ne­glo­bal­nog­teh­no­lo­škog­si­ste­ma,­ko­ji­u­ tom­za­hva­tu­s­ in­stru­men­tal­nom­la­ko­ćom­ujed­na­če­no­pre­u­zi­ma­kom­po-nen­te­ne­ka­da­di­ja­me­tral­no­su­prot­sta­vlje­nih­po­li­tič­kih­pa­ra­dig­mi.­U­od­no­su­na­for­ma­tiv­ni­kon­tekst­ta­kvog­za­hva­ta,­sva­kla­sič­na­te­mat­ska­od­re­đe­nja­le­vi­ce­tr­pe­de­fo­ku­si­ra­nje,­ iz­u­zev­osnov­nog­ne­spe­ci­fič­nog­ im­pul­sa­–­ne­pre­sta­nog­kri­tič­kog­od­u­pi­ra­nja­ma­ko­jim­kon­zer­vi­ra­ju­ćim­ten­den­ci­ja­ma.

Ključ ne re či: le­vi­ca,­teh­no­lo­gi­ja,­ma­pi­ra­nje,­po­li­ti­ka,­pa­ra­dig­ma,­neo­im­pe­ri­ja-li zam, ne kon zer va ti vi zam

U­po­ku­ša­ju­da­ra­za­be­re­mo­naj­e­fek­tiv­ni­ji­pro­gram­sko-iden­ti­tet­ski­kurs­po­li­tič­kog­an­ga­žo­va­nja,­ov­de­nas­za­ni­ma­ju­sta­nje­i­iz­gled­mo­guć­nih­le­vi­čar­skih­pre­fe­ren­ci­ja­za­iz­bor­naj­bo­lje,­prag­ma­tič­no-ostva­ri­ve,­pre­ma­dru­štvu­mo­der­no-ko­mu­ni­ka­tiv­ne­i­kri­tič­ki-ini­ci­ra­ju­će­ori­jen­ta­ci­je.

Od­mah­mo­že­mo­iz­ne­ti­da­nas­je­tok­raz­mi­šlja­nja­ovla­stio­na­sle­de­ći­stav­kao­te­me­ljan:­po­ka­za­lo­nam­se­neo­d­lo­žno­po­treb­nim­da,­u­jed­noj­od­naj­če­šće­ču­ve­nih­te­mat­skih­upi­ta­no­sti:­„Le­vi­ca­da­nas?“,­is­tra­ži­mo­sa­vre-me­nu­zna­čenj­sku­do­spe­lost­oba­uče­stvu­ju­ća­ele­men­ta­–­i­„le­vi­ce“­i­„da­nas“.­Ovaj­pred­met­nam­se­uka­zu­je­po­seb­no­va­žnim,­ali­si­gur­no­ne­zbog­na­de­da­mo­že­mo­su­ge­ri­sa­ti­bi­lo­ka­kvo­pre­vi­še­ori­gi­nal­no­za­pa­ža­nje.­Ogled­ko­ji­sle­di­sa­mo­je­na­sto­ja­nje­da­uka­že­mo­na­neo­p­hod­nost­is­tra­ja­va­nja­na­kraj­nje­ne za ve de nom i kre a tiv nom pre i spi ti va nju svih­na­sle­đe­nih­ide­o­lo­ških­she-ma­u­te­ku­ćoj­dru­štve­noj­stvar­no­sti.­Jer,­na­ja­vlju­ju­ći­su­šti­nu­pro­ble­ma­ti­ke,­mo­že­mo­re­ći­da­je­ta­te­ku­ća­stvar­nost,­u­od­no­su­na­bi­lo­ko­ju­pret­hod­nu,­pa­čak­i­sa­svim­sko­ra­šnju­epo­hu,­pod­vrg­nu­ta­pre­sve­ga­ne­pred­vi­dlji­vom­ i ne po zna tom teh no lo škom ma pi ra nju uma­–­od­no­sno­in­te­re­snom­uti­ca­ju,­ i­nje­go­vom­is­ho­du,­od­stra­ne­onih­ko­ji­ta­kvo­ma­pi­ra­nje­nad­zi­ru­i­spro­vo­de.­

UDK­­­­­316.334.3 329.055.4

Devičanska levica

39

Još­pre­ci­zni­je,­uko­li­ko­je­po­treb­no­hi­po­te­zom­for­mu­li­sa­ti­za­ključ­nu­su­ge-sti ju, ta da bi smo mo gli da us tvr di mo ka ko je upra vo ka pa ci tet po me nu tog pre i spi ti va nja­ba­last­nih­i­la­ko­zlo­u­po­tre­blji­vih­ana­hro­no­sti­ono­što,­pre-ma­na­ma,­kva­li­fi­ku­je­pro­fil­po­li­tič­kog­an­ga­žo­va­nja­za­do­volj­no­pri­me­ren­ u­no­vom­kon­tek­stu­re­a­li­te­ta.­Pa­shod­no­ova­kvom­za­dat­ku­–­póziva­na­gip-kost­stal­no­pro­ve­ra­va­ne­ak­tu­e­li­za­ci­je­ra­su­đi­va­nja­–­po­če­će­mo­osvr­tom­na­je­dan­od­da­nas­tre­nut­no­vi­še­stru­ko­in­di­ka­tiv­nih­do­ga­đa­ja.

Na­i­me,­ve­sti­o­ot­kri­va­nju­taj­nih­ra­ču­na,­de­po­no­va­nih­bo­gat­sta­va­mi­li­jar­de­ra­ši­rom­sve­ta­na­„of-šor“­de­sti­na­ci­ja­ma,­uka­zu­ju,­pa­ra­dok­sal­no,­na­ostva­re­nje­ne­kih­–­na­rav­no,­ne­i­svih­–­od­naj­vi­ših­le­vi­čar­skih­ide­a­la.

Ov de pre sve ga mi sli mo na iz gled re a li zo va ne pa ra dig me nad na ci o­nal­no­sti,­ko­ha­bi­tar­ne­to­le­ran­ci­je­i­so­li­dar­no­sti.­Jed­ni­po­red­dru­gih­bez­bed­no­po­či­va­ju­ra­ču­ni­–­da­kle,­iz­vo­ri­eg­zi­sten­ci­je­iz­bo­re­ne­ra­dom­i­an­ga­žo­va­njem,­i­to­naj­če­šće­do­mi­cil­no­jav­nim­i­hva­le­vred­nim­–­ži­te­lja­po­te­klih­oda­svud­pla­ne­te.­Upa­da­u­oči­pri­su­stvo­naj­od­go­vor­ni­jih,­le­gal­no­iza­bra­nih,­pred-stav­ni­ka­po­li­tič­kog­vr­ha­ze­ma­lja­ko­je­se­na­me­đu­na­rod­nom­pla­nu­ne­ret­ko­na­la­ze­u­že­sto­kom­an­ta­go­ni­zmu,­usled­pro­kla­mo­va­nih­na­po­ra­da­odr­že­na­ci­o­nal­ni­iden­ti­tet­i­op­sta­nak­svog­na­ro­da­u­su­ro­voj­eko­nom­skoj­are­ni.­To­ne­po­sred­no­vo­di­do­dru­ge,­sa­vre­me­ni­je­ak­si­o­mat­ske­le­vi­čar­ske­od­li­ke.

Reč­je­o­upa­dlji­vom­sim­bo­lu­od­u­pi­ra­nja­glo­ba­li­za­ci­ji­kao­mo­der­nom­ob­li­ku­im­pe­ri­ja­li­zma.­Po­me­nu­ti­„of-šor“­ra­ču­ni­raz­li­či­ti­su­i­in­di­vi­du­a­li-zo­va­ni­–­tač­ni­je,­per­so­na­li­zo­va­ni.­Bo­gat­stvo­je­iz­ra­zi­to­ato­mi­zo­va­no,­ni­je­sa­mo­pred­met­ko­lek­tor­skog­mo­no­po­la­cen­ta­ra­mo­ći.­Prem­da,­sva­ka­ko,­ i­me­ga­kom­pa­ni­je­i­dru­ge­in­sti­tu­ci­je­glo­bal­nog­uti­ca­ja­ima­ju­svo­je­ra­ču-ne,­ne­sum­nji­vo­je­da­se­od­mah­po­red­ili­iz­me­đu­nji­ho­vih­na­la­ze­i­oni­po-je­di­nač­nih­pri­pad­ni­ka­fron­ta­ jav­nog,­go­to­vo­pro­fe­si­o­nal­nog,­od­u­pi­ra­nja­glo­bal­nom­eks­pan­zi­o­ni­zmu.­Či­nje­ni­ca­da­se­ra­ču­ni­na­la­ze­u­fi­zič­ki­ne-za­šti­će­nim­zo­na­ma­–­na­ziv­De vi čan skih ostr va kao da je, za pra vo, i vi še od­sim­bo­lič­ko-re­pre­zen­ta­tiv­nog­–­go­vo­ri­čak­o­svo­je­vr­snom­vi­šem­ran­gu­ide­a­li­stič­ke­ne­do­dir­lji­vo­sti.­Ni­ko­i­ni­šta­ne­sme­da­ih­ugro­zi.­Či­ta­mo­da­čak­i­sto­žer­ne­ban­ke­naj­ve­ćih­eko­nom­skih­si­la­bi­va­ju­dis­kret­no­po­ver­lji­vi­po­sred­ni­ci­u­otva­ra­nju­taj­nih­ra­ču­na­za­no­ve­kli­jen­te.­Ve­ći­na­dr­ža­va­ima­svo­je­pred­stav­ni­ke­me­đu­ra­ču­ni­ma.­Prem­da­ je­sva­ki­od­njih­u­du­bo­koj­i­–­bu­du­ći­po­na­stan­ku­ge­nu­i­no-na­ci­o­nal­noj­–­an ti glo ba li za ci o noj ve zi sa odr­ža­va­njem­na­ma­tič­nom­tlu,­oni­su­isto­vre­me­no­i­pro­mo­to­ri­svo­je­vr­sne­no­ve­in­ter­na­ci­o­na­le.

Ipak,­upr­kos­svoj­taj­no­sti,­za­ra­ču­ne­se­sa­zna­lo.­Tač­ni­je,­ne­gde,­na­ne­koj­ in­stan­ci­od­lu­či­lo­se­da­se­sa­zna­–­baš­kao­što­ je­ta­ko­đe­na­ne­koj­in stan ci re ša va no da, sve do sa da, ne pri met no po sto je kao zo ne ide al ne ne­do­dir­lji­vo­sti.­Ta­ko­se­po­kre­će­pi­ta­nje­–­u­ovom­tre­nut­ku­ još­ne­iz­ve-snog­od­go­vo­ra­–­tu­ma­če­nja­ovog­sa­zna­nja.­Pod­tu­ma­če­njem,­pak,­ov­de­

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

40

ne­mi­sli­mo­na­ma­či­ju­efe­mer­nu­in­dig­na­ci­ju,­pa­čak­ni­na­upi­ta­nost­o ci­lju­oči­gled­no­re­ži­ra­nog,­upra­vo-sad­tem­pe­ri­ra­nja­od­je­ka­na­me­dij­skom­pla­nu.­Mi­sli­mo­na­kon­so­li­da­ci­ju­so­ci­jal­nog,­po­li­tič­kog,­pa­on­da­i­op­šte­fe-no­me­no­lo­škog­zna­če­nja­ove­po­ja­ve,­ko­ja­ne­sum­nji­vo­pred­sta­vlja­ne­ka­kav­di­stink­ti­van­simp­tom­epo­he.

Po­gle­daj­mo,­on­da,­ iz­gled­ne­kih­mo­guć­nih­ in­ter­pre­ta­tiv­nih­fa­se­ta­ove­po­ja­ve.­Vla­de­za­pad­nih­si­la­su­re­vol­ti­ra­ne­i­na­ja­vlju­ju­pre­kid­„de­vi-čan­ske“­sti­dlji­vo­sti­ovih­zo­na.­Bu­du­ći­da­su­za­pad­ne­si­le­no­si­o­ci­do­sa­da­naj­bru­tal­ni­jeg­i­naj­ci­nič­ni­jeg­vi­da­neo­ko­lo­ni­ja­li­za­ci­je­(u­ko­jem,­kao­što­je­po­zna­to,­žr­tve­mo­ra­ju­bi­ti­za­hval­ne­za­to­što­po­sta­ju­žr­tve),­is­po­sta­vlja­se­da­„po­re­ski­raj“,­kao­nji­hov­no­vi­pro­tiv­nik­i­smet­nja,­a­po­go­to­vu­s­ob­zi-rom­na­ša­ro­li­ku­in­ter­na­ci­o­nal­nu­struk­tu­ru­računâ,­pred­sta­vlja­ne­što­po-put­sim­bo­lič­ko-sub­ver­ziv­nog­(le­vi­čar­skog)­ba­sti­o­na­pro­tiv­eks­plo­a­ta­ci­je­čo­ve­čan­stva.­Pri­tom,­na­kon­pri­me­ra­sa­ki­par­skim­ban­ka­ma,­ne­u­dob­na­ve­ro­vat­no­ća­da­je­na­raj­skim­ostr­vi­ma­naj­če­šće­reč­o­de­po­no­va­nju­pro­fi­ta­ko­rup­ci­o­nih­mal­ver­za­ci­ja­vr­to­gla­vo­gu­bi­na­va­žno­sti,­pa­i­pre­ci­zno­sti:­to­bo­gat­stvo­ni­je­opi­plji­vo,­ne­go­sa­zda­no­od­kom­pju­ter­skih­broj­ki­umre­že-nog­kon­tek­sta,­a­ono­bi­va­za­stra­šu­ju­će­tre­nut­no­iz­bri­sa­no­uko­li­ko­umre-že­ni­kon­tekst­ta­ko­od­lu­či.­

Šta­vi­še,­či­ni­se­kao­da­ je­pri­su­stvo­računâ­na­ci­o­nal­nih­bo­ra­ca­za­op­sta­nak­sa­mo­svoj­no­sti­ili­eko­nom­sku­odr­ži­vost­onih­ze­ma­lja­ko­je­su,­po­pri­ro­di­stva­ri,­na­ci­lja­ne­kao­plen­eks­plo­a­ta­ci­je­–­u­stva­ri­sa­mo­svo­je­vr-sna­neo­p­hod­na­član­ska­kar­ta­za­ne­što­što­se­mo­že­sma­tra­ti­i­mo­der­nim­re­vo­lu­ci­o­nar­nim­kru­žo­kom.­Jer,­pri­pad­nost­de­vi­čan­skoj­zo­ni­omo­gu­ća­va­su­sre­te,­ ili­bar­uza­jam­ni­pri­mar­ni­afi­ni­tet­sa­moć­nim,­tek­no­mi­nal­nim­gra­đa­ni­ma­ve­li­kih­si­la,­ko­ji­će,­ne­tre­ba­sum­nja­ti,­raj­sku­at­mos­fe­ru­ostr-va,­kao­me­sta­sim­pa­ti­ja­po­oslo­bo­đe­no­sti,­ra­do­i­pri­vr­že­no­pret­po­sta­vi­ti­na­lo­go­dav­nim­vla­di­nim­po­te­zi­ma­ma­tič­nih­dr­ža­va.­Da­kle,­u­kon­tek­stu­na­met­nu­te­ul­tra­so­fi­sti­ci­ra­no­sti­vi­so­ke­po­li­ti­ke,­po­re­ski­ra­je­vi,­raz­de­vi­če-ni­i­iz­ne­nad­no­sta­vlje­ni­na­stub­sra­ma,­po­ka­zu­ju­neo­če­ki­va­ni­sub­ver­ziv­ni­po­ten­ci­jal­i­li­ce­jed­na­ko­so­fi­sti­ci­ra­ne­ge­ril­ske­bor­be.

Na­rav­no,­po­sto­ji­i­fa­se­ta­ute­me­lje­na­kao­mo­ra­li­stič­ka­kri­ti­ka­iz­daj-stva­bli­žnjih­i­iz­no­še­nja­na­ci­o­nal­nog­bo­gat­stva,­te­ku­po­vi­ne­obe­snog­eli-ti­stič­kog­ži­vlje­nja.­Pri­med­be­ova­kvom­pri­stu­pu­mo­gu­bi­ti­ta­kve­da­se­na-po­slet­ku,­kao­što­smo­vi­de­li,­po­ka­zu­je­da­ni­je­reč­ni­o­ka­kvom­bo­gat­stvu,­ne go o broj ka ma, baš kao što su i mno ge ta kve broj ke une se ne kao na vod ne (ko­lo­ni­ja­li­stič­ke)­do­na­ci­je­ta­mo­oda­kle­su­iz­ne­se­ne;­ili­da­se­be­smi­sle­no­ve­li­kim­(pri­to­me­uda­lje­nim­i­po­sre­do­va­nim)­imet­kom­ne­mo­že­oko­ri­sti-ti,­baš­kao­ni­be­smi­sle­no­ma­lim,­te­da­je­po­sre­di­ne­što­dru­go;­ili­da­je­reč­o­evo­lu­i­ra­nom­ob­li­ku­za­do­bi­ja­nja­lo­bi­stič­ke­kom­pe­ten­ci­je.­I­ta­ko­da­lje.

Ipak,­po­sta­ti­stič­koj­ve­ro­vat­no­ći­ši­re­nja­zla­i­de­struk­ci­je,­naj­lo­gič­ni­ja­je in ter pre ta tiv na fa se ta ko ja sum nja da su raj ska ostr va, upra vo obrat no,

Devičanska levica

41

pro­je­kat­ im­pe­ri­ja­li­zma,­ te­da­ su­ču­va­na­kao­po­god­na­fik­tiv­na­žr­tve­na­jag­njad­na­ko­ja­će­jed­nom,­na­sva­me­dij­ska­zvo­na,­bi­ti­sva­lje­na­od­go­vor-nost­za­kri­zu­unu­tra­i­krv­spo­lja.­Ono­što­je­za­ni­mlji­vo,­i­či­me­za­klju­ču-je­mo­tre­ti­ra­nje­ovog­fe­no­me­na,­je­ste­da­i­u­tom­slu­ča­ju,­ma­kar­i­ne­ho­tič-no,­ is­kr­sa­va­ne­ma­li­ le­vi­čar­ski,­ im­plo­di­ra­ju­ći­ele­ment­u­eg­zi­sten­ci­ji­raj-skih­ostr­va!­Jer,­ma­ni­pu­la­ci­ja­ko­ja­je­nji­ma­iz­ve­de­na­pre­vi­še­je­oči­gled­na­ i,­otu­da,­otre­žnju­ju­ća­u­po­gle­du­pri­ro­de­na­me­ra­onih­ko­ji­njo­me­ma­ni­pu-li­šu.­Te­vir­tu­al­ne­tvo­re­vi­ne­se­on­da­za­i­sta­po­ja­vlju­ju­po­put­ne­pla­ni­ra­nih­de­vi­čan­skih­po­vr­ši­na­na­ko­ji­ma­po­sta­ju­od­vi­še­upa­dlji­vi­tra­go­vi­pro­tr­ča-va­nja­za­mi­sli­nji­ho­vih­tvo­ra­ca.­Ovu­ras­krin­ka­va­ju­ću­fa­se­tu­je­la­pi­dar­no­lan­si­rao­Pu­tin:­evi­dent­no­pljač­ka­ški­„of-šor“­stvo­ri­la­je­in­te­re­sna­po­li­ti­ka­Za­pa­da.­I­na­rav­no,­sve­što­iz­Ru­si­je­ubo­dom­za­bo­li­Za­pad­ne­mi­nov­no­je­obo­je­no­cr­ve­no.

Ovaj­slu­čaj­ni­smo­iz­ne­li­zbog­nje­go­ve­sa­dr­ži­ne,­ne­go­zbog­ul­tra-mo­der­ne­pa­ra­dig­mat­ske­in­tri­gant­no­sti.­Na­me­ra­nam­je­bi­la­da­u­nje­mu­utvr­di­mo­pri­mer­sa­vre­me­nog­neo­bič­nog,­rav­no­prav­nog­spo­ja­ne­po­bit­ne­re­al­no­sti­i­ni­šta­ma­nje­ne­po­bit­ne­in­ter­pre­ta­tiv­ne­ne­u­hva­tlji­vo­sti,­ko­ja­do-spe­va­do­iz­gle­da­bi­zar­no­sti.­Re­a­li­stič­nost­je­sa­dr­ža­na­u­či­nje­ni­ci­da­se­ma­ko­ji­po­li­tič­ki­an­ga­žman­mo­ra­opre­de­li­ti­pre­ma­ovoj­no­voj­eko­nom­skoj­si­li,­bu­du­ći­da­se­u­po­re­skim­ra­je­vi­ma,­pre­ma­pro­ce­na­ma,­na­la­zi­oko­30­bi­li­o­na­do­la­ra,­što­je­jed­na­ko­eko­no­mi­ja­ma­SAD­i­Ja­pa­na­za­jed­no.­Bi­zar-nost­je,­pak,­sa­dr­ža­na­u­ne­mo­guć­no­sti­da­se­o­ovoj­či­nje­ni­ci­iz­ve­de­bi­lo­ka­kav­ko­na­čan­za­klju­čak.­Mo­ra­li­stič­ko­zgra­ža­nje­ i­zdra­vo­ra­zum­ski­sud­ o­bes­kru­pu­lo­zno­sti­po­je­di­na­ca­sva­ka­ko­ima­ju­svo­je­me­sto.­Ali,­uko­li­ko­je­to­bo­gat­stvo­pre­sve­ga­iza­zva­lo­in­su­fi­ci­jen­ci­ju­za­pad­nih­si­la,­po­sta­vlja­se­pi­ta­nje:­ne­po­ka­zu­je­li­se,­na­i­me,­po­sto­ja­nje­umno­go­me­vir­tu­al­nih­„of-šor“­ra­ču­na,­u­bi­lan­su­čak­po­želj­no­–­za­„do­la­že­nje­do­da­ha“­dr­ža­va­ugro­že­nih­no­vo­im­pe­ri­ja­li­stič­kim­na­le­tom,­bu­du­ći­da­raz­je­da­unu­tar­nju­so­lid­nost­i­mi- ­li­tant­ni­bu­džet­ovog­po­to­njeg?­

Uko­li­ko­je,­na­da­lje,­za­i­sta­reč­o­od­li­vu­ko­ji­je­pro­iz­veo­ogo­lja­va­nje­pre­sve­ga­ne­mi­lo­srd­ne­re­strik­tiv­no­sti­li­be­ral­no-de­mo­krat­skih­in­sti­tu­ci­ja,­ni­je­li­upra­vo­sa­sta­no­vi­šta­le­vi­čar­skog­ide­a­la­ve­o­ma­ko­ri­sno­to­otre­žnju-ju­će­muč­no­bu­đe­nje­do­ju­če­bez­bri­žno­uljulj­ka­nih­pro­seč­nih­ži­te­lja­Za-pa­da?­Uko­li­ko­su­re­zer­ve­ogrom­nog­im­pe­ri­ja­li­stič­kog­ka­pi­ta­la,­do­kra­ja­pro­šlog­ve­ka­osve­ža­va­nog­mo­no­po­lom­nad­re­sur­si­ma­i­tr­ži­šti­ma,­slu­ži­le­kao­po­kri­će­za­fik­tiv­nost­„dr­ža­va­bla­go­sta­nja“­i­pa­ci­fi­ko­va­nje­im­pul­sa­za­po­ti­snu­te­kla­sne­kon­flik­te­–­ni­je­li­uru­ša­va­nje­tog­mo­no­pol­skog­si­ste­ma,­ko­ji­se­ilu­stru­je­„of-šor­nim“­pra­njem­i­obez­be­đi­va­njem­ka­pi­ta­la,­na­da­sve­ko­ri­sno­za­re­ha­bi­li­ta­ci­ju­le­vi­čar­skih­isti­na?­Naj­zad,­ni­je­li­de­sta­bi­li­zu­ju-ći­eko­nom­ski­uči­nak­po­re­skih­ra­je­va,­zna­čaj­nim­do­pri­no­som­pri­nu­div­ši­ma­tič­ne­vla­sti­na­vla­da­nje­vi­še­ i­ne­pri­kri­ve­nim­de­kre­ti­ma­–­ta­kvim­da­uki­da­ju­ma­ka­kvo­de­bat­no­pra­vo­sve­te­že­ig­no­ri­sa­ne­bi­rač­ke­po­pu­la­ci­je­

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

42

–­vr­hun­ski­po­mo­gao,­uliv­ši­ži­vot­nost­do­ju­če,­tre­ba­pri­zna­ti,­aka­dem­skim­i­im­po­tent­nim­le­vi­čar­skim­kri­ti­ka­ma­pred­stav­nog­si­ste­ma­dr­ža­va­Za­pa­da?

Ovim­pi­ta­nji­ma,­ ja­sno,­po­zi­va­mo­osnov­nu­te­mu­ovog­ogle­da.­Iz-ne li smo pri mer ko ji, ponòvimo, iz dva ja mo zbog ak tu el ne re pre zen ta tiv­no­sti:­po­to­me­što­se­u­nje­mu­na­ho­di­ta­ko­pot­pu­na­zna­čenj­ska­dis­per­zi­ja­da­sa­ma­ta­dis­per­ziv­nost­po­sta­je­je­di­no­objek­tiv­no­zna­če­nje.­Ona,­na­i­me­–­po­ku­ša­li­smo­da­su­ge­ri­še­mo­nu­žno­mi­ni­ja­tur­nim­do­ča­ra­va­njem­–­one-mo­gu­ća­va­ob­u­hva­ta­nje­ma­ko­jom,­ i­ma­ka­ko­ela­stič­no­do­pu­nja­va­nom­ i­re­for­mu­li­sa­nom,­pro­gram­sko-po­li­tič­kom­she­mom­ko­ja­za­dr­ža­va­am­bi-ci­je­fik­si­ra­ne­ide­o­lo­ške­ori­jen­ta­ci­je.­Da­nas­smo­sve­do­ci­do­ga­đa­ja­ko­ji­ni-jed­noj­ta­kvoj­ori­jen­ta­ci­ji­ne­pru­ža­ju­afir­ma­ti­van­znak­bi­lo­po­dr­ške,­a­još­ma­nje­pri­pad­no­sti.­Dru­gim­re­či­ma,­pro­blem­je­u­to­me­što­ta­kve­she­me­(struk­tu­ri­sa­ne­oko­poj­mo­va­le­vo–de­sno–cen­tar,­s­va­ri­je­te­ti­ma),­na­sle­đe­ne­iz­mi­nu­lih­epo­ha­i­ve­ge­ti­ra­ju­će,­ve­ru­je­mo,­po­ma­ni­pu­li­sa­no-di­ri­go­va­noj­iner­ci­ji­–­ni­su­uop­šte­po­dob­ne­da­ko­re­spon­dent­no­re­gi­stru­ju­ta­kav­dis­per-zi­vi­tet.­Da­bi­po­tvr­di­le­svo­je­po­stu­la­te,­one­mo­ra­ju­da­ga­re­du­ku­ju­–­od-no­sno,­fal­si­fi­ku­ju­nje­gov­su­štin­ski­re­a­li­tet.­Ov­de,­da­kle,­us­tvr­đu­je­mo­da­sve ši ro ko re zo nant ne so ci jal ne po ja ve ko je da nas is kr sa va ju kao ka dre da ge­ne­ri­šu­glo­bal­ne­tur­bu­len­ci­je­–­po­se­du­ju­taj­di­stink­tiv­ni­kva­li­tet:­iz­mi-ca nja eva lu a tiv noj ka rak te ri za ci ji po kri te ri ju mi ma ukla pa nja u vred no­sne­ma­tri­ce­ne­ka­da­šnjih­po­li­tič­kih­vo­ka­bu­la­ra.­Na­pro­sto,­u­jed­noj­ta­kvoj­mo­der­noj­po­ja­vi­vi­še­ne­mo­že­mo­opre­de­li­ti­da­li­vo­di­ule­vo,­ude­sno,­ili,­mo­žda,­po­sre­di­ni.­Jer,­ona­kao­da­vo­di­svu­da­ili,­pre­–­nig­de.

Da­bi­smo­pot­kre­pi­li­ko­men­tar­o­ana­hro­no­sti­na­sle­đe­nih­ma­siv­nih­so-ci­jal­no-po­li­tič­kih­she­ma,­na­krat­ko­će­mo­uve­li­ča­ti­glav­na­evo­lu­i­ra­na­„leva“­te­o­rij­ska­upo­ri­šta­da­na­šnji­ce.­(Naj­če­šće­se­ona­uka­zu­ju­u­vi­du­op­se­siv­nih­te­ma­–­ jer­ je­ono­omi­lje­no,­o­če­mu­se­ras­pra­vlja,­za­pra­vo­fa­vo­ri­zo­va­na­tač­ka­oslon­ca­uve­re­no­sti­u­sop­stve­nu­sa­mo­po­tvr­đu­ju­ću­kom­pe­tent­nost.)­Sa­gle­da­će­mo­ih­u,­po­na­šem­su­du,­nji­ho­vom­uza­lud­nom­na­sto­ja­nju­da­is-tan­ča­nim­mi­sa­o­nim­le­pi­li­ma­za­kr­pe­sop­stve­ne­pu­ko­ti­ne­kroz­ko­je­oti­ču­zna­če­nja­po­ja­va­po­put­„of-šo­ra“.­Ali,­pre­to­ga,­od­go­vo­ri­će­mo­na­opre­de-lju­ju­ća­pi­ta­nja:­da­li­je­(1)­naš­iz­bor­tre­ti­ra­nja­le­vi­ce­pro­iz­vo­ljan,­te­ta­ko­(2)­ne­go­vo­ri­vi­še­od­od su stva­afi­ni­te­ta­u­na­ma?­U­oba­slu­ča­ja­od­go­vor­je­ne­ga­ti­van.

Raz­log­iz­ko­jeg­ipak­bi­ra­mo­jed­nu­mo­der­ni­zo­va­nu­le­vi­cu­sa­dr­žan­je­u­ko­re­nu­nje­nog­gno­se­o­lo­škog­od­re­đe­nja:­le vi ca ni je kon zer va tiv na, što zna­či­da­u­ova­kvom­„da­nas“,­ka­kvo­smo­pri­me­rom­na­go­ve­sti­li,­ona­bar na čel no,­ i­ zgu­snu­ta­ is­klju­či­vo­oko­ tog­osnov­nog­ im­pul­sa,­ko­ji­ se­mo­že­sma­tra­ti­i­on­to­lo­škim­sta­vom,­mo­že­pro­ni­ći­zbu­nju­ju­ći­ka­rak­ter­mo­der-ni­te­ta.­To,­na­i­me,­sto­ga­što­ona­i­sa­ma,­po­ta­kvom­svom­an­ti­kon­zer­vi­ra-ju­ćem­sta­vu,­ne­sa­mo­da­pred­vi­đa,­ne­go­bi­tre­ba­lo­i­da­zah­te­va­mo­guć­nost­vla­sti­tog­ne­pre­sta­nog­kon­kret­no-zna­čenj­skog­re­de­fi­ni­sa­nja.­Sma­tra­mo­da­

Devičanska levica

43

ob­je­di­nja­va­ju­ći­luk­le­vo­ori­jen­ti­sa­nih­mi­sli­sme­bi­ti­is­klju­či­vo­si­no­nim­za­odr­ži­vo-hu­ma­no­(zna­či­pra­ved­no-urav­no­te­že­no)­udo mlja va nje bu du ćeg.­Sa­ta­kvim­sta­vom­bi­ le­vi­ca­mo­gla­da­iza­dis­per­ziv­nih­kon­kre­ti­za­ci­ja­fe-no me na da na šnji ce ras po zna di men zi ju nji ho ve pro jek to va no sti­–­di­men-zi­ju­ko­ja­ih­uslo­vlja­va­i­zbog­ko­je­su­ta­kvi.­Ova­kav­vi­tal­ni­le­vi­čar­ski­stav­koji­za­stu­pa­mo,­me­đu­tim,­sa­kri­ven­je­is­pod­uobi­ča­je­ne­ljud­ske­inert­no­sti­ i­obi­lja­upor­no­odr­ža­va­nih­te­za­ko­je­le­vi­cu­upra­vo­kon­zer­va­ti­vi­zu­ju,­ti­me­je,­ja­sno,­či­ne­ći­pro­iz­vo­dom­kraj­nje­mo­der­nim­i­zna­čenj­ski­do­stoj­nim­„of-šo­ri­za­ci­je“­–­ne­ka­kvom­mu­tant­skom­„le­vom­de­sni­com“.

Plan­je,­da­kle,­ova­kav.­Naj­pre­će­mo­iz­ne­ti­ono­što­ra­za­bi­re­mo­–­pri-zna­je­mo,­s­ve­li­kim­tru­dom­–­kao­op­se­siv­ne­to­po­se­naj­ve­ćeg­bro­ja­ak­tu-el­nih,­do­ka­znih­le­vi­čar­skih­ras­pra­va.1­Pri­tom,­po­nò­vi­mo,­sma­tra­mo­da­ovi­fo­ku­si­isto­vre­me­no­pred­sta­vlja­ju­iden­ti­tet­ske­po­li­go­ne­pre­ko­ko­jih­se­po­tvr­đu­je­eks­klu­zi­vi­tet­neo­p­hod­no­sti­le­vi­čar­skog­ugla,­ka­drog­za­na­vod-nu­raz­re­šu­ju­ću­pro­nic­lji­vost.­Za­tim­će­mo­uka­za­ti­na­nji­ho­vu­–­ne­lo gič ku ne­is­prav­nost,­ne­go­na­–­vr­hun­ski­za­i­gra­nu­so lip si stič nost, to jest na ta kvu pre­pa­ra­ci­ju­dis­kur­siv­nog­po­lja­ko­ja­po­či­nje­već­sa,­na­zo­vi­mo­ta­ko,­„ana-mor­fič­ki“­ is­ko­še­nom­pro­blem­skom­se­lek­ci­jom,­ko­ja­ele­men­te­re­a­li­te­ta­re­la­ci­o­no­ras­te­že­sve­do­tle­dok­ne­po­sta­nu­sa­stoj­ci­ana­hro­no-to­pič­kog­le-vi­čar­skog­„re­a­li­te­ta“.­U­is­ho­du­će­mo,­ukrat­ko,­us­tvr­di­ti­da­se­ove­ras­pra­ve­vir­tu­o­zno­ba­ve­uni­ver­zu­mom­sop­stve­nih­uza­jam­nih­ba­vlje­nja.­

Po­tom­će­nas­za­ni­ma­ti­ono­što­je­u­ovom­so­lip­si­stič­kom­kru­gu­za­i sta­re­al­no:­te­melj­ni­raz­log­zbog­če­ga­je­on­ta­kav­ka­kav­je­ste­–­jer,­ne­po-bit no, on ne ka ko je ste.­Po­na­šem­mi­šlje­nju,­tim­će­se­raz­lo­gom­po­ka­za­ti­neo­set­no­kli­že­nje­u­ve­o­ma­oso­ben­vid­ma­ni­pu­la­ci­je­(me­đu­bes­pre­sta­no­pro­du­ko­va­nim­vul­gar­ni­jim­ob­li­ci­ma),­uvek­svo­di­ve­na­bri­žlji­vo­par­ti­ku­la-ri­stič­ko­„ma­pi­ra­nje“.­Zna­če­nje­ta­kvog­„ma­pi­ra­nja“­pre­sve­ga­uvi­đa­mo­po­funk­ci­o­nal­nom­tri­jum­fu:­za­hva­lju­ju­ći­nje­mu,­ono­što­da­nas­fi­gu­ri­še­kao­si­stem­glo­bal­ne­teh­no­lo­ške­vla­sti­uspe­šno­iz­mi­če­in­te­gral­nom­sagléda­nju­nje­go­vog­ka­rak­te­ra.

Pre­sve­ga,­či­ni­nam­se­da­je­naj­o­mi­lje­ni­ji­uokvi­ru­ju­ći­to­pos­(sa­pod-vr­sta­ma)­za­pad­nih­le­vi­ča­ra­do­ka­zi­va­nje­kri­ze,­apo­ri­ja­i­is­cr­pe­no­sti­vla­da-ju­će­vr­ste­de­mo­kra­ti­je.­Uz­gred,­u­toj­de­mo­kra­ti­ji­–­što­tre­ba­pri­zna­ti­kao­uop­šte­ne­za­ne­mar­lji­vu­ili­ne­in­di­ka­tiv­nu­či­nje­ni­cu­–­is­tak­nu­ti­za­pad­ni­le­vi-ča­ri­li­stom­ostva­ru­ju­ugled­ne­aka­dem­ske­ka­ri­je­re.­(Doc­ni­je­će­mo­po­ka­za­ti­

1­ Iz­u­ze­ci,­na­rav­no,­po­sto­je.­Na­pri­mer,­an­ti­ci­pi­ra­ju­ći­ov­de­na­še­za­ključ­ke,­mo­že­mo­upu­ti­ti­na­ne­ve­li­ku,­ali­iz­vr­snu­ana­li­zu­ko­ja­hlad­no­krv­no,­pre­ci­znom­vi­vi­sek­ci­jom­jed­nog­od­tem­pi­ra­nih­fe­no­me­na­ci­lja­ne­tur­bu­lent­no­sti­rav­ne­„of­šo­ri­za­ci­ji“,­osve-šću­je­či­ta­o­ca­bez­ube­đi­va­nja,­za­dr­ža­va­ju­ći­se­na­sop­stve­noj­bud­no­sti­i­da­ljem­bu-đe­nju­kri­tič­kog­im­pul­sa:­Ni­ko­la­Ta­na­sić,­„‘Oku­pa­ci­ja­Vol­stri­ta’­iz­me­đu­re­vo­lu­ci­je­i­si­mu­la­ci­je“,­u:­Le vi ca da nas­(te­mat),­No va srp ska po li tič ka mi sao, No va edi ci ja, vol.­XIX­(2011),­No.­3–4.

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

44

da ovom pri med bom uop šte ne mi sli mo na pri zem no mo­ra­li­stič­ku,­ne­go­na­struk­tu­ral­nu­ra­van.)­Pod­ra­zu­me­va­se­da,­u­okol­no­sti­ma­u­ko­ji­ma­ne­vla da, le vi ca mo ra kri ti ko va ti ono što je, do du še, ne re pri mi ra, ne go je –­mno­go­otrov­ni­je­–­otu­plju­je­ i­či­ni­ iz­li­šnom­nje­ne­eman­ci­pa­tor­ske­že-lje.­Ov­de­je­pro­blem­u­to­me­što­se­za­le­vi­čar­ske­auto­ri­te­te­–­s­iz­u­zet­kom­ po ma lo en fant ter ri ble-slu­ča­ja­Ba­djua2­–­či­ni­ne­do­pu­sti­vim­da­bu­du­sma-tra ni za an ti de mo krat ski ori jen ti sa ne, pa ma šta to zna či lo.­Zbog­to­ga­se,­sa svim pred vi dlji vo, pre sve ga mo ra do ka za ti da je po jam de mo kra ti je ne­tač­no­pla­si­ran,­ko­ri­šćen­i,­naj­zad,­zlo­u­po­tre­bljen­u­do­mi­nant­noj­dru-štve­noj­prak­si.

Za­ključ­nu­pu­ko­ti­nu­u­kon­cep­tu­vla­da­ju­će,­da­kle­ne-le­vi­čar­ske­de-mo­kra­ti­je,­uglav­nom­je­pri­hva­će­na­zlo­u­po­tre­ba­nje­ne­pred­stav­ne­(de­le­gi-ra­ju­će)­pret­po­stav­ke.­Autor­ko­ji­se­po­ka­zao­go­to­vo­za­du­žen­za­je­zgro­vi­te­for mu la ci je uvi da ko ji zvu če­šo­kant­no­pro­nic­lji­vo­–­Žak­Ran­si­jer­–­uspe­šno­je­kon­so­li­do­vao­front­tvrd­njom­da­je­pred­stav­nič­ki­si­stem­u ce lo sti či­sta­ka­mu­fla­ža­prin­ci­pa­oli gar hij skog upra vlja nja, te je kao ta kav di ja me tral na su­prot­nost­de­mo­kra­ti­ji.3 Na pi ta nje, pak, šta on da je ste de mo kra ti ja Ran si jer u is toj stu di ji po no vo za da je pra vi stan dard od go va ra nja neo d go va ra njem –­is­po­sta­vlja­se,­na­i­me,­da­se­ve­ro­do­stoj­na­sa­dr­ži­na­ovog­poj­ma­mo­že­do­ča ra ti­is­klju­či­vo­svo­je­vr­snim,­na­zo­vi­mo­ga­ta­ko,­„prin­ci­pom­ta­jan­stve­nog­od­su­stva“:­jer,­po­sta­ju­ći­po­ma­lo­mi­stič­na,­de­mo­kra­ti­ja­ni­je­„dru­štvo­ko-jim­se­upra­vlja,­ni­ti­je­to­vla­da­vi­na­dru­štva,­ona­je­upra­vo­ono­či­me­se­ne­može­upra­vlja­ti,­na­če­mu­se­sva­ka­vla­da­vi­na­mo­ra­ne­iz­o­stav­no­za­sno­va­ti“.4 Kao­što­smo­već­iz­ne­li,­ova­bli­sta­vo­neo­d­re­đe­na­for­mu­la­ci­ja­pred­sta­vlja­svo­je­vr­stan­stan­dard­„otvo­re­ne­ka­pi­je“­ne ku da:­za­pad­ni­le­vi­ča­ri,­či­ni­nam­se, da li su se u po tra gu za tim ko rek tiv nim iz gle dom svo je­de­mo­kra­ti­je.

Za­re­pre­zen­ta­tiv­nog­i­–­bez­o­stat­no­se­tvr­di­–­auto­ri­tet­no-ino­va­tiv-nog­Đor­đa­Agam­be­na­po­sta­la­je­in­va­ri­jan­tom­ra­su­đi­va­nja­nu­žnost­od­ba­ci-va­nja­poj­mo­va­po­put,­pre­sve­ga­(zbog­kon­tek­stu­al­ne­ši­ri­ne),­de­mo­kra­ti­je,­ a­za­tim­i­dr­ža­ve,­pra­va,­na­ro­da,­su­ve­re­ni­te­ta­itd.5­Po­ne­kad­se­ni­pre­te­ra­noj­ener­gič­no­sti­(ko­ja­ga­je­na­ve­la­da­se,­žu­re­ći­za­što­pre­po­god­nim­do­ka­zi­ma,­sta­vi­na­stra­nu­is­klju­či­ve­osu­de­Sr­bi­je­kao­pri­me­ra­kon­ti­nu­i­te­ta­ge­no­cid-nih­sklo­no­sti)­ne­mo­že­ospo­ri­ti­do­sled­nost­–­ko­ja­na­po­slet­ku­ipak­zah­te­va­zgu šnja va nja u fan tom ske kon struk te ta mo gde je Ran si jer mu dro ostao neo­d­re­đen.­Na­pri­mer,­de­mo­kra­ti­ja­je­za­Agam­be­na­obe­smi­šlje­na,­osim kao­ma­ni­pu­la­tiv­ni­in­stru­ment,­bu­du­ći­da­je­sâm­njen­fun­dus­–­ka­te­go­ri­ja­

2­ Na­pri­mer,­u­pam­fle­tu­pro­tiv­Sar­ko­zi­ja­Ba­dju­hra­bro­is­ti­če­da­mu­op­šte­pra­vo­gla­sa­kao­ta­kvo,­to­jest­kao­za­da­nost­bez­ob­zi­ra­na­na­čin­re­a­li­zo­va­nja,­uop­šte­ne­uli­va­ po­što­va­nje.­[A.­Ba­di­ou,­De qu oi Sar kozy est­il le nom,­Edi­ti­ons­Lig­nes,­Pa­ris,­2007.]

3­ Ja­scqu­es­Ran­ciè­re,­La Ha i ne de la Démoc ra ti que,­La­Fa­bri­que,­Pa­ris,­2005.4­ J.­Ran­ciè­re,­La Ha i ne de la Démoc ra ti que,­nav.­iz­da­nje,­str.­57.­5­ Gi­or­gio­Agam­ben,­Sta te of Ex cep ti on,­The­Uni­ver­sity­of­Chi­ca­go­Press,­Chi­ca­go,­2005.­

Devičanska levica

45

na ro da­–­bes­ko­ri­stan,­blu­de­ći­iz­me­đu­za i sta­ope­ra­tiv­nih­poj­mo­va:­vla­da-ju­će­kla­se­i­po­tla­če­nih,­obe­ih,­ne­ko­rekt­no,­po­ve­zu­ju­ći.6

Ako se, pak, Agam be nu ov de s raz lo gom pri go vo ri da po jam na ro da mo­že­bi­ti­shva­ćen­eks­klu­ziv­no­i­kao­for­ma­ar­ti­ku­la­ci­je­su­ve­re­ni­te­ta,­on­re-la­tiv­no­la­ko­(pa­i­oprav­da­no)­mo­že­da­skli­zne­u­da­lje­po­bi­ja­nje­sa­vre­me­ne­ne­ma­ni­pu­la­tiv­ne­„ko­ri­sno­sti“­su­šti­ne­onog­na­če­mu­su­ve­re­ni­tet­po­či­va:­na­ka­te­go­ri­ji­pra­va.7­Ali­ka­da­se,­na­po­slet­ku,­po­sta­ve­pi­ta­nja­naj­pre­(1)­ne ka­kvog­in­trin­sič­no-so­ci­jal­nog­ko­he­zi­o­nog­po zi ti va, ko ji, neo spor no, mo ra po­sto­ja­ti­da­bi­slo­bo­da­ima­la­eks­pre­si­ju,­a­za­tim­i­(2)­iz­me­nje­ne­kon­tek­stu­al­ne­re­pre­si­je,­ko­ja­–­za­o­bi­la­ze­ći­právo­i­pre­va­zi­šav­ši­ne­zgrap­ne­in­stru­men­te­po­li­tič­kog­uti­ca­ja,­uklju­ču­ju­ći­i­mar­ke­tin­ški­brain was hing­–­iz nu tra­(kao­in­tro­jekt)­one­spo­so­blja­va­ta­kav­ko­he­zi­o­ni­po­zi­tiv­–­i­Agam­ben­bi­va­pri-nu­đen­da­uob­li­či­svo­je­fan­tom­ske­za­me­ne­za­de­mo­kra­ti­ju­i­si­lu­pri­nu­de.­Kao­što­je­po­zna­to,­u­pr­vom­je­reč­o­nje­go­vom­kon­cep­tu­či stog hu ma ni te­ta,­a­u­dru­gom­o­ho­ti­mič­nom­stva­ra­nju­per­ma­nent­nog­van red nog sta nja.­Pro­stor­nam,­na­rav­no,­ne­do­zvo­lja­va­da­bli­že­tre­ti­ra­mo­ono­o­če­mu­smo­se­svo­jim­eva­lu­a­tiv­nim­epi­te­tom:­„fan­tom­ski“­već­–­sva­ka­ko­ne­mi­nov­no­pa­u­šal­no­–­ iz­ja­sni­li.­Mo­že­mo­još­sa­mo­do­da­ti­da­ka­da­autor­su­prot­sta-vi­ope­ra­tiv­nim­i­struk­tu­ral­no­ko­di­fi­ko­va­nim­poj­mo­vi­ma­ne­što­ta­kvo­kao­što­je­„sta­nje“,­te­ka­da­se­ključ­no­poč­ne­po­zi­va­ti­na­„či­sto­tu“­–­sva­ka­ko,­u­naj­ma­nju­ru­ku,­stu­pa­u­zo­nu­ve­li­ke­pro­iz­volj­no­sti.8

Već­i­lo­gič­ka­či­nje­ni­ca­da­de­mo­kra­ti­ja­uklju­ču­je­i­pod­ra­zu­me­va­one­ko­ji­je­no­se­i­spro­vo­de,­baš­kao­i­na­čin­na­ko­ji­se­to­vr­ši,­la­ko­opre­de­lju-je da se ovaj naš di gest­te­ži­šnih­le­vi­čar­skih­to­po­sa­ne­iz­o­stav­no­u­osvr­tu­do­tak­ne­ka­te­go­ri­je­na­ro­da,­po­li­ti­ke­i­su­bjek­ti­vi­te­ta­uop­šte.­Pa­uko­li­ko­su­le­vi­čar­ska­de­ce­nij­ska­pri­nud­na­de­fan­zi­va­i­tri­jumf­li­be­ra­li­zma,­ka­ko­smo­već­uka­za­li,­pre­u­sme­ri­li­mi­sao­sa­vre­me­nih­le­vi­ča­ra­na­kre­i­ra­nje­„is­prav-ne“­ver­zi­je­de­mo­kra­ti­je,­bi­lo­je­ne­mi­nov­no­da­ta­kre­a­ci­ja­al­ter­na­ti­ve­ta-ko­đe­raz­vi­je­kri­tič­ko-ko­rek­tiv­no-opo­mi­nju­će­kon­cep­ci­je­i­ovih­poj­mo­va.­Pri­tom,­na­rav­no,­tre­ba­vo­di­ti­ra­ču­na­da­se­de­mo­kra­ti­ja,­na­pro­sto,­ne vidi,

6­ Gi­or­gio­Agam­ben,­Ho mo Sa cer,­Stan­ford­Uni­ver­sity­Press,­Stan­ford,­2008.7­ Gi­or­gio­Agam­ben,­The Co ming Com mu nity,­The­Min­ne­so­ta­Uni­ver­sity­Press,­Min-

ne­so­ta,­1993.­8­ Uosta­lom,­Agam­ben­za­i­sta­bi­va­pri­mo­ran­da­poč­ne­s­ar­gu­men­ta­ci­o­nim­lu­ta­njem­

po­ta­kvoj­zo­ni.­Po­la­ze­ći,­na­pri­mer,­od­ne­čeg­kraj­nje­kon­kret­nog,­kao­što­su­iz­be-gli­ce,­on­svoj­dis­kurs­vo­di­ta­ko­da­u­ob­ja­šnje­nje­nji­ho­vog­me­ta­fi­zič­kog­(!)­sta­tu­sa­mo bi li še, osim či ste­hu­ma­no­sti,­još­i­či sti je zik i či sto­is­ku­stvo.­Naj­zad,­iz­van­red-no­je­in­struk­ti­van­svo­je­vr­stan­epi­log­Agam­be­no­vog­po­ku­ša­ja­da­mi­sli­po­zi­tiv­no.­ U­odu­še­vlje­noj­ve­ri­za­sta­nje­či­sto­te,­on,­na­i­me,­pro­ri­če­da­će­sa­mo­oni­ko­ji­us-pe­ju­da­u­se­bi­od­ne­gu­ju­te­či­ste­for­me­is­ku­stva,­je­zi­ka­i­hu­ma­no­sti­po­sta­ti­gra-đa­ni­uto­pi­stič­ke­za­jed­ni­ce­bez­dr­ža­ve.­A­kao­vr­hu­nac­kon­sti­tu­tiv­nog­od­re­đe­nja­te za jed ni ce Agam ben su ge ri še no vog, ul ti ma tiv nog fan to ma, u vi du ta ko zva ne eti ke sreć nog ži vo ta.

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

46

dok­se­ i­na­rod,­ i­po­li­ti­ča­ri­ (per­so­ni­fi­ko­va­na­po­li­ti­ka)­vi de, a o su bjek tu da­i­ne­go­vo­ri­mo.­

Ova­či­nje­ni­ca­je­zna­čaj­na­sto­ga­što­sve­ove­vi­dlji­ve­ka­te­go­ri­je,­u­po- ­ve­za­noj­in­ter­pre­ta­ci­ji,­mo­ra­ju­bi­ti­ta­kve­da­po­ma­žu­ne­vi­dlji­voj,­al­ter­na-tiv­noj,­le­vi­čar­skoj­de­mo­kra­ti­ji­da­po­sta­ne­oči­gled­na­ili,­bar,­uoč­lji­va.­Ran-si­je­ro­ve­du­bo­ke­i­po­ma­lo­za­go­net­no­vi­še­znač­ne­de­fi­ni­ci­je­mi­upra­vo­ta­ko­raz­u­me­va­mo.­„De­mo­kra­ti­ja“,­pi­še­on,­„ni­je­po­li­tič­ki­re­žim.­Ona­ je,­kao­ras kid s lo gi kom ark he-a­[ko­ja­pret­po­sta­vlja­od­re­đe­nu­su­per­i­or­nost­nad­od­re­đe­nom­inferiornošću],­ to­ jest­sa­an­ti­ci­pa­ci­jom­vla­da­nja­u­nje­go­voj­dis­po­zi­ci­ji,­sâm­re­žim­po­li­ti­ke­kao­for­me­re­la­ci­je­ko­ju­de­fi­ni­še­spe­ci­fi­čan­su­bjekt.“­A­taj­su­bjekt,­to­jest­„na­rod,­ko­ji­je­su­bjekt­de­mo­kra­ti­je,­da­kle­ma­tič­ni­su­bjekt­po­li­ti­ke,­ni­je­sku­pi­na­čla­no­va­za­jed­ni­ce,­od­no­sno­rad­nič­ka­kla­sa­sta­nov­ni­štva.­Na­rod­je­do­dat­ni­deo­sva­ko­me­ra­ču­nu­de­lo­va­sta­nov-ni­štva,­ko­ji­omo­gu­ću­je­da­se­ra­čun­ne­u­ra­ču­na­tih­iden­ti­fi­ku­je­sa­či­ta­vom­za­jed­ni­com.“9­U­pre­vo­du,­u­ovim­is­ka­zi­ma,­ne­ma­lo­op­te­re­će­nim­ši­fri­ra­nim­isto­rij­skim­zna­če­nji­ma,­za­pra­vo­se­kri­je­dvo­stru­ko­upo­zo­re­nje/dis­tan­ci­ra-nje pre ma glav nim si mu la ci ja ma sa vre me no sti:

–­pr­vo,­da­je­la­žna,­li­be­ral­no-de­mo­krat­ska­„de­mo­kra­ti­ja“­pot­pu­no­fal­si­fi­ka­tor­no­sve­la­ovaj­po­jam­(de­mo­kra­ti­ju)­na­po­li­tič­ku­pro­ce­du­ru­kao­ob­lik­kon­tro­le­ili­pri­nu­de­(„po­li­tič­ki­re­žim“);

–­dru­go,­da­je,­otu­da,­i­sâm­po­jam­po­li­ti­ke­de­for­mi­san,­bu­du­ći­da­ona,­po­ovom­auto­ru,­ni­je­auto­nom­na­prak­sa,­ne­go­in­trin­sič­na,­re­la­ci­o-no-ko­mu­ni­ka­ci­o­na­spe­ci­fič­nost­jed­nog­tač­no­od­re­đe­nog­su­bjek­ta,­to­jest­čla­na­de­mo­sa,­ko­ji­njo­me­su­bli­mi­ra­sop­stve­nu­elek­tor­nu­is­klju­če­nost,­ili,­ka­ko­ka­že­Ran­si­jer,­„ne­u­ra­ču­na­tost“­(dej­stvu­je­„re­ži­mom­po­li­ti­ke“);­i

–­tre­će,­da­je­od­sve­ga­još­i­po­naj­du­blje­ko­ro­ziv­no­per­ver­ti­ra­nje­pre-tr­peo­po­jam­de­mo­sa,­bu­du­ći­da­on­iz­vor­no,­u­an­ti­ci,­uop­šte­ni­je­bio­zbir-no­sku pov na i ope ra tiv no­di stink tiv na ka te go ri ja unu tar ide al nog en ti te ta za­jed­ni­ce­(na­pri­mer,­Ati­ne,­Spar­te),­ne­go­mo­da­li­tet­eks­pre­si­je­ko­jim­se­he­te­ro­ge­nost­za­jed­ni­ce­mo­bi­li­še­u­ho­mo­ge­no­dej­stvo.

Ne­ma­sum­nje­da­su­već­i­po­se­bi­ova­za­pa­ža­nja­iz­van­red­no­is­tan-ča­na­i­pro­vo­ka­tiv­na.­Ipak,­ono­što­ih,­po­na­šem­mi­šlje­nju,­či­ni­fa­sci­nant-nim,­ je­ste­ka­pa­ci­tet­ar­ti­ku­li­sa­nja,­u­za­pa­nju­ju­će­krat­kim­i­ isto­vre­me­no­tra­si­ra­ju­ćim­po­te­zi­ma,­sin te ti zo va ne stan dar di za ci je­ svih­no­vo­le­vi­čar­skih­po­ku­ša­ja­sa­zda­va­nja­ko­rek­tiv­nog­so­cio-po­li­tič­kog­re­a­li­te­ta­is­klju­či­vo­na­osno­vu­kri­ti­ke­tre­nut­nog­sta­nja.­Ovo­će­mo­svoj­stvo­lak­še­uvi­de­ti­uko­li­ko,­za­vr­ša­va­ju­ći­ovo­br­zo­uokvi­ra­va­nje­pa­no­ra­me­ le­vi­čar­skog­dis­kur­ziv­nog­am­bi­jen­ta,­pre­do­či­mo­ka­ko­se­ti­isti­po­te­zi­dis­kret­no­po­ja­vlju­ju­i­kao­glav-ne­ose­u­ne­za­o­bi­la­znim­de­li­ma­Har­ta­i­Ne­gri­ja,­ko­ja­se­obič­no­sma­tra­ju­

9­ Žak­Ran­si­jer,­„De­set­te­za­o­po­li­ti­ci“,­u:­Le vi ca da nas­(te­mat),­No va srp ska po li tič ka mi sao,­No­va­edi­ci­ja,­vol.­XIX­(2011),­no.­3–4,­str.­219–220.­

Devičanska levica

47

naj­zna­čaj­ni­jim­te­o­rij­skim­sin­te­za­ma­da­na­šnji­ce,­ili­čak­–­pot­pu­no­neo­prav-da­no,­ali­in­di­ka­tiv­no­za­vo­de­će­–­ko­mu­ni­stič­kim­ma­ni­fe­stom­XXI­ve­ka.10

Im pe ri ja11­je­de­lo­ko­je­već­svo­jom­kom­po­zi­ci­jom­naj­o­dluč­ni­je­po­tvr-đu­je­ov­de­iz­ne­se­na­za­pa­ža­nja.­Ve­što­pre­pli­ta­nje­ve­o­ma­pro­vid­nog­ale­go­ri-zo­va­nja­i­te­o­rij­ske­ana­li­ze­za­i­sta­sin­te­ti­zu­je­sklo­nost­sa­vre­me­nih­le­vi­ča­ra­da­kri­ti­ku­pla­si­ra­ju­kao­ka­kvu­ko­ri­go­va­nu,­ le­vu­„de­mo­kra­ti­ju­ iz­sen­ke“­ –­ov­de­oja­ča­nu­spo­sob­no­šću­da­se­za­o­de­ne­u­pri­vlač­nu­mit­sku­tran­spo­zi-ci­ju.­Pri­tom­je­za­ni­mlji­vo­da­sa­dr­žaj,­ko­ji­se­mi­nu­ci­o­zno­šću­do­ča­ra­va­nja­ i­pa­žlji­vim­ge­ne­tič­kim­pri­stu­pom­na­la­zi­na­su­prot­nom­kra­ju­od­Ran­si­je-ro­ve­sklo­no­sti­ka­la­pi­dar­nom­ko­di­fi­ko­va­nju,­za­pra­vo­iz­van­red­no­funk­ci-o­ni­še­u­si­ner­gi­ji­kao­raz­vi­ja­nje­Ran­si­je­ro­vih­„te­za“.

Pr­vo,­Hart­i­Ne­gri­pra­te­ći/ras­krin­ka­va­ju­ći­na­sled­nu­li­ni­ju­kon­cep-tu­a­li­za­ci­je­obez­be­đi­va­nja­ap­so­lut­ne­mo­ći­unu­tar­(neo)li­be­ral­ne­de­mo­kra-ti­je,­ma­gi­stral­no­po­ka­zu­ju­ka­ko­im­pe­ri­ja­li­zam­evo­lu­i­ra­u­Im­pe­ri­ju.­Dru-gim­re­či­ma,­jed­na­pro­gram­sko-ope­ra­tiv­na­plat­for­ma,­fak­tič­ki­de­ri­vi­ra­na­iz­ funk­ci­o­na­li­zo­va­nog­na­si­lja­(im­pe­ri­ja­li­zam),­pod­pri­ti­skom­isto­rij­skog­ot po ra ipak osta je ne pro men lji va, ta ko što se pre o de va u vid le ga li zo va ne unu­tra­šnje­struk­tu­re­so­cio-po­li­tič­ke­for­ma­ci­je­(Im­pe­ri­ja).­U­tom­ma­ne­vru­ona­(po­red­sup­til­ni­jih­–­ali­ne­uvek­–­operacijâ­pret­nje)­iz­vo­di­fa­vo­ri­za-ci­ju­pre­vo­da­jed­nog­po­ret­ka­dru­štve­nih­od­no­sa­u­im­pe­ra­tiv­kom­pa­ti­bil­- nog­op­stan­ka.­Reč­je­o,­Ran­si­je­ro­vim­pojmovima,­pre­vra­ća­nju­de­mo­kra­ti­je­ u­po­li­tič­ki­re­žim,­pri­če­mu­se­ma­ko­ja­dis­tor­zi­ja­evi­dent­ne­ne­de­mo­kra­tič-no sti oprav da va apri or nim us po sta vlja njem am bi jen ta ne pre sta ne bor be za­op­sta­nak.­Ov­de­Ne­gri­ i­Hart­po­stu­li­ra­ju­sop­stve­nu­ver­zi­ju­Agam­be-no­vog­„van­red­nog­sta­nja“,­po­ka­zu­ju­ći­ka­ko­Im­pe­ri­ja­(u­ko­joj,­na­rav­no,­tre­ba­pre­po­zna­ti­SAD­sa­sa­te­li­ti­ma)­za­ul­ti­ma­tiv­ni­za­da­tak­ima­kre­i­ra­nje­i­odr­ža­va­nje­po­seb­ne­va­ri­jan­te­per­ma­nent­nog­rat­nog­sta­nja,­pred­sta­vlja-ju­ći­ga­kao­am­bi­jen­tal­ni­mak­si­mum­do­sti­žnog­mi­ra.­Ovaj­ogrom­ni­pro-jekt,­ja­sno,­za­di­re­u­si­ste­mat­sko,­glo­bal­no­re­ži­ra­no­re­vi­di­ra­nje­per cep ci je nor ma li te ta­ (mir­no­dop­skog­sta­nja)­u­hu­ma­nom­do­ži­vlja­ju,­ te­otu­da­ne-sum­nji­vo­oprav­da­va­uvo­đe­nje­i­eks­pla­na­tor­no­uko­re­nji­va­nje­fu­ko­ov­skog­poj­ma­„bi­o­po­li­ti­ka“.12

10­ Ova­ozna­ka­pri­pa­da­Sla­vo­ju­Ži­že­ku,­ko­ji­se,­pre­ma­na­ma,­mo­ra­sma­tra­ti­naj­i­zra­zi-ti­jim­fe­no­me­nom­di­fu­znog­pse­u­do­le­vi­čar­skog­mi­šlje­nja,­pri­tom­ne­skri­ve­no­spon- ­zo­ri­sa­nog­od­stra­ne­kri­ti­ko­va­nog­esta­bli­šmen­ta.­Nje­go­va­hi­brid­na,­re­ci­ta­tor­sko- -me­dij­sko-li­te­rar­na­ja­vlja­nja,­od­li­ko­va­na­for­si­ra­nim­ko­lap­som­čvr­ste­ori­jen­ta­ci­je,­te­pa­sti­šne­pro­iz­volj­no­sti­i­estrad­nog­na­stu­pa,­pred­sta­vlja­ju­vr­hu­nac­sim­bi­o­tič­kog­su­sre­ta­li­be­ra­li­zma­i­de­fi­ni­tiv­nog­raz­vod­nja­va­nja­le­vi­čar­skih­ide­ja.­S­ob­zi­rom­na­Ži­že­ka,­i­kao­do­pri­nos­ov­de­pred­sta­vlje­noj­ori­jen­ta­ci­ji,­mo­gu­će­je­vi­de­ti­iz­la­ga­nje­u:­Želj­ko­Si­mić,­Ma ni fest Ži žek,­Pro­sve­ta,­Be­o­grad,­2012.

11­ A.­Ne­gri,­M.­Hardt,­Em pi re,­Har­vard­Uni­ver­sity­Press,­Cam­brid­ge,­2000.12­ Pro­stor­i­am­bi­ci­je­ovog­ogle­da,­na­rav­no,­ne­do­zvo­lja­va­ju­nam­upu­šta­nje­u­di­sku­si-

ju­o­sve­iz­ra­že­ni­jem­bi­o­po­li­tič­kom­pred­zna­ku­glo­ba­li­stič­kih­stra­te­gi­ja­nad­vi­je­nih­

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

48

Kao­i­u­sva­koj­ in­du­stri­ji,­ i­pro­iz­vod­nja­kon­tek­sta­ne­pre­sta­ne glo­bal­ne­ugro­že­no­sti­pro­gre­siv­ne­Im­pe­ri­je­(„rat­nog­sta­nja“)­zah­te­va­pro­ce-du­ru­ne­pre­sta­ne­kon­trol­ne­de­tek­ci­je­uspe­lo­sti­i­kva­li­te­ta­pro­duk­ci­je.­Za­tu­svr­hu­slu­ži­no­va­po­li­tič­ka­prak­sa,­dej­stvu­ju­ća­po­put­iz­dvo­je­ne­or­bi­te,­stra­ti­fi­ko­va­ne­od­naj­ni­žeg­ni­voa­–­na­pri­mer,­in­ter­vent­nih­gru­pa­mo­bil-nih­ko­men­ta­tor­skih­po­sla­ni­ka­–­do­od­lu­ču­ju­će­gar­ni­tu­re­ko­ja­ob­zna­nju-je­re­še­nja­neo­p­hod­na­za­odr­ža­va­nje­per­ma­nent­ne­at­mos­fe­re­rat­nog­sta-nja.­Na­rav­no,­i­ov­de­je­Ran­si­je­ro­va­te­za­o­to­tal­nom­per­ver­ti­ra­nju­zna­če-nja­po­li­ti­ke­sa­svim­tač­na:­ni­je­reč­„sa­mo“­o­to­me­što­je­elek­tor­ni­pro­ces­ u­li­stom­svim­obla­sti­ma­Im­pe­ri­je­do­u­tan­či­ne­mo­de­lo­van­i­re­ži­ran,­ne­go­ i­o­to­me­što­po­li­ti­ka­slu­ži­upra­vo­na­sto­ja­nju­da­uop­šte­ne do đe do ar ti ku la­ci­je­vo­lje­na­ro­da,­to­jest­po­li­tič­ke­„bi­o­ma­se“.­Is­pr­va­neo­bič­na­Ran­si­je­ro­va­upo­tre­ba­poj­ma­„ne­u­ra­ču­na­tost“­–­u­Im­pe­ri­ji­po­sta­je­vr­hun­ski­pre­ci­zna­kva­li­fi­ka­ci­ja:­po­li­ti­ka,­ume­sto­ži­ve­eks­pre­si­je,­po­sta­je­re­žim­pro­ra­ču­na.

Ovim­po­sled­njim­Ne­gri­i­Hart­ne­dvo­smi­sle­no­po­tvr­đu­ju­i­tre­ću­Ran-si­je­ro­vu­te­zu­–­o­de­vi­jant­noj­ma­ni­pu­la­ci­ji­(na­kon­pre­i­na­če­nja­zna­če­nja)­sa­me­in­sti­tu­ci­je­na­ro­da,­ko­joj­je­u­kon­cep­tu­pro­ra­ču­na­ne­mi­nov­no­na­me-nje­na­ulo­ga­tač­no­su­prot­na­od­iz­vor­ne:­na rod je u Im pe ri ji ono što uče stvu je u pro ra ču nu uspe šne pro iz vod nje rat nog sta nja,­a­ne­ono­što­(se)­iz­ra­ža­va.­Pri­to­me­je­od­mah­ra­zu­mlji­vo­da­uče­šće­u­ra­ču­nu­ima­ju­is­klju­či­vo­broj­ke,­dok­na­pr­vi­po­gled­(ana­log­no­ne­po­zna­va­nju­vi­še­ma­te­ma­ti­ke)­ni­je­od­mah­shva­tlji­vo­da­je­naj­sup­til­ni­ja­oso­bi­na­kon­tek­stu­a­li­zo­va­nih­broj­ki­ta­da­ima­ju­ne ka kav­kva­li­tet.­Taj­kva­li­tet­je,­me­đu­tim,­svoj­stvo­is­klju­či­vo­dis­kre­ci­o­nih­po­la­ri­zo­va­no­sti,­što­u­prak­si­po­li­tič­kog­ra­ču­na­zna­či­da­je­di­ni­ce­na­ro­da­ima­ju­mo­guć­nost­da­di­stink­tiv­nost­po­tvr­đu­ju­ is­klju­či­vo­opre­de­lje­no­šću­pre­ma­po­la­ri­za­ci­ja­ma,­to­jest­ulo­ga­ma­u­ve­li­kom­ra­ču­nu­rat­nog­sta­nja.

Od­ove­tač­ke­mo­že­mo­od­mah­pre­ći­na­svoj­za­vr­šni­ko­men­tar­i­za-klju­ču­ju­ći­osvrt­na­sa­vre­me­ni­ke­le­vi­čar­skih­sklo­no­sti.­Na­i­me,­upra­vo­raz-ma­tra­ju­ći­ is­ho­de­ove­unu­ta­rim­pe­ri­jal­ne­re­pre­si­je­na­„bi­o­ma­su“,­Ne­gri­ i Hart u stu di ji Mno štvo13­ne­odo­le­va­ju­is­ku­še­nju­da­pro­na­đu­mo­guć­nost­za­su­ge­ri­sa­nje­op­se­siv­nog­le­vi­čar­skog­po­zi­ti­va­–­bi­va­nja­is­prav­nim­de­mo-kra­ta­ma.­Oni­hi­po­te­ti­šu­s­ve­ro­vat­no­ćom­stva­ra­nja­ne­kog­„no­vog“­(ne­pla­ni-ra­no­le­vi­čar­ski­osve­šće­nog)­su­bjek­ti­vi­te­ta,­u­osno­vi­me­ha­nič­ki­raz­vi­ja­ju­ći­sta­ru­Mark­so­vu­ide­ju­da­ka­pi­ta­li­zam­u­se­bi­ima­i­ne­što­po­zi­tiv­no,­bu­du­ći­da­mo­ra­od­ga­ja­ti­ele­men­te­sop­stve­nog­pre­va­zi­la­že­nja.

Po­dr­ška­ova­kvoj­hi­po­te­zi,­baš­kao­i­ona­sa­ma,­uop­šte­ni­je­pre­te­ra-no ori gi nal na,­bu­du­ći­da­na­njih­re­dov­no­na­i­la­zi,­u­svo­joj­ver­zi­ji,­sva­ki­

kao­zlo­slut­ni­usud­nad­čo­ve­čan­stvom.­Im­pre­siv­no­po­sve­će­nu­stu­di­ju­o­ovoj­te­mi,­ujed­no­i­uzor­ni­obra­zac­le­vi­čar­skog­pri­stu­pa­ka­kav­će­mo­u­za­ključ­ku­afir­mi­sa­ti,­mo­guć­no­je­na­ći­u:­Bog­da­na­Ko­lje­vić,­Bi o po li ti ka i po li tič ki su bjek ti vi tet,­Slu­žbe­ni­gla­snik,­Be­o­grad,­2010.

13­ А.­Ne­gri,­M.­Hardt,­Mul ti tu de,­The­Pen­guin­Press,­New­York,­2004.

Devičanska levica

49

pra­vo­ver­ni­le­vi­čar,­ma­nje­ili­vi­še­ozlo­je­đen­uspe­hom­li­be­ral-de­mo­krat­ske­zlo­u­po­tre­be­kul­tu­re­u­pa­ci­fi­ko­va­nju­im­pul­sa­slo­bo­de­i­rav­no­prav­no­sti:­reč­je o to me da Im pe ri jal no raz vi ja nje sred sta va i mo da li te ta dez in te gra ci je sta­rog­ob­li­ka­su­bjek­ti­vi­te­ta­u­„bi­o­ma­si“,­ to­bo­že­ne­mi­nov­no-re­ci­proč­no­stva­ra­uslo­ve­za­no­ve­ob­li­ke­ko­ji­se­mo­gu­ne­pred­vi­dlji­vo­afir­mi­sa­ti­kao­no­si­o­ci­sub­ver­ziv­nog­dej­stva.­„Mno­štvo“,­kao­–­pre­ma­Ne­gri­ju­i­Har­tu­–­ta­kav­no­vi­ob­lik,­pred­sta­vlja­agre­gat­iz­me­nje­nih­in­di­vi­du­al­no­sti­na­sta­lih­u­pro­ce­su­glo­ba­li­za­ci­je,­ iz­ko­jih­ je­u­ve­li­koj­me­ri­od­stra­njen­sta­ri­ iden-ti­tet­ski­eta­lon,­ali­u­ko­ji­ma­ni­su­uni­šte­ni­afi­li­ja­tiv­ni­im­puls­ni­ti­spo­sob-nost­udru­ži­va­nja.­Ne­ma­sum­nje­da­je­u­za­mi­sli­auto­ra­reč­o­ne­koj­no­voj­vr­sti­eman­ci­po­va­nog­pro­le­ta­ri­ja­ta,­ni­po­što­is­klju­či­vo­eko­nom­skog,­ne­go­di­stink­tiv­nog­upra­vo­po­neo­če­ki­va­no­ho­mo­ge­ni­zu­ju­ćoj­ka­dro­sti­da­no­vi­in­ter­su­bjek­ti­vi­tet­afir­mi­še­upra­vo­po­osno­vi­kraj­nje­he­te­ro­ge­no­sti.­Na­lič je­ego­i­stič­ne­ato­mi­za­ci­je­ in­di­vi­du­a­li­te­ta,­kao­ is­hod­kraj­nje­otu­đe­nog­pro­iz­vod­nog­pro­ce­sa­ i­ tr­ži­šno-he­do­ni­stič­kog­po­tro­šač­kog­vred­no­va­nja,­ta­ko­iz­ne­na­da­po­sta­je­ve­zi­vo­srod­no­sti­ko­je­pri­bli­ža­va,­re­ci­mo,­ak­ti­vi­stu­ne­vla­di­ne­or­ga­ni­za­ci­je,­ko­ri­sni­ka­dru­štve­nih­in­ter­net-mre­ža­i­emi­gran­ta.

Šta­su­ključ­ni­pro­ble­mi­ovog­pa­ra­dig­mat­skog­pri­me­ra­i­svih­nje­mu­slič­nih­le­vi­čar­skih­ot­kri­ća­mo­guć­no­sti­za­no­vi­su­bjek­ti­vi­tet?

Na po vr ši ni, to je oči gled na re al na ne pot kre plje nost­(ili­sil­no­vi­sok­ni­vo­ilu­stra­tiv­nog­usi­lja­va­nja­či­nje­ni­ca),­te­(za­le­vi­ča­ra)­ne­do­pu­sti­va­ve­za­nost­za­mi­lje­sa­mo­jed­nog­kul­tu­ral­nog­mo­de­la,­ma­ko­li­ko­on­bio­do­mi­nan­tan.­Mo­že­mo­čak­iz­ne­ti­de­fi­ni­ci­ju:­za­pad­ni­le­vi­čar­da­le­ko­vi­še­mi­sli­„za­pad­no“­ne­go­„le­vo“.­Tač­ni­je,­ov­de­je­na­de­lu­već­vi­đe­no­ras­tva­ra­nje­ le­vi­čar­skih­sa­sto­ja­ka­u­da­le­ko­sna­žni­jem­dis­kur­su­pod­ra­zu­me­va­nja­ne­iz­be­žno­sti­za-pad­ne­su­pre­ma­ci­je,­ka­kvo­je­re­zul­to­va­lo­u­so­ci­jal­de­mo­krat­skom­„tre­ćem­so­ci­ja­li­zmu“­90-ih­go­di­na­pro­šlog­ve­ka­ili,­te­o­rij­ski,­u­Gi­den­so­vom­„tre­ćem­pu­tu“.14­Ili,­kao­sve­ži­ji­pri­mer:­na­pr­vi­po­gled­za­pa­nju­ju­će­na­iv­no­po­ja­vlji-va­nje­is­tak­nu­tih­aka­dem­skih­le­vi­ča­ra­na­pro­te­stu­„Oku­pi­raj­mo­Vol­strit“­(ko­ji­je,­ka­ko­vre­me­po­ka­zu­je,­bio­bri­žlji­vo­tem­pe­ri­ran­da­bi­me­dij­ski­za-glu­šio­ci­lje­ve­„Arap­skog­pro­le­ća“­i­na­sr­taj­na­li­bij­sku­naf­tu,­a­ko­ji­su­sram-no­po­zdra­vlje­ni­od­stra­ne­učesnikâ!)­–­uop­šte­ni­je­čud­no.­Oni­su,­na­i­me,­de­li­li­sa­pro­te­stom­be­nig­nost­„oku­pi­ra­nja“­–­jed­nog­nju­jor­škog­par­ka.

14­ U­oba­slu­ča­ja­je­za­pad­na­par­la­men­tar­na­de­mo­kra­ti­ja­ne­pri­ko­sno­ve­na,­a­praktič­na­re­še­nja­se­kre­ću­iz­me­đu­umek­ša­va­nja­neo­li­be­ra­li­stič­kih­za­hva­ta­post­so­ci­ja­li­stič-kim­sta­ra­njem­o­so­ci­jal­noj­prav­di.­Na­rav­no,­pro­fit­i­dik­ta­tu­ra­ka­pi­ta­la­nisu­do­ve-de­ni­u­pi­ta­nje,­je­di­no­je­po­ja­ča­no­kon­trol­no­dej­stvo­dr­žav­nog­si­ste­ma­u­pre­ven­ci­ji­mo­no­po­la.­Na­po­slet­ku,­„tre­ći­put“­je,­ni­ma­lo­čud­no,­svoj­ko­zme­tič­ki­re­vi­zi­o­ni­zam­mi­zer­no­za­vr­šio­u­kon­se­kvent­noj­po­dr­šci­bru­tal­nim­neo­im­pe­ri­ja­li­stič­kim­in­ter-ven­ci­ja­ma­Za­pa­da.­[Na­iv­ne­ro­do­na­čel­ne­te­o­rij­ske­ela­bo­ra­ci­je­svih­slič­nih­ten­den-ci­ja­vi­de­ti­u:­Ant­hony­Gid­dens, The Third Way. Re ne wal of So cial De moc racy,­Po­lity­Press,­Cam­brid­ge,­1998.]

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

50

Pri­tom,­ovo­uop­šte­ni­je­iro­nič­na,­ne­go­sup­stan­ci­jal­na­oce­na.­Na­i­me,­du­blji­struk­tu­ral­ni­pro­blem­sa­vre­me­nih­le­vi­čar­skih­po­nu­da­upra­vo­i­je­ste­svo je vr sna apri or na par ce li sa nost­do­me­na­„pre­vred­no­va­nja“,­ko­ja­je­ne­mi-nov­na­po­sle­di­ca­ob­u­ze­to­sti­re­vi­zi­o­ni­stič­kim­uto­pi­ja­ma­le­vo-de­mo­krat­ske­is­prav­no­sti.­(Isti­na,­Ran­si­jer,­za­dr­ža­va­ju­ći­se­na­afo­ri­stič­kim­pe­ne­tra­ci­ja-ma­u­klup­ko­li­be­ra­li­stič­kih­opa­ko­sti,­u­tu­zam­ku­ne­upa­da.)­Pre­vi­đa­ju­ći­da­su­po­gon­ski­pro­ce­si­adik­tiv­nog­teh­no­lo­škog­ujarm­lji­va­nja­ljud­ske­slo-bo de za pra vo eks ten zi ja li be ral­de mo krat ske dik ta tu re, sa vre me na le vi ca krot­ko­pri­hva­ta­ta­kav­trend­kao­ne­za­vi­san­od­nje­go­ve­ide­o­lo­ške­pro­že­to­sti.­ A­bu­du­ći­da­za­pad­na­le­vi­ca­se­be­sa­mu­pro­mo­vi­še­u­al­ter­na­ti­vu­–­u­če­mu­joj­do­mi­cil­ni­re­ži­mi­ne­skri­ve­no­pru­ža­ju­po­dr­šku,­na­gra­đu­ju­ći­zva­nji­ma­nje­ne­auto­ri­te­te­–­u­is­ho­du­se­do­ga­đa­ne­ga­ci­ja­onog­što­smo­već­na­go­ve-sti­li­kao,­po­na­šoj­oce­ni,­smi­sa­o­ni­di­fe­ren­ci­jal­ni­esen­ci­ja­li­tet­le­vi­čar­skog­sta va: an ti kon zer va ti vi zam.­Jer,­za­ba­vlje­na­pe­ri­fer­nim,­po­sle­dič­nim­ili­par-ti­ku­lar­nim­fe­no­me­ni­ma,­u­ko­ji­ma­se­uza­lud­upi­nje­da­pro­na­đe­zna­ke­obe-ća­ne­kri­ze­li­be­ral-de­mo­krat­skog­eks­pan­zi­o­ni­zma­i­uokvi­ri­ih­kao­ne­ka­kav­tran­sfor­ma­tiv­ni­po­ten­ci­jal,­za­pad­na­le­vi­ca­pre­vi­đa­du­bo­ki­for­ma­tiv­ni­tok­ i­ta­kvim­ga­svo­jim­de­lo­va­njem­sta­bi­li­zu­je.­Tač­ni­je,­bu­du­ći­da­je­po­me­nu­to­„pre­vi­đa­nje“­sve­sno,­či­ni­nam­se­oprav­da­nim­da­go­vo­ri­mo­o­le­vi­čar­skom­kon­zer­va­ti­vi­zmu.­Pre­o­sta­je,­da­kle,­da­oslo­vi­mo­taj­sta­bil­no­oja­ča­va­ni­for-ma­tiv­ni­tok­is­pod­nje­go­vih­po­jav­nih­simp­to­ma.

Naj­pre­tre­ba­uoči­ti­da­ je­pro­fe­si­o­nal­ni­po­li­tič­ki­an­ga­žman­da­nas­ u­pot­pu­no­sti­ka­na­li­san­od­stra­ne­nad­moć­ni­jeg­či­ni­o­ca­–­ i­upra­vo­sto­ga­smo­već­dva­pu­ta­is­ta­kli­su­štin­sko,­si­ner­gič­no­pak­ti­ra­nje­le­vi­čar­skih­ideo-lo­ga­s­onim­što­ve­ru­ju­da­kri­ti­ku­ju.­Na­ža­lost,­ta­kva­ana­hro­nost­u­po­gle­du­po­ve­re­nja­u­ma­ka­kav­zna­čaj­ni­ji­uti­caj­po­li­tič­kog­de­lo­va­nja­unu­tar­ja­sno­pro­pi­sa­nog,­i­u­edu­ka­tiv­noj­di­men­zi­ji­naj­stro­že­pre­pa­ri­ra­nog­po­lja,­kob­na­je­ is­klju­či­vo­za­one­ko­ji­se,­bar­no­mi­nal­no,­za­la­žu­za­pre­i­spi­ti­va­nje­po-sto­je­ćeg­glo­ba­li­stič­kog­sa­ži­ma­nja.­Jer,­na­rav­no,­po­li­tič­ki­slu­žbe­ni­ci­spo-ja­mo­no­po­li­stič­kog­i­teh­no­krat­skog­tran­sna­ci­o­nal­nog­ka­pi­ta­la­la­ko,­kao­neo­p­te­re­će­ni­pre­va­zi­đe­nim­pi­ta­nji­ma­sa­ve­sti,­od­ra­đu­ju­svo­ju­ulo­gu­op-slu­ži­te­lja­nad­re­đe­nog­teh­no­lo­škog­si­ste­ma,­do­pu­nja­va­ju­ći­po­li­tič­ki­pej­zaž­da­na­šnji­ce.­Po­re­klo­ka­ta­stro­fal­ne­gre­ške­ve­ći­ne­ le­vi­čar­skih­te­o­re­ti­ča­ra,­da­kle,­po­či­va­u­ne­pri­hva­ta­nju­či­nje­ni­ce­da­je­kon­tekst­po­li­tič­kog­de­lo­va-nja­u­pot­pu­no­sti­iz­me­njen­u­od­no­su­na­pret­hod­no­sto­le­će,­i­to­pre­ma­dva­jed­na­ko­va­žna­i­me­đu­za­vi­sna­ele­men­ta:

–­apart­no­so­cio-po­li­tič­ko­de­lo­va­nje­vi­še­uop­šte­ne­ras­po­la­že­kul-tu ral no pod ra zu me va nim in ge ren ci ja ma, ni ti do volj nim sred stvi ma ne­po­sred­nog­uti­ca­ja,­da­unu­tar­dru­štve­nog­am­bi­jen­ta­pro­iz­vo­di­kri­tič­nu­ma su sta vo va, ope ra ci ja i aku mu li ra ne in ter ak ci je, po treb nu za ši ro ki od­jek­i­pri­hva­ta­nje­svo­jih­ini­ci­ja­ti­va.­Na­pro­tiv,­re­zul­tant­ne­okol­no­sti­su­pre­di ja me tral no su prot ne: stvar na for ma tiv na si la, ko ja sto ji iza vred no sno

Devičanska levica

51

naj­stro­že­fil­tri­ra­nog­i­or­ga­ni­zo­va­nog­dru­štve­nog­am­bi­jen­ta,­po­tra­žu­je­i­teh- ­nič­ki­pre­ci­zno­kre­i­ra­kom­pa­ti­bil­no­so­cio-po­li­tič­ko­de­lo­va­nje,­pri­tom­ne-po­gre­ši­vo­re­a­li­zu­ju­ći­po­tre­bu­za­pri­vi­dom­raz­li­ko­va­nja.­Ova­kav­is­hod,­me-đu­tim,­sa­mo­je­ma­njim­de­lom­–­uosta­lom,­i­ta­kvim­da­bi­se­bar­te­o­ret­ski­mo­gao­ko­ri­go­va­ti­–­uslo­vljen­tre­nut­nim­od­su­stvom­ras­po­la­ga­nja­ka­ko­me-dij­skim­sred­stvi­ma­mo­bi­li­za­ci­je­mne­nja,­ta­ko­i­na­da­sve­od­su­stvom­mo­guć-no­sti­sa­dr­žaj­nog­kon­ku­ri­sa­nja­ko­jim­bi­se­sna­ži­la­kri­tič­ka­svest.­Jer,­ova­je­li­še­nost­di­rekt­na­po­sle­di­ca­dru­gog,­va­žni­jeg­i­od­le­vi­čar­skih­te­o­re­ti­ča­ra­ig­no­ri­sa­nog­pre­sud­nog­či­ni­o­ca:

–­mno­gi­po­ka­za­te­lji,­uklju­ču­ju­ći­pro­nic­lji­ve­ana­li­ze­mi­sli­la­ca­ko­ji­fo­kus­ne­ve­zu­ju­strikt­no­za­le­vi­čar­ske­pre­mi­se,­upu­ću­ju­na­isti­nu­da­ži-vi­mo­u­epo­hi­ko­ju­od­li­ku­je­sve­o­bu­hvat­na,­ali­i­sve­br­že­ši­re­na,­pro me na men tal nog sklo pa pro seč nog po je din ca s ob zi rom na vred no sne i iden ti tet ske stan dar de.­Ne­po­sred­ni­uzrok­sva­ka­ko­je­dej­stvo­vir­tu­a­li­za­ci­je­re­a­li­te­ta,­či­ji­je­vr­to­gla­vo­br­zi­ko­ro­ziv­ni­po­hod­kroz­sve­aspek­te­pro­iz­vod­nih­i­kul­tur-nih­fe­no­me­na­–­ko­ji­ti­me­sra­sta­ju­u­ho­mo­ge­nu­eg­zi­sten­ci­jal­nu­mre­žu­–­ne­u­mor­no­is­ti­cao,­na­pri­mer,­Bo­dri­jar.­Mi­se,­na­rav­no,­ov­de­ne­mo­že­mo­upu­šta­ti­u­in­spek­ci­ju­evi­den­ci­ja­ko­je­ne­dvo­smi­sle­no­go­vo­re­o­ne­kri­tič­koj,­ma­ni­pu­la­tiv­noj­pro­hod­no­sti­teh­no­lo­ških­no­si­la­ca­in­for­ma­ci­ja,­gra­ti­fi­ka­ci-ja­i­iden­ti­tet­skih­pa­ke­ta­u­sâm­iden­ti­fi­ka­ci­o­ni­sup­strat­sve­sti­i­do­ži­vlja­ja­sa­vre­me­nog­po­je­din­ca.­Ov­de­tek­upu­ću­ju­ći­na­in­di­ci­je­i­su­ge­ri­šu­ći­od­go-vo­re,­mo­že­mo­sa­mo­po­no­vi­ti­pred­log­teh­nič­kog­ime­na­za­ovaj­no­vi­ob­lik­sim­bi­ot­ske­ve­za­no­sti­za­pro­gra­ma­bil­ni­am­bi­jent.­Mi­ga,­na­i­me,­vi­di­mo­kao­teh no lo ško ma pi ra nje uma,­na­gla­ša­va­ju­ći­ovom­sin­tag­mom­ono­do­če­ga­nam­je­u­ovom­ogle­du­te­mat­ski­naj­vi­še­sta­lo:­do­uvi­da­u­tra­gič­nu­frag­men­ta-ci­ju­kri­tič­kog­sagléda­nja,­ko­ja,­već­du­bo­ko­uko­re­nje­na­u­po­nov­no­ide­o-lo­gi­zo­va­noj­hu­ma­noj­„bi­o­ma­si“,­po­sve­mu­su­de­ći­za­ra­ža­va­i­se­lek­tiv­nost­vi­đe­nja­onih­ko­ji­bi­na­nju­tre­ba­lo­da­upo­zo­ra­va­ju­–­le­vi­ča­ra.

U­stva­ri,­mo­že­mo­za­klju­či­ti­da­sa­vre­me­na­le­vi­ca­sa­za­pa­nju­ju­ćom­inert­no­šću­ i­auto­ri­tar­nim­za­zi­ra­njem­–­ne­od­vra­ća­ju­će­od­go­va­ra,­ne­go,­šta­vi­še­–­po­na­vlja­ka­ta­stro­fal­nu­prog­no­stič­ku­gre­šku­ko­ju­su­pre­če­ti­ri­de-ce­ni­je­(i­uto­li­ko­ra­zu­mlji­vi­je)­po­či­ni­li­De­lez­i­Ga­ta­ri­u­svo­joj­ne­pri­ko­sno­ve-no­auto­ri­ta­tiv­noj­i­ina­če­neo­spor­no­ka­pi­tal­noj­stu­di­ji­An ti­Edip.15 Na iv no uve­re­ni,­ili­na­pro­sto­od­vi­še­stra­sno­pri­želj­ku­ju­ći,­da­se­kli­ce­re­struk­tu­ri-sa­nja­ka­pi­ta­li­zma­na­la­ze­u­nje­go­voj­sop­stve­noj­to­bo­žnjoj­tran­sfor­ma­tiv­noj­iz­nu­đe­no­sti­–­oni­su­pr­vi­ob­zna­ni­li­da­će­„re­vo­lu­ci­o­nar­ni­po­ten­ci­jal­teh-no­lo­gi­je“­do­ve­sti­do­for­mi­ra­nja­ne­ka­kve­no­ve­nad­in­di­vi­du­a­li­stič­ke­ljud-ske­fi­gu­re,­te­melj­no­oko­ri­šće­ne­teh­no­lo­škim­pro­na­la­sci­ma­za­sa­bo­ter­sko­dej­stvo­pro­tiv­neo­li­be­ral­nog­si­ste­ma­i­nje­go­vih­psi­ho-so­ci­jal­nih­ri­zo­ma.­

15­ Ž.­De­lez,­F.­Ga­ta­ri,­An ti­Edip,­Iz­da­vač­ka­knji­žar­ni­ca­Zo­ra­na­Sto­ja­no­vi­ća,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­1990.

Hereticus, 1–2/2014 Željko Simić

52

Ne­sum­nji­vo­pod­neo­do­lji­vim­uti­ca­jem­Fu­ko­o­vih­da­le­ko­urav­no­te­že­ni­jih­ i­re­a­li­stič­ni­jih­(mrač­nih)­slut­nji­o­glo­ri­fi­ka­ci­ji­ti­pa­ho mo eco no mi cus unu­tar­li­be­ra­li­stič­ke­dok­tri­ne,­eks­po­ni­ra­nog­kao­je­din­ka­pod­vrg­nu­ta­bi­o­po-li­tič­kom­nad­zo­ru­–­to­ jest,­ re­ci­mo­ta­ko,­uzur­pa­ci­ji­vi­ta­li­stič­kih­re­sur­sa­unu­tar­sa­mog­čo­ve­ka­za­spro­vo­đe­nje­to­tal­ne­kon­tro­le­–­za­pad­ni­le­vi­ča­ri,­oči­gled­no,­ma­hom­bi­va­ju­pod­čud­nom­pri­si­lom­oprav­da­va­nja­po zi tiv no­de­mo krat skog­le­vi­čar­skog­ela­na.­Uto­li­ko­svoj­an­ga­žman­umno­go­me­de­fi­ni­šu­kao­ko­ri­sno­če­ka­nje­na,­ka­ko­je­to­ka­rak­te­ri­stič­no­ar­ti­ku­li­sao­Agam­ben,­pri­spe­će­jed­ne­„do­la­ze­će­za­jed­ni­ce“­unu­tar­de­mo­kra­ti­je­oči­šće­ne­teh­no­lo-ški­eman­ci­po­va­nim­su­bjek­ti­ma­–­ta­kvi­ma­ko­ji­će­na­po­kon,­i­sa­mi­od­se­be,­pre­va­zi­ći­atri­bu­ci­je­bi­o­po­li­tič­ki­nad­zi­ra­nih­dru­šta­va.16

Ali­se­ni­šta­od­De­lez–Ga­ta­ri­je­vih­pred­vi­đa­nja­ni­je­do­go­di­lo,­ni­ti­se­do­ga­đa.­U­stva­ri,­kao­tip­po­je­din­ca­i­in­ter­su­bjek­ti­vi­te­ta­uob­li­ča­va­se­ne­što­sa­svim­su­prot­no.­Zlo­u­po­tre­ba­naj­vi­šeg­ni­voa­pri­sut­no­sti­ve­štač­ke­in­te­li-gen­ci­je­unu­tar­pan­teh­no­lo­ške­kon­tek­stu­a­li­za­ci­je­ži­vo­ta,­po­ste­pe­no­mo­de-lu­je­se­bi­kom­pa­ti­bi­lan­men­tal­ni­sklop,­ka­rak­te­ri­san­ne­ka­kvom­blu­de­ćom,­kva­zi-atem­po­ral­nom­in­di­vi­du­al­no­šću­adik­tiv­no­po­tra­žu­ju­ćom­ne­pre­sta­ne­uklju­če­no­sti­u­ko­lo­atrak­ci­o­nih­po­nu­da.­Ma­pi­ra­ju­ći­um­pre­ma­ta­kvom­mo­de­lu,­si­stem­la­ko­upra­vlja­nje­go­vim­pre­fe­ren­ci­ja­ma­i­re­ak­ci­ja­ma.

Zakljúči­mo:­ni­je­li­mo­žda­i­u­um,­bez­sum­nje­kraj­nje­so­fi­sti­ci­ran,­le­vi­čar­skih­te­o­re­ti­ča­ra­–­ko­ji­je­po­zvan,­ka­ko­ov­de­su­ge­ri­še­mo,­pre­sve­ga­da­se­kri­tič­ki­od­u­pi­re­sva­koj­sta­bi­li­zu­ju­ćoj­ten­den­ci­ji­ono­ga­što­iden­ti­fi-ku­je­kao­de­struk­tiv­nu­evo­lu­ci­ju­–­neo­set­no­uti­snu­ta­svo­je­vr­sna­ma­pa­se-lek­tiv­nog­kon­zer­va­ti­vi­zma?­

Ovim­ogle­dom­smo­hte­li­da­uka­že­mo­na­ta­kvu­mo­guć­nost.­Bi­lo­da­je­raz­log­ne­sprem­nost­da­se­pre­va­zi­đu­re­la­tiv­na­pre­i­muć­stva­sop­stve­nog­do­pu­šte­nog­sta­tu­snog­ra­di­ju­sa,­ili­do­iz­ra­ža­ja­do­la­zi­„ge­net­ska“­lo­jal­nost­ar­ha­ič­nim­te­za­ma,­ili­ne­što­tre­će­–­či­ni­se­da­do­mi­nant­na­stru­ja­na­le­vi-čar­skoj­sce­ni­Za­pa­da­ne­ras­po­la­že­po­treb­nom­dis­tan­com,­auto­nom­no­šću­i­bes­kom­pro­mi­sno-ne­se­lek­tiv­nom­ana­li­tič­no­šću,­neo­p­hod­ni­ma­da­odr­ži­pro­gre­siv­ni­kurs­u­zna­čenj­ski­dis­per­ziv­nim­fe­no­me­ni­ma­ko­ji­ma­se­nar-ko­tič­ki­pot­hra­nju­je­dez­o­ri­jen­ti­sa­ni­um­sa­vre­me­nog­čo­ve­ka.­Vra­ća­ju­ći­se­na­pri­mer­sa­po­čet­ka­ovog­ogle­da,­či­ni­nam­se­i­ov­de­ume­snom­upo­tre­ba­isto vet nog epi te ta za ope ra tiv nu zo nu dej stva mo der ne le vi ce: to je ko­pre­na­naj­če­šće­la­žne­„dev­stve­no­sti“­le­vih­ide­a­la,­is­pod­ko­je­po­či­va­kraj-nje­ve­ro­va­tan­ko­la­bo­ra­ci­o­ni­od­nos­u­pa­ci­fi­ko­va­nju­slo­bo­de­–­ili,­dru­ga­či­je­re­če­no,­kon­kre­ti­zo­va­nog­za­bo­ra­va­na­Fu­ko­o­vo­dvo­smi­sle­no­upo­zo­re­nje:

„‘Bu­di­slo­bo­dan’­ni­je­ono­što­li­be­ra­li­zam­for­mu­li­še.­On­jed­no­stav-no­for­mu­li­še­sle­de­će:­stvo­ri­ću­ti­ono­od­če­ga­ćeš­bi­ti­slo­bo­dan...­U­isto­

16­ Gi­or­gio­Agam­ben,­The Co ming Com mu nity,­Uni­ver­sity­of­Min­ne­so­ta­Press,­Min-ne­a­po­lis,­1993.

Devičanska levica

53

vre­me,­ako­ovaj­li­be­ra­li­zam­ni­je­to­li­ko­im­pe­ra­tiv­slo­bo­de,­već­upra­vlja­nje­i­or­ga­ni­za­ci­ja­uslo­va­na­osno­vu­ko­jih­se­mo­že­bi­ti­slo­bo­dan,­vi­di­te­da­se­u­sa­mom­cen­tru­ove­li­be­ral­ne­prak­se­uvla­či­pro­ble­ma­ti­čan­od­nos,­uvek­raz­li­či­ti­i­po­kre­tljiv­iz­me­đu­stva­ra­nja­slo­bo­de,­i­onog­što,­stva­ra­ju­ći­je,­ri-zi­ku­je­da­je­ogra­ni­či­i­uni­šti.“17

Željko Simić

THE­VIRGIN­LEFT

Summary

The­author­attempts­to­re-evaluate­the­sustainability­and­pragmatic­ef­ficiency­of­the­inherited­ideological­frameworks­and­individual­distinctive­basic­factors­within­the­party­activities­ in­the­contemporary­socio-political­context.­This­analysis­pertains­especially­to­the­ideological­frameworks­and­party­activi­ties­of­the­Left.­The­author­suggests­the­need­to­re-evaluate­the­new­determin­ing­influence­of­the­so-called­„mapping­of­the­brain“­by­the­global­technological­system­which­easily­encompasses­and­merges­elements­of­previously­conflicting­po­litical­paradigms.­All­classic­thematic­determinations­of­the­Left­are­subjected­ to­de-focusing­through­the­above-mentioned­mechanism,­except­the­basic­non-­specific­impulse­of­the­Left-continuous­critical­resistance­to­any­conserving,­con­servative­tendencies.

Key words:­ The­Le­ft,­technology,­mapping,­politics,­paradigm,­Neo-Imperialism,­Neo-Colonialism

17­ Mi­šel­Fu­ko,­Ro đe nje bi o po li ti ke,­Sve­to­vi,­No­vi­Sad,­2005,­str.­95.

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

54

Zlatiborka Popov Momčilović Filozofski fakultet, Istočno Sarajevo

LEVICA I MARGINA

Re zi me: U ovom ra du autor ka is pi tu je na či ne funk ci o ni sa nja glo bal nog ka pi ta li zma, ko ji je pra ćen i osna ži van do mi na ci jom neo li be ral nog dis kur sa, ko ji ope ri še teh ni ka ma he ge li jan ske „lo še bes ko nač no sti“, či me se be po tvr đu je stra­te gi ja ma ako mo da ci je i ko op ti ra nja raz li či tih po kre ta i al ter na tiv nih mi šlje nja. Ipak, na ni vou prak tič kōg i ar ti ku la ci je raz li či tih gla so va sa mar gi na, ono što pri­pa da le vom spek tru iz mi če ko op ta ci ji i ot kri va ra nji vost neo li be ral ne do mi na ci je i na vod nih „isti na“ ko je ne re flek tu ju, već pro iz vo de „stvar nost“. Raz li či te prak se i ob li ci di rekt ne ak ci je (npr. u slu ča ju po kre ta Oc cupy, pro te sti ma u BiH), upr kos svo joj mar gi nal no sti, de mon stri ra ju par ti ku lar nost ove do mi na ci je, ko ja pre ten­du je na to da bu de uni ver zal na i na tu ra li zo va na, ali ne i ma nje ma ni pu la tiv na. Ta kve prak se su do dat no ela bo ri ra ne i osna že ne na či ni ma pro mi šlja nja u okvi­ru sa vre me ne po li tič ke te o ri je i raz li či tim pri stu pi ma, po seb no u okvi ri ma tzv. „poststruk tu ra li stič ke mar gi ne“, uklju ču ju ći, iz me đu osta log, i La ka no ve uvi de.

Ključ ne re či: neo li be ra li zam, le vi ca, mar gi na, ot por, dis kurs(i)

„Šta si ro ti nja i be da mo že da ura di, to pa me tan ne mo že ni da za mi sli.“ Iz ja va jed nog od uče sni ka ple nu ma gra đa na u Sa ra je vu

Da je Le vi ca na mar gi na ma – deo je op šteg com mon sen se-a, ko ji shva ta mo gram ši jev ski, kao ne kri tič ki i pod sve stan na čin na ko ji po sma­tra mo svet. Post po li tič ka glo bal na pre stro ja va nja re la ti vi zma i post mo der­ni zma u „sve tu ko ji nam iz mi če“ (sin tag ma En to ni ja Gi den sa) ne sve sno po sta vlja Le vi cu ta mo gde ona, iz gle da, i tre ba da bu de – na mar gi ni. Jer čim ono što je le vo „osvo ji“ vlast i cen tre mo ći, ono po lo gi ci po li tič kog de ter mi ni zma po sta je „ra di kal no pra vo“. Lo gi kom bi ro kra ti zo va nog po­li tič kog žar go na bes po go vor no nas i is prav no „vo di“ na tra si ra nom pu tu pra ved nog dru štva.

Mar gi nal nost Le vi ce se, da lje, ogle da u ne po sto ja nju tran spa rent­nog le vog po li tič kog su bjek ta. Rad nič kē kla sē u pu nom smi slu zna če nja vi še ne ma, de lom jer se po slo vi tzv. pla vih oko vrat ni ka pro cen tu al no sve vi še sma nju ju, a de lom za to što smo u bes po šted noj lo gi ci neo li be ral nog ka pi ta la svi po sta li rad ni ci. A bi ti sve zna či ujed no i bi ti ni šta – ap strakt na

UDK 316.334.3 329.055.4

323(497.6)

Levica i margina

55

uni ver zal na ka te go ri ja ko ja je li še na sup stan ce i bi lo ka kvog in he rent nog pre stu pa. Raz li ka iz me đu pro fe so ra uni ver zi te ta, ko jeg me lje pro jekt na i bo lonj ska ma ši ne ri ja, ne u ro tič nog me na dže ra tran sn aci o nal ne kompa ni­je i rad ni ka na po kret noj tra ci ne znat na je – ona je osta la sa mo na rav ni sim bo la ko ji ne ma ovo ze malj sko ute me lje nje. La ka nov ski re če no, u pi ta­nju je na le ga nje je zi ka na tlo.

Iako li be ral ne vred no sti vi še ni su to li ko u mo di, zbog svo je be sa­dr žaj ne ap strak ci je, one ima ju sve moć he ge li jan ske lo še bes ko nač no sti ko op ti ra nja sve ga i sva če ga. Fe mi ni zam i qu e er po kret npr. to ja sno po­ka zu ju. Rod ni ljud sko pra va ški ega li ta ri zam, ko ji se naj bo lje ogle da u tzv. gen der kvo ta ma i rod no sen zi tiv nom bu dže ti ra nju, li ša va ju fe mi ni zam sva­ke kri tič ke oštri ce. A jed no stav na i rav no du šna pri hva će nost LGBT oso ba u ljud sko pra va škom smi slu li ša va qu e er po kret, kao što pri me ću je Ži žek, nje go ve tra u ma tič ne, sub ver ziv ne ža o ke (Ži žek, 2006: 231).

S dru ge stra ne, neo li be ral ni dis kurs, tri jum fal no pro kla mu ju ći kraj i smrt Le vi ce, svo de ći je na po vre me na eks trem na pra žnje nja, ovu sa mo na iz gled ko op ti ra, upi su ju ći joj zna če nja po li cij skog po ret ka. Jer do mi nan­tan dis kurs, iako se téži pri ka za ti i na met nu ti kao na tu ra li zo van, nije tu da od sli ka stvar nost ka kva je ste, već da me to da ma sank ci o ni sa nja, uklju­či va nja, is klju či va nja, vred no va nja i obez vre đi va nja dru ga či jih kon ce pa ta i ide ja za pra vo pro iz ve de stvar nost „po me ri“, ne gi ra ju ći i pri kri va ju ći vla­sti tu par ti ku lar nost i pri stra snost (v. Stre ga, 2005: p. 214). No, pra zni ne i gap-ovi, am bi va len ci je i raz li či ta pre ćut ki va nja i teh ni ke is klju či va nja či ne vla da ju ći fon mi šlje nja ra nji vim i otva ra ju pro sto re za ot por (Hek­man, 1990: 189).

Op tu žbe i od u zi ma nje man da ta pro tiv za stup ni ka sak son skog par la­men ta iz par ti je Die Lin ken jer je uče stvo vao u an ti na ci stič kim pro te sti ma i na ru ša vao jav ni red i mir (v. Kes sler, 2013: 135) po no vo nas pod se ća ju da je za li be ra li zam fa ši zam ipak ma nje zlo, ma ka ko nam do go vor na Jal­ti do ka zi vao upra vo su prot no. Se dam de se to go di šnji ca Da na D, pom pe zno pro sla vlje na i pre zen to va na kroz me dij ske spek takle i obo ga će na „emo­ci o nal nim re gi stri ma“ (Chomsky), sa kli mak som iz ja va osta ta ka ostat ka pre ži ve lih ve te ra na, osta je sa mo na rav ni pro ma še ne sim bo li za ci je. Jer, u sve tu tzv. kra ja ide o lo gi je vi še uop šte ni je reč o vred no sti ma, bu du ći da se one stal no i iz no va re la ti vi zu ju – jer bez za jed nič kih vred no sti lju di po no vo po sta ju deo ro bin zo ni ja da kla sič nog li be ra li zma no še ni ta la si ma slo bod nog tr ži šta, a što po de fa ult-u za vr ša va u bro do lo mu. Ja sno je da je Le vi ca bli ža li be ra li zmu, jer je iza šla iz ši nje la pro sve ti telj ske tra di ci je i ve re u ljud ski ra tio i na pre dak (v. Hej vud, 2005).

No, reč je o ne če mu sa svim su prot nom; o či nje ni ci da je sa sta no­vi šta uti li ta ri zma li be ra li zmu „bli ži“ fa ši zam, či ja pa ra mi li tar na po li tič ka struk tu ra slu ži kao pa ra van da se na rav ni dru štve ne struk tu re, svo jin skih

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

56

i pro iz vod nih od no sa ni šta bit no ni je pro me ni lo. A da je osnov na po stav­ka (na ci)fa ši zma – sta no vi šte o bi o lo gi zmu, bor bi iz me đu ra sa, od no su „pri ja telj–ne pri ja telj“ kao osno vi po li tič kōg – i te ka ko po ve za na sa li be­ral nim po stav ka ma o kom pe ti ci ji, gde po li tič ko tak mi ča re nje pro iz la zi iz tr ži šno­eko nom skog, dav no su uka za li te o re ti ča ri Frank furt ske ško le, tzv. TOT te o ri je,1 ko je su us pe le ko op ti ra ti i sna gu mi sli jed ne Ha ne Arent, iz jed na ča va ju ći ko mu ni zam ka ko su ga oni vi de li sa fa ši zmom po tr le su vla sti te slič no sti sa fa ši zmom a da na aren tov ske po stu la te u Ori gins of To ta li ta ri a nism ni su ni ba ci le po gled. Jer, u isto i me nom de lu, Ha na Arent ne uka zu je sa mo na slič no sti, već i na raz li ke iz me đu sta lji ni zma i na ci­fa ši zma kao eks trem nih ob li ka to ta li ta ri zma.

Po vra tak u pro šlost – No va le vi ca

Ova kvom sta nju je do pri ne la i sa ma Le vi ca ne us pev ši, iz me đu osta log, da osvo ji „sr ca i umo ve lju di“, osta ju ći za ro blje na u vla sti ti esen ci ja li zam i eko nom ski de ter mi ni zam, ali i ne do volj no sen zi tiv na pre ma raz li či tim gla so vi ma i zah te vi ma za tzv. de mo krat skim so ci ja li zmom (Tor fing, 2005: 160). Iako su na tra gu Gram ši je ve mi sli na sta li raz li či ti po ku ša ji ide o lo ške in ter pe la ci je na prin ci pi ma de kon struk ci je, bu du ći da mark si zam, pa ra­dok sal no, vo di u ne sta nak po li tič kōg (ibid., p. 159), pro tiv u dar tzv. No ve de sni ce (New Right) u spre zi sa neo li be ra li zmom već je uve li ko kre nuo u po hod. On je bio do dat no le gi ti mi zo van re ce si jom i naft nom kri zom se­dam de se tih, tu ma če ći kri zu ne sa mo ta da vla da ju ćom ma kro e ko nom skom kej nzi ja ni stič kom pa ra dig mom već i le vi čar skom per mi siv no šću, ko ja de­sta bi li zu je dru štvo i po ro di cu kao osnov nu će li ju dru štva uni šta va njem pro ve re nih, tra di ci o nal nih vred no sti.

Ka ko pri me ću je Ži žek, Le vi ca da nas pod le že ide o lo škoj uce ni De­sni ce pri hva ta ju ći nje ne te melj ne pre mi se da je sa erom dr ža ve bla go sta­nja go to vo (Ži žek, 2007: 124), jer ona be zu pit no vo di u re ce si ju i ba ha to tro še nje bu dže ta. Ako se vra ti mo u pro šlost i oba zre mo se na ne ke te­melj ne po stu la te No ve le vi ce iz še zde se tih go di na, mo že mo iš či ta ti – što di rekt no, što iz me đu re do va – upra vo da je sa ma Le vi ca pri pre mi la te ren za de sni čar ski pro tiv u dar. U ime istin ske de mo kra ti je i na stan ka ega li­tar ne za jed ni ce ko ja ne će bi ti kon ta mi ni ra na prin ci pi ma dr ža ve – a to su hi je rar hi ja, bi ro kra ti za ci ja, fu ko ov ski prin ci pi „ne vi dlji vog“ nad zi ra nja kroz di sci pli nu ju će me re kao „skup sit nih teh nič kih do mi šlja to sti“ (Fuko, 1997: 213) – ne mi nov no se ob ru ši la i na sa mu dr ža vu, pa ma kar ona bi la i dr ža va bla go sta nja.2

1 Kri ti kom TOT te o ri ja se na du bin ski na čin po seb no ba vio so ci o log prof. dr To dor Ku ljić.2 Da pa ra doks bu de ve ći, uto li ko vi še što je dr ža va bla go sta nja bi la na iz di sa ju. To ne­

sum nji vo pod se ća na fe mi ni stič ke kri ti ke i ana li zu pa tri jar hal ne dr ža ve bla go sta nja,

Levica i margina

57

Uvla če ći rad ni štvo u svoj si stem i na čin po i ma nja i ad mi ni stri ra nja „bla go sta nja“, pra vog ili la žnog, kroz ad mi ni stra tiv ne ob li ke (pse u do)fi­lan tro pi je, ona ga je za pra vo de po li ti zo va la i od u ze la mu po sled nje ostat ke kla sne sve sti. Valj da po ma lo zgro žen nad rad ni štvom, ko je svo je di rin če nje na do me šću je la kot nim i kon tro li sa nim uži va njem u ro bi ši ro ke po tro šnje ko ju je sámo pro iz ve lo a da to ga vi še i ni je bi lo sve sno,3 Mar ku ze je ono istin ski le vo tra žio u stu dent skom po kre tu, fe mi ni zmu i žen skom po kre­tu, ze mlja ma Tre ćeg sve ta, do brim de lom sto ga jer ni su deo si ste ma i jer ima ju po ten ci jal da gra de ide o lo ške in ter pe la ci je s one stra ne eko nom skog de ter mi ni zma. Iako se na taj na čin po ku šao na do me sti ti ne do sta tak na ko ji je uka za no na po čet ku po gla vlja, ovo iz me šta nje u tra že nju le ve al ter­na ti ve iz van struk tu ra ka pi ta li stič ke so ci jal ne dr ža ve i eko no mi je za pra vo je do dat no de po li ti zo va lo po jam kla se kao le vog po li tič kog su bjek ta. Ti me ne sa mo da je do ve den u pi ta nje pro blem de po li ti za ci je, iz ra žen u mark si­stič koj te o ri ji, u ko joj se po li tič kō shva ta kao pu ki re zi du um eko nom skōg, već je ovaj za pra vo i ire ver zi bil no po tvr đen.

Kla sa je ta ko do ki nu ta i od stra ne sa me Le vi ce, jer je pro gre siv na sna ga vi đe na u oni ma ko ji su ižle blje ni iz so ci jal ne struk tu re. To, na rav­no, ne do vo di u pi ta nje pro gre siv nost i al ter na ci ju ka kve nu de po li tič ki su bjek ti na ko je se po zi vao Mar ku ze, ali je i to opet de li mič no do ki nu to kad su ovi su bjek ti na ovaj ili onaj na čin uvu če ni u Re al no: stu den ti su za vr ši li fa kul te te i po sta li, uglav nom, „uzor ni“ gra đa ni; žen ski po kret je „pri znat“ uspo nom fe mi no kra ti je; a ze mlje Tre ćeg sve ta su „uklju če ne“ u si stem vi spre nim ob li ci ma neo ko lo ni ja li zma. Ti me je nji ho va sim bo lič­ka al ter na ci ja – jer su na vod no van struk tu ra – po ni šte na, kao i pro jek­ci ja no vum-a kao mo guć no sti, a ne isto rij ske nu žno sti, ko ja se sma tra la te melj nom gre škom di ja lek tič kog ma te ri ja li zma.

Po vra tak u sa da šnjost

No, vrátimo se u ono ov de i sa da, i na te zu o mar gi ni. Sa vre me na Le vi ca, iako na iz gled to ga ni je sve sna, ko ri sti tak ti ku po vre me nih uda ra ca i ad hoc mo bi li za ci je. Kroz či no ve di fe ren ci jal nih ot po ra, per cep ci ja i va ri ja­bil nih gla so va, ko ji, do du še, ne pre ten du ju na ne ka kav tran scen den ta li zam,

baš u pe ri o du ka da je ona po če la da „od u mi re“. To, na rav no, ne uma nju je zna čaj i do pri nos ovih ana li za. Ta ko je npr. Ke rol Pejt man uka za la na po ve zni cu iz me­đu wel fa re sta te i war fa re sta te, kao i na sup til ne ob li ke re pro duk ci je pa tri jar ha ta u okvi ru po li ti ka dr ža ve bla go sta nja či ja je te melj na po stav ka bi la da že ne do pri­no se tzv. „pri vat nom“, po ro dič nom bla go sta nju. Eko nom sko osna ži va nje ta ko ni je pra će no po li tič kim osna ži va njem že na (v. Pa te man, C.: „The pa tri ar chal wel fa re sta te“, in J. B. Lan des (ed.), (2005): Fe mi nism, the Pu blic and the Pri va te. Ox ford and New York: Ox ford Uni ver sity Press).

3 Vid. Kel lner, Do u glas (ed.): The New Left and the 1960s. Col lec ted Pa pers of Her bert Mar cu se, p. 147.

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

58

već na mul ti pli ci tet i stal na iz me šta nja (v. Tor fing, 2005: p. 162), oni ipak kre i ra ju me đu sob no po ve za ni la nac ekvi va len ci je i iz ra ža va ju od re đe nu is tost, bu du ći da su jed na ko is klju če ni i pred sta vlja ju pret nju vla da ju ćem dis kur su (Lac lau & Mo uf fe, 1985; Mo uf fe, 2005: 70). Na taj na čin se uspe­šno iz mi če ba u ku bi lo ka kvog to ta li ta ri zma za ko ji je Le vi ca kon stant no op tu ži va na od pu ri ta na ca po li tič ke ko rekt no sti.4 Jer, ako se iz gu bi la ve ra da se svest i svet u ce lo sti mo gu pro me ni ti i pla ne ta uči ni ti bo ljim i pra­ved ni jim i hu ma ni jim me stom, ni je se iz gu bi la ve ra u va žnost i vred nost po se bi (ma kar i bez vi dlji vi jeg učin ka) is po lja va nja al ter na tiv nih vred no­sti, či ja se ar ti ku la ci ja zbi va u sfe ri ci vil nog dru štva kao etič ke ka te go ri je i re fe ri ra nja na tzv. „op šte do bro“, ma kar ono bi lo „ne ga tiv no“ de fi ni sa no kao foyer vir tuel (sin tag ma Šan tal Muf), ima ju ći u vi du kon tekst plu ral no sti kao bit ne od red ni ce sa vre me nog po li tič kog ži vo ta (Mo uf fe, 2005: 33, 114).

Na vod ni ne u speh po kre ta Oc cupy Wall Stre et to ja sno de mon stri ra. Da li su „oku pa to ri“ fi nan sij skog sek to ra za i sta hte li da ga oku pi ra ju, ili da kroz ne kon ven ci o nal ne ob li ke po li tič ke do ga đaj no sti jed no stav no de­mon stri ra ju da ne što ozbilj no ni je u re du sa sa da šnjim po li tič ko­po li cij­skim po ret kom i nje go vim ide o lo škim man tra ma? Jer, u dru štvu slo bod­nih i jed na kih po sto je stal ni, spolj ni kon sti tu tiv ni out si der-i, ko ji za pra vo i či ne za jed ni cu mo gu ćom (Mo uf fe, 2005: 114). Nji ho va ak ci ja ni je sa mo ra ci o nal na i in stru men tal na, već i ra zum na (re a so na ble), či me se za pra vo po tvr đu ju ne sa mo kao slo bod na i jed na ka, već i kao mo ral na bi ća u kan­tov skom smi slu, vra ća ju ći nam u po li tič ku sfe ru „ukra de ne poj mo ve“, kao što je ari sto te lov ski phro ne sis (v. Mo uf fe, 2005: 26, 33).

Vla da ju ćī su spas u po sled nji čas na šli u uspe šnom „oku pi ra nju“ eko lo škog po kre ta od stra ne zva nič nog, eta bli ra nog dis kur sa. I dok se „tam no ze le ni“, ili du bin ski eko lo zi tru de da uka žu ka ko sa ce lo kup nim si ste mom tre ti ra nja pri ro de kao stva ri ne što ni je u re du, vla da ju ćī su ih uspe šno „po sve tli li“, a ne ke i „pro sve tli li“ kroz ide ju odr ži vog raz vo ja i eco- -fri endly po li tič ke eko no mi je. Uz po moć ovog ide o lo škog sal to mor ta le­a, po kret Oc cupy je bio „raz mon ti ran“. Na i me, za ga đi vao je ze le ne po vr ši­ne ko je se bri žlji vo, pu ri tan ski ne gu ju u oko li ni ba na ka (v. Kes sler, 2013: 104). Pr ljav šti na u kam po vi ma se me dij skim spi nom pred sta vi la kao de­struk tiv ni ja od pr ljav šti ne glo bal nog ka pi ta li zma (v. Kes sler, 2013: 106). Jer, pr va je vi dlji va i ru žna na pr vi po gled, a dru ga je sa mo si mu la krum – uto li ko vi še što se pro fit ne stva ra u pro iz vod nji, već u glo bal nim fi­nan sij skim tran sak ci ja ma, ko je iza se be ne sa mo da ne osta vlja ju čađ iz dim nja ka već ni bi lo ka kvu mo guć nost istin skog pra će nja vla sti tog (ne­)pro iz vod nog učin ka.

4 Ti me se ne ne gi ra mo guć nost ar ti ku la ci je ši rih per spek ti va. Upr kos raz li či tim par­ ti ku lar no sti ma, pod le že ći prin cip is klju či va nja je is tost.

Levica i margina

59

BiH i (de)po li ti za ci ja Le vi ce

Osvr ni mo se i na slu čaj Bo sne i Her ce go vi ne. Reč je o et no na ci o na­li zo va noj po li tič koj struk tu ri u ko joj su ko lek tiv na pra va na ro da, pojm lje­nog kao u isto vre me bi o lo ška i kul tur na ka te go ri ja, uz dig nu ta na po li tič ki pi ja de stal. Ta kav je dan in sti tu ci o nal ni okvir po auto ma ti zmu bi o lo gi zu je, od no sno bi o lo gi stič ki kul ti vi še Le vi cu. Jer, „oko“ ko je gle da – vi di pro jek­ci ju i objek ti vi zu je je u okvi ru po zi ci je u ko joj je sme šte no (La can, 1988: 80). Od nos iz me đu Re al nog i Ima gi nar nog, u ovom slu ča ju stvar ne i mo­gu će Le vi ce, de ter mi ni san je sim bo lič kim po ret kom u ko jem je su bjekt sme šten (ibid.), a to je u bo san sko­her ce go vač kom slu ča ju po li ti zo van et­nič ki no vo go vor.

No, iako sim bo lič kō ni ka da ne mo že u pot pu no sti „da po sta ne ono“, re al nō je ipak in he rent no, unu tar nje sim bo lič ko me, a ne nje go vo spo lja­šnje ogra ni če nje ko je po sto ji kao čvr sta Ce li na (Ži žek, 2007: 121). Ono se sto ga i ne mo že sim bo li zo va ti, te otva ra pro stor za ne mo gu će Re al no (ibid.). To su gra đa ni BiH za pra vo i na gon ski „ose ti li“. Nji ho ve ne is pu nje­ne že lje vi še se ni su mo gle su bli mi ra ti (La can, 1997: 90) me ha ni zmi ma et no po li tič kog po ret ka.

No, po čet ni ra di ka li zam je po la ko i je nja vao. S jed ne stra ne, jer se od la ga nje za do volj stva ko je sle di na kon ne is pu nje nja že lje ne mo že pro­vla či ti une do gled. S dru ge, otu da što su oni ko ji sim bo li zu ju po li tič ki po­re dak – ov da šnja et ni ci zi ra na eli ta – uspe šno ko ri sti li si stem po lu za bra na i kon tro le spon ta nog bun ta. Jer, vlast, ka ko pri me ću je Agam ben, ne téži da za u sta vi ha os i ne za do volj stvo, već da ga ko op ti ra i ka na li še u mo da­li te te do pu sti vog po na ša nja i se be na vod no i na knad no le gi ti mi zu je sa­ni ra ju ći „ha o tič ne“ po sle di ce (v. Agam ben, 2014). Lo gi kom vla sti, uzro ke kri ze tre ba zna ti i pred vi de ti (ne i spre či ti, bu du ći da pred sta vlja ju moć no ma ni pu la tiv no sred stvo), da bi se po sle di ce mo gle što jed no stav ni je i de­ lo tvor ni je kon tro li sa ti (ibid.).

Van red no sta nje ta ko na ujed no ne vi dljiv, ali i šta zi jev ski upa dljiv na čin po sta je nor mal no sta nje, bu du ći da je per ma nent no – kri za je kon­stant no, re dov no van red no sta nje bh. et no po li ti ke i et nič ki fe u da li zo va nog ka pi ta li zma, te, kao ne u mit na kon stan ta, ne što „nor mal no“ u dir ke mov­skom smi slu. Sto ga ne ču di što su ne ki po li tič ki zva nič ni ci da li pu nu po­dr šku pro te stan ti ma. Tu se ne ra di sa mo o ba nal nom ubi ra nju po li tič kih po e na i gla so va na na red nim iz bo ri ma, već i o (pod)sve snom uvi đa nju da bh. si stem per ma nent no kri zi ra, te iza zi va ne za do volj stvo.

Uto li ko je ovo ko op ti ra nje pro te sta uspe šni je, jer je is kre ni je. No, to ne zna či da je ono u bîti ma nje ma ni pu la tiv no. To se dâ iš či ta ti iz ni za si­ste ma za bra na ko je su se po ste pe no uvo di le: za bra ne blo ki ra nja sa o bra ća ja, po tom za bra na odr ža va nja tzv. ple nu ma gra đan ki i gra đa na u objek ti ma

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

60

ko ji bar na pa pi ru pred sta vlja ju jav no do bro, me dij sko bom bar do va nje o de­ ša va nji ma sa pro te sta i ple nu ma, da bi po tom usle di lo zlo kob no za tiš je.

No, ar ha ič no po li morf no ne za do volj stvo mo že i sámo se be uhva ti­ti u zam ku sup sti tu ci jom za do volj stva su ro ga ti ma (La can, 1997: 94). Oni mo gu bi ti nar ci so id ni, kao što se i da lo vi de ti u na či nu po na ša nja ne kih od pro te sta na ta, ko ji su se be po sma tra li kao mo ral no su per i or ne u od no­su na dru ge gra đa ne; za tim, mo gu se pri vre me no za ko či ti od no som in di­vi du al nō–ko lek tiv nō ka da po je di nac tre ba da pa u zi ra i za me ni ba te ri je, pa za tre nu tak te ret – oruž je ko je tre ba na pu ni ti – pre ba ci na tu đe ra me (v. ibid.: 94). Tu je sva ka ko i pro blem slo bod ne vo žnje, sa či me se su o ča va sva ki spon ta ni po kret, a ko jim se po seb no ba vio Man kur Ol son. Jer ako po kret uspe, oni ko ji se sla žu sa nje go vim ci lje vi ma a da se ne da ju i tro­še u bor bi, bu du ći da oni is pu nja va ju i nji ho ve že lje, uži va će u nje go vim plo do vi ma (Neš, 2006: 135). Ov de sva ka ko tre ba uka za ti i na kan tov sko ne pu no let stvo ve li kog bro ja pa siv nih gra đa na. Oni na la ze za do volj stvo u pu­ koj pro iz vod nji zvu ko va/gla so va, bez po tre be da sa ne kim ko mu ni ci ra ju (pe riod la ka nov skog de ti njeg ju is san ce, kad sámo gu gu ta nje pro iz vo di za­do volj stvo), a či tav svet pred nji ma za pra vo je in di fe rent na „is tost“ (La can, 1988: 81) – dok se be ne „pre po zna ju“ u la ka nov skom ogle da lu.

Uspeh pro te sta se naj bo lje vi di u „uvla če nju“ kla snog u sim bo lič ki po re dak, ma kar se či ni lo da ono osta je za tvo re no sa mo na ni vou pa ro la tipa „Jed na kost = jed na kost“. Jer, re al nō je in he rent no sim bo lič ko me, a ne nje go va spo lja šnja gra ni ca, stvar ni i ja sno ome đe ni das Ding. Ne u speh pro te sta, ko ji za pra vo ne po ni šta va, već po ja ča va nje gov is kre ni, ne pa tvo­re ni i sto ga „na iv ni“ duh ne po sred ne de mo kra ti je, ogle da se pre vas hod no u „prav da nju“ se be pred oni ma ko ji ih téže po ni šti ti. Jed no stav no, ni je se tre ba lo bra ni ti, već pri hva ta ti pre ba ci va nje, „mi je nja ju ći sámo pod ruč je ko je je na še po na ša nje či ni lo ne pri hva tlji vim“ (Ži žek, 2007: 123) – na sli­čan na čin kao što je Kel vin Kli ne iz la nuo da je gay ume sto „da“ to kom ob re da ven ča nja u fil mu „In and out“ (ibid.).

Kroz pre pli ta nje uspe ha i ne u spe ha za pra vo je po me re na gra ni ca re al nōg i sim bo lič kōg. Jer, iako i da lje po sto je, kla sne raz li ke vi še ni su bit­ne na sim bo lič koj, ide o lo škoj rav ni (ide o lo gi ja Tre ćeg pu ta, od no sno bh. et no po li ti ke). To jest, ako kla sa na sim bo lič koj rav ni ni je sve sna se be, to se re flek tu je i na nje no re al no (ne)eg zi sti ra nje. Sto ga, kon klu zi ja ko ja sle di gla si da kla sa i kla sne raz li ke u isto vre me po sto je i ne po sto je.

Tu se ma ni fe stu je i svo je vr stan ba tle rov ski pa ra doks, ko ji Ba tle ro­va vi di kao ne po sto ja nje pol nih raz li ka. Jer, „mu ško“ je op šti prin cip, te sto ga pol ne raz li ke i ne po sto je,5 bu du ći da je fe mi ni nō „ne pred sta vlji vo

5 Na sli čan na čin kao što i ne po sto ji „ap strakt ni“ gra đa nin, na ko jeg se li be ra li zam stal no po zi va. No, on ga za pra vo sa mo pri zi va, tran sfor mi šu ći ga u utva ru.

Levica i margina

61

od su stvo iza zva no (ma sku li nim) po ri ca njem“ (Ba tler, 2010: 94). Sto ga je Re al no u stva ri in he rent no Sim bo lič kom, a ne nje go va spo lja šnja gra ni­ca, „ali baš zbog to ga raz lo ga ono se ne mo že sim bo li zi ra ti“ (Ži žek, 2007: 122). Ono se per for ma tiv no igra i stal no de cen tri ra, otva ra ju ći no ve ni še i tač ke ot po ra, uklju ču ju ći i kla sne. I u to me je nje go va sna ga.

Pro te sti su sto ga, upr kos me ha ni zmi ma pro tiv u da ra, „us pe li“. Što ih je vlast vi še po ni šta va la na me ta njem vla sti tih in ter pre ta ci ja, to li ko su oni se be vi še objek ti vi zo va li i po sta ja li re le van tan po li tič ki su bjekt. Iako se pro te sti ma za me ra da ni su do volj no ko he rent ni i ide o lo ški pro fi li sa ni, ova za mer ka se za pra vo ba zi ra na upi si va nju zna če nja od o zgo, i to, pa ra­dok sal no ili ne, gre ška ma vul gar nog mark si zma, ko ji po li tič kō ne vi di kao stvar slo bo de, već kao pu ki re zi du um eko nom skog de ter mi ni zma. Reč je o per for ma tiv noj igri, de cen tri ra nju i iz me šta nju ko je otva ra no ve ni še ot ­ po ra i ot klo na, ko je su ne u hva tlji ve, jer se i ne mo gu objek ti vi zo va ti, a po­ naj ma nje et no­bi o lo gi zo va ti.

Ta ko đe, pre ba ci va nje oko ne do volj ne ar ti ku la ci je za bo ra vlja je dan bi tan mo ment. Naj pre, da su bjekt, ka ko na vo di Lac lau, ni kad ni je fik si­ran i da ne po sto ji pre vla sti te su bjek ti vi za ci je. Da lje, na prak tič koj rav­ni, da su iz pro te sta pro i za šli i ple nu mi gra đa na i gra đan ki kao me sta za ne kon for mi stič ko jav no re zo no va nje (v. Bar ber, 2003: p. 150). Bu du ći da se di rekt noj de mo kra ti ji če sto pre ba cu ju uni ta ri zam i za jed ni ča re nje, kao svo je vr stan ob lik bez lič ne ap strak ci je u ko joj su in di vi due ano nim ne i ano­mič ne (ibid., p. 149), one mo gu će no je uno še nje Tro jan skog ko nja po se do­va nja ap so lut ne isti ne i iz ve sno sti u no vu de mo krat sku gra đe vi nu (ibid., p. 150). Ona je mo žda još u iz grad nji, ali pred sta vlja istin ski po li tič ki čin u Ba di ou­ovom smi slu – on se ne me ri ni ka kvim in di ka to ri ma efi ka sno­sti, već pro stom či nje ni com vla sti te do ga đaj no sti. Jer, istin ska po li ti ka je ona ko ja me nja sa me pa ra me tre ono ga što se sma tra po li tič ki mo gu ćim u po sto je ćim po li tič kim kon ste la ci ja ma (Ži žek, 2006: 176).

Ume­sto­za­ključ­ka­

Iz ovog krat kog uvo da, ko ji za pra vo pred sta vlja uvod u raz ma tra nja mo guć no sti le vi čar skih prak si i te o rij skih i ide o lo ških in ter pe la ci ja da nas, ja sno je da je Le vi ca na mar gi na ma. No, ova mar gi nal nost pred sta vlja njen ot por ko op ti ra nju od stra ne vla da ju ćeg neo li be ral nog dis kur sa, ko ji se téži pro iz ve sti kao isti nit i dru štve no „na tu ra li zo van“, upr kos ba nal no sti vla­sti te apo li tič no sti i an ti so ci ja bil no sti. Kroz prak se iz me šta nja, de cen tri ra­nja i „raz mon ti ra nja“ (post)mo der nih teh ni ka kon tro le Le vi ca gra di svo je ni še za de zi den ti fi ka cij ski ot por. Ovi ot po ri su kon tek stu a li zo va ni (što je pri ka za no npr. u slu ča je vi ma po kre ta Oc cupy, pro te sta u BiH), či me se ne ne gi ra pod le že ća prak sa ob u hvat ni jeg is klju či va nja, ko ja – upra vo za to

Hereticus, 1–2/2014 Zlatiborka Popov Momčilović

62

što je is klju ču ju ća – ni je ma nje ra nji va. To se nastoji pri kri ti ma ni pu la­tiv nim teh ni ka ma su bli ma ci je, u ko ji ma se ono što je mo gu će in he rent no po sta vlja kao ne re al no.

No, na tra gu La ka no vih uvi da i sin tag mi, kao i sa vre me nih poststruk­tu ral nih ot po ra sa mar gi ne, tru di li smo se da pri ka že mo ka ko se sa po zi ci je Le vi ce po li tič kō mo že, a i tre ba po tvr di ti kao pro stor slo bod nog ljud skog mo ral nog de lo va nja, ko je iz mi če raz li či tim ob li ci ma pro iz ve de nih isti na kao i man tri ko je se na sto je pri ka za ti kao stvar, od no sno re al nost po se bi. Tako su npr. pro te sti u BiH, no ve ide je i ob li ci po li tič ke do ga đaj no sti ko ji su kru ži li i da lje kru že bh. jav nom sfe rom i te ka ko uz ne mi ri li, iz me sti li i de cen tri ra li et no po li tič ku re al nost BiH, ko ja, fi lo zof skim ka te go ri ja ma is ka za no, po sto ji an sich, ali ne i für sich, bu du ći da je ono für uns po ku­ša la „pre sko či ti“ et no po li tič kom ma ni pu la ci jom i la ži ra njem.

Li te ra tu ra

Agam ben, Gi or gio (2014). From the Sta te of Con trol to a Pra xis of De sti tu ent Po wer. Pre u ze to 10.6.2014. sa: http://ro ar mag.org/2014/02/agam ben­de sti tu ent­ ­po wer­de moc racy/

Bar ber, Be nja min R. (2003). Strong De moc racy. Par ti ci pa tory Po li tics for a New Age. Ber ke ley, Los An ge les, Lon don: Uni ver sity of Ca li for nia Press.

Ba tler, Džu dit (2010). Ne vo lja s ro dom. Fe mi ni zam i sub ver zi ja iden ti te ta. Lo zni ca: Kar pos.

Fu ko, Mi šel (1997). Nad zi ra ti i ka žnja va ti. Na sta nak za tvo ra. No vi Sad i Srem ski Kar lov ci: Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća.

Hej vud, En dru (2005). Po li tič ke ide o lo gi je. Be o grad: Clio.Hek man, Su san J. (1999). The Fu tu re of Dif fe ren ce: Truth and Met hods in Fe mi nist

The ory. Cam brid ge: Po lity Press.Kel lner, Do u glas (ed.) (2005). The New Left and the 1960s. Col lec ted Pa pers of Her-

bert Mar cu se. Lon don and New York: Ro u tled ge.Kes sler, Flo rian (2013). Mut Bürger. Die Kunst des ne uen De mon stri e rens. München:

Han ser Ber lin im Carl Han ser Ver lag.La can, Jac qu es (1988). „Freud’s Pa per on Tec hni que 1953–1954“, in J. A. Mil ler

(ed.): The Se mi nar of Jac qu es La can, Bo ok I. New York: Nor ton.La can, Jac qu es (1997). „The Et hics of Psycho a nalysis 1959–1960“, in J. A. Mil ler

(ed.): The Se mi nar of Jac qu es La can, Bo ok VII. New York: Nor ton.Ma tra vers, De rek, and Pi ke, Jo ne (2005). De ba tes in Con tem po rary Po li ti cal Phi lo sophy.

An Ant ho logy. Lon don and New York: Ro u tled ge and the Open Uni ver sity.Mo uf fe, Chan tal (2005). The Re turn of the Po li ti cal. Lon don and New York: Ver so.Neš, Kejt (2006). Sa vre me na po li tič ka so ci o lo gi ja. Glo ba li za ci ja, po li ti ka i moć. Beo­

grad: Slu žbe ni gla snik, Be o grad.Stre ga, Su san (2005). „The Vi ew from the Poststruc tu ra list Mar gins: Epi ste mology

and Met ho do logy Re si stan ce“, in L. Brown and S. Stre ga: Re se arch as Resi-stan ce. Cri ti cal, In di ge no us and An ti-op pres si ve Ap pro ac hes. To ron to: Ca na­dian Scho lar’s Press/Wo men’s Press, pp. 195–235.

Levica i margina

63

Tor fing, Ja cob (2005). „Poststruc tu ra list Di sco ur se The ory: Fo u ca ult, Lac lau, Mouf fe, and Ži žek“, in T. Ja non ski et al. (eds.): The Hand bo ok of Po li ti cal So cio logy. Sta tes, Ci vil So ci e ti es and Glo ba li za tion. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.

Ži žek, Sla voj (2006). Ška klji vi su bjekt. Od sut ni cen tar po li tič ke on to lo gi je. Sa ra je vo: Ša hin pa šić.

Ži žek, Sla voj (2007). „Kla sna bor ba ili post mo der ni zam? Da, mo lim“, u: Bu tler, J., Lac lau, E., Ži žek, S. Kon tin gen ci ja, he ge mo ni ja, uni ver zal nost. Su vre me ne ras pra ve na lje vi ci. Za greb: Na kla da Je sen ski i Turk.

Zla ti bor ka Po pov Mom či lo vić

THE LEFT AND THE MAR GINS

Sum mary

In this pa per, the aut hor exa mi nes the ways of fun cti o ning of glo bal ca pi­ta lism, ac com pa nied and stren gthe ned by the do mi na tion of neo­li be ral di sco urse that ope ra tes by me ans of the tec hni qu es of He ge lian „bad in fi nity“, the reby con fir ming its po wer thro ugh the ac com mo da tion and in cor po ra tion of dif fe­rent mo ve ments and al ter na ti ve ways of tho ught. Yet, at the le vel of pra xis and ar ti cu la ti ons of va ri o us vo i ces from the mar gins, what is con si de red as the Left esca pes co op ta tion and un co vers the vul ne ra bi lity of neo­li be ral do mi na tion and fal se „truths“ of the neo­li be ral right wing di sco ur se, which do es not pre sent but pro du ces re a lity. Dif fe rent prac ti ces and forms of the so­cal led di rect ac tion (e.g. the Oc cupy mo ve ment, pro tests in B&H) de spi te of the ir mar gi na lity ex po se the par ti a lity and par ti cu la rity of this do mi na tion which cla ims to be uni ver sal and na tu ra li zed, but not less ma ni pu la ti ve. Such prac ti ces are ela bo ra ted and streng­the ned furt her by tho ught pat terns wit hin con tem po rary po li ti cal the ory and mul ti fa ri o us ap pro ac hes, espe ci ally from so­cal led „poststruc tu ra list mar gins“, relying al so, among ot hers, on La can’s in sights.

Key words: neo­li be ra lism, the Left, mar gin, re si stan ce, Di sco ur se(s)

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

64

Ivica Mladenović doktorant sociologije, Beograd

FRANCUSKA UMERENA LEVICA U TRANZICIJI – OD SOCIJALDEMOKRATIJE U OPOZICIJI

DO SOCIJALNOG LIBERALIZMA NA VLASTI

Re zi me: U pr vom de lu tek sta autor po ku ša va da od go vo ri na pi ta nje šta je to le vi ca da nas. U dru gom odelj ku se uka zu je na či nje ni cu da u da na šnjoj Fran­cu skoj, za raz li ku od naj ve ćeg de la Evro pe, ko ji tre nut no ži vi u po sti de o lo škom kon sen zu su, kon cep ti le vi ce i de sni ce i da lje ima ju od re đe nu sim bo lič ku i prak­tič nu te ži nu, te per ma nent no na sta vlja ju da obe le ža va ju iko no gra fi ju po li tič kog, dru štve nog, kul tur nog i eko nom skog ži vo ta. Ova kon cep tu al na po la zi šta po slu ži la su nam kao idej ni okvir za raz u me va nje po li tič kog ka rak te ra So ci ja li stič ke par ti­je (kao naj re le vant ni je sna ge na ume re noj le vi ci), nje nih tran sfor ma ci ja i da na­šnje dok tri nar ne pa ra dig me, što je iz lo že no u tre ćem odelj ku. Če tvr ti seg ment se ba vi ak tu el nim pred sed ni kom Fran cu ske Fran so a om Olan dom, tj. pi ta njem ka ko ga de fi ni sa ti u po li tič kom smi slu i ko ju on to ide o lo šku ka ri ku pred sta vlja u isto rij skoj ver ti ka li fran cu ske so ci jal de mo kra ti je. Naj zad, u po sled njem de lu ra da ana li zi ra se dra ma ti čan za o kret u po li ti ci So ci ja li stič ke par ti je ka so ci jal nom li be ra li zmu, kao i po ku šaj nje ne „ble ri za ci je“ od stra ne tre nut no do mi nant nih unu tar stra nač kih frak ci ja.

Ključ ne re či: Fran cu ska, ume re na le vi ca, So ci ja li stič ka par ti ja Fran cu ske, Fran­soa Oland, tran zi ci ja

1. Uvod

Mo guć nost vo đe nja kva li ta tiv no dru ga či je i na le vi čar skim prin ci­pi ma za sno va ne po li ti ke već du go za o ku plja mi sao ka ko „ljudî od knji­ge“, ta ko i „ljudî od po li ti ke“. Ovo pi ta nje je iz no va do bi lo na ak tu el no sti u pr voj po lo vi ni 2012. go di ne. Ka da je po sta lo evi dent no da dve le vi čar ske par ti je – jed na s tra di ci o nal no so ci jal de mo krat skim, a dru ga sa li be ra li­zo va nim so ci jal de mo krat skim pro gra mom – ima ju šan su da osvo je vlast u svo jim ze mlja ma, pa ni ka i strah su za hva ti li ono što Ta rik Ali [Ta riq Ali] na zi va „eks trem nim cen trom“ na glo bal nom pla nu.1

1 Tre ba re ći da je o fi gu ri „eks tre mi zma cen tra“, ko ja po la ko pro di re u glav ne to­ko ve dru štve ne i po li tič ke ana li ze, pr vi go vo rio slo ve nač ki po li ti ko log Ku zma nić.

UDK 329.055.4 323(44)

329.051(44)

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

65

Na jed noj stra ni smo mo gli da vi di mo strah i raz o ča ra nje, a na dru­goj odu še vlje nje i „bu đe nje na de“.

Na rav no, u pi ta nju su grč ka Si ri za [Syri za] i fran cu ska So ci ja li stič ka par ti ja [Par ti so ci a li ste], iako u mno gim seg men ti ma ova dru ga odav no već pred sta vlja deo tog „be zal ter na tiv nog kon sen zu sa“ (Sla voj Ži žek) o kra­ ju isto ri je i ide o lo gi ja.

Me đu tim, u kon tek stu ra di kal nog po me ra nja či ta vog ide o lo škog i po li tič kog spek tra Evro pe ude sno, po sled njih ne ko li ko go di na sva ka iole dru ga či ja po li ti ka ko ja ide con tra he ge mo nog du ha vre me na stig ma ti zu je se i de le gi ti mi še kao eks tre mi zam2 i avan tu ri zam. Ta ko su ne ki bri tan­ski li sto vi pred sed nič kog kan di da ta So ci ja li stič ke par ti je Fran so aa Olan da [François Hol lan de], zbog nje go ve ob ja ve ra ta sve tu fi nan si ja,3 pro gla ša­va li naj o pa sni jim čo ve kom u Evro pi, a okru že nje ne mač ke pre mi jer ke je s pod sme hom ko men ta ri sa lo da je nje gov pro gram „ne real(is tič)an“ i da će ga tr ži šta uni šti ti u ro ku od ne ko li ko ne de lja uko li ko bu de in si sti rao na pred lo že nim me ra ma.4

Ova kve oce ne su po ti ca le od lju di ko ji su se u okvi ru uobi ča je nog po­bed nič kog i op ti mi stič kog su ža va nja per spek ti ve vo di li lo gi kom o ne mo guć­no sti spro vo đe nja bi lo ka kve ra di kal ne po li ti ke u da na šnjem glo ba li zo va nom

Ton či Ku zma nić, „Eks trem nost cen tra“, u: Bre da Lut har et al. (pr.), Mit o zma gi le vi ce, Mi rov ni in sti tut, Lju blja na 2000.

2 Fi lo zof i kom pa ra tist iz Hr vat ske Sreć ko Pu lig ova ko raz ja šnja va raz li ke iz me đu eks tre mi zma i ra di ka li zma: „Eks tre mi zam u po li ti ci je bez ob zir no za stu pa nje ne­kih ne pri hva tlji vih i ne po op ći vih kraj no sti, dok je ra di ka li zam, go to vo su prot no, za hva ća nje stva ri u ko ri je nu ne bi li one po sta le po op ći vi ma i svi ma pri hva tlji vi­ma“. Sreć ko Pu lig, „De sni ca je kon for mi stič ka bra na ra di ka li zmu“, pre u ze to sa adre se: http://www.oslo bo dje nje.ba/vi je sti/in ter vju/srec ko­pu lig­de sni ca­je­kon­for mi stic ka­bra na­ra di ka li zmu, 27. jun 2014.

3 Mi sli se na sa da već ču ve ni pred iz bor ni go vor u pa ri skoj ha li Bur že: „Ali pre nego što ka žem ne što o svom pro jek tu, že lim da vam po ve rim jed nu stvar. U ovoj bi ci, ko ja nam pred sto ji, ho ću da vam ka žem ko je moj ne pri ja telj, moj stvar ni ne pri­ja telj. On ne ma ime, li ce, par ti ju, on ni ka da ne će pred sta vi ti svo ju kan di da tu ru na iz bo ri ma ni ti će bi ti par la men tar ni za stup nik gra đa na, ali, ipak, ON vla da. Taj ne pri ja telj je ste SVET FI NAN SI JA. Pred na šim oči ma, u po sled njih dva de se tak go­di na, fi nan si je su pre u ze le kon tro lu nad eko no mi jom, dru štvom, čak i nad na šim ži vo ti ma. Po sta lo je mo gu će da se jed nim po kre tom u se kun di de lo ka li zu je vrto­gla va svo ta nov ca ka ko bi se pre ti lo dr ža vi.“ François Hol lan de, „Di sco urs au me e­ting du Bo ur get le 22 jan vi er 2012“, pre u ze to sa adre se: http://www.dailymo tion.com/vi deo/xnwrm4_di sco urs­de­fran co is­hol lan de­au­bo ur get­1e­par tie_news? start=19#from=em be di fra me, 7. jul 2014.

4 Što i ni je da le ko od isti ne, iako do la zi iz sa mo do volj ne de sni čar ske per spek ti ve po bed ni ka. Ka ko ka že Volf­Di ter Nar [Wolf­Di e ter Na rr], „[...] svet sko tr ži šte je po li tič ki mon strum na šeg vre me na. Ono uni šta va re for me od sa mog po čet ka. Ono re du ku je al ter na ti ve na ćor so ka ke ne va žnog. Ono funk ci o ni še kao sa ma sud bi na, ili bog [...]“. Wolf­Di e ter Na rr, The Wel fa re Sta te as an Ex pres si on of Cri sis – not as its So lu tion, Pra xis In ter na ti o nal, Vol. 6, No 1 (1986), str. 28.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

66

sve tu, pa čak ni u „ko lev ki mo der ne ci vi li za ci je“, da nas „dru goj eko no mi ji Evro pe“ i jed noj od naj u ti caj ni jih i naj ve ćih dr ža va po li tič ke za jed ni ce ka­kva je EU. S dru ge stra ne, ta da šnji ko pred sed nik ne mač ke par ti je ra di kal­ne le vi ce Die Lin ke (sa sta vlje ne od stru ja ne mač kih le vih so ci jal de mo kra ta i re for mi sa nih ko mu ni sta), Kla us Ernst, iz ja vio je da je Olan dov pro gram bli ži pro gra mu nje go ve par ti je ne go pro gra mu So ci jal de mo krat ske par ti­je Ne mač ke [So zi al de mo kra tische Par tei De utschlands],5 iako So ci ja li stič ka par ti ja iz Fran cu ske i Ne mač ka SPD pri pa da ju is toj po ro di ci par ti ja.6 Ipak, i po red ve li kog pri ti ska i boj ko ta od stra ne evrop skih li de ra, Fran cu ska je 6. ma ja 2012. go di ne do bi la no vog so ci ja li stič kog pred sed ni ka, dru gog u isto ri ji de go li stič ke Pe te re pu bli ke.

U na stav ku će mo raz mo tri ti oso be nost na ci o nal nog kon tek sta i čvr­stu uko re nje nost po de le na le vi cu i de sni cu u po li tič kom ži vo tu Fran cu ske, za tim je din stve nost So ci ja li stič ke par ti je, kao naj zna čaj ni jeg re pre zen tan­ta ume re ne le vi ce, a on da i Fran so aa Olan da kao zôon po li ti kon, ali i ka­rak ter ak tu el ne vla sti. No, pre sve ga to ga, tre ba se ja sno od re di ti pre ma sa mom poj mu le vi ce.

2. Šta je to le vi ca?

Od mah na po čet ku će mo po ku ša ti da de kon stru i še mo kao ne is to­rij sku ten den ci ju sa kra li za ci je, pa i he ge mo ni za ci je poj ma le vi ce sa mo za od re đe nu po li tič ku op ci ju (što je po seb no iz ra že no u na šoj na uč noj i po­li tič koj za jed ni ci), kao i mo ra li stič ku ilu zi ju o ne ka kvoj „an đe o skoj či sto ti le vi ce“ i o nje noj „le po ti i le pr ša vo sti“ (Mi ra Mar ko vić).7 U tom smi slu, tre ba

5 U in ter vjuu ne mač kom dnev ni ku Der Ta ges spi e gel Ernst je iz ja vio: „Olan dov pro­gram je bli ži na šem ne go so ci jal de mo krat skom. [...] Na dam se da je Oland ozbi­ljan. On je sa da no si lac pro me ne u Evro pi. Mi u Ne mač koj ta ko đe mo ra mo da sa sta vi mo ali jan su ka ko bi smo po rez za naj vi še raz re de po ve ća li na naj ma nje 53% [O lan dov pred log za Fran cu sku bio je 75%, prim. I. M.], kao što je to bi lo u vre me nu kan ce la ra Hel mu ta Ko la.“ S dru ge stra ne, pred stav ni ca naj re le vant ni­jeg le vog kri la ra di kal no le ve par ti je „Die Lin ke“ Sa ra Va genk neht [Sa rah Wa gen- k necht], isto vre me no je do da la da se „[...] ov de tre ba ugle da ti na Fran so aa Olan da“. Cor re spon dan ce DNA. Prési den ti el le Hol lan de et SPD. Les fa ux frè res, pre u ze to sa adre se: http://www.dna.fr/po li ti que/2012/03/01/les­fa ux­fre res, 13. jul 2014.

6 Raz li ke u na zi vi ma par ti ja ko je pri pa da ju tzv. so ci jal de mo krat skoj tra di ci ji i oku­plje ne su u So ci ja li stič koj in ter na ci o na li ne ma ju du blje po li tič ko zna če nje, već su is klju či vo od raz lo kal ne po li tič ke tra di ci je. Dru gim re či ma, ne mač ka par ti ja se na zi va la so ci jal de mo krat skom, a fran cu ska so ci ja li stič kom sa mo za to što su ovi na zi vi bi li pri hva će ni još u vre me nji ho vog osni va nja. Su štin skih raz li ka ni je bi lo, iako je, pa ra dok sal no, So ci jal de mo krat ska par ti ja Ne mač ke vr lo du go bi la pred stav nik le vog, dok su fran cu ski so ci ja li sti bi li vo de ća sna ga de snog kri la glo­bal nog so ci jal de mo krat skog po kre ta.

7 Iz re cen zi je Dr Mi re Mar ko vić na po le đi ni knji ge: Du ško To mić, Me ga le vi ca, BMG, Be o grad 1995.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

67

re ći da se iz ra zom „le vi ca“ ozna ča va ju po li tič ke gru pa ci je pri lič no raz li či­tih so ci jal nih ka te go ri ja i sa dr ža ja. Le vi ca je u isto rij skoj per spek ti vi bi la si no nim za pro gre siv no, pre vrat nič ko, uglav nom re vo lu ci o nar no. Po de la na le vi cu i de sni cu bi la je ne po zna ta pre sep tem bra 1789. go di ne – ka da su u ras pra va ma oko pr vog fran cu skog usta va, u Na rod noj skup šti ni Fran cu­ske re vo lu ci je, sa svim slu čaj no, na le voj stra ni se de li pro tiv ni ci mo nar hi je i kra ljev skog pra va ve ta, a na de snoj gor lji vi bra ni o ci mo nar hi je8 – dok u ši ru po li tič ku upo tre bu ula zi tek na kon 20­ih go di na XIX ve ka. Pre to ga su u iko no gra fi ji po li tič kog ho ri zon ta po sto ja le dru ge pro stor ne me ta fo re.

Le vo je ta ko ini ci jal no pred sta vlja lo si no nim za po li tič ki po kret de­mo krat ske re vo lu ci o nar ne bur žo a zi je, tj. so ci jal nog slo ja ko ji je otvo rio epo hu na ci o nal nih gra đan skih dr ža va i na rod nog su ve re ni te ta na su prot do ta da do mi nant nom su ve re ni te tu mo nar ha. To je isto rij ski pe riod kada je pro le ta ri jat još uvek bio „mlad“ i čvr sto ve zan za bur žo a zi ju, ko ja je bra ni la nje go ve in te re se, ona ko ka ko ih je sa ma per ci pi ra la. Da kle, „ta da su bur žo a ski li be ra li či ni li le vi cu“.9 U tom smi slu, ka ko po ka zu ju broj ni auto ri u svo jim de talj nim isto rij skim pri ka zi ma ob ja vlje nim u ko lek tiv noj sve sci stu di ja pod ru ko vod stvom Be ke ra i Kan de ra [Jean-Jac qu es Bec ker & Gil les Can der], po jam le vi ce, kao i de sni ce, uosta lom, ne ma ne ki fik si­ran i apri o ran sa dr žaj: ono što je u jed noj epo hi le vi ca – u dru goj vr lo la ko mo že da za vr ši kao cen tar ili de sni ca.10

Ako se za dr ži mo npr. sa mo na fran cu skom kon tek stu, vi de će mo da je u pe ri o du for mi ra nja pr vih po li tič kih par ti ja tvr do re pu bli kan ska i li­be ral no ori jen ti sa na Ra di kal na par ti ja [Le par ti ra di cal]11 naj pre per ci pi­ra na kao par ti ja eks trem ne le vi ce, dok su so ci jal de mo kra te u pr vo vre me

8 Kad je po me nu ti ras po red po stao ja san, le vi ca je po če la da se po i sto ve ću je sa čvr­stim de mo krat skim sta no vi štem, ko je je još pod ra zu me va lo i: jed no dom no za ko­no dav no te lo, iza bra no, a ne ime no va no sud stvo, za ko no dav nu su pre ma ci ju, a ne raz dva ja nje ovla šće nja i sna žnu iz vr šnu vlast, de mo krat sko ak tiv no bi rač ko pra vo po prin ci pu je dan čo vek – je dan glas, na rod nu mi li ci ju na su prot sta ja ćoj pro fe sio­nal noj voj sci, an ti kle ri ka li zam, pro gre siv ni si stem/sto pu opo re zi va nja itd. Džef Ili, Ko va nje de mo kra ti je. Isto ri ja le vi ce u Evro pi, 1850–2000, Fa bri ka knji ga, Be o grad 2007, str. 41.

9 Jo vo Ba kić, Ra di kal ne ide o lo ško­po li tič ke kraj no sti sa vre me ne Sr bi je, He re ti cus, br. 2 (2007), str. 32.

10 Jean­Jac qu es Bec ker & Gil les Can der, Hi sto i re des ga uc hes en Fran ce, Vols. 1 et 2, La Déco u ver te, Pa ris 2004.

11 Ra di kal na, ili Ra di kal no­so ci ja li stič ka par ti ja naj sta ri ja je po li tič ka par ti ja u Fran­cu skoj. Pro dukt fran cu ske ra di ka li stič ke tra di ci je, ona je bi la po seb no uti caj na pod Tre ćom re pu bli kom. Iz ra zi to re pu bli kan ska, pri vr že na pri vat nom vla sni štvu, slo bod nom tr ži štu, in di vi du a li zmu i, po seb no, la ič koj Re pu bli ci, ova an ti ka to lič ka i de lom an ti mark si stič ka po li tič ka fa mi li ja per ci pi ra na je sve do po ja ve so ci ja li sta kao kraj nje le va op ci ja u po li tič kom ži vo tu Fran cu ske. Od us po sta vlja nja Pe te re­pu bli ke i bi po lar nog po li tič kog si ste ma tra di ci o nal ni ra di ka li zam se de li na gru pe bli ske li be ral noj le vi ci i one ko je svo ju po li tič ku stra te gi ju ve zu ju za de go li zam.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

68

bi li van tih bur žo a skih po de la na le vi cu i de sni cu, jer su pred sta vlja li iz­ra zi to an ti si stem sku sna gu. S vre me nom, po me ra njem či ta vog po li tič kog spek tra ule vo, so ci ja li stič ke or ga ni za ci je bi va ju uvu če ne u si stem i sa da one či ne naj re le vant ni ju sna gu tzv. eks trem ne le vi ce,12 dok se le vi ra di ka li po me ra ju pre ma cen tru.

Na rav no, sa spek ta ku lar nim po ra stom so ci jal ne sna ge i po li tič ke te ži ne rad ni štva, do la zi do – čak i u od no su na onu po zna tu Mark so vu i En gel so vu [Karl Marx & Fri e drich En gels] kla si fi ka ci ju, iz lo že nu u Ko mu-ni stič kom ma ni fe stu, o fe u dal nom, sit no bur žo a skom, ne mač kom ili pra vom so ci ja li zmu, kon zer va tiv nom i kri tič ko­uto pij skom so ci ja li zmu i ko mu ni­zmu13 – do dat ne gu žve i ce pa nja na le vi ci. Mark si zam je, ta ko đe, u zna­čaj noj me ri od dru ge po lo vi ne XIX ve ka bio pri su tan na le vi ci u ne kim ze mlja ma, pre sve ga u Fran cu skoj, ali, upr kos uvre že nom mi šlje nju, le vi ca i de sni ca ni ka da ni su kvin te sen ci jal no bi le deo le nji ni stič kog ka te go ri jal­nog apa ra ta. Šta vi še, reč le vi čar je u okvi ru ove tra di ci je za pra vo ko ri šće na če šće kao po gr dan iz raz.14 Ta mo gde su do la zi le na vlast, „ko mu ni stič ke“ par ti je, u isto rij ski po bed nič kom ob li ku le nji ni stič kog, a po tom i sta lji ni­stič kog ko mu ni zma, si ste mat ski su uni šta va le mo guć nost po sto ja nja ovog pa ri te ta i na sto ja le da to ta li zu ju ce lo ku pan po li tič ki pro stor.

Er go, tre ba na gla si ti da se ne mo že go vo ri ti o ne kom sta tič nom ili uni ver za li stič kom poj mu le vi ce, jer je sâm po jam u svo joj su šti ni ko re la­ti van. Dru gim re či ma: ne ma le vi ce bez de sni ce, i obrat no. S dru ge stra ne, va žno je re ći i to da, upr kos broj nim za jed nič kim cr ta ma, le vi ca ne po sto ji kao ne ka ko he ziv na ce li na ili mo no li tan kon cept. U tom klju ču, pa ra fra­zi ra ju ći „mo re nov sko“ (Ed gar Mo ren [Ed gar Mo rin]) sta no vi šte o mark­si zmi ma (na su prot shva ta nju o mark si zmu), ov de bra ni mo stav da raz ne le vi čar ske stru je nu de raz li či te ana li ze stvar no sti, uz po li tič ke za ključ ke i prak su ko ji su če sto te melj no di ver gent ni, te da, u skla du s tom či nje ni­com, ka da u ra du na pi še mo le vi ca, u stva ri mi sli mo na „le vi ce“ u mno ži ni.15

Ta ko đe, je di ni lo gič ki i fak tič ki ute me ljen i bra njiv pri stup de fi ni sa­nju poj ma le vi ce u od no su na de sni cu pod ra zu me va pos ma tra nje isto rij ski

Da na šnja Ra di kal na par ti ja le vi ce [Par ti ra di cal de ga uc he] u ko a li ci ji je sa So ci ja­li stič kom par ti jom.

12 Ta ko npr. u Me mo a ri ma (po sve će nim Ro me nu Ro la nu), iz me đu osta log, sto ji: „So­ci ja li stič ka par ti ja, ko ja je bi la eks trem na le vi ca u tom pe ri o du, a ko joj je on [Ro­men Ro lan] bio bli zak [...]“. Ro main Rol land, Mémo i res, Edi tion Al bin Mic hel, Pa ris 1956, str. 296.

13 Karl Marx & Fri e drich En gels, Le ma ni fe ste com mu ni ste, Edi tion de la li berté, Pa ris 1945, str. 35–46.

14 Vi de ti, re ci mo, Le nji nov pam flet: V. I. Le nin, Left-wing Chil dis hness and the Petty--bo ur ge o is Men ta lity, Pro gress Pu blis hers – US SR; 1st edi tion, Lon don 1968.

15 Ed gar Mo rin, Po ur et con tre Marx, Temps présent, Pa ris 2010, str. 63.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

69

de ter mi ni sa nih po ka za te lja ko ji bi u kon kret nom dru štve no­eko nom skom kon tek stu mo gli da nas upu te u to šta je le vi ca u da toj si tu a ci ji i u ko joj je me ri taj po jam po li tič ki i/ili ana li tič ki plo dan. Upr kos evo lu ci ji i broj nim ide o lo škim tran sfor ma ci ja ma, ko je ne mi nov no do vo de do neo p hod no sti pro pul ziv nog shva ta nja tog poj ma, či ni se da kon cept „na rod ne“ ili „gra­đan ske“ su ve re no sti naj bo lje ob u hva ta pro ble ma ti ku le vi ce i pred sta vlja od re đu ju će stre mlje nje u isto rij skoj ver ti ka li svih onih ko ji se sa mo po i ma­ju u da tim ka te go ri ja ma.16 Ta ko đe, kon cep ti slo bo de, jed na ko sti, prav de, in ter na ci o na li zma i do sto jan stva pred sta vlja ju ne iz be žne iden ti fi ka cij ske ele men te svih le vih ide ja, po kre ta i po li tič kih for ma ci ja. Me đu tim, po­te ško ću pred sta vlja či nje ni ca da i ne ke de sni čar ske stru je ko ri ste iste te poj mo ve, ali uvek s dru ga či jim zna če nji ma.17 Ipak, pre ma na šem mi šlje­nju, onaj ključ ni i raz gra ni ča va ju ći ele ment iz me đu le vi ce i de sni ce je ste: dok tri nar no pri hva ta nje ili od ba ci va nje eko nom ske eks plo a ta ci je i so ci­jal nih ne jed na ko sti. Ako go vo ri mo o Evro pi, u naj ši rem smi slu, le vi ca bi se da nas mo gla iden ti fi ko va ti kao skup svih onih po li tič kih ori jen ta ci ja i ten den ci ja ko je se po zi va ju na le vi čar sko pro sve ti telj sko na sle đe, su prot­sta vlja ju se uki da nju so ci jal ne dr ža ve i ap so lu ti za ci ji neo li be ral nog po ret­ka a pri tom ne za stu pa ju šo vi ni stič ke kon cep ci je.18

Po ma lo sim pli fi ko va no re če no, od 1789. go di ne do na ših da na mo­že mo da raz li ku je mo tri do mi nant na ti pa po li tič ke le vi ce, ko ji u po je di nim epo ha ma ima ju he ge mo ni ju nad ce lim le vim spek trom:

1. sta ru po li tič ko­tran sfor ma cij sku le vi cu (ja ko bin ci, mon ta nja ri, ben ta mi stič ki ra di ka li itd);

16 Mi ra Bog da no vić, Pri log po le mi ci o le vi ci, So ci o lo gi ja, Vol. 39, br. 2 (1997), str. 297–313.

17 Ta ko je ide ja slo bo de u de sni čar skoj in ter pre ta ci ji pre sve ga slo bo da na ci je ili slo bo da kao jed na od pret po stav ki tr ži šne eko no mi je, dok je prin cip prav de u de­sni čar skoj kon cep ci ji ne što što je pot pu no raz li či to od prav de ko ja je ve za na uz ljud sko do sto jan stvo. Do sto jan stvo je pre ma ova kvom shva ta nju uvek na ci o nal no do sto jan stvo, a jed na kost se ogra ni ča va na jed na kost pred za ko nom, što, opet, či ni jed nu od pret po stav ki tr ži šne utak mi ce. Na su prot to me, le vi čar ska in ter pre ta ci ja svih ovih ide ja bit no je druk či ja. Ide ja jed na ko sti je u sre di štu ove mi sli, pri če mu se on da tu ma či u pr vom re du kao jed na ka mo guć nost svih čla no va dru štva da raz vi ju svo je po ten ci ja le. Slo bo da se u istom klju ču raz u me kao mo guć nost da se upra vlja ukup no šću vla sti tog ži vo ta, u za jed ni ci s dru gi ma, pri če mu se ti „dru­gi“ ne vi de kao su par ni ci. U okvi ru ova kve kon cep ci je in ter na ci o na li zam se ne po sta vlja kao in te res sa vre me nog pla ne tar no ras pro stra nje nog ka pi ta li zma, već kao do vr šen ob lik uni ver za li za ci je ljud sko sti. Mla den La zić, „Dru štve ni su bjekt sa vre me ne le vi ce i rad nič ka kla sa u Sr bi ji“, u: Ivi ca Mla de no vić i Mi le na Ti mo ti­je vić (ur.), Pro bu di ti san. Raz go vo ri o le vi ci u Sr bi ji, Fri e drich Ebert Stif tung (FES), Be o grad 2009, str. 40–41.

18 Li no Ve ljak, „Raz go vor sa Li nom Ve lja kom“, u: Ivi ca Mla de no vić i Mi le na Ti mo­ti je vić (ur.), Slo bo da, jed na kost, so li dar nost, in ter na ci o na li zam. Iza zo vi i per spek ti ve sa vre me ne le vi ce u Sr bi ji, FES, Be o grad 2008, str. 372.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

70

2. mo der nu eko nom sko­kla sno cen trič nu le vi cu (iz vor ne so ci jal de­mo kra te i ko mu ni sti);

3. sa vre me nu dru štve no­iden ti tet sku le vi cu (da na šnje so ci jal de mo­kra te, ze le ni itd).

U su šti ni, ako bi smo po seb no ak cen to va li ovu sa vre me nu le vi cu, ona si gur no ne za ne ma ru je ni eko nom ske (pri mar ni kod mo der ne le vi ce) ni po li tič ke zah te ve (pri mar ni kod sta re le vi ce), ali ih uve li ko pod re đu je pre sve ga iden ti tet skim i sta vlja ih u funk ci ju vred no sno­so ci jal nih re for­mi. Na rav no, ovu „de ge ne ri sa nu“, glo bal no do mi nant nu le vi cu mo že mo obe le ža va ti kao bo bo [bo ur ge o is-bohème] ili ka vi jar­le vi cu, ka ko je to slu čaj u Fran cu skoj, na pri mer, ali bi bi lo te o rij ski i isto rij ski neo dr ži vo ne gi ra ti joj mo guć nost da se sa mo i den ti fi ku je kao le vi ca.

3. Le vi ca i de sni ca u Fran cu skoj: isto ri ja ne po mir lji vih raz li ka

Ka te go ri je de sni ce i le vi ce u Fran cu skoj, gde je, ka ko je na ve de no u pret hod nom odelj ku, ova pro stor na po de la po li tič kog ži vo ta efek tiv no i na sta la, na sta vlja ju da per ma nent no i pro dor no me an dri ra ju iko no gra fi­ju po li tič kog, dru štve nog, kul tur nog i eko nom skog ho ri zon ta. One, da kle, u ovoj dr žav noj tvo re vi ni i da lje ima ju od re đe nu sim bo lič ku i prak tič nu te ži nu, za raz li ku od naj ve ćeg de la Evro pe, ko ji tre nut no, čak i na tom idej nom pla nu, ži vi u po sti de o lo škom kon sen zu su.

Fran cu ska le vi ca je, na i me, na sled ni ca du go traj ne i mu ko trp ne bor­be pro tiv fe u da li zma, ari sto kra ti je, cr kve i mo nar hi zma do 1878. go di­ne, a za tim i pro tiv ka pi ta li zma i dru gih ob li ka opre si je i eks plo a ta ci je. Bor ba za re pu bli kan sko ure đe nje, so ci jal nu jed na kost, gra đan ska pra va, la ič ku dr ža vu i se ku lar no dru štvo, po li tič ku, in du strij sku i dru štve nu de­mo kra ti ju, kao i uče šće u svim ovim dru štve nim tr ve nji ma, kroz sa rad nju i za jed nič ku bor bu, traj no je uob li či lo ko lek tiv ni le vi čar ski iden ti tet, koji pred sta vlja iz u zet no pro dor nu sna gu, s vr lo kon kret nim im pli ka ci ja ma u po li tič kom kon tek stu fran cu skog dru štva.19

Da bi smo uvi de li ovu svoj stve nost, ni je neo p hod no da se vra ća mo u da le ku pro šlost, tj. u slav ne da ne ši ro ke ko a li ci je le vi ce kao isto rij ski nu­žnog uslo va sva kog uspe ha na vla sti u kre i ra nju ci vi li za cij skih do stig nu ća. Dru gim re či ma, do volj no nam je da se osvr ne mo na osnov ne ka rak te ri sti­ke re cent nih po li tič kih kam pa nja, na pr vo me me stu po re đe njem pred sta­vlje nih pro gra ma le vi čar skih i de sni čar skih kan di da ta i po li tič kih par ti ja uoči pret hod nih pred sed nič kih i par la men tar nih iz bo ra, pa i po sma tra­njem gran di o znih pro sla va Da na ra da i po be de pred sed nič kog kan di da ta

19 Jean­Jac qu es Bec ker & Gil les Can der, op. cit., str. 8.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

71

Fran so aa Olan da na Tr gu Ba sti lja [Pla ce de la Ba stil le] i na uli ca ma Pa ri za, ka ko bi smo za pa zi li taj l’ex cep ti on française.

Po red to ga, Fran cu ska je ve ro vat no je di na dr ža va u Evro pi u ko joj so ci jal de mo krat ski kan di dat u dru gom kru gu pred sed nič kih iz bo ra do bi­ja po dr šku ne sa mo le vih li be ra la, ze le nih, ko mu ni sta i le vih so ci ja li sta, ne go in di rekt no (kroz jav ne po zi ve da se gla sa pro tiv kan di da ta de sni ce) i ve ći ne troc ki sta,20 dok na iz bo ri ma za Na ci o nal nu skup šti nu le vi čar ski kan di dat, bi lo da je reč o so ci ja li sti, po li ti ča ru ze le nih ili ko mu ni sti, s naj­ve ćom šan som za po be du u dru gom kru gu izborâ u svo joj iz bor noj je di­ni ci (po ve ćin skom si ste mu), vr lo če sto auto mat ski osva ja po dr šku svih le vi čar skih fa mi li ja u bor bi pro tiv svog ho mo lo ga na de sni ci.

Pr va de ce ni ja XXI ve ka u Fran cu skoj, ko ja je obe le že na ap so lut nom do mi na ci jom de sni ce, po de san je po ka za telj na ve de nih tvrdnji. Na i me, u vre me sva kog iz bor nog tak mi če nja ili pak po je di nih iz ra za rad nič kog ne za do volj stva zbog po ste pe nog uki da nja dr ža ve so ci jal nog sta ra nja u ko­rist fi nan sij skog ka pi ta la, uli ce i tr go vi naj ra zvi je ni jih fran cu skih gra do va bi le su per ma nent no pre pla vlje ne ma som ko ja je zah te va la ru še nje de sni­ce, uz ja san i od lu čan zah tev: l’unité de la ga uc he, ma in te nant! [je din stvo na le vi ci, od mah!].

Iako ova pa ro la ne re ša va pro blem an ta go ni za ma i pro tiv reč no sti u sa mom po kre tu, ona u zna čaj noj me ri od sli ka va fran cu sku zbi lju, tj. či­nje ni cu da je le vi ca u Fran cu skoj ima la de lat ni isto rij ski po ten ci jal je di no u pe ri o di ma je din stva i za jed nič kog na stu pa. U tom smi slu, va žno je da se na ovo me me stu ukrat ko pri se ti mo ne kih od re zul ta ta so ci jal nih bi ta ka i naj e fekt ni jih ko a li ci ja iz me đu so ci jal de mo kra ta, ko mu ni sta, le vih ra di­ka la i, ka sni je, ze le nih, ali i nji ho ve sa rad nje s na pred ni jim ne le vi čar skim gru pa ma, dru štve nim po kre ti ma i de lo vi ma gra đan skog dru štva, ko ji no se naj ve ću za slu gu za ko va nje so ci jal ne dr ža ve i, ge ne ral no, fran cu ske de­mo kra ti je: skra će nje rad nog vre me na i rad ne ne de lje, utvr đi va nje mi ni­mal nih uslo va ra da na rad no me me stu, go di šnji od mor i od mor za vi kend, obez be đi va nje mi ni mal nih pla ta, re gu li sa nje ra da že na i de ce, la i ci za ci ja, zdrav stve no i so ci jal no osi gu ra nje, oba ve zno obra zo va nje za sve, rod na rav no prav nost, pri zna va nje pra va na pen zi ju, štrajk i sin di kal no or ga ni zo­va nje, uki da nje smrt ne ka zne, de kri mi na li zo va nje ho mo sek su al no sti, rad na

20 Ta ko je kan di dat No ve an ti ka pi ta li stič ke par ti je na pred sed nič kim iz bo ri ma 2012. go di ne Fi lip Pu tu [Phi lip pe Po u to u] na kon pr vog kru ga tih iz bo ra im pli cit no po­dr žao so ci ja li stič kog kan di da ta Fran so aa Olan da u dru gom kru gu: „Ovog 6. ma ja mi će mo bi ti na stra ni onih ko ji že le da za u sta ve Ni ko lu Sar ko zi ja da obez be di dru gi man dat. Mi ka že mo ja sno: tre ba naj u ri ti Sar ko zi ja i nje go vu ban du gla sa ju ći pro tiv nje ga.“ NPA, Pre mi er to ur de l’élec tion prési den ti el le, décla ra tion de Phi lip pe Po u tou, Pre u ze to sa adre se: https://npa2009.org/con tent/pre mi er­to ur­de­l’élec­tion­prési den ti el le­décla ra tion­de­phi lip pe­po u tou, 13. maj 2014.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

72

ne de lja od 35 ča so va itd.21 Sve u sve mu, fran cu sko dru štvo je u ma njoj ili ve ćoj me ri i da nas uži va lac svih ovih ve li čan stve nih te ko vi na po li tič ke le­vi ce, rad nič kog i dru gih so ci jal nih po kre ta.

Pre ne go što kre ne mo u ana li zu So ci ja li stič ke par ti je kao naj zna­čaj ni jeg pred stav ni ka le vi ce u Fran cu skoj, va žno je re ći da u sa vre me nom jav nom dis kur su ove dr ža ve po sto ji po de la na le vi cen tar (glav nu sna gu pred sta vlja ju ra di ka li iz Ra di kal ne par ti je le vi ce i le vi li be ra li iz par ti je Mo­der na le vi ca), le vi cu (či ji su naj re le vant ni ji pred stav ni ci so ci jal de mo kra te iz So ci ja li stič ke par ti je i ze le ni iz par ti je Evro pa eko lo gi sta – Ze le ni),22,23 ra di kal nu le vi cu (naj zna čaj ni je gru pa ci je su le vi so ci ja li sti iz Par ti je le vi ce i ko mu ni sti iz Ko mu ni stič ke par ti je Fran cu ske) i eks trem nu le vi cu (či ji su naj i stak nu ti ji de lo vi troc ki sti pa bli sti/man de li sti iz No ve an ti ka pi ta li stič­ke par ti je, troc ki sti lam ber ti sti iz Ne za vi sne rad nič ke par ti je i troc ki sti re vo lu ci o nar ni sin di ka li sti iz Rad nič ke bor be).24

21 Džef Ili, op. cit., str. 363–366; Ivi ca Mla de no vić, „Po ku šaj so ci jal de mo kra ti je u jed­ noj za seb noj ze mlji. Slu čaj Fran cu ske“, u: Zo ran Sto jilj ko vić (ur.), Le vi ca u post-kri znom kon tek stu, FES, Be o grad 2013a, str. 72–75; Mic hel Wi nock & Séve ri ne Ni kel, La ga uc he au po u vo ir, Bayard, Pa ris 2006.

22 U ra du ovu po li tič ku gru pa ci ju oslo vlja va mo sa „ume re na le vi ca“ ka ko bi bi lo ja­sno na ko ju le vi čar sku stru ju tač no mi sli mo. Ina če, či nje ni ca da se iz bor no i dru­štve no naj ja če i naj ma sov ni je le vi čar ske fa mi li je jed no stav no obe le ža va ju kao le­vi ca, bez dru gih kva li fi ka ti va, uver ljiv je in di ka tor to ga ko ji je tip le vi ce tre nut no he ge mon u Fran cu skoj.

23 Evo ne kih spe ci fič nih ka rak te ri sti ka u po gle du stra te gi je i tak ti ke kod ume re ne, ra di kal ne i „eks trem ne“ le vi ce, ko je nam po ma žu da ih me đu sob no raz li ku je mo: ume re ni le vi ča ri sma tra ju da se uslo vi ži vo ta mo gu po bolj ša va ti unu tar po sto je ćih in sti tu ci ja i struk tu ra. Oni na stu pa ju kao re for mi sti le gal ne i mi ro lju bi ve iz me ne po sto je ćeg po ret ka, ve ru ju ći da će ostva ri ti so ci ja li zam pu tem za ko na. De mo kra­ti ja za ko ju se oni bo re je ste bur žo a ska: jed na in di vi dua – je dan glas, vla da vi na ve ći ne. Ra di kal ni le vi ča ri pak kom bi nu ju le gal ne i ile gal ne tak ti ke, u za vi sno sti od pro ce ne i da tog isto rij skog tre nut ka. Oni su prag ma tič ni, na da ju se u mir nu pro me nu, ali su sprem ni da se bo re uko li ko pro ce ne da je to po treb no. De mo kra­ti ja ko ju oni pro pa gi ra ju vi še je pro le ter ska. Naj zad, eks trem ni le vi ča ri su iz ra zi to an ti si stem ski ori jen ti sa ni, téže uni šte nju ak tu el nih in sti tu ci ja i re vo lu ci o nar nom me nja nju ustav nog i dru štve no­eko nom skog po ret ka. Mno go su sprem ni ji da upo­tre be si lu u slu žbi svo jih ci lje va. De mo kra ti ja ko ju oni pro mo vi šu u svo joj sr ži je za sno va na na Par ti ji. Ja rach Law ren ce, Lef tism. Mo de ra te, Ra di cal, and Ex tre me Lef tism, The Anar chist Li brary, pre u ze to sa adre se: http://the a nar chi stli brary.org/li brary/law ren ce­ja rach­lef tism­101, 25. jul 2014.

24 U evrop skom kon tek stu, Fran cu ska je ne sum nji vo ze mlja u ko joj troc ki stič ke gru­pe ima ju naj ve ći sin di kal ni i po li tič ki zna čaj. Na pred sed nič kim iz bo ri ma 2002. go di ne dvo je troc ki stič kih kan di da ta osvo ji lo je vi še od 10% gla so va, a „ne so ci ja­li stič ka le vi ca“ ukup no 26%, Li o nel Žo spen [Li o nel Jo spin] kao kan di dat so ci ja li­sta 16,18%, Žak Ši rak [Jac qu es Chi rac] u ime kon zer va ti va ca do bio je po ve re nje od 19,88%, a naj ve će iz ne na đe nje iz bo ra, neo fa ši sta Žan­Ma ri Le pen [Jean-Ma rie Le Pen], osvo jio je 16,86% i ušao u dru gi krug pred sed nič kih iz bo ra. To je je dan od po ka za te lja re la tiv no ve li ke po li tič ke te ži ne „eks trem ne le vi ce“ u fran cu skom

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

73

4. So ci ja li stič ka par ti ja: ide o lo gi ja, lo gi ka i struk tu ra

Za kon sti tu i sa nje i po let so ci jal de mo kra ti je u Fran cu skoj ključ nu ulo gu ima la su dva pa ra lel na i kom ple men tar na pro ce sa: 1. in du strij ska re vo lu ci ja, ko ja je iz ko re na ru ši la sta ro, ru ral no dru štvo i kon stru i sa­la no vu stvar nost, tj. svet ra da, kao so ci jal nu osno vu iz ko je će ka sni je na sta ja ti naj pre po kre ti, a on da i po li tič ke stran ke kra jem XIX ve ka i po­čet kom XX ve ka; i 2. dru go od re đu ju će pi ta nje u ovom pe ri o du je ste pi­ta nje de mo kra ti je.25

Fran cu ska bur žo a ska re vo lu ci ja je omo gu ći la do ta da ne vi đe ni ci­vi li za cij ski pro boj eta bli ra ju ći no vu po li tič ku le gi tim nost iz ra že nu kroz kon cept na rod nog su ve re ni te ta. Po li tič ki i dru štve ni zah te vi za pro gre som, ko ji je bio u sr ži pro sve ti tetljstva, od po ra za mo nar hi je po sta ju sve ja či. Ube dlji va ve ći na so ci jal de mo kra ta je već u pr voj po lo vi ni XIX ve ka po sta la sve sna da po li tič ku bu duć nost so ci ja li zma tre ba po ve za ti sa po ten ci ja lom na rod nih ma sa i, na ro či to, sa rad nim na ro dom.26 Ta ko đe, do 1917. glav­ni na so ci jal de mo krat sih gru pa pri hva ta i svo ju po li tič ku stra te gi ju ve zu je za sve in klu ziv ni ju par la men tar nu de mo kra ti ju, a ta mo gde ona ne po sto ji de lu je se pu tem van par la men tar ne agi ta ci je i pro pa gan de. De mo krat ske te žnje, da kle, utka ne su u tzv. „li be ral ni kon sti tu ci o nal ni okvir“ (kakav je u stva ri te ko vi na kon ce si ja na ko je su bi le pri nu đe ne bur žo a ske dr ža ve pod sna žnim pri ti skom so ci jal de mo kra ta i rad nič kog po kre ta), a sta bil nost si ste ma je obez be đe na pu tem ras po lo ži vih par la men tar nih in sti tu ci ja.27

Ka da go vo ri mo o raz vi je noj fran cu skoj so ci jal de mo kra ti ji, ime Žana Žo re sa [Jean Jaurès] ne iz o stav no bi va ube le že no kao ime nje nog „oca ute me lji va ča“. Ge ne ral no, Žo res je jed na od ret kih lič no sti fran cu skog

dru štvu, upr kos nje noj na iz gled mar gi nal noj ulo zi u stra nač kom ži vo tu. Osim to ga, je dan od li de ra no vo for mi ra ne No ve an ti ka pi ta li stič ke par ti je i biv ši pred sed nič ki kan di dat Ko mu ni stič ke re vo lu ci o nar ne li ge Oli vi je Be zan sno [O li vi er Be san ce not], bio je to kom 2008. go di ne me đu pr vih de set naj po pu lar ni jih po li ti ča ra u Fran­cu skoj i po po pu lar no sti če tvr ti po li ti čar na le vi ci. Ivi ca Mla de no vić, Ras pad SFR Ju go sla vi je i fran cu ski troc ki sti: so ci o lo ško­isto rij ski pri log ana li zi „eks trem ne le vi ce“, No vi pla men, br. 18–19 (2013b), str. 267.

25 François Fo urn, Les broc hu res so ci a li stes et com mu ni stes en Fran ce en tre 1840 et 1844, Ca hi ers d’hi sto i re, N° 90–91 (2003), str. 69–83.

26 Gil les Can der, Le so ci a li sme, Mi lan Eds, Pa ris 1996, str. 8–9.27 Tek po sle 1905, oku ra že ni sla bim re zul ta ti ma do ta da šnje so ci jal de mo krat ske po­

li ti ke, kao i uspe hom san ktpe ter bur škog so vje ta i ma sov ni ih štraj kač kih agi ta ci ja u Evro pi, so ci jal de mo krat ski ra di ka li po či nju da kri ti ku ju par la men tar ne for me, da bi nji ho va po li tič ka vi zi ja po sta la za i sta po li tič ki uver lji va tek u pe ri o du od 1917. do 1920. go di ne, s po be dom ru ske par ti je bolj še vi ka i for mi ra njem Ko mu ni stič ke par ti je Fran cu ske [Par ti com mu ni ste français], či ju su ba zu či ni li re vo lu ci o nar ni ele men ti so ci jal de mo krat skog po kre ta. Mic hel Wi nock, Le So ci a li sme en Fran ce et en Euro pe, Se uil, Pa ris 1992, str. 149–155.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

74

po li tič kog ži vo ta ko ja je re spek to va na do na ših da na u okvi ru ve ći ne le­vi čar skih po li tič kih ten den ci ja: od so ci jal de mo kra ta (či je ime no si fon da­ci ja da na šnje So ci ja li stič ke par ti je), pre ko ko mu ni sta, do po je di nih stru ja fran cu ske „eks trem ne le vi ce“. Ve ro vat no je glav ni raz log ta kvog od no­sa nje go vo ra di kal no pro ti vlje nje ra tu i od luč no za stu pa nje in ter na ci o­na li zma – što je bio i glav ni raz log aten ta ta ko ji je nad njim iz vr šio je­dan fran cu ski na ci o na li sta sre di nom 1914. go di ne – ali i vo de ća ulo ga koju je svo jom in te li gen ci jom i obra zo va njem Žo res sâm se bi obez be đi vao u ta da do mi nant nim po li tič kim tr ve nji ma, po put: afe re Draj fus, štraj ko va ru da ra, o la ič kom ka rak te ru dr ža ve itd.28 So ci jal de mo kra ti ma je on po seb­no zna ča jan, jer je dao od lu ču ju ći pri log stva ra nju ide o lo škog i po li tič kog iden ti te ta fran cu skoj re for mi stič koj le vi ci.

Ipak, mоderna So ci ja li stič ka par ti ja je kre a ci ja Fran so aa Mi te ra na [François Mit te rand]. Po li tič ke i ide o lo ške raz mi ri ce iz me đu ko mu ni sta i so ci jal de mo kra ta po za vr šet ku Pr vog svet skog ra ta, po če tak pro ce sa sta­lji ni za ci je Ko mu ni stič ke par ti je Fran cu ske, agre si ja de sni ce i zna čaj na do stig nu ća Na rod nog fron ta kao re zul tat uni je le vi ce u me đu rat nom pe­ri o du, ne u speh ko a li ci o ne le vi čar ske vla de po za vr šet ku Dru gog svet skog ra ta i ras ko li u sta roj So ci ja li stič koj par ti ji,29 pre u zi ma nje „li der stva“ na le vi ci od stra ne Ko mu ni stič ke par ti je Fran cu ske, od nos pre ma re ži mu Šar­la de Go la [Char les de Ga ul le] i nje go voj ne de mo krat skoj tvo re vi ni Pe toj re pu bli ci itd: sve su ovo, da kle, pi ta nja u od no su na ko ja su za u zi ma ne pro tiv reč ne po zi ci je u okvi ru svo je vre me no re la tiv no uje di nje nog so ci jal­de mo krat skog po kre ta.

Na kon de ce nij skog pe ri o da pro ve de nog u opo zi ci ji i ži vog di ja lo ga iz me đu su ko blje nih frak ci ja, no vo for mi ra na So ci ja li stič ka par ti ja, na čije se če lo sta vlja Fran soa Mi te ran, od ba cu je „de sna skre ta nja“ SFIO, pri­hva ta di ja log s ko mu ni sti ma, ali i po li tič ke ali jan se s le vim li be ra li ma na lo kal nom ni vou, ka ko bi se obez be di la ve ći na spo sob na da po be di do ta da ne do dir lji vu de sni cu.30

28 Ma de la i ne Rebéri o ux, Jean Ja urès: po ur l’amo ur de l’hu ma nité, Mil ne uf cent, N° 11 (1993), str. 60.

29 Pu ni na ziv te par ti je, osno va ne 1905, gla sio je Fran cu ska sek ci ja rad nič ke in ter­na ci o na le [Sec tion française de l’In ter na ti o na le ouvriè re, SFI O]. Ovo je pr va re le­vant na so ci jal de mo krat ska par ti ja u Fran cu skoj, ko ja je de ce ni ja ma oku plja la raz ne stru je re for mi stič ke i ma lim de lom re vo lu ci o nar ne le vi ce, da bi tek 1969. us tu pi la me sto mo der noj So ci ja li stič koj par ti ji.

30 So ci ja li sti do la ze na vlast, uz po dr šku ko mu ni sta, sa pro gram skom plat for mom ko ja pred vi đa pot pu ni ras kid sa ka pi ta li zmom. Kla sna bor ba, uki da nje ka pi ta­li stič ke eks plo a ta ci je, so ci jal na re vo lu ci ja, po društvlja va nje va žnih sek to ra pri­vre de i ja sno is ti ca nje sa mo u pra vlja nja kao kraj njeg ci lja tog no vog dru štva či ne dok tri nar ne osno ve pro gram skog do ku men ta (ko ji je sa dr žao 110 pred lo ga) na či joj osno vi je Mi te ran do bio po dr šku gra đan ki i gra đa na Fran cu ske u ma ju 1981.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

75

Mi te ran je po ka zao ve li ki po li tič ki ta le nat, s ob zi rom na to da je po­mi rio go to vo sve so ci ja li stič ke frak ci je i di ver gent ne po li tič ke sen zi bi li te te i su je te oli če ne u broj nim već for mi ra nim i sek ta še nju sklo nim so ci jal de­mo krat skim „pr va ci ma“.31 Pri to me, po red to ga što je kon sti tu i sa na kao par ti ja vla sti, ko ja će, uosta lom, da ti pr vog i sve do 2012. go di ne je di nog le vi čar skog pred sed ni ka u isto ri ji Pe te re pu bli ke, So ci ja li stič ka par ti ja je osta la i par ti ja svo jih ak ti vi sta. Po li tič ka stra te gi ja ko ju je Fran soa Mi te ran iz u meo 1981. go di ne, ka da je iza bran za pred sed ni ka Fran cu ske, i da nas se na vo di kao pri mer u go to vo svim ozbilj ni jim in sti tu ti ma po li tič kih stu di ja.32

Po čet kom po sled nje de ce ni je XX ve ka naj ve će so ci jal de mo krat ske stran ke Za pa da vr še kri tič ko pre vred no va nje svo jih dok tri nar nih po stu­la ta i, u skla du sa so ci jal de mo kra ti ji ima nent nom prag ma tič no šću u po­li tič kom de la nju, pred la žu „osa vre me nje nje“ pro gram skih do ku me na ta.

Me đu tim, u epo hi nor ma li zo va no sti ka pi ta li zma, pa čak i nje go ve po želj no sti, So ci ja li stič ka par ti ja ipak ne pri pa da kor pu su biv ših slav nih stra na ka evrop ske so ci jal de mo kra ti je ko je su pred nja či le u pro ce su re­la ti vi zo va nja svo jih le vi čar skih ko re na (po put So ci jal de mo krat ske par ti­je Ne mač ke ili La bu ri stič ke stran ke u Ve li koj Bri ta ni ji).33 Na i me, čak je i u vre me vr hun ca li be ral ne eufo ri je u so ci jal de mo kra ti ji, Li o nel Žo spen, ko ji je spro veo naj o bim ni ji pro gram li be ral nih re for mi u isto ri ji fran cu ske le vi ce, na let njem uni ver zi te tu So ci ja li stič ke par ti je iz ja vio ka ko je „ka pi­ta li zam sna ga ko ja se kre će, ali ko ja ne zna ku da ide“.34

Ipak, ne u speh so ci jal de mo krat ske po li ti ke iz 1981. go di ne i glo bal­no do mi nant ni vul gar no an ti mark si stič ki isto rij ski tre nu tak, od lu ču ju će

go di ne. U skla du sa već iz lo že nom re for mi stič kom žo re sov skom kon cep ci jom de­mo krat skog so ci ja li zma, so ci ja li sti sma tra ju da pred lo že ne re for me ne ma ju za cilj po bolj ša nje po sto je ćeg ka pi ta li stič kog si ste ma, već su sred stvo za di rek tan na pad na si stem, tj. oru đe za us po sta vlja nje no vog si ste ma. U pro gra mu sto ji i to ka ko „ni je reč o to me da se po pra vlja ka pi ta li stič ki po re dak, već da se on za me ni jed­nim dru gim“, od no sno ka ko je cilj „ras kid sa ka pi ta li stič kim si ste mom i stvar na tran sfor ma ci ja dru štve nih struk tu ra“. Bra na Mar ko vić i Zo ran Sto jilj ko vić, So ci-jal de mo kra ti ja i so ci jal de mo krat ske stran ke, Slu žbe ni gla snik, Be o grad 2007, str. 29.

31 „Ja sam za ve ćin sku usme re nost ove par ti je. Že lim da ona pre u zme vlast. [...] Sek­ta ška vo ka ci ja par ti je me ne za ni ma.“ Meh di Oura ui, Les Grands Di sco urs so ci a- listes français du XX siè cle, Com ple xe, Pa ris 2007, str. 147.

32 Alain Ber go u ni o ux, Les So ci a li stes, Le Ca va li er Bleu, Pa ris 2010, str. 57–64. 33 U Ma ni fe stu To ni Bler [Tony Bla i re] – Ger hard Šre der [Ger hard Schröder] i sâm

ter min le vi ca to li ko de ran ži ra auto re da su mu mo ra li na ći za me nu. Jean Pi sa ni­ ­Fe rry, „Vérités, bra va des et si len ces“, u: Les no tes de la Fon da tion Jean Ja urès, FJJ, Pa ris 1999, str. 70. Ta ko se u Bri ta ni ji ra đa kon cept „Tre ćeg pu ta“, a u Ne mač koj „No vog cen tra“. Bler je u tom klju ču pred la gao i da se glo bal na or ga ni za ci ja so ci­jal de mo kra ta pre i me nu je u De mo krat sku in ter na ci o na lu, u ko ju bi bi la pri mlje na i De mo krat ska stran ka iz SAD.

34 Hen ri We ber, „Tro i siè me vo ie: où sont les di ver gen ces“, u: Les no tes de la Fon da-tion Jean Ja urès, FJJ, Pa ris 1999, str. 93.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

76

uti ču na no vo po li tič ko kao i ide o lo ško sa mo po i ma nje So ci ja li stič ke par­ti je i in ter i o ri zo va nje he ge mo ne vi zi je sve ta.35 Ta ko u De kla ra ci ji prin ci pa iz 1990. go di ne36 fran cu ske so ci jal de mo kra te efek tiv no u prak si, iako ne i na pla nu ide o lo škog ver ba li zma, na pu šta ju re for mi stič ku po li ti ku po ste­pe nog pre la ska na so ci ja li zam, ko ja je od na stan ka ove po li tič ke gru pa ci je pred sta vlja la isto rij sku ver ti ka lu u nji ho vom po li tič kom de la nju.

I po red to ga što ve ru ju da u me šo vi toj pri vre di, ko ja uklju ču je po­sto ja nje i pri vat nog sek to ra, mo ra delovati op se žan jav ni sek tor, so ci ja li sti u no vim par tij skim do ku men ti ma od u sta ju od pro jek ta na ci o na li zo va nja krup nih sred sta va za pro iz vod nju i dru štve nog sa mo u pra vlja nja kao ključ­nog ci lja po li tič kog an ga žma na.37

Nji hov no vi sve to po gled pod ra zu me va ko eg zi sten ci ju so li dar nog dru­štva i so ci jal no­tr ži šne eko no mi je, a či ni se da je naj bo lje iz ra žen u Žo­ spe no voj for mu li: „Mi smo za tr ži šnu eko no mi ju, ali smo pro tiv tr ži šnog dru štva“,38 što bi su štin ski išlo u sme ru Po la nji je vog [Karl Po lanyi] sta va da dru štvo mo ra ima ti kon tro lu nad eko no mi jom, a ne obrat no, te da tr­ži šni kri te ri ju mi ren ta bil no sti ni po što ne sme ju bi ti uni ver zal ni so ci jal ni kri te ri ji. Ovo je ujed no još i sa da dok tri nar na pa ra dig ma da na šnje So ci­ja li stič ke par ti je.

5. Fran soa Oland: čo vek sin te ze i „mli ta vi apa rat čik“ le vi ce

Od mah tre ba na gla si ti da – i po red svih ide o lo ških lu ta nja – glav ne stru je so ci ja li sta ni ka da ni su pri hva ti le pro ces „ble ri za ci je“ par ti je, od­no sno re vi zi o ni stič ki pro jekt „no vog cen tra“. Šta vi še, no ve la bu ri ste [La-bo ur Party] iz Ve li ke Bri ta ni je, ko ji no mi nal no pri pa da ju is toj po li tič koj fa mi li ji kao i So ci ja li stič ka par ti ja i So ci jal de mo krat ska par ti ja Ne mač ke,

35 O to me ka ko i za što su so ci ja li sti po do la sku na vlast već po sle dve go di ne na pu sti li svoj pro gram iz 1981. go di ne vi de ti: Ivi ca Mla de no vić, op. cit., 2013a, str. 74–75.

36 Par ti so ci a li ste, Pro jet so ci a li ste po ur la Fran ce des années 80, Club so ci a li ste du Li vre, Pa ris 1980, pre u ze to sa adre se: http://mi ro irs.iro nie.org/so ci a li sme/www.psin fo.net/do cu ments/con ven ti ons/fran ce80/pre sent.html, 28. jun 2014.

37 Sa mo u pra vlja nje kao glav ni po li tič ki cilj u pro gra mu So ci ja li stič ke par ti je bi va in te gri sa no na kon Na ci o nal ne kon ven ci je 1975. O ši rim idej nim uti ca ji ma ide o­lo gi je ju go slo ven skog sa mo u pra vlja nja na fran cu sku po li tič ku le vi cu i sin di ka te up. Bog dan Tri fu no vić, Fran cu ska le vi ca i sa mo u pra vlja nje: sa mo u pra vlja nje i par-ti ci pa ci ja u pro gra mi ma i ak ci ja ma po li tič kih par ti ja i sin di ka ta u Fran cu skoj, Rad­nič ka štam pa, Be o grad 1976.

38 Li o nel Jo spin, Ma so cial-démoc ra tie. La no u vel le al li an ce so ci a li ste do it par ve nir à ré- con ci li er la défen se des „la issés-po ur-comp te“ et cel le des clas ses moyen nes, Libéra tion, pre u ze to sa adre se: http://www.li be ra tion.fr/po li ti qu es/1999/11/19/la­no u vel le­ ­al li an ce­so ci a li ste­do it­par ve nir­a­re con ci li er­la­de fen se­des­la is ses­po ur­comp te­ ­et­ce_288956, 3. jul 2014.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

77

stra nač ka ba za so ci ja li sta uglav nom stig ma ti zu je kao „so ci jal­iz daj ni ke“.39 Tek jed na pri lič no mar gi nal na de sna stru ja u par ti ji, pred vo đe na ak tu el nim pre mi je rom Ma nu e lom Val som [Ma nuel Walls], vr lo otvo re no agi tu je za „mo der ni za ci ju“ So ci ja li stič ke par ti je po ugle du na La bu ri stič ku par ti ju.40

Ka da go vo ri mo o unu tar stra nač kom ure đe nju, So ci ja li stič ku par ti ju od sa mog na stan ka ka rak te ri šu tra di ci ja su ži vo ta i di ja lo ga raz li či tih re for­mi stič kih le vi ca, kao i re la tiv no po sto ja na i raz vi je na de mo kra ti ja unu tar par ti je. To je, uosta lom, stran ka ko ja je na sta la uje di nje njem, ka ko smo već po me nu li, u pro šlo sti že sto ko po sva đa nih so ci jal de mo krat skih gru­pa ci ja, na te me lju za jed nič ke ve re u kon cept de mo krat skog so ci ja li zma. Zbog to ga ni je čud no što u okvi ru nje le gal no de lu ju broj ne frak ci je, od ko jih su one na kraj nje le vom i de snom (ili tzv. „tre će pu ta škom“) spek tru u stal nim ide o lo škim i dnev no po li tič kim tr ve nji ma.

Da kle, još od ne za bo rav nih frak cij skih bor bi iz me đu Žo re so ve i Ge­zdo ve [Gil les Gu es de] stru je, pa pre ko su ko ba za unu ta rstra nač ku he ge­mo ni ju iz me đu Pr ve i Dru ge le vi ce, oli če ne u Fran soau Mi te ra nu i Mi še lu Ro ka ru [Mic hel Ro card], su prot sta vlje nih po li tič kih pro je ka ta Lo ra na Fa­bi ji sa [La u rent Fa bi us] i Li o ne la Žo spe na u pr voj po lo vi ni 1990­ih go di na, i ka sni je, kra jem XX ve ka, Fran so aa Olan da i Žan­Li ka Me lan šo na [Jean-Luc Mélen chon], pa do naj no vi jih ras ce pa iz me đu Mar tin Ob ri [Mar ti ne Aubri] i Se go len Ro a jal, kao i Mar tin Ob ri i Fran so aa Olan da kra jem pr ve i po čet kom dru ge de ce ni je ovog ve ka, fran cu ski so ci ja li sti ne gu ju kul tu­ru unu ta r stra nač ke de mo kra ti je, ko ja pod ra zu me va po li tič ku bor bu stra­nač kih frak ci ja za upra vlja nje par tij skim apa ra tom i utvr đi va nje ide o lo­ške po zi ci je stran ke. Na rav no, taj pro ces unu ta rstra nač ke bor be mno go je kom plek sni ji od jed no stav nog li ci ti ra nja oso ba ko je su u od re đe nim pe ri o di ma sim bo li zo va le ključ ne ras ce pe.41

39 Ova de nun ci ja ci ja se so ci ja li sti ma da nas vra ća kao bu me rang, jer su upra vo oni tre nut no od stra ne „le vi ce na le vi ci“ tre ti ra ni kao „so ci jal­iz daj ni ci“. Le Grand So ir, Les so cial-traîtres, pre u ze to sa adre se: http://www.le grand so ir.in fo/les­so ­ cial­tra i tres.html. 14. jul 2014. In te re sant no je, re ci mo, da, zbog ne po pu lar no sti To ni ja Ble ra me đu fran cu skim so ci ja li sti ma, kan di dat ki nja so ci ja li sta na pred­sed nič kim iz bo ri ma 2007. go di ne Se go len Ro a jal [Se go le ne Royal] ni je pri hva ti la sa sta nak sa Ble rom pri li kom nje go ve po se te Pa ri zu ne po sred no pred iz bo re, dok ga je sa odu še vlje njem do če kao i sa njim se ve se lo sli kao de sni čar ski kan di dat Ni ko la Sar ko zi.

40 Ma nuel Vals je za hva lju ju ći Fran so au Olan du po stao va žna fi gu ra u okvi ru So ci ja­li stič ke par ti je tek u po sled nje dve go di ne. Me đu tim, o to me će mo re ći ne što vi še u po sled njem odelj ku. Na ovo me me stu je va žno po me nu ti sa mo da na unu tar­stra nač kim iz bo ri ma ova de sna stru ja u par ti ji uglav nom do bi ja oko 5% po dr ške stra nač ke ba ze.

41 Ovu te mu su vr lo de talj no i ni jan si ra no ob ra di li fran cu ski auto ri Re mi Le fe vr i Fre­ de rik Sa vic ki. Rémi Le feb vre & Frédéric Sa wic ki, La so ciété des so ci a li stes: Le Par ti so ci a li ste aujo urd’hui. Edi tion du Cro qu ant, Pa ris 2006.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

78

Upra vo je Fran soa Oland iza šao kao po bed nik u kon ku ren ci ji od še sto ro kan di da ta na po sled njim iz bo ri ma za pred stav ni ka So ci ja li stič ke par ti je na pred sed nič kim iz bo ri ma 2012. go di ne,42 a on da i po stao dru gi le vi čar ski pred sed nik u isto ri ji Pe te re pu bli ke. Pre ne go što u sle de ćem po gla vlju ana li zi ra mo re zu la te nje go vog pred sed ni ko va nja, či ni nam se da je za du blje raz u me va nje ak tu el ne Olan do ve po li ti ke, na ovo me me stu va­žno u osnov nim cr ta ma po me nu ti ko je Fran soa Oland, ka ko ga de fi ni sa ti u po li tič kom smi slu i ko ju on to ide o lo šku ka ri ku pred sta vlja u isto rij skoj ver ti ka li fran cu ske ume re ne le vi ce.43

Oland je ro đen 1954. u Ru a nu. Član So ci ja li stič ke par ti je po sta je 1979. go di ne, a od 1997. do 2008. na la zi se na me stu ge ne ral nog se kre­ta ra, što je ujed no i naj vi ša stra nač ka funk ci ja. Si tu a ci ju u toj po li tič koj or ga ni za ci ji pod nje go vim ru ko vod stvom do bro od sli ka va pred iz bor na kam pa nja za pred sed nič ke iz bo re 2007. go di ne, ka da stra nač ko ru ko vod­stvo, na če lu sa sa mim Olan dom, op te re će no i po de lje no per ma nent nim su ko blja va nji ma, da upo tre bi mo eufe mi zam, ni je sta lo u zna čaj ni joj me ri iza kan di dat ki nje Se go len Ro a jal.44 Te ško da se mo že na ći sli čan pri mer u isto ri ji fran cu ske po li ti ke da sop stve na par ti ja na ta kav na čin od u sta ne od svo ga kan di da ta/kan di dat ki nje od sa mog po čet ka iz bor ne kam pa nje iako je on fa vo rit za po bed ni ka u iz bor noj tr ci. Po li tič ki pro gram Ro a ja lo ve na tim iz bo ri ma pod ra zu me vao je re na ci o na li za ci ju po je di nih pred u ze ća, kao i spa ja nje pred u ze ća u de li mič no jav nom vla sni štvu ra di ra ci o nal ni jeg funk ci o ni sa nja, zna čaj no po ve ća nje SMIC­a (mi ni mal ne ce ne rada), po­o štra va nje po sto je ćih od red bi o tri de set pe to ča sov noj rad noj ne de lji i sin­ di kal nom or ga ni zo va nju u ko rist za po sle nih, ve će uče šće radnikâ u ru ko­vo đe nju pred u ze ći ma i di stri bu ci ji do bi ti, kao i broj ne dru ge me re ko je

42 U iz bor nu utak mi cu ušlo je, sa svo jim po seb nim plat for ma ma i kam pa nja ma, pe­to ro kan di da ta i kan di dat ki nja, pred stav ni ka raz li či tih stru ja i frak ci ja u par ti ji, kao i pred sed nik Ra di kal ne par ti je le vi ce Žan­Mi šel Bej le [Jean­Mic hel Baylet]. Po seb no za ni mlji va či nje ni ca je da su právo gla sa, osim čla no va par ti je (njih oko 200.000), ima li i svi Fran zu zi ko ji su bi li sprem ni da pot pi šu Po ve lju vred no sti le vi ce (kao „do kaz“ pri pad no sti le vi ci) i da upla te 1 evro, od ko jih je u dru gom kru gu njih oko 3,5 mi li o na i is ko ri sti lo to pra vo – da kle, sko ro osam na est pu ta ši re te lo od for mal nih čla no va stran ke.

43 Ovo je po seb no va žno ima ju ći u vi du me šo vi ti pred sed nič ko­par la men tar ni po­li tič ki si stem fran cu ske Pe te re pu bli ke, ko ju ne ki čak, zbog pre ve li ke mo ći pred­sed ni ka (i mno go ve ćih ovla šće nja iz vr šne vla sti u od no su na par la ment), na zi va ju Bo na par ti stič kom re pu bli kom. Pi er re To u rev, En fi nir avec Vème Répu bli que bo­na par ti ste, pre u ze to sa adre se: http://www.to u pie.org/Tex tes/Re pu bli que_bo na­par ti ste.htm, 9. maj 2014.

44 Ro a ja lo va je, ina če, maj ka Olan do ve de ce i, u to vre me, nje go va ne ven ča na part­ner ka još iz stu dent skih da na. Nju je, na i me, na su prot oče ki va nji ma me đu stra nač­kim vođ stvom, kao kan di dat ki nju za pred sed ni cu Fran cu ske is pred So ci ja li stič ke par ti je ube dlji vom ve ći nom iza bra la ba za stra nač kih ak ti vist ki nja i ak ti vi sta.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

79

je tre ba lo da do ve du do sma nji va nja ne ga tiv nih efe ka ta ka pi ta li zma na clas ses po pu la i res.

Bi lo ka ko bi lo, Oland na kon je da na est go di na na pu šta po zi ci ju ge­ne ral nog se kre ta ra So ci ja li stič ke par ti je, u pe ri o du ka da se par ti ja na la zi u pot pu nom ra su lu, obe le že na od stra ne sin di ka ta i jav no sti kao „po zo ri šte su je ta i sen ki“ i „sa mo u bi lač ka par ti ja“,45 a biv ši ge ne ral ni se kre tar je od svo jih par tij skih dru go va kva li fi ko van kao „mli tav ko“ (Ar no Mont bur),46 „go spo din za jef ti ne po ša li ce“ (Lo ran Fa bi jis),47 „me ka mu da“ (Mar tin Obri)48 itd. Me đu tim, ni šta od ovo ga mu ni je sme ta lo da po sle ve li ke me dij ske kam pa nje le vo­li be ral nih me di ja u nje go vu ko rist i sop stve ne spo sob no sti da oku pi ve ći nu de snih i po je di ne le ve frak ci je u par ti ji oko svo ga „po bed­nič kog“ pro jek ta (zbog če ga ga i per ci pi ra ju kao čo ve ka sin te ze), sa mo tri go di ne na kon „ne slav nog od la ska“, naj pre po be di svo je par tij ske kon ku­ren te na otvo re nim stra nač kim iz bo ri ma (les pri ma i res so ci a li stes) 2011. go di ne, a ne du go za tim i već ja sno omra že nog pred sed ni ka Fran cu ske Ni ko lu Sar ko zi ja na pred sed nič kim iz bo ri ma odr ža nim u ma ju 2012. go­di ne, či me je ušao u so ci ja li stič ki pan teon kao je dan od ret kih so ci ja li sta na naj va žni joj dr žav noj funk ci ji.

Uko li ko bi smo že le li da ga po li tič ki de fi ni še mo, tre ba re ći da je, upr kos re la tiv noj evo lu ci ji i po li tič kom tra ga nju, Oland u po sled nje dve de ce ni je ostao ide o lo ški i tak tič ki do sle dan, tj. ve ran iz ra zi to opor tu ni­stič koj stru ji Dru ge le vi ce u okvi ru svo je par ti je.

U tom smi slu, da bi se ovaj „mli ta vi apa rat čik“49 le vi ce oce nio kao po li tič ko bi će, va žno je raz u me ti oso be no fran cu ski na ci o nal ni okvir nje­go vog po li tič kog de lo va nja, tj. „več ni“ su kob iz me đu Pr ve i Dru ge le vi ce unu tar So ci ja li stič ke par ti je.

Kon cep ti Pr ve i Dru ge le vi ce, ina če, gu bi li su sta ra i do bi ja li nova zna če nja to kom vre me na i s pro me nom po li tič kog i dru štve nog kon­tek sta.50 U po sle rat nom pe ri o du naj zna me ni ti ji pred stav ni ci ovih le vi ca

45 U pi ta nju je igra re či: Par ti so ci a li ste = Par ti su i ci de.46 Ar no Mont bur [Ar naud Mon te bo urg] je li der jed ne od le vih frak ci ja u par ti ji i ak­

tu el ni mi ni star za pri vred ni pre po rod.47 Lo ran Fa bi jis je biv ši ge ne ral ni se kre tar par ti je, „šam pion“ kam pa nje NE neo li­

be ral nom evrop skom usta vu 2005. go di ne i ak tu el ni mi ni star spolj nih po slo va.48 Mar tin Ob ri je biv ša ge ne ral na se kre tar ka so ci ja li sta (ko ja je ob no vi la par ti ju na­

kon Olan do vog od la ska 2008. go di ne), ak tu el na gra do na čel ni ca Li la i biv ša mi ni­star ka ra da u Žo spe no voj vla di, po zna ta pod na dim kom „da ma od 35 sa ti“ (jer je naj za slu žni ja za do no še nje za ko na o skra ći va nju rad ne ne de lje na 35 sa ti). Na kon po be de Olan da po vla či se iz naj u žeg stra nač kog ru ko vod stva.

49 Pre u ze to sa adre se: http://www.la de pec he.fr/ar tic le/2012/05/03/1346920­hol lan de­ ­ou­la­mue­en­cham pion­de­la­ga uc he­d­un­ap pa ratchik­mou.html, 2. jul 2014.

50 Dru gu le vi cu su u po čet ku či ni le re la tiv no he te ro ge ne gru pe le vi čar skih ak ti vi sta, u pr vom re du biv ših ko mu ni sta, za tim po je di nih frak ci ja troc ki sta, sin di ka li sta

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

80

u okvi ru So ci ja li stič ke par ti je bi li su Fran soa Mi te ran i Mi šel Ro kar. Pr va le vi ca je, ta ko, uslov no mark si stič ka, pa tri ot ska, ja ko bin ska, cen tra li stič­ka, eta ti stič ka, kla sno cen trič na itd, dok je Dru ga le vi ca bi la bli ža tra di ci ji fran cu skog etič kog so ci ja li zma i de cen tra li za ci ji, su prot sta vlja la se ar bi­trar no sti „bi lo ga zdâ, bi lo dr ža ve“ i okre nu ta je „auto no mi ji za jed ni ca iz ba ze“ (tj. ci vil nom dru štvu na su prot dr ža ve). Upra vo je pod uti ca jem Ro­ka ra dru štve no sa mo u pra vlja nje po sta lo cen tral ni po li tič ki kon cept stran­ke, na su prot ri gid nom eta ti zmu, na ko jem su in si sti ra li sta ri so ci ja li sti i ve ći na ko mu ni sta.51

Me đu tim, po de la na ove dve po li tič ke kul tu re u par ti ji da nas do bi­ja no ve, a u ne kim seg men ti ma i iz me nje ne sa dr ža je. Ta ko se, po red već re če nog, Pr voj le vi ci pri ši va ju još ar ha ič nost, uto pi zam, an ti a mer ka ni­zam, evro skep ti ci zam, za la ga nje za „re di stri bu tiv ni so ci ja li zam“ i slič ne po zici je, dok je Dru ga le vi ca ona no va mo der na, de mo krat ska, evro fi lič na i eko nom ski „re a li stič na“ sna ga: ukrat ko, spo ji va sa ble ri zmom. Na rav no, raz mi mo i la že nja u So ci ja li stič koj par ti ji vr lo če sto se žu iz van gra ni ca ova­ko tip ski shva će nih le vi ca (kao što se, uosta lom, ni sa ma po de la na Pr vu i Dru gu le vi cu ne ogra ni ča va sa mo na So ci ja li stič ku par ti ju), a ne ta ko ret ko su uslo vlje ni ja per so nal nim ne tr pe lji vo sti ma i in te re si ma ne go raz­mi ri ca ma oko ide o lo ških i po li tič kih po gle da.

U sva kom slu ča ju, Fran soa Oland je auten tič ni re pre zen tant Dru ge le vi ce, le vi ce Pje ra Man de sa Fran sa [Pi er re Mendès Fran ce], Mi še la Ro ka ra, Ža ka De lo ra [Jac qu es De lors], a od 1983. go di ne i sa mog Fran so aa Mi te ra­na, ko ji je, pre ma re či ma Žan­Pje ra Še ven ma na [Jean-Pi er re Chevènement], naj pre osu dio ovaj po li tič ko­in te lek tu al ni po kret na jav nu sra mo tu, da bi ka sni je od nje ga sve pre u zeo.52

Ova da nas he ge mo na, uslov no ka za no, de sna par tij ska stru ja, fun­da men tal no je kon cen tri sa na na „po pra vlja nje ka pi ta li zma“, iako dok tri­nar no još ne od ba cu je re for mi stič ka stre mlje nja, tj. tran zi ci ju ka de mo­krat skom so ci ja li zmu kao kva li ta tiv no dru ga či jem ti pu dru štva, pu tem re for mi. Na rav no, u prak si, ka da do đe na vlast, Dru ga le vi ca vo di iz ra zi to

itd. „Ovaj po li tič ki pra vac na sta jao je vre me nom, naj pre ot klo nom od Fran cu ske ko mu ni stič ke par ti je (PCF), od sta lji ni zma kao si ste ma i ja ko bin skog re vo lu ci o nar­nog na sle đa, ko je je le gi ti mi sa lo upo tre bu na si lja u po li tič koj bor bi, kao i od sta re so ci ja li stič ke par ti je (SFIO), nje ne po li tič ke ne do sled no sti i ne do volj ne ose tlji vo sti za po tre be no vog vre me na.“ Du šan Mar ko vić, „’Pra xis’ i Fran cu ska: ve ze, sa rad­nja, od je ci“, u: Dra go mir Olu jić i Kru no slav Stoj ko vić (ur.), Pra xis, dru štve na kri-ti ka i hu ma ni stič ki so ci ja li zam, Ro sa Lu xem bo urg Stif tung, Be o grad 2012, str. 330.

51 Ro kar je čak pi sao i pred go vor za knji gu na fran cu skom je zi ku: „Po ku šaj sa mo­u pra vlja nja“, na šeg auto ra Mi loj ka Dru lo vi ća – Mi loj ko Dru lo vic, L’auto ge stion à l’épre u ve, préfa ce de Mic hel Ro card, Fayard, Pa ris 1973.

52 Ser ge Ha li mi, Qu and la ga uc he de go u ver ne ment ra con te son hi sto i re, Le Mon de di plo ma ti que, avril 2007, str. 27.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

81

opor tu ni stič ku po li ti ku so ci jal nog li be ra li zma, uko li ko ni je su o če na s pri ti­skom „od o zdo“: iz par tij ske ba ze i od rad nič kog po kre ta. Po li tič ka isto ri ja Fran cu ske nam uka zu je na to da je ova le vi ca, da kle, u va žnim mo men­ti ma iz ra zi to kom pro mi ser ska, tj. sprem na na ve li ke kon ce si je vla da ju ćoj kla si u ka pi ta li zmu i evrop skoj neo li be ral noj no men kla tu ri.53

Ova sa zna nja su, či ni se, nu žna pret po stav ka za raz u me va nje i ob ja­šnje nje ak tu el ne po li ti ke Fran so aa Olan da i po bed nič ke frak ci je u okvi ru So ci ja li stič ke par ti je.

6. So ci ja li stič ka par ti ja kao par ti ja vla sti da nas: so ci jal-de fe ti zam à la française

Kao i u slu ča je vi ma Blu mo ve [Léon Blum], Mi te ra no ve i Žo spe no ve vla de, i pred sed ni ko va nje Fran so aa Olan da je ve ro do sto jan po ka za telj da bez sna žnog pri ti ska rad nič kog i ši reg so ci jal nog po kre ta na par ti je le vi ce ko je vr še vlast, one na du ži pe riod ne mi nov no vo de, u naj bo ljem slu ča ju, so ci jal no­li be ral nu po li ti ku.

Da kle, ne iz be žno je da sva ka vla da le vi ce, ka ko pri me ću je glav ni ured nik Le Mon de di plo ma ti que­a Serž Ali mi [Ser ge Ha li mi], ko ja se ne slu­ži pri ti sci ma „od o zdo“, a su o če na je s per ma nent nim uce na ma ka pi ta la s dru ge stra ne, upad ne u zam ku i sme sta se za klju ča iza za tvo re nih vra ta s teh no kra ta ma, ko ji su odav no za bo ra vi li bi lo ka kvu dru gu po li ti ku sem cen tri stič ke. Ona ne mo že da či ni ni šta dru go osim op se siv nog na sto ja nja da odo bro vo lji raz ne pri vat ne agen ci je za oce nji va nje rej tin ga i pro ce nu sta vo va jav nog mnje nja, či ji je ka rak ter od re đen is klju či vo ti me da degra­di ra ju sva ku ze mlju ko ja za poč ne s istin skom le vi čar skom po li ti kom.54

Da tu sud bi nu ni je mo gla da iz beg ne ni ova ak tu el na so ci ja li stič ka vla da: na rav no, uz ne ke ka rak te ri stič ne oso be no sti.

Na i me, u pe ri o du od po la go di ne na kon iz bor ne po be de vlast je ma­nje­vi še in ten zi vi ra la, ako uzme mo u ob zir ovaj glo bal no he ge mo ni pro ces so ci jal ne re ak ci je, re la tiv no hra bre so ci jal de mo krat ske re form ske po te ze

53 In te re sant na je, re ci mo, bi la si tu a ci ja pred na ci o nal ni re fe ren dum oko pri hva­ta nja/od bi ja nja Evrop skog usta va 2005. go di ne, ka da je je dan deo So ci ja li stič ke par ti je (reč je uglav nom o „pr va ci ma“ Pr ve le vi ce, po put Lo ra na Fa bi ji sa i An ri ja Ema nu e li ja [Hen ri Em ma nu el li] – ko ji su i biv ši ge ne ral ni se kre ta ri par ti je – za tim, Žan­Li ka Me lan šo na, da na šnjeg li de ra Le vog fron ta, pa i Be no aa Amo na [Benoît Ha mon] i Ar noa Mont bu ra, predvodnikâ le vog kri la So ci ja li stič ke par ti je), spro­vo dio kam pa nju PRO TIV, dok je dru gi, ve ćin ski deo, na če lu sa ta da šnjim ge ne­ral nim se kre ta rom Olan dom, bio ZA pri hva ta nje to ga li be ral no obo je nog spo ra­zu ma i ja ču evrop sku in te gra ci ju, čak i uz mo guć nost uru ša va nja mno gih funk ci ja so ci jal ne dr ža ve, ko ju je on in he rent no sa dr žao.

54 Ser ge Ha li mi, Où est la ga uc he à l’he u re de la to ur men te éco no mi que?, Le Mon de di plo ma ti que, no vem bre 2011, str. 15.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

82

i po li ti ku ko ja je na sim bo lič kom pla nu ima la so ci jal no ofan ziv ni po ten­ci jal.55 Ta ko su ne ke od pr vih me ra vla de pred sed ni ka Fran so aa Olan da i pr vog pre mi je ra Žan­Mar ka Ero aa [Jean-Marc Ayra ult] pod ra zu me va le sma nje nje pred sed nič ke i mi ni star skih pla ta za 30%, ali i re du ko va nje tro­ško va pred sed nič kog ka bi ne ta i vla de. Ta ko đe, vr lo br zo je od re đen rok za hit no po vla če nje fran cu skih voj ni ka iz Av ga ni sta na, for mi ra na ko mi si ja na če lu sa Ibe rom Ve dri nom [Hu bert Ve dri ne] ko ja je tre ba lo da pro ce ni efekt po vrat ka pod okri lje NA TO­a u vre me Sar ko zi ja, a po ni šten je i za­kon ko jim je mi ni star unu tra šnjih po slo va iz Sar ko zi je ve par ti je ino stra nim stu den ti ma u Fran cu skoj uki nuo broj ne olak ši ce, ko je su tra di ci o nal no obe lež je fran cu skog obra zov nog si ste ma.

Na tom ta la su, po če lo se sa raz ra dom obe ća nja o kre i ra nju no vih rad nih me sta za pre ko 60.000 uči te lja i na stav ni ka u ško la ma, pen zi o ne­ri ma je sim bo lič no po ve ća na osno vi ca za pen zi ju i re e ta bli ra na je za kon­ska op ci ja o pen zi o ni sa nju s na vr še nih 60 go di na sta ro sti. Upr kos broj­nim ospo ra va nji ma od de sni ce, pa i od sa mog Ustav nog su da Fran cu ske, Oland ni je od u stao ni od ide je da naj bo ga ti ji Fran cu zi pla ća ju po rez na do ho dak od 75%. Ta ko đe, od nos naj ni že i naj vi še pla te u pred u ze ći ma u ko ji ma dr ža va ima ve ćin sko vla sni štvo ogra ni čen je na 1 : 20, a za ona u ko ji ma ima ma njin ski pa ket vla da je jav no sti pred sta vi la na me ru o pre­go vo ri ma s osta lim ak ci o na ri ma ka ko bi i u tim rad nim je di ni ca ma re če­na me ra bila spro vo di va. U me đu pe ri o du je sim bo lič no po ve ćan i SMIC (mi ni mal na za ra da), za bra nje na su ot pu šta nja za po sle nih u pred u ze ći ma ko ja ostva ru ju do bit i svo jim ak ci o na ri ma is pla ću ju bo nu se, a usvo je ni su i za ko ni pro tiv dis kri mi na ci je na osno vu ro da i sek su al no sti, uklju ču ju ći i za kon o isto pol nom bra ku.56 To su, da kle, bi li naj vi dlji vi ji po te zi ko ji ma je i na sim bo lič koj rav ni na či njen ot klon od vla da vi ne de sni ce.

Me đu tim, za o kret pre ma so ci jal no de fan ziv nim i so ci jal no­li be ral­nim po li ti ka ma ni je tre ba lo dru go če ka ti.

Na kon spro vo đe nja ne ko li ko va žnih si stem skih re for mi, hra brih po ku ša ja i ne u spe ha, ko ji su pro u zro ko va li i dvo u mlje nja oko to ga šta ra­di ti,57 pr vom le vi čar skom pred sed ni ku Pe te re pu bli ke Fran so au Mi te ra nu

55 O ovo me vi de ti: Ivi ca Mla de no vić, op. cit., 2013a, str. 77–79.56 Po sle per ma nent nih me seč nih pro te sta i do ta da ne vi đe nih mo bi li za ci ja de sni ce

na uli ca ma, pre sve ga, Pa ri za, so ci ja li sti su mo ra li da od stu pe u po gle du da va nja za kon skih mo guć no sti LGBT pa ro vi ma da usva ja ju de cu.

57 O ide o lo škom ha o su u ko jem su se ta da na šli so ci jal de mo kra ti naj bo lje go vo ri sve do če nje ta da šnjeg pred stav ni ka le ve frak ci je So ci ja li stič ke par ti je i da na šnjeg li de ra fran cu ske ra di kal ne le vi ce Žan­Li ka Me lan šo na: „Sma tram da je po be da iz 1981. go di ne bi la iz van red na, da su re zul ta ti ko je smo na po čet ku po sti gli bi li iz u zet ni. Ka sni je, mi smo upa li u klop ku ko ju nam je po sta vi la bur žo a zi ja, ne za­do volj na prav cem ka kav tra si ra ju so ci ja li sti [...] Ci lja li smo, da kle, na ne što što

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

83

tre ba le su go to vo dve go di ne za ko nač ni li be ral ni za o kret u so ci ja li stič koj po li ti ci. So ci jal de mo krat ski na let nje go vog ime nja ka i dru gog le vi čar skog pred sed ni ka Fran so aa Olan da tra jao je, ka ko smo pod vu kli, je dva ne kih šest me se ci. Pra vi ka rak ter ak tu el ne so ci ja li stič ke vla sti od kra ja 2012. go di ne do da nas naj bo lje se mo že oka rak te ri sa ti de fi ni ci jom no vi nar ke Mar tin Bi lar [Mar ti ne Bu lard] kao „so ci jal­de fe ti zam na fran cu ski na čin“.58

Po čev ši od ne spo sob no sti da se iz bo re s broj nim in te re snim gru pa ma ka ko bi re a li zo va li pro gram o jed na kom opo re zi va nju ka pi ta la i ra da, što je bi la jed na od naj bit ni jih stav ki u so ci ja li stič koj pred iz bor noj kam pa nji, pre ko bor be sa fi skal nim ni ša ma i špe ku la tiv nim de lat no sti ma fran cu skih ba na ka u ino stran stvu i na unu tra šnjem pla nu, pa sve do ka pi tu lant skog po pu šta nja pred pri ti skom Ne mač ke i dru gih „evrop skih part ne ra“ po vo­dom pot pi si va nja Evrop skog ugo vo ra o sta bi li za ci ji, ko or di na ci ji i upra vlja nju, gde u bîti ni je uva žen go to vo ni je dan nji hov ar gu ment itd, So ci ja li stič ka par ti ja i Fran soa Oland u po sled njih vi še od go di nu i po da na do ži vlja va ju pot pu ni de bakl na ra znim ni vo i ma.

Sve ono pro tiv če ga je bi la usme re na nji ho va kri ti ka u kam pa nji, od fi skal nog „zlat nog pra vi la“, ko je pod ra zu me va da bu džet ski de fi cit ne sme bi ti ve ći od 3% BDP­a, što je sa mo uvod u po li ti ke „ste za nja ka i ša“ i „eko nom ske stro go sti“, pre ko po pu stlji vo sti pre ma ve li kim ka pi ta li sti ma i nji ho vim po li ti ka ma ot pu šta nja radnikâ ra di odr ža va nja vi so kih pro fi ta („Pe žo“, „Kon ti nen tal“, „Are kol Mi tal“, „Re no“ i dru ge kom pa ni je), re la­ti vi zo va nja po re skih re for mi iz u zi ma njem od opo re zi va nja ra znih so ci jal­nih gru pa, po vrat ka na sce nu i čak pred vi đe nog ra sta to li ko kri ti ko va nog i ne pra ved nog (jer naj vi še po ga đa naj si ro ma šni je) PDV­a za 2014. go di nu, li be ra li za ci je rad nih ugo vo ra i do vo đe nja u pi ta nje do sa da šnjih ko lek tiv­nih ugo vo ra, ugo vo ra compéti vité-em ploi ko ji omo gu ća va sma nje nje pla ta

su štin ski ni smo raz u me li. Šta je zna či lo to da ni šta od sve ga što smo pred vi de li ni je ra di lo? I ka da smo sti gli u 1983. go di nu, bi li smo na uda ru, iz me đu osta log, sa mo če ti ri de val va ci je, ra sta spolj nog du ga itd. U tom tre nut ku, ka da smo uda­ri li u zid, ja sam bio deo onih gru pa ko je su go vo ri le: ’Tre ba vo di ti dru ga či ju po­li ti ku.’ Me đu tim, šta je to tre ba lo tač no da pod ra zu me va dru ga či ja po li ti ka? Mi smo bi li ne spo sob ni da da mo od go vor na to pi ta nje, osim op štih fra za, ko je sam već bio čuo još u mla do sti i ko je su pred sta vlja le stan dard ne re ci ta ci je pro tiv ka­pi ta li zma ge ne ral no, za so ci ja li zam ge ne ral no... ali ko jim pu tem? To is ku stvo je obe le ži lo moj ži vot. I naj bo lja uslu ga ko ju da nas mo že mo uči ni ti se bi sa mi ma je ste da se ne cen tri ra mo na Mi te ra na, kao ma la de ca na oca, već da for mi ra mo po li­tič ko mi šlje nje ko je se ne će ve zi va ti za jed nog čo ve ka, ne go za dru štve ni mo ment i za od go vor šta je i ka ko tre ba lo kon kret no ra di ti u to me mo men tu.“ Pre u ze to sa adre se: http://www.dailymo tion.com/vi deo/xpndld_me di a part­2012­me len chon­­ple nel­le­fa ce­a­fa ce_news, 20. mart 2014.

58 Mar ti ne Bu lard, „So cial­défa i ti sme à la française“, Le Mon de di plo ma ti que, avril 2013, str. 1.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

84

i po ve ća nje rad nog vre me na,59 do, na kra ju, kao vr hu nca, i pen zi o ne „re­for me“ ko ja će uklju či va ti po vra tak, a naj ve ro vat ni je i do dat no po gor ša nje pret hod no že sto ko kri ti ko va nog i od ba če nog pred lo ga kon zer va ti va ca: sve je to, da kle, da na šnja „so ci jal de mo krat ska“ re al nost u Fran cu skoj.

Ova kva po li ti ka, na rav no, da je iste re zul ta te kao i u dru gim evrop skim dr ža va ma: dr ža va ula zi sve du blje i du blje u re ce si ju, dok ne za po sle nost i de fi cit do sti žu do sa da ne vi đe ne raz me re u mir no dop skim uslo vi ma, što je sa mo na sta vak tren do va ko ji su već bi li na sna zi u vre me de sni ce. Lo gi­ka „spi ra le re ce si je“60 – ko ju je Oland, ina če, ve o ma pre ci zno de tek to vao i kri ti ko vao u pred iz bor noj kam pa nji – pod ra zu me va sle de će: sma nje nje jav nih iz dva ja nja i po li ti ke šted nje vo de u pad eko nom skih ak tiv no sti, što ne iz be žno pro vo ci ra po ve ća nje ne za po sle no sti i rast so ci jal nih tro ško va, dok su pad pri ho da od po re za i rast de fi ci ta i du go va tek po sle di ce i pred­sta vlja ju tač ku na I ta kve lo gi ke.

Na rav no, ovo „ste za nje om če“ rad nim kla sa ma oko vra ta ni je sa mo plod pu kog vo lun ta ri zma po li tič ke eli te, ne go i re zul tat kla sne bor be, tj. pot pu ne ofan zi ve ka pi ta li stič ke kla se i ne mo ći rad nič kog po kre ta. Zbog to ga je oče ki va na, naj ve ro vat ni ja i za vr šna fa za tog dra ma tič nog po li tič­kog za o kre ta u da na šnjoj Fran cu skoj od so ci jal de mo kra ti je u opo zi ci ji do so ci jal nog li be ra li zma na vla sti, u stva ri, neo li be ra li zam i nje gov stan dard­ni od go vor: sve ma nje i ma nje pla te a, u isto vre me, sve ve ća i ve ća jav na za du že nja od pri vat nih ba na ka (iako se ova kva po li ti ka no mi nal no prav da neo p hod no šću sma nje nja de fi ci ta i vra ća nja jav nih du go va).61 Upr kos to me

59 Ca mil le Jo u ve, Pi er re Khal fa, Pa trick Le Moal, Cla i re Le Strat (co ord.), Un an après l’élec tion de François Hol lan de. Ta ble au d’un glis se ment néoli be ral, Syllep se, Pa ris 2013, str. 14–15.

60 René Pas set, L’il lu sion néo-li be ra le, Flam ma rion, Pa ris 2000, str. 9–24.61 Ca mil le Jo u ve et al. (co ord.), op. cit., 2013: 8. Upra vo je Fran cu ska ogo lje ni pri­

mer neo li be ral ne si stem ske po li ti ke stva ra nja pret po stav ki za uru ša va nje so ci­jal ne dr ža ve u ko rist vla da ju ćih kla sa. Na i me, tro ško vi fran cu ske dr ža ve, me re ni pro cen ti ma na ci o nal nog bo gat stva, 1993. go di ne či ni li su 25,5% BDP­a, dok su 2008. spa li na sa mo 20%, tj. za vi še od jed ne pe ti ne. Pri to me, u Fran cu skoj se na go di šnjem ni vou 2009. pri ku plja 142 mi li jar de evra ra znih po re za ma nje nego što je to bio slu čaj 1982. go di ne. Iako se so ci jal ne ko ti za ci je pro por ci o nal no sma nju­ju, a ukup no dru štve no bo gat stvo na ni vou Fran cu ske od 1980. do 2010. go di ne sko ro du pli ra, jav ni dug i de fi cit pro sto eks plo di ra ju u po sled njih ne ko li ko go di na: 51 mi li jar da de fi ci ta 2007, 142,5 mi li jar di 2009. i, s dru ge stra ne, 1.212 (2007) i 1.493 dûga 2009. go di ne. U 2010. de fi cit je ostao na ve o ma vi so kom ni vou: 136,5 mi li jar di, a ob ja vlje na ci fra za jav ni dug 31. mar ta 2011. iz no si la je 1.646 mi li jar di evra. Za sve to vre me, sve do ci smo go to vo ne stvar nih po re skih po klo na (1986. po­re ska sto pa naj vi šeg po re skog raz re da po re za na do ho dak bi la je 65%, Žo spe no va vla da, 2000. go di ne, sve la ju je na 50%, a pod Sar ko zi jem je iz no si la sve ga 41%; ta ko đe, 1986. bi lo je 13 po re skih raz re da, dok ih da nas ima sa mo pet), olakšicâ i beneficijâ naj bo ga ti ji ma, sma nji va nja po re za na imo vi nu, po re skih sto pa pred­u ze ći ma, po re za na po slo va nje i, od 2008. go di ne, ula ga nje enorm nih sred sta va

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

85

što su mo žda u po čet ku ima li do bre na me re, fran cu ske so ci jal de mo kra te, kao, uosta lom, i osta tak ume re ne le vi ce u Evro pi, za rad sop stve nih pri­vi le gi ja ko je no si vlast, tre nut no ni su spo sob ne da odo le „šar mu neo li be­ra li zma“. Me đu tim, u fran cu skom slu ča ju je za i sta neo če ki va na či nje ni ca da su Oland i nje go va vla da „ka pi tu li ra li bez is pa lje nog met ka“ (Mar tin Bi lar), za raz li ku od svo jih so ci ja li stič kih pret hod ni ka.

Sve je to raz log za što po dr ška pred sed ni ku i vla di vi še od dve go di­ne od pred sed nič kih i par la men tar nih iz bo ra be le ži isto rij ski mi ni mum. Pre ma is tra ži va nju in sti tu ta YouGov, sa mo 15% gra đan ki i gra đa na Fran­cu ske tre nut no ima afir ma ti van stav pre ma ono me što ra di pred sed nik re pu bli ke.62 S dru ge stra ne, So ci ja li stič ka par ti ja je do ži ve la pra vi bro do­lom na lo kal nim iz bo ri ma u mar tu, a na ro či to na iz bo ri ma za Evrop ski par la ment u ma ju ove go di ne.63

Kao re ak ci ju na dra sti čan pad po pu lar no sti, Oland je iz veo oče ki­va ni kom pro mi ser ski ma ne var za me niv ši pre mi je ra i iz nu div ši ostav ku re la tiv no ne po slu šnog ge ne ral nog se kre ta ra So ci ja li stič ke par ti je i čla na le ve ma in stre am frak ci je Ar le ma De zi ra [Har lem Désir]. Na me sto no vog pre mi je ra po sta vljen je do ta da šnji, ve o ma po pu lar ni, na ro či to među gla­sa či ma kon zer va tiv ne i eks trem ne de sni ce, mi ni star unu tra šnjih po slo va Ma nuel Vals, pred stav nik do ne dav no pot pu no mar gi nal ne kraj nje de sne

po zajm lje nih od jed nih ko mer ci jal nih ba na ka u „spa sa va nje“ dru gih, ko je su opet na sta vi le sa špe ku la ci ja ma: a sve to na ra čun po ve ća nja jav nog de fi ci ta i dûga. Dos si er & ar gu ments, D’où vi ent la det te de l’Etat?, In for ma ti ons ouvriè res, N° 163, août 2011, str. 6. Ka da po gle da mo, da kle, ove po ka za te lje, ja sno je da Fran cu zi ne „ži ve iz nad svo jih mo guć no sti“ i du go vi dr ža ve ne pro iz la ze iz pre glo ma znih jav nih slu žbi i vi ška so ci jal ne za šti te, ka ko to po pu lar no na me će vla da ju ća ide o­lo gi ja, ne go da je ak tu el no sta nje po sle di ca so ci ja li za ci je gu bi ta ka i pri va ti za ci je do bi ti od stra ne vla da ju će ka pi ta li stič ke kla se.

62 Di a ne The Aba u de au, Résul tats du ba rom ètre YouGov Fran ce/Le Huf fing ton Post, juin 2014. Pre u ze to sa adre se: https://yougov.fr/news/2014/06/12/re sul tats­du­­ba ro me tre­yougov­huff­post­ite le­de­j/, 27. jul 2014.

63 Na lo kal nim iz bo ri ma odr ža nim 23. i 30. mar ta 2014. go di ne, uz iz la znost od 62,13%, le vi ca je do ži ve la ve li ki po raz, jer je iz gu bi la vlast u 121 gra du sa vi še od po 15.000 sta nov ni ka, a od to ga i u 9 gra do va s vi še od po 100.000 sta nov ni ka. S dru­ge stra ne, kon zer va tiv na de sni ca je obez be di la ve ći nu u gra do vi ma s vi še od po 10.000 sta nov ni ka: 572 pre ma 349 gra dova u ko ji ma ve ći nu ima le vi ca. Eks trem na de sni ca je pri to me po be di la u čak 14 gra do va. Mi nistère de l’intéri e ur, Résul tat des élec ti ons mu ni ci pa les et com mu na u ta i res 2014. Pre u ze to sa adre se: http://www.in ter i e ur.go uv.fr/Elec ti ons/Les­re sul tats/Mu ni ci pa les/elec re sult__MN2014/(path)/MN 2014/FE.html, 13. jul 2014. S dru ge stra ne, na iz bo ri ma za Evrop ski par la ment, odr ža nim od 22. do 25. ma ja, eks trem na de sni ca je do ta kla svoj isto rij­ski mak si mum ube dlji vom po be dom od 24,86%, dok je So ci ja li stič ka par ti ja do bi la po ve re nje sve ga 13,98% gra đan ki i gra đa na Fran cu ske, uz iz la znost od 42,43%. Mi nistère de l’intéri e ur, Résul tat des élec ti ons européen nes 2014. Pre u ze to sa adre se: http://www.in ter i e ur.go uv.fr/Elec ti ons/Le sre sul tats/Euro pe en nes/elec re­sult__ER2014/(path)/ER2014/in dex.html, 13. jul 2014.

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

86

– ble ri stič ke – stru je u par ti ji, po znat po tvr dom sta vu pre ma imi gra ci ji, dok je po zi ci ju no vog ge ne ral nog se kre ta ra za u zeo „šam pion“ cen tri stič ke de sne frak ci je „stro ska nov skog“ ti pa, biv ši troc ki sta, Žan­Kri stof Kam ba­de lis [Jean-Chri stop he Cam badélis].

Ovaj i no mi nal no de sni za o kret u kur su Fran so aa Olan da pro u z­ro ko vao je iz la zak Ze le nih iz vla de i pre gru pi sa nje le vih stru ja u okvi ru So ci ja li stič ke par ti je, ko je sti dlji vo po či nju da i jav no kri ti ku ju ak tu el nu po li ti ku, dok vi še od če tr de set po sla ni ka ot ka zu je po slu šnost cen tra li, za sa da se uz dr ža va ju ći od bi lo ka kvog gla sa nja u par la men tu.64 U su šti ni, Vals i Kam ba de lis su sa mo sim bo li ak tu el ne tran sfor ma ci je So ci ja li stič ke par ti je ka le vom cen tru i kre ta nja ka neo li be ral nim po li ti ka ma, ko ji Olan du slu že kao oru đa za ide o lo šku le gi ti ma ci ju već usta lje nih po li tič kih prak si so ci ja li stič ke vla de. Zar on da ču di Val sov pa ra dok sa lan va paj da „le vi ca mo že umre ti“65 u slu ča ju da se i dok tri nar no ne mo der ni zu je sléde ći „re­for mi stič ku“ vi zi ju Mi še la Ro ka ra i To ni ja Ble ra?

Ta pa ra dok sal nost se ogle da u to me što po ten ci jal ni „ubi ca“ fran­cu ske ume re ne le vi ce upo zo ra va na nje nu smrt uko li ko se ona i ide o lo­ški ne od rek ne so ci ja li zma i ne pri hva ti so ci jal ni li be ra li zam, tj. uko li ko ona ne na pu sti naj ve ći deo ono ga što je od re đu je kao le vi cu. Me đu tim, za raz li ku od La bu ri stič ke par ti je Ve li ke Bri ta ni je i So ci jal de mo krat ske par ti je u Ne mač koj, zna ča jan deo fran cu ske So ci ja li stič ke par ti je či ni ve­o ma sna žno le vo kri lo, ko je na du ži rok naj ve ro vat ni je ne će, za rad „mi ra u ku ći“, ne mo po sma tra ti ovu „tre će pu ta šku“ tran zi ci ju svo je par ti je. Za sa da smo još da le ko u po gle du iz ve sno sti kraj njeg is ho da ovih tran zi cij­skih i for ma tiv nih pro ce sa, ka ko za So ci ja li stič ku par ti ju po seb no, ta ko i za Fran cu sku kao dru štvo i dr ža vu ge ne ral no.

7. Za klju čak

U ra du se po la zi od te ze da je, s ob zi rom na iz ra zi to di na mič ki ka rak­ter le vi ce, neo p hod no utvr đi va nje isto rij ski de ter mi ni sa nih in di ka to ra ko ji bi u kon kret nom dru štve no­eko nom skom kon tek stu mo gli da nas upu te u to šta je le vi ca i u ko joj je me ri taj po jam po li tič ki i/ili ana li tič ki plo dan u da toj si tu a ci ji. U tom smi slu, za klju čak je da bi se le vi ca u naj ši rem smi­slu da nas mo gla iden ti fi ko va ti kao skup svih onih po li tič kih ori jen ta ci ja i ten den ci ja ko je se po zi va ju na le vi čar sko na sle đe, su prot sta vlja ju se

64 Vi de ti „Ma ni fest oja đe nih so ci ja li sta“: Blog Me di a part, Le Ma ni fe ste des so ci a listes af fligés. Pre u ze to sa adre se: http://blogs.me di a part.fr/blog/so ci a li stes­af fli ges/110514/le­ma ni fe ste­des­so ci a li stes­af fli ges, 9. jul 2014.

65 Benoît Rayski, Ga uc he ne ri sque pas mo u rir, el le est déjà mor te et on re tro u ve as-sas sin. Pre u ze to sa adre se: http://www.atlan ti co.fr/de crypta ge/ga uc he­ne­ri sque­ ­pas­mo u rir­el le­est­de ja­mor te­et­on­re tro u ve­as sas sin­be no it­rayski­1625650.html, 12. jul 2014.

Francuska umerena levica u tranziciji – od socijalne demokratije u opoziciji...

87

uki da nju so ci jal ne dr ža ve i ap so lu ti za ci ji neo li be ral nog po ret ka a pri tom ne za stu pa ju šo vi ni stič ke kon cep ci je.

Po ka za no je da Fran cu ska pred sta vlja za i sta je din stven i re dak slu­čaj u Evro pi gde kon cep ti le vi ce i de sni ce još ima ju zna ča ja, ka ko na sim­bo lič kom pla nu, ta ko i u prak si – čak i ka da go vo ri mo o ma in stre am po li­tič kim par ti ja ma. Upra vo ta oso be nost fran cu skog kon tek sta od lu ču ju će od re đu je u raz li či tim pe ri o di ma i ka rak ter vo de će sna ge ume re ne le vi ce, tj. So ci ja li stič ke par ti je.

Ta ko đe se po ka za lo da je za raz u me va nje ak tu el nih pro ce sa ko ji se od vi ja ju u ovoj par ti ji i nje ne ulo ge u vla sti da nas, a s ob zi rom na bez ma lo „bo na par ti stič ka“ ovla šće nja pred sed ni ka u po li tič koj for ma ci ji Pe te re­pu bli ke, neo p hod no shva ti ti po li tič ko bíće sa mog Fran so aa Olan da. Za­klju ču je se da je, upr kos iz ve snoj po li tič koj evo lu ci ji, Oland u po sled nje dve de ce ni je ostao ide o lo ški i po li tič ki re la tiv no do sle dan, tj. ve ran iz ra­zi to opor tu ni stič koj stru ji Dru ge le vi ce u okvi ru svo je par ti je, ko ja svo ju po li ti ku do mi nant no pri la go đa va is klju či vo in te re si ma po bed nič kih sna ga u dru štve nim bor ba ma iz me đu raz li či tih kla sa i slo je va.

U tom klju ču, utvr di li smo, tre ba tu ma či ti ne sa mo za o kret u kon­kret nom de lo va nju pred sed ni ka i vla de od so ci jal de mo kra ti je u opo zi ci ji ka so ci jal nom li be ra li zmu na vla sti, ne go i dok tri nar ne po ku ša je do mi nant­nih par tij skih frak ci ja da se ta kav po li tič ki iz bor ide o lo ški le gi ti mi zu je.

Ivica Mladenović

FRENCH MODERATE LEFT IN TRANSITION: FROM SOCIAL DEMOCRACY IN OPPOSITION TO SOCIAL LIBERALISM IN GOVERNMENT

Summary

In the first part of his text the author attempts to define what is the Left political option today. In the second part of the text, he stresses the fact that the concepts of political Left and Right in contemporary France still carry particu­lar symbolic and practical weight and therefore continue to permanently mark the iconography of political, social, cultural and economic life, unlike the rest of Europe, which is predominantly living in a post­ideological consensus for the time being. The above­mentioned conceptual premises serve as a framework for understanding the political character of the Socialist Party in France (as the most relevant force on the moderate left in that country) and depicting its trans­formations and current doctrinary paradigm in the third segment of the paper. The fourth segment deals with the current President of the French Republic, François Ollande. The author attempts to define his politics and to determine

Hereticus, 1–2/2014 Ivica Mladenović

88

which ideological link he represents in the historical chain of the French Social Democracy. In the final segment of the paper, the author analyzes the dramatic shift in the French Socialist Party towards the Social Liberalism and the attempts of the dominant fractions in the party to steer it towards Blair­ism.

Key words: France, moderate Left, Socialist Party of France, François Ollande, transition

Miloš Bajić, Svetlost katedrale, kombinovana tehnika, 1988.

89

Milojica Šutović Filozofski fakultet, Kosovska Mitrovica

POJAVA JEZIČKOG NACIONALIZMA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI: SLUČAJ DVA DOKUMENTA*

Re zi me: U ovom ra du ana li zi ra ću po ja vu je zič kog na ci o na li zma kao osno ve za ob no vu et nič kog su ve re ni stič kog na ci o na li zma u biv šoj Ju go sla vi ji, ko ji se me­đu sob no pot po ma žu i učvr šću ju je dan dru gi, ot kri va njem srod no sti i za jed nič kih kul tur nih te me lja et nič ke za jed ni ce. Kri sta li za ci jom na ci o nal nog je zi ka pot kre­plji vao se na ci o nal ni iden ti tet stre mlje nja „sa mo svoj nog du ha“, uob li ča va la mo­bi li za ci ja na ro da ra di oču va nja su bjek tiv ne i po li tič ke slo bo de na ci je, na dah nu te knji žev nim pej za žom nje nog zlat nog do ba, gde se na ci o nal ni je zik uzi mao kao si gu ran ču var od isto rij skog pro pa da nja i asi mi la ci je.

Sa mi je zič ki su ko bi go vo re nam o dru štve nim (na ci o na li zo va nim) su ko bi­ma. Je zič ki im pe ri ja li zam uvek je po ka za telj eko nom skog, kul tur nog i po li tič kog im pe ri ja li zma da tog u kru tim okvi ri ma dr žav nih gra ni ca. Iza ra ta me đu je zi ci­ma na zi re se rat dru gim sred stvi ma. De kla ra ci ja o na zi vu i po lo ža ju hr vat skog knji žev nog je zi ka i srp ski od go vor u vi du Pred lo ga za raz mi šlja nje (1967) bi li su pre lu di jum vi še de ce nij ske ras pra ve u sfe ri kul tu re, po li ti ke i na ci je. One su svoj tra gi čan ras plet ima le u „tre ćem bal kan skom ra tu“. Za pa ža nje da sva ki je zik či ni krug oko svog na ro da, iz ko jeg se mo že iza ći pre la skom u krug ne kog dru gog je­zi ka, osta lo je po stra ni, po tvr đu ju ći još jed nom da „ako je je zik ono što nas či ni lju di ma, on da su je zi ci ono što nas či ni ne lju di ma“ (N. Ostler). Sto ga ne mo že­mo ig no ri sa ti re zul ta te bor be me đu je zi ci ma. Nji ho vi go vor ni ci mo gu bi ti ve o ma ne sen ti men tal ni.

Ključ­ne­re­či: Ju go sla vi ja, Sr bi, Hr va ti, je zič ki na ci o na li zam, et nič ki na ci o na li­zam, rat me đu je zi ci ma, sim bo lič ka ge ne ra li za ci ja

„Ako­je­je­zik­ono­što­nas­či­ni­lju­di­ma,­ on­da­su­je­zi­ci­ono­što­nas­či­ni­ne­lju­di­ma.“

N.­Ostler

„Si­pa­nje­so­li­na­ra­nu­ni­je­ni­ka­kva­vr­li­na.“ H.­Šek

ISTRAZIVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

- -

UDK 316.347:81’272(497.1) 323.153:316.7(497.1)

81’246.3(497.1)

* Rad je deo istraživanja u okviru projekta III/47023, koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije.

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

90

Svo je vr snom re sta u ra ci jom na ci o na li zma, oslo nje nog na ele men te dru gih vr sta ko lek tiv nih iden ti te ta, ka me le on skom per mu ta ci jom s dru gim ide o lo gi ja ma, po put li be ra li zma i ko mu ni zma, u Ju go sla vi ji je su spen zi ja na ci o na li zma za me nje na po zi va njem na su ve re nost na ro da i le gi ti ma ci ju dr ža ve na na ci o nal nom prin ci pu, kao dr ža ve od re đe nih na ci ja,1 na gla ša­va njem za jed ni ce po re kla i rod ne kul tu re, ras pro sti ru ći i stva ra ju ći svest o je zič kim tra di ci ja ma, isto ri ji i mi to vi ma na ci o nal nih za jed ni ca, po zi va­njem na „na rod nu vo lju“.

Sve je to smi sa o no raz vi je no u ši ro kim for mu la ci ja ma či je su ori­jen ta ci je „vre men ski pro teg nu te“ (T. Par sons) s mo guć no šću naj ra zli či ti­jih in ter pre ta ci ja, ko je na pro sto ne mo gu da ži ve „za sa da šnji tre nu tak“, na ro či to sa ob no vom et­nič­kog­na­ci­o­na­li­zma i otva ra nja na­ci­o­nal­nog­pi­ta­nja u biv šoj Ju go sla vi ji sre di nom še zde se tih go di na pro šlog ve ka,2 ko je se po jav no iz ra ža va lo i u je­zič­kom­na­ci­o­na­li­zmu. Pr vo se go vo ri lo o je zič kom pi ta nju, pra vu na na ci o nal no ime no va nje je zi ka, a stvar no se ci lja lo na do vr še nje na ci o nal ne dr ža ve, što je su štin ski uzro ko va lo i de ter mi ni sa lo ne sa mo je zič ke su ko be iz me đu Hr va ta i Sr ba. Otvo re no je i pi ta nje je­zi­ka u Cr noj Go ri i Bo sni i Her ce go vi ni. So ci o lin gvi stič ka sli ka pod ruč ja ta da šnje Ju go sla vi je uglav nom je na ci o nal no po li ti zo va na, uob li ča va njem pro ce sa ras pa da za­jed­nič­kog­je­zi­ka, ko ji je sim bo lič ki pred sta vljao, sa mo na po vr ši ni, du bin ski pro ces struk tu ral ne na ci o nal ne se pa ra ci je i ras pa da za jed nič ke dr ža ve. U njoj su je zik i dru štvo me đu sob no uslo vlje ni i ni su mo gli jed no bez dru gog, kao što ni je mo gao ni je zik bez po li ti ke, ko ji se uvek kre tao iz me đu lin­gvi­sti­ke­i­po­li­ti­ke, te u naj ve ćoj me ri bio po li tič ko, a ne sa mo lin gvi stič ko pi ta nje.3

I dok je Ju go sla vi ja pe va la svo ju la­bu­do­vu­pe­smu, „još jed nom (se) po ka za lo da je zik, ako i ne ide uvek sa na ci jom, če sto bi va pri svo jen od dr ža ve“.4 Pri ti sak na one ko ji su za go va ra li te zu o po seb no sti ma hr vat skog i srp skog knji žev nog je zi ka i opa sno sti je zič kog uni ta ri zma je din stve nog na rod nog je zi ka Sr ba, Hr va ta i Cr no go ra ca – ni je uro dio plo dom, ali su zah te vi je zič kih na ci o na li sta, ne za vi sno od po li tič kih po sle di ca, do ve li do že lje nih pro me na u je zič koj po li ti ci u smi slu stan dar di za ci je na ci o nal nih je zi ka. Ka ko ka že jed na He ra kli to va fra za: „Za bud ne po sto ji je dan za jed­nič ki ko smos, dok se sva ko ko sne va okre će svom sop stve nom.“5

1 Vi di: Le o nard Ti vey (ed.), The­Na­tion­Sta­te, Ox ford, 1980.2 Mi lo ji ca Šu to vić, „Et nič ki na ci o na li zam i otva ra nje na ci o nal nog pi ta nja u biv šoj

Ju go sla vi ji“, Zbor­nik­ra­do­va­Fi­lo­zof­skog­fa­kul­te­ta, Fi lo zof ski fa kul tet, Ko sov ska Mi­ tro vi ca, br. XXXIX (2009)/2010, str. 369–375.

3 Ve sna Po žgaj­Ha dži (ur.), Je­zik­iz­me­đu­li­ngvi­sti­ke­i­po­li­ti­ke, Bi bli o te ka „XX vek“, Beo­ grad, 2013, str. 6–7.

4 Ran ko Bu gar ski, Por­tret­jed­nog­je­zi­ka, Bi bli o te ka „XX vek“, Be o grad, 2012, str. 32.5 Ge or gi Ga čev, Men­ta­li­te­ti­na­ro­da­sve­ta, Lo gos, Slu žbe ni gla snik, Be o grad, 2011, str. 37.

Pojava­jezičkog­nacionalizma­u­bivšoj­Jugoslaviji:­slučaj­dva­dokumenta

91

Uosta lom, i Be ne dikt An der son, po li ti ko log i struč njak za ju go i stoč nu Azi ju, de fi ni sao je na ci ju kao za mi šlje nu, ima gi nar nu po li tič ku za jed ni cu, ko ja se „za mi šlja i kao su štin ski ogra ni če na i kao su štin ski su ve re na“.6 To pre ma An der so nu ne zna či nu žno da je ima gi nar na za jed ni ca – na ci ja – „iz mi šlje na“, već na pro sto da kod sva kog pri pad ni ka na ci je po sto ji pred­sta va o za jed ni štvu, ži la vo sti na ci o nal nog iden ti te ta i sen ti men ta. Na ci­o na li zam kao sen ti ment ili po kret naj bo lje se mo že de fi ni sa ti, pre sve ga, kao „po li tič ki prin cip pre ma ko jem se po li tič ka i na ci o nal na ce li na mo­ra ju po du da ri ti“.7 Na ru ša va nje ovog prin ci pa, ko ji či ni, ka ko ka že Er nest Gel ner u svo joj po zna toj stu di ji o na ci o na li zmu, srž poj ma na ci o na li zma, mo že iza zva ti ose ća nje be sa ili na ci o na li stič ki sen ti ment, ili pak ose ća nje za do volj stva zbog nje go ve pri me ne. Na ci o na li stič ki po kre ti u Ju go sla vi ji, zah te va ju ći ini ci jal no po du da ra nje je zič ke i et nič ke ce li ne, po či va li su na ta kvom sen ti men tu.

Sâm na ci o na li zam u Ju go sla vi ji ima tra di ci ju osmi šlja va nja pre vas­hod no na osno vi ci je zič kog i ver skog iden ti te ta, pa su mno ge na ci o nal ne i kul tur ne vo đe vi de le je zik kao naj moć ni je sred stvo uje di nja va nja. Na gla­ša va nje ko he zi o nog po ten ci ja la je zi ka uka zu je i na nje go vu is klju či vost, kru tim ocr ta va njem et nič kih gra ni ca ko je on po vla či, spre ča va njem in te gri­sa nja raz li či tih je zič kih gru pa u je din stve nu na ci ju, čak i gru pa iden tič nog po re kla ko je ko ri ste isti je zik.8 Pri tom je bor ba za vla sti ti na ci o nal ni je zik ima la po seb no me sto i bi la vr lo bur na, ne sa mo u ra nom na ci o na li zmu, već i u ob no vlje nim na ci o nal nim je zič kim oži vlja va nji ma,9 ka ko bi se pot­kre pio na ci o nal ni iden ti tet kri sta li za ci jom je zi ka kao na ci o nal nog sim bo­la, ko ji ra di svog auten tič nog ži vo ta tra ži auto no mi ju, cr pu ći na dah nu će iz knji žev nog pej za ža zlat nog do ba svo je et nič ke za jed ni ce, na po ri ma za stva ra njem knji žev nog je zi ka, što pred sta vlja bi tan pred u slov ostva re nja su bjek tiv ne i po li tič ke slo bo de. Za to pr vi uslov ko ji se mo ra is pu ni ti je­ste „da je čo vjek u svo joj svo ji ni kod sa ma se be, da go vo ri na svom je zi ku, da na nje mu mi sli“,10 pro ši ru ju ći knji žev nim isto ri zmom kult na ci o nal ne oso be no sti, pri ba vlja njem poj mo va i sim bo la je zi ka za uob li ča va nje mo bi­li za ci je na ro da i nji ho vih stre mlje nja kao „sa mo svoj nog du ha“ i oso be ne kul tu re, sna že ći svest o et nič koj po za di ni sva ke na ci je, ra di nje nog slo bod­nog raz vit ka i ču va nja od isto rij skog osi pa nja ili asi mi la ci je.

6 Be ne dict An der son, Ima­gi­ned­Com­mu­ni­ti­es.­Re­flec­ti­ons­on­the­Ori­gins­and­Spread­of­Na­ti­o­na­lism, Ver so, Lon don, 1991, p. 6.

7 Er nest Gel lner, Na­ti­ons­and­Na­ti­o­na­lism, Blac kwell, Ox ford, 1983, p. 1.8 Ma ri ja To do ro va, Ima­gi­nar­ni­Bal­kan, Bi bli o te ka „XX vek“, Be o grad, 1999, str. 303.9 Vi di: Jos hua Fis hman et al, Lan­gu­a­ge­Pro­blems­of­De­ve­lo­ping­Co­un­tri­es, John Wi­

ley, New York, 1968.10 Ge org W. F. He gel, Isto­ri­ja­fi­lo­zo­fi­je, III, BIGZ, Be o grad, 1975, str. 196.

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

92

Za hva lju ju ći to me, „na ci o nal ni je zik“ ni je prag ma tič no, a još ma­nje ne pri stra sno pi ta nje, na ro či to pre ma ide o lo gi ja ma na ci o na li zma, za ko je je je zik bio du ša na ci je i sve vi še po sta jao kri te ri jum na ci o nal no sti, „da le ko od pi ta nja ad mi ni stra tiv ne kon ven ci je“, no se ći eks plo ziv nost je­zič kog pro ble ma u vi še je zič nim ze mlja ma, gde je je zič ki na ci o na li zam bio, a i „još uvek je su štin ski za je zik jav nog obra zo va nja i slu žbe nu upo tre­bu“, po sta ju ći či ni lac unu tra šnje po li ti ke ne kih dr ža va, kao i me đu na rod­ne di plo ma ti je, jer je to „je di ni vid na ci o nal no sti ko ji je mo gao da bu de objek tiv no pre bro jan i ta be lar no pri ka zan“.11 Ta kva vr sta objek tiv no sti u Ju go sla vi ji uvek je bi la spor na i da nas, po sle nje nog ras pa da, ni je ni ma­lo iz gu bi la na ak tu el no sti.

Ti me su je zič ki i et nič ki na ci o na li zam pot po ma ga li i učvr šći va li je dan dru gi ot kri va njem srod no sti i za jed nič kih kul tur nih te me lja, pre kla pa njem kla sič nih et nič kih na ci o na li za ma i ob no vlje nih se pa ra ti stič kih et nič kih na ci o na li za ma. Ci lje vi tih po kre ta su neo bič no slič ni i ogle da li su se u:

1) stva ra nju „vi so ke“ knji žev ne kul tu re u za jed ni ci ko ja je ni je ima la,2) ob li ko va nju kul tur no ho mo ge ne „or gan ske“ na ci je,3) osi gu ra va nju za jed ni ci pri zna te „do mo vi ne“, po mo guć no sti ne­

za vi sne dr ža ve,4) pre tva ra nje do ta da pa siv ne et ni je u ak tiv nu et no po li tič ku za jed­

ni cu i „isto rij ski su bjekt“.12 To po ka zu je da je zič ki na ci o na li zam zah te va kon tro lu dr ža ve, ili bar

slu žbe no pri zna va nje je zi ka, ta ko da su ko mu ni ka ci ja ili pak kul tu ra po vo­di nje go vog in te re so va nja za pro ble me mo ći, sta tu sa, po li ti ke i ideo lo gi je, da ju ći im re per to a re za jed nič kih vred no sti, sim bo la i tra di ci ja svo je na ci­je, po pu la ri sa njem knji žev nog je zi ka, što je uti ca lo na pro ce se na ci o nal­ne ho mo ge ni za ci je i zah te va da se na ci o nal no sti ko je ži ve na od re đe nom pro sto ru raz li ku ju po svom je zi ku. Ovi kom plek si ide ja for mu li sa ni su kao od go vor na dru ge ide je i stre mlje nja, ko ji se do ži vlja va ju kao zama glje­ne, ne a de kvat ne, ne za do vo lja va ju će i li ša va ju će, kao ka rak ter du hov nog kon tek sta u ko jem su ob li ko va ne i ar ti ku li sa ne, ti pom go vo ra o po li ti ci iz ko jeg „sli je di da član jed ne na ci je ne smi je upra žnja va ti obi ča je i je zik dru ge na ci je“.13

Otu da se je zik, op te re ćen po li tič kim ko no ta ci ja ma od stra ne lju di s li te rar nim pre o ku pa ci ja ma uz po dr šku po li tič ke mo ći, u Ju go sla vi ji sve vi še is po lja vao i kao pro blem me đu na ci o nal nih od no sa u ko ji ma se stva ri i do ga đa ji po ve zu ju sa emo ci ja ma na osno vu sle đe nja na ci o na li zma da se

11 Erik Hob sba um, Na­ci­je­i­na­ci­o­na­li­zam­od­1780, „Fi lip Vi šnjić“, Be o grad, 1996, str. 108, 111.

12 An to ni D. Smit, Na­ci­o­nal­ni­iden­ti­tet, Bi bli o te ka „XX vek“, Be o grad, 1998, str. 198.13 Eli Ke du ri, Na­ci­o­na­li­zam, CID, Pod go ri ca, 2000, str. 75.

Pojava­jezičkog­nacionalizma­u­bivšoj­Jugoslaviji:­slučaj­dva­dokumenta

93

dr ža ve mo ra ju sa sto ja ti iz „lin gvi stič ki ho mo ge nih na ci ja“, či me bi „na cio ­ nal no je din stvo dr ža va u ko ji ma se go vo ri vi še je zi ka [ka kva je bi la Ju go­sla vi ja – M. Š.] bi lo opa sno uz dr ma no“,14 jer „ako ta kva ce li na (kao što je na ci ja) že li da ap sor bu je u se be ne ki dru gi na rod raz li či tog po ri je kla i je zi ka, ona to ne mo že uči ni ti a da sa ma ne po sta ne kon fu zna i ne ugro zi raz voj ni pro ces svo je kul tu re“ (Fih te). Ova kvo shva ta nje je zi ka pre o bra­zi lo ga je u po li tič ko pi ta nje, otva ra ju ći pro stor za dvo smi sle ne zah te ve i am bi va lent ne si tu a ci je, ras to če ne te o rij skim i li te rar nim spe ku la ci ja ma, ve zu ju ći sve za na ci ju i za sta vu ras pi ri va njem kse no fo bič nih ose ća nja, kao i ose ća nja na ci o nal ne su per i or no sti, zbog ko jih su lju di sprem ni da mr ze, pa čak i ubi ja ju i is tre blju ju jed ni dru ge, iden ti fi ku ju ći se sa ne kom od osnov nih na ci ja, stva ra njem vi ška na ci o nal ne ne tr pe lji vo sti i su ko ba, ka rak te ri stič ni jih za ide o lo ške kon struk ci je na ci o nal ne in te li gen ci je ne go za stvar ne ko ri sni ke ma ter njeg je zi ka.

Sa mi „je zič ki su ko bi nam go vo re o dru štve nim su ko bi ma, je zič ki im pe ri ja li zmi su uvek zna ci dru gih im pe ri ja li za ma, a od o strag ra ta me đu je zi ci ma na zi re se je dan dru gi rat, eko nom ski i kul tur ni“, ka kav se vo di „duž pu te va ko ji ma se ra za sti ru eks pan ziv ni je zi ci“. Ali ga na jed nom dru­gom ni vou „vo de ne vi še go vor ni ci, već nji ho vi ru ko vo di o ci, ne vi še duž pu te va ko ji pre se ca ju gra ni ce, već u kru tim okvi ri ma dr žav nih gra ni ca“.15

Je zič ki su ko bi i bor ba za na ci o nal ne je zi ke iz bi li su na po vr ši nu jav ne sce ne Ju go sla vi je po ja vom De­kla­ra­ci­je­o­na­zi­vu­i­po­lo­ža­ju­hr­vat­skog­knji­žev­nog­ je­zi­ka i od go vo ra na srp skoj stra ni u vi du Pred­lo­ga­za­raz­mi­šlja­nje iz 1967. go di ne. Pot pi sni ci De kla ra ci je is ti ču da na če lo na ci o nal ne su ve re no sti i pot pu ne rav no prav no sti ob u hva ta právo sva kog na ro da da ču va sve atri bu te svog na ci o nal nog po sto ja nja, mak si mal no raz vi ja ju ći svo­ju pri vred nu i kul tur nu de lat nost: „Me đu tim atri bu ti ma od sud no va žnu ulo gu ima vla sti to na ci o nal no ime je zi ka ko jim se hr vat ski na rod slu ži, jer je neo tu đi vo pra vo sva kog na ro da da svoj je zik na zi va vla sti tim ime nom bez ob zi ra ra di li se o fi lo lo škom fe no me nu ko ji je u ob li ku jed ne je zič ke va ri jan te ili čak u cje lo sti pri pa da ne kom dru gom na ro du.“

No vo sad ski do go vor,16 pre ma De­kla­ra­ci­ji, oprav da no je de kla ri sao za jed nič ke lin gvi stič ke osno ve hr vat skog i srp skog je zi ka, ne po ri ču ći

14 Isto, str. 85.15 Luj­Žan Kal ve, Rat­me­đu­je­zi­ci­ma, Bi bli o te ka „XX vek“, Be o grad, 1995, str. 325, 323.16 Za ključ ci No vo sad skog do go vo ra do ne se ni su u de cem bru 1954. Nji ma je utvr­

đe no da: 1) na rod ni je zik Sr ba, Hr va ta i Cr no go ra ca je ste je dan je zik, je din stven sa dva iz go vo ra – ije kav skim i ekav skim; 2) u na zi vu je zi ka u slu žbe noj upo tre bi nu žno je uvek is ta ći oba nje go va sa stav na de la; 3) oba pi sma, la ti ni ca i ći ri li ca, rav no prav na su, kao i oba iz go vo ra, ije kav ski i ekav ski; 4) neo p hod na je iz ra da pri ruč nog reč ni ka sa vre me nog srp sko hr vat skog knji žev nog je zi ka; 5) iz ra da ter­mi no lo gi je za sve obla sti eko nom skog, na uč nog i kul tur nog je zi ka; 6) za jed nič ki

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

94

isto rij sku, kul tur nu i na ci o nal nu i po li tič ku isti nu „o pra vu sva kog na ro da na vla sti ti je zič ki me dij na ci o nal nog i kul tur nog ži vo ta“. To su po tvr di li i ustav ni tek sto vi i pro gram SKJ­a. Me đu tim, „upr kos ja sno ći osnov nih na­če la“, ta na če la su u prak si „za o bi la že na, is kri vlji va na i kr še na“, ten den ci ja ­ ma „eta ti zma, uni ta ri zma, he ge mo ni zma“, s ko jim se ja vlja i kon cep ci ja o „po tre bi je din stve nog dr žav nog je zi ka“, pri če mu je ta ulo ga bi la „na mi je nje ­ na srp skom knji žev nom je zi ku (zbog do mi nant nog uti ca ja ad mi ni stra tiv nog sje di šta na še dr žav ne za jed ni ce)“. Pu tem uprav nog apa ra ta i sred sta va ma sov­nih ko mu ni ka ci ja (sa ve zna gla si la, za jed nič ke emi si je, PTT, že le zni ca, ad mi­ni stra tiv ni obra sci), pu tem je zič ke prak se u JNA, za ko no dav stvu, di plo ma ti ji, sa ve znoj upra vi, po li tič kim or ga ni za ci ja ma „fak tič ki se i da nas pro vo di na me­ta nje ’dr žav nog je zi ka’, ta ko da se hr vat ski knji žev ni je zik po ti sku je i do vo di u ne rav no pra van po lo žaj lo kal nog na ro da“.

Sto ga pot pi sa ne hr vat ske na uč ne usta no ve zah te va ju da se:1) ustav nim pro pi som utvr di „ja sna i ne dvoj be na jed na kost i rav­

no prav nost če tir ju knji žev nih je zi ka: slo ven sko ga, hr vat sko ga, srp sko ga, ma ke don sko ga“, i „ade kvat nom for mu la ci jom tre ba osi gu ra ti i pra va je­zi ka na rod no sti u Ju go sla vi ji“,

2) po treb no je osi gu ra ti „do sljed nu pri mje nu hr vat sko ga knji žev nog je zi ka u škol stvu, no vi nar stvu, jav nom i po li tič kom ži vo tu, na ra di ju i te le­vi zi ji kad god se ra di o hr vat skom sta nov ni štvu, te da slu žbe ni ci, na stav­ni ci i jav ni rad ni ci, bez ob zi ra od ku da po tje ca li, slu žbe no upo tre blja va ju knji žev ni je zik sre di ne u ko joj dje lu ju“.

Jer do sa da šnja od red ba o „srp sko hr vat skom od no sno hr vat sko srp­skom je zi ku“ svo jom ne pre ci zno šću omo gu ću je da se dva upo red na na­zi va „shva te kao si no ni mi, a ne kao te melj za rav no prav nost hr vat skog i srp skog knji žev nog je zi ka, jed na ko me đu so bom, kao i u od no su pre ma je zi ci ma osta lih ju go slo ven skih na ro da“, ta ko da se u „pri mje ni srp ski knji­žev ni je zik si lom stvar no sti na me će kao je din stven je zik za Sr be i Hr va te“, „kao da hr vat sko ga knji žev nog je zi ka uop će ne ma ili kao da je isto vje tan sa srp skim knji žev nim je zi kom“.17

je zik tre ba da ima i za jed nič ki pra vo pis; 7) tre ba one mo gu ći ti ve štač ke pre pre ke pri rod nom raz vit ku hr vat sko srp skog knji žev nog je zi ka. Vi de ti: Pra­vo­pis­srp­sko­hr­vat­skog­knji­žev­nog­je­zi­ka, Ma ti ca srp ska, No vi Sad, 1960, str. 8–10. Za ključ ke su pot pi sa li is tak nu ti čla no vi SA NU, JA ZU, Za gre bač kog i Be o grad skog uni ver­zi te ta, knji žev ni ci, pro fe so ri, re di te lji, glum ci, no vi na ri – iz me đu osta lih: An dri ja Štam par, pred sed nik JA ZU, Mar ko Ko stra no vić, se kre tar JA ZU u Za gre bu, Mi lu tin Mi lan ko vić, pot pred sed nik SA NU; knji žev ni ci: Mi ro slav Kr le ža, De san ka Mak­ si mo vić, Bran ko Ćo pić, Sken der Ku le no vić, Mi ha i lo La lić, Bran ko Ko stić, Oskar Da vi čo, Ta na si je Mla de no vić, Vla dan De sni ca, Ma ri jan Sti li no vić, Do bri ša Ce sa­rić, Mar ko Ri stić, Vla di slav Rib ni kar i dru gi.

17 De kla ra ci ja o na zi vu i po lo ža ju hr vat skog knji žev nog je zi ka, u: Bran ko Pe tra­no vić, Mom či lo Ze če vić, Ju­go­slo­ven­ski­fe­de­ra­li­zam­–­ide­je­i­stvar­nost­II, Pro sve ta,

Pojava­jezičkog­nacionalizma­u­bivšoj­Jugoslaviji:­slučaj­dva­dokumenta

95

Sve se to is po lja va lo u „no voj pli mi po li tič kih ta la sa u Hr vat skoj“, ma sov nom na ci o na li stič kom po kre tu Hr va ta, či je je de lo va nje, na kon nje­go vog slo ma (1971) – po sle kra će „šut nje“ kroz „du hov nu ob no vu“ ko ju su ne ki na zva li „Ve li kom de vet ni com“, pro sla ve „Tri na est sto lje ća kr šćan­stva u Hr va ta“ (1975–1984) – pre u ze la Ka to lič ka cr kva, gu ra ju ći na sta vak „ma spo ka“ dru gim sred stvi ma. Za to ni je pre te ra na tvrd nja da je upra vo Fra njo Tuđ man, for mi ra njem Hr vat ske de mo krat ske za jed ni ce, sa mo pre­u zeo već uho da nu, go to vu „in fra struk tu ru“, ko ju je go di na ma str plji vo stva ra la i na kra ju stvo ri la hr vat ska Ka to lič ka cr kva.18

I dok su Ma ti ca hr vat ska i ne ke dru ge kul tur ne i na uč ne usta no ve u Hr vat skoj bi le an ga žo va ne oko ce pa nja srp­sko­hr­vat­skog­je­zi­ka i po ni šta­va nja No vo sad skog do go vo ra (osim Sr bi je), ras pra ve o je zi ku i je zič koj nor­mi otvo re ne su i u Bo sni i Her ce go vi ni i Cr noj Go ri. Već u pro le će 1970. go di ne u Sa ra je vu je odr žan je dan na uč ni sim po zi jum o je zič koj to le ran­ci ji, po sve ćen knji žev no je zič koj po li ti ci u „spe ci fič nim bo san sko­her ce go­vač kim uvje ti ma“. Na kon tro dnev ne ras pra ve, uče sni ci sku pa su po sti gli „vi sok ste pen sa gla sno sti u svim bit nim pi ta nji ma“, kao što su slo bo da iz bo ra svih mo guć no sti ko je pru ža stan dard na hr vat sko srp ska­srp sko hr­vat ska je zič ka nor ma i pra vo na opre de lje nje za jed nu od nje nih za pad nih ili is toč nih va ri jan ti u „nji ho vom či stom ob li ku“, oba ve zan dvo čla ni na ziv je zi ka, rav no prav nost oba pi sma, ći ri li ce i la ti ni ce; i oba ve zu da se na sta va u svim ško la ma u Bo sni i Her ce go vi ni „iz vo di na ije kav skom knji žev nom iz go vo ru“ i da svi udž be ni ci (sem iz vor nih tek sto va) bu du štam pa ni tim iz go vo rom. To su ne ki tu ma či li kao za bra nu ekav skog iz go vo ra u Bo sni i Her ce go vi ni, ma da je vla da ju ća po li ti ka Sa ve za ko mu ni sta Bo sne i Her­ce go vi ne po la zi la od „no tor ne lin gvi stič ke či nje ni ce da je srp sko hr vat ski od no sno hr vat sko srp ski je zik je­dan­ je­zik ko ji ob u hva ta sve di ja le kat ske raz li či to sti u go vo ru Sr ba, Mu sli ma na, Hr va ta i Cr no go ra ca. Za jed nič ki knji žev ni je zik je te melj knji žev no sti i kul tu re tih na ro da.“

S dru ge stra ne, o cr no gor skoj va ri jan ti knji žev nog je zi ka, di sku si ja je ot po če la u za gre bač kom ča so pi su Kri­ti­ka 1969. go di ne. O to me se ras pra­vlja lo i na jed nom sim po zi ju mu o cr no gor skoj kul tu ri. Ka sni je se o je zi ku vi še pi sa lo i u pu bli ka ci ja ma u Cr noj Go ri. Spor oko je zi ka, u stva ri, za po­če la je gru pa cr no gor skih pi sa ca ko ja je, u ime Upra ve Udru že nja knji žev­ni ka Cr ne Go re, iz da la sa op šte nje o pre va zi đe no sti No vo sad skog do go vo ra.

Be o grad, 1987, str. 739–741. Še sna e stog mar ta 1967. u za gre bač kom li stu Vje­snik ob ja vlje na je De kla ra ci ja, ko ju je, osim Ma ti ce hr vat ske, Dru štva knji žev ni ka Hr­vat ske, PEN klu ba, Hr vat skog cen tra, Hr vat skog fi lo zof skog dru štva, pot pi sa lo još 15 dru gih usta no va i or ga ni za ci ja.

18 Mi lo ji ca Šu to vić, „Dog mat ska od go vor nost: ob ra čun sa hr vat skim ’ma spo kom’ i po­ ni šte nje srp ske li be ra li za ci je“, Srp­ska­po­li­tič­ka­mi­sao, In sti tut za po li tič ke stu di je, Be o grad, br. 3/2010, str. 336, 348–349.

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

96

Ka sni je (1971), u sa op šte nju Upra ve Udru že nja knji žev ni ka Cr ne Go re, ja sno je re če no da „No vo sad ski do go vor ni je bio pra vi iz raz je zič ke si tu a­ci je“ i da je „je zik Cr no go ra ca na stao u spe ci fič nim ljud skim, dru štve nim i kul tur no­isto rij skim uslo vi ma“. Ta ko da „po ku ša ji ne gi ra nja na še je zič­ke va ri jan te i ospo ra va nje pra va na na ci o nal no ime za je zik ko jim go vo re Cr no gor ci če sto se svo de na ne gi ra nje cr no gor ske knji žev no sti i na ci je“.

Ovo sa op šte nje iza zva lo je re ak ci je i dru gih gru pa cr no gor skih pi­sa ca, ko ji su oštro osu di li pro iz volj nu, lič nu i ne na uč nu ar gu men ta ci ju Upra ve, za ne ma ri va njem mi šlje nja član stva, ogra đu ju ći se od pro kla mo­va nja cr no gor ske je zič ke va ri jan te. Ta ko je on da šnja lin gvi sti ka [kao i da­na šnja – M. Š.] po sta ja la sa stav ni deo na ci o na li stič ke po li ti ke,19 po li ti ke „du gog tra ja nja“. A „ka da je, pak, o je zi ku reč, i nje gov stan dard ob li ku je se naj pre u jed nom ogra ni če nom kru gu“.20 Je zič ki na ci o na li zam ka ko Hr­va ta, ta ko ni Sr ba i Cr no go ra ca, u to me ne pred sta vlja ne ki iz u ze tak, već je od u vek pred sta vljao sa sto jak „eks plo ziv nog kok te la“.

Ras tu ći hr vat ski na ci o na li zam oli čen u De kla ra ci ji, kao svo je vr stan pri ti sak za pro me ne u ju go slo ven skoj fe de ra ci ji, na i šao je na že sto ke re­ak ci je u Sr bi ji. Tra ži lo se spa lji va nje de la Mi ro sla va Kr le že, kao jed nog od nje nih pot pi sni ka,21 dok je Kr le ža in si sti rao (mo lio) da Sr bi ja ne dra ma ti­zu je ovaj je zič ki spor, jer „sve će to le ći i ci je li do ga đaj tre ba za bo ra vi ti“.22

De kla ra ci ja je za Kr le žu ima la re ak tiv ni ka rak ter na srp ski na čin mi šlje nja, a ti simp to mi mo gu se pre vla da ti i re ši ti „sa mo eg zakt nim utvr­đe njem isti ne“, ka ko se ne bi smo traj no kre ta li u za ča ra nom me ta fi zič­kom kru gu ob ma nji va nja, pa la nač kog i ma lo gra đan skog nad mu dri va nja da je „Ilir ski pre po rod kod Hr va ta stvo rio uslo ve za iz gra đi va nje za jed­nič kog srp sko­hr vat skog knji žev nog je zi ka“, jer je pre ma Kr le ži „isti na da

19 Slav ko Vu ko ma no vić, Je­zik,­dru­štvo,­na­ci­ja, Ju go slo ven ska re vi ja, Be o grad, 1987, str. 98–100.

20 Nor bert Eli jas, Pro­ces­ci­vi­li­za­ci­je, Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, Srem­ski Kar lov ci. No vi Sad, 2001, str. 167.

21 La tin ka Pe ro vić, Za­tva­ra­nje­kru­ga,­is­hod­po­li­tič­kog­ras­ce­pa­u­SKJ­1971/1972, Svje­tlost, Sa ra je vo, 1991, str. 51. Kr le ža, ko ji je pru žao ja snu po dr šku na ci o na li stič kom kur su, uži vao je lič nu Ti to vu za šti tu i bio pod nje go vom in ge ren ci jom kao „mu za Po lit bi roa“ (M. Đi las). Vi de ti: Mom či lo Đor go vić, Đi­las­–­ver­nik/je­re­tik, Akva ri jus, Be o grad, 1989, str. 81. Mi ka Tri pa lo sve do či da je apri la 1967. u Be o gra du Ti to tra žio od Kr le že da jav no po vu če svoj pot pis sa De kla ra ci je, jer je sma trao da se je zič ka pi ta nja mo gu mir ni je re ša va ti par tij skim pu tem. Kr le ža je obe ćao da će se po vu ći iz CK Hr vat ske, ali da ne mo že po vu ći pot pis, po što bi se jav nost s tim iz ru gi va la. Mi ka Tri pa lo,­Hr­vat­sko­pro­lje­će, Glo bus, Za greb, 1990, str. 93.

22 Sla vo ljub Đu kić, Slom­srp­skih­li­be­ra­la,­teh­no­lo­gi­ja­po­li­tič­kih­ob­ra­ču­na­Jo­si­pa­Bro­za, „Fi lip Vi šnjić“, Be o grad, 1990, str. 35. Kr le ža je ovo sa op štio pri li kom su sre ta s Do bri vo jem Ra do sa vlje vi ćem, pred sed ni kom CK Sr bi je (na svo je tra že nje ili mu je Ti to su ge ri sao?). „Sa ovog su sre ta upam će ni su nje gov umor ni iz gled i pre pla­še nost.“ Isto, str. 34.

Pojava­jezičkog­nacionalizma­u­bivšoj­Jugoslaviji:­slučaj­dva­dokumenta

97

su Hr va ti pi sa li či stim na rod nim je zi kom hr vat skim već če ti ri sto go di na pri je Vu ka i nje go ve re for me“.23 Osta je pro ble ma tič no ka ko to uskla di ti sa Kr le ži nom tvrd njom po ko joj „da ni su što kav šti nu uve li ov dje u Za greb, mi bi smo da nas ima li tri na ro da.“24

Ina če, ka ko sma tra Mi lo Lom par, nje go vi po li tič ki ese ji i en ci klo pe­dij ska re dak tu ra „po­sta­ja­li (su) deo zva nič ne ide o lo gi je ti to i stič kog ju go­slo ven stva“, u ko joj se kod Kr le že „oči tu je fran ko vluk pre o bu čen u mark­si zam“, či ji je ko mu ni zam bio „sa mo i je di no mr žnja na Sr be“. Još 1947. go di ne Kr le ža je na pi sao J. B. Ti tu ela bo rat o srp sko–hr vat skim od no si ma kao osnov nom pi ta nju ju go slo ven stva, ko ji, ka ko sve do či Jo sip Vid mar, „pot pu no sto ji na hr vat skom sta ja li štu“. Nje go va vo de ća ide ja je „ju go slo­ven stvo pod ru ko vod stvom Hr va ta“. „To je bio duh“, ka že Lom par, „ko ji je pro žeo i na dah nji vao En­ci­klo­pe­di­ju­Ju­go­sla­vi­je.“25

Sâm Kr le ža je, ne što pre (1973), alu di rao na dru gi ni vo svo je ko mu­ni ka cij ske „pra zni ne“: „Za Hr va te sam od po čet ka bio Sr bin i uni ta ri sta. Za Sr be fran ko vac i usta ša, a za usta še opa san mark sist i ko mu nist, za kle ri kal ce i vjer ni ke An ti hrist ko ga tre ba pri bi ti na sram ni stup. Za ma­lo gra đa ne po sli je ra ta sam kriv da je do sve ga ovo ga do šlo, za par tij ce što ni sam do šao u par ti za ne, za voj ni ke što sam an ti mi li ta rist, i za an ti mi li ta­ri ste što sam bolj še vik.“26 Sva ka ko, Kr le ži na enig ma bi la je (i osta la) ne ka vr sta iza zo va (ne sa mo) srp ske kul tur ne i po li tič ke eli te.

Od go vor na na ci o nal no­je zič ki iza zov iz Hr vat ske bio je „Pred log za raz mi šlja nje Dru štva knji žev ni ka Sr bi je“, ko ji je u svo jim pro tiv pre dlo­zi ma i re ak ci ja ma kao „pan dan“ De kla ra ci ji po la zio od is klju či vih re še­nja i za tva ra nja, zah te va ju ći da uko li ko se usvo je pred lo zi iz De kla ra ci je, Te le vi zi ja Be o grad pre sta ne sa upo tre bom la ti ni ce, da se slu ži is klju či vo ći ri li com, da se ći ri li ca pro gla si pi smom srp skog na ro da, da knji žev ni je­zik bu de srp ski je zik i da se on upo tre blja va u srp skim ško la ma i usta no­va ma u Hr vat skoj.

Pred­log­za­raz­mi­šlja­nje je pri pre mi la gru pa pi sa ca ko ji su ra di li u Iz­da vač kom pred u ze ću „Pro sve ta“, a stvar no se, što iz gle da „pa ra dok sal no“ i iz ne na đu ju će, slo žio sa je zič kim so cio­kul tur nim in že nje rin gom De­kla­ra­ci­je, što se ukla pa lo u ta da šnji trend de cen tra li za ci je fe de ra ci je i sa mo­stal no sti re pu bli ka, ali i sa gla ša va lo s li be ra li stič kim od ri ca njem zva nič­ne Sr bi je od pa tro na ta nad Ju go sla vi jom. Pred log za raz mi šlja nje, ja sno

23 Mi ro slav Kr le ža, Mar­gi­na­li­je:­1000­iza­bra­nih­ko­men­ta­ra­o­tek­sto­vi­ma­za­En­ci­klo­pe­di­ju­JLZ­(pri re dio Vla ho Bo gi šić), Slu žbe ni gla snik, Be o grad, 2011, str. 571.

24 Mi lo Lom par, „Kr le ži na en ci klo pe dij ska ar bi tra ža“, Le­to­pis­Ma­ti­ce­Srp­ske, Ma ti ca srp ska, No vi Sad, sv. 3/2012, str. 337.

25 Isto, str. 317, 319.26 Vla ho Bo gi šić, „Jev ti ćev Kr le ža“, Le­to­pis­Ma­ti­ce­srp­ske, Ma ti ca srp ska, No vi Sad,

sv. 3/2010, str. 418.

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

98

i ne dvo smi sle no, re ak tiv no se opre de lio za sa­mo­sta­lan raz voj srp skog je­zi ka. U nje mu se ka že: „Gru pa pi sa ca Sr bi je sma tra da su in sti tu ci je ko je su pot pi sa le De kla ra ci ju o na zi vu i po lo ža ju hr vat skog knji žev nog je zi ka naj me ro dav ni je za pi ta nje hr vat skog knji žev nog je zi ka i nji ho vu de kla ra­ci ju sma tra re pre zen ta tiv nom i me ri tor nom.

Sto ga gru pa pi sa ca ko ja pred la že ovu re zo lu ci ju, ne ula ze ći u isto­rij ske i na uč ne vi do ve pro ble ma i ima ju ći u vi du či nje ni cu ko ja pro is ti­če iz zah te va ove de kla ra ci je, sma tra Beč ki (1850) i No vo sad ski do go vor (1954) po ni šte nim. Hr vat ski i srp ski je zik raz­vi­ja­će­se­u­pu­noj­sa­mo­stal­no­sti­i­rav­no­prav­no­sti.“27

Sud bi na sa mog srp skog je zi ka uzi ma na je kao „oru đe kul tu re“. U tom vr lo ose tlji vom tre nut ku (1971) za pi ta nje je din stva srp sko hr vat skog je­zi ka i je din stva za jed nič ke dr ža ve srp ski lin gvi sta Pa vle Ivić za la gao se za je zič ko srp sko hr vat sko za jed ni štvo, „po de snost srp sko hr vat skog je zič kog ime na“, ne što uma nje nog iz dva ja njem jed nog od part ne ra u toj slo že ni ci, „kao za lo ga za jed ni štva Sr bi je sa Cr nom Go rom i Bo snom i Her ce go vi­nom“, upr kos pred no sti ma srp skog na zi va kao ele men ta sa mo po što va nja na ci je i na ci o nal nog obe lež ja. „Me đu tim, ako bi se po ka za lo da se je zič­ko za jed ni štvo ne mo že odr ža ti“, pi še Ivić, „osta lo bi nam da se vra ti mo srp skom ime nu je zi ka, ko je bi u slu ča ju ta kve de o be bi lo je di ni mo gu ći iz laz za sve Sr be.“28

Ovaj za klju čak ne pro tiv re či Pred­lo­gu­za­raz­mi­šlja­nje. I tri de ce ni­je ka sni je pot pi sni ci Slo­va­o­srp­skom­je­zi­ku­(1998) uzi ma ju da „ta ko zva ni hr vat ski knji žev ni je zik je ste za­gre­bač­ka­va­ri­jan­ta­srp­skog­knji­žev­nog­je­zi­ka“. Na to me „in si sti ra ju kao na več noj isti ni, po ne kad to li ko ra di kal no da iz nje iz vo de za klju čak o ne po sto ja nju hr vat ske knji žev no sti“29 i hrvat­ske kul tur ne tra di ci je. „Na rod ko ji ne ma sop stve no ute me lje nje“, ka že lin gvist Dra go ljub Pe tro vić, „mo ra po seg nu ti za onim što ni kad ni je bi lo nje go vo, pa su ta ko Hr va ti od Slo ve ni je pre u ze li tri žu pa ni je, a ka sni je od Sr ba Du brov nik, ve li ki deo Bo sne, Dal ma ci ju, Sla vo ni ju i s nji ma ceo srp­ski je zik i svu srp sku kul tur nu tra di ci ju“, sta vlja ju ći „hr vat sku ći ri li cu“ na lo ma ču, spa lji va njem mi li o na knji ga, za što su, „neo spor no je, naj za slu­že ni ji biv ši Sr bi (’po hr va će ni Sr bi’ – D. P.): Pa ve li ći, Maj sto ro vi ći, Ša ki ći,

27 Bran ko Pe tra no vić, Mom či lo Ze če vić, nav.­de­lo, str. 742–743. Na če lu gru pe ko ja je po kre nu la do no še nje Pred lo ga za raz mi šlja nje bio je knji žev nik An to ni je Isa ko­vić, a nje ga je Žar ko Ga vri lo vić pro či tao na ple nu mu Udru že nja knji žev ni ka Sr bi je sre di nom 1967. i dat je na pot pis knji žev ni ci ma. Do ku ment je imao 42 pot pi sa. Isto, str. 742.

28 Pa vle Ivić, Srp­ski­na­rod­i­nje­gov­je­zik, Srp ska knji žev na za dru ga, Be o grad, 1986 [1971], str. 227–228.

29 Ne nad Ni ko lić, „Srp sko hr vat ska in ter na ci o na la“, Le­to­pis­Ma­ti­ce­srp­ske, Ma ti ca srp­ ska, No vi Sad, sv. 5/2011, str. 839.

Pojava­jezičkog­nacionalizma­u­bivšoj­Jugoslaviji:­slučaj­dva­dokumenta

99

Bu da ci, Lu bu ri ći, Fi li po vi ći, Star če vi ći i dr...“30 Ta ko, kao što ob ja šnja va Mi lo Lom par, „hr vat ska po li ti ka je ob li ko va na na jed nom od do mi nant nih svet sko i sto rij skih kre ta nja, či ji je sa dr žaj u ne u tra li za ci ji srp skog fak to ra na Bal ka nu“.31

U tom okvi ru se naj če šće i da nas vo de (ni)ma lo lin gvi stič ke ras pra ve o bo šnjač kom, a oso bi to o cr no gor skom je zi ku i iden ti te tu, kao ne ka kvom „ar hi pe la gu kul tu ra“ i na stav ku ono ga što je sna gom auto ri te ta ha ri zmat­ske bro zov ske vla sti, ipak, pre ki nu to po čet kom se dam de se tih go di na pro­šlog ve ka, osu dom hr vat ske De­kla­ra­ci­je i srp skog Pred­lo­ga.

Uvo đe nje cr no gor skog je zi ka, s pro gla še njem ne za vi sno sti Cr ne Gore, ne ki, po put Mi lu ti na Mi ćo vi ća, de fi ni šu kao mon­te­ne­gro­lo­gi­ju, fik tiv no bo­žan stvo „ko me će se kla nja ti svi je zi ci i sve re li gi je“, ža ri šte vru ćeg go vo­ra mo ti va ci je o „kul tur nom iden ti te tu Cr ne Go re, ko ja po pri ma raz mje re iden­ti­to­ma­ni­je“, go vo re ći o psi ho lo škom pa ra dok su si ste mat ski ugra đe nom u „par ti to krat sku i po da nič ku psi ho lo gi ju Cr ne Go re“, od ko je će osta ti „sa mo Mon te ne gro ber za i Mon te ne gro ban ka“, jer ta ko tra ži „obe ruč ke pri hva će na tran zi ci ja“, ko jom ide i „cr no gor ska pa ra dok si ja“ je zi ka, ko ji „ne ma ni kog da ga na đe“.

Mi ćo vić sa mno go ostra šće no sti, i bez ima lo lin gvi stič kih ogra da, otvo re no na stra ni ca ma Le­to­pi­sa­Ma­ti­ce­srp­ske, iz sr ca srp ske „Ati ne“, ne­za do vo ljan gu bit kom srp ske „Spar te“, „... ob ru ša va se na cr no gor ski je zik i iden ti tet kao na „cr no gor sko cr no u o bra že ni je, cr no gor sko obe zo bra že ni je, cr no gor ske fik ti vi za ci je, cr no gor sko so fi sti ci ra nje, cr no gor sko fa ta mor ga­ni zo va nje, cr no gor sko fra zi ra nje i strip ti zo va nje“; kao: „Cg. po li ma ni ja ka­li zam! Cg. bo jan ka u za vo du za re tar di ra ne“. Ovu „lin gvi stič ku“ ana li zu Mi ćo vić za vr ša va teh no lo ško­ge net skom „ino va ci jom“ ugrad nje „cg. či pa u mo žda nu ko ru“, ra di stva ra nja „no vog čo ve ka“, Cr no gor ca, „ko ji uži va u to me što ga ne ma“.32

Dru gi – sa vi si ne „sig na tu re sa vre me no sti“, na osno vi fi lo zof skog ni­hi­li­zma vred no sti i auto ri te ta cr no gor stva, po zi va ju ći se na „Nje go še vu ka rak te ro lo gi ju Cr no go ra ca“, kao „de la srp skog na ro da“ – go vo re o kri zi iden ti te ta „da na šnjih Cr no go ra ca“, na ro či to mla đe ge ne ra ci je, ko ji „jed­no stav no ne zna ju ko su, ko su im pre ci, gde su im ko re ni, oda kle po ti ču, ko me pri pa da ju, pa kad čo vek slu ša nji ho vo na sto ja nje da svo ju zbu nje­nost pre tvo re u prin cip, ne mo že a da ne po mi sli da ne što u nji ho voj gla vi ni je u re du, da im je u gla vi ne što po kre nu to i po re me će no“.

30 Dra go ljub Pe tro vić, „’Hr vat ska ći ri li ca’ – na lo ma či?“, Le­to­pis­Ma­ti­ce­srp­ske, Ma­ti ca srp ska, No vi Sad, sv. 6/2012, str. 1132–1133.

31 Mi lo Lom par, „Ti to i zam i hr vat ska kul tur na po li ti ka“, Le­to­pis­Ma­ti­ce­srp­ske, Ma­ti ca srp ska, No vi Sad, sv. 3/2010, str. 371.

32 Mi lu tin Mi ćo vić, „Mon te ne gro lo gi ja“, Le­to­pis­Ma­ti­ce­srp­ske, Ma ti ca srp ska, No vi Sad, sv. 6/2012, str. 111–117.

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

100

Uzi ma ju ći u ob zir pri da va nju ove „di jag no ze“ i fi lo zof ski auto ri tet Mar ti na Haj de ge ra, este ti čar Mir ko Zu ro vac, pri tom, upo zo ra va da „ne tre ba za bo ra vi ti da sve i zlo i do bro do la zi iz ljud skih gla va“.33 To i li či na fi lo zo fe, či ji ži vo ti če sto ni su sve tač ki, i to je ono što lju de nji ma pri vla či, či ni ih do stup ni ma: „Hob so va sklo nost da igra te nis i pe va u svo joj spa­va ćoj so bi; Kant, ko ji vo li en gle ske si re ve i uža sa va se zno je nja; Mark so vi pri šte vi.“34 Zu rov če vi „pri šte vi“ su ne što druk či je pri ro de, on vo li da „ko­nač no re ša va“ po je di na na­ci­o­nal­na­pi­ta­nja, a nje go vu ka­rak­te­ro­lo­gu­ju Cr­no go ra ca te ško je opi sa ti kao „bri žlji vu“ i slu čaj nu, i od je zi ka neo dvo ji vu.

Još pet de ce ni ja una zad, a pre po ja ve bur nih ras pra va o hr vat skoj De­kla­ra­ci­ji i srp skom Pred­lo­gu, Mi loš Mo sko vlje vić je, u svom Reč­ni­ku­srp­­ sko­hr­vat­skog­knji­žev­nog­je­zi­ka (1966), uz reč Slo­ve­nac i Cr­no­go­rac dao samo ge o graf ske re gi o nal ne raz li ke („pri pad nik se ver no za pad ne gru pe Ju go slo­ve na“, „sta nov nik Cr ne Go re“), sta vlja ju ći na­rod sa mo iza re či Sr­bin, dok re či Hr­vat uop šte ne ma u reč ni ku. Ali sa dr ži od red ni ce: „sr­bo­va­ti,­sr­bu­jem, po na ša ti se kao pra vi Sr bin...“; „čet­nik, do bro vo ljac u sa sta vu ne re dov nih oru ža nih če ta ko je su se bo ri le: a) pre bal kan skih ra to va za oslo bo đe nje od Tu ra ka, b) za vre me II svet skog ra ta pro tiv par ti za na“; usta­ša, „hr vat ski fa ši stič ki po bu nje nik za vre me II svet skog ra ta“. Do da mo li to me i ob ja­šnje nje za upo tre bu ve li kog slo va, gde se uzi ma pri mer „Ži veo Kralj“ i „ne­ pra vil no sti u je zi ku“, po put re či vlak,­gla­so­vir,­gla­zba, što je ta da oce nje­no kao „kon zer va ti van pri stup je zi ku“, i sta no vi šte „sta rih ve li ko srp skih po zi ci ja“, on da i ni je iz ne na đu ju će što je, ka ko se ta da obra zla ga lo, „na zah tev jav no sti i in ter ven ci ju po li tič kih fo ru ma“ Mo sko vlje vi ćev reč nik morao biti za bra njen.35

Slič na teh no lo gi ja po ti ski va nja i za bra na je zič kog na ci o na li zma pri­me nje na je i u slu ča ju dva do ku men ta ko ja su iza zva la „ta las ogor če nja ju go slo ven ske [di ri go va ne – M. Š.] jav no sti“; Po­li­ti­ka je (2.2.1967) pi sa la o kon­zer­va­tiv­nom­ne­na­rod­nom­ak­tu; Bor­ba, (21.3.1967) o pod­zem­nim­ini­ci­ja­ti­va­ma; Vje­snik pak (19.3.1967) o­po­li­ti­ci,­a­ne­lin­gvi­sti­ci. Mar ko Ri stić je iz ja vio: „Ni ka da ni sam vi deo ne pro mi šlje ni ji akt ne go što je Pred­log­za­raz­mi­šlja­nje.“ A knji žev nik Mla den Olja ča „da su De­kla­ra­ci­ja i Pred­log po­li tič ki bli zan ci, dva pr sta iste ru ke ko je tre ba za jed no od se ći, jer ugro ža va­ju te me lje na šeg dru štva za ko je su gi nu li naj bo lji si no vi na ših na ro da“.36 Go to vo na svim fo ru mi ma dru štve no­po li tič kih or ga ni za ci ja u Be o gra du i Za gre bu ras pra vlja lo se o De­kla­ra­ci­ji i Pred­lo­gu­za­raz­mi­šlja­nje, ko ji su pri pre ma ni u taj no sti i na i šli na „jed no du šnu osu du“.

33 Mir ko Zu ro vac, Sig­na­tu­re­sa­vre­me­no­sti, Ri vel Ko, Be o grad, 2007, str. 265.34 Saj mon Krič li, Knji­ga­mr­tvih­fi­lo­zo­fa, Gra dac, Ča čak, 2013, str. 20.35 Slav ko Vu ko ma no vić, Je­zik,­dru­štvo,­na­ci­ja, str. 90.36 Isto, str. 91, 92.

Pojava­jezičkog­nacionalizma­u­bivšoj­Jugoslaviji:­slučaj­dva­dokumenta

101

Me đu tim, u ka sni jim in ter pre ta ci ja ma Pred­log­za­raz­mi­šlja­nje­se mar­ gi na li zu je i pre ćut ku je u srp skoj jav no sti, ili se pak ob ja šnjva kao lo gič­na (re)ak ci ja srp skih pi sa ca na je zič ki na ci o na li zam hr vat ske De­kla­ra­ci­je, ne što „hr vat sko, čud no, bo le sno“. Slu žbe na srp ska po li ti ka je­Pred­log­za­raz­mi­šlja­nje oce ni la kao „ma ni fe sta ci ju na ci o na li stič ke po li ti ke, kao poku­šaj da se u obla sti lin gvi sti ke pro tu re na ci o na li stič ki, ve li ko srp ski in te re si. Taj pred log ni je bio lin gvi stič ki, već pre vas hod no po li tič ki akt...“ (P. Si­mić) No si o ci srp skog na ci o na li zma če sto su iz no si li svo ju „za bri nu tost“ za po lo žaj Sr ba u Hr vat skoj i Bo sni i Her ce go vi ni, i ba vi li se et no ge ne zom, ši re ći te ze „da su Cr no gor ci u stva ri Sr bi“, a da Mu sli ma ni – s ob zi rom na to da su slo ven skog po re kla i da ne ma ju svo je dr ža ve (re pu bli ke), a sa mo su islam ske ve ro i spo ve sti – „ne mo gu bi ti na rod (na ci ja)“.

Po če lo je ro man tič no glo ri fi ko va nje srp ske fe u dal ne pro šlo sti, ve­li ča nje sred njeg ve ka, pra vo sla vlja i sve to sa vlja, „spa sa va nja“ srp skog je­zi ka, iako se do ju če do ka zi va lo je din stvo srp sko hr vat skog je zi ka go to vo bez ika kvih raz li ka iz me đu va ri jan ti knji žev nog je zi ka, sa da je tra že no osni va nje za seb nih srp skih ško la u Hr vat skoj. Sto ga Pred­log­za­raz­mi­šlja­nje ni je bio sa mo iz raz srp skog (je zič kog) na ci o na li zma, već je bio ustu pak i po dr ška hr vat skom na ci o na li zmu, „ko ji je od u vek u je zič kim pi ta nji ma te žio ve štač kim po de la ma, stva ra nju za seb nog hr vat skog je zi ka“.37 Po zna­ta je i sa vre me na hr vat ska ak ci ja či šće nja je zi ka od stra nih re či i iz ra za, tu đi ca i sve ga ne hr vat skog, u ko jem je do šlo do tak mi če nja hr vat skih je­zič kih struč nja ka u stva ra nju „naj kro a tiv ni je“ re či. Taj svo je vr sni hr vat ski pu ri zam oštro je kri ti ko va la Snje ža na Kor dić u svo joj knji zi Je­zik­i­na­ci­o­na­li­zam, sma tra ju ći ga „oru đem ra si stič ke i na ci o na li stič ke ide o lo gi je“.38

U Sr bi ji se po ja va Pred­lo­ga­za­raz­mi­šlja­nje po ve zi va la sa ot po rom kur su IV ple nu ma CK SKJ­a, ali su u je zič kim pi ta nji ma ko mu ni sti zahte­va li nu žnost di ja lo ga i to le ran ci je,39 pa je ovaj ne u god ni hr vat sko­srp ski spor br zo za ta škan za jed nič kom ak ci jom, gde su po si ste mu si me tri je oba do ku men ta osu đe na kao na ci o na li stič ke ma ni fe sta ci je. Ali je din stve ni je zik et nič ki bli skih na ro da, s ma lim raz li ka ma u je zič kom iz ra zu, ni je po mo gao nji ho vom bo ljem spo ra zu me va nju, pre tva ra ju ći se u sred stvo ne spo ra zu­ma i pro pa gan de, „se me ra zor ne mr žnje“, sim bol „bor be za na ci o nal ne dr ža ve“, u ko joj su De­kla­ra­ci­ja i Pred­log bi li sa mo pre lu di jum za vi še de ce­nij ske ras pra ve u sfe ri po li ti ke i kul tu re, ko je su, kao i niz dru gih či ni la ca,

37 Isto, str. 92, 98.38 Vi di: Snje ža na Kor dić, Je­zik­i­na­ci­o­na­li­zam, Du ri e ux, Za greb, 2010.39 La tin ka Pe ro vić is ti če da su ta da u Be o grad do šli Vla di mir Ba ka rić i Du je Ka tić,

i za stu pa li isti ton. To ga se dr žao i CK SK Sr bi je u raz go vo ru s ak ti vom pi sa ca ko­mu ni sta ko ji je tih da na odr žan u Be o gra du. Me đu tim, pot pi sni ci Pred lo ga „iz vu­kli su oštre kon se kven ce“, jer se u Par ti ji „jed no stav no ni šta ni je mo glo ras pra vi ti bez sank ci ja“ – L. Pe ro vić, nav.­de­lo, str. 51.

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

102

svoj tra gič ni ras plet ima le u „tre ćem bal kan skom ra tu“.40 Na ža lost, on je po tvr dio is ku stvo da „ni je dan za kon ili de kret bi lo gde u sve tu ni ka da još u isto ri ji ni je mo gao da za u sta vi na let je zič ke pli me“.41

Sa mim tim, ka ko je po vo dom je zi ka za pa zio Vil helm fon Hum bolt, što „čo vek ži vi sa pred me ti ma uglav nom ona ko – u stva ri, po što ose ća nje i de lo va nje u nje mu za vi se od nje go vih pred sta va – mo že se re ći, is klju či vo ona ko ka ko mu je zik te pred me te pri ka zu je, istim či nom po mo ću ko jeg on iz se be iza tki va je zik, on se be utki va u nj, i sva ki je zik po vla či oko na ro da krug, iz ko ga je mo gu će iza ći sa mo uko li ko se pre đe u krug ne kog dru gog je zi ka“,42 i to sa ma nje­vi še druk či jim si tu a ci ja ma, dru gim tre nu ci ma ili mo žda dru gim part ne ri ma dru štve ne ko mu ni ka ci je. Ovaj pre la zak je zič kog kru ga, kao „ras po lo ži vost za dru ge“, ob ra đu je se pre ko sim bo lič kih ge ne­ra li za ci ja u kon kret nom do ži vlja ju i de la nju. Ona ni je sa mo pret po stav ka mo gu će ko mu ni ka ci je, već se od no si i na pred met no i te mat ski do stup­ne „kon den zan te je din stva“ ka kvi se mo gu ugra di ti u smi sa o ni svet sa mo po mo ću je zi ka, u ko jem „po jam sim bo lič ke ge ne ra li za ci je sa mo od no še nja smi sla za me nju je po jam zna ka, ko ji je do da nas vla dao te o rij skom tra di ci­jom“ – sva ka ko, ne mo že mo ospo ri ti, gde se re či po put stva ri mo gu upo­tre blja va ti kao zna ci, a to upu ću je na ne što što po sto ji ne za vi sno od je zi ka.

Pa ipak, sâm je zik ne mo že mo shva ti ti „kao pu ko omre ža va nje zna­ci ma, jer on ni u kom slu ča ju ne ma sa mo, čak ni pre te žno, ovu funk ci ju uka zi va nja na ne što po sto je će. Je zik ni je ni sa mo sred stvo ko mu ni ka ci je jer on fun gi ra u psi hič kim si ste mi ma i bez ko mu ni ka ci je. Nje go va istin ska funk ci ja na la zi se u ge ne ra li za ci ji smi sla po mo ću sim bo la [...] Tek pre ko ge ne ra li za ci je, ko ja se fun da men tal no na la zi u sva kom smi slu, može na­sta ti sa mo re fe ren ci ja, i tek pre ko ge ne ra li za ci je mo gu da se is tak nu lo­kal ni ’ko ma di smi sla’ ko ji ma se čo vek mo men ta no pr ven stve no okre će i ko ji sve di men zi je smi sla pro ce nju ju, ali ih pri mar no ne či ne te mom.“43

S dru ge stra ne, ge ne ra li za ci ja smi sla nam do zvo lja va da sve lo gič ke pro ble me re ši mo prak tič no. Sto ga su i pro tiv reč no sti i pa ra dok si je zič kog na ci o na li zma u biv šoj Ju go sla vi ji, po sma tra ni re tro spek tiv no, ima li od re­đe ni smi sao. „Sa mo je ta ko“, da se po slu žim Lu ma no vim is ka zom, „lo gi ka uop šte mo gu ća. Ina če bi čo vek kod pr ve pro tiv reč no sti na ko ju na i đe pao u pu ko ti nu smi sla i u njoj iš če zao.“

40 Bo ži dar Jak šić, „Na ci o na li zam i je zik, jed no bal kan sko is ku stvo“, Fi­lo­zo­fi­ja­i­dru­štvo, XI, Be o grad, 1997, str. 86, 83.

41 Ni ko las Ostler, Car­stva­ re­či­–­ je­zič­ka­ isto­ri­ja­ sve­ta, Ge o po e ti ka, Be o grad, 2008, str. 632.

42 Ernst Ka si rer, Je­zik­i­mit, Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, Srem ski Kar­lov ci, No vi Sad, 1998, str. 54.

43 Ni klas Lu man, Dru­štve­ni­si­ste­mi, Iz da vač ka knji žar ni ca Zo ra na Sto ja no vi ća, Srem­ski Kar lov ci, No vi Sad, 2001, str. 151–152.

Pojava­jezičkog­nacionalizma­u­bivšoj­Jugoslaviji:­slučaj­dva­dokumenta

103

* * *Kao što po sto ji ose ćaj o ne do dir lji vo sti, nad mo ći i pre sti žu po je di­

nih je zi ka i je zič kih tra di ci ja, isto ta ko po sto ji i strah od ugro že no sti i iš­če znu ća po je di nih je zi ka u sa vre me noj džun gli teh no lo gi je, ko je vre ba ju sta re opa sno sti za me ne ne kim dru gim je zi kom, či ji go vor ni ci ni su ni ma­lo sen ti men tal ni. Bu duć nost, kao ni pro šlost je zič kog na ci o na li zma, ni je li še na mno gih iz ne na đe nja. Za to ne mo že mo ig no ri sa ti re zul ta te bor be me đu je zič kim na ci o na li zmi ma, ko ji nu de ta ko bo gat re per to ar izgovorâ: od sve sno de ti nja ste upo tre be je zič kih ob li ka, pre ko pa ra dok sal no sti, iro­ni je, ci ni zma do za bra ne jav ne upo tre be ma njin skih je zi ka (’lin gu i ci de’).

Či ni se da pro blem iz mi če sva kom ob u hva ta nju u va že će for me ob­ra de in for ma ci je či ji za da tak ne mo že bi ti re šen u skla du s či nje ni ca ma. Tim pre što je ras pra ve o je zi ku te ško odvo ji ti od iz vi đa nja sa vre me nog dru štva, jer zna mo da se ra di upra vo o nje mu.

Je zik, kao naj zna čaj ni ja kul tur na in sti tu ci ja dru štva, u ju go slo ven­skom slu ča ju ni je odo leo zo vu na ci o na li zma.

I sâm je po slu žio kao či ni lac ras pa da Ju go sla vi je, pr vo kao te ren za uve žba va nje na ci o nal nose pa ra ti stič kih agen di, za tim i „kao va žan sa sto jak rat nog ar se na la“, a na kra ju tog pro ce sa „na šao se me đu nje go vim glav nim žr tva ma: srp sko hr vat ski je zva nič no pre stao da po sto ji. Od sa mog po čet ka če do ju go slo ven ske ide je, on je po de lio nje nu sud bi nu i sa hra njen je u is toj grob ni ci sa fe de ra ci jom či je je kli ma vo je din stvo sim bo li zo vao i odr ža vao.“

No vo for mi ra ne ju go slo ven ske dr ža ve na šle su se po čet kom 21. veka u čvr stom za gr lja ju sa sop stve nim na ci o nal nim je zi kom. Te ško je u tom ne vi de ti, ma šta o to me ne ko mi slio, „ko nač no ostva re nje ro man ti čar skog i na ci o na li stič kog sna o po du dar no sti na ci je, dr ža ve i je zi ka – ko li ko god taj san bio za ka sneo, pa i na o pak, u oči ma sa vre me nih po sma tra ča“.44

Sto ga slu čaj dva do ku men ta, De­kla­ra­ci­je­o­na­zi­vu­i­po­lo­ža­ju­hr­vatskog­knji­žev­nog­je­zi­ka i srp skog Pred­lo­ga­za­raz­mi­šlja­nje iz 1967. go di ne, i ni je bio ta ko slu ča jan. Je zik je ste „Dom Bi ća“, a „na ci o nal ni je zi ci su, s aspek­ta svo je zvuč no sti, gla so vi okol ne pri ro de u čo ve ku. Zvu ko vi jed nog je zi ka u di rekt noj su ve zi sa pro sto rom pri rod ne aku stič no sti, ko ja je u pla nina­ma druk či ja ne go u šu ma ma ili ste pa ma.“45

Otu da pi ta nje na­ci­o­nal­nog je zi ka ni je stvar ose ća nja kul tur ne in­fe­ri­or­no­sti, ni ti pro­vin­ci­jal­nog dis kur sa, ka ko se to če sto (post)mo der ni­stič ki ka že. Jer, čo vek ko ji je „ro đen“ u svom na ci o nal nom je zi ku tre ba da bu de za do vo ljan ti me i da do kra ja ži vo ta no si be leg te ozle de. Ti ši na je je zik ko ji mi ne raz u me mo. „Ne ka (mi) Nar cis ne za me ri. Ko li ko li se

44 Ran ko Bu gar ski, Por­t­ret­jed­nog­je­zi­ka, str. 41–42, 57.45 Ge or gi Ga čev, Men­ta­li­te­ti­na­ro­da­sve­ta, str. 49, 67.

Hereticus,­1–2/2014 Milojica­Šutović

104

njih nad no si nad vo du i u njoj ne vi de ni šta osim ne ka kav mu tan ljud ski obris.“ (Žan­Pol­Sar­tr) Kraj nje je vre me da lin gvi sti ku i so ci jal nu po li ti ku je zi ka pre sta ne mo kro ji ti po me ri mut nih ljud skih obri sa, ko ji ne zna ju ni­šta o je zi ku, ali zna ju sve o ono me što je zik ne mo že da iz ra zi (Đ. Mar kuš).

Mi­lo­ji­ca­Šu­to­vić

AP PE A RING OF LIN GU I STIC NA TI O NA LISM IN FOR MER YUGO SLA VIA: A CA SE OF TWO DO CU MENTS

Sum mary

In this sta te ment the aut hor analyses pha e no me na of lin gu i stic na ti o na­lism, as the gro und for re con sti tu tion of the et hnic in te gral na ti o na lism in for mer Yugo sla via, hel ping each ot her and ma king stron ger each ot her, by di sco ve ring of kin dred and com mon cul tu ral gro un dings of et hnic com mu ni ti es. By crystal­li zing of the na ti o nal lan gu a ge it is a pro cess of re fres hing and con fir ma tion of a na ti o nal iden tity, in ten ding thro ugh „aut hent ic spi rit“, and bu il ding the mo bi­li za tion of a pe o ple, by the re a son to pre ser ve a su bjec ti ve and a po li ti cal li berty of a na tion, in spi red by the li te rary per spec ti ves of her gol den ages, whe re the na ti o nal lan gu a ge brings us, as a cer ta inly ke e per from the hi sto ri cal de ge ne ra­tion and as si mi la tion.

Lan gu a ge strug gles alo ne talk to us abo ut the so cial (na ti o na lism) strug gles. Lan gu a ge im pe ri a lism is al ways sign of a eco no mic, cul tu ral and a po li tic im pe ri ­ a lism, who is gi ven in the ri gid fra mes of a sta te bo un da ri es. On the back­gro und of war bet we en the lan gu a ges, it se ems to be the war by ot her fa ci li ti es. Dec la­ra tion abo ut the na me and the sta tus of Cro a tian li te rary lan gu a ge, and Ser bian an swer in the sha pe of a Con tri bu tion for the con si de ra ti ons (1967), was the pra­e lu de in a multi­de ce nnial di scus sion in a cul tu ral, po li tic, and a na ti o nal sphe­re. A tra gic so lu tion the re resulted in a „third Balka n war“. Opi nion that every lan gu a ge ma kes a cir cle aro und his pe o ple, from whom is exi le pos si ble by the tran scen ding in the cir cle of so me ot her lan gu a ge, has stayed out si de, con fir ming on ce yet – „if the lan gu a ge is that by which we are pe o ple, then the lan gu a ges are that what ma kes a pe o ple less /aber rant/ from us“ (N. Oest hler). Be ca u se of that we are not able to ig no re the re sults of a strug gle be tveen lan gu a ges. Their dec la ma tors may be very un sen ti men tal.

Key­words: Yugo sla via, Serbs, Cro ats, lin gu i stic na ti o na lism, et hnic na ti o na­lism, war bet we en lan gu a ges, symbo lic ge ne ra li za tion

Uporedna analiza odluka Ustavnog suda Srbije i sudska vlast (2003–2013)

105

Tatjana Kandić Apelacioni sud, Kragujevac

UPOREDNA ANALIZA ODLUKA USTAVNOG SUDA SRBIJE I SUDSKA VLAST (2003–2013)

Re zi me: Ustav­ni­sud­je­sa­mo­sta­lan­i­ne­za­vi­san­dr­žav­ni­or­gan­ko­ji­šti­ti­ustav­nost­i­za­ko­ni­tost,­ljud­ska­i­ma­njin­ska­pra­va­i­slo­bo­de.­Do­no­še­njem­Od­lu­ke­IV­broj­122/2002­od­11.2.2003,­IV­broj­232/2003­od­18.3.2004,­IV­broj­4801/2003­od­29.2.2003.­Ustav­ni­sud­je­u­obla­sti­sud­stva­stva­ra­lač­ki­i­kre­a­tiv­no­tu­ma­čio­Ustav,­vr­šio­funk­ci­ju­pri­rod­nog­in­stru­men­ta­urav­no­te­že­nja­vla­sti,­vra­ćao­za­ko­no­dav­ne­ i­ iz­vr­šne­or­ga­ne­u­okvi­re­pra­va,­šti­tio­sud­sku­vlast,­ne­za­vi­snost­ i­sa­mo­stal­nost­su­di­ja,­oprav­dao­svo­ju­funk­ci­ju.

Do­no­še­njem­Od­lu­ke­VII­U­broj­102/2010­od­28.5.2010.­i­Od­lu­ke­VI­IIU­ ­189/2010­od­31.3.2011.­Ustav­ni­sud­je­spo­ro­i­seg­men­tar­no­vr­šio­funk­ci­ju­ču­va­ra­Usta­va,­za­štit­ni­ka­ustav­no­sti­i­za­ko­ni­to­sti,­jer­ni­je­vra­ćao­za­ko­no­dav­ne­i­iz­vr­šne­or­ga­ne­u­okvi­re­Usta­va,­ni­je­ot­klo­nio­po­vre­de­pra­va­i­slo­bo­da­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja,­ni­je­oprav­dao­svo­ju­funk­ci­ju.­

Od­lu­ke­Ustav­nog­su­da­u­tre­ćem­pe­ri­o­du­(jul­2012­–­po­če­tak­2013)­do­ve­le­su­do­ras­ple­ta­Gor­di­je­vog­čvo­ra­sud­ske­vla­sti,­or­ga­ni­iz­vr­šne­i­za­ko­no­dav­ne­vla­sti­vra­će­ni­su­u­gra­ni­ce­pra­va,­spre­če­na­je­zlo­u­po­tre­ba­sud­ske­vla­sti,­ot­klo­nje­ne­su­po­vre­de­pra­va­i­slobodâ­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja.­Ustav­ni­sud­po­no­vo­vr­ši­svo­ja­da­ta­ovla­šće­nja,­pre­ma­po­lo­ža­ju­u­si­ste­mu­vla­sti.

Ključ­ne­re­či: Ustavni­sud,­čuvar­Ustava,­odbrana­sudske­vlasti,­zaštita­prava­su­dija,­(ne)vršenje­ustavne­funkcije

1. Poj mov no od re đe nje Ustav nog su da

Ustav­ni­sud­je­sa­mo­sta­lan­i­ne­za­vi­san­dr­žav­ni­or­gan­ko­ji­šti­ti­ustav­nost­i­za­ko­ni­tost,­ljud­ska­i­ma­njin­ska­pra­va­i­slo­bo­de,­a­od­lu­ke­ovog­suda­su­ko­nač­ne,­iz­vr­šne­i­op­šte­o­ba­ve­zne.1­Ustav­ni­sud,­kao­sa­mo­sta­lan­i­ne­za­vi­san­or­gan,­ni­je­pod­re­đen­dru­gom­or­ga­nu­ili­in­sti­tu­ci­ji,­ali­ni­je­ni­viša­vlast,­već­dr­žav­ni­or­gan­ko­ji­je,­kao­i­dru­gi­or­ga­ni,­pod­Usta­vom.­Ovaj­sud­se­„na­la­zi­van­she­me­tra­di­ci­o­nal­ne­tri­ho­to­mi­je­vla­sti,­dr­žav­ni­ je­or­gan­

1­ Vi­še­o­to­me:­Rat­ko­Mar­ko­vić,­Ustav­no­pra­vo­i­po­li­tič­ke­in­sti­tu­ci­je,­Slu­žbe­ni­gla­snik,­Be­o­grad­1995,­str.­523;­Oli­ve­ra­Vu­čić,­Austrij­sko­ustav­no­sud­stvo­–­ču­var­fe­de­ra­ci­je­i usta va,­dok­tor­ska­di­ser­ta­ci­ja,­Prav­ni­fa­kul­tet­Uni­ver­zi­te­ta­u­Be­o­gra­du,­Be­o­grad­1995,­str.­92;­član­166­Usta­va­iz­2006.

UDK­­­­­340.142:342.565.2(497.11)”2003/2013” 342.33(497.11)”2003/2013”

Hereticus,­1–2/2014 Tatjana­Kandić

106

slo­že­ne,­hi­brid­ne­pri­ro­de,­in­sti­tu­ci­ja­naj­vi­šeg­auto­ri­te­ta­ko­ja­oba­vlja­zna­čaj­nu­ulo­gu­u­ustav­no­po­li­tič­kom­si­ste­mu­u­ko­jem­je­us­po­sta­vljen“.

Ustav­ni­sud­je­in­stru­ment­urav­no­te­že­nja­vla­sti,­jer­se­sta­ra­da­de­lat­nost­dr­žav­nih­or­ga­na­i­in­sti­tu­ci­ja­ne­pre­la­zi­okvi­re­ustav­nih­i­za­kon­skih­re­še­nja.­Ustav­ni­sud­ni­je­or­gan­ko­ji­stva­ra­pra­vo,­ni­je­or­gan­ko­ji­pri­me­nju­je­pra­vo.­U­vr­še­nju­svo­je­funk­ci­je­tre­ba­da­„tra­ži­pra­vo­zna­če­nje­i­objek­tiv­nu­sa­dr­ži­nu­Usta­va,­stva­ra­lač­ki­tu­ma­či­Ustav“,­pri­me­re­no­osnov­nom­ci­lju­ i­za­dat­ku­ovog­or­ga­na,­a­to­je:­da­šti­ti­Ustav,­prav­nu­dr­ža­vu,­ljud­ska­i­ma­njin­ska­pra­va­i­slo­bo­de.2

Ustav­ni­sud­mo­že,­od­lu­ču­ju­ći­o­ustav­no­sti­jed­nog­za­ko­na,­da­za­kon­uki­ne,­da­ga­pro­gla­si­ne­u­stav­nim,­eli­mi­ni­še­iz­prav­nog­po­ret­ka,­obe­sna­ži. Ovaj­sud­po­ja­vlju­je­se­kao­or­gan­re­gu­la­tor­ko­ji­pro­tiv­u­stav­nu­i­pro­tiv­za­ko­ni­tu­si­tu­a­ci­ju­do­vo­di­u­sta­nje­ustav­no­sti­i­za­ko­ni­to­sti.3 Ustav ni sud je „ne­ga­tiv­ni­za­ko­no­da­vac“,­„or­gan­ko­ji­ne­od­lu­ču­je­šta­će­za­kon­bi­ti,­već­ od­lu­ču­je­šta­za­kon­ne­mo­že­da­bu­de“.4­Ovaj­or­gan,­naj­vi­šeg­ste­pe­na­ne­za­vi­sno­sti,­za­u­zda­va­dr­žav­ne­or­ga­ne­u­gra­ni­ca­ma­pra­va.­Ustav­ni­sud­od­re­đu­je­prav­ni­okvir­vr­še­nja­funk­ci­je­dr­žav­nih­or­ga­na,­što­je­uslov­pri­me­ne­na­če­la­vla­da­vi­ne­pra­va,­ume­sto­ti­ra­ni­je­pra­va.5­Re­ša­va­ju­ći­ je­dan­prav­ni­spor,­Ustav­ni­sud­re­ša­va­i­je­dan­po­li­tič­ki­pro­blem.6­Od­lu­ke­Ustav­nog­suda­ima­ju­u­od­re­đe­noj­me­ri­po­li­tič­ku­ te­ži­nu,­ko­ja­ne­sme­ugro­zi­ti­ raz­lo­ge­osni­va­nja­ovog­su­da.

2. Od lu ke Ustav nog su da i sud ska vlast u Re pu bli ci Sr bi ji (2003–2012)

2.1. Od lu ke Ustav nog su da (2003–2009) – od bra na sud ske vla sti

Od­lu­ka­Ustav­nog­su­da­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­IV­broj­122/2002­od­11.2.­2003.­utvr­đu­je­da­od­red­be­čla­na­7,­čla­na­10­(st.­2,­3),­čla­na­13,­čla­na­15­(stav­3),­čla­no­va­16­i­18,­i­deo­čla­na­19­Za­ko­na­o­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­

2­ Vi­de­ti:­Pa­vle­Ni­ko­lić,­„Ulo­ga­ustav­nog­sud­stva­u­si­ste­mu­prav­ne­dr­ža­ve“,­Prav ni ži­vot,­br.­12/2005,­str.­1084–1085.

3­ Vi­de­ti:­Di­mi­tri­je­Ku­lić,­Ustav no sud stvo u sve tu,­Prav­ni­fa­kul­tet­Uni­ver­zi­te­ta­u­Ni­šu,­ Niš­1969,­str.­317;­Bo­sa­Ne­na­dić,­Za­kon­o­Ustav­nom­su­du,­pred­go­vor­u:­Ustav ni sud Re pu bli ke Sr bi je,­Jo­vi­ca­Tr­ku­lja­(ur.),­Slu­žbe­ni­gla­snik,­Be­o­grad­2009,­str.­11.

4­ Hans­Kel­zen,­“We­sen­und­Ent­wic­klung­der­Sta­at­sge­richtsbar­ke­it”,­Veröffentlichungen­der­Ve­re­i­ni­gung­der­De­utschen­Sta­at­sle­hrer,­Ver­han­dlun­gen­der­Ta­gung­der­De­ut­schen­Sta­at­srechtsle­hrer­zu­Wi­en­am­23.­und­24.­April­1928,­Heft­5,­Ber­lin­und­Le­ip­zig­1929,­p.­56.

5­ Vi­še­o­to­me:­Raymond­Ca­rré­de­Mal­berg,­Con­tri­bu­tion­à­la­théorie­généra­le­de­ľEtat,­Dal­loz,­Pa­ris­2004,­488–490.­Char­les­Ho­ward­McIl­wa­in,­Con sti tu ti o na lism: An­ci­ent­and­Mo­dern,­It­ha­ca:­Cor­nell­Uni­ver­sity­Press,­1966,­pp.­21–22.

6­ Vi­de­ti:­Di­mi­tri­je­Ku­lić,­ibi dem,­str.­15–16.

Uporedna analiza odluka Ustavnog suda Srbije i sudska vlast (2003–2013)

107

Za­ko­na­o­su­di­ja­ma7­ni­su­u­sa­gla­sno­sti­sa­Usta­vom­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­ iz­1990.­go­di­ne­(u­da­ljem­tek­stu­Ustav).­Na­ve­de­na Od lu ka Ustav nog su da Re pu bli ke Sr bi je omo­gu­ći­la­je­da:

1.­Čla­no­ve­Ve­li­kog­per­so­nal­nog­ve­ća­ne­ime­nu­je­Na­rod­na­skup­šti­na­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­i­da­Ve­li­ko­per­so­nal­no­ve­će­ne­po­sta­ne­or­gan­za­ko­no­dav­nog­te­la.­Od­red­ba­čla­na­7­Za­ko­na­o­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­ o­su­di­ja­ma­ne­sa­gla­sna­je­sa­na­če­lom­po­de­le­vla­sti­(član­9­Usta­va)­i­na­če­lom­sa­mo­stal­no­sti­i­ne­za­vi­sno­sti­su­do­va­(član­96­Usta­va).­Ve­li­ko­per­so­nal­no­ve­će­bi­ra­ju­su­di­je­Vr­hov­nog­su­da­Sr­bi­je.­Sud­ska­vlast,­u­ovom­seg­men­tu,­sa­ma­se­be­kon­sti­tu­i­še,­što­pred­sta­vlja­zna­ča­j­nu­fa­zu­u­stva­ra­nju­prav­ne­dr­ža­ve.

2.­Dru­gog­kan­di­da­ta­za­su­di­ju­ne­pred­la­že­Na­rod­na­skup­šti­na.­Od­red­ba­čla­na­10­Za­ko­na­o­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­o­su­di­ja­ma­ne­sa­gla­sna­je­sa­na­če­lom­po­de­le­vla­sti­(član­9­Usta­va).­Skup­šti­na­je­ovom­od­red­bom­po­no­vo­na­sto­ja­la­da­pred­la­že­i­bi­ra­su­di­je­kao­u­pret­hod­nom­pe­ri­o­du­so­ci­ja­li­zma­(1946–1989).­Ustav­ni­sud­je­pro­gla­ša­va­njem­ove­od­red­be­ne­sa­gla­snom­Usta­vu­vra­tio­za­ko­no­dav­nu­i­iz­vr­šnu­vlast­u­okvi­re­pra­va.

3.­Po­stu­pak­za­na­vr­še­nje­rad­nog­ve­ka­i­raz­lo­ge­za­raz­re­še­nje­su­di­ja­ne­po­kre­će­mi­ni­star­nad­le­žan­za­pra­vo­su­đe.­Od­red­ba­čla­na­13­Za­ko­na­ o­ iz­me­na­ma­ i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­o­su­di­ja­ma,­po­oce­ni­Ustav­nog­su­da,­ni­je­sa­gla­sna­sa­čla­nom­9,­stav­4,­Usta­va,­po­ko­jem­sud­ska­vlast­pri­pa­da­ su­do­vi­ma,­i­čla­nom­96,­stav­1,­Usta­va,­pre­ma­ko­jem­su­su­do­vi­sa­mo­stal­ni­i­ne­za­vi­sni­u­svom­ra­du.­Ospo­re­na­ovla­šće­nja­mi­ni­stra­za­pra­vo­su­đe,­kao­i­or­ga­na­iz­vr­šne­vla­sti,­od­no­se­se­upravo­na­unu­tra­šnji­vid­te­sa­mo­stal­no­sti,­što­na­ru­ša­va­na­če­lo­po­de­le­vla­sti­i­na­če­lo­sa­mo­stal­no­sti­i­ne­za­vi­sno­sti­su­do­va.­

4.­Nad­le­žni­od­bor,­te­lo­Na­rod­ne­skup­šti­ne,­ne­pod­no­si­pred­log­za­iz­bor­i­utvr­đi­va­nje­razlogâ­za­raz­re­še­nje­i­pre­sta­nak­du­žno­sti­pred­sed­ni­ka­su­da.­Mi­ni­star­za­pra­vo­su­đe­ne­do­sta­vlja­po­dat­ke­i­mi­šlje­nja­za­kan­di­da­te­za­iz­bor­pred­sed­ni­ka­su­da­nad­le­žnom­od­bo­ru.­Od­red­be­čla­na­15­(stav­3),­čla­na­16­(stav­1)­i­čla­na­18­Za­ko­na­o­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­ o­su­di­ja­ma,­po­oce­ni­Ustav­nog­su­da,­ni­su­sa­gla­sne­sa­čla­nom­101,­st.­2,­ 3,­4,­Usta­va.­U­obra­zlo­že­nju­ove­od­lu­ke­Ustav­ni­sud­na­vo­di­da­se­utvr­đe­ni­raz­lo­zi­za­pre­sta­nak­i­raz­re­še­nje­su­dij­ske­du­žno­sti­na­la­ze­u­nad­le­žno­sti­Ve­li­kog­per­so­nal­nog­ve­ća.­Pred­la­ga­nje­iz­bo­ra­su­di­ja­i­pred­sed­ni­ka­su­da­ i­ime­no­va­nje­su­di­ja­i­po­rot­ni­ka­u­nad­le­žno­sti­je­Vi­so­kog­sa­ve­ta­pra­vo­su­đa.8­Ovom­od­lu­kom­šti­ti­se­nad­le­žnost­Ve­li­kog­per­so­nal­nog­ve­ća­i­Vi­so­kog­sa­ve­ta­pra­vo­su­đa,­ne­u­tral­nih,­struč­nih­or­ga­na­sud­ske­vla­sti.

7­ Slu­žbe­ni­gla­snik­RS,­br.­42/02.8­ Član­1­Za­ko­na­o­Vi­so­kom­sa­ve­tu­pra­vo­su­đa,­Slu­žbe­ni­gla­snik RS,­63/2001,­42/02,­

39/03,­41/03,­44/04,­61/05,­116/08.

Hereticus,­1–2/2014 Tatjana­Kandić

108

5.­Pred­sed­nik­su­da­se­bi­ra­me­đu­su­di­ja­ma,­pa­se­iz­funk­ci­je­pred­sed­ni­ka­su­da­ne­mo­že­is­klju­či­ti­funk­ci­ja­su­di­je.­Od­red­ba­čla­na­16,­stav­2,­Za­ko­na­o­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­o­su­di­ja­ma­ne­sa­gla­sna­je­sa­od­red­bom­čla­na­99,­stav­1,­i­100­Usta­va­iz­1990,­iz­ko­jih­od­red­bi­pro­iz­la­zi­da­su­funk­ci­ja­su­di­je­i­pred­sed­ni­ka­su­da­in­kom­pa­ti­bil­ne.­Pred­sed­nik­su­da­je­pr­ven­stve­no­su­di­ja,­pr­vi­me­đu­jed­na­ki­ma,­ko­ji­oba­vlja­slo­že­nu­su­dij­sku­funk­ci­ju,­or­ga­ni­za­tor­je­po­sla­i­ru­ko­vo­di­su­dom.­Za­ko­no­pi­sac­je­funk­ci­ju­pred­sed­ni­ka­su­da­pre­tvo­rio­u­me­na­dže­ra.­Pred­stav­ni­ci­ma­po­li­tič­kih­vla­sti­od­go­va­ra­da­pred­sed­ni­ci­su­do­va­bu­du­van­sa­sta­va­su­di­ja,­ali­to­ne­od­go­va­ra­no­si­o­ci­ma­sud­ske­vla­sti.9

6.­Pred­sed­nik­su­da­bi­tre­ba­lo­da­bu­de­sto­žer­struč­nog­i­pro­fe­si­o­nal­nog­ra­da­u­sva­kom­su­du­i­ne­sme­bi­ti­„pro­go­ni­telj­su­di­ja­i­za­po­sle­nih“.­Pre­ma­ospo­re­noj­od­lu­ci­pred­sed­nik­su­da­je­bio­du­žan­da­po­kre­ne­po­stu­pak­za­raz­re­še­nje­su­di­je­tog­su­da­u­od­re­đe­nom­ro­ku,­od­no­sno­da­pred­sed­nik­vi­šeg­su­da­po­kre­ne­po­stu­pak­za­raz­re­še­nje­pred­sed­ni­ka­ni­žeg­su­da­ako­ni­je­po­kre­nuo­po­stu­pak­za­raz­re­še­nje­su­di­je­ko­ji­oba­vlja­funk­ci­ju­u­ni­žem­su­du.­Deo­od­red­be­čla­na­19­Za­ko­na­o­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­o­su­di­ja­ma­ni­je­sa­gla­san­sa­čla­nom­13­Usta­va.­Ova­ospo­re­na­od­red­ba­Za­ko­na­je­ste­re­tro­grad­na,­po­što­nas­vra­ća­u­mrač­ni­pe­riod­doušnikâ­i­progoniteljâ.

Od­lu­ka­Ustav­nog­su­da­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­IV­broj­4801/2003­od­29.12.­2003.­ob­u­sta­vlja­iz­vr­še­nje­po­je­di­nač­nog­ak­ta­ili­dru­ge­rad­nje­ko­ja­bi­bi­la­pred­u­ze­ta­na­osno­vu­čla­na­81­(stav­1),­čla­na­82­(st.­1,­2)­i­čla­na­84­(stav­1)­u­de­lu­ko­ji­gla­si­„pre­sta­ju­da­va­že­1.1.2004.­go­di­ne“,­sta­va­2­istog­čla­na­u­de­lu­ko­ji­gla­si­„do­1.1.2004.­go­di­ne“­i­čla­na­85­u­de­lu­ko­ji­gla­si­„ko­ji­na­sna­gu­stu­pa­ju­1.1.2004.­go­di­ne“­Za­ko­na­o­ure­đe­nju­su­do­va.10­Ospo­re­ne­od­red­be­od­no­se­se­na­po­če­tak­ra­da­ape­la­ci­o­nih­su­do­va­i­Uprav­nog­su­da,­od­no­sno­stu­pa­nje­na­sna­gu­Za­ko­na­1.1.2004.­go­di­ne.­Ustav­ni­sud­je­usva­ja­njem­pri­vre­me­ne­me­re­spre­čio­pa­ra­li­sa­nje­sud­skog­si­ste­ma­i­stvo­rio­uslo­ve­da­su­do­vi­na­sta­ve­da­vr­še­do­ta­da­šnju­nad­le­žnost­u­in­te­re­su­gra­đa­na,­te­je­do­pri­neo­za­šti­ti­ustav­no­sti­i­za­ko­ni­to­sti,­na­če­lu­vla­da­vi­ne­pra­va­i­prav­ne­si­gur­no­sti.11

Od­lu­ka­Ustav­nog­su­da­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­IV­broj­232/2003­od­18.3.2004.­utvr­đu­je­da­od­red­ba­čla­na­70­Za­ko­na­o­ iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­

9­ Ko­sta­Ča­vo­ški­uka­zu­je­ka­ko­je­osu­je­će­na­na­me­ra­da­se­od­pred­sed­ni­ka­su­do­va­na­či­ne­po­slu­šni­ko­me­sa­ri,­či­nov­ni­ci­–­„Sud­ska­kon­tro­la­ustav­no­sti­i­do­sa­da­šnja­prak­sa,­spor­na­pi­ta­nja­i­pred­lo­zi“,­u:­Kri­za­i­re­for­ma­pra­vo­su­đa,­Cen­tar­za­una­pre­đi­va­nje­prav­nih­stu­di­ja,­Be­o­grad­2001,­str.­50–61.

10 Slu­žbe­ni­gla­snik­RS,­br.­63/2001,­42/2002,­27/2003.­Na­rod­na­skup­šti­na­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je,­do­do­no­še­nja­od­lu­ke­Ustav­nog­su­da­od­29.12.2003.­go­di­ne,­tri­pu­ta­od­la­že­pri­me­nu­od­red­bi­Za­ko­na­o­ure­đe­nju­su­do­va­ko­je­se­od­no­se­na­po­če­tak­ra­da­ape­la­ci­o­nih­i­Uprav­nog­su­da,­što­po­ka­zu­je­da­ni­je­po­sto­ja­la­po­li­tič­ka­vo­lja­da­se­poč­ne­sa­re­for­mom­pra­vo­su­đa,­sa­gla­sno­me­đu­na­rod­nim­pro­pi­si­ma­i­stan­dar­di­ma.

11 Slu­žbe­ni­gla­snik RS,­br.­46/91,­60/91,­18/92,­71/92.

Uporedna analiza odluka Ustavnog suda Srbije i sudska vlast (2003–2013)

109

o­su­di­ja­ma­ni­je­u­sa­gla­sno­sti­sa­Usta­vom,­jer­je­omo­gu­ći­la­da­se­nad­le­žnost­Vi­so­kog­sa­ve­ta­pra­vo­su­đa­i­Ve­li­kog­per­so­nal­nog­ve­ća­u­po­gle­du­pred­lo­ga­za­iz­bor­i­raz­re­še­nje­pred­sed­ni­ka­su­da­ne­pre­ne­se­na­Ve­će­za­pi­ta­nje­sud­ske­upra­ve,­ko­je­či­ne­pred­sed­nik­nad­le­žnog­od­bo­ra­Na­rod­ne­skup­šti­ne,­mi­ni­star­nad­le­žan­za­pra­vo­su­đe,­pred­sed­nik­Vr­hov­nog­su­da­Sr­bi­je­ i­če­ti­ri­čla­na­ko­ja­Skup­šti­na­bi­ra­me­đu­su­di­ja­ma­okru­žnih­i­vi­ših­su­do­va.­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­i­Ve­li­ko­per­so­nal­no­ve­će­ je­su­or­ga­ni­sud­ske­vla­sti,­dok­bi­Ve­će­za­pi­ta­nja­sud­ske­upra­ve­tre­ba­lo­da­pred­sta­vlja­te­lo­sud­ske,­za­ko­no­dav­ne­ i­ iz­vr­šne­vla­sti.­Véće­za­pi­ta­nja­sud­ske­upra­ve­pre­te­ča­ je­pr­vog­sa­zi­va­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva,­ko­ji­je­kon­sti­tu­i­san­u­ne­pot­pu­nom­sa­sta­vu­u­apri­lu­2009.­Po du dar nost se ogle da u sa sta vu­(oba­or­ga­na­či­ne­pred­stav­ni­ci­sud­ske,­za­ko­no­dav­ne­i­iz­vr­šne­vla­sti),­kao­i­u­de­lu­nad­le­žno­sti­(pod­vu­kla­T.­Kan­dić).

2.2. Od lu ke Ustav nog su da (2010–2011) –­spo­ro­vr­še­nje­funk­ci­je­za­šti­te

Od­lu­kom­Ustav­nog­su­da­VII­U­broj­102/2010­od­28.5.2010.­u­sta­vo­vi­ma­1­i­2­iz­re­ke­usvo­je­na­je­žal­ba­ne­i­za­bra­nog­su­di­je­Zo­ra­na­Sa­ve­lji­ća­ i­po­ni­šte­na­Od­lu­ka­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­br.­06­00­37/2009­01­od­25.12.­2009.­go­di­ne­u­de­lu­sta­va­II,­tač­ka­662,­iz­re­ke,­a­Vi­so­kom­sa­ve­tu­sud­stva­na­lo­že­no­je­da­po­no­vo­od­lu­či­o­pri­ja­vi.­

Ustav­ni­sud­u­obra­zlo­že­nju­od­lu­ke­na­vo­di­sle­de­će:­a)­ospo­re­na­od­lu­ka­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­u­for­mal­nom­de­lu­sa­dr­ži­seg­ment­ozna­čen kao „Obra­zlo­že­nje“,­ko­ji­se­ne­mo­že­sma­tra­ti­obra­zlo­že­nom­od­lu­kom­u­smi­slu­čla­na­17,­stav­2,­Za­ko­na­o­Vi­so­kom­sa­ve­tu­sud­stva,­jer­ne­sa­dr­ži­kon­kret­ne­i­in­di­vi­du­a­li­zo­va­ne­raz­lo­ge­na­osno­vu­ko­jih­je­utvr­đe­no­ka­kve­uslo­ve­za­iz­bor­na­stal­nu­funk­ci­ju­pod­no­si­lac­žal­be­ne­is­pu­nja­va;­obra­zlo­že­nje­mo­ra­bi­ti­sa­dr­ža­no­u­sa­mom­ospo­re­nom­ak­tu,­či­me­se­omo­gu­ća­va­ju­pro­ve­ra­pra­vil­no­sti­utvr­đe­nog­či­nje­nič­nog­sta­nja,­kao­i­pri­me­na­ma­te­ri­jal­nih­pro­pi­sa;­b)­ospo­re­na­Od­lu­ka­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­du­žno­sti­zbog­ne­iz­bo­ra­na­stal­nu­su­dij­sku­du­žnost­od­stra­ne­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­je­ste­kon­sti tu tiv ni akt,­či­jem­do­no­še­nju­mo­ra­pret­ho­di­ti­po­stu­pak­u­ko­jem­će­bi­ti­utvr­đe­no­ko­ji­uslov,­od­no­sno­ko­ji­od­pro­pi­sa­nih­uslo­va­za­iz­bor­na­stal­nu­su­dij­sku­funk­ci­ju,­su­di­ja­ne­is­pu­nja­va­i­iz­ko­jih­raz­lo­ga;12­v)­od­red­ba­ma­čla­na­6,­stav­5,­Ustav­nog­za­ko­na­i­čla­na­54,­stav­1,­Za­ko­na­o­Vi­so­kom­sa­ve­tu­sud­stva­ni­je­iz­ri­či­to­pro­pi­sa­no­da­će­se­Sa­vet­sud­stva­kon­sti­tu­i­sa­ti­na­kon­

12­ Su­di­ja­Ustav­nog­su­da­dr­Dra­gi­ša­Sli­jep­če­vić­u­iz­dvo­je­nom­mi­šlje­nju­po­vo­dom­Od­ ­lu­ke­Ustav­nog­su­da­VII­U­broj­102/2010­od­28.5.2010.­na­vo­di­da­je­„od­lu­ka­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­od­25.12.2009.­o­pre­stan­ku­du­žno­sti­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja­de­kla ra tiv ne pri ro de,­pro­tiv­ko­je­pre­ma­va­že­ćem­Za­ko­nu­o­su­di­ja­ma­ni­je­do­pu­šte­na­žal­ba­Ustav­nom­su­du.­Je­di­ni­prav­ni­lek­ko­jim­se­ta­od­lu­ka­mo­že­po­bi­ja­ti­je[­ste]­ustav­na­žal­ba­pro­pi­sa­na­čla­nom­170­Usta­va.“­

Hereticus,­1–2/2014 Tatjana­Kandić

110

iz­bo­ra­svih­nje­go­vih­iz­bor­nih­čla­no­va.­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­kon­sti­tu­i­san­je­po­sle­iz­bo­ra­pet­od­osam­iz­bor­nih­čla­no­va­Sa­ve­ta­i­tri­čla­na­po­po­lo­ža­ju,­što­je,­po­oce­ni­Ustav­nog­su­da,­omo­gu­ći­lo­Sa­ve­tu­da­mo­že­vr­ši­ti­sve po slo ve­iz­svo­je­nad­le­žno­sti.­Ustav­ni­sud­je­oce­nio­da­se zbog ne pot pu nog sa sta va Sa ve ta ne­do­vo­di­u­pi­ta­nje­za­ko­ni­tost­nje­go­vog­ra­da­i­od­lu­či­va­nja.13

Na­u­ka­i­stru­ka­uka­zu­ju­da­od­lu­ke­do­ne­te­u­ne­pot­pu­nom­sa­sta­vu­Sa­ ­ve­ta­ne­mo­gu­pro­iz­ve­sti­ni­ka­kve­po­sle­di­ce.­Ne­do­sta­ja­nje­iz­ri­či­tog­do­pu­šte­nja­za­od­stu­pa­nje­od­Usta­vom­utvr­đe­nog­sa­sta­va­ko­lek­tiv­nog­or­ga­na­do­vo­di­do­to­ga­da­ta­kav­sa­stav­ni­je­prav­no­do­pu­šten,­ne­u­sta­van­je­i­ne­za­ko­nit.­Je­zič­kim,­lo­gič­kim­i­si­ste­mat­skim­tu­ma­če­njem­Usta­va­iz­2006.­i­Za­ko­na­o­Vi­so­kom­sa­ve­tu­sud­stva­do­la­zi­se­do­to­ga­da­je­osnov­ni­uslov­za­kon­sti­tu­i­sa­nje­Sa­ve­ta­iz­bor­svih­iz­bor­nih­čla­no­va.­U­ne­pot­pu­nom­sa­sta­vu­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­ne­mo­že­da­se­kon­sti­tu­i­še,­ne­mo­že­da­vr­ši­sve­svo­je­po­slo­ve,­a­po­seb­no­da­do­no­si­od­lu­ke­o­iz­bo­ru­i­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je­–­od­lu­ke­od­vi­tal­nog­zna­ča­ja­za­sud­stvo.

Od­lu­kom­Ustav­nog­su­da­VI­I­IU­189/2010­od­31.3.2011.­u­sta­vo­vi­ma­ 1­i­2­iz­re­ke­usvo­je­na­je­žal­ba­ne­i­za­bra­nog­su­di­je­Mi­le­ne­Ta­sić­i­po­ni­šte­ne­su­Od­lu­ka­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­broj­119­05­00129/2010­01­od­14.6.2010.­i­Od­lu­ka­broj­06­00­37/2009­01­od­25.12.2009.­u­de­lu­sta­va­I,­tač­ka­759,­iz­re­ke,­a­Sa­ve­tu­je­na­lo­že­no­da­po­no­vo­od­lu­či­o­pri­ja­vi.­U­obra­zlo­že­nju­ove­Od­lu­ke­uka­za­no­je­na­pra­va­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja­i­pro­pu­ste­u­do­no­še­nju­Od­lu­ke­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je,­i­to:

1.­Od­lu­ka­ko­jom­se­utvr­đu­je­da­je­pre­sta­la­su­dij­ska­du­žnost­mo­ra­la­je­da­bu­de­obra­zlo­že­na­na­vo­đe­njem­kon­kret­nih­raz­lo­ga­ko­ji­se­te­me­lje­na­uslo­vi­ma­za­iz­bor­su­di­ja­pre­ma­od­red­bi­čla­na­45­Za­ko­na­o­su­di­ja­ma.­

2.­Od­lu­kom­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­po­vre­đe­no­je­pra­vo­na­pra­vič­no­su­đe­nje­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja,­u­smi­slu­čla­na­36­Usta­va­i­čla­na­6­Evrop­ske­kon­ven­ci­je.

Pra­vič­no­su­đe­nje­u­slu­ča­ju­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja­zna­či­po­nov­ni­po­stu­pak­od­lu­či­va­nja,­pri­stup­su­du,­ras­pra­vlja­nje,­kao­i­jav­nost­ra­da­or­ga­na­ko­ji­do­no­si­od­lu­ku:­a)­Sa­vet­sud­stva­tre­ba­lo­je­da­po­no­vi­po­stu­pak­od­lu­či­va­nja­u­iz­vr­še­nju­na­ve­de­ne­od­lu­ke­„Sa­ve­ljić“­i­od­lu­ke­„Ta­sić“.­Sa­vet­nije­ po­no­vio­po­stu­pak­od­lu­či­va­nja­o­pri­ja­vi­pod­no­si­o­ca­žal­be,­ već­ je­ sa­mo­do­neo­dru­gu,­po­je­di­nač­nu­od­lu­ku­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­du­žno­sti,­ko­jom­je­za­me­nio­ra­ni­je­do­ne­tu,­tzv.­je­din­stve­nu­Od­lu­ku­od­25.12.2009.­u­de­lu­sta­va­I­iz­re­ke.­b)­Po­vre­đe­no­je­pra­vo­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja­na­pri­stup­su­du. Ustav­ni­sud­kon­sta­tu­je­da­pra­vo­na­pra­vič­no­su­đe­nje­ob­u­hva­ta­ i­pra­vo­na­pri­stup­su­du,­ko­je­mo­že­bi­ti­po­vre­đe­no,­od­no­sno­us­kra­će­no­prav­nim­

13­ U­vre­me­do­no­še­nja­ ospo­re­ne­Od­lu­ke­ o­pre­stan­ku­ su­dij­ske­ funk­ci­je­ od­25.12.­2009.­go­di­ne­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­imao­je­10­od­11­čla­no­va­(se­dam­iz­bor­nih­i­tri­po­po­lo­ža­ju).

Uporedna analiza odluka Ustavnog suda Srbije i sudska vlast (2003–2013)

111

i­ fak­tič­kim­smet­nja­ma.­Od­lu­ka­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­od­25.12.2010,­zbog­ne­do­volj­nog­ste­pe­na­kon­kret­no­sti­obra­zlo­že­nja,­po­vre­di­la­je­pra­vo­na­pri­stup­su­du­i­ne­da­je­mo­guć­nost­za­nje­no­su­štin­sko­is­pi­ti­va­nje­u­po­stup­ku­po­žal­bi.­Ne­po­sto­ja­nje­de­lo­tvor­nog­prav­nog­le­ka­pred­sta­vlja­po­vre­du­pra­va­na­pri­stup­su­du.­v) Po­vre­đe­no­je­pra­vo­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja­na­ras­pra­vu­i­kon­tra­dik­tor­nost.14­Sva­kom­ne­i­za­bra­nom­su­di­ji­mo­ra­li­su­bi­ti­pre­do­če­ni­do­ka­zi­ko­ji­do­vo­de­u­sum­nju­nje­go­vu­struč­nost,­ospo­so­blje­nost­i­do­stoj­nost,­ka­ko­bi­oni­mo­gli­da­ih­even­tu­al­no­ospo­re.­Na­če­lo­audi a tur et al te ra pars pod­ra­zu­me­va­da­se­pro­tiv­na­stran­ka­mo­ra­sa­slu­ša­ti.­Na­ovaj­na­čin­se­ostva­ru­je­„for­mal­na­(pro­ce­sna)­jed­na­kost­stra­na­ka“.­Ustav­ni­sud­je­u­po­stup­ku­pre­i­spi­ti­va­nja­od­lu­ke­pr­vog­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­utvr­dio­da­je­po­vre­đe­no­na­če­lo­„jed­na­ko­sti­oruž­ja“,­ko­je­pred­sta­vlja­je­dan­od­ aspe­ka­ta­pra­va­na­pra­vič­no­su­đe­nje.15­g) Po­vre­đe­no­je­na­če­lo­jav­no­sti­rada­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva.­

Sa­vet­sud­stva­is­klju­čio­je­jav­nost­iz­po­stup­ka.­Ovaj­or­gan­ni­je­jav­no­ni­ras­pra­vljao­ni­do­neo­Od­lu­ku­o­iz­bo­ru­su­di­ja­na­stal­nu­su­dij­sku­funk­ci­ju,­kao­ni­Od­lu­ku­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­du­žno­sti,­već­je­ove­od­lu­ke­sa­mo­na­knad­no­ob­ja­vio.­Od­red­bom­čla­na­14,­stav­3,­Za­ko­na­o­Vi­so­kom­sa­ve­tu­sud­stva­pro­pi­sa­no­je­da­Sa­vet­mo­že­od­lu­či­ti­da­ra­di­u­jav­noj­sed­ni­ci,­ali­je­član­5­Po­slov­ni­ka­o­ra­du­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­od­re­dio­da­su­sed­ni­ce­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­za­tvo­re­ne­za­jav­nost.16­Na­če­lo­jav­no­sti­„me­đu­na­rod­ni­je­stan­dard­u­okvi­ru­si­ste­ma­ljud­skih­pra­va“,17­a­zah­tev­za­jav­no­šću­ras­pra­ve­do­pri­no­si­pra­vu­na­pra­vič­no­su­đe­nje­i­šti­ti­uče­sni­ke­u­po­stup­ku­od­do­no­še­nja­taj­nih­od­lu­ka,­ko­je­ iz­mi­ču­kon­tro­li­ jav­no­sti,­pa­ti­me­ ja­ča­po­ve­re­nje­stra­na­ka­i­gra­đa­na­u­sud­ske­in­sti­tu­ci­je.­

2. Ne­pra­vil­na­pri­me­na­ma­te­ri­jal­nog­pra­va­pr­vog­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­utvr­đe­na­je­od­stra­ne­Ustav­nog­su­da­u­po­stup­ku­od­lu­či­va­nja­po­žal­bi­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja,­i­to:­a)­Ni­je­pri­ba­vlje­no­mi­šlje­nje­sed­ni­ce­svih­su­di­ja­su­da­iz­ko­jeg­po­ti­če­kan­di­dat,­kao­ni­vi­šeg­su­da.­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­na­sed­ni­ci­od­1.9.2009.­do­neo­je­za­klju­čak­da­se­ne­tra­ži­mi­šlje­nje­ko­le­gi­ju­ma­

14­ Vi­še­o­to­me:­Euro­pean­Com­mis­sion,­Brus­sels,­No­vem­ber­9th­2010,­sec­(2010)1330,­Ser bia 2010 Pro gress re port,­p.­49.

15­ Ve­sna­Ra­kić­Vo­di­ne­lić,­Ana­Kne­že­vić­Bo­jo­vić­i­Ma­rio­Re­lja­no­vić,­Re­for­ma­pra­vo­su­đa­u­Sr­bi­ji­2008–2012,­Prav­ni­fa­kul­tet­Uni­ver­zi­te­ta­Union­i­Slu­žbe­ni­gla­snik,­Be­o­grad­2012,­str.­228.

16­ Čla­nom­32,­stav­3,­Usta­va­utvr­đe­no­je­da­se­jav­nost­mo­že­is­klju­či­ti­to­kom­po­stup­ka­sa­mo­ra­di­za­šti­te­in­te­re­sa­na­ci­o­nal­ne­bez­bed­no­sti,­jav­nog­re­da­i­mo­ra­la­u­de­mo­krat­skom­dru­štvu,­kao­i­ra­di­za­šti­te­ma­lo­let­ni­ka­ili­pri­vat­no­sti­uče­sni­ka­ u­po­stup­ku.

17­ Ma­ri­ja­na­Paj­van­čić,­ „Ustav­ni­prin­ci­pi­ne­za­vi­sno­sti­ sud­stva“,­u:­Mi­ro­slav­La­zić­ i­Ire­na­Pe­jić­(ur.),­Za­ko­no­dav­ni­i­in­sti­tu­ci­o­nal­ni­okvir­ne­za­vi­snog­sud­stva­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji,­Prav­ni­ fa­kul­tet­Uni­ver­zi­te­ta­u­Ni­šu­ i­Fon­da­ci­ja­Kon­rad­Ade­na­u­er,­Niš­2009,­str.­293.

Hereticus,­1–2/2014 Tatjana­Kandić

112

su­di­ja,­sa­obra­zlo­že­njem­da­se­od­red­be­čla­na­49­Za­ko­na­o­su­di­ja­ma­pri­me­nju­ju­tek­od­1.1.2010.­go­di­ne.18­b)­Ni­su­pri­me­nje­ni­kri­te­ri­ju­mi­i­ni­je­od­re­đe­no­vred­no­va­nje­kri­te­ri­ju­ma­uspe­šno­sti­su­di­ja.­Po­oce­ni­Ustav­nog­su­da,­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­ni­je­pra­vil­no­pri­me­nio­ni­od­red­be­čla­no­va­13­i­14­Od­lu­ke­o­utvr­đi­va­nju­kri­te­ri­ju­ma­i­me­ri­la­za­oce­nu­struč­no­sti,­ospo­so­blje­no­sti­i­do­stoj­no­sti­za­iz­bor­su­di­ja­i­pred­sed­ni­ka­su­do­va,19­kri­te­ri­ju­mi­ni­su­ste­pe­no­va­ni­kroz­me­ri­la,­pa­sto­ga­ni­su­ni­pro­ver­lji­vi­ni­po­u­zda­ni.­

Evrop­ska­ko­mi­si­ja­u­iz­ve­šta­ju­od­9.11.2010.­na­vo­di­da­objek­tiv­ni­kri­te­ri­ju­mi­za­re­i­zbor,­ko­ji­su­bi­li­raz­ra­đe­ni­u­dogovoru­sa­Ve­ne­ci­jan­skom­ko­mi­si­jom­Sa­ve­ta­Evro­pe,­ni­su­bi­li­pri­me­nje­ni.20

2.3. Od lu ke Ustav nog su da (2012–2013) –­ras­plet­su­dij­skog­„Gor­di­je­vog­čvo­ra“

Ustav­ni­sud­ je­do­neo­se­dam­od­lu­ka:­Od­lu­ku­Ustav­nog­su­da­broj­ VI­I­IU­534/2011­od­11.7.2012,­Od­lu­ku­VI­I­IU­564/2011­od­18.7.2012,­Od­lu­ku­VI­I­IU­570/2011­od­18.7.2012,­Od­lu­ku­VI­I­IU­721/2011­od­18.7.2012,­Od­lu­ku­VI­I­IU­413/2012­od­9.10.2012,­Od­lu­ku­VI­I­IU­420/2012­od­24.10.­2012,­Od­lu­ku­VI­I­IU­486/2012­od­22.11.2012,­Od­lu­ka­VI­I­IU­880/2012­od­31.1.2013.­i­Od­lu­ka­VI­I­IU­961/2012­od­13.2.2013,­ko­ji­ma­je­usvo­jio­žal­be­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja­či­ji­su­pri­go­vo­ri­od­bi­je­ni­i­po­ni­štio­od­lu­ke­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je.­

Na­lo­žio­ je­VSS­u­da­u­ro­ku­od­60­da­na­od­da­na­pri­je­ma­od­lu­ke­Ustav­nog­su­da­iz­vr­ši­iz­bor­pod­no­si­la­ca­žal­be.­Ovaj­or­gan­ni­je­ula­zio­u­is­pi­ti­va­nje­po­je­di­nač­nog­pred­me­ta­–­usvo­jio­je­sve­pri­go­vo­re,­oce­niv­ši­da­se­u­od­no­su­na­ne­i­za­bra­ne­su­di­je­po­sta­vlja­ju­ista­spor­na­pi­ta­nja,­po­vre­de­si­stem­skog­ka­rak­te­ra,­te­je­iz­raz­lo­ga­efi­ka­sno­sti­spo­jio­pred­me­te­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja.21

U­obra­zlo­že­nju­ovih­od­lu­ka­na­ve­de­ni­su­raz­lo­zi:­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­ je­ sud/tri­bu­nal,­pa­čla­no­vi­po­po­lo­ža­ju­pr­vog­Sa­ve­ta­ne­mo­gu­da­uče­stvu­ju­u­pre­i­spi­ti­va­nju­sop­stve­nih­od­lu­ka,­a­pret­po­stav­ka­iz­bor­no­sti­su­di­ja­ža­li­la­ca­ni­je­obo­re­na,­i­to:

1.­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­ima­svoj­stvo­„su­da“,­tri­bu­na­la,­jer­ne­po­sred­no­od­lu­ču­je­o­pra­vi­ma­i­oba­ve­za­ma­su­di­ja.­Ne­pri­stra­stan,­ne­za­vi­san­sud­

18 Slu­žbe­ni­gla­snik­RS,­br.­116/2008,­58/2009­i­104/2009.19 Slu­žbe­ni­gla­snik­RS,­br.­49/2009.20­ Vi­še­o­to­me:­Euro­pean­Com­mis­sion,­Brus­sels,­No­vem­ber­9th­2010,­sec­(2010)1330,­

Ser bia 2010 Pro gress re port,­p.­49.21­ Zo­ran­Ivo­še­vić­uka­zu­je­da­su­raz­lo­zi­za­spa­ja­nje­pred­me­ta­i­ista­spor­na­pi­ta­nja­

po­sto­ja­li­ i­2010.­go­di­ne,­ka­da­je­Ustav­ni­sud­od­lu­či­vao­o­žal­ba­ma­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja­i­do­neo­sa­mo­dve­od­lu­ke­o­dvo­je­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja.­„Krah­re­i­zbo­ra­u­pra­vo­su­đu“,­Iz­bor­sud­ske­prak­se,­br.­9/2012,­str.­6.

Uporedna analiza odluka Ustavnog suda Srbije i sudska vlast (2003–2013)

113

u­ra­zum­nom­ro­ku­tre­ba­da­spro­ve­de­po­stu­pak­i­do­ne­se­od­lu­ku­o­osno­va­no­sti­sum­nje­i­pra­vi­ma­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja.­Po­stu­pak­pre­i­spi­ti­va­nja­od­lu­ka­pr­vog­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­i­od­lu­ka­stal­nog­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­pod­le­žu­zah­te­vu­za­pra­vič­nim­po­stu­pa­njem,­uz­po­što­va­nje­pret­po­stav­ke­is­pu­nje­nja­kri­te­ri­ju­ma­struč­no­sti,­ospo­so­blje­no­sti­i­do­stoj­no­sti­pod­no­si­o­ca­pri­go­vo­ra.­Pred­met­pre­i­spi­ti­va­nja­su­mo­gle­bi­ti­či­nje­ni­ce­i­raz­lo­zi­ko­je­je­utvr­dio­pr­vi­sa­ziv­VSS­a­u­vre­me­do­no­še­nja­svo­je­od­lu­ke­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je.

2.­Čla­no­vi­pr­vog­sa­zi­va­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­ni­su­mo­gli­uče­stvo­va­ti­u­ra­du­i­od­lu­či­va­nju­po­iz­ja­vlje­nom­pri­go­vo­ru­na­od­lu­ku­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je­u­či­jem­do­no­še­nju­su­uče­stvo­va­li.­Kvo­rum­za­rad­i­od­lu­či­va­nje­mo­rao­je­bi­ti­obez­be­đen­iz­re­da­no­vo­i­za­bra­nih­su­di­ja­sa­stal­nom­su­dij­skom­funk­ci­jom­(iza­bra­nih­u­2011.­go­di­ni)­i­iz­bor­nog­čla­na­iz­re­da­profesorâ­prav­nih­fa­kul­te­ta­ko­ji­je­iza­bran­u­ju­lu­2010.22­Uvi­dom­u­za­pi­sni­ke­o­ve­ća­nju­i­gla­sa­nju­stal­nog­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­za­klju­če­no­je­da­su­gla­so­vi­uz­dr­ža­nih­čla­no­va­po­po­lo­ža­ju­sa­bra­ni­sa­gla­so­vi­ma­„pro­tiv“­usva­ja­nja­pri­go­vo­ra,­pa­je­stal­ni­Sa­vet­do­neo­od­lu­ku­o­od­bi­ja­nju­pri­go­vo­ra.

Ne­mo­guć­nost­da­dva­iz­bor­na­čla­na­iz­re­da­su­di­ja­uče­stvu­ju­u­ra­du­ i­od­lu­či­va­nju­mo­ra­la­je­ima­ti­za­po­sle­di­cu­pri­vre­men­„pre­kid­ra­da“­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­dok­se­ove­smet­nje­ne­ot­klo­ne.­Ustav­ni­sud­za­klju­ču­je­da­je­do­no­še­njem­re­še­nja­Agen­ci­je­za­bor­bu­pro­tiv­ko­rup­ci­je­od­9.12.2010,­ko­jim­je­zbog­su­ko­ba­in­te­re­sa­od­bi­la­žal­bu­profesorâ­prav­nih­fa­kul­te­ta,­do­ve­de­na­u­pi­ta­nje­ne­pri­stra­snost­ovog­ iz­bor­nog­čla­na,­ te­ je­ovaj­član­Sa­ve­ta­mo­rao­bi­ti­iz­u­zet­iz­ra­da­i­od­lu­či­va­nja.­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva,­kao­i­sva­ki­dru­gi­dr­žav­ni­or­gan,­po­sto­ji­ sa­mo­ka­da­su­nje­gov­ iz­bor­ i­sa­stav­ u­skla­du­sa­Usta­vom.23

U­od­lu­ka­ma­od­2012.­go­di­ne­Ustav­ni­sud­od­stu­pa­od­obra­zlo­že­nja­u­svo­joj­Od­lu­ci­VI­I­U­102/2010­(Slu­žbe­ni­gla­snik­RS,­br.­41/10),­ka­da­je­uka­zao­„da­raz­li­či­te­okol­no­sti­mo­gu­uti­ca­ti­da­po­je­di­ni­čla­no­vi­ko­ji­ula­ze­ u­sa­stav­dr­žav­nog­or­ga­na­ne­bu­du­iza­bra­ni­u­ro­ko­vi­ma­pred­vi­đe­nim­Ustav­nim­za­ko­nom­i­za­ko­ni­ma“.­Da­je­ovu­od­lu­ku­Ustav­ni­sud­do­neo­2010.­go­di­ne,­spre­čio­bi­kre­a­to­re­pra­vo­sud­ne­re­for­me­da­ar­bi­trar­no,­sa­mo­volj­no­vr­še­se­lek­ci­ju­su­dij­skog­ka­dra.­Spre­čio­bi­ago­ni­ju­i­kon­fu­zi­ju­u­sud­stvu.­Ne­do­sta­tak­u­sa­sta­vu­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­mo­rao­je­pro­iz­ve­sti­istu­po­sle­di­cu­i­u­od­no­su­na­od­lu­ku­o­iz­bo­ru­i­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je.24

22­ Vi­de­ti:­Od­lu­ka­Evrop­skog­su­da­za­ljud­ska­pra­va,­slu­čaj­Kress­pro­tiv­Fran­cu­ske,­od­7.6.2001.

23­ Član­153,­st.­2,­3­i­4,­Usta­va­iz­2006.­i­član­17,­stav­1,­Za­ko­na­o­Vi­so­kom­sa­ve­tu­ sud­stva,­po­ko­jem­Vi­so­ki­sa­vet­sud­stva­do­no­si­od­lu­ke­ve­ći­nom­gla­so­va­svih­čla­no­va.

24­ Iz­bor­i­ne­iz­bor­su­di­ja­u­pro­ce­su­ob­na­vlja­nja­pra­vo­sud­ne­re­for­me­po­ve­za­ni­su­kao­si­stem­spo­je­nih­su­do­va.­Na­ovo­uka­zu­je­u­iz­dvo­je­nom­mi­šlje­nju­prof.­dr­Oli­ve­ra­Vu­čić­po­vo­dom­od­lu­ke­u­pred­me­tu­Ustav­nog­su­da­VI­I­IU­413/2012.

Hereticus,­1–2/2014 Tatjana­Kandić

114

3.­Ustav­ni­sud­od­lu­ka­ma­od­2012.­go­di­ne­na­vo­di­da­je­svim­su­di­ja­ma­u­po­stup­ku­iz­bo­ra,­iza­bra­nim­po­ra­ni­jim­pro­pi­si­ma,­ga­ran­to­van­iz­bor­na­stal­nu­su­dij­sku­du­žnost­uko­li­ko­u­od­no­su­na­su­di­je­ne­bu­de­obo­re­na­pret­po­stav­ka­ iz­bor­no­sti,­ sa­gla­sno­čla­nu­13­Od­lu­ke­o­utvr­đi­va­nju­kri­te­ri­ju­ma­i­me­ri­la­za­oce­nu­struč­no­sti,­ospo­so­blje­no­sti­ i­do­stoj­no­sti.­Te­ret­do­ka­zi­va­nja­pret­po­stav­ke­je­is­klju­či­vo­na­Sa­ve­tu­sud­stva.­Pred­met­is­pi­ti­va­nja­stal­nog­Sa­ve­ta­sud­stva­mo­gle­su­bi­ti­sa­mo­či­nje­ni­ce­i­raz­lo­zi­ko­ji­su­već­utvr­đe­ni­od­stra­ne­pr­vog­sa­zi­va­Sa­ve­ta­sud­stva­u­vre­me­do­no­še­nja­od­lu­ke­o­ne­iz­bo­ru­na­stal­nu­su­dij­sku­du­žnost.­Ustav­ni­sud­u­po­stup­ku­pre­i­spi­ti­va­nja­za­klju­ču­je­da­se­pret­po­stav­ka­struč­no­sti,­ospo­so­blje­no­sti­ i­do­stoj­no­sti­mo­že­sma­tra­ti­obo­re­nom­sa­mo­ako­je­naj­ma­nje­šest­čla­no­va­stal­nog­Sa­ve­ta­iz­re­da­su­di­ja­gla­sa­lo­da­se­pri­go­vor­od­bi­je.­

3. Za klju čak

Ustav­ni­sud­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­do­no­še­njem­na­ve­de­nih­od­lu­ka­u pr vom pe ri o du­(2003–2004)­vr­šio­je­funk­ci­ju­le­gi­tim­nog­sred­stva­urav­no­te­že­nja­vla­sti,­sta­rao­se­da­de­lat­nost­Na­rod­ne­skup­šti­ne­i­mi­ni­star­stva­nad­le­žnog­za­pra­vo­su­đe­ne­pre­la­zi­okvi­re­ustav­nih­i­za­kon­skih­re­še­nja.­Bio­je­za­štit­nik­po­de­le­vla­sti,­ču­var­i­kre­a­tiv­ni­tu­mač­Usta­va,­spre­ča­vao­je­po­re­me­ćaj­rav­no­te­že­u­od­no­si­ma­iz­me­đu­za­ko­no­dav­nih­i­iz­vr­šnih­or­ga­na,­ot­kla­njao­je­ne­u­stav­ne­od­red­be­Za­ko­na­o­iz­me­na­ma­i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­o­su­di­ja­ma­iz­prav­nog­po­ret­ka.

Ovaj­or­gan,­naj­vi­šeg­ste­pe­na­ne­za­vi­sno­sti,­na­ve­de­nim­od­lu­ka­ma­je­za­u­zdao­dr­žav­ne­or­ga­ne­u­gra­ni­ca­ma­pra­va,­pred­sta­vljao­bra­nu­sa­mo­vo­lji­i­šti­tio­sud­sku­vlast,­što­je­uslov­pri­me­ne­na­če­la­vla­da­vi­ne­pra­va­i­na­če­la­sa­mo­stal­no­sti­ i­ne­za­vi­sno­sti­sud­stva.­Do­no­še­njem­na­ve­de­nih­od­lu­ka­od­11.2.2003.­i­18.3.2004.­go­di­ne,­Ustav­ni­sud­je­bio­ak­ti­van­su­bjekt­u­pri­me­ni­ustav­nih­ovla­šće­nja,­ustav­no­sud­ske­sank­ci­je.­

Do­no­še­njem­Od­lu­ke­IV­broj­4801/2003­od­29.12.2003.­Ustav­ni­sud­je­usvo­jio­pri­vre­me­nu­me­ru,­te­na­taj­na­čin­omo­gu­ćio­ne­sme­ta­no­funk­ci­o­ni­sa­nje­su­do­va,­prav­nu­si­gur­nost­i­ostva­ri­va­nje­ljud­skih­i­ma­njin­skih­pra­va­i­slo­bo­da,­kao­i­pra­vo­na­de­lo­tvo­ran­prav­ni­lek.­

Ove­od­lu­ke­Ustav­nog­su­da­pred­sta­vlja­ju­od­bra­nu­na­če­la­po­de­le­vla­sti,­sa­mo­stal­no­sti­i­ne­za­vi­sno­sti­sud­ske­vla­sti,­i­sa­či­nja­va­ju­štit­pred­ne­­u­stav­nim­ak­ti­ma­za­ko­no­dav­ne­i­iz­vr­šne­vla­sti,­ko­ji­na­sto­je­da­nad­vla­da­ju,­pa­i­pot­či­ne­sud­sku­vlast.

Ustav­ni­sud­je­do­no­še­njem­ovih­od­lu­ka25­vr­šio­svo­ja­da­ta­ovla­šće­nja,­ostva­rio­svo­ju­funk­ci­ju,­pre­ma­po­lo­ža­ju­u­si­ste­mu­vla­sti­i­oče­ki­va­noj­ulo­zi,­ta­ko­da­je­„ne­sklad“­iz­me­đu­ono­ga­što­bi­Ustav­ni­sud­pre­ma­da­tim­

25­ Ta­tja­na­Kan­dić,­„Od­lu­ke­Ustav­nog­su­da­i­sud­ska­vlast­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­(2003––2011)“,­He­re­ti­cus,­No. 1–2/2012,­str.­118.

Uporedna analiza odluka Ustavnog suda Srbije i sudska vlast (2003–2013)

115

ovla­šće­nji­ma­tre­ba­lo­da­oba­vlja­i­ono­ga­što­Ustav­ni­sud­stvar­no­či­ni,­sma­njen­je­na­do­zvo­ljen­ni­vo.

Ustav ni sud u dru gom pe ri o du­(2010–2011),­ras­pra­vlja­ju­ći­o­žal­ba­ma­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja,­mo­rao­je­tra­ži­ti­objek­tiv­nu­sa­dr­ži­nu­Usta­va­i­stva­ra­lač­ki­i­kre­a­tiv­no­tu­ma­či­ti­i­ču­va­ti­Ustav,­pri­dr­ža­va­ju­ći­se­zna­nja­i­pravilâ­stru­ke.­Ustav­ni­sud­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­do­no­še­njem­Usta­va­iz­2006.­i­mo­der­nog­Za­ko­na­o­Ustav­nom­su­du­do­bio­je­ši­ru­nad­le­žnost­i­ve­ći­broj­su­di­ja,­te­su­stvo­re­ni­uslo­vi­da­de­lu­je­sna­žno­i­is­pu­ni­svo­ju­ustav­nu­funk­ci­ju.­U­dru­­ gom­pe­ri­o­du­Ustav­nog­su­da,­ras­pra­vlja­ju­ći­o­žal­ba­ma­ne­i­za­bra­nih­su­di­­ ja,­ne­za­vi­snost­su­di­ja­pred­sta­vlja­li­ni­ju­ko­ja­de­li­po­lje­pra­va­od­pro­stran­stva­ne­pra­va,­uz­ste­pen­kre­a­tiv­ne­mo­ći­su­di­ja­Ustav­nog­su­da.­

Ovaj­sud­u­2010.­i­2011.­go­di­ni­ni­je­imao­po­tre­ban­ka­pa­ci­tet,­ni­je­bio­ak­ti­van­su­bjekt­u­pri­me­ni­ustav­nih­ovla­šće­nja,­u­iz­ri­ca­nju­ustav­no­sud­ske­sank­ci­je.­Do­no­še­njem­dve­na­ve­de­ne­od­lu­ke­po­iz­ja­vlje­nim­žal­ba­ma­ne­i­za­bra­nih­su­di­ja,­bez­do­no­še­nja­od­lu­ke­o­ iz­ja­vlje­nim­žal­ba­ma­osta­lih­ne­i­za­bra­nih­kan­di­da­ta,­Ustav­ni­sud­ je­us­po­rio­po­stu­pak­pre­i­spi­ti­va­nja­od­lu­ke­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je,­ubla­žio­od­go­vor­nost­pr­vog­sa­zi­va­Sa­ve­ta­sud­stva­i­dao­mo­guć­nost­ovom­or­ga­nu­da­is­pra­vi­pro­pu­ste­ili­da­po­no­vo­po­ka­že­svo­ju­ar­bi­trar­nost,­sa­mo­vo­lju.

Od­lu­kom­od­28.5.2010.­Ustav­ni­sud­stvo­rio­je­ta­kvu­prav­nu­si­tu­a­ci­ju­da­pr­vi­sa­stav­Vi­so­kog­sa­ve­ta­sud­stva­do­no­si­no­ve­od­lu­ke­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­funk­ci­je­u­ju­nu­2010.­go­di­ne,­a­da­pret­hod­na,­za­jed­nič­ka­od­lu­ka­o­pre­stan­ku­su­dij­ske­du­žno­sti­za­sve­ne­i­za­bra­ne­su­di­je­od­25.12.2009.­ni­je­po­ni­šte­na.­Eks­pe­ri­ment­se­pre­se­lio­u­sva­ki­seg­ment­ži­vo­ta,26 a ovaj sud­ne­vr­še­njem­svo­je­ustav­ne­funk­ci­je­to­omo­gu­ća­va.­Do­no­še­njem­na­ve­de­nih­od­lu­ka­u­dru­gom­pe­ri­o­du­Ustav­ni­sud­je­seg­men­tar­no­i­spo­ro­vr­šio­funk­ci­ju­in­stru­men­ta­urav­no­te­že­nja­vla­sti,­a­ni­je­ot­klo­nio­po­vre­de­pra­va­su­di­ja,­što­je­uslov­pri­me­ne­na­če­la­vla­da­vi­ne­pra­va­i­na­če­la­ne­za­vi­sno­sti­sud­stva.­Ume­sto­vla­da­vi­ne­pra­va,­na­de­lu­je­vla­da­vi­na­pra­vom.27

Ustav­ni­sud­do­no­še­njem­od­lu­ka­u­tre­ćem­pe­ri­o­du­(2012)­po­no­vo­je­po­stao­ak­ti­van­su­bjekt­u­pri­me­ni­ustav­nih­ovla­šće­nja,­u­iz­ri­ca­nju­ustav­no­sud­ske­sank­ci­je­u­za­šti­ti­ljud­skih­pra­va­i­slo­bo­da,­ali­i­pravâ­su­di­ja.­Vra­tio­je­or­ga­ne­iz­vr­šne­i­za­ko­no­dav­ne­vla­sti­u­gra­ni­ce­pra­va,­spre­ča­vao­je­zlo­u­po­tre­bu­vla­sti,­šti­tio­je­sud­sku­vlast­od­sa­mo­vo­lje,­bra­nio­ne­za­vi­snost­ i­ sa­mo­stal­nost­sud­stva.­Ustav­ni­sud­po­no­vo­vr­ši­ svo­ja­da­ta­ovla­šće­nja,­pre­ma­po­lo­ža­ju­u­si­ste­mu­vla­sti.­

26­ Tri­vo­In­đić,­Teh­no­lo­gi­ja­i­kul­tur­ni­iden­ti­tet,­Slu­žbe­ni­gla­snik,­Be­o­grad­2009,­str.­98.27­ Upo­re­di­ti:­Oli­ve­ra­Vu­čić,­Mi­le­Dmi­čić,­Vla­dan­Pe­trov,­„Ustav­no­prav­na­pi­ta­nja“,­

Za­vr­šni­do­ku­ment­Ko­pa­o­nič­ke­ško­le­pri­rod­nog­pra­va, Fu­tu­ra,­No­vi­Sad­2010,­str.­123–125;­Ko­sta­Ča­vo­ški,­„Vla­da­vi­na­pra­va­i­ano­mi­ja“,­u:­Jo­vi­ca­Tr­ku­lja­(ur.),­Ustav­ nost i vla da vi na pra va,­str.­286.

Hereticus,­1–2/2014 Tatjana­Kandić

116

Od­lu­ke­Ustav­nog­su­da­ iz­ ju­la­2012.­ i­s­po­čet­ka­2013.­go­di­ne­do­ve­le­su­do­ras­ple­ta­Gor­di­je­vog­čvo­ra­sud­ske­vla­sti,­us­po­sta­vi­le­su­ba­lans,­rav­no­te­žu­u­od­no­si­ma­iz­me­đu­dr­žav­nih­or­ga­na,­te­jed­nim­de­lom­ot­klo­ni­le­po­vre­de­pra­va­su­di­ja­ko­ji­ma­je­neo­sno­va­no­pre­sta­la­su­dij­ska­funk­ci­ja.­Vas­po­sta­vlje­na­je­vla­da­vi­na­pra­va.­Ove­od­lu­ke­su­po­tvr­di­le­da­sa­mo­Ustav­ni­sud­ko­ji­ je­ne­za­vi­san­od­dru­gih­gra­na­vla­sti­mo­že­stvar­no­bi­ti­ču­var­ustav­no­sti­i­za­ko­ni­to­sti,­kao­i­za­štit­nik­slo­bo­da­i­pra­va­gra­đa­ni­na­ i­su­di­ja,­za­štit­nik­sud­ske­vla­sti.

Ta­tja­na­Kan­dić

COM­PA­RA­TI­VE­ANALYSIS­OF­DE­CI­SI­ONS­ OF­CON­STI­TU­TI­O­NAL­TRI­BU­NAL­

AND­JU­DI­CIAL­AUT­HO­RITY­(2003–2013)

Sum­mary

The­Con­sti­tu­ti­o­nal­Tri­bu­nal­is­an­auto­no­mo­us­and­in­de­pen­dent­go­vern­ment­aut­ho­rity­that­pro­tects­con­sti­tu­ti­o­na­lity­and­law­ful­ness,­hu­man­and­mi­no­rity­rights­and­fre­e­doms.­Upon­enac­ting­the­De­ci­sion­IV­num­ber­122/2002­da­ted­11­02­2003,­IV­num­ber­232/2003­da­ted­18­03­2004,­IV­num­ber­4801/2003­da­ted­29­12­2003­in­the­fi­eld­of­ju­di­ci­ary,­the­Con­sti­tu­ti­o­nal­Tri­bu­nal­has­in­ter­pre­ted­the­Con­sti­tu­tion­pro­duc­ti­vely­and­cre­a­ti­vely,­per­for­med­the­fun­ction­of­a­na­tu­ral­in­stru­ment­for­ba­lan­cing­of­the­aut­ho­ri­ti­es,­mo­ved­le­gi­sla­ti­ve­and­exe­cu­ti­ve­aut­ho­ri­ti­es­back­to­le­gal­fra­mes,­pro­tec­ted­the­ju­di­cial­aut­ho­rity,­in­de­pen­den­ce­and­auto­nomy­of­jud­ges,­thus­ju­stifying­its­fun­ction.

Upon­enac­ting­the­De­ci­sion­VII­U­num­ber­102/2010­da­ted­28­05­2010­and­the­De­ci­sion­VI­I­IU­189/2010­da­ted­31­03­2011­the­Con­sti­tu­ti­o­nal­Tri­bu­nal­per­for­med,­ in­a­slow­and­seg­men­ted­man­ner,­the­fun­ction­of­the­Con­sti­tu­tion­pro­tec­tor,­the­gu­ar­dian­of­con­sti­tu­ti­o­na­lity­and­law­ful­ness,­for­it­did­not­mo­ve­le­gi­sla­ti­ve­and­exe­cu­ti­ve­aut­ho­ri­ti­es­back­wit­hin­the­Con­sti­tu­tion,­did­not­eli­mi­na­te­vi­o­la­ti­ons­of­rights­and­fre­e­doms­of­un­se­lec­ted­jud­ges,­not­ju­stifying­its­fun­ction.

De­ci­si­ons­of­ the­Con­sti­tu­ti­o­nal­Tri­bu­nal­ in­ the­third­pe­riod­(from­July­2012­till­the­be­gin­ning­of­2013)­lead­to­the­Gor­dian­knot­be­ing­un­tied,­exe­cu­ti­ve­and­le­gi­sla­ti­ve­aut­ho­ri­ti­es­we­re­mo­ved­wit­hin­the­bo­un­da­ri­es­of­the­law,­abu­se­of­the­ju­di­ci­ary­aut­ho­rity­was­pre­ven­ted,­vi­o­la­ti­ons­of­rights­and­fre­e­doms­of­un­elec­ted­jud­ges­we­re­eli­mi­na­ted.­The­Con­sti­tu­ti­o­nal­Tri­bu­nal­re­su­med­its­al­lo­ca­ted­aut­ho­ri­ti­es,­in­li­ne­with­its­po­si­tion­in­the­go­vern­ment­system.

Key words:­ the­Con­sti­tu­ti­o­nal­Tri­bu­nal,­the­Con­sti­tu­tion­pro­tec­tor,­pro­tec­tion­of­jud­ges’­rights,­(non)per­for­man­ce­of­the­con­sti­tu­ti­o­nal­fun­ction

Načelo ravnopravnosti i jednakosti kao socijalni cilj sa osvrtom na ravnopravnost...

117

Ana Kostić Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

NAČELO RAVNOPRAVNOSTI I JEDNAKOSTI KAO SOCIJALNI CILJ SA OSVRTOM NA RAVNOPRAVNOST

POLOVA KAO MILENIJUMSKI CILJ MEĐUNARODNE ORGANIZACIJE RADA

Re zi me: Spre­ča­va­nje­ i­za­bra­na­dis­kri­mi­na­tor­skog­po­stu­pa­nja­obez­be­đu­ju­ostva­ri­va­nje­na­če­la­rav­no­prav­no­sti­i­jed­na­ko­sti,­i­da­nas­su­za­kon­ski­ure­đe­ni,­ali­ su­re­zul­tat­vi­še­ve­kov­nog­na­sto­ja­nja­za­ostva­ri­va­njem­pu­ne­rav­no­prav­no­sti­ i­po­što­va­nja­lič­no­sti.­Za­po­šlja­va­nje­i­pro­fe­si­ja­su­ključ­ni­ele­men­ti­u­ga­ran­to­va­nju­rav­no­prav­nih­mo­guć­no­sti­za­sve­i­sna­žno­do­pri­no­se­pu­noj­par­ti­ci­pa­ci­ji­gra­đa­na­u­eko­nom­skom,­kul­tur­nom­i­so­ci­jal­nom­ži­vo­tu­da­bi­ostva­ri­li­svoj­po­ten­ci­jal.­Bez­rav­no­prav­no­sti­že­na­i­mu­ška­ra­ca­u­svim­obla­sti­ma­ži­vo­ta­i­ra­da­ne­mo­že­se­go­vo­ri­ti­o­istin­skoj­de­mo­kra­ti­ji,­jer­u­pro­tiv­nom­naj­ma­nje­po­lo­vi­na­sta­nov­ni­štva­sva­ke­ze­mlje­osta­je­u­pod­re­đe­nom­po­lo­ža­ju.

Ključ ne re či: rav­no­prav­nost,­jed­na­kost,­do­sto­jan­stvo

Uvod

Jed­na­kost­gra­đa­na­pod­ra­zu­me­va­što­je­mo­gu­će­rav­no­prav­ni­ji­tret­man­u­svim­obla­sti­ma­ži­vo­ta,­bez­ob­zi­ra­na­okol­no­sti­u­ko­ji­ma­su­ro­đe­ni­i­ži­ve.­U­pra­vu­se­na­če­lo­rav­no­prav­no­sti­i­jed­na­ko­sti­obez­be­đu­je­pr­ven­stve­no­za­bra­nom­i­za­šti­tom­od­dis­kri­mi­na­ci­je,­ali­stvar­na­rav­no­prav­nost­pod­ra­zu­me­va­pru­ža­nje­jed­na­kih­šan­si­u­svim­seg­men­ti­ma­ži­vo­ta,­uz­po­što­va­nje­ga­ran­ci­je­do­sto­jan­stva­ i­obez­be­đi­va­nje­prav­ne­si­gur­no­sti­ (pu­tem­ustav­no­sti­ i­za­ko­ni­to­sti).­Me­ra­ma­afir­ma­tiv­ne­ak­ci­je­pri­pad­ni­ci­ma­ugro­že­nih­gru­pa­pru­ža­ju­se­po­moć­i­po­dr­ška,­ka­ko­bi­se­nji­hov­po­lo­žaj­po­bolj­šao­i­pri­bli­žio­osta­lim­gru­pa­ma­ko­je­ni­su­ugro­že­ne.­Me­ra­kao­ta­kva­tre­ba­da­tra­je­dok­po­sto­ji­njen­cilj,­tj.­tre­ba­da­bu­de­vre­men­ski­ogra­ni­če­na.­Upo­zna­će­mo­se­sa­kon­kret­nim­me­ra­ma­afir­ma­tiv­ne­ak­ci­je­u­Za­ko­nu­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va.

1. Na če lo rav no prav no sti i jed na ko sti

Me­đu­na­rod­na­or­ga­ni­za­ci­ja­ra­da­(MOR,­In­ter­na­ti­o­nal­La­bo­ur­Or­ga­ni­za­tion)­pra­vi­lo­o­jed­na­ko­sti­po­sta­vi­la­je­Fi­la­del­fij­skom­de­kla­ra­ci­jom

UDK­­­­­­­­­­342.734 305­055.1/2

Hereticus, 1–2/2014 Ana Kostić

118

iz­1944.­Tim­ak­tom­je­pred­vi­đe­no­da­sva­ljud­ska­bi­ća,­bez­ob­zi­ra­na­ra­su,­ve­ro­i­spo­vest­ili­pol,­ima­ju­pra­vo­na­ma­te­ri­jal­ni­na­pre­dak­i­du­hov­ni­raz­voj­u­slo­bo­di­i­do­sto­jan­stvu,­eko­nom­skoj­obez­be­đe­no­sti­sa­jed­na­kim­mo­guć­no­sti­ma.­Na­če­lo­jed­na­ko­sti­se­na­me­đu­na­rod­nom­ni­vou­po­ja­vlju­je­kroz­od­red­be­Kon­ven­ci­je­MOR­a­br.­100­o­jed­na­kim­za­ra­da­ma­mu­ška­ra­ca­i­že­na­za­rad­iste­vred­no­sti,­iz­1951.­go­di­ne,­i­kroz­od­red­be­Kon­ven­ci­je­MOR­a­br.­111­o­za­bra­ni­dis­kri­mi­na­ci­je­u­obla­sti­za­po­šlja­va­nja­i­za­ni­ma­nja­(ovo­je­je­dan­od­naj­ši­re­ra­ti­fi­ko­va­nih­do­ku­me­na­ta­od­svih­kon­ven­ci­ja­MOR­a,­ ko­ji­na­sta­vlja­da­ in­spi­ri­še­na­ci­o­nal­na­za­ko­no­dav­stva).­Evrop­ski­sud­za­ljud­ska­pra­va,­sa­se­di­štem­u­Stra­zbu­ru,­u­svo­joj­prak­si­je­utvr­dio­da­dis­kri­mi­na­ci­ja­po­sto­ji­ka­da­dr­ža­ve:

–­raz­li­či­to­tre­ti­ra­ju­oso­be­u­istim­slu­ča­je­vi­ma,­bez­po­sto­ja­nja­objek­tiv­nog­i­ra­zum­nog­oprav­da­nja;

–­pro­pu­ste­da­raz­li­či­to­tre­ti­ra­ju­oso­be­u­bit­no­raz­li­či­tim­si­tu­a­ci­ja­ma.„Jed­na­kost­je­su­šti­na­poj­ma­’po­šten­rad’.­MOR­ima­no­vu­vi­zi­ju­da­

pro­mo­vi­še­jed­na­ke­šan­se­za­že­ne­i­mu­škar­ce­da­po­stig­nu­po­šten­i­pro­duk­ti­van­rad­u­uslo­vi­ma­slo­bo­de,­jed­na­ko­sti,­bez­bed­no­sti­i­ljud­skog­dig­ni­te­ta.“­(MOR,­1999)1­Po­me­nu­ti­autor,­Bob­Hepl,­is­ti­če­da­kon­cept­jed­na­ko­sti­ima­dva­osnov­na­vi­da:­jed­na­kost­kao­po­du­dar­nost­(slič­no­sti­tre­ba­slič­no­tre­ti­ra­ti)­i­istin­sku­(ma­te­ri­jal­nu)­jed­na­kost.­

Pr­vi­vid­je­sa­dr­žan­u­svim­an­ti­di­skri­mi­na­ci­o­nim­za­ko­ni­ma,­a­ta­ko­đe­u­čla­nu­1­Kon­ven­ci­je­MOR­a,­br.­111.­Kod­ma­te­ri­jal­ne­jed­na­ko­sti­po­sto­je­tri­raz­li­či­ta­ali­pre­kla­pa­ju­ća­zna­če­nja:­

1.1.­Jed na kost kao po sle di ca

Ovo­zna­če­nje­jed­na­ko­sti­uka­zu­je­na­po­ja­vu­po­sred­ne­dis­kri­mi­na­ci­je,­ka­da­se­na­iz­gled­ne­u­tral­nom­od­red­bom,­kri­te­ri­ju­mom­ili­prak­som­ne­oprav­da­no­štet­no­po­stu­pa­pre­ma­od­re­đe­noj­gru­pi.­Za­to­je­u­ova­kvim­si­tu­a­ci­ja­ma­neo­p­hod­no­pri­me­ni­ti­in­sti­tut­afir­ma­tiv­ne­ak­ci­je.­Pro­fe­sor­Faun­des­[Fa un dez]2­de­fi­ni­še­afir­ma­tiv­nu­ak­ci­ju­kao­po­stu­pa­nje­pre­ma­pod­gru­pi­ili­gru­pi­lju­di­na­raz­li­čit­na­čin­ka­ko­bi­se­po­bolj­ša­le­nji­ho­ve­šan­se­da­ostva­re­od­re­đe­na­do­bra.

1.2.­Jed na kost kao jed na kost šan si

Ovaj­ter­min­Fred­man­[Fred man]3 ob­ja­šnja­va­pu­tem­gra­fič­ke­me­ta­fo­re­tak­mi­ča­ra­u­tr­ci­i­do­ka­zu­je­da­pra­va­jed­na­kost­ne­mo­že­bi­ti­po­stig­nu­ta­

1­ Bob­Hep­ple,­Equ­a­lity­and­em­po­wer­ment­for­de­cent­work,­In ter na ti o nal La bo ur Re vi ew,­Vol.­140­(2001),­No.­1,­str.­5.

2­ Vi­de­ti­vi­še:­Bob­Hep­ple,­Equ­a­lity­and­em­po­wer­ment­for­de­cent­work,­In ter na tio­nal La bo ur Re vi ew,­Vol.­140­(2001),­No.­1.

3­ Bob­Hep­ple,­op. cit.,­str.­9.

Načelo ravnopravnosti i jednakosti kao socijalni cilj sa osvrtom na ravnopravnost...

119

ako­po­je­din­ci­po­či­nju­tr­ku­sa­raz­li­či­tih­start­nih­po­zi­ci­ja.­„Jed­na­ke­start­ne­po­zi­ci­je­do­vo­de­do­jed­na­ko­sti­šan­si.“

1.3.­Jed na kost u ljud skom do sto jan stvu

To­sta­no­vi­šte­se­ba­zi­ra­na­jed­na­ko­sti­u­do­sto­jan­stvu,­sa­mo­stal­no­sti­i­ugle­du­sva­kog­po­je­din­ca.­Ovo­se­mo­že­na­ći­u­mno­gim­na­ci­o­nal­nim­usta­vi­ma­(bel­gij­ski­ustav,­član­23:­Sva­ko­ima­pra­vo­da­vo­di­ži­vot­do­sto­jan­ljud­skog­dig­ni­te­ta;­grč­ki­ustav,­član­2:­Po­što­va­nje­i­za­šti­ta­vred­no­sti­čo­ve­ka­osnov­na­je­oba­ve­za­dr­ža­ve)­(Fred­man).4

U­po­čet­ku,­zna­če­nje­poj­ma­dis kri mi na ci ja­ni­je­ima­lo­ne­ga­ti­van­pri­zvuk,­ko­ji­do­bi­ja­ka­sni­je­u­svom­raz­vo­ju.­„Eti­mo­lo­ški­po­sma­tra­no,­reč­dis­kri mi na ci ja­(lat.­di scri mi na re)­ozna­ča­va­pra­vlje­nje­raz­li­ke­iz­me­đu­stva­ri,­po­je­di­na­ca­ili­gru­pa­i­nji­ho­vo­odva­ja­nje.­

Vre­me­nom,­ova­reč­do­bi­ja­ne­ga­ti­van­pred­znak,­po­či­nje­da­se­razu­me­kao­odva­ja­nje­lju­di­na­na­čin­da­se­pre­ma­jed­noj­gru­pi­li­ca­ili­pre­ma­od­re­đe­nim­po­je­din­ci­ma­po­stu­pa­go­re­u­od­no­su­na­dru­gu­gru­pu­ li­ca­ ili­po­je­din­ce.­To­po­seb­no­va­ži­za­pra­vo,­gde­se­dis­kri­mi­na­ci­jom­sma­tra­ne­do­zvo­lje­no­raz­li­ko­va­nje­lju­di.“5

Ne­mo­že­sva­ko­raz­li­či­to­po­stu­pa­nje­pre­ma­lju­di­ma­bi­ti­prav­no­kva­li­fi­ko­va­no­kao­dis­kri­mi­na­ci­ja.­O­dis­kri­mi­na­tor­skom­po­stu­pa­nju­go­vo­ri­mo­u­slu­ča­ju­po­se­do­va­nja­ i­obi­ma­pra­va­ko­je­ni­je­do­zvo­lje­no­zbog­osno­va­ i­na­či­na­raz­li­ko­va­nja.­

Ve­ru­jem­da­je­osnov­za­bra­ne­dis­kri­mi­na­ci­je­na­če­lo­jed­na­ko­sti,­jer­dis kri mi na ci ja po sto ji on da ka da su gra đa ni sta vlje ni u ne jed nak po lo žaj usled ne kog svog lič nog svoj stva.

2. Na če lo rav no prav no sti po lo va

Pi­ta­nje­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­pro­gla­še­no­je­jed­nim­od­mi­le­ni­jum­skih­ci­lje­va­MOR­a­i­kao­ta­kvo­za­slu­žu­je­alar mant no­vi­so­ku­pa­žnju.­Ko­ri­ste­ći­pol­kao­ne­do­pu­šten­osnov­dis­kri­mi­na­tor­skog­po­stu­pa­nja­pri­za­sni­va­nju­rad­nog­od­no­sa,­kao­i­ostva­ri­va­nju­pra­va­iz­rad­nog­od­no­sa,­uvi­đa­mo­da­je­reč­o­broj­ča­no­naj­ve­ćoj­ugro­že­noj­gru­pi,­na­i­me­že­na­ma.­Je­dan­od­no­vi­jih­za­bra­nje­nih­osno­va­dis­kri­mi­na­tor­skog­po­stu­pa­nja­je­ste­dis­kri­mi­na­ci­ja­na­osno­vu­po­la­(brač­no­sta­nje,­trud­no­ća,­ma­te­rin­stvo).

Za­kon­o­za­bra­ni­dis­kri­mi­na­ci­je,­go­vo­re­ći­o­po­seb­nim­ob­li­ci­ma­dis­kri­mi­na­ci­je,­na­vo­di­dis­kri­mi­na­ci­ju­na­osno­vu­po­la:­„Dis­kri­mi­na­ci­ja­po­sto­ji­ako­se­po­stu­pa­pro­tiv­no­na­če­lu­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va,­od­no­sno­na­če­lu

4 Ibid.5­ Lju­bin­ka­Ko­va­če­vić,­Jed­na­kost­i­za­bra­na­dis­kri­mi­na­ci­je­u­rad­nom­pra­vu,­u:­D.­Vu­

­ko­vić,­M.­Aran­da­ren­ko­(ur.),­Tr ži šte ra da i po li ti ka za po sle ni ka,­Fa­kul­tet­po­li­tič­kih­na­u­ka,­Be­o­grad,­2008,­str.­173.

Hereticus, 1–2/2014 Ana Kostić

120

po­što­va­nja­jed­na­kih­pra­va­i­slo­bo­da­že­na­i­mu­ška­ra­ca­u­po­li­tič­kom,­eko­nom­skom,­kul­tur­nom­i­dru­gom­aspek­tu­jav­nog,­pro­fe­si­o­nal­nog,­pri­vat­nog­i­po­ro­dič­nog­ži­vo­ta.

Za­bra­nje­no­je­us­kra­ći­va­nje­pra­va­ili­jav­no­ili­pri­kri­ve­no­pri­zna­va­nje­po­god­no­sti­u­od­no­su­na­pol­ili­zbog­pro­me­ne­po­la,­fi­zič­ko­i­dru­go­na­si­lje,­eks­plo­a­ta­ci­ja,­iz­ra­ža­va­nje­mr­žnje,­oma­lo­va­ža­va­nje,­uce­nji­va­nje­i­uz­ne­mi­ra­va­nje­s­ob­zi­rom­na­pol,­kao­i­jav­no­za­go­va­ra­nje,­po­dr­ža­va­nje­i­po­stu­pa­nje­u­skla­du­sa­pred­ra­su­da­ma,­obi­ča­ji­ma­i­dru­gim­dru­štve­nim­obra­sci­ma­po­na­ša­nja­ko­ji­su­za­sno­va­ni­na­ide­ji­pod­re­đe­no­sti­ili­nad­re­đe­no­sti­po­lo­va,­od­no­sno­ste­re­o­tip­nih­ulo­ga­po­lo­va.“6

„Za­kon­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­re­gu­li­še­sa­mo­obla­sti­ko­je­su­po­seb­no­zna­čaj­ne­za­ostva­ri­va­nje­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­ i­pro­pi­su­je­sa­mo­deo­po­seb­nih­me­ra­za­po­sti­za­nje­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­i­spre­ča­va­nje­i­eli­ ­mi­na­ci­ju­dis­kri­mi­na­ci­je­po­osno­vu­po­la.­Mno­ga­pi­ta­nja­zna­čaj­na­za­rav­no­prav­nost­po­lo­va­re­gu­li­sa­na­su­broj­nim­sup­si­di­jar­nim­za­ko­ni­ma­ko­ji­re­gu­li­šu­od­re­đe­ne­obla­sti­dru­štve­nog­ži­vo­ta­(po­ro­dič­ni­od­no­si,­zdrav­stvo,­obra­zo­va­nje,­rad­ni­od­no­si­ i­za­po­šlja­va­nje­ i­dr.).­U­pri­me­ni­za­ko­na­bi­će­sto­ga­po­treb­no­kon­sul­to­va­ti­i­sup­si­di­jar­ne­iz­vo­re.“7

U­čla­nu­2­Za­ko­na­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­is­ti­če­se­da­rav­no­prav­nost­po­lo­va­pod­ra­zu­me­va­rav­no­prav­no­uče­šće­že­na­i­mu­ška­ra­ca­u­svim­obla­sti­ma­jav­nog­i­pri­vat­nog­sek­to­ra,­u­skla­du­sa­op­šte­pri­hva­će­nim­pra­vi­li­ma­me­đu­na­rod­nog­pra­va,­po­tvr­đe­nim­me­đu­na­rod­nim­ugo­vo­ri­ma,­Usta­vom­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­i­za­ko­ni­ma.­Ka­ko­sa­dr­žaj­ovog­pra­va­ga­ran­tu­je­Ustav,­reč­je­o­osnov­nom­(ustav­nom)­pra­vu­ko­je­se­pri­me­nju­je­ne­po­sred­no­na­osno­vu­Usta­va,­pa­za­ko­no­da­vac­mo­že­da­re­gu­li­še­sa­mo­na­čin­ostva­ri­va­nja­pra­va­pod­uslo­vi­ma­ko­je­pro­pi­su­je­Ustav­i­u­gra­ni­ca­ma­ko­je­po­sta­vlja­Ustav.

„Dis­kri­mi­na­ci­ja­po­osno­vu­po­la­je­sva­ko­neo­prav­da­no­pra­vlje­nje­raz­li­ke­ili­ne­jed­na­ko­po­stu­pa­nje,­od­no­sno­pro­pu­šta­nje­(is­klju­či­va­nje,­ogra­ni­ča­va­nje­ili­da­va­nje­pr­ven­stva)­ko­je­ima­za­cilj­ili­po­sle­di­cu­da­li­cu­ili­gru­pi­ote­ža,­ugro­zi,­one­mo­gu­ći­ili­ne­gi­ra­pri­zna­nje,­uži­va­nje­ili­ostva­ri­va­nje­ljud­skih­pra­va­i­slo­bo­da­u­po­li­tič­koj,­eko­nom­skoj,­dru­štve­noj,­kul­tur­noj,­gra­đan­skoj,­po­ro­dič­noj­i­dru­goj­obla­sti.“8­Da­bi­se­ne­ko­de­lo­va­nje­okva­li­fi­ko­va­lo­kao­dis­kri­mi­na­ci­ja­po­osno­vu­po­la,­po­treb­no­je­da­bu­du­is­pu­nje­ni­ele­men­ti­ko­ji­su­pro­pi­sa­ni­u­čla­nu­4­Za­ko­na.

Pr vi ele ment­ od­no­si­ se­na­na­čin­po­stu­pa­nja.­Dis­kri­mi­na­ci­jom­se­sma­tra­sva­ko:­ne­jed­na­ko­po­stu­pa­nje,­pro­pu­šta­nje,­is­klju­či­va­nje,­da­va­nje­

6­ Za­kon­o­za­bra­ni­dis­kri­mi­na­ci­je (Slu žbe ni gla snik RS,­br.­22/2009),­čl.­20.7­ Ma­ri­ja­na­Paj­van­čić,­Ne­ve­na­Pe­tru­šić,­Se­nad­Ja­ša­re­vić,­Ko men tar Za ko na o rav­

no prav no sti po lo va,­Udru­že­nje­gra­đa­na­Cen­tar­mo­der­nih­ve­šti­na,­Be­o­grad,­2010,­str.­6.

8­ Za­kon­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­(Slu žbe ni gla snik RS,­br.­104/2009), čl.­4.

Načelo ravnopravnosti i jednakosti kao socijalni cilj sa osvrtom na ravnopravnost...

121

pr ven­stva,­ogra­ni­ča­va­nje,­neo­prav­da­no­pra­vlje­nje­raz­li­ke­(neo­prav­da­no­raz­li­ko­va­nje).­Dru gi ele ment­od­no­si­se­na­svr­hu,­smi­sao­i­cilj­po­stu­pa­nja.­Da­bi­se­ne­ki­od­po­me­nu­tih­ob­li­ka­po­stu­pa­nja­sma­trao­dis­kri­mi­na­tor­nim,­neo­p­hod­no­je­da­ima­za­cilj­ili­po­sle­di­cu­sle­de­će:­ote­ža­va­nje,­ugro­ža­va­nje,­one­mo­gu­ća­va­nje,­ne­gi­ra­nje­pri­zna­nja,­uži­va­nja­ ili­ostva­ri­va­nja­ ljud­skih­pra­va.­Tre ći ele ment­od­no­si­se­na­su­bjek­te­ko­ji­mo­gu­bi­ti­dis­kri­mi­ni­sa­ni.­To­su:­po­je­din­ci­(od­re­đe­na­li­ca),­gru­pa­li­ca­(od­re­đe­ni­krug­li­ca­ko­ji­po­ve­zu­je­ne­ko­za­jed­nič­ko­lič­no­svoj­stvo,­u­ovom­slu­ča­ju­to­je­pri­pad­nost­od­re­đe­nom­po­lu).­Če tvr ti ele ment­od­no­si­se­na­osnov­dis­kri­mi­na­ci­je.­Osnov­dis­kri­mi­na­ci­je­je­pri­pad­nost­od­re­đe­nom­po­lu,­ali­i­dis­kri­mi­na­ci­ja­na­osno­vu­po­la­(brač­no­sta­nje,­ma­te­rin­stvo,­trud­no­ća­i­slič­na­svoj­stva).­Pe ti ele ment­od­no­si­se­na­obla­sti­u­ko­ji­ma­do­la­zi­do­dis­kri­mi­na­ci­je.­Za­kon­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­kao­sfe­re­u­ko­ji­ma­do­la­zi­do­dis­kri­mi­na­ci­je­na­vo­di­po­li­tič­ku,­eko­nom­sku,­dru­štve­nu,­kul­tur­nu,­gra­đan­sku,­po­ro­dič­nu,­kao­i­dru­ge­obla­sti.

Dok­da­na­šnji­za­ko­ni­ga­ran­tu­ju­pu­nu­rav­no­prav­nost­po­lo­va,­pod­se­ti­mo­se­da­je­sa­da­šnja­po­stig­nu­ta­rav­no­prav­nost­(i­da­lje­ne­pot­pu­na)­re­zul­tat­vi­še­ve­kov­nog­pro­ce­sa.­Po­se­ban­uti­sak­osta­vlja­pu­bli­ka­ci­ja­Dra­go­lju­ba­Mi­ću­no­vi­ća­Mu ški zlo čin i iz vi nje nje,9­u­ko­joj­se­is­ti­če­da­su­naj­ve­će­pre­pre­ke­u­ostva­ri­va­nju­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­bi­le:­re­tro­grad­na­ide­o­lo­gi­ja,­agre­siv­no­po­na­ša­nje­i­du­bo­ke­pred­ra­su­de.­

Žen­ski­ rod­ je­u­de­spot­skim­dr­ža­va­ma­sta­rog­ve­ka­po­pra­vi­lu­ is­klju­či­van­iz­jav­nog­i­po­li­tič­kog­ži­vo­ta,­i­imao­go­to­vo­rop­ski­sta­tus.­Že­ne­su­bi­le­tre­ti­ra­ne­kao­pred­me­ti­i­ro­ba.­Če­sto­su­bi­le­sa­stav­ni­deo­mno­gih­di­na­stič­kih,­di­plo­mat­skih­i­tr­go­vač­kih­ugo­vo­ra,­bez­mo­guć­no­sti­da­bi­ra­ju­svo­je­su­pru­ge­i­uti­ču­na­svo­ju­sud­bi­nu.­Dru­štve­na­kli­ma­ne­to­le­ran­ci­je­bi­la­je­pod­lo­ga­za­du­bo­ku­pred­ra­sud­nost,­ko­ja­je­do­zvo­lja­va­la­ugnje­ta­va­nje­i­ne­rav­no­prav­nost­že­na.­Po­la­ze­ći­od­ve­ro­va­nja­da­je­že­na­„ne­sa­vr­še­na­i­sla­ba“,­ka­ko­te­le­sno­ta­ko­i­du­hov­no,­prav­ni­ci­i­dr­žav­ni­ci­su­se­po­tru­di­li­da­je­li­še­sva­kog­prav­nog­i­po­li­tič­kog­sta­tu­sa.­„Mu­ško­iz­vi­nje­nje­je­vi­še­od­iz­vi­nje­nja­jer­sa­dr­ži­mo­ral­no­edu­ka­tiv­ni­ka­rak­ter,­pod­se­ća­mu­šku­po­pu­la­ci­ju­na­po­na­ša­nje­nje­nih­mu­ških­pre­da­ka­nad­nji­ho­vim­žen­skim­pre­ci­ma.­Tek­po­sle­ovog­iz­vi­nje­nja­mo­že­mo­go­vo­ri­ti­o­pot­pu­noj­prav­noj­jed­na­ko­sti­po­lo­va,­jed­na­koj­otvo­re­no­sti­dru­štva­za­že­ne­i­mu­škar­ce.“10

Pra­ti­mo­tu­ma­če­nje­prav­ne­pod­re­đe­no­sti­že­na,­vi­đe­ne­oči­ma­žen­skog­po­la.­Reč­je­o­Eli­za­bet­Ke­di­Sten­ton­(Eli sa beth Stan ton,­1815–1902),­vo­de­ćoj­lič­no­sti­u­bor­bi­za­pra­va­že­na­u­dru­goj­po­lo­vi­ni­XIX­ve­ka­u­Ame­ri­ci.­Kao­po­zna­ti­be­sed­nik,­fi­lo­zof­i­pu­bli­cist,­ona­se­za­u­zi­ma­la­za­do­no­še­nje­za­ko­na­u­dr­ža­vi­Nju­jork.­Ci­ti­ra­mo­od­lom­ke­go­vo­ra­ko­ji­je­odr­ža­la­ u­za­ko­no­dav­nom­te­lu­dr­ža­ve­Nju­jork­1854.­go­di­ne:­

9­ Dra­go­ljub­Mi­ću­no­vić,­Mu ški zlo čin i iz vi nje nje,­Be­o­grad,­2003,­str.­30.­10­ Dra­go­ljub­Mi­ću­no­vić,­Mu ški zlo čin i iz vi nje nje,­op. cit.,­str.­30.

Hereticus, 1–2/2014 Ana Kostić

122

„Do­zvo­li­te­da­naj­kra­će­mo­gu­će,­skre­ne­mo­va­šu­pa­žnju­na­prav nu pod re đe nost u­ko­joj­se­na­la­zi­mo.

Pr vo. Po­gle­daj­te­po­lo­žaj­že­ne­kao­že­ne.­Na­ma­ni­je­do­volj­no­što­nam­va­ši­za­ko­ni­do­zvo­lja­va­ju­da­ži­vi­mo­i­di­še­mo,­što­mo­že­mo­zah­te­va­ti­obez­be­đe­nje­ži­vot­nih­po­tre­ba­od­na­ših­prav­nih­za­štit­ni­ka,­što­oni­pla­ća­ju­ka­zne­za­de­la­ko­ja­mi­iz­vr­ša­va­mo;­mi­tra­ži­mo­pu­no­pri­zna­nje­svih­na­ših­pra­va­kao­gra­đa­na­ove­dr­ža­ve.­Mi­smo­lič­no­sti;­ov­de­ro­đe­ni,­slo­bod­ni­gra­đa­ni;­vla­sni­ci­imo­vi­ne,­po­re­ski­ob­ve­zni­ci.­Pa­ipak­nam­se­us­kra­ću­je­da­ko­ri­sti­mo­svo­je­pra­vo­da­uče­stvu­je­mo­na­iz­bo­ri­ma.­Mi­is­pu­nja­va­mo­sve­uslo­ve­ko­je­zah­te­va­Ustav­da­bi­ne­ko­bio­za­kon­ski­gla­sač,­osim­jed­nog­–­po­la...

Dru go. Po­gle­daj­te­po­lo­žaj­že­ne­kao­su­pru­ge.­Va­ši­za­ko­ni­ko­ji­se­od­no­se­na­brak­–­usta­no­vlje­ni­kao­u­sta­rom­op­štem­pra­vu­En­gle­ske,­spoj­var­var­skih­obi­ča­ja­de­li­mič­no­mo­di­fi­ko­va­nih­na­pred­nom­ci­vi­li­za­ci­jom­–­otvo­re­no­na­ru­ša­va­ju­na­še­pro­sve­će­ne­ide­je­o­prav­di­i­naj­sta­ri­jim­ose­ća­nji­ma­na­še­pri­ro­de.­Ako­za­u­zme­te­naj­u­zvi­še­ni­je­sta­no­vi­šte­o­bra­ku­kao­bo­žan­skoj­za­jed­ni­ci,­ko­ji­je­di­no­lju­bav­mo­že­sa­či­nja­va­ti­i­uči­ni­ti­sve­tim,­ljud­ski­za­ko­ni­ga,­na­rav­no,­u­tom­slu­ča­ju­mo­gu­sa­mo­pri­zna­ti.­Čo­vek­ne­mo­že­ni­da­pre­ki­ne­ni­da­se­oslo­bo­di­tih­ve­za,­jer­to­pra­vo­pri­pa­da­sa­mo­Bo­gu,­ko­ji­stva­ra­mu­škar­ca­i­že­nu­kao­i­za­ko­ne­o­pri­vla­če­nju­ko­ji­ih­sje­di­nju­je.­Ali,­ako­na­brak­gle­da­mo­kao­na­gra­đan­ski­ugo­vor,­ne­ka­on­da­on­bu­de­pod­re­đen­istim­za­ko­ni­ma­ko­ji­re­gu­li­šu­sve­dru­ge­ugo­vo­re.­Ne­pra­vi­te­od­nje­ga­vr­stu­po­lu­ljud­ske,­po­lu­bo­žan­ske­usta­no­ve,­ko­ju­mo­že­te­iz­gra­di­ti,­ali­ne­i­re­gu­li­sa­ti.

Tre će.­Po­gle­daj­te­po­lo­žaj­že­ne­kao­udo­vi­ce.­Kad­god­po­ku­ša­mo­da­uka­že­mo­na­ne­prav­du­pre­ma­že­na­ma,­oni­ko­ji­bi­hte­li­da­ve­ru­je­mo­da­se­za­ko­ni­ne­mo­gu­po­pra­vi­ti­uka­zu­ju­nam­na­pri­vi­le­gi­je,­ovla­šće­nja­i­pra­va­udo­vi­ce.­Po­gle­daj­te­ve­li­ko­du­šnost­za­ko­na­ko­ji­do­zvo­lja­va­že­ni­da­stek­ne­do­ži­vot­ni­pri­hod­na­ jed­noj­ tre­ći­ni­ze­mlji­šta­ i­na­po­lo­vi­nu­dru­ge­mu­že­vlje­ve­ imo­vi­ne,­a­za­dr­ža­va­ la­vov­ski­deo­za­nje­go­vu­po­ro­di­cu!­A,­ako­bi­ona­umr­la­pr­va,­ku­ća­i­ze­mlja­u­ce­lo­sti­bi­i­da­lje­pri­pa­da­la­mu­žu.­Ni­ko­se­ne­bi­usu­dio­da­na­ru­ša­va­pri­vat­nost­nje­go­vog­do­ma­ili­da­ga­uz­ne­mi­ra­va­ u­nje­go­vom­sve­tom­uto­či­štu­tu­ge.­Ka­ko­se­to­mo­že­zva­ti­prav­dom,­to­što­pra­vi­raz­li­ku­iz­me­đu­mu­škar­ca­i­že­ne.

Re­ci­mo­u­ime­že­na­ove­dr­ža­ve:­mi­tra­ži­mo­sve­ono­što­ste­vi­tra­ži­li­za­se­be­u­to­ku­svog­raz­vit­ka,­ot­ka­da­je­’Mayflo­wer’­do­plo­vio­do­Pli­mu­ta,­jed­no­stav­no­tvr­di­mo­da­su­pra­va­sva­kog­ljud­skog­bi­ća­i­jed­na­ka­i­ista.“11

Pod­se­ti­mo­se,­još­jed­nom,­da­je­na­če­lo­rav­no­prav­no­sti/jed­na­ko­sti­jed­no­od­naj­sta­ri­jih­i­da­nas­naj­va­žni­jih­op­štih­prav­nih­na­če­la.­O­pu­nom­ostva­ri­va­nju­ovog­na­če­la­ne­mo­že­mo­go­vo­ri­ti­sve­dok­ne­do­đe­do­do­sled­nog­

11­ Si­ma­Avra­mo­vić,­Rhe to ri ke tec hne,­Slu­žbe­ni­gla­snik,­Be­o­grad,­2008,­str.­498.

Načelo ravnopravnosti i jednakosti kao socijalni cilj sa osvrtom na ravnopravnost...

123

spro­vo­đe­nja­na­če­la­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va.­Rav­no­prav­nost­že­na­i­mu­ška­ra­ca­pred­sta­vlja­je­dan­od­osnov­nih­uslo­va­stvar­ne­de­mo­kra­ti­je­i­istin­ske­so­ci­jal­ne­prav­de.

U­sle­de­ćim­re­do­vi­ma­pred­sta­vlja­mo­iz­vo­de­do­ko­jih­smo­do­šli­ana­li­zi­ra­ju­ći­is­tra­ži­va­nje­pro­fe­sor­ke­Sven­ke­Sa­vić,­pod­na­zi­vom­Že na sa kri ve na je zi kom me di ja: ko deks ne sek si stič ke upo tre be je zi ka.

–­upo­tre­ba­je­zi­ka­mo­že­da­do­pri­ne­se­dis­kri­mi­na­ci­ji­u­po­gle­du­pola,­ko­ja­se­mo­že­sma­nji­ti­ako­se­iz­be­ga­va­iz­bor­onog­je­zič­kog­zna­ka­ko­jim­se­on­pod­sti­če;­na­pri­mer,­u­en­gle­skom­je­zi­ku­to­je­za­la­ga­nje­do­ve­lo­do­nove­ upo­tre­be­ne­kih­re­či­–­iz­o­sta­vlja­nje­re­či­kao­„Ne­gro/Ne­gress“­za­crn­ce,­ra­si­stič­ki­in­to­ni­ra­ne,­a­pre­po­ru­če­no­Afro­Ame ri kan ci ili Afro a me ri kan ci­(na­ziv­ni­je­pre­ma­bo­ji­ko­že,­ne­go­pre­ma­po­re­klu);

–­ob­li­ci­ver­bal­nog­sek­si­zma­za­vi­se­i­od­ste­pe­na­sve­sti­go­vor­ne­za­jed­ni­ce­da­ta­kva­po­ja­va­po­sto­ji­u­je­zi­ku;

–­pi­ta­nje­stan­dar­da­ne­kog­je­zi­ka­ni­ka­da­ni­je­sa­mo­je­zič­ko­pi­ta­nje,­već­je­po­li­tič­ko­i­dru­štve­no.­Isto­to­va­ži­i­za­pra­vi­la­ko­ja­se­od­no­se­na­pi­sa­nje­za­ni­ma­nja­i­ti­tu­le­že­na.­Uko­li­ko­je­pro­pi­sa­no­da­se­ko­ri­sti­mu­ška­for­ma­i­za­žen­sku­oso­bu,­ta­žen­ska­oso­ba­će­osta ti je zič ki ne vi dlji va.

Pro­fe­sor­ka­Sven­ka­Sa­vić­ is­ti­če­da­ je­po­treb­no­vo­di­ti­ra­ču­na­o­ iz­be­ga­va­nju­dis­kri­mi­na­ci­je­pre­ma­po­lu­u­je­zi­ku­štam­pe­–­do­sled­nom­upo­tre­bom­for­mi­žen­skog­ro­da.­„Ako­ lek­tor,­ured­nik­ ili­ko­rek­tor,­oda­be­re­’mu­šku’­ for­mu­za­obe­le­ža­va­nje­za­ni­ma­nja­ i­ ti­tu­le­ko­je­vr­še­že­ne­u­na­šem­dru­štvu,­isto­vre­me­no­će­po­dr­ža­ti­ne­u­tral­nost­(či­taj:­ne­vi­dlji­vost­že­na)­ u­svom­je­zič­kom­iz­ra­zu.­Ako­se­žen­ska­for­ma­uve­de­do­sled­no­u­upo­tre­bu,­ne­će­bi­ti­mo­guć­no­sti­za­ma­ni­pu­li­sa­nje­dve­ma­for­ma­ma,­ko­ji­ma­bi­se­od­sli­ka­va­la­dru­štve­na,­pol­na­dis­kri­mi­na­ci­ja­že­ne­na­onom­po­lo­ža­ju­ u­hi­je­rar­hi­ji­ko­ji­je­do­sa­da­bio­re­zer­vi­san­za­mu­škar­ce.­Prak­sa­će­iz­gu­bi­ti­upo­ri­šte­u­je­zič­koj­for­mi.“12

Dve­su­osnov­ne­stra­te­gi­je­u­ko­di­fi­ka­ci­ji­je­zič­kog­iz­ra­za­ko­je­će­se­vre­me­nom­usta­li­ti­i­u­pri­vat­noj­ko­mu­ni­ka­ci­ji­kao­deo­op­šteg­na­sto­ja­nja­za­ot­kla­nja­nje­ne­jed­na­ko­sti­u­je­zi­ku­i­dru­štvu.­Po­me­nu­te­stra­te­gi­je­su:

1.­ko­ri­šće­nje­si­me­tri­je­–­uči­ni­ti­i­mu­šku­i­žen­sku­oso­bu­jed­na­ko­vi­dlji­vim­u­je­zič­kom­ma­te­ri­ja­lu;

2.­ne­u­tra­li­za­ci­ja­raz­li­ka­–­bi­ra­ti­ je­zič­ke­ iz­ra­ze­ko­ji­ma­se­bri­še­vi­dlji­vost­sa­mo­jed­ne­oso­be.

Neo­p­hod­no­ je­ iz­be­ga­va­ti­dis­kri­mi­na­ci­ju­u­gra­fič­kom­ob­li­ko­va­nju­kon­kur­sa­i­dru­gih­for­mu­la­ra­(kon­kurs­za­po­pu­nu­rad­nih­me­sta­uvek­mo­ra­bi­ti­ras­pi­san­za­že­nu­i­mu­škar­ca:­tra­ži­se­in­že­njer/­ka;­sa­rad­nik/sa­rad­ni­ca;­

12­ Nav.­pre­ma­po­da­ci­ma­do­stup­nim­na­in­ter­net­adre­si: www.filg.uj.edu.pl/.../Sven­ka­Sa­vic_Kode­ks­ne­seksistickeupotrebejezika.pdf,­26.­maj­2011.

Hereticus, 1–2/2014 Ana Kostić

124

na­uni­ver­zi­te­tu­je­otvo­re­na­pro­fe­su­ra­za...).­Ana­li­za­po­me­nu­tog­is­tra­ži­va­nja­po­ka­zu­je­da­u­je­zi­ku­po­sto­ji­mno­go­raz­li­či­tih­upo­tre­ba­for­me­je­zi­ka­ko­ju­bi­va­lja­lo­pro­me­ni­ti­u­prav­cu­ve­će­vi­dlji­vo­sti­že­ne­u­jav­noj­i­slu­žbe­noj­upo­tre­bi­je­zi­ka,­pre­sve­ga­u­me­di­ji­ma,­ali­i­u­dru­gim­do­me­ni­ma­slu­žbe­ne­i­jav­ne­upo­tre­be.­To­je­ana­log­no­na­šem­uve­re­nju­ko­je­za­stu­pa­mo­u­ovom­ra­du,­a­to­je­stva­ra­nje­jed­na­kih­uslo­va­za­sve.

3. Po zi tiv na dis kri mi na ci ja (afir ma tiv na ak ci ja)

Pri­me­ri­ve­kov­nog­na­sto­ja­nja­da­se­ostva­ri­pu­na­rav­no­prav­nost­po­lo­va­uka­zu­ju­na­deo­dru­štva­ko­ji­je­na­osno­vu­svo­jih­pri­rod­nih­ka­rak­te­ri­sti­ka­li­šen­svo­jih­osnov­nih­pra­va.­Ni­jed­na­ta­kva­gru­pa,­i­po­red­po­dr­ške­za­ko­na,­ne­mo­že­da­se­spon­ta­no­iz­bo­ri­za­sa­vla­da­va­nje­pre­pre­ka­ko­je­ima­na­tom­pu­tu.­Iz­tog­raz­lo­ga­za­kon­uvo­di­i­po­jam­po­zi­tiv­ne­dis­kri­mi­na­ci­je,­tj.­afir­ma­tiv­ne­ak­ci­je.­

Ak­tiv­na­po­dr­ška­je­ste­pro­ces­u­ko­jem­se­pri­pad­ni­ci­sva­ke­ugro­že­ne­gru­pe­tre­ti­ra­ju­na­po­se­ban­na­čin­ne­bi­li­im­se­stvo­ri­li­uslo­vi­slič­ni­pri­pad­ni­ci­ma­ne­u­gro­že­nih­gru­pa.­(Sma­tra­mo­da­je­bo­lje­ko­ri­sti­ti­ter­min­ugro že ne gru pe­ume­sto­ma njin ske gru pe,­ka­ko­bi­smo­ob­u­hva­ti­li­afir­ma­tiv­nu­ak­ci­ju­za­po­sti­za­nje­rod­ne­rav­no­prav­no­sti.)

„Afir­ma­tiv­na­ak­ci­ja­je­pro­ši­ren­po­jam­jed­na­ko­sti­šan­si­i­ne­di­skri­mi­na­ci­je.­Ima­za­cilj­sa­vla­da­va­nje­uti­ca­ja­ra­ni­je­dis­kri­mi­na­ci­je,­olak­ša­va­ju­ći­dis­kri­mi­ni­sa­nom­po­je­din­cu­ili­gru­pi­da­se­tak­mi­či­pod­jed­na­kim­uslo­vi­ma­kao­i­ne­u­gro­že­na­gru­pa­ili­da­ostva­ri­isti­re­zul­tat.“13­Po­seb­ne­me­re­za­ostva­ri­va­nje­ovog­ci­lja,­ne­za­vi­sno­od­to­ga­ko­ju­sin­tag­mu­ko­ri­sti­mo­za­nji­ho­vo­ozna­ča­va­nje­(afir­ma­tiv­na­ak­ci­ja,­po­zi­tiv­na­ak­ci­ja,­pra­vič­nost­u­za­po­sle­nju),­ni­su­no­va­ide­ja.­Pr­vo­su­uve­de­ne­u­SAD­1930.­go­di­ne,­osmišlje­ne­ka­ko­bi­se­spre­či­lo­ne­pra­ved­no­rad­no­po­stu­pa­nje­pre­ma­rat­nim­ve­te­ra­ni­ma.

Kon­ven­ci­ja­o­eli­mi­na­ci­ji­svih­ob­li­ka­dis­kri­mi­na­ci­je­že­na,­do­ne­ta­od­stra­ne­Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­1979.­go­di­ne,­po­la­zi­od­prin­ci­pa­ne­pri­hva­tlji­vo­sti­dis­kri­mi­na­ci­je,­ko­ji­je­pro­mo­vi­san­u­Uni­ver­zal­noj­de­kla­ra­ci­ji­o­ljud­skim­pra­vi­ma.­Do­no­si­o­ci­po­me­nu­te­kon­ven­ci­je­sma­tra­ju­da­me­đu­na­rod­ne­kon­ven­ci­je­za­klju­če­ne­pod­nad­zo­rom­Uje­di­nje­nih­na­ci­ja­una­pre­đu­ju­jed­na­kost­mu­ška­ra­ca­i­že­na,­ali­da­se­ipak­na­sta­vlja­znat­na­dis­kri­mi­na­ci­ja­pre­ma­že­na­ma,­pa­je­iz­tog­raz­lo­ga­neo­p­hod­no­do­no­še­nje­ove­po­seb­ne­kon­ven­ci­je.­

„Član­5­Kon­ven­ci­je­is­ti­če­oba­ve­zu­dr­ža­va­pot­pi­sni­ca­da­pre­du­zmu­sve­od­go­va­ra­ju­će­me­re­ko­ji­ma­bi­se­mo­di­fi­ko­va­li­dru­štve­ni­i­kul­tur­ni­mo­de­li­po­na­ša­nja­mu­ška­ra­ca­i­že­na­u­po­gle­du­po­sti­za­nja­eli­mi­na­ci­je­pred­ra­su­da­ili­obi­ča­ja­i­svih­dru­gih­prak­si­ko­je­se­ba­zi­ra­ju­na­ide­ji­in­fe­ri­or­no­sti­

13­ Ja­ne­Hod­ges­Aeber­hand,­Af­fir­ma­ti­ve­ac­tion­ in­em­ployment:­Re­cent­co­urt­ap­proac­hes­to­a­dif­fi­cult­con­cept,­In ter na ti o nal La bo ur Re vi ew,­Vol.­138­(1999),­No.­3,­str.­247.

Načelo ravnopravnosti i jednakosti kao socijalni cilj sa osvrtom na ravnopravnost...

125

ili­su­per­i­or­no­sti­bi­lo­po­lo­va­bi­lo­ste­re­o­tip­nih­ulo­ga­mu­ška­ra­ca­i­že­na.“14 U­čla­nu­4­Kon­ven­ci­je­ is­ti­če­se:­„Usva­ja­nje­po­seb­nih­pri­vre­me­nih­me­ra­od­stra­ne­dr­ža­ve­pot­pi­sni­ce­sa­ci­ljem­ubr­za­nja­de fac to­jed­na­ko­sti­iz­me­đu­mu­škara­ca­i­že­na­ne­će­se­sma­tra­ti­kao­dis­kri­mi­na­ci­ja­ka­ko­je­de­fi­ni­sa­no­ u­ovoj­kon­ven­ci­ji,­ne­go­će­bez­iz­u­zet­ka­bi­ti­pre­ki­nu­te­ka­da­se­bu­du­ostva­ri­li­ci­lje­vi­jed­na­kih­mo­guć­no­sti­i­tret­ma­na.“15

Afir­ma­tiv­na­ak­ci­ja­na­la­zi­svo­je­pra­vo­me­sto­ka­ko­u­me­đu­na­rod­nim­do­ku­men­ti­ma,­ta­ko­i­u­do­ma­ćem­za­ko­no­dav­stvu,­„Čak­i­bez­me­đu­na­rod­nih­stan­dar­da­na­ovu­te­mu,­afir­ma­tiv­na­ak­ci­ja­u­svim­svo­jim­ob­li­ci­ma­osta­je­i­su­do­vi­će­mo­ra­ti­da­se­su­o­če­sa­ovim­kon­cep­tom­pre­ili­ka­sni­je.“16­Ali,­ u­istom­ra­du­Džejn­Ho­džiz­Eber­hand­is­ti­če­da,­ka­da­se­go­vo­ri­o­afir­ma­tiv­noj­ak­ci­ji,­„me­đu­na­rod­ni­rad­ni­stan­dar­di­bi­mo­gli:­

1.­de­fi­ni­sa­ti­kon­cept­is­ti­ču­ći­pri­vre­me­nu­pri­ro­du­tih­me­ra,2.­raz­ja­sni­ti­da­afir­ma­tiv­na­ak­ci­ja­ni­je­na­lič­je­dis­kri­mi­na­ci­je,3.­iz­lo­ži­ti­u­glav­nim­cr­ta­ma­gra­ni­ce­nje­nih­ci­lje­va,­4.­da­ti­pri­me­re­me­to­da­za­ostva­ri­va­nje­ovih­ci­lje­va,­5.­raz­ja­sni­ti­rav­no­te­žu­iz­me­đu­ostva­ri­va­nja­svog­do­sto­jan­stva­i­uma­

nje­nja­pra­va­dru­gih,­6.­za­dr­ža­ti­svoj­stav,­ka­ko­bi­dis­kri­mi­na­ci­ja­bi­la­pre­vla­da­na.“17

4. Po zi tiv na dis kri mi na ci ja (afir ma tiv na ak ci ja) u Za ko nu o rav no prav no sti po lo va

Vre­men­ska­di­men­zi­ja­do­no­še­nja­ovog­za­ko­na­uka­zu­je­da­je­on­imao­pred­so­bom­bo­ga­to­za­ko­no­dav­stvo­evrop­skih­ (po­seb­no­skan­di­nav­skih)­ze­ma­lja.­Pr­vi­za­ko­ni­o­jed­na­ko­sti­po­lo­va­stu­pi­li­su­na­sna­gu­na­Islan­du­1976.­go­di­ne,­u­Dan­skoj­1976,­Nor­ve­škoj­1979,­Šved­skoj­1980,­Fin­skoj­1986,­Bri­ta­ni­ji­1970.­i­1975.­Šved­ska­je­do­ne­la­i­Za­kon­o­jed­na­kim­šan­sa­ma­pri­za­po­sle­nju­1980.­go­di­ne;­a­Dan­ska­Za­kon­o­jed­na­kom­tret­ma­nu­mu­ška­ra­ca­i­že­na­u­po­gle­du­do­stup­no­sti­za­po­šlja­va­nja,­po­ro­dilj­skog­od­su­stva­i­dru­gih­pi­ta­nja­1998.­

Nor­ve­ška­je­1978.­go­di­ne­do­ne­la­Za­kon­o­jed­na­ko­sti­po­lo­va,18­u­ko­jem­se­is­ti­če­da­ni­je­do­zvo­ljen­raz­li­čit­tret­man­pra­vlje­nja­raz­li­ke­iz­me­đu­

14­ Zo­ri­ca­Mr­še­vić,­Žen ska pra va u me đu na rod nom pra vu,­Ju­go­slo­ven­ski­ko­mi­tet­prav­ni­ka­za­ljud­ska­pra­va,­Be­o­grad,­1998,­str.­96.

15­ Zo­ri­ca­Mr­še­vić,­Žen ska pra va u me đu na rod nom pra vu,­op. cit.,­str.­94.16­ Ja­ne­Hod­ges­Aeber­hand,­Af­fir­ma­ti­ve­ac­tion­ in­em­ployment:­Re­cent­co­urt­ap­

proac­hes­to­a­dif­fi­cult­con­cept,­op. cit.,­p.­271.17 Ibid.18­ Vi­de­ti­vi­še:­Zo­ri­ca­Mr­še­vić,­Stan dar di i me ha ni zmi za po sti za nje rod ne rav no prav­

no sti u de mo krat skim ze mlja ma,­Mi­si­ja­OEBS­a­pri­Sa­ve­znoj­Re­pu­bli­ci­Ju­go­sla­vi­ji,­Be­o­grad,­2002,­str.­206–212.­

Hereticus, 1–2/2014 Ana Kostić

126

mu­ška­ra­ca­i­že­na­za­to­što­su­raz­li­či­tog­po­la.­Ter­min­raz li čit tret man­ozna­ča­va­po­stu­pa­nje­ko­je­je­de fac to­re­zul­tat­ne­ra­zum­nog­da­va­nja­pred­no­sti­jed­nom­po­lu­u­od­no­su­na­dru­gi.­Slo­bod­na­rad­na­me­sta­ne­mo­gu­se­ogla­ša­va­ti­na­na­čin­da­su­ogra­ni­če­na­na­je­dan­pol,­osim­ako­ne­po­sto­ji­oči­gle­dan­raz­log­da­se­ta­ko­uči­ni.­Oglas­ne­sme­oda­va­ti­uti­sak­da­po­slo­da­vac­za­tu­po­zi­ci­ju­oče­ku­je­ili­da­je­pred­nost­jed­nom­po­lu­u­od­no­su­na­dru­gi.­

„Ga­ran­ci­ja­jed­na­ko­sti­na­ra­du­pred­sta­vlja­in­stru­ment­za­ostva­ri­va­nje­in­di­vi­du­al­ne­prav­de,­tj.­me­ha­ni­zam­ko­ji­obez­be­đu­je­for­mal­nu­jed­na­kost­na­ra­du.­Sto­ga­se­u­sa­vre­me­nom­rad­nom­za­ko­no­dav­stvu,­dis­kri­mi­na­ci­ja­za­po­sle­nih­za­bra­nju­je­pod­pret­njom­ni­šta­vo­sti­od­re­da­ba­ugo­vo­ra­o­ra­du,­ko­lek­tiv­nih­ugo­vo­ra­i­pra­vil­ni­ka­o­ra­du­ko­jim­se­utvr­đu­je­dru­ga­či­je­re­še­nje.“19

Za­kon­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­uvo­di­po­seb­ne­mere­za­ostva­ri­va­nje­ jed­na­kih­mo­guć­no­sti­po­lo­va,­ka­ko­bi­se­nji­ho­vim­ko­ri­šće­njem­ot­klo­nio­i­spre­čio­ne­jed­nak­po­lo­žaj­že­na­i­mu­ška­ra­ca.­Po­seb­ne­mere­od­re­đe­ne­za­ko­nom­pri­vre­me­nog­su­ka­rak­te­ra,­uve­de­ne­ra­di­ubr­za­nja­ i­po­sti­za­nje­pu­ne­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­u­prak­si.­„Ne­sma­tra­ju­se­dis­kri­mi­na­ci­jom­ili­po­vre­dom­prin­ci­pa­jed­na­kih­mo­guć­no­sti:

1)­po­seb­ne­me­re­za­po­ve­ća­nje­za­po­sle­no­sti­i­mo­guć­no­sti­za­po­šlja­va­nja­ma­nje­za­stu­plje­nog­po­la;

2)­po­seb­ne­me­re­za­po­ve­ća­nje­uče­šća­ma­nje­za­stu­plje­nog­po­la­u­struč­nom­ospo­so­blja­va­nju­i­obez­be­đi­va­nju­jed­na­kih­mo­guć­no­sti­za­na­pre­do­va­nje;­

3)­dru­ge­po­seb­ne­me­re,­utvr­đe­ne­u­skla­du­sa­za­ko­nom.“20

Za­kon­ska­je­du­žnost­sva­kog­po­slo­dav­ca­ko­ji­ima­u­rad­nom­od­no­su­vi­še­od­50­za­po­sle­nih­na­neo­d­re­đe­no­vre­me­da­usvo­ji­plan­me­ra­za­ot­kla­nja­nje­ili­ubla­ža­va­nje­ne­rav­no­mer­ne­za­stu­plje­no­sti­po­lo­va­za­sva­ku­ka­len­dar­sku­go­di­nu,­naj­ka­sni­je­do­31.­ja­nu­a­ra,­kao­i­da­sa­či­ni­iz­ve­štaj­o­usvo­ ­je­nom­pla­nu.­

Ova­dva­zah­te­va­–­tj.­do­no­še­nje­pla­na­me­ra­za­ot­kla­nja­nje­ili­ubla­ža­va­nje­ne­rav­no­mer­ne­za­stu­plje­no­sti­po­lo­va,­sa­jed­ne­stra­ne,­i­oba­ve­zno­do­sta­vlja­nje­iz­ve­šta­ja­o­spro­vo­đe­nju­tog­pla­na,­sa­dru­ge­stra­ne­–­dve­su­ve­li­ke­no­vi­ne­ko­je­se­po­ja­vlju­ju­u­Za­ko­nu­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va.

Po­jam­„afir­ma­tiv­na­me­ra“­di­rekt­no­se­po­mi­nje­i­u­čla­nu­ko­ji­go­vo­ri­o­jed­na­koj­do­stup­no­sti­po­slo­va­i­po­lo­ža­ja:­„Ako­za­stu­plje­nost­ma­nje­za­stu­plje­nog­po­la­u­sva­koj­or­ga­ni­za­ci­o­noj­je­di­ni­ci,­na­ru­ko­vo­de­ćim­me­sti­ma­i­u­or­ga­ni­ma­upra­vlja­nja­i­nad­zo­ra­iz­no­si­ma­nje­od­30%,­or­ga­ni­jav­ne­vla­sti­su­du­žni­da­pri­me­ne­afir­ma­tiv­ne­me­re­u­skla­du­sa­Za­ko­nom­o­dr­žav­nim­slu­žbe­ni­ci­ma­i­Za­ko­nom­o­dr­žav­noj­upra­vi.“21

19­ Lju­bin­ka­Ko­va­če­vić,­Jed na kost i za bra na dis kri mi na ci je u rad nom pra vu,­op. cit.,­str.­182.

20­ Za­kon­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­(Slu žbe ni gla snik RS,­br.­104/2009), čl.­11.21­ Za­kon­o­rav­no­prav­no­sti­po­lo­va­(Slu žbe ni gla snik RS,­br.­104/2009), čl.­14.

Načelo ravnopravnosti i jednakosti kao socijalni cilj sa osvrtom na ravnopravnost...

127

Ak­tiv­na­po­dr­ška­je­iz­raz­ko­ji­se­od­no­si­na­bla­go­na­klo­no­tre­ti­ra­nje­od­re­đe­ne­gru­pe­lju­di.­To­zna­či­da­se­pri­pad­ni­ci­ma­ugro­že­nih­gru­pa­pru­ža­ju­po­moć­i­po­dr­ška,­ka­ko­bi­se­nji­hov­po­lo­žaj­po­bolj­šao­i­pri­bli­žio­osta­lim­gru­pa­ma,­ko­je­ni­su­ugro­že­ne.­Su­štin­ski­raz­log­me­ra­po­zi­tiv­ne­dis­kri­mi­na­ci­je­je­ste­ra­slo­ja­va­nje­na­dve­gru­pe­sta­nov­ni­štva,­od­no­sno­po­sto­ja­nje­gru­pe­ko­ja­je­u­ne­rav­no­prav­ni­jem­po­lo­ža­ju­sa­osta­lim­gra­đa­ni­ma.­Ove­me­re­su­uve­de­ne­ra­di­do­vo­đe­nja­te­gru­pe­u­jed­nak­po­lo­žaj.­

Me­đu­tim,­me­ra­kao­ta­kva­tre­ba­da­tra­je­dok­po­sto­ji­njen­cilj,­tre­ba­da­bu­de­vre­men­ski­ogra­ni­če­na,­pa­šta­će­se­de­si­ti­ako­ni­je?­Po­istom­prin­ci­pu­do­ći­će­do­po­me­ra­nja­ba­lan­sa­na­onu­dru­gu­stra­nu.­Jed­na­drev­na­ki­ne­ska­iz­re­ka­„Po­mo­ći­dru­gi­ma,­ali­ne­u­pa­dlji­vo“,­mo­gla­bi­da­po­slu­ži­kao­vred­no­me­to­do­lo­ško­na­če­lo­u­pri­me­ni­ovog­prin­ci­pa,­jer­vi­dlji­vo­da­va­nje­pred­no­sti­mo­že­po­ja­ča­ti­ne­ga­tiv­ne­sta­vo­ve­ne­u­gro­že­nog­sta­nov­ni­štva­uko­li­ko­za­te­me­re­sre­di­na­ni­je­ade­kvat­no­pri­pre­mlje­na­(sma­tra­mo­da­je­pre­uvo­đe­nja­afir­ma­tiv­nih­me­ra­ve­za­nih­za­pol­po­treb­no­spro­ve­sti­is­tra­ži­va­nja­ko­ja­uka­zu­ju­na­ne­rav­no­pra­van­po­lo­žaj­ i­uči­ni­ti­ ih­do­stup­nim­što­ši­roj­jav­no­sti).­

Uko­li­ko­ jav­nost­ni­je­do­volj­no­pri­pre­mlje­na,­mo­že­mo­ču­ti­mi­šlje­nje­da­me­re­afir­ma­tiv­ne­ak­ci­je­že­na­vo­de­dis­kri­mi­na­ci­ji­mu­ška­ra­ca,­što­si­gur­no­ni­je­uver­lji­vo.

Za klju čak

Za­stu­pa­mo­sta­no­vi­šte­da­ne­po­sto­ji­ni­je­dan­oprav­dan­osnov­ko­ji­može­da­na­ru­ši­prin­cip­rav­no­prav­no­sti­i­jed­na­ko­sti­u­rad­nom­pra­vu,­osim­u­slu­ča­ju­ka­da­je­pri­ro­da­po­sla­ta­kva­ili­uslo­vi­za­oba­vlja­nje­po­sla­ta­kvi­da­ne­ki­od­osno­va­pred­sta­vlja­stvar­ni­i­od­lu­ču­ju­ći­uslov­oba­vlja­nja­po­sla,­a­da­je­svr­ha­ko­ja­se­ti­me­že­li­po­sti­ći­oprav­da­na.­

Ka­da­go­vo­ri­mo­o­even­tu­al­nom­objek­tiv­nom­i­ra­zum­nom­oprav­da­nju,­tj.­da­po­sto­ji­na­če­lo­pro­por­ci­o­nal­no­sti,­po­treb­no­je­da­bu­du­is­pu­nje­na­dva­uslo­va:­da­je­raz­li­ko­va­nje­usta­no­vlje­no­ra­di­ostva­re­nja­ne­kog­le­gi­tim­nog­ci­lja;­i­da­su­pred­u­ze­te­me­re­sra­zmer­ne­ci­lju­ko­jem­se­téži.­Za kon o dr žav nim slu žbe ni ci ma­Re­pu­bli­ke­Sr­bi­je­iz­2005.­go­di­ne­uka­zu­je­da­na­če­lo­rav­no­prav­no­sti­i­jed­na­ko­sti­u­rad­nom­pra­vu­ni­je­ap­so­lut­na­ka­te­go­ri­ja,­te­on­u­čla­nu­4­is­ti­če­da­su­svi­gra­đa­ni­jed­na­ki­u­oči­ma­za­ko­na,­ima­ju­isti­pri­stup­jav­nim­po­lo­ža­ji­ma,­me­sti­ma­i­slu­žbi,­u­skla­du­sa­svo­jim­mo­guć­no­sti­ma,­bez­ob­zi­ra­na­raz­li­ke­sem­u­vr­li­na­ma­i­na­da­re­no­sti.

Hereticus, 1–2/2014 Ana Kostić

128

Ana Kostić

THE­PRINCIPLE­OF­EQUALITY­AS­A­SOCIAL­GOAL,­ WITH­AN­OVERVIEW­OF­GENDER­EQUALITY­

AS­ONE­OF­MILLENIUM­GOALS­ OF­THE­INTERNATIONAL­LABOR­ORGANISATION­[ILO]

Summary

Pre­ven­tion­and­pro­hi­bi­tion­of­di­scri­mi­na­tory­tre­at­ment,­which­en­su­re­the­im­ple­men­ta­tion­of­the­prin­ci­ple­of­equ­a­lity,­are­now­re­gu­la­ted­ le­gally,­but­are­the­re­sult­of­cen­tu­ri­es­of­ef­forts­to­ac­hi­e­ve­full­equ­a­lity­and­re­spect­for­in­di­vi­du­als.­Em­ployment­and­oc­cu­pa­tion­are­the­key­ele­ments­in­gu­a­ran­te­e­ing­equ­al­op­por­tu­ni­ti­es­for­all­and­con­tri­bu­te­strongly­to­the­full­par­ti­ci­pa­tion­of­ci­ti­zens­in­eco­no­mic,­cul­tu­ral­and­so­cial­li­fe­in­or­der­to­ac­hi­e­ve­the­ir­po­ten­tial.­Wit­ho­ut­equ­a­lity­bet­we­en­wo­men­and­men­in­all­do­ma­ins­of­li­fe­one­can­not­talk­abo­ut­true­de­moc­racy,­ot­her­wi­se­at­ le­ast­half­of­ the­po­pu­la­tion­of­each­co­un­try­re­­ ma­ins­in­a­sub­or­di­na­te­po­si­tion.

Keywords:­ gen­der,­equ­a­lity,­dig­nity

Miloš­Bajić,­Ptica 1,­lavirani­tuš,­1962.

129

Momo Pudar publicista, Pariz

NOVE GRANICE KAPITALIZMA I POVRATAK MARKSA

1. Nove granice kapitalizma

Otvo­re­na­je­svet­ska­de­ba­ta­o­bu­duć­no­sti­ka­pi­ta­li­zma.­Stvar­nost­na­me­će­da­se­oba­ve­zno­raz­mi­šlja­o­al­ter­na­ti­vi­mo­de­la­ka­pi­ta­li­zma­ame­rič­ko­­evrop­skog­iz­da­nja.­Svi­lju­di­zna­ju­da­je­u­to­ku­du­hov­no,­so­ci­jal­no,­na­uč­no­i­do­ho­dov­no­ži­vot­no­oslo­bo­đe­nje­čo­ve­čan­stva,­pre­vas­hod­no­„tre­ćeg­sve­ta“,­ve­ko­vi­ma­za­ro­blje­nog­u­ne­ma­nju­ i­ne­zna­nju.­To­ je­neo­do­lji­va­za­po­vest­te­ku­ćeg­epo­hal­nog­pre­o­bra­ža­ja­pla­ne­te.­Uoč­lji­vo­ je­da­će­to­bi­ti­mu­ko­tr­pan,­žu­lje­vit­ i­du­go­ro­čan­marš­isto­ri­je,­usred­sre­đen­na­us­po­sta­vlja­nje­pra­ved­ni­je­i­urav­no­te­že­ni­je­ras­po­de­le­svet­skog­do­hot­ka.­Ka­ži­mo­sme­lo,­oče­ku­je­se­da­to­bu­de­bez­ljud­ske­tra­ge­di­je­re­vo­lu­ci­o­nar­ni­bi­lans­21.­ve­ka.

Ka­pi­ta­li­zam­ko­ji­se­ra­đa­na­sle­di­će­ka­pi­ta­li­zam­ko­ji­za­mi­re.­U­toku­je­su­če­lja­va­nje­dva­ob­li­ka­ka­pi­ta­li­zma­dva­svet­ska­ko­lo­sa­–­Ame­ri­ke­i­Kine,­sud­bo­no­sno­obe­lež­je­na­še­epo­he.­Mo­že­se­go­vo­ri­ti­o­nji­ho­vom­kul­tur­no­­eko­nom­skom­nad­me­ta­nju,­što­je­da­le­ko­od­stra­te­ško­voj­nog­hlad­nog­rata­SAD–SSSR.­Oruž­je­je,­do­du­še,­osta­lo­na­bo­ji­štu,­ali­ne­tre­ba­oče­ki­va­ti­glo­bal­ni­pla­ne­tar­ni­rat,­ni­ti­sa­mo­u­bi­lač­ku­nu­kle­ar­nu­apo­ka­lip­su.­Na­stra­ži­mi­ra­bi­će­no­vi­hlad­ni­rat­bez­ra­ta.­

Ta­ko­dva­ri­zič­na­po­gla­vlja­či­ne­mo­der­nu­isto­ri­ju:­20.­vek­u­su­ko­bu­ka­pi­ta­li­zam–ko­mu­ni­zam­i­21.­vek­u­su­ko­bu­ka­pi­ta­li­zam­pro­tiv­ka­pi­ta­li­zma.­Mo­za­ik­ka­pi­ta­li­zma­či­ne­sa­da­ri­val­ske­va­ri­jan­te,­a­sve­u­ko­tlu­pla­ne­tar­ne­kri­ze­ko­ja­klju­ča.

Ka­pi­tal­je­uveo­čo­ve­čan­stvo­u­bur­no­re­vo­lu­ci­o­nar­no­vre­me,­bio­sve­ža­am­bi­ci­o­zna­dru­štve­na­sna­ga­u­ru­še­nju­rop­sko­fe­u­dal­nog­ap­so­lu­ti­zma­pa­pa­i­kra­lje­va.­Ka­pi­tal­je,­da­kle,­hra­bro­pre­u­zeo­sud­bo­no­snu­mi­si­ju­u­mar­šu­isto­ri­je,­bio­mo­tor­eko­nom­skog­raz­vo­ja,­raz­vi­go­rac­so­ci­jal­nih­kla­sa,­ka­da­je­rad­nik­po­čeo­da­sri­če­sa­mo­svest,­da­se­na­o­ru­ža­va­bor­be­nom­ide­o­lo­gi­jom­i­vi­zi­jom­bo­ljeg­sve­ta,­od­so­ci­jal­nih­pra­va­do­po­li­tič­ke­de­mo­kra­ti­je.­Ta­ko­je­ka­pi­tal­oplo­dio­rad­nič­ku­kla­su,­svog­neo­p­hod­nog­sa­put­ni­ka,­isto­vre­me­no­ne­pri­ja­te­lja­i­sa­rad­ni­ka­u­pre­po­ro­du­čo­ve­čan­stva.­Na­tom­pu­tu­

OGLEDI. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

130

se­oko­štao­dru­štve­ni­po­re­dak­–­ka­pi­ta­li­zam,­za­sno­van­na­sna­zi­ka­pi­ta­la­ i­ušan­če­noj­vla­sti­do­bro­or­ga­ni­zo­va­ne­ma­nji­ne.

Isto­ri­ja­nam­ka­že­da­je­dru­štve­nu­re­vo­lu­ci­ju­iz­vr­šio­po­let­ni­ka­pi­tal,­ta­ko­da­re­vo­lu­ci­ja­ni­je­pod­vig­ma­sa,­što­ je­ve­što­pod­met­nu­ta­ ide­o­lo­ška­za­blu­da.­Ob­ja­šnje­nje­isti­ne­je­u­nje­noj­sr­ži:­ka­pi­tal­re­vo­lu­ci­o­nar­nih­am­bi­ci­ja­je­plod­pro­gre­sa,­da­bi­sâm­po­stao­mo­tor­na­sna­ga­pro­do­ra­čo­ve­ka­u­vi­še­sfe­re­uni­ver­zal­nih­vred­no­sti­ra­da­i­zna­nja.­Ka­pi­tal­je­pru­žio­šan­su­ha­o­tič­nim­ma­sa­ma­bez­vo­đe­i­pro­gra­ma­da­po­sta­nu­or­ga­ni­zo­va­na­rad­nič­ka­kla­sa­u­pro­le­ter­skom­iz­da­nju.­Ta­da­je­rad­nik­bio­ne­u­stra­ši­vi­bo­rac­za­so­ci­jal­na­pra­va­i­dru­štve­ne­vred­no­sti,­da­bi­se­na­šao­u­ide­o­lo­škom­stro­ju­la­žnih­obe­ća­nja.­Ka­pi­tal­je­već­is­cr­peo­re­vo­lu­ci­o­nar­nu­sna­gu­„fa­brič­kog­ka­pi­ta­li­zma“,­pre­dao­se­ber­zan­skim­moć­ni­ci­ma­nov­ca,­pro­fit­ je­po­stao­ren­ta,­a­rad­nik­za­ro­bljen­u­ži­vot­noj­be­di.­Za­to­sti­že­vre­me­bre­me­ni­to­kon­tra­re­vo­lu­ci­o­nar­nim­ka­pi­ta­lom.

Ka­pi­ta­li­zam­je­pro­iz­vod­tri­re­vo­lu­ci­je:­En­gle­ske,­Ame­rič­ke­i­Fran­cu­ske.­Sve­su­na­sil­ne,­su­ro­ve­i­kr­va­ve,­ali­su­bi­le­isto­rij­ski­elan­ka­pi­ta­la­i­rad­ne­ener­gi­je­ma­sa.­Ka­pi­ta­li­zam­je­pro­iz­vod­no­po­li­tič­ko­vla­sto­dr­žač­ki­dru­štve­ni­red,­u­či­joj­sen­ci­se­na­la­zio­epo­hal­ni­kul­tur­ni­ i­so­ci­jal­ni­pod­ u­hvat.­ Svr­ga­va­nje­ ap­so­lu­ti­stič­ke­ vla­sti­ epo­he­ fe­u­da­li­zma­ bi­lo­ je­ uvod­u­tri­jumf­ka­pi­ta­li­zma.­Po­be­da­ in­du­strij­skog­ka­pi­ta­la­nad­fe­u­da­li­zmom­ i­ap­so­lu­ti­zmom­ve­li­ki­ je­ko­rak­isto­ri­je­u­po­želj­nom­prav­cu.­Ta­da­je­po­če­lo­plod­no­na­uč­no,­kul­tur­no­i­teh­nič­ko­do­ba.­Ne­za­o­bi­la­zna­je­isti­na­da­ se­ka­pi­ta­li­zam­po­ja­vio­u­Ame­ri­ci­u­vre­me­sram­nog­rop­stva­ i­ge­no­ci­da,­ a­u­Evro­pi­u­tla­či­telj­skom­ko­lo­ni­ja­li­zmu.

Isto­rij­sko­po­gla­vlje­ka­pi­ta­li­zma­po­či­nje­ne­po­re­če­nom­isti­nom:­otadž­bi­na­ka­pi­ta­li­zma­je­Ame­ri­ka,­u­tra­ja­nju­od­de­mo­kra­ti­je­do­im­pe­ri­ja­li­zma.­Čo­več­nost­nig­de­i­ni­ka­da­do­ta­da­ni­je­bi­la­vr­li­na­kla­sič­nog­ka­pi­ta­li­zma.­Do­du­še,­on­je­ma­nje­zlo­od­osta­log­zla­isto­ri­je,­jer­se­ras­te­re­tio­rop­stva,­ko­lo­ni­ja­li­zma,­ra­sne­ne­prav­de...­On­se­uz­ga­jao­u­so­ci­jal­noj­ne­rav­no­prav­no­sti­i­si­ro­ma­štvu­mi­li­jar­di­lju­di.­Sto­ga­uvek­ve­li­ča­ni­evro­ame­rič­ki­ka­pi­ta­li­zam,­la­žno­pro­gla­šen­ve­či­tim,­ni­je­bez­ra­za­ra­ju­ćih­kri­za,­naj­vi­še­na­šte­tu­ži­vot­no­ugro­že­nih­ma­sa.­Za­to­je­ka­pi­ta­li­zam­iz­gra­dio­ne­hu­man,­ne­pra­ve­dan­i­loš­mo­del­dru­štve­nog­raz­vo­ja,­či­je­je­zgro­da­nas­či­ni­ide­o­lo­gi­ja­ame­ri­ka­ni­zma.­Mo­žda­to­zah­te­va­ge­o­stra­te­ški­lo­mlji­vo­do­ba.

Isto­ri­ja­po­tvr­đu­je­da­je­ka­pi­ta­li­zam,­za­naj­kra­će­vre­me,­ostva­rio­naj­za­ma­šni­ji­raz­voj­čo­ve­čan­stva.­Po­hod­mu­dro­sti­i­mo­ći­ka­pi­ta­la­od­i­gra­vao­se­u­ra­znim­svet­skim­uslo­vi­ma­i­okol­no­sti­ma.­Ame­rič­ki­mo­del­ je­ni­kao­ u­po­du­hva­tu­pre­gr­šti­Evro­plja­na­do­šlja­ka,­za­do­je­nih­stra­sti­ma­avan­tu­ri­zma.­Ka­da­je­sta­la­na­no­ge,­Ame­ri­ka­je­bi­la­no­va­otadž­bi­na­mi­li­o­na­stra­na­ca­ko­ji­su­hra­bro­tra­ži­li­ži­vot­nu­šan­su.­Za­to­Ame­ri­kan­ci­ni­su­na­rod,­ne­go­na­ci­ja­do­šlja­ka­pristi­glih­u­no­vi­svet­u­bu­ji­ci­ne­mir­nog­vre­me­na,­pro­gla­še­ni­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

131

„bož­jom­na­ci­jom“.­Kič­mu­ame­rič­ko­evrop­skog­ka­pi­ta­li­zma­či­ni­sra­šći­va­nje­mo­ći­nov­ca­i­po­li­tič­ke­vla­sti,­oba­ve­zno­uvek­vla­sti­ma­nji­ne.­Ta­da­je­ide­o­lo­gi­ja­slo­bod­nog­tr­ži­šta­ve­što­ma­ski­ra­la­iz­ra­blji­va­nje­rad­nih­ma­sa.

Azij­ski­mo­del­raz­vo­ja,­da­nas­po­naj­vi­še­ki­ne­ski,­još­ni­je­oplo­dio­ni­ka­kav­dru­štve­ni­po­re­dak,­ni­ti­po­li­tič­ki­si­stem,­po­što­je­u­za­no­su­isto­rij­skog­vi­še­na­ci­o­nal­nog­pre­o­bra­ža­ja.­Ne­sme­se­za­bo­ra­vi­ti­da­je­Azi­ja­či­ni­la­oko­60%­vred­no­sti­svet­skog­do­hot­ka­pre­dva­ve­ka,­da­su­Ki­na­i­In­di­ja­bi­le­čel­ni­ci­sve­ta.­Nji­ho­va­moć­je­ra­zo­re­na­u­ko­lo­ni­jal­no­im­pe­ri­ja­li­stič­koj­na­je­zdi­En­gle­ske,­Fran­cu­ske,­Ne­mač­ke­i­Ame­ri­ke,­do­ne­kle­osva­jač­kim­am­bi­ci­ja­ma­car­ske­Ru­si­je.­Da­nas­Ki­ne­zi­go­vo­re­bez­osvet­nič­kog­ža­ra­o­tom­„ve­ku­sra­ma­i­pot­či­nja­va­nja“.­Sa­da­pro­bu­đe­na­Azi­ja­po­kre­će­raz­voj­sve­ta,­po­me­ra­gra­ni­ce­ka­pi­ta­li­zma­u­sa­vre­me­nost,­jer­su­Ame­ri­ka­i­Evro­pa­iz­gu­bi­le­ko­rak­u­mar­šu­isto­ri­je.

U­to­ku­je­ko­re­ni­to­me­nja­nje­bi­ća­ka­pi­ta­li­zma,­isto­vre­me­no­sa­me­nja­njem­sve­ta.­Ta­ko­na­ša­epo­ha­otva­ra­no­vo­po­gla­vlje­isto­ri­je.­Če­ti­ri­su­isti­ne­o­sa­zre­va­nju­kul­tu­re­mo­der­nog­ka­pi­ta­li­zma:­pr­va,­ka­pi­ta­li­zam­je­pla­ne­ta­ran­i­zah­te­va­us­po­sta­vlja­nje­„svet­skog­upra­vlja­nja“;­dru­go,­okon­čan­je­svet­ski­mo­no­pol­evro­ame­rič­kog­ka­pi­ta­li­zma;­tre­će,­pr­vi­put­ima­vi­še­ri­val­skih­va­ri­jan­ti­ka­pi­ta­li­zma,­ ta­ko­da,­ume­sto­bor­be­kla­sa,­ tra­je­bor­ba­ka­pi­ta­la­pro­tiv­ka­pi­ta­la;­če­tvr­to,­pro­šlost­osva­ja­vred­no­sti­za­pad­nog­ka­pi­ta­li­zma,­a­pr­ve­ko­ra­ke­či­ni­ka­pi­ta­li­zam­na­tlu­ve­ko­vi­ma­pot­či­nje­nih­na­ro­da.­Sve­to­us­po­sta­vlja­no­ve­gra­ni­ce­mo­der­nog­ iz­da­nja­ka­pi­ta­li­zma­ i­na­me­će­eko­nom­sko­mo­ne­tar­nu­me­đu­za­vi­snost­svet­ske­za­jed­ni­ce.

On­da­je­van­re­al­no­sti­na­ja­vlji­va­ti­smrt­ka­pi­ta­li­zma,­što­je­po­mod­na­pri­ča­u­te­ku­ćoj­epo­hal­noj­kri­zi.­Za­go­net­ka­je­bu­duć­nost­ka­pi­ta­li­zma.­Pi­ta­mo­da­li­je­„dr­žav­ni­ka­pi­ta­li­zam“­Ki­ne­za­i­sta­ka­pi­ta­li­zam,­dok­se­može­tvr­di­ti­da­Ame­ri­ka­ni­ka­da­ne­će­bi­ti­ne­ka­pi­ta­li­stič­ka.­Njih­ne­će­de­li­ti­ide­o­lo­ške­gra­ni­ce,­već­raz­li­či­to­dr­žav­no­ure­đe­nje,­sud­bo­no­sno­za­vi­sno­od­ob­li­ka­ka­pi­ta­la­–­u­Ki­ni­„rad­nič­ko­fa­brič­kog“,­u­Ame­ri­ci­ber­zan­sko­ban­kar­skog.­No­mad­ski­„ka­pi­tal­bez­otadž­bi­ne“­bi­će­oba­ve­zno­most­iz­me­đu­njih.­Nji­ho­vo­kul­tur­no­pri­ja­telj­stvo­ili­ne­pri­ja­telj­stvo­–­ni­za­kle­ti­ne­pri­ja­te­lji,­ni­is­kre­ni­pri­ja­te­lji­–­tra­ja­će­sve­dok­ne­po­be­di,­ka­ko­kažu­fi­lo­zo­fi,­„pla­ne­tar­na­svest“­o­jed­nom­istom­sve­tu.

Vr­hu­nac­ame­ri­ka­ni­zova­nog­ka­pi­ta­li­zma­je­neo­li­be­ra­li­zam,­ka­da­je­tri­jum­fo­va­la­gro­mo­gla­sna­de­vi­za:­oslo­bo­di­mo­ka­pi­tal!­Nje­no­tu­ma­če­nje­zna­či:­„Ka­pi­tal­je­pot­pu­no­slo­bo­dan,­oslo­bo­đen­i­slo­bo­dar!“­Cilj­je­da­se­ka­pi­tal­ras­te­re­ti­stegâ­vla­sti­dr­ža­ve.­To­ni­je­po­me­ra­nje­una­pred­gra­ni­ca­ka­pi­ta­li­zma,­ne­go­uki­da­nje­ka­pi­ta­lu­svih­gra­ni­ca­ i­ogra­ni­če­nja.­Reč­ je­ o­eko­nom­skoj­po­li­ti­ci­„la­is­ser­fa­i­re“,­ko­ja­je­du­go­vla­da­la­i­po­sta­la­„sve­tov­na­dog­ma“.­Neo­li­be­ra­li­zam­u­za­no­su­mo­ći­ka­pi­ta­la­bio­ je­oba­ve­zan­pu­to­kaz­u­bu­duć­nost.­Nje­go­va­dok­tri­na­se­za­sni­va­la­na­„de­set­za­po­ve­sti“­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

132

na­zva­nih­„Va­šing­ton­ski­kon­sen­sus“:­pri­va­ti­za­ci­ja,­za­kon­tr­ži­šta,­ne­do­dir­lji­vost­pri­vat­nog­vla­sni­štva,­slo­bod­na­tr­go­vi­na,­po­slu­šne­dr­ža­ve,­bu­džet­ska­di­sci­pli­na...

Neo­li­be­ra­li­zam,­su­ro­vi­ob­lik­ka­pi­ta­li­zma­SAD,­in­spi­ri­sa­li­su­Jo­zef­Šum­pe­ter,­Fri­drih­fon­Ha­jek­i­Mil­ton­Frid­man.­Tvr­do­kor­ni­Šum­pe­ter­je­lan­si­rao­te­zu­o­„ra­za­ra­ju­ćem­stva­ra­la­štvu“­ka­pi­ta­la;­Ha­jek­je­vr­sni­ide­o­log,­za­go­vor­nik­„mi­ni­mal­ne­vla­sti­dr­ža­ve­i­ogra­ni­če­ne­de­mo­kra­ti­je“;­Frid­man­je­uči­nio­ogro­man­ko­rak­da­lje­u­neo­do­lji­vom­mar­šu­neo­li­be­ra­li­zma,­on­je­tvr­dio­kako­je­osnov­ni­za­da­tak­dr­ža­ve­da­„šti­ti­slo­bo­du­ka­pi­ta­la­pro­tiv­spolj­nih­i­do­ma­ćih­ne­pri­ja­te­lja“.­Za­neo­li­be­ra­le­sve­je­ro­ba,­sve­se­ku­pu­je­i­pro­da­je­na­tr­ži­štu­slo­bo­de.­Oni­ka­žu­da­je­oba­ve­zna­i­oprav­da­na­so­ci­jal­na­raz­li­ka­me­đu­lju­di­ma­i­me­đu­na­ro­di­ma.­Do­mi­na­ci­ja­neo­li­be­ra­li­zma­je­bi­la­to­tal­na,­Ha­jek­je­do­bio­No­be­lo­vu­na­gra­du­1974,­a­Frid­man­1976.

Am­bi­ci­ju­tih­pre­gršt­eko­no­mi­sta­svet­skog­auto­ri­te­ta­či­ni­us­po­sta­vlja­nje­me­đu­na­rod­nog­si­ste­ma­pod­vođ­stvom­ame­rič­kog­ka­pi­ta­la.­Oni­su­pro­po­ve­da­li­ „ko­na­čan­tri­jumf­si­ste­ma­ i­vla­sti­Ame­ri­ke“,­ tvr­di­li­ su­da­ je­ka­pi­ta­li­zam­ve­čit­i­uvek­ame­rič­ki.­Ha­jek­je­bio­va­tre­ni­za­go­vor­nik­te­ze­da­je­„tr­ži­šte­uvek­u­pra­vu“­i­spo­sob­no­da­se­„spon­ta­no­sámo­re­gu­li­še“.­„Vi­še­vo­lim“,­go­vo­rio­je­on,­„li­be­ral­nu­eko­nom­sku­dik­ta­tu­ru­ne­go­de­mo­krat­sku­vla­du­bez­li­be­ra­li­zma.“­Frid­man­se­na­met­nuo­svet­skoj­eko­nom­skoj­mi­sli­te­o­ri­jom­neo­gra­ni­če­nog­za­ko­na­kon­ku­ren­ci­je­i­de­vi­zom:­„Ne­po­sto­ji­’mi’,­već­sa­mo­’Ja’.“­Neo­li­be­ra­li­zam­ni­je­hteo­sa­mo­pro­fit,­on­je­hteo­dr­ža­vi­da­na­met­ne­rop­stvo.

Za­Frid­ma­na­„tr­ži­šte­je­vrélo­isti­ne­i­pra­ved­na­reč­na­ro­da“.­Mark­si­zam­je­ozna­čen­kao­ne­pri­ja­telj,­što­je­bio­po­vod­da­fi­lo­zo­fi­iz­vr­še­ide­o­lo­šku­po­de­lu:­mark­si­zam­se­opre­de­lio­da­ube­di­svet­da­„ano­nim­ne­ma­se­stva­ra­ju­ isto­ri­ju“,­dok­su­neo­li­be­ra­li­po­na­vlja­li­„sa­mo­re­gu­li­sa­nje­ tr­ži­šta­obez­be­đu­je­za­jed­nič­ku­bla­go­dat“.­Još­je­Ro­be­spjer­go­vo­rio­da­za­ko­nu­tr­ži­šta­tre­ba­su­prot­sta­vi­ti­„eko­no­mi­ju­mo­ra­la“.­Neo­li­be­ra­li­su­pro­kr­či­li­put­do­po­be­de­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­li­zma­nad­„fa­brič­kim­ka­pi­ta­li­zmom“,­što­je­Ame­ri­ku­i­Evro­pu­gur­nu­lo­u­epo­hal­nu­kri­zu.­Neo­li­be­ra­li­tvr­de­da­je­već­„iz­vr­še­na­iz­me­na­pri­ro­de­po­li­ti­ke:­mi­smo­na­šli­re­še­nje,­še­taj­te,­vi­še­nema­ni­šta­da­se­raz­mi­šlja“.

No­be­lo­vac­Pol­Krug­man­je­re­kao­isti­nu­ka­da­je­su­mi­ra­na­na­je­zda­neo­li­be­ra­la:­„Vi­še­ne­po­sto­ji­opo­zi­ci­ja­ka­pi­ta­li­zmu.“­Nji­ho­vu­dok­tri­nu­je­so­ci­o­log­Ri­kar­do­Pe­tre­le­oce­nio­ova­ko:­„Oni­ko­ji­vla­da­ju­pred­lo­ži­li­su­pot­či­nje­ni­ma,­si­ro­ma­šni­ma­i­od­ba­če­ni­ma­da­pri­hva­te­ne­iz­be­žnost­i­pri­rod­nost­svog­mu­ko­trp­nog­ži­vlje­nja.“

Tre­ba­pod­se­ti­ti­da­su­se­neo­li­be­ra­li­su­sre­li­u­za­jed­nič­koj­bor­bi­sa­po­li­tič­ko­ide­o­lo­škim­po­kre­tom­ame­rič­ke­eli­te­„neo­kon­[zer­va­tiv­ci]“,­ko­ji­se­bo­ri­da­SAD­osta­nu­ver­ne­stra­te­gi­ji­pri­me­ne­oru­ža­ne­si­le­i­rat­ne­di­plo­ma­ti­je.­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

133

Ni­ka­da­se­ni­su­od­re­kli­te­oho­lo­sti.­Oba­ra­nje­Aljen­dea­i­za­vo­đe­nje­kr­va­ve­voj­ne­dik­ta­tu­re­ge­ne­ra­la­Pi­no­čea­u­Či­leu­iz­ra­zit­je­pri­mer­eko­nom­skog,­ide­o­lo­škog­i­po­li­tič­kog­neo­li­be­ra­li­zma­Ame­ri­ke.

Neo­li­be­ra­li­zam­je­iz­ra­stao­u­pla­ne­tar­ni­po­kret­ka­da­je­dok­tri­na­na­šla­ras­ko­šno­uto­či­šte­u­po­li­ti­ci­si­le­i­stra­ha­pred­sed­ni­ka­Re­ga­na­i­„če­lič­ne­lady“­Ta­čer.­Oni­su,­ide­o­lo­ški­udru­že­ni,­vla­da­li­hlad­no­ra­tov­skim­to­ko­vi­ma­u­sve­tu,­i­so­ci­jal­nim­kod­ku­će,­či­ju­dok­tri­nu­sim­bo­li­zu­je­iz­ja­va­Re­ga­na:­„Dr­ža­va­ni­je­re­še­nje,­ona­je­pro­blem“,­dok­je­Mar­ga­ret­Ta­čer­lan­si­ra­la­de­vi­zu:­„Dru­štvo­vi­še­ne­po­sto­ji,­po­sto­je­sa­mo­po­je­din­ci!“­Nji­hov­pro­iz­vod­je­„šok­stra­te­gi­ja“,­pri­me­nje­na­po­seb­no­pro­tiv­SSSR­a.­To­su­go­di­ne­tri­jum­fa­neo­li­be­ra­li­zma­u­va­ri­jan­ti­„re­ga­ni­zma“­i­„ta­če­ri­zma“,­smeo­pro­dor­ka­u­boj­skog­sti­la­Re­ga­na,­ko­ji­je­raz­i­grao­im­pe­ri­jal­ne­am­bi­ci­je­SAD.­Mar­ga­ret­Ta­čer­je­ver­no­slédi­la,­tvr­de­ći­da­neo­li­be­ra­li­zam­„ne­ma­al­ter­na­ti­vu“.

Ame­ri­ka­je­za­šla­u­epo­hu­na­za­do­va­nja­ka­da­je­po­sr­nu­la­pred­am­bi­ci­ja­ma­i­si­lom­neo­li­be­ra­li­zma.­Ta­da­je­ugro­žen­esprit­avan­gar­de­Ame­ri­ke­no­še­ne­hra­bro­šću,­mo­der­ni­zmom,­efi­ka­sno­šću­i­ose­buj­nom­de­mo­kra­ti­jom,­či­je­ko­re­nje­po­ti­če­u­18.­ve­ku,­u­po­du­hva­tu­grad­nje­ne­za­vi­sno­sti­SAD,­naj­ve­će­obe­lež­je­epo­he­uz­vred­no­sti­Fran­cu­ske­re­vo­lu­ci­je.­Neo­li­be­ra­li­zam­je­uspe­šno­ra­za­rao­„zdra­vi­fa­brič­ki­ka­pi­ta­li­zam“­i­kul­tur­no,­du­hov­no,­fi­lo­zof­sko,­eko­nom­sko­i­so­ci­jal­no­bíće­ve­li­ke­na­ci­je.­Po­sle­dva­ve­ka­bi­lan­sa­po­želj­nog­i­ne­po­želj­nog­na­sle­đa­Ame­ri­ke,­sa­da­tra­je­vre­me­de­ka­den­ci­je,­ko­ja­otva­ra­vra­ta­pro­tiv­pri­rod­nim­oso­bi­na­ma­ka­pi­ta­li­zma,­što­se­na­zi­va­„ame­rič­kom­kon­tra­re­vo­lu­ci­jom“,­a­reč­je­o­ame­rič­kom­fun­da­men­ta­li­zmu.

Agre­siv­ni­neo­li­be­ra­li­zam­je­oplo­dio­tri­jumf­vla­da­ju­ćeg­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­li­zma,­glav­nog­uzroč­ni­ka­te­ku­će­kri­ze­ame­rič­kog­si­ste­ma.­Na­pu­šta­nje­iz­vor­nog­ka­pi­ta­li­zma­u­za­vr­šni­ci­20.­ve­ka­iz­ob­li­či­lo­je­isto­rij­ski­raz­voj­ce­lo­kup­nog­Za­pa­da.­Je­zgro­ka­pi­ta­la­vi­še­ni­je­rob­no­pro­iz­vod­no,­već­aro­gant­no­na­di­ra­nje­„ci­vi­li­za­ci­je­nov­ca“,­bez­mo­ra­la­ i­so­ci­jal­ne­prav­de.­Isto­rij­ski­pre­o­kret­na­pu­šta­nja­„fa­brič­kog­pro­fi­ta“,­uz­pri­hva­ta­nje­ren­te­za­sti­ca­nje­bla­ga­bez­ra­da,­do­ži­vljen­je­kao­pro­me­na­ži­vot­nog­sme­ra­ka­pi­ta­la.­Po­ra­žen­je­„rad­nič­ki“­ka­pi­ta­li­zam,­ko­ji­je­re­vo­lu­ci­o­nar­nom­sna­gom­u­19.­ve­ku­no­sio­na­uč­no­teh­nič­ki­raz­voj­i­so­ci­jal­ni­pro­gres.­Fi­nan­sij­ski­ka­pi­tal­je­po­me­rio­gra­ni­ce­ka­pi­ta­li­zma­u­lo­šem­pravcu,­iza­zvao­te­ku­ću­si­stem­sku­kri­zu,­ve­ro­vat­no­naj­ve­ću­u­isto­ri­ji­ka­pi­ta­la.

Po­sto­je­ra­zni­ob­li­ci­ka­pi­ta­li­zma:­„di­ri­go­va­ni­ka­pi­ta­li­zam“,­u­ko­jem­ključ­nu­ulo­gu­ima­dr­ža­va;­„oli­gar­hij­ski­ka­pi­ta­li­zam“,­gde­se­za­kon,­vlast­i­bo­gat­stva­na­la­ze­u­ru­ka­ma­pre­gršt­vla­sto­dr­ža­ca;­ka­pi­ta­li­zam­„ka­pi­ta­la­bez­otadž­bi­ne“,­či­ji­in­te­re­si­idu­pre­ko­gra­ni­ca­dr­ža­ve;­kla­sič­ni­ka­pi­ta­li­zam­vla­sni­ka,­za­sno­van­na­fa­brič­koj­pro­iz­vod­nji­i­pro­fi­tu.­Pri­vat­ni­ka­pi­tal­či­ni­pre­ko­90%­bo­gat­stva­sve­ta.­Za­jed­nič­ki­ime­ni­telj­svih­ob­li­ka­ka­pi­ta­li­zma­či­ni­sti­ca­nje­do­bi­ti­ko­ju­ostva­ru­ju­rad­ne­ma­se.­Sto­ga­je­za­blu­da­ve­ro­va­ti­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

134

da­se­mo­že­sta­vi­ti­znak­jed­na­ko­sti­iz­me­đu­ka­pi­ta­li­zma­i­de­mo­kra­ti­je,­jer­je­sva­ki­ob­lik­ka­pi­ta­li­zma­oba­ve­zno­na­sta­vak­va­ri­jan­ti­„iz­ra­blji­vač­ke­isto­ri­je“.

U­bíće­na­še­epo­he­ugra­đen­je­mo­der­ni­ka­pi­ta­li­zam.­Su­šti­na­iz­me­ne­mi­si­je­za­pad­nog­ka­pi­ta­la­vr­lo­je­ja­sna:­on­vi­še­ni­je­sna­ga­ko­ja­raz­i­gra­va­re­vo­lu­ci­o­nar­ne­am­bi­ci­je­i­dru­štve­ni­pro­gres.­Ka­pi­tal­21.­ve­ka­po­ne­gde­ko­či­pro­gres,­bi­va­kon­tra­re­vo­lu­ci­o­na­ran­u­dru­štvu­sa­stra­te­gi­jom­si­le­oruž­ja,­oce­na­ je­geostrategâ,­on­ni­je­usred­sre­đen­na­so­ci­jal­nu­de­mo­kra­ti­za­ci­ju­pro­iz­vod­nje,­ni­je­po­kre­tač­eko­nom­ske­sta­bil­no­sti,­na­pu­stio­je­fa­bri­ke,­više­ne­ma­„žu­lje­vi­te­ru­ke“,­sve­je­vi­še­me­na­džer­sko­či­nov­nič­ko­bi­ro­krat­ski,­ka­žu­da­je­po­stao­„ne­mi­lo­srd­na­zver“.­Ako­sa­da­ne­po­sto­je­epo­hal­ne­dru­štve­ne­okol­no­sti­da­se­za­đe­u­post­ka­pi­ta­li­zam,­on­da­se­po­ja­vlju­je­za­go­net­na­ra­do­zna­lost,­što­obe­ća­va­„no­vi­ka­pi­ta­li­zam“.

Ne­sta­nak­SSSR­a­i­po­raz­sta­lji­ni­zma,­a­on­da­na­pu­šta­nje­bolj­še­vi­zma­u­Ki­ni,­osna­žu­ju­ isto­rij­ske­pro­me­ne­bi­ća­ka­pi­ta­li­zma.­Vi­še­po­lar­nu­struk­tu­ru­mo­der­nog­sve­ta­pra­ti­po­ja­va­vi­še­po­lar­nog­ka­pi­ta­li­zma,­bez­svet­skog­mo­no­po­la.­Ka­pi­ta­li­zam­je,­isto­ta­ko,­iz­gu­bio­ide­o­lo­šku­mo­no­lit­nost­i­stra­te­šku­isto­vet­nost,­stra­te­zi­go­vo­re­o­po­sto­ja­nju­dva­osnov­na­mo­de­la­mo­der­nog­ka­pi­ta­li­zma:­evrop­sko­ame­rič­ki­ i­ki­ne­sko­azij­ski,­u­uslo­vi­ma­part­ner­ske­sa­rad­nje­i­su­ko­ba­in­te­re­sa.­Sva­ki­svet,­is­toč­ni­i­za­pad­ni,­ima­svoj­ka­pi­ta­li­zam.­

Ta­ko­do­la­zi­mo­do­dve­no­ve­isti­ne:­ka­pi­ta­li­zam­je­pla­ne­ta­ran­i­dva­cen­tra­bolj­še­vi­zma­–­Ru­si­ja­i­Ki­na­–­na­la­ze­se­na­pu­tu­iz­ve­snog­ka­pi­ta­li­zma.­Ipak­se­ne­mo­že­re­ći:­svet­je­ka­pi­ta­li­stič­ki.

Gra­ni­ce­ka­pi­ta­li­zma­vi­še­ne­od­re­đu­ju­Ame­ri­ka­i­Evro­pa.­Ra­zo­re­na­je­nji­ho­va­dvo­ve­kov­na­svet­ska­do­mi­na­ci­ja.­Sa­da­je­ce­li­svet­ka­pi­ta­li­stič­ki,­bez­gra­ni­ca­ka­pi­ta­la,­ni­ide­o­lo­ških,­ni­ti­dr­žav­nih.­On­ni­je­vi­še­kla­sno­jed­no­bo­jan.­Nje­go­vu­sa­vre­me­nu­sa­dr­ži­nu­u­po­li­tič­ko­stra­te­ški­raz­dro­blje­nom­sve­tu­či­ni­su­prot­nost­stra­te­ških­i­po­li­tič­kih­in­te­re­sa.­Ali,­on­je­sve­iz­ra­zi­ti­je­eko­nom­sko­fi­nan­sij­ski­me­đu­za­vi­san,­jer­ni­ko­u­mo­der­noj­epo­hi­ne­mo­že­da­ži­vi­sâm­na­svom­og­nji­štu,­odvo­jen­ne­pre­mo­sti­vim­be­de­mi­ma.­Po­be­de­i­po­ra­zi­ne­mo­gu,­on­da,­pri­pa­da­ti­is­klju­či­vo­jed­noj­va­ri­jan­ti­ka­pi­ta­li­zma,­sve­ma­nje­ili­vi­še­me­đu­sob­no­po­ve­za­nog,­uslo­vlje­nog.­Eto­bit­ne­pro­tiv­reč­no­sti­pla­ne­tar­nog­ka­pi­ta­li­zma.

Ka­pi­tal­je­sa­da­iz­ra­zi­ti­je­ne­go­ika­da­u­tri­jum­fu­ber­zan­sko­ak­ci­o­nar­skog­iz­da­nja.­De­vi­za­tog­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­li­zma­gla­si:­uči­ni­te­sve­da­vaš­no­vac­ra­di­i­oplo­đu­je­no­vac!­Za­to­vla­da­ren­tno­ber­zan­ski­ka­pi­tal­–­na­zo­vi­mo­ga­vol­strit­ski,­a­ne­fa­brič­ki­ka­pi­tal.­O­nje­mu­od­lu­ču­ju­me­na­dže­ri­koji­vla­da­ju­nov­ča­nim­fon­do­vi­ma,­ban­ka­ma­ i­ber­za­ma,­gde­se­sva­ko­dnev­no­obr­će­80%­svet­skog­ka­pi­ta­la.­Odva­ja­ju­ći­ka­pi­tal­od­pro­iz­vod­nje,­oni­su­iz­gra­di­li­raz­u­đen­si­stem­„pa­ra­lel­nog­ka­pi­ta­li­zma“,­mo­že­se­re­ći­„an­ti­ka­pi­ta­li­zam“.­U­nje­go­voj­slu­žbi­su­sna­ga­za­ko­na­i­vlast­dr­ža­ve,­nje­mu­je­do­bro­do­šla­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

135

mon­di­ja­li­za­ci­ja­ame­rič­kog­ko­va,­ko­ja­kr­či­put­me­na­dže­ri­ma,­mo­der­nim­ga­zda­ma­ber­zan­skog­ka­pi­ta­la.­Eto­ka­pi­ta­li­zma­bez­ka­pi­ta­li­sta­i­pro­le­te­ra.

Ta­iz­me­na­bi­ća­ka­pi­ta­la­iza­zi­va­muč­ne­so­ci­jal­ne­po­re­me­ća­je­i­gu­bi­tak­dru­štve­nih­vred­no­sti.­Škr­to­re­če­no,­rad­gu­bi­iz­vor­nu­vred­nost,­a­ne­rad­do­bi­ja­po­mod­nost,­fa­brič­ka­pro­iz­vod­nja­je­u­ne­mi­lo­sti,­ser­vi­si­su­u­mo­di.­

Za­to­se­de­si­lo­su­ro­vo­is­kli­znu­će­ka­pi­ta­li­zma,­a­po­sle­di­ce­su­ka­ta­stro­fal­ne:­po­raz­dr­ža­ve,­gru­ba­so­ci­jal­na­ne­prav­da,­si­ro­ma­štvo­ma­sa,­re­kord­na­ne­za­po­sle­nost...­Sve­re­če­no­se­od­i­gra­va­u­Ame­ri­ci­i­Evro­pi,­ko­lev­ci­ka­pi­ta­li­zma­re­vo­lu­ci­o­nar­nih­am­bi­ci­ja,­gde­sa­da­vla­da­tru­li­ren­tni­ka­pi­tal.­Ta­ko­dva­isto­rij­ska­iz­vo­ra­ka­pi­ta­li­zma­da­nas­ma­sov­no­pro­iz­vo­de­si­ro­ma­he­na­tlu­bo­ga­ta­ša.­Ipak,­fi­nan­sij­sko­ban­kar­ski­ka­pi­tal­ni­je­to­li­ko­mo­ćan­da­dik­ti­ra­smer­ni­ce­isto­ri­ji.

U­če­mu­je­zlo­vol­strit­skog­ka­pi­ta­li­zma?­Pre­sve­ga,­to­je­neo­d­go­vor­na­moć­ak­ci­o­na­ra,­ko­ji­ra­za­ra­ju­vred­no­sti­kla­sič­nog­ka­pi­ta­la.­Oni­do­mi­ni­ra­ju­sud­bi­nom­in­du­strij­skih­kom­pa­ni­ja,­na­u­ke,­teh­no­lo­gi­je,­in­for­ma­ti­ke­–­prak­tič­no,­struk­tu­re­sve­ta.­Ber­zan­ski­ak­ci­o­nar­se­od­re­kao­otadž­bi­ne,­nje­gov­in­te­res­ne­po­zna­je­ni­gra­ni­ce­ni­pa­tri­o­ti­zam.­On­je­bez­i­men,­nje­go­va­moć­je­ano­nim­na,­on­ je­svet­ski­ka­pi­tal­raz­dro­bio­na­mi­li­jar­de­ak­ci­ja,­ko­ji­ je­iz­gu­bio­neo­p­hod­nu­ho­mo­ge­nost­da­usme­ra­va­to­ko­ve­re­al­ne­eko­no­mi­je.­Raz­dro­bi­ti­je­zgro­ka­pi­ta­la­zna­či­od­u­ze­ti­mu­sna­gu­od­lu­ke­o­sud­bi­ni­ener­gi­je­na­ci­je­i­od­bra­ni­na­ci­o­nal­ne­i­so­ci­jal­ne­ko­he­zi­je.­Sto­ga­si­stem­se­bič­nih­moć­ni­ka­ber­ze­i­akcijâ­ugro­ža­va­iden­ti­tet­na­ci­je.

Sa­da­ne­sta­bil­nost­osnov­nih­eko­nom­skih­vred­no­sti,­od­ro­be­do­mo­ne­te,­aro­gant­no­na­me­će­ne­vred­no­sti.­Glav­na­ro­ba­ je­no­vac,­hi­po­te­tič­ka­vred­nost­svih­do­ba­ra.­Ber­zan­ske­špe­ku­la­ci­je­do­no­se­ren­ti­jer­sku­za­ra­du­ve­ću­od­in­ve­sti­ci­o­nog­ka­pi­ta­la­i­fa­brič­kog­pro­fi­ta.­Ugro­že­na­je­pro­iz­vod­nja­dru­štve­ne­do­bro­bi­ti;­ iza­zvan­ras­kid­iz­me­đu­re­al­ne­eko­no­mi­je­pro­fi­ta­i­fi­nan­sij­skog­ren­tnog­ka­pi­ta­la;­svet­ je­u­ne­iz­ve­sno­sti­ i­ne­sta­bil­no­sti,­eto­po­god­nog­sta­nja­za­na­di­ra­nje­„ka­zi­no­eko­no­mi­je“.­Vi­še­ni­je­mo­gu­će­spre­či­ti­ne­red­u­me­đu­na­rod­noj­pri­vred­noj­struk­tu­ri,­jer­su­ak­ci­o­na­ri­ve­či­ti­no­ma­di,­se­le­se­ta­mo­gde­oče­ku­ju­ve­ću­ren­tu,­ali­su­iz­ro­di­li­„no­mad­ski­ka­pi­tal“.­Eto­vréla­svet­skog­eko­nom­skog­ha­o­sa.

Se­o­ba­ak­ci­ja­je­bes­ko­nač­na,­od­ban­ke­do­ban­ke,­od­pred­u­ze­ća­do­pred­u­ze­ća,­od­ze­mlje­do­ze­mlje,­ali­ak­ci­o­na­ri­moć­nov­ca­uvek­dr­že­u­ruci.­Vla­snik­ak­ci­je­se­me­nja,­shod­no­zva­nič­nim­po­da­ci­ma,­pro­seč­no­sva­kih­se­dam­me­se­ci,­a­se­o­ba­glo­ma­znog­ber­zan­skog­ka­pi­ta­la­zna­či­stal­nu­pro­da­ju­i­ku­po­vi­nu­fa­bri­ka,­ba­na­ka,­kom­pa­ni­ja,­svih­do­ba­ra­na­ri­zič­noj­pi­ja­ci,­da­kle­ne­si­gur­nost,­ne­iz­ve­snost.­Cilj­ak­ci­o­na­ra­ni­je­vla­sni­štvo,­nji­hov­osnov­ni­in­te­res­je­ren­ta;­njih­ne­in­te­re­su­je­sud­bi­na­fa­bri­ke,­ni­ži­vot­na­si­gur­nost­rad­ni­ka.­Za­to­se­ak­ci­je­obr­ću­da­no­noć­no,­pro­met­do­sti­že­vred­nost­vi­še­hi­lja­da­mi­li­jar­di­do­la­ra­sva­ki­dan,­što­iza­zi­va­po­sr­ta­nje­re­al­ne­eko­no­mi­je­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

136

naj­moć­ni­jih­dr­ža­va.­Tr­ži­šte­ber­zan­skog­nov­ca­je­da­nas­kar­di­o­gram­svet­ske­eko­no­mi­je.

Is­klju­či­vi­cilj­ak­ci­o­nar­skog­ka­pi­ta­la­pred­sta­vlja­br­zo­sti­ca­nje­bo­gat­stva.­Sva­sred­stva­su­do­bra­na­tom­pu­tu.­Ak­ci­o­na­ri­vo­le­ban­ke,­a­ne­fa­bri­ke.­Kla­sič­ni­fa­brič­ki­pro­fit­ne­za­do­vo­lja­va­ape­ti­te­ak­ci­o­na­ra,­oni­zah­te­­ va­ju­neo­gra­ni­če­nu­ren­tu,­čak­pri­me­nom­„so­ci­jal­nog­to­ta­li­ta­ri­zma“.­To­je­am­bi­ci­ja­žde­ra­ča­nov­ca,­bez­sr­ca­i­du­še­–­oni­iz­o­pa­ču­ju­i­po­li­ti­zu­ju­si­stem­ka­pi­ta­li­zma.­U­agre­si­ji­za­ko­na­ja­čih­oba­ve­zno­ne­sta­ju­mo­ral­i­tra­di­ci­o­nal­ne­vred­no­sti­ci­vi­li­za­ci­je.­Tri­jumf­ak­ci­o­na­ra­na­me­će,­ta­ko­đe,­se­bič­nu­po­li­tič­ku­vo­lju,­a­kre­ta­nje­nov­ča­ne­ma­se­mo­že­da­od­re­đu­je­me­đu­na­rod­na­zbi­va­nja.­Tu­se­kri­je­taj­na­o­ra­zli­ci­pro­iz­vod­nog­i­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­la,­pro­fi­ta­i­ren­te,­re­al­ne­i­ber­zan­ske­eko­no­mi­je,­ko­nač­no­dva­bi­ća­ka­pi­ta­li­zma.

La­žna­je­pro­po­ved­da­vla­sni­ci­ak­ci­ja­stva­ra­ju­„na­rod­ni­ka­pi­ta­li­zam“.­Zna­se­da­no­vac­ni­je­lju­bav,­ne­go­sred­stvo­ak­ci­o­na­ra.­On­da­ne­iz­ne­na­đu­je­da­je­fi­nan­sij­ski­ka­pi­tal­za­šao­u­pr­lja­ve­vo­de­i­ve­što­za­o­bi­la­zi­sva­ku­za­kon­sku­kon­tro­lu.­Bu­ja­ju­ko­rup­ci­ja,­nov­ča­ni­kri­mi­nal,­špe­ku­la­tiv­ni­fon­do­vi,­zlo­u­po­tre­ba­„po­re­skih­ra­je­va“­itd.­Obi­lje­skan­da­la­upo­zo­ra­va­na­po­ja­vu­tru­log­ka­pi­ta­la,­re­ci­mo,­pre­va­ra­200­mi­li­jar­di­do­la­ra­ame­rič­kih­kom­pa­ni­ja­„En­ron“­i­„Wor­ldcom“,­ili­skan­dal­Ma­dof,­či­ja­je­pre­va­ra­te­ška­oko­500­mi­li­o­na­do­la­ra.­

U­nji­ho­vim­to­ko­vi­ma­na­di­re­„di­vlji­ka­pi­ta­li­zam“.­Ra­zu­mlji­vo,­su­lu­do­je­da­nas­za­la­ga­ti­se­za­svet­bez­ber­ze,­ka­pi­ta­li­zam­bez­ak­ci­ja­ili­ame­rič­ki­ka­pi­tal­pri­vr­žen­so­ci­jal­nim­vred­no­sti­ma.

Ka­pi­tal­je­iz­gu­bio­iz­vor­nog­vla­sni­ka,­pre­tvo­ren­je­u­300­mi­li­o­na­ber­zan­skih­ak­ci­o­na­ra­ši­rom­sve­ta,­a­oko­90%­ak­ci­ja­ je­u­ru­ka­ma­Ame­ri­ke,­Evro­pe­i­Ja­pa­na.­Sto­ga­mon­di­ja­li­zo­va­nim­ka­pi­ta­lom­vla­da­ju­me­na­dže­ri,­„či­nov­ni­ci­ka­pi­ta­la“­opi­je­ni­sna­gom­nov­ca.­Po­ra­že­na­je­„re­vo­lu­ci­o­nar­na­bur­žo­a­zi­ja“,­o­ko­joj­je­go­vo­rio­Marks,­vlâda­fi­nan­sij­ska­„bur­žo­a­zi­ja“,­bla­go­je­u­ban­ka­ma,­a­ne­u­fa­bri­ka­ma.­Pr­va­žr­tva­tog­ka­pi­ta­la­je­ste­gru­bo­osi­ro­ma­še­na­sred­nja­kla­sa,­kr­vo­tok­„fa­brič­kog­ka­pi­ta­li­zma“.­Za­to­je­Ame­ri­ka­uz­dr­ma­na,­bez­so­lid­nog­pro­jek­ta­za­bu­duć­nost.­Eto­uzro­ka­po­ste­pe­nog­sla­blje­nja­ko­lek­tiv­ne­sna­ge­dru­štva,­sve­vi­še­za­ra­že­nog­se­bič­nim­in­di­vi­du­a­li­zmom,­dok­za­jed­nič­ki­in­te­res­ljud­skog­sa­dr­ža­ja­bi­va­is­cr­pen­i­is­pra­žnjen.

Kri­za­je­uvek­po­sle­di­ca­ljud­skih­gre­ho­va.­Te­ku­ća­kri­za­naj­te­že­op­te­re­ću­je­Ame­ri­ku­i­Evro­pu,­ne­sa­mo­nji­hov­eko­nom­ski­si­stem,­već­dru­štve­ni­mo­del.­U­ćor­so­kak­je­za­šla­za­pad­na­va­ri­jan­ta­ka­pi­ta­li­zma,­he­ge­mo­ni­stič­ki­i­ide­o­lo­ški­ame­ri­ka­ni­zam.­Avet­se­pre­te­ći­iz­di­gla­iz­nad­za­pad­nih­si­la.­Isto­rij­ski­ne­i­mar­ska­ame­rič­ka­na­ci­ja­za­slu­žu­je­hu­ma­ni­ji­si­stem­i­vlast.­Ta­kva­je­po­ru­ka­stvar­no­sti.­Svet­ska­ka­ta­stro­fa­je­ne­iz­be­žna­ako­ren­tni­ka­pi­tal­ko­nač­no­po­be­di­ fa­brič­ki­ka­pi­ta­li­zam,­da­kle­po­be­da­an­ti­ka­pi­ta­la­pro­tiv­ka­pi­ta­la.­Za­go­net­no­ je,­ isti­na,­da­ li­će­ame­rič­ki­ka­pi­tal­bi­ti­ka­pi­ta­li­zam­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

137

na­kra­ju­ve­ka.­O­to­me­će­od­lu­či­ti­vre­me­plov­isto­ri­je,­a­ne­moć­oruž­ja­ili­la­žne­ide­o­lo­gi­je.

No­ve­gra­ni­ce­pla­ne­tar­nog­ka­pi­ta­li­zma­utvr­đu­ju­glo­ba­li­za­ci­ja­zna­nja­i­mon­di­ja­li­za­ci­ja­eko­no­mi­je.­Su­šti­na­pro­me­na­je­dvoj­na:­pr­vo,­re­vo­lu­ci­ja­zna­nja,­po­želj­na­i­neo­p­hod­na,­ne­i­mar­ski­i­no­va­tor­ski,­gra­di­te­me­lje­mo­der­ne­epo­he,­po­me­ra­pro­gres­da­lje­u­car­stvo­bes­ko­nač­nog­ne­zna­nja­ i­oplo­đu­je­ras­ko­šne­vred­no­sti­sa­vre­me­nog­ži­vlje­nja;­dru­go,­mon­di­ja­li­za­ci­ja­je­di­na­mi­zo­va­la­ve­ko­vi­ma­blo­ki­ra­ni­raz­voj­„tre­ćeg­sve­ta“­i­otvo­ri­la­vra­ta­urav­no­te­že­ni­jem­raz­vo­ju­čo­ve­čan­stva.­Bi­lans­pr­vih­„bli­sta­vih­de­ce­ni­ja“­ener­gič­ne­mon­di­ja­li­za­ci­je­ ima­ isto­rij­ski­zna­čaj­za­na­ro­de­ko­ji­ko­nač­no­na­pu­šta­ju­mrač­nu­stra­nu­ži­vo­ta.­U­tom­po­du­hva­tu­od­lu­ču­ju­ći­zna­čaj­ima­upra­vo­mon­di­ja­li­za­ci­ja­ka­pi­ta­la.

Mon­di­ja­li­za­ci­ja­je­sa­vre­me­nost­i­bu­duć­nost­ka­pi­ta­li­zma.­U­raz­igra­noj­po­le­mi­ci­o­mon­di­ja­li­za­ci­ji­ču­je­se­nje­no­ve­li­ča­nje­i­pro­kli­nja­nje.­Ube­dlji­va­ je­ isti­na­da­ je­ona­moć­ni­ma­uvek­sre­ća,­a­sla­bi­ma­če­sto­ne­sre­ća.­Ona­oplo­đu­je­tri­stvar­no­sti:­pla­ne­tar­no­ši­re­nje­ka­pi­ta­li­zma,­mul­ti­po­lar­nu­struk­tu­ru­sve­ta­i­na­ja­vu­opa­da­nja­mo­ći­i­vla­sti­Ame­ri­ke­i­Evro­pe.­U­na­je­zdi­mon­di­ja­li­za­ci­je­kre­nuo­je­isto­rij­ski­po­du­hvat­na­ci­o­nal­nog­pre­o­bra­ža­ja­Ki­ne,­In­di­je,­Bra­zi­la­i­Ru­si­je,­dok­dru­gi­val­iz­vo­di­na­sce­nu­Ju­žnu­Afri­ku,­In­do­ne­zi­ju,­Tur­sku,­Mek­si­ko...­Mon­di­ja­li­za­ci­ja­je­za­če­ta­kao­nu­žnost­ame­rič­kog­ka­pi­ta­la­osva­jač­kih­am­bi­ci­ja,­da­bi­on­da­bi­la­šan­sa­za­pre­o­bra­žaj­ze­ma­lja­„tre­ćeg­sve­ta“.­Ona­je­sa­vre­me­ni­po­let­ka­pi­ta­li­zma,­čin­ko­ji­obe­le­ža­va­mo­der­nu­isto­ri­ju.

Mon­di­ja­li­za­ci­ja­ni­je­slu­čaj­no­pa­la­sa­ne­ba.­Ona­ni­je­po­li­tič­ka,­ni­ide­o­lo­ška­tvo­re­vi­na,­nju­je­u­to­ko­ve­isto­ri­je­uveo­„ka­pi­tal­bez­otadž­bi­ne“,­ko­jem­na­ci­o­nal­ne­gra­ni­ce­spu­ta­va­ju­ostva­re­nje­osnov­nog­ci­lja:­bi­ti­na­me­stu­gde­se­sti­če­naj­ve­ći­pro­fit.­Otadž­bi­na­mon­di­ja­li­za­ci­je­je­Ame­ri­ka,­što­je­lo­gič­no,­jer­je­na­nje­nom­og­nji­štu­gne­zdo­na­go­mi­la­nog­svet­skog­ka­pi­ta­la.­Me­đu­tim,­mon­di­ja­li­za­ci­ja­je­već­na­šla­uto­či­šte­na­pro­sto­ru­ze­ma­lja­u­raz­vo­ju,­gde­ima­obi­lje­jef­ti­ne­rad­ne­ener­gi­je­sto­ti­na­mi­li­o­na­si­ro­ma­šnih­ma­sa.­Baš­tu­ je­ka­pi­tal­Ame­ri­ke­ i­Evro­pe­na­šao­„zlat­nu­ ja­bu­ku“,­za­čeo­pro­fit­vi­še­pu­ta­ve­ći­ne­go­na­nji­ho­vom­og­nji­štu.­Ta­ko­je­mon­di­ja­li­za­ci­ja­naj­pre­obo­ga­ti­la­bo­ga­te.

Mon­di­ja­li­za­ci­ja­je­ostva­ri­la­dva­po­du­hva­ta:­pr­vo,­oplo­di­la­„ka­pi­tal­bez­otadž­bi­ne“,­či­ji­se­pro­fit­ni­in­te­res­ni­je­po­i­sto­ve­tio­sa­in­te­re­som­dr­ža­ve,­pa­se­ni­je­za­u­sta­vio­na­gra­ni­ca­ma­Ame­ri­ke­i­Evro­pe;­dru­go,­us­po­sta­vlje­ne­su­no­ve­gra­ni­ce­ka­pi­ta­li­zma­na­pla­ne­tar­nim­ši­ri­na­ma,­što­je­šan­sa­da­ze­mlje­u­raz­vo­ju­po­kre­nu­eko­nom­ski­pre­po­rod­i­na­ci­o­nal­nu­mo­der­ni­za­ci­ju.­Ta­ko­je­kre­nuo­pro­ces­pre­me­šta­nja­gra­vi­ta­ci­o­nog­cen­tra­sve­ta­sa­Za­pa­da­na­Is­tok.­Ne­iz­be­žno­su­se­su­o­či­la­dva­mo­de­la­raz­vo­ja­sve­ta,­uslov­no­re­če­no:­ame­rič­ko­evrop­ski­i­azij­sko­ki­ne­sko­in­dij­sko­tre­će­svet­ski.­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

138

Ali,­mon­di­ja­li­za­ci­ja­ni­je­is­klju­či­vo­eko­no­mi­ja,­svet­je­u­nje­nom­rit­mu­mar­ša­zna­nja­uči­nio­ve­li­ke­ko­ra­ke­za­mo­der­ni­ži­vot­i­rad­ljud­ske­za­jed­ni­ce.

Mon­di­ja­li­za­ci­ja­je­kre­nu­la­u­bur­nim­zbi­va­nji­ma­ru­še­nja­Ber­lin­skog­zi­da,­ne­stan­ka­im­pe­ri­jal­nog­SSSR­a,­okon­ča­nja­ame­rič­ko­so­vjet­skog­hlad­nog­ra­ta,­ te­ro­ri­stič­kog­„či­na­ra­ta“­11.­sep­tem­bra,­rat­ne­avan­tu­re­SAD­ u­Ira­ku­i­Av­ga­ni­sta­nu,­pro­pa­gand­ne­pro­po­ve­di­„kra­ja­isto­ri­je“­i­več­no­sti­ame­rič­kog­ka­pi­ta­li­zma.­De­sio­se­u­me­đu­vre­me­nu­neo­če­ki­va­no­epo­hal­ni­svet­ski­obrt:­po­če­tak­ga­še­nja­mo­no­po­la­ka­pi­ta­li­zma­za­pad­nog­ko­va,­a­po­ja­va­va­ri­jan­te­ki­ne­skog­ili­ru­skog­ka­pi­ta­li­zma.­U­svet­ski­vrh­su­po­let­no­kre­nu­le­ve­ćin­ski­si­ro­ma­šne­i­eko­nom­ski­za­o­sta­le­na­ci­je,­po­ste­pe­no­do­sti­žu­ći­mo­tor­nu­sna­gu­raz­vo­ja­čo­ve­čan­stva,­sme­nju­ju­ći­Ame­ri­ku­i­Evro­pu.­Isto­ri­ja­je­oči­gled­no­pro­me­ni­la­smer.

Mon­di­ja­li­za­ci­ja­je­zna­čaj­no­iz­me­ni­la­od­nos­sna­ga­u­klu­bu­ve­le­si­la.­Ame­ri­ka­i­Evro­pa­tr­pe­bu­me­rang­te­gob­nih­po­sle­di­ca­se­o­be­mon­di­ja­li­za­ci­je­u­Azi­ju:­in­du­strij­sko­na­za­do­va­nje,­re­kord­nu­ne­za­po­sle­nost,­bu­džet­ski­de­fi­cit­i,­naj­o­pa­sni­je,­gu­bi­tak­kon­ku­rent­ne­spo­sob­no­sti­na­me­đu­na­rod­nom­rob­nom­i­nov­ča­nom­tr­ži­štu.­„To­ je­kraj­ame­rič­ke­hi­per­si­le­kao­he­ge­mo­ni­je“,­pi­še­Mi­te­ra­nov­mi­ni­star­Pjer­Še­ven­man.­Po­li­ti­ko­lo­zi­tvr­de­da­mon­di­ja­li­za­ci­ja­na­me­će­ne­po­želj­ni­„po­li­tič­ki­iz­bor“­i­na­za­do­va­nje­„za­pad­ne­de­mo­kra­ti­je“.­Ona­se­opre­de­li­la,­po­sve­mu­su­de­ći,­za­azij­ski­mo­del.­Še­ven­man­pi­ta:­„Su­o­če­ni­sa­iz­vi­to­pe­re­nom­mon­di­ja­li­za­ci­jom,­iz­gle­da­ka­ko­mi­ne­ma­mo­pra­vo­da­bra­ni­mo­naš­po­li­tič­ki­i­so­ci­jal­ni­mo­del?“

Valj­da­za­to­po­je­di­ni­dr­žav­ni­ci­i­eko­no­mi­sti­sma­tra­ju­da­je­neo­p­hod­no­pre­i­spi­ta­ti­„fe­no­men­mon­di­ja­li­za­ci­je“.­Njen­bu­ran­od­jek­u­re­do­vi­ma­po­li­tič­kog­kon­zer­va­ti­vi­zma­pre­tvo­rio­se­u­po­ku­šaj­„de­mon­di­ja­li­za­ci­je“.­Ka­kva­be­smi­sli­ca­po­li­ti­ča­ra!­Evrop­ski­eko­no­mi­sta­Ni­ko­la­Ba­ve­rez­ne­gi­ra­da­„mon­di­ja­li­za­ci­ja­bez­gra­ni­ca“­iza­zi­va­kri­zu­za­pad­ne­de­mo­kra­ti­je.­On­tvr­di­da­je­„mon­di­ja­li­za­ci­ja­po­ve­ća­la­svet­sko­bo­gat­stvo­i­pri­mo­ra­la­sna­žno­raz­vi­je­ne­in­du­strij­ske­ze­mlje­da­de­le­ste­če­ne­pred­no­sti­ko­je­su­sa­me­uži­va­le“.­Nje­go­va­oce­na­gla­si­da­je­neo­p­hod­no­urav­no­te­že­nje­svet­skog­bi­lan­sa­mon­di­ja­li­za­ci­je,­a­ne­ja­ča­nje­isu­še­nih­ide­o­lo­gi­ja­na­zad­njač­kog­stre­mlje­nja.

Ide­o­lo­ške­oce­ne­sa­kri­va­ju­uči­nak­mon­di­ja­li­za­ci­je,­ko­ji­se­ne­mo­že­sve­sti­na­so­ci­jal­ni­bi­lans­pro­ti­van­in­te­re­si­ma­rad­nih­ma­sa.­Glo­bal­ni­bi­lans­mon­di­ja­li­za­ci­ja,­ne­spor­no,­ni­je­eko­nom­sko­na­pre­do­va­nje­uz­so­ci­jal­no­na­za­do­va­nje.­Ki­na­je­u­sna­zi­mon­di­ja­li­za­ci­je­na­šla­šan­su­za­na­ci­o­nal­ni­raz­voj­i­so­ci­jal­ni­pre­o­bra­žaj.­Do­du­še,­ni­je­isto­ve­tan­svet­ski­pro­ces­mon­di­ja­li­za­ci­je,­po­što­mi­si­ja­ka­pi­ta­la­ni­je­ista­u­Ame­ri­ci­ili­Ki­ni,­u­Fran­cu­skoj­ili­In­di­ji.­Uoča­va­mo­ka­pi­ta­li­zam­bez­ka­pi­ta­la­u­Fran­cu­skoj­i­ka­pi­tal­ko­ji­na­pu­šta­ka­pi­ta­li­zam­u­Ame­ri­ci.­Mon­di­ja­li­za­ci­ja­si­gur­no­raz­dro­blju­je­struk­tu­ru­ka­pi­ta­li­zma­za­pad­nog­ko­va,­a­ot­kri­va­za­sta­re­lost­ te­za­pro­le­ter­ske­kla­se­ i­ne­po­sto­ja­nje­je­din­stva­ide­ja­i­vo­lje­ma­sa.

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

139

Na­sna­zi­ i­ve­šti­ni­„ka­pi­ta­la­bez­otadž­bi­ne“­naj­vi­še­se­za­sni­va­ra­stu­ća­eko­nom­ska,­fi­nan­sij­ska­i­teh­no­lo­ška­me­đu­za­vi­snost­vo­de­ćih­na­ci­ja­ u­mo­der­noj­struk­tu­ri­mul­ti­po­lar­nog­sve­ta.­On­je­bitno­sma­njio­eko­nom­sku­i­fi­nan­sij­sku­vlast­dr­ža­ve,­nje­nu­ulo­gu­u­spolj­noj­po­li­ti­ci­i­di­plo­ma­ti­ji,­čak­ne­po­zvan­za­šao­u­su­šti­nu­na­ci­o­nal­nog­su­ve­re­ni­te­ta.­Sto­ga­je­ras­ki­nut­dru­štve­ni­ugo­vor­dr­ža­ve­i­ka­pi­ta­la,­jer­nji­ho­vi­in­te­re­si­ni­su­oba­ve­zno­uvek­isto­vet­ni.­„Ka­pi­tal­bez­otadž­bi­ne“­je­ši­ro­ko­otvo­rio­vra­ta­mon­di­ja­li­za­ci­ji,­ko­ja­glo­bal­no­po­me­ra­na­pred­gra­ni­ce­ka­pi­ta­li­zma.­Za­to­se­vr­ši­pre­ra­spo­de­la­sna­ga­vo­de­ćih­dr­ža­va­i­us­po­sta­vlja­eko­nom­ska,­a­po­ne­ka­da­čak­i­po­li­tič­ka­me­đu­za­vi­snost,­što­su­štin­ski­me­nja­sta­nje­me­đu­na­rod­nih­od­no­sa.

Ta­ko­ je­„ka­pi­tal­bez­otadž­bi­ne“­pre­u­zeo­ulo­gu­svet­skog­stra­te­ga,­ u­nje­go­ve­to­ko­ve­se­sli­va­ju­pri­to­ke­pla­ne­tar­nog­ka­pi­ta­la.­Nji­ho­vo­me­đu­za­vi­sno­sra­šći­va­nje­je­te­melj­mon­di­ja­li­zo­va­ne­eko­no­mi­je.­Ta­ko­je­pre­ko­40%­ka­pi­ta­la­40­naj­ve­ćih­fran­cu­skih­kom­pa­ni­ja­svet­skih­di­men­zi­ja­–­vla­sni­štvo­stra­nih­fi­nan­sij­skih­iz­vo­ra,­dok­je­57%­dûga­Fran­cu­ske,­te­škog­oko­2.000­mi­li­jar­di­evra,­ve­ćin­ski­vla­sni­štvo­stra­nog­ka­pi­ta­la.­Slič­no­je­u­osta­lim­vo­de­ćim­ze­mlja­ma­Za­pa­da.­„Ka­pi­tal­bez­otadž­bi­ne“­je­is­ko­čio­naj­da­lje­ u­sfe­re­me­đu­za­vi­sno­sti:­on­ni­je­se­lio­sa­mo­ka­pi­tal,­već­još­fa­bri­ke,­rad­nu­sna­gu,­teh­no­lo­gi­ju,­pro­iz­vod­nju,­tr­ži­šte,­de­vi­zno­bla­go,­uisti­nu­epi­cen­tar­i­je­zgro­mo­der­nog­ka­pi­ta­li­zma,­otvo­rio­no­vo­po­gla­vlje­isto­ri­je­ka­pi­ta­la.

Eko­nom­ski­in­sti­tu­ti­tvr­de­da­glo­bal­na­vred­nost­svih­do­ba­ra­sve­ta­do­sti­že­550.000­mi­li­jar­di­do­la­ra,­bru­to­pro­iz­vo­da­sve­ta­70.000­mi­li­jar­di­do­la­ra­go­di­šnje,­dok­ je­naj­ve­ći­go­di­šnji­na­ci­o­nal­ni­do­ho­dak­u­SAD­oko­17.000­mi­li­jar­di­do­la­ra.­Vred­nost­svih­ak­ci­ja­ i­obli­ga­ci­ja­u­sve­tu­ iz­no­si­100.000­mi­li­jar­di,­a­ne­kret­ni­na­75.000­mi­li­jar­di­do­la­ra.­Te­ku­ća­eko­nom­ska­kri­za­je­Ame­ri­kan­ci­ma­pro­u­zro­ko­va­la­gu­bi­tak­25.000­mi­li­jar­di­do­la­ra,­stra­da­lo­je­pet­vo­de­ćih­svet­skih­ba­na­ka,­sve­ame­rič­ke.­Ali,­po­da­ci­ne­is­ti­ču­isto­rij­sku­isti­nu:­bo­gat­stvo­Se­ve­ra­ i­si­ro­ma­štvo­Ju­ga.­Oko­250­hi­per­bo­ga­tih­po­ro­di­ca­na­Se­ve­ru­ras­po­la­že­imo­vi­nom­iste­vred­no­sti­ko­li­ko­i­40%­čo­ve­čan­stva,­ili­2,5­mi­li­jar­de­sta­nov­ni­ka!­Za­to­je­so­ci­jal­ni­jaz­Se­ver–Jug­glav­na­pret­nja­sta­bil­no­sti­svet­ske­za­jed­ni­ce.

Ohra­bru­je­te­ku­ća­se­o­ba­mo­tor­ne­sna­ge­eko­nom­skog­raz­vo­ja­i­so­ci­jal­nog­pro­gre­sa­sve­ta.­Eko­nom­ski­rast­Evro­pe­i­Ame­ri­ke­na­pre­du­je­rit­mom­pu­ža:­u­Evro­pi­oko­1,5%,­SAD­2%­go­di­šnje,­a­do­sti­zao­je­u­mi­nu­loj­de­ce­ni­ji­4–5%­u­Azi­ji­i­La­tin­skoj­Ame­ri­ci­(Ki­na­pre­ko­8%,­In­di­ja­6%,­Ru­si­ja­4–5%).­Ova­ko­ra­zno­lik­ri­tam­raz­vo­ja­dva­pôla­sve­ta­po­tra­ja­će­niz­go­di­na.­Us­po­sta­vlja­nje­rav­no­te­že­raz­vi­je­no­sti­Se­ve­ra­i­Ju­ga­vre­men­ski­je­da­le­ko,­ali­je­u­to­ku­sma­nji­va­nje­svet­skog­ja­za­bo­gat­stva­i­si­ro­ma­štva.­Zva­nič­no­se­tvr­di­da­je­32%­svet­skog­ka­pi­ta­la,­glav­ne­ener­gi­je­pla­ne­tar­nog­raz­vo­ja,­sa­da­u­po­se­du­ze­ma­lja­van­Ame­ri­ke­i­Evro­pe.

Fi­nan­sij­ski­ka­pi­tal­je­na­pu­stio­re­vo­lu­ci­o­nar­ne­vr­li­ne­gra­di­te­lja­dru­štve­nog­pro­gre­sa,­a­gur­nuo­us­tra­nu­po­bolj­ša­nje­so­ci­jal­nog­po­lo­ža­ja­rad­nih­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

140

ma­sa.­Do­du­še,­oču­vao­je­dru­že­nje­sa­na­u­kom­i­zna­njem,­ali­u­ri­zič­nom­ho­du­ iz­me­đu­do­bra­ i­zla,­pri­vr­žen­sva­ki­dan­sve­moć­ni­joj­ teh­no­na­u­ci,­saj­ber­i­na­no­ci­vi­li­za­ci­ji,­in­fo­teh­no­lo­gi­ji...­An­ti­so­ci­jal­ni­ka­pi­tal­je­mo­ral­no­raz­go­li­ćen,­po­što­se­svr­stao­pro­tiv­„fa­brič­kog­ka­pi­ta­li­zma“.­Us­pon­tru­log­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­li­zma­je­ste­uzrok­ma­sov­nog­si­ro­ma­štva­čak­u­ je­zgru­bo­gat­stva­sve­ta:­Ame­ri­ke­i­Evro­pe.­Sto­ga­taj­si­stem­ni­je­odvo­jen­od­so­ci­jal­no­po­li­tič­kog­sta­nja,­na­so­ci­jal­nom­bo­ji­štu­fi­nan­sij­ska­eli­ta­je­stvo­ri­la­po­li­tič­ki­si­stem­odvo­jen­od­na­ro­da.

Ame­ri­ka­je­bi­la­sna­ga­iz­vor­nog­ka­pi­ta­li­zma,­ali­sa­da­ni­je­si­la­pla­ne­tar­nog­ka­pi­ta­la.­Du­go­je­na­me­ta­no­uve­re­nje­o­ne­po­be­di­vo­sti­i­več­no­sti­ame­rič­kog­„de­mo­krat­skog­ka­pi­ta­li­zma“,­po­sled­nji­sta­di­jum­raz­vo­ja­čo­ve­čan­stva­za­sno­van­na­vred­no­sti­ma­hu­ma­ni­zma,­slo­bo­da­čo­ve­ka­i­ tr­ži­šne­eko­no­mi­je.­No­be­lo­vac­Džo­zef­Šti­glic­upo­zo­ra­va­u­knji­zi­Tri jumf po hlep­no sti,­na­ame­rič­ku­sa­mo­volj­nost­i­neo­b­u­zda­nost:­„Ono­što­za­bri­nja­va­nas­Ame­ri­kan­ce­u­osnov­nom­je­isti­na­–­da­je­svet­iz­gu­bio­sve­ilu­zi­je­u­ame­rič­ki­mo­del­ka­pi­ta­li­zma.­Ide­o­lo­gi­ja­ko­ju­smo­pro­po­ve­da­li­dis­kre­di­to­va­na­je.­ Ne­mo­že­sav­svet­pri­hva­ti­ti­Ame ri can way.­Mi­vi­še­ni­smo­glav­no­vrélo­ka­pi­ta­la.­Tri­vo­de­će­ban­ke­sve­ta­da­nas­su­ki­ne­ske!“

Ame­ri­ka­se­pre­pu­sti­la­stra­sti­ma­lo­še­ide­o­lo­gi­je.­Pol­Krug­man,­do­bit­nik­No­be­lo­ve­na­gra­de,­ko­ji­je­me­đu­pr­vi­ma,­2007,­raz­ob­li­čio­epo­hal­nu­kri­zu,­sa­da­je­upo­zo­rio­da­po­li­ti­ka­Oba­me­ne­mo­že­„ube­di­ti­in­ve­sti­to­re­da­su­SAD­ozbilj­na­i­od­go­vor­na­ze­mlja“.­On­ra­do­oslu­šku­je­„žu­bo­re­nje­ide­ja­o­ver­no­sti­pro­fi­tu,­a­ne­ren­ti,­za­do­bro­re­al­ne­eko­no­mi­je“.­„Na­ma­pre­te­dve­kri­ze,­sva­ka­sposobna­da­pro­iz­ve­de­svet­sku­ka­ta­stro­fu“,­na­sta­vlja­Pol­Krug­man.­On­po­ru­ču­je­„po­li­tič­koj­eli­ti­sa­obe­stra­ne­Atlan­ti­ka­da­ne­do­sta­je­mu­dro­sti­da­se­od­go­vo­ri­na­eko­nom­ske­iza­zo­ve,­jer­se­pre­zi­ru­lek­ci­je­isto­ri­je“.­U­lo­šem­vre­me­nu­ko­je­tra­je,­Krug­man­se­se­tio­na­rod­ne­mu­dro­sti:­„Ti­ne­znaš,­si­ne,­sa­ko­li­ko­se­ma­lo­pa­me­ti­upra­vlja­sve­tom.“

Upor­no­tra­ja­nje­svet­ske­kri­ze,­uisti­nu­ame­rič­ke­kri­ze,­uz­ne­mi­ra­va­ i­bri­ne­ce­li­svet.­Eko­nom­sko­i­fi­nan­sij­sko­po­sr­ta­nje­SAD­iza­zva­lo­je­du­go­ro­čan­pla­ne­tar­ni­po­re­me­ćaj.­Sto­ga­je­po­gre­šno­re­ći­da­je­kri­za­„pro­hu­ja­la­sa­vi­ho­rom“.­Svu­da­tra­ju­var­ni­ča­vi­pro­ble­mi:­si­ro­ma­štvo,­ne­za­po­sle­nost,­du­go­vi,­mu­čan­ži­vot­i­bes­ma­sa,­što­je­iza­zva­lo­so­ci­jal­ne­ne­re­de­u­Bri­ta­ni­ji,­Grč­koj,­Špa­ni­ji,­Ita­li­ji­ili­Ame­ri­ci,­on­da­„re­vo­lu­ci­ju­si­ro­ma­štva“­u­mu­sli­man­skim­ze­mlja­ma,­po­gre­šno­na­zva­na­„arap­sko­pro­le­će“.­Za­pad­ne­si­le­tr­pe­će­ još­mno­ge­go­di­ne­bre­me­na­go­mi­la­ne­kri­ze,­ jer­ne­ma­ju­sred­stva,­pro­jekt­ i­sna­gu­da­ iza­đu­iz­olu­je­epo­hal­nog­ne­re­da.­U­tom­tek­ton­skom­gi­ba­nju­le­ži­po­če­tak­po­sta­me­ri­ka­ni­zma­i­po­ste­vro­pe­i­zma.

Ame­ri­ka­je­hte­la­svi­ma­i­svu­da­da­na­met­ne­ide­o­lo­gi­ju­„kra­ja­isto­ri­je“­u­zna­ku­po­be­de­tr­ži­šne­eko­no­mi­je­i­za­pad­ne­de­mo­kra­ti­je,­ga­ran­ta­več­no­sti­svet­ske­mo­ći­i­vla­sti­si­la­Za­pa­da.­Ra­zu­mlji­vo,­ka­pi­ta­li­zam­ni­je­ve­čit,­ali­će­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

141

si­gur­no­još­du­go­ži­ve­ti.­Po­mod­no­ća­ska­nje­o­smr­ti­ka­pi­ta­li­zma­buk­nu­lo­je­po­vo­dom­te­ku­će­kri­ze­za­pad­nog­vla­da­nja­sve­tom.­Isti­ni­za­vo­lju,­opa­da­ame­rič­ki­si­stem­ka­pi­ta­li­zma,­a­sve­am­bi­ci­o­zni­je­se­po­ja­vlju­je­ki­ne­ski.­Ni­je­reč­o­di­ja­lek­tič­nom­sko­ku­iz­ame­ri­ka­ni­zma­u­„dr­žav­ni­ka­pi­ta­li­zam“­Ki­ne,­ne­go­o­str­plji­vom­ob­li­ko­va­nju­vi­še­cen­trič­ne­struk­tu­re­svet­ske­za­jed­ni­ce.­Ame­rič­ki­i­ki­ne­ski­ka­pi­ta­li­zam­za­du­go­će­ko­ra­ča­ti­upo­re­do,­a­nji­ho­vo­ri­val­stvo­u­ra­đa­nju­i­umi­ra­nju­bi­će­oko­sni­ca­na­šeg­vre­me­na.

Ka­da­isto­ri­ja­za­la­zi­po­no­vo­u­uza­vre­lo­po­gla­vlje,­on­da­kri­za­za­pad­nog­mo­de­la­ka­pi­ta­li­zma­na­vo­di­iz­ve­sne­eko­nom­ske­stra­te­ge­da­sa­svom­upor­no­šću­po­sta­vlja­ju­pi­ta­nje:­da­li­se­bli­ži­smrt­ka­pi­ta­li­zma?­Oba­ra­nje­Ber­lin­skog­zi­da­ni­je­ozna­či­lo­tri­jumf­več­no­sti­ka­pi­ta­li­zma,­za­ce­lo­ame­ri­ka­ni­zma,­u­stra­te­škoj­po­be­di­nad­bi­ro­krat­skim­evrop­skim­bolj­še­vi­zmom,­i­te­ka­ko­una­ka­že­nim­ide­o­lo­gi­jom­mark­si­zma,­a­za­sno­van­na­pro­pa­gand­noj­vi­zi­ji­la­žnog­so­ci­ja­li­zma.­Is­tak­nu­ti­fran­cu­ski­pi­sac,­po­li­ti­ko­log­i­član­Aka­de­mi­je­na­u­ka­Žan­Or­me­son­u­pra­vu­je­ka­da­tvr­di:­„Po­be­do­no­sni­ka­pi­ta­li­zam­je­za­hva­ti­la­ista­lu­dost­ko­ja­je­na­dah­nji­va­la­mark­si­zam,­iz­ve­sno­pi­jan­stvo­ko­je­za­o­ku­plja­lju­de­za­ne­se­ne­oho­lo­šću.“

Uče­ni­Fran­cuz­mu­dro­ka­že­da­ame­rič­ko­evrop­ski­ka­pi­ta­li­zam­ni­je­ni­je­di­ni,­ni­pla­ne­tar­no­vla­da­ju­ći.­Sve­je­ras­pro­stra­nje­ni­je­tu­ma­če­nje­za­pad­nih­stra­te­ga­da­al­ter­na­ti­va­za­pad­nom­ka­pi­ta­li­zmu­–­pra­vil­ni­je­re­če­no,­po­seb­na­va­ri­jan­ta­–­sa­zre­va­u­„dr­žav­nom­ka­pi­ta­li­zmu“,­ka­ko­oni­upor­no­na­zi­va­ju­ki­ne­ski­mo­del,­ko­jem­je­sli­čan­ru­ski­„auto­ri­tar­ni­ka­pi­ta­li­zam“.­Dru­štve­ni­po­re­dak­iz­vor­nog­ka­pi­ta­li­zma­vi­še­ne­li­či­na­iz­vor­no­re­vo­lu­ci­o­nar­no­sta­nje,­na­sta­lo­u­En­gle­skoj,­Ame­rič­koj­i­Fran­cu­skoj­re­vo­lu­ci­ji.­Nji­ma­je­za­jed­nič­ka­„in­du­strij­ska­re­vo­lu­ci­ja“,­isto­rij­ski­elan­ne­i­mar­skog­ka­pi­ta­la.­Sa­da­in­du­strij­ska­re­vo­lu­ci­ja­za­hva­ta­svet­u­raz­vo­ju,­što­sud­bo­no­sno­me­nja­bi­će­ka­pi­ta­la.­Isto­rij­ska­pro­me­na­„être“­a­ka­pi­ta­la­zna­či:­ka­pi­ta­li­zam­je­vi­še­po­la­ran­u­vi­še­po­lar­nom­sve­tu.

Krah­na­tr­ži­štu­nov­ca,­ha­os­na­ber­za­ma­i­go­mi­la­nje­du­go­va,­od­po­ro­di­ce­do­pred­u­ze­ća­i­dr­ža­ve,­sve­do­či­da­se­za­pad­ni­mo­del­ka­pi­ta­li­zma­ne­mo­že­du­bo­ko­re­for­mi­sa­ti,­jer­ne­ma­po­treb­na­sred­stva­ni­sna­gu.­Po­li­ti­ko­lo­zi­pr­vi­put­iz­no­se­oce­nu­da­za­pad­ni­ka­pi­ta­li­zam­ne­mo­že,­u­sa­vre­me­nim­svet­skim­okol­no­sti­ma,­da­bu­de­kon­ku­ren­tan­jed­no­stra­nač­kom­po­li­tič­kom­si­ste­mu­vla­sti­i­pro­iz­vod­nje­u­Ki­ni.­Oni­po­na­vlja­ju­da­se­ka­pi­ta­li­zam­na­gi­nje­na­„auto­ri­tar­nu­stra­nu,­ma­nje­ili­vi­še­pri­ta­je­nog­pro­tiv­ni­ka­de­mo­kra­ti­je“.­ Sto­ga­je­bez­od­go­vo­ra­pro­vo­ka­tiv­no­pi­ta­nje­Omer­son­a:­„Ako­ka­pi­ta­li­zam­sle­di­ko­mu­ni­zam­na­pu­tu­u­grob,­gde­on­da­mi­ ide­mo?“­Ta­ne­iz­ve­snost­mu­či­Ame­ri­ku,­Evro­pu­i­ce­li­svet.

Naj­pre­tre­ba­re­ći­da­ni­ko­ne­oče­ku­je­„kraj­isto­ri­je“,­ni­ti­ve­ru­je­da­po­sto­ji­„iz­laz­iz­ka­pi­ta­li­zma“.­Ni­ko­ne­po­ri­če,­isto­ta­ko,­da­je­„ka­pi­ta­li­zam­za­šao­u­smrt­nu­kri­zu“.­Eko­no­mi­sti­pod­se­ća­ju­na­pro­ro­čan­stvo­Mark­sa:­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

142

„Ka­pi­ta­li­zam­će­bi­ti­gro­bar­ka­pi­ta­li­zma.“­Jo­zef­Šum­pe­ter,­eko­no­mi­sta­svet­skih­di­men­zi­ja,­po­no­vio­ je­tvrd­nju­Mark­sa­u­svo­joj­ te­o­ri­ji­„ra­za­ra­ju­ćeg­stva­ra­la­štva“.­On­je­sro­čio­za­pa­že­no­de­lo­Ka pi ta li zam, so ci ja li zam i de mo­kra ti ja.­Na­slov­dru­gog­to­ma­gla­si:­Da li ka pi ta li zam mo že pre ži ve ti? On je po­sve­tio­tri­de­ce­ni­je­ra­da­na­Har­var­du­iz­u­ča­va­nju­ras­ki­da­sa­mark­si­zmom­i­Kej­nzom,­dok­je­ne­mač­ki­fi­lo­zof­Špen­gler­pi­sao­o­pro­pa­sti­Za­pa­da­u­sja­ju­sla­ve­i­mo­ći,­kao­što­je­pro­pa­lo­Rim­sko­car­stvo.

Šum­pe­ter­ni­je­pro­ro­ko­vao­kraj­ka­pi­ta­li­zma,­ali­je­sum­njao­u­nje­go­vu­bu­duć­nost,­is­ti­cao­je­pred­no­sti­ka­pi­ta­li­zma,­ali­ni­je­ve­li­čao­ka­pi­ta­li­ste.­Vred­no­sti­i­spo­sob­no­sti­ka­pi­ta­li­zma,­go­vo­rio­je­on,­nad­ma­ši­le­su­so­ci­ja­li­zam,­jer­su­ma­nje­zlo,­ali­je­ve­što­sa­kri­vao­po­sled­nju­mi­sao,­da­ne­tre­ba­oče­ki­va­ti­pre­da­ju­SAD.­Nje­go­va­je­oce­na­da­se­bur­žo­a­sko­dru­štvo­ras­pa­da,­da­se­po­ro­di­ca­ra­za­ra,­da­se­ne­po­štu­je­so­ci­jal­na­vred­nost­ra­da.­Ipak,­on­ni­ka­da­ni­je­bio­po­pu­la­ran­u­ma­sa­ma.­Isto­ri­ja­će­od­lu­či­ti­o­is­prav­no­sti­nje­go­vog­pro­ro­čan­stva,­da­ka­pi­ta­li­zam­ko­nač­no­pa­da­u­Gu­li­ve­ro­vo­za­to­če­ni­štvo.­Vra­ti­li­smo­se­na­tvrd­nje­Šum­pe­te­ra,­iz­re­če­ne­u­dru­goj­po­lo­vi­ni­20.­ve­ka,­ jer­su­po­uč­ne­u­sa­vre­me­nim­kri­za­ma­i­ra­zor­noj­sna­zi­ren­tnog­ka­pi­ta­la.

Pre­ne­go­što­se­sa­hra­ni­ka­pi­ta­li­zam,­neo­p­hod­no­je­pret­hod­no­po­ra­zi­ti­im­pe­ri­ja­li­zam­u­nje­go­vom­mo­der­nom­iz­da­nju,­taj­fe­no­men­ko­ji­se­udob­no­usi­drio­u­tka­nje­na­še­ci­vi­li­za­ci­je.­Mo­der­ni­im­pe­ri­ja­li­zam­je­da­le­ko­od­te­o­rij­skih­opi­sa­Le­nji­na,­ima­čvr­stu­struk­tu­ru­u­bur­noj­sa­vre­me­no­sti,­ali­je­za­stra­nji­vač­ka­bo­lest­ka­pi­ta­la.­U­na­šoj­epo­hi­on­je­gra­đen­na­eko­nom­skom­he­ge­mo­ni­zmu,­u­spre­zi­sa­mi­li­ta­ri­za­ci­jom­sve­ta.­Pre­ma­tome,­mo­der­ni­im­pe­ri­ja­li­zam­je­sve­o­bu­hvat­na­mi­li­ta­ri­za­ci­ja­ka­pi­ta­li­zma­i­svet­skog­dru­štve­nog­re­da.­Nje­go­va­voj­na­i­eko­nom­sko­mo­ne­tar­na­sil­nost­mi­li­ta­ri­stič­ki­je­po­ko­ri­la­sve­što­je­hte­la­da­osvo­ji.­Im­pe­ri­ja­li­stič­ki­ka­pi­tal­je,­ina­če,­oplo­dio­moć­ni­neo­ko­lo­ni­ja­li­zam.

Da­nas­se­ne­vi­di­ve­ro­do­stoj­na­ide­o­lo­gi­ja­ni­stra­te­gi­ja,­spo­sob­ne­da­uni­šte­ka­pi­ta­li­zam,­iako­on­ni­je­ve­čit.­Fi­lo­zof­Đerđ­Lu­kač­je­upo­zo­rio­da­„ni­šta­ne­iš­če­za­va­za­u­vek“.­Raz­voj­na­u­ke,­pro­gre­sa,­sa­mo­sve­sti,­dru­štve­nih­sna­ga­oslo­bo­đe­nih­ra­zor­nih­ide­o­lo­gi­ja,­on­da­„vru­ćeg“­na­ci­o­na­li­zma­ i­so­ci­jal­ne­ne­rav­no­prav­no­sti,­ko­nač­no­vo­di­u­raz­voj­no­urav­no­te­že­ni­ji­dru­štve­ni­red­čo­ve­čan­stva.­„Gro­ba­ra“­ka­pi­ta­li­zma­ne­tre­ba­tra­ži­ti­u­sna­zi­go­ro­pad­nih­im­pe­ri­ja,­ka­pi­ta­li­zam­je­ro­đen­u­„re­vo­lu­ci­ji­zna­nja“,­u­njoj­će­ne­sta­ti.­Zna­nje­je­je­di­ni­istin­ski­pri­rod­ni­ne­pri­ja­telj­sa­vre­me­nog­ka­pi­ta­li­zma,­ko­ji­je­usto­li­čio­svet­ne­prav­de,­ra­ta­i­si­ro­ma­štva.­Ta­ko­se­raz­voj­svih­ob­li­ka­ka­pi­ta­li­zma­sâm­usme­ra­va­sop­stve­nom­„stva­ra­lač­kom­ra­za­ra­nju“.

Tra­di­ci­o­nal­ni­go­di­šnji­raz­go­vo­ri­u­Da­vo­su,­ras­ko­šnom­gne­zdu­u­pla­ni­na­ma­bo­ga­te­Švaj­car­ske,­po­tvr­di­li­su­2012.­sum­nju­u­bu­duć­nost­vla­da­ju­ćeg­si­ste­ma.­Osni­vač­svet­skog­oku­plja­nja­dr­žav­ni­ka­i­moć­ni­ka­ka­pi­ta­la­Kla­us­Švab­usu­dio­se­da­ka­že­da­je­za­pad­ni­ka­pi­ta­li­zam­„za­sta­reo­i­da­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

143

pro­pa­da“.­On­je­do­dao:­„Ka­pi­ta­li­zam­u­sa­da­šnjem­ob­li­ku­vi­še­ne­ma­me­sto­oko­nas.“­Ge­ne­ral­ni­di­rek­tor­MMF­a,­Fran­cu­ski­nja­Kri­stin­La­gard,­po­seb­no­upo­zo­ra­va:­„Sta­nje­ko­je­tr­pi­mo­ni­je­odr­ži­vo.­Svet­ima­ma­lo­vre­me­na­da­iz­beg­ne­po­na­vlja­nje­glo­bal­ne­fi­nan­sij­ske­kri­ze­1930,­ko­ja­ je­ iza­zva­la­ve­li­ku­de­pre­si­ju,­a­po­tom­svet­ski­rat.“­Do­ne­dav­ni­pred­sed­nik­Fran­cu­ske­Sar­ko­zi­uz­vik­nuo­je:­„Mo­ra­mo­po­no­vo­osni­va­ti­ka­pi­ta­li­zam!“

Bio­je­to­don­ki­hot­ski­krik­u­ha­o­su­eko­nom­ske,­so­ci­jal­ne­i­po­li­tič­ke­kri­ze­na­še­epo­he,­po­oce­ni­mno­gih,­naj­ve­ća­u­isto­ri­ji­ka­pi­ta­li­zma.­Kri­za,­ne­sum­nji­vo,­ne­zna­či­iz­la­zak­Ame­ri­ke­i­Evro­pe­iz­ka­pi­ta­li­zma,­ne­go­ula­zak­Ki­ne­u­ka­pi­ta­li­zam­bez­ka­pi­ta­li­sta.­Te­ko­re­ni­te­pro­me­ne­sta­nja­sve­ta­ne­mo­gu­se­sve­sti­na­tvrd­nju­da­se­na­ide­o­lo­škom­i­po­li­tič­kom­bo­ji­štu­već­od­i­gra­va­od­lu­ču­ju­ća­bit­ka­o­sud­bi­ni­ka­pi­ta­li­zma.­Me­đu­tim,­ni­šta­i­nig­de­u­sve­tu­ne­obe­ća­va­po­be­du­„de­mo­krat­skog­ka­pi­ta­li­zma“.­Ka­pi­ta­li­zam­se­mo­že­odr­ža­ti,­aro­gant­no­ka­žu­struč­nja­ci,­je­di­no­or­ga­ni­zo­van­kao­„pla­ne­tar­no­ano­nim­no­dru­štvo“.­Za­to­pri­zna­ti­ame­rič­ki­eko­no­mi­sta­Nu­ri­jel­Ru­bi­ni­po­na­vlja­pro­ro­čan­stvo­o­„sa­mo­u­ni­šte­nju­ka­pi­ta­li­zma“.

Kao­što­vi­di­mo,­te­o­ri­je­o­sa­mo­u­ni­šte­nju­ka­pi­ta­li­zma­ve­o­ma­su­po­mod­ne,­ali­su­uglav­nom­dav­na­šnje­pro­iz­vod­nje.­Eko­no­mi­sti­uka­zu­ju­na­mo­der­nu­sa­dr­ži­nu­i­no­ve­gra­ni­ce­ka­pi­ta­li­zma­mon­di­ja­li­stič­ke­pro­iz­vod­nje­i­pla­ne­tar­nih­ši­ri­na.­Me­đu­tim,­mon­di­ja­li­za­ci­ja­ni­je­ko­lek­ti­vi­za­ci­ja­sve­ta,­ne­go­te­melj­no­re­gi­o­nal­no­ko­ma­da­nje­pla­ne­te.­Iz­me­nje­no­je­bíće­ka­pi­ta­li­zma,­jer­su­glo­ba­li­za­ci­ja­zna­nja­i­eko­nom­ska­mon­di­ja­li­za­ci­ja­nje­mu­vra­ti­le­elan,­am­bi­ci­je­i­di­na­mi­zam,­uisti­nu­sa­mo­na­„is­toč­noj­stra­ni“­sve­ta.­Mon­di­ja­li­za­ci­ja,­do­tle,­po­tvr­đu­je­da­je­ka­pi­tal­čvrst,­ iako­sa­da­be­sni­ra­zor­na­kon­ku­ren­ci­ja­in­te­re­sa­me­đu­su­par­nič­kim­vr­sta­ma­ka­pi­ta­li­zma.

Upi­tan­šta­mi­sli­o­„bu­duć­no­sti­ka­pi­ta­li­zma“,­ho­land­sko­ne­mač­ki­fi­lo­zof­Pe­ter­Slo­ter­dajk­tvr­di­da­je­ak­tu­el­na­po­pu­lar­na­ame­rič­ko­evrop­ska­so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja,­va­ri­jan­ta­„le­vi­čar­skog­ka­pi­ta­li­zma“,­gde­ble­de­gra­ni­ce­ka­pi­ta­li­zam–ko­mu­ni­zam­i­po­li­tič­ka­po­de­la­le­vi­ca–de­sni­ca.­SAD­ni­su,­ina­če,­„so­ci­jal­na­dr­ža­va“­po­uče­nju­Kej­nza­i­za­to­so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja­ne­mo­že­da­pu­sti­du­bo­ko­ko­re­nje­na­nje­nom­og­nji­štu.­Fi­lo­zof­na­ja­vlju­je­ob­no­vu­ide­je­so­ci­ja­li­zma,­ali­u­pre­ru­še­noj­„dr­ža­vi­bla­go­sta­nja“,­ka­da­ka­pi­ta­li­zam­za­pa­da­u­za­vod­nič­ke­ča­ri­so­ci­ja­li­zma.­Slo­ter­dajk­sma­tra­da­za­pad­nja­ci­već­„ži­ve­u­po­lu­so­ci­ja­li­zmu“.­Za­nje­ga­je,­re­ci­mo,­Fran­cu­ska­„so­ci­ja­li­stič­ka“,­po­što­dr­ža­va­sa­mo­volj­no­ras­po­la­že­i­tro­ši­oko­60%­vred­no­sti­na­ci­o­nal­nog­bru­to­pro­iz­vo­da.

Sto­ga­se­po­ja­vlju­je­si­stem­„po­re­ske­dr­ža­ve“,­oce­na­je­ne­mač­kog­fi­ ­lo­zo­fa,­či­ja­je­vlast­usme­re­na­na­na­me­ta­nje­i­ubi­ra­nje­po­re­za.­Na­rod­stva­ra­ vred­nost,­a­dr­ža­va­tro­ši­i­de­li.­Reč­je­o­so­ci­jal­de­mo­krat­skoj­„dr­ža­vi­so­li­dar­no­sti“,­ko­ja­si­lom­za­ko­na­pri­sva­ja­na­ci­o­nal­ni­pro­iz­vod­i­de­li­po­ideo­lo­škim­me­ri­li­ma.­Slo­ter­dajk­ka­že­da­ se­ si­stem­svo­di­na­ „eks­plo­a­ta­ci­ju­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

144

pro­duk­tiv­ne­sna­ge­na­ci­je­od­ne­pro­duk­tiv­ne­ma­se“.­U­ve­ći­ni­evrop­skih­so­ci­jal­de­mo­krat­skih­dr­ža­va,­re­ci­mo­u­Ne­mač­koj­i­Fran­cu­skoj,­oko­tre­ći­ne­na­ci­o­nal­nog­bru­to­pro­iz­vo­da­de­li­se­kao­„so­ci­jal­na­po­moć“.­Ta­ko­„dr­ža­va­bla­go­sta­nja“­pre­ra­sta­u­„po­re­ski­so­ci­ja­li­zam“,­u­ko­jem­tra­je­su­kob­„po­re­skih­ma­sa“­ume­sto­bor­be­kla­sa.­On­da­ne­mač­ki­fi­lo­zof­ori­gi­nal­nih­ide­ja­ne­is­klju­ču­je­„an­ti­po­re­ski­gra­đan­ski­rat“.

U­oluj­nim­vre­me­ni­ma­epo­hal­ne­kri­ze,­iz­vi­re­pi­ta­nje:­da­li­će­dr­ža­va­ili­ka­pi­tal­spa­sti­ka­pi­ta­li­zam?­Po­sto­je­ća­dr­ža­va­je­sred­stvo­ka­pi­ta­la­i­po­sla­nik­nje­go­ve­mo­ći,­dr­ža­va­ni­ka­da­i­nig­de,­čak­ni­u­bolj­še­vi­zmu,­ni­je­bi­la­dr­ža­va­na­ro­da.­Isto­ri­ja­ka­že­da­je­dr­ža­va­ve­či­ta.­„Ja­umi­rem,­ali­dr­ža­va­na­sta­vlja­da­tra­je­ve­či­to“,­re­kao­je­Luj­XIV,­vla­dar­čvr­ste­vo­lje­ i­če­lič­ne­ru­ke.­Sto­ga­vlâda­uve­re­nje­da­je­dru­štvo­bez­dr­ža­ve­–­dru­štvo­bez­za­ko­na.­ Mo­der­na­dr­ža­va,­sti­gla­sa­ka­pi­ta­li­zmom,­da­nas­je­obr­va­na­u­mre­ža­ma­nov­ca.­Ne­ka­da­je­eko­no­mi­ja­bi­la­u­slu­žbi­po­li­ti­ke,­sa­da­po­li­ti­ka­ver­no­slu­ži­in­te­re­si­ma­eko­no­mi­je,­ta­ko­da­vi­še­ni­je­mo­gu­će­po­ri­ca­ti­da­je­dr­ža­va­iz­gu­bi­la­vlast­i­za­kon.

Do­bit­nik­No­be­lo­ve­na­gra­de­za­eko­no­mi­ju­Eli­nor­Oštrom­(2009)­za­la­gao­se­za­dru­štvo­„bez­dr­ža­ve­i­bez­tr­ži­šta“.­U­nje­go­vom­uče­nju­„ni­su­vi­še­ni­pre­ma­lo­dr­ža­ve“­na­la­ze­se,­ka­žu­so­ci­o­lo­zi,­kli­ce­dru­štve­nog­sa­mo­u­pra­vlja­nja.­Još­u­ža­ri­štu­Fran­cu­ske­re­vo­lu­ci­je­učvr­šće­na­je­„dr­ža­va­ ­na­ci­ja“,­struk­tu­ra­mla­dog­ka­pi­ta­li­zma.­Žo­res­je­pro­le­ter­ski­re­kao:­„Na­ci­ja­je­do­bro­je­di­no­oni­ma­ko­ji­ne­ma­ju­ni­šta.“­Ne­mo­že­se­po­re­ći­da­je­dr­ža­va­sa­da­u­slu­žbi­ne­mi­lo­srd­nog­tr­ži­šta­i­vréla­na­šeg­ne­vo­lje­nog­ren­ti­jer­skog­ka­pi­ta­la,­što­po­tvr­đu­je­te­ku­ća­epo­hal­na­i­pla­ne­tar­na­kri­za,­bu­ji­ce­bez­ko­ri­ta.­Mo­der­na­sna­ga­je­„ka­pi­tal­bez­otadž­bi­ne“,­ko­ji­pod­lo­ka­va­auto­ri­tet­ i­vlast­dr­ža­ve,­da­je­kri­la­tr­ži­štu­bez­za­ko­na­i­di­vljem­ka­pi­ta­li­zmu.

Ame­ri­ka­i­Evro­pa­ni­su­odi­sta­odo­le­le­na­je­zdi­fi­nan­sij­ske­oli­gar­hi­je.­Eto­Ahi­lo­ve­pe­te­dva­ko­lo­sa.­Eko­nom­ski­di­rek­tor­MMF­a­Si­mon­Džon­son­tvr­di­da­je­za­pad­ni­mo­del­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­li­zma­„za­ra­žen­tru­lež­ju­i­ni­šta­ga­ne­mo­že­spa­sti“.­Ban­ke­su­svet­ski­go­spo­da­ri,­dok­se­no­vac­br­zi­nom­sve­tlo­sti­okre­će­oko­glo­bu­sa.­Obim­nov­ča­nih­tran­sak­ci­ja­u­sve­tu­do­sti­že­4.000­mi­li­jar­di­do­la­ra­sva­ki­dan,­što­ je­če­tvr­ti­na­na­ci­o­nal­nog­go­di­šnjeg­do­hot­ka­SAD.­Pla­ne­tar­ni­obrt­nov­ca­bu­ja­am­bi­ci­o­zno,­rast­je­72%­iz­me­đu­2004.­i­2007.­Po­hod­ka­pi­ta­la­se­na­gi­nje­na­lo­šu­stra­nu,­pa­se­svet,­sit­i­gla­dan,­te­tu­ra­u­vi­ho­ru­ne­sta­bil­no­sti­i­ne­iz­ve­sno­sti.

Ne­za­dr­ži­vo­pro­du­blji­va­nje­dru­štve­ne­ne­prav­de­ i­ so­ci­jal­ne­ne­jed­na­ko­sti,­uve­li­ko­po­ve­ća­ni­po­sled­nje­3–4­de­ce­ni­je,­na­ro­či­to­na­tlu­za­pad­nih­ve­le­si­la,­sa­dr­že­otrov­ne­sa­stoj­ke.­Pro­ro­ci­apo­ka­lip­se­su­sve­buč­ni­ji,­ a­pro­ro­ci­pa­kla­sve­broj­ni­ji.­Pro­po­ve­da­nje­do­la­ska­sud­njeg­da­na­ni­je­uto­pij­sko­ver­sko­na­ri­ca­nje,­već­var­ni­ča­vo­ne­za­do­volj­stvo­ma­sa,­ko­je­pre­ra­sta­ u­„re­vo­lu­ci­ju­si­ro­ma­štva“,­čak­i­ta­mo­gde­se­ni­je­oče­ki­va­la,­re­ci­mo­u­SAD.­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

145

Po­je­di­ni­ame­rič­ki­so­ci­o­lo­zi­tvr­de­da­epo­hal­na­kri­za­ot­kri­va­i­na­me­će­„at­mos­fe­ru­kra­ja­vla­da­ju­ćeg­si­ste­ma­i­mo­guć­nost­za­me­ta­nja­pred­re­vo­lu­ci­o­nar­nog­sta­nja­u­ame­rič­kom­dru­štvu“.­Stvar­nost,­isti­ne­ra­di,­ne­po­sve­do­ča­va­tu­stro­gu­oce­nu.

2. Po vra tak Mark sa

So­vjet­ski­so­ci­ja­li­zam­je­pro­hu­jao­sa­vi­ho­rom,­ni­je­bio­že­lje­na­dru­štve­na­al­ter­na­ti­va­ame­rič­kom­ka­pi­ta­li­zmu,­ne­go­po­naj­vi­še­ide­o­lo­ška­afe­ra­20.­ve­ka.­Bi­lans­sve­ga­je­pro­past­bolj­še­vič­ke­ide­o­lo­gi­je,­što­pod­se­ća­na­ve­kov­nu­za­blu­du­o­neo­p­hod­no­sti­na­sil­ne­i­kr­va­ve­re­vo­lu­ci­je­za­„pro­me­nu­pri­ro­de,­čo­ve­ka­i­dru­štva“.­Greh­je­uči­njen­ka­da­je­ide­ja­so­ci­ja­li­zma­sve­de­na­na­ide­o­lo­šku­dog­mu­i­mit.­Pro­jekt­so­ci­ja­li­stič­kog­dru­štva­se­lo­gič­no­po­ja­vio­u­ras­ple­tu­isto­ri­je,­po­seb­no­u­sen­ci­Fran­cu­ske­re­vo­lu­ci­je,­Pa­ri­ske­ko­mu­ne­i­ok­to­bar­skog­bun­ta­pro­le­ter­skih­ma­sa.­Do­du­še,­ko­re­nje­ide­je­žr­tvo­va­ne­na­ol­ta­ru­lo­še­ide­o­lo­gi­je­ni­je­ni­da­nas­iš­ču­pa­no,­još­za­di­re­du­bo­ko­u­dru­štve­nu­stvar­nost.­Ipak,­po­šte­no­je­re­ći,­u­sple­tu­isti­na,­da­so­ci­ja­li­zam­ne­po­sto­ji­na­ho­ri­zon­tu­vi­dlji­ve­bu­duć­no­sti.

Da­nas­smo,­da­kle,­uda­lje­ni­od­ide­je­so­ci­ja­li­zma­i­Mark­so­vog­pu­to­ka­za­u­sa­zre­va­nju­isto­ri­je.­So­ci­ja­li­stič­ki­te­o­re­ti­čar­Etjen­Ka­be­na­pi­sao­je­pre­Mark­sa­de­vi­zu­ide­je­so­ci­ja­li­zma:­„Sva­kom­pri­klad­no­po­tre­ba­ma,­od­sva­kog­shod­no­nje­go­voj­sna­zi.“­So­ci­ja­li­stič­ka­uto­pi­ja­je­po­ni­kla­u­be­di­na­rod­nih­ma­sa­i­ra­đa­ju­će­rad­nič­ke­kla­se,­nji­ho­vom­hte­nju­da­se­ras­ki­nu­lan­ci­pot­či­nje­no­sti.­Ma­se­su­ta­da­ve­ro­va­le­da­mar­ši­ra­ju­u­so­ci­jal­nu­re­vo­lu­ci­ju,­a­ob­re­le­su­se­ne­sreć­no­u­ide­o­lo­škoj­re­vo­lu­ci­ji­la­žnih­obe­ća­nja.­Go­ro­pad­ni­ka­pi­tal­u­mla­da­lač­kom­za­no­su­oba­vio­je­isto­rij­ski­po­sao:­pro­iz­veo­moć­i­vlast­bo­ga­te­am­bi­ci­o­zne­ma­nji­ne.­Ta­da­su­bun­tov­ni­po­kre­ti­išli­uko­rak­sa­ka­pi­ta­li­stič­kim­si­ste­mom,­jer­je­ka­pi­tal­ko­ra­čao­re­vo­lu­ci­o­nar­no.

Na­uč­ni­do­met­Kar­la­Mark­sa­oplo­di­la­je­var­ni­ča­va­so­ci­jal­na­stvar­nost­oli­če­na­u­lan­cu­tri­re­vo­lu­ci­je­–­1789,­1848.­i­1917.­U­za­no­su­ljud­skih­vr­li­na,­Fran­cu­ska­re­vo­lu­ci­ja­je­po­kre­nu­la­pro­dor­„pûka­na­po­zor­ni­cu­isto­ri­je“­i­„na­ja­vi­la­pro­me­ne­ko­ji­ma­je­be­smi­sle­no­opi­ra­ti­se:­grad­nju­bo­ljeg­i­te­me­lji­to­dru­ga­či­jeg­sve­ta“.­He­gel­je­za­pi­sao­da­je­re­vo­lu­ci­o­nar­na­1789.­„ve­li­čan­stve­no­us­pi­nja­nje­sun­ca“,­a­Ro­be­spjer­je­reč­ni­kom­so­ci­ja­li­zma­tvr­dio­da­će­„plo­do­vi­ra­da­bi­ti­za­jed­nič­ki,­a­ze­mlja­ni­či­ja“.­Fran­cu­ska­re­vo­lu­ci­ja­je­oplo­di­la­Re­pu­bli­ku­i­dr­ža­vu­na­ci­ju,­sat­ka­la­po­li­tič­ki­si­stem­stra­na­ka,­uz­di­gla­ide­o­lo­gi­je...­On­da­je­Ko­mu­ni­stič­ka­in­ter­na­ci­o­na­la,­u­za­no­su­Mark­sa,­od­re­di­la­ko­na­čan­cilj­re­vo­lu­ci­je:­uki­da­nje­ka­pi­ta­li­zma!

Ne­mo­že­se­po­re­ći­da­1789.­ni­je­raz­vi­tla­la­„esprit­du­mon­de“,­ob­ja­vi­la­„pro­le­će­na­ro­da“,­ ide­ju­o­„po­ret­ku­gra­đa­na“,­ raz­i­gra­la­mo­der­nu­dru­štve­nu­i­po­li­tič­ku­mi­sao­i­duh­bu­duć­no­sti.­Marks­je­sma­trao­Fran­cu­sku­za­mo­del­po­li­tič­ke­evo­lu­ci­je­bur­žo­a­skog­dru­štva.­Ide­je­re­vo­lu­ci­je­su­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

146

na­dah­nji­va­le­ma­se­dva­ve­ka­i­ još­se­ni­su­po­vu­kle­sa­ ide­o­lo­škog­bo­ji­šta.­Isto­rij­ski­po­du­hvat­be­snih,­si­ro­ma­šnih­i­raz­o­ča­ra­nih­po­kre­nuo­je­te­žnje­rad­nič­ke­kla­se,­po­stao­le­gen­da,­is­pi­sao­mo­der­ni­ide­o­lo­ški,­so­ci­jal­ni­i­po­li­tič­ki­reč­nik.­Evro­pa­je­du­go­no­si­la­re­vo­lu­ci­o­nar­ne­za­sta­ve­dru­štve­nog­i­kul­tur­nog­pro­gre­sa.­Fran­cu­ska­re­vo­lu­ci­ja­je,­sva­ka­ko,­nad­ma­ši­la­eho­dve­an­glo­sak­son­ske­re­vo­lu­ci­je:­en­gle­ske­i­ame­rič­ke.

En­gle­ska­ari­sto­krat­sko­lor­dov­ska­re­vo­lu­ci­ja,­po­gre­šno­na­zva­na­slav­nom,­obe­le­že­na­nad­me­ta­njem­ve­ra­i­di­na­sti­ja,­bez­za­se­ca­nja­u­te­me­lje­fe­u­dal­nog­dru­štva,­a­za­vr­še­na­u­oza­ko­nje­nju­ustav­ne­i­par­la­men­tar­ne­mo­nar­hi­je,­što­je­bio­ve­li­ki­ko­ra­čaj­ra­đa­nja­de­mo­kra­ti­je.­Ona­je­sta­vi­la­pod­kra­ljev­sku­kru­nu­pla­ne­tar­no­ko­lo­ni­jal­no­car­stvo­sa­uz­vi­kom:­sun­ce­ni­ka­da­ne­za­la­zi­sa­pod­ne­blja­Gor­dog­Al­bi­o­na.­Svet­ska­moć­En­gle­ske­je­za­mr­la­u­im­pe­ri­jal­nom­car­stvu­ne­moć­nih­kra­lje­va,­po­ra­že­na­u­dvo­bo­ju­sa­ra­đa­ju­ćom­de­mo­krat­skom­Ame­ri­kom.­Bri­tan­sko­ko­lo­ni­jal­no­car­stvo,­pla­ne­tar­no­naj­ši­re­u­isto­ri­ji,­okon­ča­no­je­tek­po­sle­Dru­gog­svet­skog­ra­ta,­po­tom­sim­bo­lič­ki­na­sta­vlje­no­sve­do­da­nas­u­mo­za­i­ku­ro­bust­nog­Ko­mon­vel­ta.

Ame­rič­ka­re­vo­lu­ci­ja,­sta­sa­la­na­de­mo­krat­skim­te­me­lji­ma,­iz­vo­je­va­la­je­ne­za­vi­snost­SAD­u­za­no­su­mo­der­ni­zma­i­mla­dog­ka­pi­ta­li­zma,­upr­kos­is­tra­ja­va­nju­ra­si­stič­ko­ro­bov­skih­od­no­sa.­Ame­ri­ka­je­gra­đe­na­od­luč­no­šću­ra­to­bor­nih­ma­sa­ko­je­su­hte­le,­po­sva­ku­ce­nu,­da­oplo­de­sop­stve­nu­dr­ža­vu.­Pr­vi­ko­ra­ci­No­vog­sve­ta­sti­žu­iz­ko­re­nja­evrop­skog­po­li­tič­ko­dr­žav­nog­si­ste­ma,­ko­nač­no­pre­to­če­nog­u­ko­lo­ni­ja­li­zam­Evro­pe­i­im­pe­ri­ja­li­zam­SAD.­Bun­tov­ne­sna­ge­ame­rič­kih­fe­de­ral­nih­dr­ža­va­sa­či­nja­va­ju­otadž­bi­nu­ka­pi­ta­li­zma,­ko­ji­u­za­vr­šni­ci­19.­ve­ka­no­si­pro­gres,­a­sna­gom­ka­pi­ta­la­kr­či­put­do­mo­der­nog­dru­štve­nog­po­ret­ka.­Ame­rič­ka­re­vo­lu­ci­ja,­u­sr­ži­oslo­bo­di­lač­ka,­bi­la­je­vrélo­sve­op­šteg­raz­vo­ja­ci­vi­li­za­ci­je.

Ok­to­bar­ska­re­vo­lu­ci­ja,­če­do­vi­go­ro­zne­Evro­pe,­či­je­ko­re­nje­je­u­Fran­cu­skoj­re­vo­lu­ci­ji,­osta­vi­la­ je­po­ru­ku­o­neo­p­hod­no­sti­grad­nje­dru­štve­ne­al­ter­na­ti­ve­ka­pi­ta­li­zmu,­a­za­vr­ši­la­u­ne­mo­ći­ ide­o­lo­škog­na­si­lja­ i­ te­ro­ra!­Bun­tov­ni­ru­ski­Ok­to­bar­je­po­gre­šan­ko­rak­isto­ri­je­iz­dva­osnov­na­raz­lo­ga:­pr­vo,­re­vo­lu­ci­ja­je­pred­u­hi­tri­la­isto­ri­ju­–­uisti­nu,­sa­ple­la­isto­ri­ju;­dru­go,­nje­na­vo­de­ća­sna­ga­je­bi­la­bes­obez­vla­šće­nih­se­ljač­kih­i­pro­le­ter­skih­masa.­Ona­je­po­tvr­di­la­da­je­bolj­še­vič­ka­ide­o­lo­gi­ja­„opi­jum“,­ko­ji­isto­ri­ju­ni­je­obo­ga­tio­ljud­skom­sre­ćom.­Sto­ga­je­uza­lud­no­tra­ži­ti­isti­nu­u­ide­o­lo­gi­ji,­ona­je­„ve­ra“­kao­sva­ka­dru­ga­ve­ra,­la­žno­obe­ća­nje.­Valj­da­za­to­Čom­ski­re­če:­„Sva­ka­ozbilj­na­re­vo­lu­ci­ja­je­re­for­ma.“

Marks­je­is­prav­no­tvr­dio­ka­ko­so­ci­ja­li­zam­mo­že­da­na­sle­di­is­cr­plje­ni­ka­pi­ta­li­zam­na­ljud­skom­pro­sto­ru­gde­su­dru­štve­ni­od­no­si­du­bo­ko­za­šli­u­de­mo­kra­ti­ju,­sna­žno­una­pre­đe­na­ma­te­ri­jal­na­osno­va­bla­go­tvor­nog­ži­vo­ta,­osi­gu­ra­no­ne­i­mar­sko­zna­nje­i­do­stig­nu­ta­sa­mo­svest­čo­ve­ka.­On­je­hteo­da­udru­ži­isto­rij­ski­raz­voj­dru­štva­bez­kla­sa­i­bez­dr­ža­ve­kao­iz­vo­ra­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

147

re­vo­lu­ci­o­nar­ne­pro­le­ter­ske­po­be­de.­Zna­či­da­je­Ok­to­bar­ska­re­vo­lu­ci­ja­iz­bi­la­na­ne­me­stu,­od­vu­kla­ru­ski­pûk­u­ne­mi­lost­i­su­lu­di­gra­đan­ski­rat,­iz­da­la­ži­vot­ne­te­žnje­na­ro­da,­iz­ne­ve­ri­la­ide­ju­so­ci­ja­li­zma.­„Svet­ska­re­vo­lu­ci­ja“­Le­nji­na­ili­Troc­kog­za­isto­ri­ju­je­do­ka­za­na­za­blu­da,­jer­ni­je­iz­ro­ni­la­iz­sa­zre­le­re­al­no­sti.­Za­to­je­ide­ja­so­ci­ja­li­zma­po­gre­šno­pre­tvo­re­na­u­te­ror­Sta­lji­na.­Isto­ri­ja­je­bi­la­lu­ka­va­i­ni­je­od­lu­či­la­da­sle­di­bolj­še­vič­ki­put.

Ta­da­je­su­kob­ka­pi­tal–rad­iza­šao­iz­svr­sis­hod­nih­dru­štve­nih­to­ko­va,­da­bi­se­na­šao­u­ide­o­lo­škim­am­bi­ci­ja­ma­ko­je­su­išle­is­pred­isto­ri­je.­Ide­o­lo­gi­ja­mark­si­zma­je­na­me­ta­la­za­blu­du­da­se­po­be­da­so­ci­ja­li­zma­već­na­la­zi­na­do­hvat­ru­ke­rad­nih­ma­sa.­Marks­je­odi­sta­po­gre­šio­ka­da­je­vi­zi­o­nar­sku­tvo­re­vi­nu­o­raz­vo­ju­ka­pi­ta­la­pro­pra­tio­ide­o­lo­gi­jom­o­ne­iz­be­žno­sti­na­sil­ne­pro­le­ter­ske­re­vo­lu­ci­je­i­avan­gard­noj­mi­si­ji­rad­nič­ke­kla­se.­Isto­ri­ja­je­od­uze­la­vred­nost­tim­dog­ma­ma­ko­je­su­tvr­do­gla­vo­pre­tva­ra­ne­u­mit­ski­mark­si­zam,­pro­tiv­re­čan­na­uč­nom­de­lu­Mark­sa,­ko­jeg­je­svet­ska­an­ke­ta­BBC­a,­u­ju­bi­lar­noj­mi­le­ni­jum­skoj­2000.­go­di­ni,­ozna­či­la­kao­čel­ni­ka­mu­dro­sti.

Marks­ je,­u­ ide­o­lo­škom­za­no­su­re­vo­lu­ci­o­nar­nog­vre­me­na,­sri­cao­sud­bo­no­snu­po­ru­ku­da­vre­me­so­ci­ja­li­zma­sti­že­tek­po­sle­tri­jum­fa­ka­pi­ta­la.­Ide­o­lo­ški­krik­da­se­sa­hra­ni­ka­pi­ta­li­zam­u­do­ba­nje­go­vog­de­tinj­stva­i­neob­ u­zda­nog­ra­sta,­ka­da­se­pred­sta­vio­sve­tu­kao­mo­de­ran,­po­le­tan­dru­štve­ni­red­re­vo­lu­ci­o­nar­nih­am­bi­ci­ja,­po­lo­žio­je­te­me­lje­uto­pi­ji­ko­ja­ne­pre­sta­no,­pa­i­da­nas,­hra­ni­mark­si­stič­ke­po­da­ni­ke.­Marks­ni­je­pri­hva­tio,­već­od­ba­cio­ide­o­lo­ški­la­žni­„mark­si­zam“,­bez­te­me­lja­u­stvar­no­sti.­Ipak,­po­jam­se­odr­žao­u­uža­re­nom­ide­o­lo­škom­žar­go­nu­do­na­ših­da­na.­Marks­je,­do­tle,­osta­vio­škr­tu­po­ru­ku:­so­ci­ja­li­zam­ne­će­sme­ni­ti­ka­pi­ta­li­zam,­ne­go­na­sle­di­ti­ka­pi­ta­li­zam,­una­pre­đu­ju­ći­po­tvr­đe­ne­pre­ži­ve­le­vred­no­sti­ka­pi­ta­la.

Što­Marks­ni­je­bio­rav­no­du­šan­pre­ma­hte­nji­ma­no­vo­pe­če­ne­„pro­le­ter­ske­ide­o­lo­gi­je“,­mo­že­se­raz­u­me­ti­u­var­ni­ča­vim­so­ci­jal­no­po­li­tič­kim­po­re­me­ća­ji­ma­po­kre­nu­tim­Fran­cu­skom­re­vo­lu­ci­jom,­on­da­pro­do­rom­ka­pi­ta­la­u­mo­der­ne­to­ko­ve­eko­no­mi­je­i­re­vo­lu­ci­o­nar­nim­vre­nji­ma­oko­1848,­či­ji­pro­iz­vod­je­Ko mu ni stič ki ma ni fest,­Bi­bli­ja­ide­o­lo­gi­je­re­vo­lu­ci­je.­Marks­je u Ma ni fe stu­za­pi­sao­da­„rad­ni­ci­ne­ma­ju­otadž­bi­nu“,­na­če­mu­je­sko­va­na­In­ter­na­ci­o­na­la.­To­su­vre­me­na­ka­da­ je­re­vo­lu­ci­ja­bi­la­žar­ko­že­lje­na,­a­pre­to­če­na­u­ide­o­lo­ški­mit.­Za­to­su­to­ko­vi­19.­ve­ka,­ide­o­lo­ški­na­bi­je­ni,­a­no­še­ni­evrop­skim­ra­to­vi­ma,­po­li­tič­kim­vi­tla­cem­i­so­ci­jal­nim­ne­mi­ri­ma,­či­ji­je­vr­hu­nac­Pa­ri­ska­ko­mu­na­(1871),­isto­rij­ski­da­tum­i­tra­gič­na­stra­ni­ca­re­vo­lu­ci­o­nar­nog­po­kre­ta­obes­pra­vlje­nih­ma­sa.

Marks­je­iz­vu­kao­sle­de­ći­za­klju­čak:­„Po­bu­na­Pa­ri­za­je­uve­la­rad­nič­ku­kla­su­u­no­vu­fa­zu­bor­be­pro­tiv­ka­pi­ta­li­stič­ke­kla­se­i­nje­ne­dr­ža­ve.­Ona­je­omo­gu­ći­la­da­se­utvr­di­no­va­osno­va­uni­ver­zal­nog­isto­rij­skog­zna­ča­ja.­To­je­pr­va­re­vo­lu­ci­ja­ka­da­je­rad­nič­ka­kla­sa­ube­dlji­vo­pri­zna­ta­kao­je­di­na­kla­sa­spo­sob­na­da­iz­vr­ši­ko­re­ni­tu­so­ci­jal­nu­ini­ci­ja­ti­vu.“­Nje­gov­za­klju­čak­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

148

je­bio:­po­čeo­je­„so­ci­jal­ni­rat­pro­le­ta­ri­ja­ta­pro­tiv­bur­žo­a­zi­je“.­U­ve­na­ma­stvar­no­sti­se,­uisti­nu,­na­la­zi­la­so­ci­jal­na­kla­sna­bor­ba,­tra­gič­no­pre­to­če­na­u­ide­o­lo­šku­mo­bi­li­za­ci­ju.­Čvr­sto­se­ve­ro­va­lo­da­je­re­vo­lu­ci­ja­oba­ve­zan­čin­si­le­i­te­ro­ra,­láva­ko­ja­„ve­li­čan­stve­no­te­če“.­Ta­da­je­rad­nič­ka­bor­ba­bi­la­naj­vi­še­u­slu­žbi­ide­o­lo­gi­je.

Sa­da­se­ iz­ne­na­da­ob­na­vlja­uspo­me­na­na­Mark­so­vo­pro­ro­čan­stvo­o­ne­iz­be­žno­sti­so­ci­ja­li­stič­kog­dru­štva.­Nje­go­va­vi­zi­o­nar­ska­po­ru­ka­gla­si:­„Ni­ka­da­ne­ka­dru­štve­na­for­ma­ci­ja­ne­pro­pa­da­pre­ne­go­što­bu­du­raz­vi­je­ne­sve­pro­iz­vod­ne­sna­ge­na­ko­je­je­ona­do­volj­no­pro­ši­re­na,­i­ni­ka­da­no­vi,­vi­ši­od­no­si­pro­iz­vod­nje­ne­na­stu­pa­ju­pre­ne­go­što­se­ma­te­ri­jal­ni­uslo­vi­nji­ho­ve­eg­zi­sten­ci­je­ni­su­već­ro­di­li­u­kri­lu­sa­mog­sta­rog­dru­štva.“­Te­re­či­Mark­sa­sa­dr­že­isto­rij­sku­isti­nu­i­po­tvr­đu­ju­pre­vre­me­nost­Ok­to­bar­ske­re­vo­lu­ci­je­kao­ide­o­lo­ške­tvo­re­vi­ne.­Ta­da­je­po­bu­na­ru­skih­ma­sa,­pre­te­žno­se­la,­hte­la­bo­lji­ži­vot,­a­ne­ ide­o­lo­šku­pro­me­nu­vla­sti.­Sve­ ide­o­lo­gi­je­su­na­pra­gu­to­ta­li­ta­ri­zma,­ina­če­gre­šne­ka­da­ho­će­da­po­rek­nu­ve­či­tu­isti­nu.

Svo­di­ti­ide­ju­so­ci­ja­li­zma­na­pro­klet­stvo­isto­ri­je,­a­uče­nje­Mark­sa­na­mark­si­zam­bolj­še­vi­zam,­go­la­je­po­mod­na­ide­o­lo­ška­pri­ča.­Ide­ja­so­ci­ja­li­zma­ni­je­ide­o­lo­ška,­ona­je­iza­šla­na­sve­tlost­da­na­u­isto­rij­skom­raz­do­blju­kr­ca­tom­so­ci­jal­nim­i­kla­snim­var­ni­ca­ma.­Ona­je­sva­ka­ko­ko­rak­Isto­ri­je,­iako­ide­ja­so­ci­ja­li­zma­ni­je­je­di­na­vi­zi­ja­bu­duć­no­sti.­On­da­ide­ja­ko­mu­ni­zma,­re­kao­bih­pro­ro­čan­stvo,­ni­je­ni­oba­ve­zna­re­al­nost,­ni­ve­či­ta­uto­pi­ja.­Raz­mi­šlja­nja­o­bu­duć­no­sti­idu,­uisti­nu,­od­oče­ki­va­nja­obe­ća­nog­„ra­ja“,­pa­sve­do­stra­ho­ta­„sud­njeg­da­na“.­Ide­ja­so­ci­ja­li­zma­ni­je­za­bo­ra­vlje­na,­ona­je­na­pre­do­va­la­pod­ma­skom­ka­pi­ta­li­zma,­a­da­nas­je­ ide­o­lo­ški­bi­če­va­na.­Osu­di­ti­sta­lji­ni­zam­ne­zna­či­osu­di­ti­ide­ju­so­ci­ja­li­zma.

Upor­no­se­na­sto­ji­da­se­znak­jed­na­ko­sti­sta­vi­iz­me­đu­ide­je­so­ci­ja­li­zma­i­dog­mat­skog­„mark­si­zma“.­Me­đu­tim,­mark­si­zam­je­u­obi­lju­ide­o­lo­ških­va­ri­jan­ti­po­gre­šno­tu­ma­čio­Mark­so­vu­ide­ju­so­ci­ja­li­zma.­U­ču­ve­noj­opo­me­ni,­Marks­je­re­kao­da­„ni­je­mark­si­sta“.­La­žni­mark­si­sti­su­uvek,­pa­i­da­nas,­pro­po­ve­da­li­„na­sil­ni­ide­o­lo­ški­pre­laz­ka­pi­ta­li­zma­u­so­ci­ja­li­zam“,­van­re­al­no­sti­i­str­plji­vog­sa­zre­va­nja­isto­ri­je.­Upor­no­na­ja­vlji­va­na­isto­rij­ska­al­ter­na­ti­va­ka­pi­ta­li­zma­ni­je­gra­ni­ca­ iz­me­đu­da­nas­ i­su­tra,­ne­go­su­sret­is­cr­pe­nih­vred­no­sti­po­gla­vlja­isto­ri­je­i­po­ja­va­mo­der­ni­jih­epo­ha,­to­je­dru­go­va­nje­pro­šlo­sti­i­bu­duć­no­sti.­Za­to­je­nu­žno,­pre­sve­ga,­ras­te­re­ti­ti­se­la­žnih­ide­o­lo­gi­ja,­vrélo­to­ta­li­ta­ri­zma.

Ok­to­bar­ska­re­vo­lu­ci­ja­ni­je­oplo­di­la­so­ci­ja­li­zam,­već­sta­lji­ni­zam,­re­žim­te­ro­ra­i­mi­li­ta­ri­stič­ku­vlast­pro­tiv­in­te­re­sa­na­ro­da.­Na­toj­ras­kr­sni­ci­isto­ri­je,­ide­ju­Mark­sa­je­iz­dao­so­vjet­ski­bolj­še­vi­zam,­an­ti­so­ci­ja­li­stič­ki­dru­štve­ni­pre­o­kret.­Mar­ku­ze­je­SSSR­oce­nio­kao­„ne­u­spe­šnu­ljud­sku­pro­bu“.­Ipak,­Mark­so­va­ide­ja­još­ži­vi­u­esprit­u­vre­me­na,­ona­je­na­sled­nik­evrop­ske­kul­tur­ne­tra­di­ci­je­i­re­vo­lu­ci­o­nar­nih­po­ho­da.­Ni­je­za­bo­ra­vlje­na­nje­go­va­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

149

na­uč­na­za­kle­tva:­„Ja,­Karl­Marks,­iz­ri­čem­sve­ča­nu­za­kle­tvu:­u­to­ku­svog­ži­vo­ta­sve­ću­ra­di­ti­da­se­sru­ši­ono­što­čo­ve­ka­či­ni­po­ni­že­nim,­po­ko­re­nim,­na­pu­šte­nim­i­pre­zre­nim,­a­to­je­bor­ba­pro­tiv­otu­đe­nja­čo­ve­ka­i­nje­go­vo­pre­tva­ra­nje­u­objekt.“­Ta­ko­je­Marks­hod­isto­ri­je­pre­to­čio­u­ide­ju­i­na­u­ku.

Fran­cu­ski­ča­so­pis­Phi lo sop hie vra­ća­se­na­sud­bi­nu­nje­go­vih­po­ru­ka:­„Ve­ro­va­lo­se­da­je­on­u­pla­ka­ru­isto­ri­je.­Ali,­ras­pad­SSSR­a­i­ru­še­nje­Ber­lin­skog­zi­da­oslo­bo­di­li­su­nje­go­vu­na­uč­nu­mi­sao­od­po­li­tič­kog­za­ro­blje­ni­štva.“­Erik­Hob­zba­um­ka­že:­„Naj­go­ro­pad­ni­ja­kri­za­ka­pi­ta­li­zma,­buk­nu­la­u­Ame­ri­ci­2008,­ iza­zva­na­ je­raz­u­zda­no­šću­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­la,­što­ je­sa­da,­pot­pu­no­oprav­da­no,­vra­ti­lo­Mark­sa­u­are­nu­stvar­no­sti.­Ako­je­iko­uka­zi­vao­na­pro­tiv­reč­no­sti­ka­pi­ta­li­stič­kog­eko­nom­skog­si­ste­ma,­to­je­on.­Što­se­ti­če­nje­go­vih­kri­tič­kih­ana­li­za­o­otu­đe­nju­ra­da,­one­da­nas­si­gur­no­ima­ju­od­jek­u­stvar­no­sti.“­Sto­ga­je­ras­pad­SSSR­a­u­ide­o­lo­škom­bes­pu­ću,­ne­ma­šti­ni­na­ro­da­i­dr­žav­nom­ha­o­su­–­si­stem­sko­sa­mo­u­bi­stvo­„pr­ve­otadž­bi­ne­so­ci­ja­li­zma“.

Po­le­mi­ka­istoričarâ,­filozofâ­i­strategâ­o­ne­stan­ku­SSSR­a­još­ni­je­okon­ča­na.­Ne­mač­ki­so­ci­o­log­le­vi­čar­skih­ube­đe­nja­Kla­us­Ofe­pi­ta­u­na­slo­vu­ana­li­ze:­„Da­li­je­to­kraj­so­ci­ja­li­zma?“­On­pi­še:­„Kri­za­re­al­so­ci­ja­li­zma­je­bi­la­vi­dlji­va­du­go­vre­me­na.­Ali,­to­ni­je­bi­lo­od­ba­ci­va­nje­ide­je­ko­mu­ni­zma,­ni­ti­pro­tiv­no­mo­gu­ćem­iz­la­zu­na­put­‘ne­re­al­so­ci­ja­li­zma’.­Ka­da­se­na­sto­ji­da­ti­smi­sao­ci­lju­evo­lu­ci­je­ka­pi­ta­li­zma,­on­da­se­otva­ra­per­spek­ti­va­ko­ju­je­otvo­rio­Marks.­Ono­što­je­umr­lo­u­no­vem­bru­1989.­je­ste­re­al­so­ci­ja­li­zam­kao­ob­lik­dru­štve­ne­i­eko­nom­ske­or­ga­ni­za­ci­je,­ali­ni­u­ko­jem­slu­ča­ju­ni­je­okon­čan­ko­mu­ni­stič­ki­san.­Da­nas­je­ka­pi­ta­li­zam­žr­tva­sop­stve­nih­pro­tiv­reč­no­sti­i­ustav­nih­sla­bo­sti.“

Krah­so­vjet­skog­ide­o­lo­ško­po­li­tič­kog­re­ži­ma­ozna­čio­je­okon­ča­nje­epo­he­sva­kog­ob­li­ka­kr­va­vo­na­sil­nih­re­vo­lu­ci­ja,­svet­je­ušao­u­epo­hu­re­for­mi,­če­sto­no­še­nih­re­vo­lu­ci­o­nar­nom­ener­gi­jom.­Osta­la­je­isto­rij­ska­po­ru­ka:­bolj­še­vič­ki­si­stem­ni­je­bio­na­da,­već­ide­o­lo­ško­obe­ća­nje­da­se­u­ru­še­vi­na­ma­ka­pi­ta­li­zma­na­la­zi­og­nji­šte­ljud­ske­sre­će­–­SSSR.­Ide­o­lo­ške­re­vo­lu­ci­je­svih­vr­sta­hte­le­su­ko­re­ni­to­da­me­nja­ju­svet,­ali­ni­ka­da­i­nig­de­ni­su­sti­gle­do­že­lje­nog­ci­lja,­one­su­se­svo­di­le­na­pre­i­spi­ti­va­nje­ho­da­isto­ri­je,­ali­ni­su­me­nja­le­njen­pra­vac.­Marks­je­upo­zo­ra­vao­da­se­za­stra­nji­vač­ki­po­ku­ša­ji­„pr­vi­put­ja­vlja­ju­kao­tra­ge­di­ja,­a­dru­gi­put­kao­far­sa“.­Ne­vi­nim­ma­sa­ma­je­di­no­je­osta­lo­raz­o­ča­ra­nje.

Do­du­še,­po­raz­sta­lji­ni­zma­i­ma­o­i­zma,­dve­va­ri­jan­te­iste­ide­o­lo­gi­je,­omo­gu­ćio­je­po­ja­vu­ki­ne­skog­i­ru­skog­si­ste­ma­ne­za­pad­nog­ka­pi­ta­li­zma,­što­se­oprav­da­no­mo­že­tu­ma­či­ti­pro­du­že­njem­ve­ka­ka­pi­ta­li­zma,­ko­ji­ni­je­opo­na­ša­nje­ni­ti­ne­ga­ci­ja­za­pad­nog­mo­de­la,­ne­go­kli­ce­po­ja­ve­no­ve­dru­štve­ne­stvar­no­sti.­Raz­li­ke­se­ne­ogra­ni­ča­va­ju­na­do­men­eko­no­mi­je,­one­sa­zre­va­ju­u­svim­obla­sti­ma,­od­dr­žav­nog­si­ste­ma­do­so­ci­jal­nog­mo­de­la.­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

150

Za­to­se­ide­o­lo­škim­reč­ni­kom­go­vo­ri­o­„bolj­še­vič­kom­ka­pi­ta­li­zmu“.­Sa­da­se­ču­la­tvrd­nja­za­pad­nih­ide­o­lo­ga­da­sve­tu­pre­ti­„ki­ne­ski­im­pe­ri­ja­li­zam“­i­po­vam­pi­re­ni­„im­pe­ri­jal­ni­so­vje­ti­zam“.­Me­đu­tim,­Ki­na­i­Ru­si­ja,­ne­ka­da­cen­tri­bolj­še­vi­zma,­mo­ra­ju­u­to­ku­21.­ve­ka­da­uskla­de­ko­rak­sa­mo­der­nom­stvar­no­šću,­u­za­ma­hu­„re­vo­lu­ci­je­zna­nja“.

Mla­di,­ta­len­to­va­ni­fran­cu­ski­fi­lo­zof­Mi­šel­On­fre,­za­stup­nik­„vru­ćih“­ide­ja­an­ti­mark­si­stič­ke­le­vi­ce,­tvr­di­da­je­sti­gao­ve­li­ki­tre­nu­tak:­slom­za­pad­nog­po­ret­ka­ame­rič­kog­ka­pi­ta­li­zma­i­evrop­skog­ko­mu­ni­zma,­što­hrâbri­na­ro­de­u­na­ci­o­nal­nom­pre­po­ro­du,­re­ci­mo­Ki­nu­i­In­di­ju.­On­pod­se­ća­na­po­ru­ku­Pru­do­na:­„Na­rod­ni­ka­da­ni­je­či­nio­ni­šta­dru­go­ne­go­mo­lio­i­pla­ćao.“­On­fre­ve­li­ča­„po­zi­tiv­ni­anar­hi­zam“,­ko­ji­pri­želj­ku­je­„re­vo­lu­ci­ju­ka­kva­ne­ubi­ja,­ma­sa­kri­ra­i­pljač­ka,­da­bi­po­sta­la­stvar­nost“.­Fi­lo­zof­osu­đu­je­mark­si­stič­ku­i­ide­o­lo­šku­le­vi­cu,­ko­ja­„da­nas­ne­že­li­ni­šta­da­me­nja,­jer­ho­će­sve­da­pro­me­ni­su­tra,­su­tra­ko­je­ni­ka­da­ne­sti­že“.­On­fre­nas­ube­đu­je­da­tra­je­„po­stre­vo­lu­ci­o­nar­no­do­ba“,­ko­je­ni­je­za­bo­ra­vi­lo­Mark­sa.

Pro­tut­nja­li­„vek­ka­ta­stro­fa“­od­vu­kao­je­svet­na­tra­gič­nu­stran­pu­ti­cu.­Tri­ide­o­lo­gi­je­su­za­vi­le­u­cr­no­ce­li­vek:­fa­ši­zam,­na­ci­zam­i­bolj­še­vi­zam.­One­su­pro­iz­ve­le­tro­ji­cu­vo­đa­„nad­ljud­ske­ge­ni­jal­no­sti“:­Sta­lji­na,­Hi­tle­ra­i­Mu­so­li­ni­ja.­ Isto­ri­ji­ su­ne­po­zna­ti­ver­nost,­odu­še­vlje­nje­ i­ sprem­nost­za­žr­tvo­va­nje­mi­li­on­skih­ma­sa,­za­tri­jumf­nji­ho­ve­neo­gra­ni­če­ne­lič­ne­vla­sti.­Oni­su­krup­nim­cr­nim­slo­vi­ma­upi­sa­ni­u­ isto­ri­ju.­Mu­dri,­ve­šti­ i­ci­nič­ni­Čer­čil,­u­stra­sti­ma­di­plo­mat­ske­umet­no­sti,­Hi­tle­ra­je­na­zvao­gang­ste­rom,­Mu­so­li­ni­ja­oce­nio­„iz­u­zet­nim­čo­ve­kom­svog­vre­me­na“,­a­za­Sta­lji­na­re­kao:­„Što­ga­vi­še­vi­dim,­vi­še­ga­ce­nim.“­Čer­čil­je­sro­čio­oso­be­nu­is­po­vest­o­tro­ji­ci­gre­šni­ka­mrač­nog­20.­ve­ka,­da­bi­pro­su­dio­ka­ko­će­tek­isto­ri­ja­re­ći­svu­isti­nu.

Tri­ide­o­lo­gi­je­su­se­go­ro­pad­no­po­ja­vi­le­ka­da­se­Evro­pa­na­šla­u­isto­rij­skom­ćor­so­ka­ku.­Fa­ši­zam­i­bolj­še­vi­zam­su­„most“­iz­me­đu­dva­svet­ska­ra­ta,­što­da­je­pra­vo­isto­ri­ča­ri­ma­da­tvr­de­ka­ko­je­od­1914.­do­1945.­„ne­pre­kid­no­tra­jao­30­ogo­di­šnji­rat“.­Ta­da­je­u­na­ro­de­usa­đe­na­oda­nost­la­žnom­„pa­tri­ot­skom­ra­tu“,­odi­sta­osva­jač­kom­na­ci­o­na­li­zmu,­što­su­bi­li­fa­ši­zam,­bolj­še­vi­zam­i­na­ci­zam.­Fa­ši­zam­je­sti­gao­sa­le­ve­stra­ne,­bolj­še­vi­zam­iz­na­si­lja,­a­na­ci­zam­iz­iz­bor­ne­de­mo­kra­ti­je.­Uvek­je­dr­ža­va­bi­la­pre­tvo­re­na­u­gru­bi­re­žim­si­le.­Oni­su­rat­nim­ma­sa­kro­m­o­kon­ča­li­evrop­ski­im­pe­ri­jal­ni­mi­li­ta­ri­zam,­ko­ji­se­za­vr­šio­„ve­kom­ka­ta­stro­fe“.

Tra­gič­no­je­da­su­tri­ide­o­lo­gi­je­osvo­ji­le­na­rod­nu­du­šu,­a­ni­su­bi­le­spo­sob­ne­da­asi­mi­li­ra­ju­vred­no­sti­de­mo­krat­skog­ži­vlje­nja,­već­su­za­pa­da­le­u­no­vi­to­ta­li­ta­ri­zam­i­te­ror­u­sta­rom­iz­da­nju.­Vre­me­je­do­ka­za­lo­da­su­ide­o­lo­gi­je­la­žna­isti­na,­a­tra­gič­no­zlo.­Mu­so­li­ni­je­hteo­ne­za­si­tom­vo­ljom­da­ob­no­vi­ im­pe­ri­ju,­a­Ita­li­ju­je­pre­tvo­rio­u­va­za­la­Hi­tle­ra;­fa­ši­zam­je­cr­na­stra­ni­ca,­dok­je­Du­če­la­žno­ve­li­čan­kao­gra­di­telj­„no­ve­Ita­li­je“­na­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

151

og­nji­štu­sta­re­Rim­ske­im­pe­ri­je;­Hi­tler­je­otvo­rio­vra­ta­„ne­mač­kom­so­ci­ja­li­zmu“­i­pro­ro­ko­vao:­„Do­ći­će­vre­me­ka­da­će­bi­ti­ja­sno­da­so­ci­ja­li­zam­mo­že­bi­ti­je­di­no­u­prat­nji­na­ci­o­na­li­zma­i­an­ti­se­mi­ti­zma.“­Za­to­se­ču­je­da­je­„so­ci­ja­li­zam­ko­re­nje­na­ci­zma“.­Hi­tler­je­1920.­sro­čio­osno­vu­na­ci­zma­u knji zi Mein Kampf.

Tri­dr­žav­na­re­ži­ma­su­za­vr­ši­la­kao­tra­gič­ne­ide­o­lo­gi­je.­Ali,­nji­hov­ne­sta­nak­ni­je­svet­oslo­bo­dio­ave­ti­ide­o­lo­gi­ja,­ni­ti­uveo­u­„po­sti­de­o­lo­ško“­vre­me.­Ide­o­lo­gi­ja­ je­uvek­po­ja­va­ma­sa­u­po­li­tič­kom­iz­da­nju­ i­u­re­li­gi­o­znom­mi­tu.­Me­đu­tim,­ne­go­vo­ri­se­šta­bi­bi­lo­sa­po­ro­blje­nom­Evro­pom­da­ni­je­bi­lo­bolj­še­vič­kog­SSSR­a.­Stvar­nost­upo­zo­ra­va­da­svet­ni­je­ni­da­nas­raz­re­šio­epo­hal­nu­kri­zu­za­pad­ne­de­mo­kra­ti­je,­a­na­še­ri­zič­no­ne­vre­me­trpi­po­sle­di­ce­hlad­nog­ra­ta­ko­mu­ni­zam–ka­pi­ta­li­zam.­Svet­još­ima­ožilj­ke­var­ni­ča­vih­olu­ja­19.­i­20.­ve­ka,­vre­me­na­ka­da­je­ka­pi­tal,­na­bi­jen­re­vo­lu­ci­o­nar­nom­ener­gi­jom­zna­nja,­po­čeo­po­be­do­no­sni­marš­do­usto­li­če­nja­ka­pi­ta­li­zma­sa­da­pla­ne­tar­nih­di­men­zi­ja.

Sve­po­tvr­đu­je­da­je­sud­bo­no­san­iza­zov­svet­ske­za­jed­ni­ce,­stal­no­du­blje­nje­so­ci­jal­nog­ja­za­me­đu­lju­di­ma­i­me­đu­na­ro­di­ma,­ne­iz­be­žnog­sa­put­ni­ka­ka­pi­ta­li­zma­i­nje­go­va­ne­iz­le­či­va­bo­lest.­Moć­ni­ka­pi­tal,­pre­vas­hod­no­ame­rič­ki,­uvek­je­bio­vo­do­del­ni­ca­u­to­ku­isto­ri­je.­Ni­ko­ni­je­mo­gao­spre­či­ti­nje­gov­us­pon,­po­što­je­bio­glav­ni­no­si­lac­in­du­strij­skog­i­dru­štve­nog­pro­gre­sa.­Dva­od­lu­ču­ju­ća­či­ni­o­ca­obe­le­ži­la­su­rast­ka­pi­ta­li­zma­u­uza­vre­loj­za­vr­šni­ci­19.­ve­ka:­iz­ra­sta­nje­SAD­u­pr­vu­svet­sku­si­lu­i­oko­šta­va­nje­voj­ne­mo­ći­Bi­zmar­ko­ve­Ne­mač­ke.­Evrop­ski­ko­lo­ni­ja­li­zam,­po­seb­no­Fran­cu­ske­i­En­gle­ske,­a­on­da­i­eko­nom­sko­tr­go­vin­ski­neo­ko­lo­ni­ja­li­zam­Ame­ri­ke,­učvr­sti­li­su­svet­sko­vla­da­ju­ći­tan­dem­dva­ko­lo­sa,­ko­ji­još­tra­je,­do­du­še­u­epo­hal­noj­kri­zi.

Zna­mo­da­ je­ka­pi­ta­li­zam­na­sta­vak­ko­lo­ni­ja­li­zma­u­me­đu­sob­nom­sra­šći­va­nju,­što­je­po­slu­ži­lo­Evro­pi­i­Ame­ri­ci­da­oja­ča­ju­vlast­u­sve­tu.­Ka­pi­tal­je­mo­der­ni­zo­vao­i­ušan­čio­im­pe­ri­ja­li­zam­za­pad­nih­si­la,­za­sno­van­na­ra­stu­ćoj­dru­štve­noj­ne­prav­di­ i­so­ci­jal­noj­ne­jed­na­ko­sti.­Upor­no­je­ ja­ča­la­moć­ka­pi­ta­la­na­šte­tu­vred­no­sti­ ljud­skog­ra­da.­Svi­ ide­o­lo­ški,­sin­di­kal­ni­i­kul­tur­ni­po­kre­ti­ko­ji­su­is­ti­ca­li­am­bi­ci­ju­da­na­si­ljem­me­nja­ju­dru­štve­ni­si­stem­i­sa­mu­vlast­za­pa­da­li­su­u­re­al­nu­uto­pi­ju,­od­ko­je­se­još­bûde.­Smer­nji­ho­ve­bor­be­je­sve­den­na­sti­ca­nje­po­li­tič­kih­pra­va,­uve­re­ni­da­je­to­pr­vi­za­da­tak­na­pu­tu­re­vo­lu­ci­o­nar­nog­osva­ja­nja­vla­sti,­a­po­tom­vo­je­va­nje­za­so­ci­jal­na­pra­va.­Gre­ška­je­ogrom­na:­rad­ni­ci­su­ima­li­pra­vo­gla­sa­a­tr­pe­li­so­ci­jal­ni­gu­lag.

Istin­ska­ le­vi­ca­sa­da­ne­po­sto­ji,­uga­sio­se­njen­ ide­o­lo­ško­po­li­tič­ki­zna­čaj,­ko­mu­ni­stič­ke­i­so­ci­ja­li­stič­ke­par­ti­je­gur­nu­te­su­na­stra­te­šku­pe­ri­fe­ri­ju.­Sin­di­kal­ni­po­kret­je­esnaf­ski­i­bi­ro­krat­ski,­či­ja­je­de­vi­za:­sva­ko­za­se­be­i­na­svom.­Sto­ga­su­sve­va­ri­jan­te­le­vi­ce­iz­gu­bi­le­dru­štve­nu­sna­gu­i­tlo­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

152

pod­no­ga­ma,­one­su­bez­ma­sa­i­bez­li­de­ra.­Vi­še­ne­tre­ba­sum­nja­ti­u­po­raz­ide­o­lo­gi­je­gra­đe­ne­na­ide­ji­dog­mat­skog­re­al­so­ci­ja­li­zma,­ko­ja­ni­je­ni­ka­da­us­pe­la­da­iza­đe­iz­mit­ske­uto­pi­je.­De­Gol­je­go­vo­rio:­„Ne­vo­lim­so­ci­ja­li­ste,­jer­ni­su­so­ci­ja­li­sti.“­Sa­da­na­di­re­po­li­tič­ka­jed­no­boj­nost,­ta­ko­da­ni­je­jed­no­stav­no­na­zre­ti­raz­li­čit­po­li­tič­ki­cilj­le­vi­ce­i­de­sni­ce,­upr­kos­epo­hal­nim­so­ci­jal­nim,­ide­o­lo­škim­i­stra­te­škim­iz­me­na­ma.­Vlâda­po­li­ti­kant­ska­rav­no­te­ža­u­stal­noj­sme­ni­stra­na­ka­iste­vla­sti.

Ko­mu­ni­stič­kim­par­ti­ja­ma­je­osta­lo­sa­mo­ime.­One­su­mr­tve,­iako­po­ne­gde­još­ži­vo­ta­re.­To­je­po­sle­di­ca­nji­ho­vog­svet­skog­ide­o­lo­škog­po­ra­za.­Mo­der­na­stvar­nost­je­po­ga­zi­la­„ide­o­lo­gi­ju­pro­le­ter­ske­re­vo­lu­ci­je“,­či­je­ide­je­su­hte­le­da­idu­pre­vre­me­na.­Par­ti­je,­da­nas­je­di­ne­vred­ne­po­me­na­uklju­ču­ju­ći­ki­ne­sku­ko­mu­ni­stič­ku­par­ti­ju,­na­pu­sti­le­su­bolj­še­vi­zam.­Ne­sta­li­su­bor­be­ni­od­re­di­„re­vo­lu­ci­o­nar­nih­pro­le­te­ra“,­či­ju­istin­sku­vred­nost­još­na­o­pač­ke­pro­po­ve­da­ju­la­žni­„mark­si­sti“.­Evrop­ski­i­azij­ski­bolj­še­vi­zam­u­iz­da­nju­sta­lji­ni­zma­i­ma­o­i­zma,­bit­nost­me­đu­na­rod­nog­ko­mu­ni­stič­kog­po­kre­ta,­isto­ri­ja­je­osu­di­la.­Ta­ko­je­okon­ča­na­epo­ha­ide­o­lo­ških­re­vo­lu­ci­ja,­sa­da­na­vi­re­so­ci­jal­ni­bunt­uli­ce­bez­ide­o­lo­gi­je­i­Par­ti­je.

On­da­ne­tre­ba­oče­ki­va­ti­„po­vra­tak­Mark­sa“,­po­što­rad­ne­ma­se­ne­že­le­dru­štve­ni­si­stem­„mark­si­stič­kog“­ko­va,­ni­dr­žav­nu­tvo­re­vi­nu­so­vjet­ske­pro­iz­vod­nje.­Bolj­še­vi­zam­je­čvr­sto­u­za­gr­lja­ju­pro­šlo­sti.­Ide­o­lo­ška­pro­ro­čan­stva­Mark­sa­o­mi­si­ji­pro­le­ter­ske­kla­se­da­nas­su­ne­po­re­ci­va­uto­pi­ja.­Ipak,­te­ze­o­ko­mu­ni­zmu,­so­ci­ja­li­zmu,­mark­si­zmu­i­re­vo­lu­ci­ji­još­ta­vo­re­u­ras­ko­šnoj­ide­o­lo­škoj­li­te­ra­tu­ri,­po­seb­no­u­Ame­ri­ci­i­Evro­pi.­Ne­osku­de­va­se­ni­u­„sve­žim­ko­mu­ni­sti­ma“­u­po­od­ma­klim­go­di­na­ma,­na­pri­mer,­fran­cu­ski­fi­lo­zof­Ba­dju,­ita­li­jan­ski­fi­lo­zof­Ne­gri­ili­Slo­ve­nac­Ži­žek,­ko­ji­ma­što­vi­to­pro­po­ve­da­ju­ko­mu­ni­zam­bez­ko­mu­ni­stič­ke­par­ti­je.

Ži­žek­ka­že­da­ko­mu­ni­zam­ni­je­ostvar­ljiv­po­re­dak,­on­je­sa­mo­„hi­po­te­za“,­ko­ja­omo­gu­ća­va,­bez­po­ka­zi­va­nja­ka­ko,­„ra­di­ka­lan­ot­por­vla­da­ju­ćim­sna­ga­ma­ka­pi­ta­li­zma“.­Ba­dju­pro­po­ve­da­da­je­u­na­šoj­epo­hi­„oslo­bo­di­lač­ka­sna­ga­ma­sov­no­na­si­lje­i­ra­zor­ni­te­ror“,­a­za­Ži­že­ka­„bo­žan­sko­na­si­lje“!­„Da­nas­ je­po­treb­no“,­gla­si­pro­vo­ka­tiv­na­te­za­Ba­djua,­„po­no­vo­pro­na­ći­eman­ci­pa­ci­o­ni­ te­ror“,­u­du­hu­kri­ka:­„Re­pu­bli­ka­ne­ma­po­tre­bu­uče­nih­lju­di.“­Za­to­se­Ba­dju­i­Ži­žek­di­ve­„pro­le­ter­skoj­kul­tur­noj­re­vo­lu­ci­ji“­Mao­Ce­dun­ga,­„po­sled­njoj­ve­li­koj­re­vo­lu­ci­o­nar­noj­eks­plo­zi­ji­20.­ve­ka“.­

„Zbir­zbr­ka­nih­ide­ja“,­ta­ko­uti­caj­ni­ame­rič­ki­dru­štve­ni­i­fi­lo­zof­ski­ča­so­pis­New York re vi ew of bo oks­oce­nju­je­te­ze­za­go­vor­ni­ka­Ma­o­vog­„ko­mu­ni­zma­u­vred­no­sti­ma­te­ro­ra“.­No­vi­po­ku­šaj­pro­do­ra­„te­o­ri­je­te­ro­ra“,­kao­pu­to­kaz­za­sreć­nu­re­vo­lu­ci­o­nar­nu­bu­duć­nost,­po­sled­nje­je­sve­do­čan­stvo­o­smr­ti­„bolj­še­vič­kog­ko­mu­ni­zma“,­pi­še­ame­rič­ko­gla­si­lo.­Za­ču­đu­je­bu­čan­od­jek­na­ame­rič­kim­uni­ver­zi­te­ti­ma­pro­vo­ka­tiv­ne­tvrd­nje­„ko­mu­ni­stič­ke­hi­po­te­ze“,­što­ame­rič­ki­list­oce­nju­je­„ma­nje­ne­go­ni­šta“.­U­po­ku­ša­ju­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

153

svr­sta­va­nja­Mark­sa­u­bolj­še­vi­zam­i­auto­ri­tar­ni­so­ci­ja­li­zam­Sta­lji­na­i­Mao­Ce­dun­ga,­uisti­nu­je­po­ku­šaj­iz­jed­na­ča­va­nja­ide­je­so­ci­ja­li­zma­sa­te­ro­rom.­

Eto­za­što­je­neo­p­hod­no­po­no­vi­ti­isti­nu:­bolj­še­vi­zam­je­mr­tav­i­du­bo­ko­sa­hra­njen­na­gro­blju­isto­ri­je.­Ide­o­lo­škim­po­bed­ni­kom­nad­sna­ga­ma­„mark­si­zma“­bez­Mark­sa­sa­da­se­sma­tra­am­bi­ci­o­zna­so­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja,­u­ko­joj­vla­da­ju­će­sna­ge­Ame­ri­ke­i­Evro­pe­tra­že­spa­so­no­snu­šan­su­u­su­­o­ča­va­nju­sa­so­ci­jal­nom­po­bu­nom­ma­sa.­Ona­je­glav­na­po­li­tič­ka­sna­ga­na­pro­sto­ri­ma­Za­pa­da.­Sto­ga­su­evrop­ski­so­ci­jal­de­mo­kra­ti­po­hr­li­li­u­kri­lo­Oba­me,­tvr­de­ći­da­je­„le­vi­ca­ušla­u­Be­lu­ku­ću“.­So­ci­jal­de­mo­kra­ti­ja­je,­odi­sta,­pro­tiv­nik­svih­ide­ja­so­ci­ja­li­zma­i­po­ru­ka­Mark­sa,­ona­je­glav­ni­ne­pri­ja­telj­sva­kog­po­kre­ta­ko­ji­bi­mo­gao­bi­ti­„crv­u­ja­bu­ci­ka­pi­ta­li­zma“.

So­ci­jal­ni­bunt­ma­sa­ko­ji­po­tre­sa­pla­ne­tu,­po­pra­ćen­je­uz­vi­kom­„Marks­ je­imao­pra­vo“.­Vi­ču­i­oni­ko­ji­ne­zna­ju­ko­je­bio­Marks.­Za­što?­Od­go­vor­je­uoč­ljiv:­rad­ne­ma­se­tr­pe­„so­ci­jal­ni­im­pe­ri­ja­li­zam“,­one­su­u­„so­ci­jal­nom­gu­la­gu“,­što­obe­le­ža­va­va­ri­jan­te­mo­der­nog­to­ta­li­ta­ri­zma.­Ve­li­ča­na­su­per­de­mo­kra­ti­ja­Ame­ri­ke­ i­Evro­pe­ve­što­sa­kri­va­so­ci­jal­nu­ne­prav­du,­dok­se­raz­me­će­la­žnim­po­li­tič­kim­slo­bo­da­ma­i­pra­vi­ma­čo­ve­ka.­Eto­re­al­nih­po­sle­di­ca­glo­bal­nog­ide­o­lo­škog­po­ra­za­le­vi­ce.­So­ci­jal­ni­su­ko­bi­vi­še­ni­su­su­dar­bur­žu­ja­i­pro­le­te­ra,­to­je­sa­da­bor­ba­kla­sa­u­is­toj­kla­si,­rad­ni­ka­pro­tiv­rad­ni­ka,­ka­pi­ta­la­pro­tiv­ka­pi­ta­la.­U­su­ko­bu­su­ri­val­ski­so­ci­jal­ni­slo­je­vi,­po­što­su­nji­ho­vi­ži­vot­ni­in­te­re­si­su­prot­ni.

Rad­nič­ka­kla­sa­je­sa­da­so­ci­jal­na­ma­sa,­dok­su­po­kre­ti­le­vi­ce­na­pu­sti­li­so­ci­jal­nu­kul­tu­ru­i­or­ga­ni­zo­va­no­mo­bi­li­sa­nje­rad­ni­ka,­ko­ji­su­bez­za­šti­te­i­za­štit­ni­ka.­Sin­di­kal­ni­po­kret­ni­je­bor­be­ni­stroj­rad­ni­ka,­ne­go­zbir­či­nov­ni­ka­po­ni­klih­u­me­ha­ni­zmu­bi­ro­krat­skog­i­me­na­džer­skog­upra­vlja­nja­lju­di­ma.­Sto­ga­su­neo­p­ho­dni­no­vi­bor­be­ni­duh,­sve­tlost­mo­der­nih­ide­ja­iz­ra­slih­na­gra­di­li­štu­re­al­no­sti,­po­kret­pro­tiv­zlih­ide­o­lo­gi­ja,­dog­mi,­mi­ta­i­nji­ho­vih­sa­put­ni­ka­u­dr­žav­noj­vla­sti.­Za­to­je­pla­ne­tom­od­jek­nuo­bun­to­van­krik­raz­o­ča­ra­nih­ma­sa:­„Ho­će­mo­po­vra­tak­Mark­sa!“

Obi­lje­isti­na­do­ka­zu­je­da­je­na­ša­epo­ha­sve­vi­še­eko­nom­sko­so­ci­jal­na,­dok­na­bo­ji­štu­uz­mi­če­rat­no­mi­li­ta­ri­zo­va­ni­mo­del­sve­ta.­Ja­sno­je­da­ni­bolj­še­vi­zam­ju­če,­ni­ame­ri­ka­ni­zam­da­nas,­ni­su­re­ša­va­li­osnov­ne­pro­ble­me­na­ro­da.­Raz­log­je­po­znat:­nji­hov­si­stem­ide­o­lo­škog­na­ci­o­na­li­zma­uvek­je­na­dah­nut­dok­tri­nom­vla­da­nja­si­lom­i­po­ko­ra­va­nja­sla­bih.­Sto­ga­ isto­rij­ska­po­de­la­na­moć­ne­i­ne­moć­ne­sa­da­za­la­zi­du­blje­u­stvar­nost­za­jed­ni­ce­na­ro­da.­Ne­u­speh­dva­pro­tiv­nič­ka­si­ste­ma­i­dve­ne­pri­ja­telj­ske­ide­o­lo­ške­dok­tri­ne­na­ci­o­nal­ne­vla­sti­za­tvo­rio­je­vi­di­ke­bu­duć­no­sti­za­pad­nom­ka­pi­ta­li­zmu­i­is­toč­nom­re­al­so­ci­ja­li­zmu.­So­vje­ti­zam­je­pre­tr­peo­ide­o­lo­ški­krah,­dok­je­ame­ri­ka­ni­zam­za­pao­u­otrov­nu­kri­zu.

Od­mah­ću­re­ći:­„Po­vra­tak­Mark­sa“­je­ide­o­lo­ška­pro­po­ved­o­na­šoj­bun­tov­noj­stvar­no­sti.­To,­ni­ka­ko,­ni­je­po­vra­tak­ ide­o­lo­škom­mark­si­zmu,­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

154

ni­ti­ le­nji­ni­stič­kom­bolj­še­vi­zmu.­„Po­vra­tak­Mark­sa“­ je­po­mod­na­po­li­tič­ka­po­šta­pa­li­ca,­uisti­nu­krik­gnev­nih­ma­sa­u­je­ku­isto­rij­ske­kri­ze­za­pad­ne­va­ri­jan­te­ka­pi­ta­li­zma­i­ne­ga­ci­je­gru­bog­so­ci­jal­nog­sta­nja­da­na­šnji­ce.­Ame­rič­ko­evrop­ski­mo­del­raz­vo­ja­dru­štva­ta­ko­re­ći­je­is­cr­peo­sna­gu­pro­gre­sa,­pro­dao­du­šu­đa­vo­li­ma­ber­zan­skog­nov­ca,­raz­o­ru­žao­fa­brič­ki­ka­pi­tal­i­raz­o­ča­rao­rad­ne­na­ro­de.­Sto­ga­je­kri­la­ti­ca­„po­vra­tak­Mark­sa“­od­raz­iskri­ča­vog­su­da­ra­sna­ga­kon­zer­va­ti­zma­i­sna­ga­pro­gre­sa­na­epo­hal­noj­geo­stra­te­škoj­ras­kr­sni­ci.

Re­či­isti­ne­bez­uobi­ča­je­ne­ide­o­lo­ške­be­se­de­za­pad­nog­ko­va­na­pi­sao­je­fi­lo­zof­Lik­Fe­ri,­mi­ni­star­pro­sve­te­u­vla­di­Ža­ka­Ši­ra­ka.­U­knji­zi­Mu drost ju če i da nas­on­pi­še­o­„Mark­su­i­ko­mu­ni­stič­koj­hi­po­te­zi­pre­o­bra­ža­ja­sve­ta“.­Fe­ri­se­uklju­čio­u­de­ba­tu­o­„Po­vrat­ku­Mark­sa“­po­vo­dom­so­ci­jal­nog­bun­ta­ame­rič­kog­po­kre­ta­„Za­u­ze­ti­Vol­strit“,­on­da­so­ci­jal­nih­ne­mi­ra­u­In­di­ji,­Ki­ni,­Ru­si­ji,­Bri­ta­ni­ji,­Špa­ni­ji...­„Marks­na­sta­vlja­i­da­nas“,­pi­še­Feri,­„da­ka­že­su­šti­nu­o­ak­tu­el­nom­sve­tu:­mo­že­se­bi­ti­u­ne­su­gla­si­ci­sa­po­li­tič­kim­tvrd­nja­ma­ko­je­je­on­iz­veo­iz­ana­li­ze­bur­žo­a­skog­dru­štva.­Ipak,­Marks­je­je­dan­od­naj­ve­ćih­isto­rij­skih­tu­ma­ča­kri­ze­ko­ja­pro­ži­ma­sa­vre­me­ni­li­be­ra­li­zam,­ako­se­či­ta­ i­raz­u­me­van­po­li­ti­kant­ske­po­le­mi­ke­ko­ju­on­mo­že­uvek­iza­zva­ti.“­

Ni­je­isti­na­da­je­krik­„po­vra­tak­Mark­sa“­iz­raz­stra­ha­ban­kar­sko­ak­ci­o­nar­skog­ka­pi­ta­la,­ne­go­do­kaz­da­ve­ći­na­čo­ve­čan­stva­ži­vi­sve­mu­ko­trp­ni­je.­Svet­je­uz­ja­ši­la­„ren­ti­jer­ska­kla­sa“,­sve­go­ro­pad­ni­ja­i­aro­gant­ni­ja.­Si­gur­no,­ne­iz­ne­na­đu­je­da­su­ogor­če­ne­ma­se­u­uza­vre­lim­ide­o­lo­škim­stra­sti­ma,­vi­ka­le­čak­u­Vol­stri­tu:­„Marks,­po­no­vo­Marks.“­Ne­mo­že­se,­odi­sta,­po­re­ći­ak­tu­el­na­vred­nost­ana­li­ze­Mark­sa­o­si­ro­ma­štvu­ma­sa­i­me­na­džer­skoj­zlo­u­po­tre­bi­kla­sič­nog­ka­pi­ta­li­zma.­On­je­tvr­dio­da­će­vla­da­ju­ća­kla­sa­ka­pi­ta­la­u­sa­zre­va­nju­pro­gre­sa­gu­bi­ti­ži­vot­nu­ener­gi­ju­i­na­uč­nu­re­vo­lu­ci­o­nar­nu­plod­nost­„ško­le­ka­pi­ta­li­zma“.

Am­bi­ci­o­zni­Fu­ku­ja­ma­se­na­šao­na­su­prot­noj­stra­ni­oči­gled­ne­isti­ne,­ka­da­je­ras­pad­SSSR­a­pro­gla­sio­„smr­ću­ko­mu­ni­zma“.­Nje­go­va­tvrd­nja­na­vo­di­na­po­mi­sao­da­je­hlad­no­ra­tov­sko­vo­je­va­nje­SAD–SSSR­od­lu­či­lo­o­po­bed­ni­ku­i­ko­nač­noj­sud­bi­ni­čo­ve­čan­stva.­On­je­ide­o­lo­ški­lo­še­raz­u­meo­bes­kraj­no­kre­ta­nje­isto­ri­je­ka­da­je­na­pi­sao:­„Su­prot­no­sta­vu­Mark­sa,­dru­štve­ni­red­ko­ji­do­zvo­lja­va­lju­di­ma­da­pro­iz­vo­de­i­da­ko­ri­ste­svu­pro­iz­vod­nju­na­rav­no­me­ran­na­čin,­ni­je­ko­mu­ni­stič­ko­dru­štvo,­ne­go­ka­pi­ta­li­stič­ko­dru­štvo.“­Nje­gov­ta­lent­ je,­do­tle,­nu­dio­Fu­ku­ja­mi­da­na­pu­sti­ ide­o­lo­šku­pri­stra­snost,­jer­su­pu­te­vi­isto­ri­je­uvek­u­ma­gla­ma­ne­iz­ve­sno­sti­–­ni­su­ni­ka­pi­ta­li­stič­ki,­ni­ko­mu­ni­stič­ki.­Za­to­ide­o­lo­gi­ja­ne­ma­moć­isto­ri­je.

Fu­ku­ja­ma­pri­zna­je­da­nje­go­va­ide­ja­o­kra­ju­isto­ri­je­ni­je­ori­gi­nal­na.­Evo­šta­on­sa­da­pi­še:­„Karl­Marks­ je­bio­ube­đen­da­ je­evo­lu­ci­ja­ isto­ri­je­od­re­đe­na­igrom­ma­te­ri­jal­nih­sna­ga­ko­je­će­se­za­vr­ši­ti­re­a­li­za­ci­jom­uto­pi­je­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

155

ko­mu­ni­zma,­a­to­je­ide­ja­ko­ju­je­Marks­na­sle­dio­od­He­ge­la.­Mla­di­He­gel­je­‘kraj­isto­ri­je’­na­la­zio­u­‘po­be­di­Na­po­le­o­na­nad­Pru­si­ma­kod­Je­ne,­uisti­nu­po­be­di­ide­ja­Fran­cu­ske­re­vo­lu­ci­je­i­dr­ža­ve­ko­ja­će­ostva­ri­ti­prin­ci­pe­slo­bo­de­i­jed­na­ko­sti’.“­Fu­ku­ja­ma­ne­go­vo­ri,­ja­mač­no,­o­po­be­di­oruž­ja,­ne­go­mu­dro­sti­i­sve­sti.­On­je­spo­me­nuo,­ali­ni­je­po­dr­žao­da­je­Marks­ma­što­vi­to­na­ja­vio­„uni­ver­zal­nu­i­ho­mo­ge­nu­dr­ža­vu­bez­kla­sa“,­u­ko­joj­su­„re­še­ne­sve­pro­tiv­reč­no­sti,­a­za­do­vo­lje­ne­sve­ljud­ske­po­tre­be“.

Ame­rič­ki­fi­lo­zof­pi­ta:­da­ li­ je­sa­da­kri­za­ ide­ja­po­sle­di­ca­„ne­stan­ka­mark­si­zma­le­nji­ni­zma­u­Ki­ni­i­ras­pa­da­SSSR­a,­za­ce­lo­smrt­ide­o­lo­gi­je­ob­da­re­ne­svet­skim­isto­rij­skim­zna­ča­jem“?­To­pi­ta­nje­iz­vi­re­iz­sle­de­će­po­stav­ke­Fu­ku­ja­me:­„Či­nje­ni­ca­da­vi­še­ne­po­sto­ji­ni­jed­na­ve­li­ka­dr­ža­va­u­ko­joj­ je­mark­si­zam­le­nji­ni­zam­ži­va­stvar­nost,­pot­pu­no­pod­ri­va­nje­go­vu­pre­ten­zi­ju­da­bu­de­avan­gar­da­hu­ma­ni­zma.­A­smrt­te­ide­o­lo­gi­je­zna­či­da­esprit­za­jed­nič­kog­tr­ži­šta­ne­će­pre­sta­ti­da­ja­ča­u­me­đu­na­rod­nim­od­no­si­ma­i­da­će­se­stal­no­sma­nji­va­ti­mo­guć­nost­su­ko­ba­ve­li­kih­raz­me­ra­me­đu­dr­ža­va­ma.“­Fu­ku­ja­ma­nam­upor­no­po­na­vlja­da­je­eko­no­mi­ja­sve­sna­žni­ji­i­va­žni­ji­mo­tor­raz­vo­ja­hu­ma­ni­zma­i­de­mo­kra­ti­je.

Smrt­mark­si­zma­le­nji­ni­zma,­uve­ra­va­on,­pre­lom­je­isto­ri­je­i­otva­ra­vra­ta­pla­ne­tar­noj­po­be­di­eko­no­mi­je­i­tr­ži­šta­nad­ide­o­lo­gi­ja­ma,­od­kle­ri­ka­li­zma­do­fa­ši­zma­i­bolj­še­vi­zma.­„Svet­sku­ide­o­lo­šku­bor­bu­ko­ja­je­po­zi­va­la­na­sme­lost,­hra­brost­i­ma­što­vi­tost“,­na­sta­vlja­Fu­ku­ja­ma,­„za­me­ni­će­eko­nom­ska­ra­ču­ni­ca.“­On­ne­po­tvr­đu­je­smrt­Mark­so­ve­ide­je­so­ci­ja­li­zma­i­ko­mu­ni­zma,­ko­ja­dva­ve­ka­raz­i­gra­va­stra­te­ške­am­bi­ci­je­i­ide­o­lo­ške­stra­sti,­ali­on­pro­ro­ku­je­da­će­„svet­bi­ti­po­de­ljen­na­dva­de­la:­onaj­isto­rij­ski­i­onaj­po­sti­sto­rij­ski.­A­što­se­ti­če­su­ko­ba­ve­li­kih­raz­me­ra­ko­ji­zah­te­va­ju­uče­šće­sna­žnih­dr­ža­va,­iz­gle­da­da­upra­vo­one­pod­uti­ca­jem­isto­ri­je­na­pu­šta­ju­po­zor­ni­cu.“

Po­le­mi­ka­o­na­uč­nom­de­lu­Mark­sa­ube­dljiv­je­do­kaz­da­ni­su­sa­hra­nje­ne­ide­je­i­uči­nak­Fran­cu­ske­re­vo­lu­ci­je,­a­po­tom­Ok­to­bar­ske­re­vo­lu­ci­je,­ko­ja­je­idej­ni­most­iz­me­đu­19.­i­20.­ve­ka.­„Oži­vlja­va­nje“­Mark­sa­na­vo­di­na­mi­sao­da­„ide­ja­so­ci­ja­li­zma­ni­je­li­kvi­di­ra­na“­ne­stan­kom­SSSR­a,­koji­ni­je­ni­bio­„ko­lev­ka­so­ci­ja­li­zma“.­Svet­je­sa­da­u­poststa­lji­ni­zmu,­a­ne­u­post­so­ci­ja­li­zmu.­Isto­ri­ča­ri­ka­žu­da­se­za­la­zi­u­„me­ša­vi­nu­ka­pi­ta­li­zma­i­so­ci­ja­li­zma“,­„li­be­ral­ni­so­ci­ja­li­zam“­ili­„ko­mu­ni­stič­ki­ka­pi­ta­li­zam“.­Taj­ko­šmar­se­raz­u­me­kao­ko­re­ni­to­me­nja­nje­ka­pi­ta­li­zma­na­za­pad­noj­stra­ni­i­ne­sta­nak­bolj­še­vi­zma­na­is­toč­noj­stra­ni.­Pre­po­rod­so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je­ u­Evro­pi­i­nje­na­po­ja­ča­na­po­ja­va­u­Ame­ri­ci­zah­te­va­ju­pre­i­spi­ti­va­nje­ideo­lo­škog­sta­nja­sve­ta.

Ka­kva­ je­upo­tre­ba­re­či­„so­ci­ja­li­zam“­u­sa­vre­me­noj­ isto­ri­ji?­Ki­na­tvr­di­da­gra­di­„so­ci­ja­li­stič­ku­tr­ži­šnu­eko­no­mi­ju“,­a­Ne­mač­ka­je­pri­vr­že­na­„so­ci­jal­noj­tr­ži­šnoj­eko­no­mi­ji“.­Oba­si­ste­ma­se­opre­de­lju­ju­za­tr­ži­šnu­

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

156

eko­no­mi­ju,­ali­ne­istu.­U­je­zgro­ne­mač­kog­tr­ži­šnog­ka­pi­ta­li­zma­ugra­đe­na­su­so­ci­jal­na­pra­va,­sin­di­ka­ti­su­sa­u­če­sni­ci­u­od­lu­či­va­nju,­dok­ je­ka­pi­tal­za­do­jen­pa­tri­ot­skim­in­te­re­si­ma.­Ki­ne­ska­so­ci­ja­li­stič­ka­tr­ži­šna­eko­no­mi­ja­si­gur­no­ni­je­na­pu­tu­za­pad­nog­ka­pi­ta­li­zma,­već­je­oži­vo­tvo­re­nje,­shod­no­zva­nič­noj­tvrd­nji,­re­al­ne­ide­je­so­ci­ja­li­zma.­Za­to­se­uoča­va­ju­zna­ci­me­ša­vi­ne­eko­no­mi­je­ka­pi­ta­li­zma­i­hte­nja­eko­no­mi­je­so­ci­ja­li­zma:­tač­no­je­on­da­da­ka­pi­ta­li­zam­ni­je­na­sa­mr­ti,­a­so­ci­ja­li­zam­ni­je­stvar­nost.

Ma­glo­vi­ta­pro­me­na­stvar­no­sti­je­iza­zva­la­te­o­rij­sku­ob­ra­du­i­po­li­tič­ku­po­le­mi­ku­svet­skih­auto­ri­te­ta.­Ta­ko­biv­ši­šef­ne­mač­ke­di­plo­ma­ti­je­Jo­ška­Fi­šer­tvr­di­da­„So­vjet­ski­Sa­vez­ni­je­bio­an­ti­za­pad­ni,­po­što­su­ko­mu­ni­zam­i­so­ci­ja­li­zam­za­pad­na­tvo­re­vi­na“.­Fi­šer­na­sta­vlja:­„SSSR­je­bio,­do­du­še,­po­li­tič­ki­pro­tiv­nik­Za­pa­da,­ali­on­ni­je­pro­pao­je­di­no­zbog­eko­nom­skih­raz­lo­ga,­ne­go­još­i­zbog­unu­tra­šnjeg­i­spolj­nog­po­na­ša­nja,­za­sno­va­nog­na­na­si­lju,­a­ne­na­di­ja­lo­gu.­Eko­nom­ski­i­po­li­tič­ki­mo­del­Za­pa­da­bio­je­stra­šno­oruž­je­za­ras­plet­hlad­nog­ra­ta.­SAD­ni­su­tri­jum­fo­va­le­za­hva­lju­ju­ći­voj­noj­nad­moć­no­sti,­ne­go­za­hva­lju­ju­ći­sna­zi­ugle­da.“­Neo­bič­ne­mi­sli­Fi­še­ra­se­na­do­ve­zu­ju­na­za­pad­nu­ras­pra­vu­o­„po­vrat­ku­Mark­sa“.

Per­ja­ni­ca­ame­rič­ke­eko­nom­ske­ide­o­lo­gi­je­Bi znis vik­mi­li­jar­de­ra­Blum­ ­ber­ga,­ta­ko­đe­is­ti­če­u­na­slo­vu:­„Po­vra­tak­Ve­li­kog­Kar­la“.­Ne­delj­nik­piše:­„Po­vra­tak­Mark­sa­u­mi­lost­ni­je­ni­šta­iz­ne­na­đu­ju­će­u­epo­hi­ka­da­su­evrop­ske­ban­ke­na­ru­bu­pro­pa­sti,­a­si­ro­ma­štvo­u­Ame­ri­ci­do­sti­že­re­kor­dan­ni­vo.“­Bi znis vik­do­da­je­šta­ni­je­oče­ki­va­no:­„Marks­je­bio­u­pra­vu­ka­da­je­pred­vi­deo­ne­sta­bil­nost­ka­pi­ta­li­zma,­dok­su­nje­go­vi­pret­hod­ni­ci­Adam­Smit­i­Džon­Stju­art­Mil­bi­li­odu­še­vlje­ni­spo­sob­no­šću­ka­pi­ta­li­zma­da­od­go­va­ra­po­tre­ba­­ ma­čo­ve­čan­stva.­Sa­da­eko­nom­ska­kri­za­da­je­no­vi­smi­sao­ocu­mark­si­zma,­a­ne­sa­kri­va­nje­go­ve­fi­lo­zof­ske­gre­ške,­ re­ci­mo­pro­po­ve­da­nje­dik­ta­tu­re­pro­le­ta­ri­ja­ta,­ko­ja­ni­je­ni­ka­da­po­sto­ja­la,­dok­dr­ža­va­nig­de­ni­je­ne­sta­la.“­

Da­nas­je­neo­p­hod­no­raz­u­me­ti­da­je­Mark­so­va­ide­ja­ko­mu­ni­zma­naj­pre­te­o­rij­sko­raz­ja­šnje­nje­neo­do­lji­vog­na­di­ra­nja­mla­dog­re­vo­lu­ci­o­nar­nog­ka­pi­ta­la­i­po­če­tak­bor­be­so­ci­jal­nih­kla­sa­ko­je­je­pro­iz­vo­dio­ka­pi­tal.­De­ba­ta­eli­te­Za­pa­da­o­iz­vo­ri­ma­i­ge­ne­zi­te­dve­lo­gi­ke­ka­pi­ta­li­zma­mo­že­da­osve­tli­sa­da­šnji­eks­plo­zi­van­so­ci­jal­ni­jaz­i­kri­zu­za­pad­nog­si­ste­ma­dru­štve­nog­raz­vo­ja.­Go­vo­ri­ti­o­„po­vrat­ku­Mark­sa“­ne­zna­či­da­se­Mark­su­da­je­re­zon­pro­tiv­isto­ri­je,­već­da­se­raz­mi­šlja­o­uzro­ci­ma­ne­mi­le­stvar­no­sti­da­nas­i­tra­ ­že­nju­pu­te­va­iz­la­ska­iz­uža­re­ne­kri­ze.­Sto­ga­Blum­berg­od­la­zi­u­ne­stvar­ne­da­lji­ne­ka­da­tra­ži­da­se­„pru­ži­šan­sa­Mark­su­da­spa­se­naš­ka­pi­ta­li­zam.­Vre­me­je­da­za­vla­da­svest­o­osni­va­nju­no­vog­ka­pi­ta­li­zma.“­

„Po­vra­tak­Mark­sa“­je­do­ča­ran­čak­u­li­stu­Oser va to re ro ma no,­zva­nič­nom­or­ga­nu­Va­ti­ka­na.­„Svet­ska­eko­no­mi­ja­na­ših­da­na­i­ra­zor­ne­so­ci­jal­ne­raz­li­ke­u­ka­pi­ta­li­zmu­pred­sta­vlja­ju­za­pa­nju­ju­ću­slič­nost­ko­ju­je­Marks­pred­vi­deo“,­pi­še­uvod­ni­čar­li­sta.­On­re­če­da­je­tač­no­pred­vi­đa­nje­Mark­sa­

Nove granice kapitalizma i povratak Marksa

157

o­„go­mi­la­nju­bede“­u­tra­ja­nju­ka­pi­ta­li­zma.­Pro­fe­sor­na­Oks­for­du­Dej­vid­Har­vi­je­ube­đen­ka­ko­sa­vre­me­na­zbi­va­nja­po­ka­zu­ju­da­„ka­pi­ta­li­zam­no­si­u­se­bi­kli­ce­sop­stve­nog­uni­šte­nja.­Sa­da­tri­jumf­tru­log­fi­nan­sij­skog­ka­pi­ta­li­zam­na­ja­vlju­je­ka­ta­stro­fu.“­S­tim­u­ve­zi­Har­vi­pi­še­o­po­li­tič­kom­ne­re­du­u­SAD:­„Re­pu­bli­kan­ska­stran­ka­je­na­do­brom­pu­tu­da­uni­šti­ka­pi­ta­li­zam.­Ona­to­mo­že­da­uči­ne­bo­lje­ne­go­pro­le­ter­ska­kla­sa.“­Čak­je­Nju jork tajms na­slo­vio:­„Po­vra­tak­Mark­sa­po­sle­150­go­di­na“.­Odi­sta­ču­di­pri­ča­o­„po­vrat­ku­Mark­sa“.

Ko­ri­sno­je,­on­da,­po­no­vi­ti­da­so­ci­jal­ni­bunt­ma­sa­ima­da­nas­ja­snu­po­ru­ku:­„Bo­lji­svet­je­mo­guć!“­Po­mod­ni­krik­„po­vra­tak­Mark­sa“­ni­ka­ko­ni­je­re­vo­lu­ci­o­nar­ni­ ide­o­lo­ški­po­ziv­u­bor­bu­kla­sa.­Marš­ka­pi­ta­li­zma­na­pu­ta­nja­ma­sa­zre­va­nja­ isto­ri­je­ne­sum­nji­vo­će­se­za­vr­ši­ti­bez­po­bed­ni­ka­ i­po­be­đe­nog.­Te­melj­na­pro­me­na­struk­tu­re­sve­ta­po­tvr­đu­je­da­su­dva­cen­tra­ i­ko­lo­sa­bolj­še­vi­zma­–­Ru­si­ja­ i­Ki­na­–­sklo­pi­la­„pri­mir­je“­sa­ka­pi­ta­lom.­Ka­pi­ta­li­zmu­ne­pre­te,­ne­spor­no,­na­sil­ne­ ide­o­lo­ške­re­vo­lu­ci­je,­već,­jed­no­stav­no­re­če­no,­sna­ga­„re­vo­lu­ci­je­zna­nja“.­Sa­mo­pro­gres­pod­lo­ka­va­„več­nost“­ka­pi­ta­li­zma.­To­će­se­de­si­ti­po­što­na­vi­di­ku­bu­duć­no­sti­ne­ma­opi­plji­ve­i­zre­le­al­ter­na­ti­ve­dru­štve­nom­po­ret­ku­ka­pi­ta­la.

Neo­p­hod­no­je­da­ko­stur­dru­štve­ne­ar­hi­tek­tu­re­u­da­ljem­kre­ta­nju­isto­ri­je­či­ne­so­ci­jal­ne­vred­no­sti­i­pra­va,­či­ja­nad­grad­nja­su,­lo­gič­no,­po­li­tič­ke­slo­bo­de,­a­ne­obrat­no,­kao­sa­da.­To­je­put­re­al­ne­evo­lu­ci­je,­a­ne­kr­va­ve­re­vo­lu­ci­je.­Ka­pi­tal­je­do­bro­raz­u­meo­tu­po­ru­ku,­pa­se­od­u­pro­so­ci­jal­noj­de­mo­kra­ti­za­ci­ji­pro­iz­vod­nje­ko­ja­bi­sa­dr­ža­la­ši­ra­pra­va­rad­ni­ka.­On­je­ma­sa­ma­po­nu­dio­po­li­tič­ke­slo­bo­de,­pra­vo­na­ver­sku­is­po­vest,­osni­va­nje­sin­di­ka­ta,­slo­bo­du­stra­na­ka­i­sve­osta­lo­što­ni­je­ugro­ža­va­lo­osno­vu­po­ret­ka­i­vlast­ka­pi­ta­la.­Ta­pre­va­ra­u­re­ži­ji­moćnikâ­ka­pi­ta­la,­za­če­ta­pre­dva­ve­ka,­nad­moć­no­tra­je­u­sa­vre­me­nom­na­stu­pu­ame­rič­ko­evrop­ske­„de­mo­kra­ti­za­ci­je­sve­ta“.

To­je­raz­log­što­evrop­ski­po­kre­ti­so­ci­ja­li­stič­ke­le­vi­ce­sa­da­ne­ma­ju­van­ka­pi­ta­li­stič­ki­pro­gram,­oni­su­se­udob­no­sme­sti­li­u­re­do­ve­so­ci­jal­de­mo­kra­ti­je,­da­bi­se­pri­dru­ži­li­vla­da­nju­ka­pi­ta­la.­Da­bi­smo­se­uve­ri­li,­bácimo­po­gled­na­po­li­tič­ke­to­ko­ve­u­Evro­pi,­svet­skom­iz­vo­ri­štu­isto­rij­skih­ide­ja,­po­li­tič­kih­po­kre­ta,­ide­o­lo­gi­ja­i­glo­bal­ne­so­ci­jal­ne­bor­be.­Po­raz­su­po­sled­njih­go­di­na­pre­tr­pe­li­svi­po­li­tič­ki­po­kre­ti­le­vi­ce,­po­seb­no­so­ci­ja­li­stič­ke­par­ti­je­od­Špa­ni­je­do­Šved­ske,­a­glav­ni­na­ko­mu­ni­stič­kih­par­ti­ja­je­na­pu­sti­la­ide­o­lo­ško­bo­ji­šte.­Sa­da­u­ru­še­vi­na­ma,­evrop­ska­le­vi­ca­svih­bo­ja­iz­gu­bi­la­je­od­lu­ču­ju­ću­bit­ku­i­bu­duć­nost.

Pro­bu­đe­na­Ki­na­po­kre­će­bur­na­vre­me­na­u­ko­ji­ma­se­gu­bi­ap­so­lut­no­kla­sno­obe­lež­je­ka­pi­ta­la­ i­za­mra­ču­je­ ide­o­lo­ška­pro­po­ved­Mark­sa­ o­bor­bi­kla­sa.­Eko­no­mi­ja­je­već­po­be­di­la­ide­o­lo­gi­ju­i­dr­ža­vu,­njen­raz­voj­se­sve­vi­še­ugra­đu­je­u­za­kon­tr­ži­šta.­Za­to­gla­si­lo­ame­rič­kog­ka­pi­ta­la­Vol strit

Hereticus, 1–2/2014 Momo Pudar

158

džor nal­tvr­di:­„Po­sle­hlad­nog­ra­ta,­svet­ske­si­le­su­se­sa­gla­si­le­da­je­po­želj­ni­je­osta­vi­ti­tr­ži­štu,­a­ne­dr­ža­vi,­da­ob­li­ku­je­sna­gu­eko­no­mi­je.­Sa­da­ki­ne­ska­stra­te­gi­ja­ra­ču­na­na­taj­kon­sen­zus.“­Ki­na­ube­dlji­vo­sve­do­či­da­svet­ni­je­post­mark­si­stič­ki.­Da­bi­se­raz­u­me­la­ta­isti­na,­neo­p­hod­no­je­pre­ci­zi­ra­ti­da­po­sto­je­„dva­Mark­sa“:­pr­vi­ube­dlji­vi­tu­mač­dru­štve­nih­i­eko­nom­skih­to­ko­va­isto­ri­je­u­do­di­ru­sa­stvar­no­šću­i­dru­gi­gre­šni­ide­o­log­i­stra­stve­ni­pro­po­ve­dač­ide­o­lo­ške­uto­pi­je.

Marks­ni­je­okon­čao­Ka pi tal,­ni­je­sti­gao­do­kra­ja­na­uč­no­pro­jek­to­va­ne­vi­zi­je­sve­ta­bez­ka­pi­ta­li­zma,­ni­ti­u­tu­ne­lu­isto­ri­je­ube­dlji­vo­ski­ci­rao­do­kra­ja­sa­dr­ži­nu­dru­štve­nog­po­ret­ka­za­sno­va­nog­na­ ide­ji­ so­ci­ja­li­zma.­Srž­nje­go­ve­po­ru­ke­ka­že­da­„iz­laz­iz­ka­pi­ta­li­zma“­tre­ba­si­gur­no­oče­ki­va­ti,­jer­pro­gres­upor­no­pod­lo­ka­va­„več­nost“­ka­pi­ta­li­zma.­Nje­go­vo­de­lo­je­to­li­ko­isto­rij­ski­zna­čaj­no,­pa­ni­je­slu­čaj­no­da­se­svet­se­ća­Mark­sa­u­sada­var­ni­ča­voj­kri­zi­i­na­ja­vi­mo­gu­će­so­ci­jal­ne­po­bu­ne­ma­sa­u­dru­štve­no­ne­pra­ved­nom­sve­tu.­Fi­lo­zo­fi­u­tra­že­nju­ isti­ne­o­Mark­su,­što­ je­po­sve­mu­su­de­ći­bes­ko­na­čan­po­sao,­pod­se­ća­ju­na­mu­drost­na­ro­da:­„Ako­je­ko­šmar­dug,­na­po­mo­lu­je­do­bra­zo­ra!“

Erik­Hob­zba­um­oprav­da­no­ra­su­đu­je­o­kra­ju­21.­ve­ka­i­govori:­„Osta­je­u­ne­iz­ve­sno­sti­od­go­vor­na­pi­ta­nje:­da­ li­ i­u­ko­jem­ob­li­ku­mark­si­zam­mo­že­pre­ži­ve­ti?­Si­gur­no­je­da­će­Marks­osta­ti­vr­hun­ski­mi­sli­lac,­u­to­ni­ko­ne­sum­nja,­ali­ni­jed­na­ver­zi­ja­mark­si­zma­ob­li­ko­va­na­po­sle­1880,­bi­lo­kao­dok­tri­na­po­li­tič­ke­ak­ci­je­ili­kao­te­žnja­so­ci­ja­li­stič­kog­po­kre­ta,­ne­ma­šan­su­da­se­odr­ži­u­iz­vor­nom­ob­li­ku.“­Ame­rič­ki­isto­ri­čar­Ha­u­ard­Zin,­pod­stak­nut­sta­njem­sve­ta,­sro­čio­je­po­zo­ri­šno­de­lo­„Po­vra­tak­Mark­sa“,­u­ko­jem­ka­že:­„Ja­sam­že­leo­da­pri­ka­žem­be­snog­Mark­sa­zbog­iz­vr­ta­nja­nje­go­vih­ide­ja­ i­po­i­sto­ve­će­nja­sa­sta­lji­ni­zmom,­a­po­seb­no­ka­ko­bih­po­tvr­dio­da­Mark­so­va­kri­ti­ka­ka­pi­ta­li­zma­osta­je­ute­me­lje­na­isti­na.“

159

Dimitrije Tucović osnivač Srpske socijaldemokratske partije*

O RATU I MIRU

Drugovi!Sa gle di šta so ci jal-de mo krat ske par ti je ma lih po ro blje nih na ro da

ja po la žem mno go na to što je u ko mi sij skom pro jek tu re zo lu ci je po no-vo is tak nu ta du žnost so ci jal ne de mo kra ti je da se za la že za pra va sa mo-o pre de lje nja svih na ro da i od bra nu to ga pra va od „rat nič ko ga na pa da i na sil nič kog ugnje ta va nja“. Sva ko pre ne bre ga va nje te du žno sti od stra-ne so ci jal-de mo krat skih par ti ja moć nih na ro da do vo di u naj ve ću ne pri-li ku par ti je ko je ima ju da ra de u ma lim, ras trg nu tim i ugnje te nim na-ro di ma. Jed no ta kvo is ku stvo ima i Srp ska so ci jal-de mo krat ska par ti ja, ko joj i sam pri pa dam. Za vre me su ko ba iz me đu Austro-Ugar ske i Sr bi je zbog anek si je Bo sne i Her ce go vi ne mi smo ima li da se bo ri mo pod vr lo te škim pri li ka ma; mi smo ima li da raz bi ja mo mi li ta ri stič ku me ga lo ma-ni ju i rat ni za nos u jed nom na ro du ko ji je zbog fak tič ki te škog po lo ža ja go tov i na po li ti ku va ban que; mi smo ima li da su zbi ja mo ru sku hip no zu u jed nom na ro du ko ji se je okre tao za po moć ma sa ko je stra ne i u jed no-me tre nut ku ka da su in te re si ru ske di plo ma ti je bi li ot po če li svoj po sao. I mi smo se bo ri li do sled no, otvo re no i ener gič no i u Par la men tu pre ko pred stav ni ka par ti je dru ga Kac le ro vi ća i van Par la men ta pre ko štam pe i jav nih zbo ro va.

TOKOVI. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

* Dimitrije Tucović (1881–1914) bio je istaknuti vođa i teoretičar socijalističkog po kreta u Srbiji, osnivač Srpske socijaldemokratske partije, pokretač i ured nik Rad ničkih novina i Borbe. Učestvovao je na Međunarodnom socijalističkom kon­gre su u Kopenhagenu 17. avgusta 1910. godine i na njemu je održao zna ča jan go vor u kojem je ukazao na nepravilan stav vođa austrijske socijaldemokratije o na cionalnom pitanju. Oštro se suprotstavio teritorijalnim pretenzijama Au-strougarske prema Bosni i Hercegovini, štiteći time i srpske nacionalne inte re-se. U polemici sa Karlom Renerom ukazao je na kolonijalno-porobljivačku po­litiku Austrougarske monarhije i na stav austrougarske socijaldemokratije, koja je podržavala svoju vladu. Poginuo je 20. novembra 1914. godine u borbi protiv austrougarske vojske u Kolubarskoj bici u Prvom svetskom ratu na zapadnom delu Vrapčeg brda, na desnoj obali reke Kolubare, okolina Lajkovca.

Hereticus, 1–2/2014 Dimitrije Tucović

160

U toj bor bi na ši dru go vi u Austro-Ugar skoj po hi ta li su nam u po-moć. Oni su po di gli oštru kam pa nju pro tiv „rat nih švin dle ra“ kod nas, „Pre sto lo na sled ni ka“ ove rat ne par ti je, „in tri ga di na sti je“, „ko rup ci je u Sr bi ji“ i ta ko da lje. I ma da su oni raz ra ču na va nje sa na šim po ten ta ti ma mo gli osta vi ti na ma, mi smo im na toj po mo ći vr lo za hval ni. Ali bi smo u isto vre me že le li da nam ubu du će uka zu ju jed nu dru gu, stvar ni ju po-moć, po moć ko ja bi nam se uka za la na taj na čin što bi naj e ner gič ni je usta li pro tiv ko lo ni jal ne po li ti ke i po ro blja va nja na ro da ko je vla da ju ći fak to ri Austro-Ugar ske vr še. Mi smo se za vre me anek si o ne kri ze ose ća li usa mlje ni, do pu sti te mi re ći – na pu šte ni. U tre nut ku ka da je opa snost od ra ta bi la naj ve ća, mi se ni smo ose ća li do volj no po mog nu ti iz Be ča; ni smo vi de li ta mo ni ka kvu ja ču ak ci ju ma sa a ni pi sa nje par tij ske štam pe nije nas mo glo za do vo lji ti. Pre no se ći te ži šte svo je kam pa nje na su zbi ja nje pre ten zi ja Sr bi je – ja ne mam na me ru da te pre ten zi je ov de bra nim – i dr- ža nje štam pe mo glo je sa mo da uma nji od go vor nost beč ke vla de.

Ali ako je dr ža nje austrij skih dru go va za vre me kri ze u bor bi pro-tiv rat ne opa sno sti bi lo ne do volj no ener gič no, du žnost za stu pa nja pra va na ro da na sa mo o pre de lje nje go to vo je bi la sa nji ho ve stra ne sa svim za-ne ma re na. Oni su sta li, po na šem mi šlje nju, na jed no ne tač no i ne prin-ci pi jel no gle di šte. U par tij skoj štam pi austro-ugar skih dru go va go vo re no je: Sr bi ja ne ma šta da tra ži u Bo sni, po što njen pot pis ne sto ji na Ber lin-skom ugo vo ru. Ako se mo že go vo ri ti o po vre di ne či jih pra va anek si jom Bo sne on da su to pra va Tur ske a ne Sr bi je! Mi ne za stu pa mo pra vo Sr bi je ali što se pra va Tur ske i Ber lin skog ugo vo ra ti če, to je kr va vo pra vo, pra-vo za sno va no na na si lju i pra vu ja če ga i so ci jal na de mo kra ti ja ga ne mo že i ne sme pri zna va ti. So ci jal na de mo kra ti ja mo ra ima ti u vi du ne pra va ko ja is ti ču iz na met nu tih ugo vo ra i osva ja nja već pra va sva ko ga na ro da na sa mo o pre de lje nje, pa i na ro da u Bo sni i Her ce go vi ni.

Par tij ski or gan austrij skih dru go va je pi sao mno go o to me ka ko tamo do le na Bal ka nu ne ma mi ra zbog „ve li kih ape ti ta“, „bo le sti ve li-či na“, i ta ko da lje, bal kan skih dr ža vi ca, i ti su na zo ri po ste pe no po ja če ovla da li u so ci ja li stič koj štam pi uop šte. Ja sma tram da je po treb no is ta ći pred So ci ja li stič kim me đu na rod nim kon gre som da je to gle di šte po gre-šno. Bal kan pred sta vlja „per ma nent nu rat nu opa snost“, ne pre su šni iz vor za ple ta u bor bi. Ali je po gre šno i po vr šno nji ho ve uzro ke tra ži ti u „ape-ti ti ma“ bal kan skih dr ža vi ca i „in tri ga ma“ di na sti ja; oni ni su ta mo već, s jed ne stra ne, u im pe ri ja li stič koj po li ti ci ko ju ka pi ta li stič ke ve li ke sile pre ma Bal ka nu vo de i in tri ga ma nji ho vih di plo mat skih age na ta, a s dru ge stra ne, u oprav da nim te žnja ma i u bor ba ma ko je bal kan ski na ro di vode ne sa mo za na ci o nal no oslo bo đe nje i uje di nje nje već i za naj e le men tar ni-je uslo ve za ži vot. Ono, pak, što ka rak te ri še po li ti ku mi ra so ci jal ne de mo-kra ti je na su prot po li ti ci mi ra ra znih bur žo a skih stru ja ni je samo bor ba

O ratu i miru

161

pro tiv ra ta u mo men tu kad je on već na pra gu, kad se ne bo sa svih stra-na na tu šti lo, već po sto ja na, upor na i po sve dnev na, prin ci pi jel na bor ba pro tiv ka pi ta li stič ke po li ti ke ko ja su prot no sti u se bi no si i ra to vi ma ne-mi nov no vo di. I naj u spe šni ja bor ba so ci jal ne de mo kra ti je pro tiv stal ne opa sno sti ko ja svet skom mi ru na Bal ka nu gro zi je ste prin ci pi jel na i ener-gič na bor ba, bor ba bez kon ce si ja pro tiv ko lo ni jal ne i za vo je vač ke po li ti ke ka pi ta li stič kih dr ža va ko je po Bal ka nu mu te.

Mi oče ku je mo od so ci jal ne de mo kra ti je ve li kih i moć nih dr ža va da, na su prot di plo ma ti ji, naj e ner gič ni je usta ne pro tiv po ku ša ja da se mali, sla bi i ugnje te ni na ro di, ko ji se pod šti klom za vo je va ča ne moć no vr te, obe le že kao „ru ši o ci svet skog mi ra“. Mi to oče ku je mo uto li ko pre što je prin ci pi jel na bor ba so ci jal ne de mo kra ti je pro tiv za vo je vač ke po li ti ke i za pra vo na ci o nal nog sa mo o pre de lje nja uslov za ži vot rad nič kog po kre-ta i so ci jal ne de mo kra ti je u ma lim i po ti šte nim na ro di ma. Sa ovim svo jim zah te vi ma mi sma tra mo da sto ji mo na gle di štu so ci ja li stič kih prin ci pa. I zbog to ga, slo bod ni smo za mo li ti dru go ve da ne gu be iz vi da da smo mi osu đe ni da ra di mo u uskim gra ni ca ma i uslo vi ma i da mno go vi še ži vi mo od uspe ha svo jih par ti ja u In ter na ci o na li ne go svo jih sop stve nih. Za nas je od oso bi to ga zna ča ja ugled ne mač ke so ci jal ne de mo kra ti je. So ci ja li-zam je u nas, ta ko re ći, idej na ko lo ni za ci ja i sva ki i naj ma nji po vod ko ji bi pro is ti cao iz ne prin ci pi jel no ga dr ža nja brat skih par ti ja na stra ni sta vlja se u greh ne mač kim so ci ja li sti ma, da bi se po sred no ote žao rad na ma.

Iz ovih raz lo ga ja sam slo bo dan pred lo ži ti ovaj do da tak re zo lu-ciji: „Kon gres na ro či to is ti če du žno sti dru go va ve li kih ka pi ta li stič kih država i na ro da da u ci lju naj e ner gič ni jeg su zbi ja nja ko lo ni jal ne i osva jač ke po­li ti ke do đu u do dir sa so ci jal nom de mo kra ti jom ma lih, po ti šte nih na ro da, koji pod tom po li ti kom stra da ju, da bi im olak ša li bor bu pro tiv mi li ta ri zma i šo vi ni zma.”*

* Izvor: Govor Dimitrija Tucovića štampan u listu Radničke novine, br. 104 od 1910. godine. Preu zeto iz: Dimitrije Tucović, Izabrani spisi, SKZ, Beograd, 1964, str. 170–173. U tekstu nisu vršene jezičke intervencije.

Hereticus, 1–2/2014 Dimitrije Tucović

162

Miloš Bajić, Kosmička simfonija 2, tempera, vosak, 1965.

163

ZAKONSKA INICIJATIVA Unošenje privremene zabrane bavljenja pozivom u Zakon o krivičnom postupku Republike Srbije*

Podnosimo inicijativu da se u Zakon o krivičnom postupku Repu-blike Srbije unese član o privremenoj zabrani vršenja poziva. Taj član bi trebalo da glasi ovako:

Ako se iz opravdanih razloga može pretpostaviti da će se izreći privremena zabrana vršenja poziva (prema članu 85 Krivičnog za-konika), sudija može reše njem pri vre me no za bra ni ti vr še nje po zi va, de lat no sti ili du žno sti. Član 85 Kri vič nog za ko ni ka pri me nju je se mu ta tis mu tan dis.

O b r a z l o ž e nj eOd red be na ve de nog čla na o pri vre me noj za bra ni vr še nja po zi va

pred sta vlja ju re cep ci ju § 132a Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku Sa ve zne Re pu bli ke Ne mač ke. Iz sa me for mu la ci je vi di se da je taj pa ra graf lo gič-na i neo p hod na kri vič no pro ce sna do grad nja re le vant nih od red bi Kri vič-nog za ko ni ka.

U prav nom si ste mu Sr bi je po sto ji za bra na vr še nja po zi va kao mo-gu će rad no prav no re še nje za kraj kri vič nog po stup ka, ali u prav nom si-ste mu Sr bi je zja pi prav na pra zni na u po gle du rad nog sta tu sa op tu že nog u to ku kri vič nog po stup ka, za kri vič na de la iz vr še na na ra du i u ve zi sa ra dom. Na i me, u Kri vič nom za ko ni ku Re pu bli ke Sr bi je po sto ji me ra bez-bed no sti „za bra ne vr še nja po zi va, de lat no sti i du žno sti“, ali u Za ko ni ku o kri vič nom po stup ku RS ne ma ko re la tiv nog in sti tu ta kri vič no pro ce sne za bra ne vr še nja po zi va („de lat no sti ili du žno sti“). Ta kav in sti tut po sto-ji u ne mač kom Za ko ni ku o kri vič nom po stup ku, te ga za to oda tle tre ba

* Ini ci ja ti vu za uno še nje pri vre me ne za bra ne ba vlje nja po zi vom u Za kon o krivič-nom po stup ku Sr bi je po kre nu li su prof. dr Mar ko Pa vlo vić i prof. dr Jo vi ca Tr-ku lja. Ini ci ja ti va je po nu đe na na pot pis svim pro fe so ri ma Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du, Dru štvu su di ja i dru gim udru že nji ma prav ni ka. Ve ći-na je od bi la da pot pi še tekst, sa obra zlo že njem da se re še njem iz Ini ci ja ti ve kr ši pret po stav ka ne vi no sti. Tekst Pred loga je primljen i za ve den u tri od bo ra Na-rod ne skup šti ne Sr bi je.

ZBIVANJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1–2/2014

164

pre u ze ti. Na i me, ne mač ki kri vič no prav ni si stem da je lo gič no re še nje po ko jem se Kri vič ni i Kri vič no pro ce sni za ko nik, s ob zi rom na za bra nu ba-vlje nja pro fe si jom, ukr šta ju, for mi ra ju ći ne pro boj ni kri vič no prav ni štit. Bez kri vič no pro ce sne od red be o za bra ni ba vlje nja po zi vom, za slu ča je ve kri vič nih de la iz vr še nih na ra du i u ve zi s ra dom, osta vlja se „ru pa“ u za-ko nu u ko joj se ide ja jav nog in te re sa, svr he kri vič nog po stup ka i prav nog po ret ka kva ri i tru li.

Uno še njem čla na o pri vre me noj za bra ni vr še nja po zi va u ZKP Re- pu bli ke Sr bi je, lo gič no i nu žno bi se ot klo nio ogro man ne do sta tak u kri-vič no prav nom si ste mu ze mlje. Sled stve no, za stra šu ju ći i skan da lo zni slu-ča je vi vra ća nja op tu že nih pe do fi la i ko rup ci o na ša na rad no me sto to kom tra ja nja sud skog po stup ka po sta li bi kri vič no pro ce sno ne mo gu ći. Pri me-ra ra di, na vo di mo dva slu ča ja ko ja su di rekt no omo gu će na ne po sto ja-njem od go va ra ju će kri vič no pro ce sne za bra ne ba vlje nja po zi vom. Je dan slu čaj je iz ra žen ovim no vin skim nat pi som: „Ku da ide ova ze mlja?! Skan-da lo zna od lu ka Ape la ci o nog su da u No vom Sa du: Sud vra tio u ško lu uči-te lja ko ji je pip kao de voj či ce!“ Ta ko đe, usled to ga što u ZKP-u Sr bi je ne po sto ji od red ba slič na od red bi 132a ne mač kog ZKP-a, bi lo je mo gu će da se su đe nje u tzv. afe ri „In deks“ pre tvo ri u ži vi spo me nik ko rup ci ji. Ume-sto pri vre me nog od stra nje nja (do pre su đe nja) iz pro fe si je, 14 na stav ni ka op tu že nih za pro da ju is pi ta i zlo u po tre bu slu žbe nog po lo ža ja vra će no je na rad na me sta i još na gra đe no pre da jom upra ve jed nog prav nog fa kul-te ta u nji ho ve ru ke.

Uno še njem „pri vre me ne za bra ne ba vlje nja po zi vom“ u Za kon o kri - vič nom po stup ku tre ba lo bi da iz prav nog ži vo ta Sr bi je ne sta nu ova kvi i slič ni slu ča je vi, ko ji ma se pod ri va i obe smi šlja va ce lo ku pan prav ni si stem.

1. Dr Marko Pavlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu2. akademik Danilo Basta, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu3. Mr Ljubodrag Stojadinović, novinar 4. Dr Milovan Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu5. Dr Jovica Trkulja, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu6. Dr Miša Đurković, viši naučni saradnik Instituta za evropske studije7. Dr Jovo Bakić, docent Filozofskog fakulteta u Beogradu8. Dr Žika Bujuklić, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu9. Dr Zoran Stojiljković, redovni profesor Fakulteta političkih nauka 10. Dr Vladimir Pavićević, docent Fakulteta političkih nauka 11. Julkica Popović, direktor OŠ „Vuk Karadžić“, Srbobran12. Vladan Radomirović, glavni i odgovorni urednik sajta „Pištaljka“13. Mr Momir Radić, advokat14. Milenko Radić, advokat

165

Marinko M. Vučinić publicista, Beograd

UDVORIŠTVO KAO NAČIN POSTOJANJA

Ta man ka da čo vek po mi sli da je Bra ni slav Nu šić re kao sve o na šem men ta li te tu i pre po zna tlji vom ra je tin skom od no su pre ma sva koj vla sti, na ša stvar nost nam pru ži no ve do ka ze da je ona ma što vi ti ja i od ta ko ve­li kog ko me di o gra fa. Ova kve do ka ze mo že mo na ći go to vo sva ko dnev no, ali i tu po sto ji od re đe na gra da ci ja. Nu ši će vi li ko vi pro sto do mi ni ra ju na šim po li tič kim ži vo tom i nji hov de fi le se ne pre sta no na sta vlja. Ipak, ne dav no ob ja vlje ni tekst rek to ra Uni ver zi te ta Me ga trend Mi će Jo va no vi ća „Iz vi ni ću se ja ume sto Ru ži ća“ (Na še no vi ne – uto rak 21. ja nu ar 2014. go di ne) pre­va zi šao je i naj buj ni ju nu ši ćev sku ko me di o graf sku i sa ti rič ku ima gi na ci ju.

On se u tom tek stu po nu dio da se iz vi ni A. Vu či ću u ime svog par­tij skog dru ga B. Ru ži ća, de mon stri ra ju ći do sada ret ko vi đe nu po da nič­ku svest i udvo ri štvo, ko jem, iz gle da, ne ma ni ka kvih gra ni ca. Bra ne ći pri to me pre sve ga svo je ne sa mo po li tič ke in te re se (jer je ve ro vat no ve o ma upit no da li on ima bi lo ka kve ozbilj ne po li tič ke i ide o lo ške po gle de, bez ob zi ra na to što se ne pre sta no po zi va na svo ja so ci ja li stič ka uve re nja), on u stva ri bra ni svo je sa svim pro za ič ne eko nom ske in te re se, za stu pa ju ći pri to me bez ika kvih ogra da ve li ka isto rij ska do stig nu ća od la ze će vla de i nje­go vih dru go va iz So ci ja li stič ke par ti je Sr bi je.

Pri to me, ni ko ozbi ljan ne sma tra M. Jo va no vi ća i nje go vog bra­nje ni ka B. Ru ži ća za pri pad ni ke so ci ja li stič kog po kre ta, jer je nji ho vo ne sa mo po li tič ko po na ša nje i de lo va nje pra va ne ga ci ja i po ni šta va nje bi lo ka kvih ute me lje nih za la ga nja za le vi čar ske i so ci ja li stič ke ide je. Ni je do­volj no sta vi ti sli ku Če Ge va re i pu ši ti sku pe tom pu se iz Ha va ne, sli ka ti se u otu žnom gla mu ru ili „po kla nja ti“ bes plat nu škol sku go di nu da bi ne ko se be sa mo pro kla mo vao u iz vor nog so ci ja li stu.

B. Ru žić je bez ika kvog ob zi ra spre man da iz ja vi: „Bi lo bi neo zbilj­no da se vra ća mo u pro šlost i pod se ća mo na pred iz bor ne kam pa nje i ko je šta go vo rio u tim kam pa nja ma. Jer u kam pa nja ma je sve do zvo lje no. Kam pa nje su pe riod ka da mo že te uti ca ti na pro seč nog bi ra ča i u po gle­du nje go vog na ci o nal nog ili so ci jal nog sen zi bi li te ta. Jer, kao od go vo ran

POGLEDI. . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1–2/2014 Marinko M. Vučinić

166

po li ti čar, a to je i, si gu ran sam, od li ka SPS­a i nje go vog li de ra, upra vo in­si sti ram na to me da su kam pa nje ša re na la ža, da de sni ča ri pro pa gi ra ju le vi čar ske pro gra me, ali sa mo do do la ska na vlast. Mi smo svi sve do ci či­nje ni ce da su mno gi od nas u po li ti ci pro me ni li svoj stav, pro me ni li svo je mi šlje nje. To je kva li tet. Ali, ako smo pro me ni li mi šlje nje, to ne zna či da smo iz bri sa li pro šlost. Za to je va žno da s pro me nom mi šlje nja pro me ni­mo i pri stup ne kim vred no sti ma.“

Iz gle da da upra vo M. Jo va no vić is po lja va ova ko for mu li sa ni kva li tet ne do sled no sti u po li ti ci ko ju nam de mon stri ra nje gov „šti će nik“, ume sto ko jeg se on ja vlja kao do bro vo ljac za po li tič ko po ni ža va nje.

Ot kri va ju ći nam da je iz vi nja va nje ve li ka ci vi li za cij ska te ko vi na i iz ­ raz pri stoj no sti i mo ći, M. Jo va no vić se ju nač ki po da sti re pred no vog go­spo da ra Sr bi je sa na me rom da se iz vi ni ume sto nje go vog dru ga Ba ne ta, ina če is tak nu tog so ci ja li ste i sport skog rad ni ka. Nje gov vr li drug Ba ne to ne će da uči ni, jer je pra vi pred stav nik (ve ro vat no ra sni) auten tič nog Sr­bi na, a Sr bi ma je inat glav na ka rak te ri sti ka i glav na je ma ni fe sta ci ja srp­ske oso bi ne da ina tom bra ni svo ju na ci o nal nu svest i do sto jan stvo. Ali, da le ko je drug Ba ne od auten tič nog Sr bi na, a još je da lje od spo zna je šta je to na ci o nal ni in te res i do sto jan stvo. Nje ga, kao i nje go vog par tij skog dru ga Mi ću Jo va no vi ća, uvek sprem nog na po klo nje nje ta mo gde tre ba i gde se na la zi glav ni cen tar mo ći i nov ca – što je ona spre ga ko ja je i glav no ve ziv no tki vo stran ke ko joj oni pri pa da ju, a ko ja se be pred sta vlja kao so ci ja li stič ku. M. Jo va no vi ća po seb no za bri nja va to što srp ska tvr do­gla vost mo že do ve sti do pre vre me nih iz bo ra i ze mlju do ve sti u kri tič nu, lo šu si tu a ci ju a sa mim tim će bi ti uz dr ma ne po zi ci je nje go vog dru ga Ba­ne ta R., auten tič nog Sr bi na i so ci ja li ste, ali će to i ugro zi ti nje go ve me ga­tren dov ske po slov ne in te re se, jer se la ko mo že de si ti da nje go vi po slov ni i par tij ski part ne ri so ci ja li sti osta nu van vla sti, a sa mim tim će sle di ti, i to na kon pred sto je ćih van red nih par la men tar nih iz bo ra, no va pro ski ne­za i sna žni je okre ta nje no vim po slo dav ci ma, sa ko ji ma je on već u čvr stoj ve zi. Ni je ma la stvar za na šu na u ku i uni ver zi tet sku jav nost ka da ve ći na sa da šnjih, a i bu du ćih mi ni sta ra po ti če iz me ga tren dov skog le gla. Va žno je da se ne sta vlja ju sva ja ja u istu kor pu, a uvek bi ti spre man da se pru že no vi do ka zi udvo ri štva i po slu šni štva.

M. Jo va no vić se, kao ne ka vr sta port pa ro la SPS­a, očaj nič ki i uza­lud no pi ta za što ići na iz bo re ka da ova vla da ve o ma pri le žno i is traj no is­pu nja va sve uslo ve ko ji joj se is po sta vlja ju iz Bri se la. Za što me nja ti tim ko ji do bi ja, pi ta se M. Jo va no vić, jer su re zul ta ti pre ma nje mu iz u zet no do bri, čak im pre siv ni: go to vo re še no Ko so vo, do bi jen da tum pre go vo ra, po kre nu ti mno gi pri vred ni pro jek ti i in ve sti ci je, Vu čić i Da čić od lič no sa ra đu ju, ima ju kon cept, od li čan dvo jac i, što je naj va žni je, NA ROD IH VOLI. Pre vre me ni iz bo ri su ni čim iza zva ni, jer M. Jo va no vić snis ho dlji vo,

Udvorištvo kao način postojanja

167

kako to i pri li či udvo ri ca ma, pri zna je A. Vu či ću da je naj u ti caj ni ji po li ti čar u Sr bi ji i za što bi lo šta me nja ti kad bi to mo glo ugro zi ti me ga tren dov ske po slov ne i po li tič ke in te re se?! A ta man je ostva re na op šta idi la, u ko joj se pro sto mo gu opi pa ti na rod no po ve re nje i lju bav ko jim je za si pan ovaj ide al ni po li tič ki dvo jac.

Nje go va po seb na bri ga, ko ja će bi ti još ve ća na kon ras pi si va nja van­red nih par la men tar nih iz bo ra, ogle da se u to me da po sto ji mo guć nost za stva ra nje jed no stra nač ke vla da vi ne, jer u ta kvom si ste mu ne ma me sta za so ci ja li ste ru ži ćev skog ti pa. Ali će ve ro vat no opet bi ti po volj nih pri li ka da se is tak nu za slu ge M. Jo va no vi ća za bes plat no obra zo va nje i nje gov iz u­zet ni na uč ni do pri nos. On se pri to me pi ta da li stra nač ki in te re si mo gu bi ti iz nad dr žav nih in te re sa a da u ostva ri va nje dr žav nih in te re sa ni su uklju če ni po slov ni in te re si, ko je oli ča va ju on i nje go va par tij sko­po slov­na gru pa ci ja, sprem na da bu de na uslu zi sva koj vla sti ko ja joj obez be đu je ne sme ta no de lo va nje.

Po seb no je dir lji va nje go va bri ga da će u dr ža vi na sta ti in ter reg num i da će bi ti za u sta vlje ni re form ski pro ce si, ali je nje go va bri ga, ve ro vat no, mno go pro za ič ni ja – vi še ne će bi ti u pri li ci da bu de ne for mal ni kre a tor ka drov ske po li ti ke za jed no sa svo jim ru ži ćev skim „so ci ja li stič kim“ pri ja­te lji ma. Ili se pak u ovoj pro ce ni ja va ram, jer su ko re ni nje go vog uti ca ja ve ro vat no mno go du blji i raz gra na ti ji, pa me ne bi za ču di lo da se i u no­voj po li tič koj kon ste la ci ji on po ja vi kao si va emi nen ci ja ka drov ske po li ti ke i u re do vi ma Srp ske na pred ne stran ke.

To smo gle da li već ne ko li ko pu ta, a re pri ze su kod nas ve o ma če ste. Na rod će pre ma M. Jo va no vi ću u ovom mo gu ćem in ter reg nu mu do dat­no stra da ti, što će po seb no ose ti ti on i nje go va džet­se tov ska bu lu men ta u nje go voj vi li na Azur noj oba li.

Osnov ni raz log za ova kvu Jo va no vi će vu po ni ža va ju ću po nu du za iz vi nja va nje ume sto nje go vog pri ja te lja Ba ne ta či ni di le ma ko ja ga oči­gled no mu či: da li je A. Vu či ću po treb na ap so lut na vlast? Mno go je bo lja va ri jan ta da tu svo ju, za sa da ap so lut nu vlast de li sa svo jim ko a li ci o nim part ne ri ma so ci ja li sti ma, a to zna či da M. Jo va no vić mo že da lje ne sme­ta no ra za ra ti ne sa mo naš obra zov ni već i uve li ko na ru še ni vred no sni si stem. So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je, i po red ve li kih pri ča o nje noj te žnji da se re for mi še i pro me ni mo dus ope ran di, ne mo že da pre o kre ne svoj te melj ni na čin de lo va nja, kao or ga ni za ci ja za sno va na na sa ve zu po li ti ke i pri vred no­po slov nih kru go va, ko ji ma po li ti ka slu ži sa mo kao mo guć nost da op sta ju u dru štve nom i po li tič kom ži vo tu i ostva ru ju svo je pre sve ga eko nom ske i lič ne in te re se.

Ja vlja nje M. Jo va no vi ća kao nje nog iz vi nja va ju ćeg port pa ro la i svo­je vr snog ide o lo ga jedino je do kaz da je ona spa la na ve o ma ni ske gra ne,

Hereticus, 1–2/2014 Marinko M. Vučinić

168

jer je on u sta nju sa mo da iz ra zi pa ni čan strah od mo gu ćeg gu bit ka vla sti i uti ca ja. Ali lju di nje go vog pro fi la sprem ni su da i u bu du ćim po li tič kim kom bi na ci ja ma ap so lut nim go spo da ri ma pru že svo je do bre uslu ge i da bu du deo no vo­sta re vla da ju će svi te i ko te ri je. Jer, u ana li ma na še štam pe osta će za be le že na an to lo gij ska re če ni ca ko ja pre va zi la zi Nu ši će vog Pe ru pi sa ra iz ad mi ni stra tiv nog ode lje nja. „Iz vi nja vam se gos’n Vu či ću. Mo lim da se iz vi nje nje pri hva ti.“ Na ša tra ge di ja i je ste u to me što je sva ka vlast ova kva iz vi nja va nja i lju de ko ji su spo sob ni na be sram no po da ni štvo, ova­kav soj udvo ri ca, uvr sti u svo ju vla da ju ću dvor sku svi tu. U to smo se uve ri li to li ko pu ta. Za što bi smo se sa da na da li da će se išta ozbilj ni je pro me ni ti?!

Miloš Bajić, Akt, kombinovana tehnika, 1945.

Udvorištvo kao način postojanja

169

Ilija Marković aforističar, Novi Sad

AFO RI ZAM KAO PO SLED NJI BE DEM OD BRA NE (12) Levica i levičarenje

1.

Srp i če kić su hlad no oruž je. Naš put je prav. Naš put je bio prav. Naš put je kriv, ali je di ni is pra van. Ko va li smo brat stvo i je din stvo dok ga ni smo uta nji li.Ko je za, ru ke uvis!Ono što ne va lja naj vi še nas ko šta.Njih je iz da la sna ga, a nas ku ka vič luk. Ne ka da s ko le na na ko le no. A da nas s lak ta na la kat. Svi su bi li na mo joj stra ni. Za to se ča mac i pre vr nuo. Dez o ri jen ti sa nom na ro du sva ka je stra na sve ta. Ko pre si pa iz šu pljeg u pra zno, pro si pa pa met pre ko lev(a)ka.Na le vi ci je i de sni ca. Ako vam po li ti ka ne ide od ru ke, pro me ni te ru ku.Ako na đe te ru ku u dže pu, znaj te da ru ka ili džep ni su va ši. Ako vas okre ću kao ka zalj ke na sa tu, ne zna či da dr ži te ko rak s vre­

me nom.Mno ge stva ri su na do hvat ru ke. Tre ba sa mo sa vi ti kič mu.Kad su svi na li ni ji, li ni ja se ne vi di.Ko li ki vam je ra di jus skre ta nja?Ni je ljud ski, ali je po šte no.Rav no te ža je pot pu na: sva ko vu če na svo ju stra nu. Kad sva ko vu če

na svo ju stra nu, svi vu ku na nje go vu.Od ri če mo se sve ga, ali ne i sva ko ga. To li ko vam je do bro da nam go re ne mo že bi ti. Za o kret je bio to li ko ener gi čan da se pre tvo rio u vr to gla vi cu.Da li se klat no kla ti obrat no?

2.

Stran pu ti ca je iz vid ni ca re vo lu ci o nar nog pu ta. Ni šta ni je ra đe no bez zna nja dru go va ko ji ne ma ju poj ma.Dru go vi ma ko ji pi šu cr ve nom olov kom sva ki dan je pra znik.

170

Hereticus, 1–2/2014 Ilija Marković

Ime ru že: So ci ja li stič ka par ti ja Sr bi je.Na rod ne mo žeš pre va ri ti. Ni si ti ko mu ni sta. Ako vam je kra tak Sta lji nov ši njel, po krij te se uši ma. La ko iz la zi mo na kraj sa ide o lo škim pro tiv ni ci ma. Te ško sa isto­

mi šlje ni ci ma. Pre će gr ba vi Sr bi kroz igle ne uši no kroz Tri jum fal nu ka pi ju.Ber lin ski zid se sru šio pod te re tom hi lja da gra fi ta. Ju go slo ven ski

pod jed nim.Svi će, svi će ruj na zo ra pe de set go di na.Ko mu ni sti su se pre svu kli. Po sle pe de set go di na. Naš put je tr no vit, a vaš po sut ru ža ma: je dan te isti put.Re vo lu ci o na ri su se bo ri li za na šu stvar. Sa da je tra že u pla stu se na.Lo po vi su se uhva ti li za dže po ve i za i gra li ko za rač ko ko lo. Mi ima mo svo je za ko ne. Na ši kon cen trič ni kru go vi ši re se pre ma

cen tru. Bi ro kra ti ja je okrut na. Ha ni bal pred vra ti ma ča mi ve ko vi ma. Po li ti ka je ve šti na je di nog mo gu ćeg. Ako ne mo že te da ih sva ri te, vi ko mu ni ste po vra ti te!Pe to kra ka je pro gre siv ni ja od kom pa sa. Po ka zu je vi še stra na.Dik ta tu ra pro le ta ri ja ta je uspe šno pri ve de na kra ju. Od pro le ta ri ja­

ta ni tra ga, ni gla sa.Po što Sr bi ja ni je u ra tu, ko mu ni zam nam ne gi ne. Ki na je ogrom na ze mlja. Za to je ima la če ti ri pu ta ve ću ban du. Ni je on za veo dik ta tu ru. Ona je nje ga. U so ci ja li zmu se par ti ja ne igra do go lih kra lje va, već do ogo lje nih

pe ša ka.

3.

Da da nas ba ne Sta ljin bez br ko va, ne bi se zna lo ko je ko. Da ne be še cve ta u ko si, ne bi Edip na mi ri sao maj či nu du ši cu.Cr ve ni ok to bar plus cr ve ni jul* jed na ko je cr ni pe tak.Ako je re žim spre man na sve, zna či da je flek si bi lan. SPS će po be di ti sto po sto – to je mi ni mum is pod ko jeg vlast ne

može da ide.

* Mi sli se na Ju go slo ven sku le vi cu (JUL), po li tič ku stran ku Sr bi je ko ja je osno va na 1994. kao ko a li ci ja 23 le vi čar ske ko mu ni stič ke par ti je, ko je je pred vo dio Sa vez ko mu ni sta – Po kret za Ju go sla vi ju. Pred sed nik Ju go slo ven ske le vi ce bio je Lju bi­ša Ri stić, dok je stran ku u prak si vo di la Mir ja na Mar ko vić, su pru ga pred sed ni ka Slo bo da na Mi lo še vi ća. (Na po me na re dak ci je)

171

Aforizam kao poslednji bedem odbrane (12)

Da su pro me ne ko re ni te, so ci ja li sti ima ju dva jam ca. Kur tu i Mur tu.Na do brom smo pu tu. Svi nam idu u su sret. Iz bor ni re zul ta ti su ne va že ći. Gla sa li su i oni ko ji su bi li pro tiv. Stran ke su po sti gle kon sen zus. Ne sla žu se ni u če mu. Ko mu ni sti su se na vi kli da po be đu ju. Na rod ni ka ko da se ota ra si

te na vi ke. U so ci ja li zmu ne ma dvor skih bu da la. Svi mi sle kao je dan. Igra ju se pro du že ci. Dva pu ta po pe de set go di na. U na šem lu di lu ne ma si ste ma. U na šem si ste mu ne manj ka lu di la. Gde se svi pra ve lu di, glu po je bi ti pa me tan.Cr ve no slo vo – ve li ki sve tac. Kr va vo – dr žav ni pra znik. Ni je on ne u re dan pla ti ša, ne go mu ra ču ni br zo pri sti žu.Ne ma nam spa sa. Ova vla da ne ma kud da po beg ne. Ve ći je pro blem pr va vr sta ne go pe ta ko lo na. Mno gi su par ti je pre da li bez bor be. A Sr bi ni po sle grd ne po gi bi je. Upu će ni smo jed ni na dru ge. Upu ću je nas onaj ko ji nas mo bi li še. Ni sam ma te ri ja li sta. Ja sa mo sa mo pred met nji ho ve pa žnje. Ako se po be da od sli ka va u ogle da lu, on da je na dru goj stra ni.Mor ska zve zda je kao pe to kra ka. Na dnu. Ni su re do vi za hleb, mle ko, ulje, še ćer, bra šno, no pet ko lo na.

4.

Smrt s ko som, pr va da ma sa sr pom. Da ne be še cve ta u ko si, ne bi Edip na mi ri sao maj či nu du ši cu.Iz bor ni re zul ta ti ni su ko nač ni. So ci ja li sti još ne zna ju ko li ko su po­

kra li gla so va. Petokraka sa pet pe ra ima jed no dr ža lje. Kon ver ti ti na jed nu stra nu, pre be zi na dru gu, pre me ta či iz me đu. Dúga je pre ma za na svim bo ja ma.Ko mu ni zam je bio štih­pro ba za de lje nje obe le že nih ka ra ta. Ne sa mo da smo iz gu bi li do bi je ne par ti je, ne go smo do bi li iz gu­

blje ne pe ša ke. Da se ni ste bo ri li za na šu stvar, ne bi ste je do bi li.U tu ri stič koj po nu di me sta zlo či na obe le že na su pe to kra ka ma.De žur ni pa tri o ta bro ji do pet. Ko se ne pre stro ji, sma tra će se pe to­

ko lo na šem. Ju go sla vi ja u ma lom – Sr bi ja ko je ne ma.Pe ta ko lo na je fe no men pr ve vr ste.

172

Hereticus, 1–2/2014 Ilija Marković

Na ca ri ni pre stro ja va nje. Od pet ko lo na for mi ra se jed na. Da je Sta lji nov ši njel cr ven, od nje ga bi se mo glo na pra vi ti sto ti nu

be ret ki.Dok če kić ku je pe to kra ku u zve zde, srp ža nje uspe he.Ide a li se ku ju dok se vi ju ge is pra vlja ju. Pro blem na ta li te ta je ve ći otkad je dr ža va bez Jaj ca. Ži veo Pr vi maj, dan tu ca nja rad ni ka i se lja ka!Ako se isto ri ja po na vlja, „Ti ta nik“ će opet po to nu ti.Otkad srp i če kić ni su u ko a li ci ji, ide a li se ku ju u vla di.Po ju li jan skom ka len da ru pe to ga ok to bra ni je ni bi lo.Lak še je ko mu ni sti da po sta ne de mo kra ta ne go de mo kra ti da to osta ne. Po pla va de mo kra ti je je se lek tiv na. Ne pla vi one ko ji ne mo gu da

po cr ve ne.

5.

U Mu ze ju re vo lu ci je gen sek ni je eks po nat, već eks po nent vla de. Kad je Jaj ce pro log, mu ćak je epi log.Jul se vra ća na po li tič ku sce nu. Ne ka se pri pre mi po ter ni ca za ok to bar!Smrt fa ši zmu! Slo bo dan bu le va ru!Mi lje nik le vi ce za do vo lja va se go lom isti nom iz dru ge ru ke.Dok se pi ta SPS, pi ta će bi ti od ja bu ka raz do ra.Ka me le o ni me nja ju bo ju gla sa pre ma bo ji po ter ni ce za cr nom udo vi com.Ko je po vu kao nje nu po ter ni cu, za slu žio je da se na đe na njoj.Ju nak pe tog ok to bra ja še na če lu pe te ko lo ne.I po sle Ti ta „Ti ta nik“.Ni sam fa ši sta, obra za mi!Ži veo 1. maj, pra znik ti ra da!U De da Mra zu pre po zna li smo Mark sa. No si ka pi tal pod Mi škom.Vra ća mo se Mark su pre ko ka pi ta la, ka pi ta li zmu – pre ko mark si sta. Iz so ci ja li zma put vo di u ko mu ni zam ili u Evro pu.Ju go sla vi ja je ču va la brat stvo i je din stvo kao Ze ni cu Bo sne i Her ce go vi ne. Ko se na đe u sen dvi ču iz me đu so ci ja li sta i ko mu ni sta, po je de ga mrak. Stran ke su se do go vo ri le da bu de ka ko mo ra bi ti. Me đu tim, ni su

po što va le do go vor.U so ci jal nom pro gra mu sva ko je slu čaj za se be. Mar ša lov plan je ostva ren. „Ti ta nik“ je po to nuo.Sa oni ma ni smo mo gli u bu duć nost. Sa ovi ma će mo te ško iz sa da šnjo sti.

173

Goran Marković Pravni fakultet Univerziteta Istočno Sarajevo, Pale

ČETNICI I ANTIFAŠIZAM

U onom di je lu ju go slo ven skih pro sto ra gdje ži ve Sr bi već dva de set go di na se po ku ša va da ti ne ko no vo, do tad ne po zna to, vi đe nje čet nič kog po kre ta Dra že Mi ha i lo vi ća. Ka ko je isto ri o gra fi ja iz do ba SFRJ već te melj­no ob ra di la ovaj pred met i da la svo ju ocje nu ovog voj no­po li tič kog po­kre ta, kre nu lo se u re vi zi ju tih ocje na i sa zna nja. Cilj je bio re ha bi li ta ci ja čet nič kog po kre ta, a no si o ci po du hva ta su bi li an ti ko mu ni stič ki opre di­je lje ni isto ri ča ri i ide o lo zi.

Do sta du go ta re vi zi ja ni je ima la upo ri šte u bi lo ka kvim iole ozbilj­nim (ba rem na pr vi po gled) na pi si ma, da bi se po sljed njih go di na je dan broj isto ri ča ra, ma hom u Be o gra du, po čeo ozbilj ni je ba vi ti ovim pro ble­mom. Re zul tat tog ba vlje nja je ve ći broj čla na ka i mo no gra fi ja ko ji ma auto ri teže da se pred sta ve kao objek tiv ni i kva li fi ko va ni is tra ži va či čet­nič kog po kre ta. Da su oni (ili ba rem ne ki od njih) za i sta kva li fi ko va ni, ne mo že se sum nja ti, ako ni zbog če ga dru gog, ono zbog nji ho vih for mal nih struč nih kva li fi ka ci ja ili onih struč nih ra do va koje su osta vi li iza se be. To što su ne ki od njih struč ni još ne zna či i da su objek tiv ni. Po se ban pro­blem na sta je on da kad po ku ša va ju iz vu ći op šte za ključ ke i ocje ne čet nič­kog po kre ta na te me lju pri ku plje ne isto rij ske gra đe.

Dru gi dio pri če či ne ide o lo zi ra znih po li tič kih stra na ka, ne ri jet ko i vla di ni funk ci o ne ri, ko ji, po ku ša va ju ći da re ha bi li tu ju čet nič ki po kret, že le re ha bi li to va ti dio vla sti te ide o lo gi je i po li tič kog po kre ta. Po ne kad že le re ha bi li to va ti svo je oče ve i dje do ve, ko ji su su dje lo va li u čet nič kom po kre tu. Ovaj re vi zi o ni zam ide to li ko da le ko da se u Sr bi ji čet ni ci iz jed­na ča va ju s par ti za ni ma i u po gle du pra va ko ja im pri zna je za kon, dok se u udž be ni ci ma isto ri je pi še o dva an ti fa ši stič ka po kre ta ot po ra u Ju go sla­vi ji – par ti zan skom, ko ji je bio pro ko mu ni stič ki, i čet nič kom, ko ji je bio pro de mo krat ski i pro za pad ni. Ka ko je oči gled no da se mi šlje nja isto ri ča­ra i po li ti ča ra o pri ro di čet nič kog po kre ta ne pomirljivo raz li ku ju, bi lo bi ko ri sno skre nu ti pa žnju na niz do ku me na ta ko ji ma se po tvr đu ju pri ro da i ulo ga ovog voj no­po li tič kog po kre ta.

POLEMIKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1–2/2014 Goran Marković

174

An ti fa ši stič ki po kret ot po ra?

Pri ča po či nje ova ko. Ka da je ju go slo ven ska kra ljev ska voj ska neslav­no ka pi tu li ra la u april skom ra tu, Dra ža Mi ha i lo vić, ta da na slu žbi u šta bu Dru ge ar mi je, ne pri zna je ka pi tu la ci ju i po vla či se pred oku pa to rom za­jed no sa ma lom gru pom ofi ci ra, pod o fi ci ra i voj ni ka. Ta gru pa, pošto je za vr ši la svoj put iz Bo sne u za pad nu Sr bi ju, bro ja la sve ga 26 lju di. Ko je či nio njen sa stav i ka kvim je ži vo tom ži vje la, svje do či je dan od nje nih čla­no va, po ruč nik Rat ko Mar ti no vić, ko ji je sa Dra žom pro veo pr ve mje se ce na Rav noj go ri, u na di da će ovaj za po če ti bor bu pro tiv oku pa to ra. Dra ža u to vri je me ni je imao ni ka kvu ide ju o to me šta da ra di. Glav ni cilj mu je bio da iz bjeg ne za ro blja va nje. Tek po do la sku na Rav nu go ru, on hva ta veze sa po je di nim ofi ci ri ma i pod o fi ci ri ma i po či nje stva ra ti svo ju or ga ni za ci­ju. Ka ko ka že Mar ti no vić, bu du ći da se Dra ži ja vlja lo vi še lju di ne go što ih je on mo gao za dr ža ti na Rav noj go ri a da ne ugro zi bez bjed nost gru pe, on ih od bi ja i upu ću je u po je di ne di je lo ve Sr bi je u ci lju stva ra nja čet nič ke or ga ni za ci je. Isto vre me no sa iz ja vom o ne pri zna va nju ka pi tu la ci je, Dra ža Mi ha i lo vić iz ja vlju je da pri zna je kra ljev sku vla du i Pe tra II, ko ji su po bje­gli u Lon don i po ku ša va, u po čet ku ne u spje šno, da us po sta vi ve zu s nji ma.

Ne ma sum nje da Dra ža Mi ha i lo vić i lju di oko nje ga ni su bi li na ci sti po ide o lo škom opre dje lje nju. Iz u ze tak je či nio Vla di mir Le nac, vo đa ljo ti­ćev ske omla di ne, ko ji je bio opre di je lje ni srp ski fa šist, a ko ji je po Dra ži­nom do la sku na Rav nu go ru bio s njim, da bi za tim oti šao u Be o grad, ne vra ća ju ći se vi še u Dra žin štab. To što Mi ha i lo vić i nje go vi lju di ide o lo ški ni su bi li na ci sti, još uvi jek ne zna či da su ima li na mje ru da se bo re pro tiv na ci sta. Nji ho va želja i pro pa gand na ide ja bi la je da se tre ba or ga ni zo va ti, na o ru ža ti i če ka ti po go dan tre nu tak za di za nje ustan ka. Taj tre nu tak bi do šao on da kad bi sa ve zni ci to li ko is cr p li Nje mač ku da bi di za nje ustan ka u Ju go sla vi ji bi lo re la tiv no la ko ostva ri vo. Da Dra ža Mi ha i lo vić ni je imao na mje ru da or ga ni zu je usta nak, po tvr đu je i je dan od nje go vih pr vih i naj­vjer ni jih sa rad ni ka, Zvo ni mir Vuč ko vić, kad u svo jim me mo a ri ma, iz me đu osta log, ka že da je cilj Mi ha i lo vi će vog po kre ta bio i „u po god nom tre nut ku, kad iz gle di na uspeh oru ža ne ak ci je bu du po volj ni, kre nu ti na usta nak“.

Mi ha i lo vić je av gu sta 1941. go di ne iz dao uput stvo o osni va nju čet­nič kih od re da (Ar hiv VII, Ča, k. 7, reg. br. 15/1 (VK­V­570/1). U nje mu su de fi ni sa ni i za da ci ovih od re da, ko ji se svo de na pa tro li ra nje po se li ma, spre ča va nje pljač ke i na si lja nad gra đan stvom, one mo gu ća va nje ra zor nih ele me na ta da stva ra ju svo ju or ga ni za ci ju, uz iz ri či to na re đe nje: „Su ko bi sa Nem ci ma da se iz be ga va ju dok je god to mo gu će (...)“ Isto se na re đu je u Upu tu za iz vr še nje mo bi li za ci je od 9. sep tem bra 1941. go di ne (Ar hiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 2/2–1 (VK­V­12). U in struk ci ji Dra že Mi ha i lo vi ća ko man dan tu čet nič kih od re da Ju go slo ven ske voj ske u Cr noj Go ri ma jo ru

Četnici i antifašizam

175

Đor đi ju La ši ću ka že se: „Upo tre ba čet nič kih od re da u Cr noj Go ri: u da nom tre nut ku!“ (Ar hiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 10/1 (VK­V­7)). Čet ni ci su se iz­ja sni li za oru ža nu bor bu, ali ne od mah, već kad se za to stvo re uslo vi, kad „do đe vre me“. Do tad tre ba če ka ti, pri pre ma ti se, stva ra ti vla sti tu or ga ni­za ci ju. To vri je me ni kad ni je do šlo.

Zbog to ga što se ni su sla ga li o ot po či nja nju ustan ka pro tiv oku pa­to ra, par ti za ni i čet ni ci ni su mo gli ostva ri ti sa rad nju u po čet ku ustan ka. Naj vi še što su mo gli po sti ći jeste da jed ni dru gi ma ne će ugro ža va ti slo­bo du ak ci je i da se ne će uza jam no na pa da ti, a da će se čet ni ci pri dru ži ti ustan ku kad oci je ne da je na stu pio po go dan tre nu tak. Mi ha i lo vić je u to­ku sud skog po stup ka ko ji je pro tiv nje ga vo đen 1946. go di ne iz ja vio da je nje go va po li ti ka u po gle du ustan ka bi la da se tre ba or ga ni zo va ti i če ka ti po go dan tre nu tak. U po li tič kom pro gra mu po kre ta Dra že Mi ha i lo vi ća, koji je Mi loš Se ku lić po čet kom no vem bra 1941. go di ne pre dao pred sjed­ni ku vla de ge ne ra lu Si mo vi ću, sto ji: „1) Odr ža va nje ne pri ja telj skog sta­va pre ma oku pa to ri ma i nji ho vim po ma ga či ma, ali za sa da, do da ljeg, ne ula zi ti u ne po sred ne bor be osim u slu ča je vi ma sa mo od bra ne kao što je slu čaj u Hr vat skoj. Sto ga, uti ca ti da i dru gi na rod ni fak to ri za u zmu ta­kav stav (...)“ (Ar hiv VII, fond Ar hi va emi grant ske vla de i voj ske (da lje: AEV), k. 162, reg. br. 34/1 (VK­Y­53)) U iz vje šta ju ko ji je iz ze mlje po slat kra ljev skoj vla di pod na slo vom „Si tu a ci ja 1. ok to bra 1941. go di ne“ ka že se da osta ci ju go slo ven ske voj ske, pod na zi vom čet nič ki od re di re dov ne voj ske, pri pre ma ju usta nak za tre nu tak nje mač ke pro pa sti. Čet nič ki po­kret od vla de zah ti je va ma te ri jal nu i mo ral nu po moć. Mo ral na po moć se, iz me đu osta log, ogle da u upu ći va nju za htje va Sr bi ma da mi ru ju, a isti ta­kav za htjev ko mu ni sti ma tre ba da do đe iz Mo skve.

Ova kav stav čet nič kog po kre ta u pot pu no sti se po du da rao s po li ti kom kra ljev ske emi grant ske vla de u Lon do nu, či ji je cilj, bu du ći da je bi la pri­zna ta od sa ve zni ka, bio da stvo ri vla sti tu voj nu or ga ni za ci ju u ze mlji ko ja će po slu ži ti ne za usta nak pro tiv oku pa to ra, već za po vra tak kra lja i nje­go ve vla de kad Hi tler bu de po ra žen. U tom smi slu, ge ne ral Du šan Si mo vić, pred sjed nik kra ljev ske vla de, u go vo ru emi to va nom pu tem Ra dio Lon do na 12. av gu sta 1941. go di ne, iz me đu osta log, ka že: „Kra ljev ska vla da zna da ša ka ne sa ve snih lju di da na šnjom pre ra nom ak ci jom na no si te ške pat nje na ro du. Ne vi ne žr tve ko je Nem ci da nas stre lja ju, bi će isto ta ko osve će ne i na ra čun Ne ma ca i na ra čun onih ko ji či ne da te žr tve pa da ju. Čas slo bo­de je bli zu, a pra va vla da u Lon do nu da će sig nal ka da će po če ti po nov na bor ba za slo bo du.“ (Ni ko la Mi lo va no vić, Dra ža Mi ha i lo vić, http://www.zna ci.net/00001/11_6.htm) U dru gom go vo ru pre ko Ra dio Lon do na, ko ji je odr žao 15. no vem bra 1941. go di ne, ge ne ral Si mo vić je re kao: „Mi smo ne jed nom po ru či va li da za od sud nu bor bu još ni je kuc nuo čas...“ (Ni ko la Mi lo va no vić, Dra ža Mi ha i lo vić, http://www.zna ci.net/00001/11_11.htm)

Hereticus, 1–2/2014 Goran Marković

176

Od bi ja nje čet nič kog po kre ta da konačno za poč ne bor bu pro tiv oku­pa to ra i kvi slin ga na ve lo je mno ge ofi ci re i pod o fi ci re, ko ji pri je ra ta ni su ima li bi lo ka kvog do di ra sa Ko mu ni stič kom par ti jom Ju go sla vi je, da se opre di je le za na rod no o slo bo di lač ki po kret. Bu du ći da su ofi ci ri i pod o fi­ci ri kra ljev ske voj ske u pred rat nom pe ri o du bi li in dok tri ni ra ni an ti ko mu­ni zmom i da je voj ska kao cje li na pred sta vlja la naj sna žni ji stub di na sti je, či nje ni ca da je od re đe ni broj nje nih pri pad ni ka već 1941. go di ne pri šao par ti za ni ma, a ne čet ni ci ma, go vo ri o to me da je na rod no o slo bo di lač ki po­kret po či vao na do volj no ši ro koj po li tič koj plat for mi da uklju či i pri pad ni ke jed ne mo nar hi stič ke voj ske, ali i o to me da su oni ra di je od lu či li da ra tu ju za jed no s ko mu ni sti ma ne go da sa svo jim ko le ga ma ofi ci ri ma i pod o fi ci ri­ma u čet nič koj or ga ni za ci ji če ka ju sig nal iz Lon do na da bi po če li usta nak. Za ni mlji va je jed na iz ja va gru pe ak tiv nih i re zer vnih ofi ci ra sa pod ruč ja Čač ka: „Mi do le pot pi sa ti re zer vni ofi ci ri, a na tra že nje Ko man de me sta Čet nič kih od re da ju go slo ven ske voj ske – Ča čak, da je mo sle de ću iz ja vu: Pri li kom ula ska u Ča čak na rod no oslo bo di lač kih par ti zan skih i čet nič kih od re da, a na oba ve zan po ziv upu ćen gra đan stvu da se upi su je u jed ne ili u dru ge od re de, bez ika kve pre si je, pri ja vi li smo se za Na rod no oslo­bo di lač ki po kret, kao gra đa ni, sma tra ju ći da smo se ovim sta vi li na ras­po lo že nje svim na rod no oslo bo di lač kim sna ga ma ko je ima ju za cilj, pr vo i naj va žni je oslo bo đe nje od ne pri ja te lja. Shva ti li smo da ovim pu tem, ne sa mo kao gra đa ni, već i kao re zer vni ofi ci ri, is pu nja va mo svo je oba ve ze pre ma na ro du.“ (Ar hiv VII, mf. Lok. muz. br. 2, sn. 718)

Osim to ga, par ti za ni ma su to kom dru ge po lo vi ne 1941. go di ne pri­stu pi li po je din ci i gru pe lju di ko ji su pri je ra ta pri pa da li bur žo a skim stran­ka ma i ko ji ni su ga ji li sim pa ti je pre ma ko mu ni zmu, čak i po je di ni sve­šte ni ci (npr. pop Vla da Ze če vić). Ni ko od njih ni je pri šao par ti za ni ma iz ide o lo ških, već iz či sto pa tri ot skih raz lo ga. Što ni su pri stu pi li čet ni ci ma, iako im je bi lo po zna to po sto ja nje nji ho ve or ga ni za ci je, raz log tre ba tra­ži ti u či nje ni ci da čet ni ci ni su ima li na mje ru da se bo re pro tiv oku pa to ra.

Čet ni ci, do du še, je su uče stvo va li u po je di nim bor ba ma u je sen 1941. go di ne. Ta ko je pot pu kov nik Ve se lin Mi si ta oslo bo dio Lo zni cu, a čet ni ci su za jed no s par ti za ni ma uče stvo va li u blo ka di po je di nih gra do va. Isto ta ko, po ruč nik Mar ti no vić je na pao Kru panj, ali u tom tre nut ku on već, pre ma vla sti tom pri zna nju, ni je dje lo vao pod ko man dom Mi ha i lo vi ća, već kao ko­man dant sa mo stal nog od re da. Ipak, tre ba pri mi je ti ti ne ko li ko či nje ni ca. Pr vo, oslo bo đe nje Lo zni ce je iz vr še no pro tiv vo lje čet nič kog vođ stva i Mi­si ta bi, da ni je po gi nuo tom pri li kom, bio osu đen od stra ne Dra že Mi ha i lo­vi ća. Ta voj na ak ci ja je iz vr še na bez Dra ži nog zna nja i odo bre nja. Dru go, čet ni ci su sa mo u po je di nim slu ča je vi ma uče stvo va li u ak ci ja ma za jed no s par ti za ni ma (Ma čva, op sa da Kra lje va). To ni je bi la nji ho va op šta po li ti ka. Uče šće u voj nič kim ak ci ja ma mo že se ob ja sni ti že ljom čet nič kog vođ stva

Četnici i antifašizam

177

da ne za o sta je su vi še za par ti za ni ma, či ji su ugled i uti caj, zbog stal ne bor­ be pro tiv oku pa to ra i kvi slin ga, ra sli, ta ko da su par ti zan ski od re di u Ju­go sla vi ji kra jem 1941. go di ne već ima li 80.000 bo ra ca. Čet nič ko vođ stvo je u uslo vi ma op šte na rod nog ustan ka, htje lo – ne htje lo, mo ra lo su dje lo va ti u nje mu, ma kar u vr lo ogra ni če nom obi mu. Da uče šće čet ni ka u ustan­ku ni je bi lo od raz nji ho ve po li ti ke i že lje, vi di se po nji ho vom po na ša nju na kon gu še nja ustan ka, kao i u pre go vo ri ma ko ji su vo đe ni s Ni jem ci ma. U si tu a ci ji kad je ze mlja oku pi ra na od stra ne na ci sta i fa ši sta i kad je usta­nak pro tiv oku pa to ra već po dig nut, be smi sle no je go vo ri ti o an ti fa ši stič­kom voj no­po li tič kom po kre tu ko ji je već or ga ni zo van, ima hi lja de lju di pod oruž jem, ali upor no od bi ja da vo di ne pre kid nu i si ste mat sku bor bu pro tiv fa ši zma. Šta zna či u ta kvoj si tu a ci ji bi ti an ti fa šist sa mo na ri je či ma?

Ko la bo ra ci ja

Da je čet nič ki po kret bio an ti fa ši stič ki po kret ot po ra, ne sa mo da bi vo dio bor bu pro tiv oku pa to ra i kvi slin ga, već se ne bi upu štao u ko la­bo ra ci ju. Po mi šlje nju da na šnjih re vi zi o ni sta, čet nič ki po kret je bio an ti­fa ši stič ki iako je od no vem bra 1941. go di ne po čeo ko la bo ra ci ju sa oku pa­to ri ma i dru gim kvi slin zi ma. Ta ko smo, po ovom mi šlje nju, 1941. go di ne ima li je dan an ti fa ši stič ki po kret ko ji ne sa mo da je od bi jao bor bu pro tiv fa ši zma, ne go se upu stio u ko la bo ra ci ju sa fa ši zmom.

Ka ko se mo glo de si ti da čet nič ki po kret, ko ji je imao po dr šku iz bje­glič ke vla de u Lon do nu, a do brim di je lom ra ta i po dr šku bri tan ske vla de, sa ra đu je sa oku pa to ri ma? Od go vor tre ba tra ži ti u od no su kla snih sna ga to kom ra ta, od no sno u či nje ni ci da je Ko mu ni stič ka par ti ja Ju go sla vi je ak tiv no uče stvo va la u oru ža noj bor bi, što je za ju go slo ven sku bur žo a zi ju objek tiv no pred sta vlja lo opa snost. Ju go slo ven ska bur žo a zi ja se u tom po­gle du po ka za la krat ko vi dom i ne spo sob nom da, za raz li ku od svo jih ita li­jan skih ili fran cu skih po se stri ma, na ci o nal ni in te res sta vi is pred kla snog. Kao što pri mje ri Ita li je i Fran cu ske po ka zu ju, to što su ju go slo ven ski ko­mu ni sti bi li na o ru ža ni od 1941. go di ne ne zna či da bi nu žno osvo ji li vlast po okon ča nju ra ta, kao što ju je u svo jim ze mlja ma ni su pre u ze li ita li jan­ski i fran cu ski ko mu ni sti, iako su pod svo jom kon tro lom ima li zna čaj ne po kre te ot po ra. Ju go slo ven ska bur žo a zi ja, ko ja, bez ob zi ra na po sto ja nje i sna gu ko mu ni sta, ni je na mje ra va la pru ža ti ot por oku pa to ru, ni je mo gla tr pje ti da se for mi ra oru ža na si la ko ja ne sa mo da bi joj od u ze la le gi ti mi­tet, jer bi pred sta vlja la je di nu sna gu ot po ra, ne go bi ugro zi la nje ne kla sne in te re se. Ta oru ža na si la, ja sno, bi li su par ti zan ski od re di.

Sto ga je čet nič ki po kret po ku šao pri mi je ni ti jed no stav nu stra te gi ju – za dr ža va ti ve ze sa kra ljev skom vla dom u Lon do nu i za pad nim sa ve zni­ci ma, i ta ko obez bi je di ti po vra tak kra lja u ze mlju i ob no vu ka pi ta li zma,

Hereticus, 1–2/2014 Goran Marković

178

a, s dru ge stra ne, sa rad njom sa oku pa to ri ma po sti ći dva ci lja – sa ču va ti vla sti tu voj nu or ga ni za ci ju i is ko ri sti ti je za ob ra čun s ko mu ni sti ma, kao naj o pa sni jim ne pri ja te ljem u tom tre nut ku. Ra ču ni ca je bi la po gre šna, čak iz te me lja po gre šna. Ko la bo ra ci ja sa oku pa to rom je ne po vrat no vo di­la čet nič ki po kret na put iz da je i u ta bor si la Oso vi ne. Su kob u Dru gom svjet skom ra tu bio je to li ko te žak, ži vo tan i bes kom pro mi san da an ti fa­ši stič ka ko a li ci ja, na kon svo je po bje de, ni je se bi smje la do pu sti ti bi lo ka­kvo pra šta nje oni ma ko ji su u ra tu po ma ga li Hi tle ra i nje go ve sa ve zni ke.

Dra ža Mi ha i lo vić se od lu ču je za ko la bo ra ci ju sa fa ši sti ma i na ci sti­ma u vri je me kad ovi po ku ša va ju ugu ši ti sna žan na rod ni usta nak u Sr bi ji, u vri je me kad je zna tan dio Sr bi je već oslo bo đen, kad je u njoj već stvo re na par ti zan ska voj ska i no vi or ga ni vla sti. To se do ga đa u vri je me kad ju go­slo ven ski par ti za ni za se be ve žu znat ne oku pa tor ske sna ge, ko je bi ina če mo gle bi ti upo tri je blje ne na Is toč nom fron tu, i u vri je me kad su usta ški zlo či ni do brim di je lom uma nje ni za hva lju ju ći za šti ti Sr ba, Je vre ja, Ro ma i an ti fa ši sta od stra ne par ti za na, ko ji su oslo bo di li znat ne di je lo ve te ri to­ri je ko je je kon tro li sa la tzv. NDH. To se do ga đa u vri je me kad je Ju go sla­vi ja pred sta vlja la je din stven pri mjer oku pi ra ne dr ža ve u ko joj je oru ža ni ot por ne sa mo mo guć već i ma so van. Čet ni ci ni su da li ve ći do pri nos tim po bje da ma an ti fa ši stič kog ustan ka. Nji ho vo uče šće u bor ba ma na po je­di nim sek to ri ma fron ta bi lo je za ne mar lji vo, što je lo gič no pro iz la zi lo iz po li tič kog pro gra ma nji ho vog vođ stva i smjer ni ca iz bje glič ke kra ljev ske vla de. No, do bro, ako već ni su htje li po mo ći raz voj ustan ka, ba rem ni su smje li da ga ome ta ju. Mo gli su po sma tra ti sa stra ne. Sa sta no vi šta po sma­tra ča ko ji isto ri ju po sma tra etič ki, ovo je ne sum nji vo tač no. Me đu tim, čim se u ana li zu umi je ša ju stvar ni dru štve ni od no si i kla sni in te re si, po sta je oči gled no da čet ni ci ni su mo gli mir no po sma tra ti raz voj ustan ka. Ipak je tim ustan kom ru ko vo di la Ko mu ni stič ka par ti ja Ju go sla vi je. Mi ha i lo vi ću i nje go vim ofi ci ri ma je bi lo ja sno – ako usta nak us pi je i par ti zan ski od re­di se raz vi ju u voj sku, te ako usli jed uspje šnog ustan ka stek nu po vje re nje na ro da, go to vo je sa mo nar hi jom i do ta da šnjim dru štve nim si ste mom. Go to vo je sa svim onim u šta su ti ofi ci ri vje ro va li i sa si ste mom u ko jem su ima li pri vi le go van po lo žaj. U tom slu ča ju bi Pe tar II mo gao za u vi jek osta ti u Lon do nu, a Rav na go ra ne bi ni šta zna či la u isto ri ji.

Ni jem ci, s dru ge stra ne, ma ko li ko bi li ne po vjer lji vi pre ma Mi ha i­lo vi ću kao čo vje ku Lon do na, shva ta ju da će ma sov ni usta nak lak še ugu­ši ti ako an ga žu ju što vi še kvi slin ga. Na kon cu, to je zah ti je va lo i sta nje na Is toč nom fron tu. Sto ga Ab ver, voj na oba vje štaj na slu žba, ula že na po re da ostva ri kon takt sa Dra žom Mi ha i lo vi ćem. Mi ha i lo vić je us po sta vlja nje veza sa oku pa to rom po vje rio pu kov ni ku Bra ni sla vu Pan ti ću. Ovaj je stu pio u ve zu sa dr Jo ze fom Ma tlom, pri pad ni kom Ab ve ra. Ni jem ci su pri hva ti li kon takt s Mi ha i lo vi ćem i na osno vu mi šlje nja Mi la na Aći mo vi ća i Mi la na

Četnici i antifašizam

179

Ne di ća, pred sjed ni ka kvi slin ške vla de, ko ji je ta ko đe us po sta vio ve zu sa Dra ži nim pred stav ni ci ma. Sa sta nak Dra že Mi ha i lo vi ća sa Ni jem ci ma ugo­vo ren je 28. i 29. ok to bra 1941. go di ne u Be o gra du, koje m su pri su stvo va li Matl, te ka pe tan Ne nad Mi tro vić i pu kov nik Pan tić. (Ni ko la Mi lo va no vić, Dra ža Mi ha i lo vić, http://www.zna ci.net/00001/11_10.htm) Pri je ovog sa­stan ka, Mi ha i lo vić se 1. no vem bra obra tio šta bu 342. di vi zi je pi smom u koj em mo li za po moć i jam či da će svo jim sna gama uklo ni ti ko mu ni stič ku opa snost. Mi ha i lo vić se 3. no vem bra obra tio voj nom ko man dan tu Sr bi je pi smom u ko jem iz ja vlju je sprem nost da do đe u Be o grad na pre go vo re.

Do pr vog sa stan ka do la zi u se lu Div ci kod Va lje va, 11. no vem bra 1941. go di ne. Ni jem ci ta da iz la ze sa pri lič no ne pri jat nim sta vom pre ma Mi ha i lo vi će vom po kre tu, sma tra ju ći ga ne po u zda nim sa ve zni kom koji im ni je po tre ban u tre nut ku kad se po lo žaj usta ni ka stal no po gor ša va. Nijem ci su ima li na umu Mi ha i lo vi će ve sim pa ti je pre ma Lon do nu, kao i či nje ni cu da su nje go vi od re di, ba rem spo ra dič no, uče stvo va li u ne kim bor ba ma za jed no s par ti za ni ma. Tra že od nje ga bez u slov nu ka pi tu la ci ju. Ne ma sum nje da su ova kav stav za u ze li pr ven stve no usli jed uvje re nja da će svo jim di vi zi ja­ma, od ko jih je jed na, ra di gu še nja ustan ka, do ve de na iz Fran cu ske, la ko sa vla da ti usta ni ke, pa im Dra ži na po moć ne će bi ti po treb na. Osim to ga, kad jed nom ugu še usta nak, mo ra će se svakako po za ba vi ti čet nič kim po­kre tom, kao pro za pad no ori jen ti sa nim. (Po slje di ca ovog nje mač kog sta va i uvje re nja da im čet ni ci ne će bi ti po treb ni u bor bi pro tiv par ti za na jeste po ku šaj hva ta nja Dra že Mi ha i lo vi ća po čet kom de cem bra 1941. go di ne i ras pi si va nje na gra de od 200.000 di na ra za nje ga.) Dra ža Mi ha i lo vić je na sa stan ku iz ja vio kako ne ma na mje ru da se bo ri pro tiv Ni je ma ca, jer je svje stan nji ho ve voj nič ke sna ge, a da je u bor bu stu pio za to što su je ko­mu ni sti pr vi za po če li, že le ći da uma nji nji hov uti caj. Od Ni je ma ca je tra­žio da mu is po ru če od re đe ne ko li či ne oruž ja i mu ni ci je ka ko bi se mo gao bo ri ti pro tiv par ti za na.

Upr kos ne po volj nom is ho du sa stan ka u Div ci ma, Mi ha i lo vić na­sta vlja sa svo jom po li ti kom. Nje go ve tru pe ne pru ža ju ot por Ni jem ci ma to kom pr ve ofan zi ve, a bor be s par ti za ni ma se na sta vlja ju. Mi ha i lo vić pri­bje ga va le ga li za ci ji di je la svo jih od re da. On ih pred sta vlja kao od re de pod ko man dom Mi la na Ne di ća i Ko ste Pe ćan ca, spre ča va ju ći na taj na čin nji ho­vu li kvi da ci ju i omo gu ća va ju ći nji ho vo ne sme ta no dje lo va nje. Ni jem ci su u po čet ku bi li pro tiv ove le ga li za ci je, ali su ka sni je na nju pri sta li, jer su im čet ni ci bi li po treb ni u bor bi pro tiv par ti za na ko ji ni su u pr voj ofan zi vi mo gli bi ti ta ko la ko uni šte ni ka ko su se Ni jem ci na da li. Ubr zo je opo zva na ucje na Mi ha i lo vi ća i po vu če na na gra da za ono ga ko ga uhva ti ili pot ka že.

Čet ni ci sa ra đu ju sa oku pa to ri ma i kvi slin zi ma i u dru gim di je lo vi ma ze mlje. Ta ko oni, na pri mjer, pri zna ju tzv. Ne za vi snu Dr ža vu Hr vat sku i nje nog po glav ni ka An tu Pa ve li ća (je dan ta kav spo ra zum je apri la 1942.

Hereticus, 1–2/2014 Goran Marković

180

go di ne pot pi sao čet nič ki ko man dant Uroš Dre no vić, vi dje ti: Ar hiv VII, Ča, k. 234, reg. br. 2/2 (BH­X­661)). Dru gi čet nič ki ko man dant, Cvi je tin To dić sa pla ni ne Ozren, ma ja 1942. go di ne nu di spo ra zum 4. do mo bran­skoj di vi zi ji, is ti ču ći da čet ni ci ni su ra tu ju ća stra na i da pri zna ju hr vat sku dr žav nu vlast (Ar hiv VII, Ča, k. 235, reg. br. 1/9 (BH­X­903)).

Ozren ski, Tre bav ski i od red „Kralj Pe tar II“ za klju ču ju 28. maja 1942. go di ne spo ra zum sa vla sti ma tzv. NDH o sa rad nji u bor bi pro tiv par ti za­na (Ar hiv VII, Ča, k. 235, reg. br. 1/13 (BH­X­926)), u ko jem se, iz me đu osta log, ka že da po me nu ti čet nič ki od re di: „Pri zna ju vr hov ni štvo Ne za vi sne Dr ža ve Hr vat ske i kao nje ni dr ža vlja ni iz ra zu ju lo jal nost i oda nost nje nom po gla va ru, po glav ni ku i pri vr že nost Ne za vi snoj Dr ža vi Hr vat skoj.“ U za­pi sni ku sa pre go vo ra ko je pred stav ni ci ma je vič ke čet nič ke gru pe vo de sa ko man dan tom 3. do mo bran ske di vi zi je, 30. ma ja 1942. go di ne, ka že se da su čet nič ki ko man dan ti iz ja vi li: „Ima mo naj i skre ni ju vo lju da po sta ne mo lo jal ni gra đa ni Ne za vi sne dr ža ve Hr vat ske, ali da do bi je mo svo ja gra đan­ska i po li tič ka pra va, a isto ta ko i ima de mo naj i skre ni ju vo lju za pre go vo­re.“ (Ar hiv VII, Ča, k. 233, reg. br. 7/2 (BH­X­480))

Sa rad nja sa ita li jan skom oku pa to rom je bi la jed no stav ni ja i in ten­ziv ni ja ne go sa nje mač kim i po če la je već u je sen 1941. go di ne. O njoj je bio oba vi je šten i Dra ža Mi ha i lo vić.

U iz vje šta ju ko ji Do bro sav Jev đe vić ša lje Mi ha i lo vi ću apri la 1942. go di ne o sta nju u Bo sni, Li ci i Dal ma ci ji, iz me đu osta log, pi še i slje de će: „U ve zi sa tim do la zio mi je šef ne mač ke voj ne po li tič ke slu žbe iz nji ho­vog glav nog šta ba, da pi ta mo že li se umi ri ti Bo sna i sa ra đi va ti sa nji ma u bor bi pro tiv ko mu ni sta, kao što su iz ve šte ni da se sa ra đu je sa Ita li ja ni­ma.“ (Ar hiv VII, Ča, k. 18, reg. br. 24/8 (VK­X­6))

Sa rad nja sa Ita li ja ni ma se od vi ja i pri li kom bor bi čet ni ka i Ita li ja­na pro tiv par ti za na u oko li ni Kni na, apri la 1942. go di ne (Ar hiv VII, Ča, k. 159, reg br. 4/2 (H­X­6)). I cr no gor ski čet ni ci su sa ra đi va li sa ita li jan­skim oku pa to rom, što se, iz me đu osta log, vi di i iz spo ra zu ma cr no gor skih čet ni ka i glav ne ko man de ita li jan skih tru pa iz mar ta 1942. go di ne (Ar­hiv VII, Ča, k. 148, reg br. 7/1 (CG­X­275)). U ovom spo ra zu mu, ko ji je u ime čet ni ka pot pi sao pu kov nik Ba jo Sta ni šić, pi še: „Cr no gor ski na ci o na­li sti bez ob zi ra na ko nač ni is hod ra ta, ne će upo tre bi ti ni kad oruž je pro tiv ita li jan skih tru pa.“

Sa Ita li ja ni ma su sa ra đi va li i čet ni ci u is toč noj Bo sni i Her ce go vi ni, što se vi di iz iz vje šta ja ma jo ra Bo ška To do ro vi ća upu će nog Dra ži Mi ha i­lo vi ću fe bru a ra 1942. go di ne (Ar hiv VII, A NOR, k. 1708, reg. br. 9/1–3): „U su bo tu 7­og. ov. mj. sa stao sam se u svoj stvu za stup ni ka ko man dan ta bo san sko­her ce go vač kih čet nič kih od re da ma jo ra Dan gi ća, ko ji ni je mo­gao do ći na sa sta nak sa ita li jan skim ko man dan tom Ne ve si nja i sa oba ve­štaj nim ofi ci rom nji ho ve di vi zij ske ko man de u Mo sta ru.“

Četnici i antifašizam

181

Šo vi ni stič ki po li tič ki pro gram

Mo der ni re vi zi o ni sti tvr de da je čet nič ki po kret imao ju go slo ven ski ka rak ter, po zi va ju ći se na ne ko li ko ar gu me na ta. Pr vo, nje ga je po dr ža va­la iz bje glič ka ju go slo ven ska vla da, u ko joj su bi li i pred stav ni ci hr vat skih i slo ve nač kih stra na ka. Dru go, u sa sta vu čet nič ke voj ske je bi la ne ko li ci na ofi ci ra ko ji ni su pri pa da li srp skoj na ci ji. Tre će, na ziv ove voj ne for ma ci je je bio „Ju go slo ven ska voj ska u otadž bi ni“. Ovi ar gu men ti u svje tlu ključ­nih po li tič kih do ku me na ta čet nič kog po kre ta i ne ko li ko ve li kih ma sa kara nad Mu sli ma ni ma ne ma ju baš ni ka kvu sna gu. Sva ki voj no­po li tič ki po­kret mo že se na zi va ti ka ko god ho će a da to o nje mu ne mo ra bi lo šta go­vo ri ti. Kako je čet nič ki po kret te žio pri zna nju od stra ne sa ve zni ka, te je že lio vra ti ti di na sti ju Ka ra đor đe vić u ze mlju, ja sno je da je u svom na zi vu mo rao ima ti ju go slo ven sko obi ljež je, što ne zna či da je imao ju go slo ven­ski ka rak ter.

U okvi ru za la ga nja za ob no vu ju go slo ven ske dr ža ve, čet nič ki po kret se za la že za stva ra nje ve li ke Ju go sla vi je i u nje nom sa sta vu ve li ke Sr bi­je, što su, da ka ko, ne spo ji vi ci lje vi. Ta ko đe se za la že za de fac to ome đi va­nje srp skih te ri to ri ja ta ko što će se u to ku ra ta fak tič kim pu tem ri je ši ti mu sli man sko pi ta nje. Po li tič ka ori jen ta ci ja čet nič kog po kre ta vi dlji va je već iz pi sa ni ja Ste va na Mo lje vi ća, čla na čet nič kog Cen tral nog na ci o nal­nog ko mi te ta, o pro jek tu „Ve li ka Sr bi ja“, ko je no si da tum 30. jun 1941. go di ne. Mo lje vić u ovom pro jek tu pi še o „Ho mo ge noj Sr bi ji“ (Ar hiv VII, Ča), k. 144, reg. br. 4/1 (CG­P­5b): „Sto ga se Sr bi ma na me će da nas pr va i osnov na du žnost: da stvo re i or ga ni zu ju ho mo ge nu Sr bi ju ko ja ima da obu hva ti ce lo et nič ko pod ruč je na ko me Sr bi ži ve, i da joj osi gu ra ju po­treb ne stra te ške i sa o bra ćaj ne li ni je i čvo ro ve, te pri vred na pod ruč ja ka ko bi joj bio omo gu ćen i obez be đen slo bo dan pri vred ni, po li tič ki i kul tur ni ži vot i raz vi tak za sva vre me na. (... ) Pre se lja va nje i iz me na ži telj stva, na­ro či to Hr va ta sa srp skog i Sr ba sa hr vat skog pod ruč ja, je di ni je put da se iz vr ši raz gra ni če nje i stvo re bo lji od no si iz me đu njih, a ti me ot klo ni mo­guć nost da se po no ve stra šni zlo či ni ko ji su se de ša va li i u pro šlom ra tu, a na ro či to u ovom sa da njem, na sve mu pod ruč ju na ko me su Sr bi i Hr va­ti bi li iz me ša ni, i gde su Hr va ti i Mu sli ma ni s pla nom išli za is tre blje nje Sr ba. (...)“ Mo lje vić u sa stav „Ho mo ge ne Sr bi je“ uklju ču je is toč nu Her ce­go vi nu, sje ver nu Al ba ni ju, Cr nu Go ru, Ma ke do ni ju, di je lo vi Bo sne i Hr vat­ske (sje ver na Dal ma ci ja, „srp ski“ dio Li ke, Kor du na, Ba ni je i Sla vo ni je).

Da se ne po mi sli da se ogra ni ča va mo na pi sa ni ja po je di na ca, na vo di­mo ov dje zva ni čan po li tič ki pro gram čet nič kog po kre ta ko ji je Mi ha i lo vić sep tem bra 1941. go di ne po slao kra ljev skoj vla di (Ar hiv VII, fond Ar hi va emi grant ske vla de i voj ske (da lje: AEV), k. 162, reg. br. 34/1 (VK­Y­53)). U nje mu se u dru goj tač ki na vo de slje de ći ci lje vi: „b: ome đi ti „de fak to“

Hereticus, 1–2/2014 Goran Marković

182

srp ske ze mlje i uči ni ti sve da u nji ma osta ne sa mo srp ski ži valj; v: po seb ­ no ima ti u vi du br zo i ra di kal no či šće nje gra do va i nji ho vo po pu nje nje sve­žim srp skim ele men tom; g: iz gra di ti detaljan plan za či šće nje ili po me ra­nje se o skog sta nov ni štva sa ci ljem ho mo ge no sti srp ske dr žav ne za jed ni ce; d: u srp skoj je di ni ci kao na ro či to te žak pro blem uze ti pi ta nje mu sli ma na i po mo guć no sti re ši ti ga u ovoj fa zi.“

U in struk ci ji Dra že Mi ha i lo vi ća ko man dan tu cr no gor skih čet ni ka ma jo ru Đor đu La ši ću o ci lje vi ma čet nič kog po kre ta od 20. de cem bra 1941. go di ne (Ar hiv VII, Ča, k. 1, reg. br. 10/1 (VK­V­7) sto ji: “2.) Stvo ri ti ve li ku Ju go sla vi ju i u njoj ve li ku Sr bi ju, et nič ki či stu u gra ni ca ma Sr bi je – Crne Go re – Bo sne i Her ce go vi ne – Sre ma – Ba na ta i Bač ke. (...) 5.) Stvo ri ti ne po sred ne za jed nič ke gra ni ce iz me đu Sr bi je i Cr ne Go re, kao i Sr bi je i Slo ve nač ke či šće njem San dža ka od Mu sli man skog ži vlja i Bo sne od Mu­sli man skog i Hr vat skog ži vlja.“

Da je ova kav pro gram za i sta spro vo đen, po tvr đu je iz vje štaj Pa vla Đu ri ši ća, ko man dan ta Lim sko­san džač kih čet nič kih od re da Dra ži Mi ha­i lo vi ću od 10. ja nu a ra 1943. go di ne (Ar hiv VII, Ča, k. 132, reg. br. 9/3 (CG­V­65), u ko jem pi še: „Ak ci ja na de snoj oba li Li ma u sre zu Bje lo polj­skom za vr še na je. Ista je iz ve de na tač no po utvr đe nom pla nu. Re zul tat ove bor be je: 1) Pot pu no su uni šte na sle de ća mu sli man ska se la (Sek ci je: Ple vlje, Sje ni ca, Peć i Ko la šin): – Vo lje vac, Gu bo va ča, Ra di je lja, Uša no vi ći, Pre­se če nik, Ba tu li će, Do nji Vlah (sek ci ja Ple vlje), Mi ro vi ći, So lja, Ra do je va Gla va, Me di še, Po bre ti će, Do nja Ko ste ni ca, Sta blo, Vrh, Zmi njac, Si po vi ce, Ne go bra ti na, Osman be go vo se lo, Du plja ci, Ja sen, Ko šti ce, Ka še var, Iva nje, Go di je vo, Ži li ći, Gor nja Crn ca, Gor nji Ra du li ći, Vr ba, Cr ha lja, Kra de nik, Si pa nje, Li či ne (Sek ci ja Sje ni ca–Peć)

Ukup no 33 se la.2) Žr tve: Mu sli ma na bo ra ca oko 400 (sto ti ne), že na i de ce oko 1000.“Pa vle Đu ri šić vr ši zlo či ne nad Mu sli ma ni ma u plje vljan skom, fo­

čan skom i čaj nič kom sre zu i fe bru a ra 1943. go di ne. U iz vje šta ju Dra ži Mi ha i lo vi ću od 13. fe bru a ra 1943. go di ne (Ar hiv VII, Ča, k. 132, reg. br. 25/3 (CG­V­75) pi še: „Sva imo vi na je uni šte na sem sto ke, ži ta i se na. (...) Za vre me ope ra ci ja se pri stu pi lo pot pu nom uni šta va nju mu sli man skog ži vlja bez ob zi ra na pol i go di ne sta ro sti.

Žr tve. – Na še ukup ne žr tve su bi le 22 mr tva od ko jih dva ne sret nim slu ča jem i 32 ra nje na. Kod mu sli ma na oko 1.200 bo ra ca i do 8.000 osta lih žr ta va: že na, sta ra ca i de ce.“

Bor ba pro tiv par ti za na

Upr kos spo ra zu mu s par ti za ni ma, čet ni ci su na pa li Uži ce po čet kom no vem bra 1941. go di ne. Taj na pad je bio pot pu no ne u spje šan, a par ti za ni

Četnici i antifašizam

183

su, na kon raz bi ja nja čet ni ka na pri la zu Uži cu, na sta vi li go nje nje i za u ze li Po že gu, ko ju su ovi kon tro li sa li. Kad su sti gli na do mak Rav ne Go re, Mi ha­i lo vić je za mo lio Ti ta da ob u sta ve ne pri ja telj stva i za poč nu no ve pre go vo­re, na šta je Ti to pri stao. Ovaj na pad je imao svo ju pred i sto ri ju. Čet ni ci su u po je di nim in ci den ti ma ubi ja li par ti zan ske bor ce i ru ko vo di o ce, a na ro­či to je po znat slu čaj ubi stva par ti zan skog ko man dan ta Mi la na Bla go je vi ća Špan ca, ko jeg su čet ni ci iz ve li iz vo za ko jim se vra ćao u svoj od red i ubi li. Upr kos voj nič kom po ra zu na kon na pa da na Uži ce, čet ni ci po sta vlja ju dr­ske uslo ve za pre kid ne pri ja telj sta va. Oni od par ti za na tra že: pre for mi ra nje par ti zan skih od re da u voj no čet nič ke od re de pod Mi ha i lo vi će vom ko man­dom, uki da nje na rod no o slo bo di lač kih od bo ra, bez u slov no pri zna nje kra lja Pe tra II kao še fa dr ža ve. Na kon na pa da na Uži ce, čet nič ka ko man da 7. no­ vem bra iz da je za po vi jest za na pad na par ti za ne u Čač ku.

U bor bu pro tiv par ti za na u Sr bi ji Mi ha i lo vić zo ve i bo san ske čet­ni ke: „Ma jo ru go spo di nu Dan gi ću. Si tu a ci ja je ta kva da sve na še tru pe iz Bo sne naj br žim na či nom po vu če te na Ba ji nu Ba štu, us put i kod vas sve par ti za ne raz o ru ža ti i na o ru ža ti na še lju de, na ko ji na čin po ve ća va ti Va še od re de. Čim do đe te u Ba ji nu Ba štu, je dan deo sna ga upu ti te prav cem na Uži ce, a dru gi na Ko sje rić, da na pa da ju na par ti za ne, da ih raz o ru ža va ju i na o ru ža va ju na še. Naj nu žni je če te osta vi ti sa mo u Bo sni. ALI SA MO ONO NAJ NU ŽNI JE. U ci fra ma, 1/6 osta vi ti, a sa 5/6 gu ra ti ova mo. Po treb no je da se Uži ce što pre za u zme, jer je ta mo i fa bri ka oruž ja i mu ni ci je ko ju mi već ne ma mo. Pri ovo me pre se ći ko mu ni ka ci ju že le zni ca: Uži ce – Vi­še grad i Uži ce – Po že ga, te da im po ja ča nja iz Po že ge i iz Uži ca ne mo gu da stig nu.“

O na pa du na par ti za ne iz vje šta va i ka pe tan Zvon ko Vuč ko vić, je dan od naj o da ni jih Dra ži nih ko man da na ta: „4. no vem bra 1941. go di ne u 11 ča so va, ka da sam se na la zio na sa stan ku, po vo dom pi ta nja od bra ne Mi la­nov ca, sa ko mu ni stič kim ko man dan tom ba ta ljo na Ra ki ćem, po zvat sam na te le fon iz Bra ji ća od na čel ni ka gor skog šta ba pot pu kov ni ka Pa vlo vi­ća ko ji mi je ta da krat ko na re dio da od mah na pad nem ko mu ni ste i da ih raz o ru žam. Ko man dant me sta, ka pe tan Re ljić, i ko man dant od re da ko ji je ta da sti gao u Mi la no vac, ka pe tan Sto ja no vić, iz se la Lju lja ka, re ši li su da ja odem u Bra ji će i lič no oba ve stim pot pu kov ni ka Pa vlo vi ća da je nje go vo na re đe nje sa da ne mo gu će iz vr ši ti, jer ni je kod voj ni ka stvo re no po treb­no ras po lo že nje, jer smo baš tih da na u Mi la nov cu us pe li da us po sta vi mo re la tiv no do bre od no se. Pot pu kov nik Pa vlo vić od bio je sve mo je raz lo ge i na re dio da mi u Mi la nov cu po stu pi mo od mah po iz da tom na re đe nju. Po po vrat ku u Mi la no vac, na šao sam ka pe ta na Re lji ća, Sto ja no vi ća sa od re­dom i osta le ofi ci re (de se ti na) iz vu če ne iz Mi la nov ca u se lo Bru sni cu (Ko­nje vi ća ku će). Ob ja sni li su mi da su ta ko ura di li da bi se go re pri pre mi li za na pad. Ka ko ni ko od njih ni je hteo da se vra ti u Mi la no vac, ja sam od mah

Hereticus, 1–2/2014 Goran Marković

184

sa pra ti o ci ma pro du žio za va roš i na šao sa mo 40 na ših voj ni ka raz o ru ža­nih (zad nji de lo vi šta ba i od re da ko ji se iz vu kao) ... U ka sar ni, spre man za bor bu, moj od red če kao je pod ko man dom na red ni ka Kr ste Klja ji ća. Na ula zu u Mi la no vac ko mu ni sti su po ku ša li da me ne i pra ti o ce raz o ru ža ju, što sam ja ener gič no od bio, tra že ći da me od mah od ve du nji ho vom ko man­dan tu. Sa Ra ki ćem sam po sle krat kog spo ra zu me va nja us peo u sle de ćem: oruž je je od mah vra će no raz o ru ža nim voj ni ci ma ... Od red ka pe ta na Sto ja­no vi ća i osta li ofi ci ri mo gli su se vra ti ti u Mi la no vac, gde sam ih ja po sle po la sa ta i do veo. Ka pe tan Re ljić je u me đu vre me nu oti šao u Bra ji će. Sve ovo ko šta lo me je ča sne re či da ne ću ko mu ni ste na pa sti, ko ju je od me ne tra žio Ra kić kao ga ran ci ju. Od mah su tra dan, sa Sto ja no vi ćem, do neo sam od lu ku da na pad nem ko mu ni ste, no s tim da se ja pri vre me no sklo nim ka ko bih odr žao ča snu reč u ko ju su ko mu ni sti čvr sto ve ro va li.“ (Ni ko la Mi lo va no vić, Dra ža Mi ha i lo vić, http://www.zna ci.net/00001/11_9.htm)

Čet ni ci u to vri je me u za pad noj Sr bi ji i is toč noj Bo sni hap se po­je di ne par ti zan ske ko man dan te (Mo le Ra do sa vlje vić, Ro do ljub Čo la ko vić), a pre ma svje do če nju Vo ji sla va Mi ši ća, si na voj vo de Mi ši ća i par ti zan skog ko man di ra, čet ni ci pre da ju Ni jem ci ma ve li ki broj za ro blje nih par ti za na. Mi šić je na su đe nju Mi ha i lo vi ću svje do čio: „Mo gao bih da ka žem da sam po čet kom no vem bra me se ca, kad sam se na la zio u Ko lu bar skom par ti­zan skom od re du kao ko man dir če te, po zvan od Dra že Mi ha i lo vi ća i mo ga bra ta Alek san dra Mi ši ća i do ve den u se lo Stru ga nik. Tom pri li kom Dra ža Mi ha i lo vić, kao i moj brat, po ku ša li su da iz nu de od me ne da pre đem na stra nu čet ni ka Dra že Mi ha i lo vi ća. Po što sam od bio taj po ku šaj, ja sam bio za dr žan u Stru ga ni ku i bio sve dok kad su pre ko 200 par ti za na i čla no va par ti zan skih po ro di ca spro ve de ni kroz Stru ga nik sa Rav ne go re i upu će ni za Mi o ni cu oda kle su da lje pre da ti Nem ci ma kod Mar ko ve cr kve.“

Čet ni ci na pa da ju par ti za ne i dru gdje. Na Ma je vi ci oni na pa da ju Štab Ma je vič kog NOP od re da 20. fe bru a ra 1942. go di ne i ubi ja ju nje go ve ru­ko vo di o ce, a ši rom cen tral ne i is toč ne Bo sne čet ni ci or ga ni zu ju pu če ve u par ti zan skim od re di ma, ubi ja ju ko man dan te i ko me sa re, i iza zi va ju ras­cje pe u par ti zan skim če ta ma.

Čet nič ki ko man dant Ra de Ra dić ubi ja 1. apri la 1942. go di ne ra nje­nog par ti zan skog ko man dan ta ču ve nog dr Mla de na Sto ja no vi ća. S dru ge stra ne, ne ma pri mje ra da su par ti za ni pr vi na pa li čet ni ke. Iako je par ti­zan ski po kret bio pod vođ stvom Ko mu ni stič ke par ti je Ju go sla vi je, on ni je bio ko mu ni stič ki, jer ve li ka ve ći na bo ra ca ni su bi li čla no vi Ko mu ni stič ke par ti je ni ti su ima li zna nja o ko mu ni stič koj ide o lo gi ji i po li tič kom pro­gra mu. Čet ni ci ma je, me đu tim, sme ta lo po sto ja nje oru ža nih od re da pod vođ stvom ko mu ni sta, ma kar ti od re di ni su bi li ko mu ni stič ki po ras po lo­že nju ve ći ne bo ra ca. Uosta lom, Vr hov ni štab na rod no o slo bo di lač kih par­ti zan skih od re da ne ko li ko da na pred na pad čet ni ka na Uži ce is po ru čio je

Četnici i antifašizam

185

Mi ha i lo vi ću 500 pu ša ka i 25.000 me ta ka kao po moć. Doc ni je su te pu ške is ko ri šće ne u ob ra ču nu s par ti za ni ma.

Za klju čak

U ovom ra du su ko ri šće na do ku men ta po hra nje na u Ar hi vu Voj no­isto rij skog in sti tu ta u Be o gra du. Osim njih, po sto je i broj na dru ga svje­do čan stva o pri ro di čet nič kog po kre ta. Na kon cu, ako se sum nja u ove iz vo re, jer su ih na vod no ko mu ni sti pre ra di li i pro bra li, uvi jek se mo gu kon sul to va ti sje ća nja ži vih svje do ka i me mo a ri sa mih čet nič kih ko man­da na ta, ko ji su ob ja vlji va ni na Za pa du, a po sli je 1990. go di ne i kod nas. Bi će za ni mlji vo pra ti ti ka ko će re vi zi o ni sti u Sr bi ji na sto ja ti da u na red­nom pe ri o du ne gi ra ju ove isto rij ske do ka ze i na pi šu ne ku svo ju isto ri ju.*

* Goran Marković, „Četnici i antifašizam“, Novi Plamen, 14.10.2010, str. 120–125.

Miloš Bajić, Mathauzen 106621, tuš

Hereticus, 1–2/2014 Goran Marković

186

Kosta Nikolić Institut za savremenu istoriju, Beograd

O FENOMENU NAUČNE REGRESIJE. PRIMER TEKSTA „ČETNICI I ANTIFAŠIZAM“

GORANA MARKOVIĆA

U tra di ci o nal nim dru štvi ma, kao što su bal kan ska, isto rij ska svest je du go vre me na uglav nom gra đe na na mi to vi ma, ko li ko zbog pri ro de sa mih dru šta va, to li ko i zbog to ga što su mno gi isto ri ča ri če sto ro bo va li ira ci o­nal nim pred sta va ma iz pro šlo sti svo jih na ro da. Ono što pred sta vlja spek­tar na uč no sti isto rij ske na u ke (kri tič nost i ra ci o nal no sagléda nje pro šlo sti, kao i ade kvat no do no še nje vred no snih su do va) su ko blja va se sa mit skim na sle đem, ko je je od re đi va lo isto rij sku svest.1

Na po čet ku 21. ve ka vi še je ne go uoč lji vo is tra ja va nje na odr ža va­nju tzv. re vo lu ci o nar nog, par ti zan skog mi ta, ko ji je u no vim uslo vi ma, sa de li mič no iz me nje nom ma tri com, do bio no va obe lež ja, ali je za dr žao sta­ru su šti nu – dog mat sko tu ma če nje sa vre me ne isto ri je. Par ti zan ski mit je ide o lo ški funk ci o na li zo van u no vim uslo vi ma i slu ži za svo je vr snu no vu re in ter pre ta ci ju pro šlo sti, pa se tu ma če nje isto rij skih do ga đa ja iz Dru gog svet skog ra ta vra ća u ra nu fa zu raz vo ja mark si stič ke isto ri o gra fi je, ko ja je svo je vre me no na pu sti la mno ge po stu la te ka kvi se sa da oži vlja va ju, što je fe no men ko ji ni je po sto jao u pret hod nim epo ha ma.

Iako će za se be re ći da su pri sta li ce stro ge na uč no sti, po je di ni is­tra ži va či, kao doc. dr Go ran Mar ko vić, za o de nu ti u ru ho „na uč nog mo­der ni zma“, sa ve li kom do zom sta rog ide o lo škog na bo ja re a gu ju na sva ko no vo tu ma če nje bli ske pro šlo sti, po no vo oži vlja va ju ći sta ri re vo lu ci o nar ni, par ti zan ski mit. Mar ko vić pi še ka ko je već dve de ce ni je na de lu po ku šaj re ha bi li ta ci je čet nič kog po kre ta od stra ne „an ti ko mu ni stič ki oprije de lje­nih isto ri ča ra“, i to uglav nom iz Be o gra da. On una pred dis kva li fi ku je svo je ko le ge, pro gla ša va ih za re vi zi o ni ste, a kao ne do dir lji vu sve ti nju po zi ci o­ni ra „isto ri o gra fi ju iz do ba SFRJ“.

Kao i nje go vi po je di ni isto mi šlje ni ci – za ni mlji vo, baš iz Be o gra da – G. Mar ko vić je is klju čiv pre ma dru ga či jem na uč nim pri stu pu i in te lek­tu al nom mi šlje nju, a sve one ko ji dru ga či je mi sle jed no stav no pro gla ša va za „ide o lo ge re vi zi o ni zma“. Ne ospo ra va im struč nost, do du še sa mo for­mal no, jer se ni je po tru dio da kon sul tu je ama baš ni je dan nji hov rad, pa da se on da upu sti u po le mi ku.

1 An drej Mi tro vić, Ras pra vlja nja sa Klio, Sa ra je vo, 1992, 12.

187

O fenomenu naučne regresije. Primer teksta „Četnici i antifašizam“ Gorana Markovića

Ta ko u no vim uslo vi ma ko le ga Mar ko vić po no vo oži vlja va spe ci fi čan re vo lu ci o nar ni mit, ira ci o na lan i dog mat ski u svo joj su šti ni. Taj mit nu di una pred iz gra đe ne ide o lo ške pred sta ve, sa ci ljem po li tič kog usme ra va nja, što zna či da za nje ga is tra ži va nje ne ma svr hu, sem u obi mu ko ji je po go­dan za pro na la že nje pro bra nih do ka za. Re vo lu ci o nar ni mit za sno van je na pret po stav ci o kla snōm na su prot na ci o nal nōm. Slu ži se isto ri jom i ko­ ri sti ono što bûdi ose ća nja pri vr že no sti ide o lo gi ji. Pred sta vlja se kao iz­raz ima gi nar nih istin skih in te re sa i pra vih vred no sti, ta ko da se ovaj mit na po se ban na čin pre pli će sa sta ri jim, na ci o nal nim. Nje go vi naj zna čaj ni­ji re pre zen tan ti u mo der nim uslo vi ma vra ća ju se pu nom oprav da va nju svih po stu pa ka ju go slo ven skih ko mu ni sta u ra tu, i to na na čin ko ji ni je po sto jao u ra noj fa zi raz vo ja na še po sle rat ne mark si stič ke isto ri o gra fi je.

Go ran Mar ko vić i da lje ogra ni ča va is tra ži va nja na ono što je za re­vo lu ci o nar ni mit ko ri sno, uni šta va ju ći na uč nu ra do zna lost i su ža va ju­ći pro stor za tač ne isto rij ske sa dr ža je. Re vo lu ci o nar ni mit se za sni va na pot pu nom pa ra dok su: pod ra zu me va pri la go đa va nje sve sti po li tič kim po­tre ba ma, če sto i ve o ma pro men lji vim, ali se ipak osla nja na splet čvr stih dog mi, ko ji ma od re đu je vi đe nja i tu ma če nja isto rij skih sa dr ža ja. Na sto ji da stvo ri si stem ide o lo ških ob ja šnje nja ce li ne čo ve čan stva – isto ri je u pro­šlo sti, sa da šnjo sti i bu duć no sti.

Kao i dru gi za go vor ni ci mi ta o bez gre šno sti ju go slo ven ske re vo lu­ci je, ko le ga Mar ko vić po ti sku je u za bo rav sve što bi mo glo da uru ši ta kav kon cept, pa je čak i na tom po lju ostao is pod onih ko ji su taj mit kre i ra li. I dok je pr va ge ne ra ci ja ju go slo ven skih i srp skih mark si stič kih isto ri ča ra ipak pi sa la o tim po ja va ma, svo de ći ih na tzv. „le ve gre ške“, to ga kod ko­le ge Mar ko vi ća ne ma. U nje go vim raz mi šlja nji ma ne ma, na pri mer, me­sta za stra ho vla du KPJ u Sr bi ji to kom je se ni 1941. go di ne; ne pi še ni šta o kr va vom ob ra ču nu sa čet ni ci ma, ali i na ro dom u Cr noj Go ri i is toč noj Her ce go vi ni u zi mu 1941–1942, kao ni o ši re nju re vo lu ci je na pro stor Bo­san ske kra ji ne, Li ke i se ver ne Dal ma ci je u le to i je sen 1942. go di ne; ne ma me sta ni za ob ra ču ne to kom 1943. i 1944. sa „pe tom ko lo nom“. Po seb no je ne do dir ljiv pe riod us po sta vlja nja ko mu ni stič ke vla sti u Sr bi ji 1944. i sve pro prat ne po ja ve uvo đe nja no vog po ret ka u Ju go sla vi ji, po go to vo ob ra čun sa osta ci ma an ti ko mu ni stič kih sna ga u Slo ve ni ji, ma ja i ju na 1945. O to me ko le ga Mar ko vić ne pi še, kao da se ni ka da ni je ni do go di lo.

Pod se ti će mo ga tek na ne ke de ta lje. Jed na od naj va žni jih sa stav ni­ca par ti zan skog mi ta je ste „rat na hu ma nost“ i u tom kon tek stu „epo pe ja ranjenikâ“, od no sno „uz vi še na bri ga“ za „ra nje ne dru go ve“, ko ji na vod no ni ka da ni su osta vlja ni u vi ho ru ra ta. Pret po sta vlja mo da ta ma tri ca za ko­le gu Mar ko vi ća ni je pod lo žna sum nji. Pod se ti će mo ga na ne ke či nje ni ce ko je go vo re su prot no, bar u dva slu ča ja ko ja su svo je vre me no mi to lo gi­zo va na u ju go slo ven skoj na u ci i ma sov noj kul tu ri. Pr vi se ti če bor bi oko

188

Hereticus, 1–2/2014 Kosta Nikolić

Uži ca no vem bra i de cem bra 1941, ka da su Jo sip Broz Ti to i Vr hov ni štab na Ka di nja ču, Nem ci ma u su sret, po sla li Rad nič ki ba ta ljon, sa dve če te Po sav skog i dve če te Užič kog od re da (oko 250 bo ra ca) ka ko bi obez be di li sop stve no bek stvo ka Sta rom Vla hu, u ita li jan sku oku pa ci o nu zo nu. Ba­ta ljon je bio na o ru žan, po red pu ša ka, i ben zin skim fla ša ma, sa tri te ška mi tra lje za, 11 pu ško mi tra lje za i jed nim to pom bez ni šan skih spra va. Bit ka na Ka di nja či tra ja la je 29. no vem bra od 13 do 14.30 ča so va. U če ti ri po sle pod ne za vi jo ri la se ne mač ka za sta va na zvo ni ku užič ke cr kve Sve tog Đor đa. Ne mač ka ko man da je 29. no vem bra krat ko za be le ži la u svom dnev ni ku: „Osvo je ni Uži ce i Po že ga. Ne pri ja telj je imao 572 mr tva, 85 ra nje nih i 224 za ro blje na. Sop stve ni gu bi ci – dva mr tva i dva ra nje na.“2

Vr hov ni štab je ve ro vao i da će se Nem ci za u sta vi ti u Uži cu, što je bi la još jed na po gre šna pro ce na, sa tra gič nim po sle di ca ma za par ti zan ske bor ce. Nem ci su na sta vi li po te ru pre ma Ča je ti ni, Pa li sa du i Kra lje vim Vo­da ma, sve do 1. de cem bra, ubi ja ju ći ci vi le i ve li ki broj ra nje ni ka. Po te ra je išla u tri prav ca: uz Đe ti nju, pre ma do njem to ku Uv ca i Ko ki nom Bro du, ši re ći pred so bom strah, a iza se be osta vlja ju ći pu stoš. Nem ci su Vr hov ni štab pra ti li sa mo do pro pla na ka iz nad re ke Uvac, ko jom je išla gra nič na li ni ja sa ita li jan skom oku pa ci o nom zo nom. Ra nje ni ci na Pa li sa du i Kra­lje vim Vo da ma, osta vlje ni i pre pu šte ni (ne)mi lo sti oku pa to ra, po bi je ni su. Ne mač ka ko man da, pod da tu mom 1. de cem bar be le ži: „Ne pri ja telj imao 106 mr tvih i 72 ra nje na. Sop stve ni gu bi ci – je dan ra njen.“3

Dru gi slu čaj je ve zan za ra nje ni ke to kom ne mač ke ope ra ci je „Švarc“ ju na 1943. I ta da je Vr hov nom šta bu NOVJ za pre ti la li kvi da ci ja. Pre ma na knad nom sve do če nju Mi lo va na Đi la sa, pod si li nom ne mač kog pri ti ska, Vr hov ni štab je do neo od lu ku da se ra nje ni ci osta ve i pre pu ste Nem ci ma ra di lak šeg iz vla če nja iz obru ča: „Naj zad nam je Ti to upu tio odo bre nje o osta­vlja nju ra nje ni ka u ka njo ni ma i po vla če nju za je di ni ca ma Vr hov nog šta ba. To odo bre nje je Ti to, po mom ra ču na nju, upu tio 9. ju na.“4 Đi las je za be le žio i sle de će: „I tek ta da sam ot krio da sam se pri bo ja vao su sre ta sa te škim ra nje­ni ci ma: šta im re ći? Ka ko im ob ja sni ti zbog če ga ih osta vlja mo, zbog če ga ne pri sta je mo da iz gi ne mo za jed no sa nji ma? Ot kud ta se bič nost pre ma nji ma, bez či jeg žr tvo va nja mi ne bi smo ni mo gli od stu pi ti ni bo ri ti se?“5

Od bra nom mi ta ko le ga Mar ko vić je do šao u pot pu no pa ra dok sal­nu si tu a ci ju da ne gi ra ono što je ru ko vod stvo KPJ i re vo lu ci je osu đi va lo kao ne ga tiv ne po ja ve i o to me osta vi lo broj ne auten tič ne isto rij ske iz vo re.

2 Zbor nik do ku me na ta i po da ta ka o na rod no­oslo bo di lač kom ra tu na ro da i na rod no sti Ju go sla vi je, XII­1 (do ku men ti ne mač kog Raj ha 1941), Be o grad, 1973, 684–686.

3 Isto.4 Mi lo van Đi las, Re vo lu ci o nar ni rat, Be o grad, 1990, 275–276.5 Isto.

189

O fenomenu naučne regresije. Primer teksta „Četnici i antifašizam“ Gorana Markovića

Tu pre sve ga mi sli mo na li kvi da ci je po li tič kih pro tiv ni ka u ra tu. Za to on is tra ja va na pri me ri ma sa rad nje čet ni ka sa oso vin skim sna ga ma kao su­šti ni na ci o nal nog, ro ja li stič kog po kre ta ot po ra, pri če mu sve sno i ve o ma pa žlji vo za o bi la zi stra te šku sa rad nju par ti za na sa Nem ci ma, ko ja je ima la ja snu raz voj nu li ni ju od av gu sta 1942. pa sve do kra ja ra ta. Svo ju su šti­nu naj ja sni je je is ka za la u mar tu 1943. go di ne (tzv. mar tov ski pre go vo ri).

Na ko la bo ra ci ji ro ja li sta u NDH sa ita li jan skom voj skom ko le ga Mar ko vić in si sti ra i da lje u skla du sa mi tom o „he roj stvu i ju na štvu“ jed­nih i „iz da ji“ dru gih. Van nje go vog is tra ži vač kog fo ku sa osta ju sva dru ga ob ja šnje nja – bri ga o pre ži vlja va nju na ro da, na jed noj, i na sto ja nja ita li­jan skog ofi cir skog ko ra da se po ve že sa pro za pad nim sna ga ma, na dru goj stra ni. Još je sna žan od ble sak ne ka da šnje po li ti ke po ti ski va nja stra da nja srp skog na ro da u NDH, ka da je sva od go vor nost za ge no cid pre ba ci va na na „oku pa to re“.

Ko le ga Mar ko vić pre vi đa i či nje ni cu da su Ita li ja i NDH bi li rat ni sa ve zni ci, da je ita li jan ski za o kret pred sta vljao ogro man uda rac za na cio­nal ne i dr žav ne in te re se NDH. On i da lje in si sti ra na kva li fi ka ci ji o „ve­li ko srp skim ele men ti ma“, ko ji su po ve zi va njem sa Ita li ja ni ma že le li da oču va ju svo je „kla sne in te re se“. To se od no si na sve one srp ske na ci o nal ne vo đe ko ji su u ita li jan skoj voj sci vi de li je di nog za štit ni ka od usta škog po­gro ma. On i da lje sva ku ve zu ustanikâ sa Ita li ja ni ma u le to 1941. tu ma či kao is ka zi va nje „lo jal no sti oku pa to ru“, ali i kao ras pi ri va nje „na ci o nal ne mr žnje“ pre ma Hr va ti ma i Musli ma ni ma.

I po red vi še ne go ube dlji vih či nje ni ca o sta nju ne pri ja telj stva iz me đu odredâ JVuO u Sr bi ji i ne mač kih tru pa sve do kra ja ra ta, ko le ga Mar ko vić i da lje ne kri tič ki in si sti ra na poj mu „ko la bo ra ci je“. Što an ti o so vin ski ot­por u Sr bi ji ni je imao ne ke spek ta ku lar ni je do me te, po sto ji vi še ob ja šnje­nja. Naj va žni ji raz log je pri ro da ra ta u Sr bi ji i oku pa ci o ni po re dak ko ji je spro vo đen. Stvo ri ti stal nu voj sku bi lo je ne mo gu će. Sa sna ga ma ko je je imao na ras po la ga nju, po seb no ako ima mo u vi du nji ho vo na o ru ža nje i opre mlje nost osta lom rat nom opre mom, ge ne ral Mi ha i lo vić ni je mo gao da raz mi šlja o, re ci mo, pro te ri va nju Ne ma ca iz Sr bi je.

U kraj njoj li ni ji, osim to ga što je bi lo ne mo gu će, ovo je bi lo i ne­po treb no. Kraj nji re zul tat ra ta ni ka da ni je za vi sio od sta nja na srp skom fron tu. Stra te gi ja na no še nja sit nih uda ra ca, uz isto vre me no oba vlja nje pri pre ma za za vr šnu fa zu, ima la je svoj du bo ki smi sao i voj nič ku lo gi ku. Mi ha i lo vić i lju di oko nje ga ni su ni mo gli da osmi sle ne što dru ga či je. Na­sle đe na voj na dok tri na upu ći va la je na kon cept po kret ne ge ri le i ospo­so blja va nje na ro da za mo bi li za ci ju pri li kom op šteg ustan ka. Po sle svih is ku še nja ko je su Sr bi pre ži ve li to kom 1941. sva ko dru go re še nje bi lo je una pred osu đe no na ne u speh.

190

Hereticus, 1–2/2014 Kosta Nikolić

Dru gi raz log ko ji je opre de lji vao Mi ha i lo vi će vu stra te gi ju pro iz la zio je iz du bo ke po ve za no sti ge ri le i na ro da. Ona je bi la dvo stru ko uslo vlje­na: op štim ljud skim na če li ma da ne tre ba žr tvo va ti sop stve ni na rod za­rad pri vre me ne rat ne sla ve i iza zi va ti ne po treb ne žr tve iona ko na pa će nog na ro da. Ta ko đe, u pi ta nju je bi la i sprem nost srp skog na ro da za pri ma nje žr tve, za ma te ri jal na od ri ca nja i po la ga nje ži vo ta za „Kra lja i Otadž bi nu“, za slo bo du. Tu spe ci fič nu ve zu ve o ma ra no su uoči le broj ne ne mač ke in­sti tu ci je u Sr bi ji i od sa mog po čet ka oku pa ci je, kao naj e fi ka sni ju me ru za šti te od ge ri le, spro vo di le ma sov ne od ma zde nad ci vi li ma. To je znat no ko či lo ot por i su ža va lo ge ri li po lje ra da.

Ova kva Mi ha i lo vi će va stra te gi ja do bi la je, od nje go vih su par ni ka u ra tu, žig ko la bo ra ci je, ko ji će ži ve ti i du go po sle ra ta. Na rav no da je ta oce na ima la sa mo pro pa gand ni okvir. Ako se po jam „ko la bo ra ci je“ de­fi ni še kao sve sna že lja i kon kret na ak tiv nost na us po sta vlja nju „no vog po ret ka“ u Ju go sla vi ji pod do mi na ci jom Ne ma ca kao go spo dar ske ra se, onda, si gur no, ni Mi ha i lo vić ni JVuO ni su bi li ko la bo ra ci o ni sti. Što se ti če po kre ta ot po ra, u ce loj Evro pi se mo gu na ći pri me ri tak tič kog sna la že nja u po sto je ćim pri li ka ma ka ko bi se pre dah nu lo u bor bi pro tiv ne pri ja te lja i oku pi le no ve sna ge u bor bi pro tiv ge ril skog su par ni ka, ta mo gde su ta­kvi po kre ti po sto ja li.6

Ak tu e li zo va na pre mi sa o od bra ni an ti fa ši zma ko ju sna žno za stu pa ko le ga Mar ko vić ima za pret po stav ku da je „dio ju go slo ven skih pro sto ra gdje ži ve Sr bi“ – od no sno Sr bi ja pod oku pa ci jom, da bu de mo pre ci zni, ako to već ko le ga Mar ko vić ni je bio – u naj ve ćem de lu Dru gog svet skog rata (po sle slo ma ustan ka 1941) bi la bez ma lo nacis tič ka ze mlja, slič no kao NDH, što je neo dr ži vo, jer su Sr bi ju ka rak te ri sa la dva an ti fa ši stič ka po­kre ta: re vo lu ci o nar no­ko mu ni stič ki (par ti zan ski) i mo nar hi stič ki – rav no­gor ski (JVuO). Ob na vlja nje par ti zan skog mi ta po mo ću ne gi ra nja nje go vih tam nih stra na ima cilj da pri kri je i pra vu pri ro du ko mu ni stič kog po kre ta

6 Bri tan ski ofi ci ri pri šta bo vi ma je di ni ca JVuO pri su stvo va li su mno gim si tu a ci ja ma ka da je na rod bio iz lo žen ne mač kim re pre sa li ja ma i zbog sa mog pri su stva čla no va mi si je: „Mi smo pro ve li iz ve sno vre me u se lu Rud[n]a Gla va [kod Maj dan pe ka]. To je sa znao ne mač ki ko man dant u Ne go ti nu, pa je po slao po ter no ode lje nje. On je za pa lio 15 naj bo ljih ku ća u se lu i ubio pet lju di. I mi i ode lje nje čet ni ka bi li smo sklo nje ni bli­zu se la i gle da li smo ka ko se di že pla men i ka ko lju di u oča ja nju be že. Ali, čet ni ci ni su sme li da na pa da ju, jer su ima li vr lo ma lo mu ni ci je. Gle da li smo isto ta ko ka ko go ri se lo Cr naj ka [nešto is toč ni je od pret hod nog] i uko ri li smo čet nič kog ko man dan ta za­što ne bra ni se lo. On je od go vo rio: – Za po la sa ta is tro ši ću ovo mu ni ci je što imam i po be ći, a Nem ci će on da po red Cr nja ka [tj. Cr naj ke] do te me lja uni šti ti još pet se la. Šta će na ma re ći na rod na to? Vas se En gle za ne ti če sud bi na na šeg na ro da, a mi sa njim ne sme mo da [se] za va đa mo. Sa tog sta no vi šta, ovaj je čo vek imao pra vo i mi mu ni smo mo gli tra ži ti ni šta, kad mu po mo ći ni smo mo gli.“ (Na ve de no pre ma: Živ ko To pa lo vić, Ju go sla vi ja – žr tvo va ni sa ve znik, Lon don, 1970, 45.)

191

O fenomenu naučne regresije. Primer teksta „Četnici i antifašizam“ Gorana Markovića

– pre, za vre me i, po seb no, po sle ra ta. Na me ra ko le ge Mar ko vi ća vi še je ne go uoč lji va – van is tra ži vač kog fo ku sa tre ba da osta ne me si jan ska pri­ro da tog si ste ma, ko ji je te žio „ko nač nom sta nju čo ve čan stva“, tj. ra di kal­nom ubr za nju isto ri je ka ko bi se na taj na čin okon ča lo nje no od vi ja nje.

Za raz li ku od na ci zma, ko ji se sma trao „dok tri nom mr žnje“, ko mu­ni zam se po sma tra kao „dok tri na slo bo de“. Po što je ko mu ni zam pred sta­vljao „ideal ljud ske slo bo de“, nje go vi zlo či ni su pro iz vod „isto rij ske gre ške“ i ne mo gu se po re di ti sa na ci stič kim.

Ta ko je čin ubi ja nja, pod stak nut na dom u „bo lje su tra“, bio „pra ved­ni ji“ od ubi ja nja in spi ri sa nog ra si stič kom dok tri nom. Me đu tim, ko mu ni­zam je, slič no kao i na ci zam, po ku šao da uni šti sve one lju de ko ji su sta ja li na pu tu ostva re nja pla na o stva ra nju no vog, „bo ljeg“ i „či sti jeg“ dru štva. I dok je na ci zam bio par ti ku la ran, ko mu ni zam je bio uni ver za lan – že leo je da „oči sti“ ce lo čo ve čan stvo od „pr ljav šti ne“ ka pi ta li zma.

Ne sprem nost da se sank ci o ni še ne ga tiv no na sle đe ko mu ni zma u Ju­ go sla vi ji, osim u odr ža va nju mi ta u „isto rij skom“ do pri no su NOVJ po be­di nad na ci zmom i fa ši zmom u ra tu, le ži i u ni kad pri zna toj „ge ne a lo gi ji mo der no sti“. Ega li tar no­uni ver za li stič ke te žnje ko mu ni zma ne na uč no se po ve zu ju sa ide o lo gi jom pro sve ti telj stva: ona je te ži la „na pret ku“ ko ji će bi ti pod stak nut sâm od se be, po štu ju ći ljud ska pra va, a ko mu ni zam je re­vo lu ci o nar no de lo va nje ubr zao u us po sta vlja nju „isto rij skog smi sla“, ko ji je na vod no ta ko đe bio okre nut pre ma „na pret ku“.

Mit o „bor be nom an ti fa ši zmu“ NOVJ, ko ji sna žno pro mo vi še ko­le ga Mar ko vić, ne uva ža va či nje ni cu o ma sov nom stra da nju ci vi la zbog mi ni mal nih gu bi ta ka ko je su ima le oku pa ci o ne tru pe u Ju go sla vi ji. Do bar pri mer za to je ste usta nak u Sr bi ji 1941. Ne mač ka knji go vod stve na fa bri­ka smr ti pre ci zno je be le ži la sve žr tve – na rav no, u onoj me ri ko li ko je to objek tiv no bi lo mo gu će.

Ta ko je ne mač ki ge ne ral Paul Ba der 20. de cem bra 1941. sa či nio je dan pre gled o iz vr še nim me ra ma od ma zde od „po čet ka ustan ka“ do 5. de cem bra. Ni je naj ja sni je šta je gor nja gra ni ca – šta je Ba der pod ra zu me­vao pod po čet kom ustan ka u Sr bi ji, ali pret po sta vlja mo da je mi slio na po če tak sep tem bra.

U sva kom slu ča ju, po ovom iz ve šta ju u Sr bi ji je po gi nu lo 160, a ra­nje no je 378 ne mač kih voj ni ka. Za to je tre ba lo stre lja ti (po pro pi sa noj kvo ti) 34.900 lju di. Na dru goj stra ni, ka ko se is ti če, „ne pri ja telj“ je imao: mr tvih u bor ba ma – 3.562, a za od ma zdu su stre lja na 11.164 li ca. Po što je ne mač ki ge ne ral pre ci zno sa brao i od u zeo sve ci fre, za klju čio je da tre ba stre lja ti još 20.174 li ca.7 I sâm Ba der je na gla sio da iz ve štaj ni je pot pun,

7 Zbor nik NOR­a, XII­1, 804–806.

192

Hereticus, 1–2/2014 Kosta Nikolić

jer „eg ze ku ci je su na po čet ku ustan ka iz vr ša va ne bez pi sa nih za be le ški“, pa se ta ko na ve de ni broj mo že uze ti kao „glo bal na broj ka“.8

Ako je tač na pret po stav ka da je Ba der po pi sao žr tve na sta le po sle 1. sep tem bra, broj ubi je nih ne mač kih voj ni ka mo že se po ve ća ti za još 43: to li ko ih je po gi nu lo u av gu stu (u ju lu ne mač kih žr ta va ni je bi lo), pa do la­zi mo do ci fre od 203 ubi je na ne mač ka voj ni ka. Po moć nam pru ža i je dan pre gled od 7. apri la 1942. u ko jem se ka že da su od 1. sep tem bra do kra ja de cem bra u Sr bi ji, u bor bi sa ne mač kim tru pa ma, po gi nu la 11.522 čo ve­ka, a za od ma zdu je stre lja no 21.809 li ca.9 Ta ko su od ma zde na sta vlje ne i po slo mu ustan ka, ona ko ka ko je to Ba der pla ni rao da bi se za do vo lji­la pro pi sa na pro por ci ja. To zna či da je u Sr bi ji u po sled nja če ti ri me se ca 1941. po gi nu la ukup no 33.331 oso ba na srp skoj stra ni.

Naj va žni je pi ta nje za nas je ste: da li se u onom „di je lu ju go slo ven­skih pro sto ra gdje ži ve Sr bi“ pro šlost mo že pro u ča va ti bez ide o lo škog i po­li tič kog kom plek sa, uz pu nu auto nom nost isto ri ča ra? Naš od go vor je vi še ne ga ti van ne go po tvr dan, jer taj pro stor još ni je zre lo i raz vi je no dru štvo. I da lje je ak tu el na po de la na „pa tri o te“ i „iz daj ni ke“, i to u oba sme ra, u za vi sno sti od ide ja ko je se za stu pa ju i po nu đe nih ob ja šnje nja. To je sa­mo ve ro do sto jan po ka za telj ne sprem no sti da se pri hva ti plu ra li zam ide ja zbog sna žnih re li ka ta to ta li ta ri zma. I da nas se sle di i po štu je na če lo „jed­ne struk tu re“, ko je pod ra zu me va eli mi ni sa nje svih raz li ka i do mi na ci ju „jed no ga“. Tekst ko le ge Mar ko vi ća ve o ma je ilu stra ti van u tom po gle du.

Ko le ga Mar ko vić sle di i ste re o tip da ko u Dru gom svet skom ra tu nije „no sio pe to kra ku“, tj. ko ni je bio pri pad nik pro ko mu ni stič kog po kre ta ot po ra (NOVJ), ni je ni bio an ti fa ši sta, od no sno da bez „ko mu ni zma ne ma an ti fa ši zma“. An ti fa ši zam je ta ko re du ko van na je dan po kret, jed nu par ti­ju i jed nog vo đu – Ti ta. Sa ta kvim ste re o ti pom Evro pa je dav no ras kr sti la. Ta ide ja je od ba če na upra vo za to da bi se pri zna lo i pri hva ti lo unu tra šnje je din stvo an ti fa ši stič kog po kre ta, ko jem su pri pa da le sna ge raz li či tih po­li tič kih i ide o lo ških ori jen ta ci ja.

Ko le ga Mar ko vić pre vi đa i či nje ni cu da su kao di rekt nu po sle di cu is ho da Dru gog svet skog ra ta u Ju go sla vi ji, upr kos pro kla mo va nim dog ma­ma o „brat stvu i je din stvu“ i „na ci o nal noj rav no prav no sti“, ko je su i pri­vu kle naj ve ći broj Sr ba u re do ve NOVJ, svi ju go slo ven ski na ro di ko nač no do bi li na ci je i na ci o nal ne dr ža ve, a da je kod Sr ba ob no vlje na „jed na lo ša dr ža va i us po sta vlje na jed na krat ko ve ka ide o lo gi ja“.

Pre vi đa se, slu čaj no ili ne, i či nje ni ca da su uče sni ci NOR­a bi li ne sa mo po bed ni ci u ra tu pro tiv oku pa to ra, već i tri jum fa to ri u jed nom kr­va vom gra đan skom ra tu, kao i da je pr va ge ne ra ci ja rat ni ka, ali i nji ho vi

8 Isto. 9 Ar hiv Voj no i sto rij skog in sti tu ta, Ne mač ka ar hi va, 41Ф­1–18.

193

O fenomenu naučne regresije. Primer teksta „Četnici i antifašizam“ Gorana Markovića

po tom ci, svo je uče šće u ra tu de ce ni ja ma na pla ći va la u dr žav nim po ča sti­ma, nov cu i dru gim ma te ri jal nim do bri ma.10

Ko le ga Mar ko vić pre vi đa i po dat ke o ko nač noj osve ti nad po ra že­nim an ti ko mu ni stič kim for ma ci ja ma i broj nim ci vi li ma, ko ja je iz vr še na u ma ju i ju nu 1945. na te ri to ri ji Austri je i Slo ve ni je, a bi la je za stra šu ju­ća, jer je za ne pu nih me sec da na li kvi di ra no vi še de se ti na hi lja da lju di. Ma sov ne li kvi da ci je po ra že nih sna ga ka rak te ri stič ne su za mno ge ze mlje na kra ju Dru gog svet skog ra ta. Isto ri ča ri ko ji se ti me ba ve ima ju obi čaj da pi šu ka ko ono me ko me pri pa da rat na sla va pri pa da i stid zbog ne hu ma­nih i ne čo več nih de la ko ja su po či ni li nad ne za šti će nim lju di ma, vo đe ni na vod nim „vi šim ci lje vi ma“. U ju go slo ven skom slu ča ju je u pi ta nju bi la smi šlje na i do bro or ga ni zo va na po li ti ka uni šte nja „kla snog ne pri ja te lja“, „iz daj ni ka na ro da i dr ža ve“, od no sno su zbi ja nja bi lo ka kve ide je o ne kom ot po ru „no vom po ret ku“ u Ju go sla vi ji.

Po sle di ce ra ta u Ju go sla vi ji bi le su vi še ne go stra šne, a još do dat no su ih uve ća la po sle rat na ubi stva. De mon stri ra njem „re vo lu ci o nar ne prav­de“ ra zo re na je mo ral na i bi o lo ška osno va dru štva. Od stra ti šta i ma sov nih grob ni ca po austrij skim i slo ve nač kim šu ma ma i ja ru ga ma – u Hr vat skoj se naj vi še ču lo za Blaj burg, u Cr noj Go ri za Zi da ni Most, a u Slo ve ni ji i Sr bi ji za Ko čev ski rog. To su po sta le me ta fo re za ma sov no stra da nje, ali i za te ški mo ral ni po raz vr ha KPJ, ko ji ni ka da ni je bio ni pri znat, ni jav no sa op šten.

Ću ta njem po bed ni ka za ti ra lo se se ća nje na sop stve na ne de la. Na jed nom sa stan ku or ga ni za ci o nih se kre ta ra re pu blič kih od no sno po kra­jin skih par tij skih or ga ni za ci ja po čet kom 1948. ko jim je ru ko vo dio Alek­san dar Ran ko vić, a pri su stvo vao i Ti to, An dri ja Mu go ša (or ga ni za ci o ni se kre tar Po kra jin skog ko mi te ta KPJ za Cr nu Go ru) pred lo žio je kri tič ki osvrt na sop stve ne gre ške uči nje ne u ra tu i od mah po sle oslo bo đe nja kada su po či nje ne broj ne ne prav de, pa i ubi stva ne vi nih lju di. Pred lo žio je i da se ne du žne po ro di ce oslo bo de ne po sto je će kri vi ce, kao i da im se vra te ne pra ved no kon fi sko va na do bra. Mu go ša je to obra zlo žio či nje ni com da je Cr na Go ra ma la i da se u njoj tač no zna da li je ne ko oprav da no ili ne­o prav da no li kvi di ran: „Čim sam za vr šio svo je gla sno raz mi šlja nje, Ti to je ener gič no re a go vao: – Ne ma re vi zi je. Od ta da vi še ni ko ni ka da ni je na bi lo ko jem par tij skom ili dr žav nom ni vou po sta vio pi ta nje.“11

U po sle rat noj Ju go sla vi ji žr tve su si ste mat ski bri sa ne iz jav nog se­ća nja. Zlo čin ko ji je no va ju go slo ven ska vlast po či ni la nad svo jim dr ža vlja­ni ma, sa ma sov nim van sud skim ubi stvi ma, do dat no se po ten ci rao na re đe­nji ma o ću ta nju i od u zi ma nju pra va na grob no me sto. Ma sov ne grob ni ce,

10 Че до мир Ан тић, „Ви шак исто ри је“, По ли ти ка, 21. ок то бар 2007, 10.11 Na ve de no pre ma: Ve selj ko Ko pri vi ca, Od Ve zi ro vog do Zi da nog mo sta, www.mon­

te ne gri na.net

194

Hereticus, 1–2/2014 Kosta Nikolić

po je di nač ni gro bo vi i žr tve jed no stav no ni su sme li da po sto je. Grob ni ce su bi le ra zo re ne, pri kri ve ne, uni šte ne. Oni ko ji su vr ši li zlo či ne u ime no ve ide o lo gi je ni ka da ni su po mi šlja li da će nji ho ve žr tve even tu al no us kr snu ti i pro go vo ri ti. To im je da va lo po seb nu sna gu, kao i ose ća nje da je vre me sta lo i da se ni ka da ni šta ne će pro me ni ti. Slič no kao u So vjet skom Sa ve­zu ne ka da, re vo lu ci o nar nim dže la ti ma „ni je uop šte pa da lo na pa met da te sje ne mo gu jed nom usta ti i po zva ti svo je gro ba re na red“.12

Slo bod no is tra ži va nje an ti fa ši zma, nje go vog isto ri ja ta i sna ga ko je su či ni le an ti fa ši stič ki blok to kom Dru gog svet skog ra ta ko nač no tre ba sme­sti ti u okvi re stro go aka dem skog pi ta nja. Osve tlja va nje an ti fa ši zma tre ba pre pu sti ti na u ci i oslo bo di ti ga bi lo ka kvog po li tič kog i me dij skog pri ti ska. U su prot nom će i da lje mo ći da se ka že ka ko u onom „di je lu ju go slo ven­skih pro sto ra gdje ži ve Sr bi“ sa mo zva ni „an ti fa ši sti“ svoj ide o lo ški na ra tiv ko ri ste sa mo ka ko bi gra di li po li tič ke ili na uč ne ka ri je re.

12 Na de žda Man delj štam, Strah i na da, Za greb, 1978, 52.

Miloš Bajić, Mathauzen 106621, tuš

BESEDE. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

195

Jovica Trkulja Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

SPASAVA VERA, KOJA KROZ LjUBAV DELA Misionarstvo, tekovine i poruke Svetog Save

Uka­za­na­mi­je­ne­za­slu­že­na­čast­da,­me­đu­to­li­kim­mu­drim­i­uče­nim­iz­dan­ci­ma­na­še­ško­le­i­Ki­kin­de,­ka­žem­ko­ju­reč­o­Sve­tom­Sa­vi­i­na­šoj­ško­li­„Sve­ti­Sa­va“.­Tu­oba­ve­zu­sam­pri­hva­tio­kao­neo­du­žen­dug­svo­joj­ško­li­ i­kao­dug­pre­ma­du­hov­nom­Ocu­na­ci­je­ko­joj­ i­sâm­pri­pa­dam,­Ne­i­ma­ru­ku­će­či­ji­sam­uku­ća­nin,­Uči­te­lju­ško­le­či­ji­sam­bio­i­ostao­uče­nik.

Sve­ti­Sa­va­(po­ro­đe­nju­Rast­ko­Ne­ma­njić)­ro­đen­je­1174.­kao­ra­ški­ple­mić­iz­vla­dar­ske­po­ro­di­ce­Ne­ma­nji­ća.­U­to­vre­me­je­nje­gov­otac­Ste­fan­Ne­ma­nja­us­peo­da­oja­ča­svo­ju­vlast,­da­je­na­met­ne­bra­ći­i­da­ga­vi­zan­tij­ski­car­1168.­go­di­ne­pro­gla­si­za­ve­li­kog­žu­pa­na.­Ne­ko­li­ko­go­di­na­po­Rast­ko­vom­ro­đe­nju,­1180,­Ste­fan­je­na­pa­dom­na­osla­be­lu­Vi­zan­ti­ju­us­peo­da­svo­joj­Ra­škoj­pri­klju­či­Ze­tu,­Tre­bi­nje,­Za­hu­mlje­ i­Me­to­hi­ju.­Pro­ši­ru­ju­ći­gra­ni­ce­i­sre­đu­ju­ći­pri­li­ke­u­svo­joj­dr­ža­vi­on­je­otvo­rio­le­pe­per­spek­ti­ve­svo­jim­si­no­vi­ma:­Vu­ka­nu,­Ste­fa­nu­i­Rast­ku.

Mla­dog­Rast­ka­su­od­ga­ja­li­uči­te­lji­iz­Vi­zan­ti­je­i­Ve­ne­ci­je.­Oni­su­ga­pod­u­ča­va­li­gra­ma­ti­ci,­re­to­ri­ci,­fi­lo­zo­fi­ji,­arit­me­ti­ci,­astro­no­mi­ji­ i­mu­zi­ci.­ Ve­ra,­ isto­ri­ja­ i­ te­o­lo­gi­ja­–­Rast­ka­su­za­ni­ma­le­vi­še­od­sve­ga.­Ra­stao­ je­okru­žen­lju­ba­vlju­i­pa­žnjom.­Po­vu­čen,­sklon­raz­mi­šlja­nju,­bla­ge­na­ra­vi,­ple­me­nit­i­pred­u­sre­tljiv,­bio­je­omi­ljen­na­dvo­ru­i­me­đu­obič­nim­lju­di­ma.

Ka­da­ je­na­pu­nio­pet­na­est­go­di­na,­otac­ga­ je­po­slao­u­pro­vin­ci­ju­Hum,­da­ta­mo­uči­i­na­u­či­ka­ko­se­upra­vlja­ze­mljom.­Rast­ko­se­ozbilj­no­pri­hva­tio­po­sla­i­tru­dio­da­is­pu­ni­oče­va­oče­ki­va­nja.­Slu­šao­je­šta­mu­ka­zu­ju­is­ku­sni­sa­vet­ni­ci,­upra­vljao­po­ve­re­nim­mu­de­lom­dr­ža­ve,­ali­i­da­lje­či­tao­knji­ge,­na­ro­či­to­iz­isto­ri­je­i­re­li­gi­je.­

Iako­mlad,­shva­tio­je­da­za­nje­ga­ni­je­sve­tov­ni­ži­vot.­U­nje­mu­je­sa­zre­va­la­svest­da­su­Car­stvo,­moć,­bo­gat­stvo,­sla­va­i­sjaj­ne­po­sto­ja­ni­–­da­su­vi­dlji­ve­le­po­te,­čul­na­za­do­volj­stva­i­obi­lje­ži­vo­ta­sa­mo­sen­ke­na­ovom­sve­tu.

Po­po­vrat­ku­u­Ra­šku,­mla­di­princ­Rast­ko­je­do­neo­sud­bo­no­snu­od­lu­ku.­Sa­se­dam­na­est­go­di­na­po­be­gao­je­na­Sve­tu­Go­ru,­gde­se­za­mo­na­šio­1192.­go­di­ne.­Po­be­gao­je­ne­sa­mo­sa­oče­vog­dvo­ra,­već­i­od­sve­ga­ono­ga­

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

196

što­se­na­la­zi­lo­iz­van­car­skih­zi­di­na,­iza­dvor­ske­ras­ko­ši­i­sja­ja.­Reč­je­o­su­ ­ko­bi­ma­i­me­đu­so­bi­ca­ma­vla­ste­le,­o­si­ro­ma­štvu­i­be­di­na­ro­da,­ko­ji­ je­ži­veo­po­ni­žen,­obes­pra­vljen­ i­neo­bra­zo­van.­U­dru­štvu­su­do­mi­ni­ra­li­kult­materijalnōg­ i­raz­o­bru­če­na­sve­moć­vla­sto­dr­ža­ca­ i­vel­mo­ža,­či­ja­ je­vo­lja­bi­la­za­kon.­Srp­ska­dr­ža­va,­iako­u­uspo­nu,­raz­di­ra­na­je­ne­slo­gom­i­stal­no­je­bi­la­na­me­ti­moć­nih­sila­i­sa­Is­to­ka­i­sa­Za­pa­da.­Tu­đin­ska­ru­ka­kro­ji­la­je­sud­bi­nu­srp­skog­na­ro­da,­pap­ska­ru­ka­kru­ni­sa­la­srp­ske­vla­da­re.­U­ta­kvoj­si­tu­a­ci­ji­dr­žav­na­ku­ća­ko­ju­je­gra­dio­Ve­li­ki­žu­pan­bi­la­je­bez­čvr­stog­te­me­lja,­bez­ve­ziv­nog­tki­va­hri­šćan­ske­ve­re­i­cr­kve­nog­sto­že­ra,­bez­stro­gih­pra­vi­la­i­va­lja­nih­za­ko­na.

Svo­jom­ve­rom­i­pod­vi­žni­štvom­mo­nah­Sa­va­je­us­peo­se­be­da­uz­dig­ne­do­sve­tač­kih­vi­si­na,­ali­i­da­omo­gu­ći­uspon­Sr­bi­je­i­vas­krs­nje­ne­dr­ža­ve.­ U­tom­smi­slu­pri­po­vest­o­Sve­tom­Sa­vi,­o­nje­go­vom­ži­vot­nom­pu­tu,­o­nje­go­voj­mi­si­ji­i­te­ko­vi­na­ma­–­sa­ga­je­o­Sr­bi­ji,­o­nje­nim­su­no­vra­ti­ma­i­uspo­ni­ma.

* * *Pe­snik­Vas­ko­Po­pa­je­u­svo­joj­pe­smi­o­Sve­tom­Sa­vi­za­pi­sao:­„Pu­

tu­je­bez­pu­ta­/­I­put­se­za­njim­ra­đa.“­Do­i­sta,­Sve­ti­telj­Sa­va­je­pu­to­vao,­a­put­se­za­njim­ra­đao.­Evo­tih­pu­te­va­ko­je­nam­je­pro­kr­čio,­osve­tlio­i­u­ama­net­osta­vio­Sve­ti­Sa­va:

1. Put du hov no sti. Ra­ški­ple­mić­po­be­gao­je­sa­oče­vog­dvo­ra­i­do­be­gao­na­Sve­tu­Go­ru.­Iz­me­đu­car­skog­tro­na,­mo­ći,­ma­te­ri­jal­nog­obi­lja­i­car­stva­ze­malj­skog,­mla­di­Rast­ko­je­iza­brao­te­ži,­mu­če­nič­ki­put,­ko­ji­ga­je­vo­dio­us­pe­nju­i­„car­stvu­ne­be­skom“.­On­je­po­be­gao­u­Sve­tu­Go­ru­da­bi­u­ve­li­koj­ne­pro­zir­noj­tmi­ni­ko­ja­je­vla­da­la­Sr­bi­jom­sa­ču­vao­iskri­ce­ve­re,­ko­je­kao­svi­ci­u­no­ći­sve­tlu­ca­ju,­opi­ru­ći­se­pot­pu­noj­pra­zni­ni­ne­zna­nja,­sa­mo­lju­blja­i­var­var­stva­bal­kan­skih­bez­bo­žni­ka,­da­ iza­su­mor­ne­stvar­no­sti­pro­na­đe­put­ka­vla­sti­tom­pro­či­šće­nju.­Ta­mo­je,­po­stri­žen­i­u­mo­na­škoj­ri­zi,­iz­ra­stao­u­Sa­vu,­slo­bod­nom­vo­ljom­svo­jom­na­la­ze­ći­sre­ću­u­pre­da­no­sti­Bo­gu.­„Blažena­Večnost­Svete­Trojice­ukotvila­se­u­Rastku,­i­od­hristočežnjivog­Rastka­stvorila­hristonosnog­Savu.“­(Justin­Popović)

2.­Put ve re i bo go lju blja. Na­te­gob­nom­pu­tu­mo­na­ha­pod­vi­žni­ka,­Sava­je­svo­jom­ne­po­ko­le­blji­vom­ve­rom­vi­deo­ li­ce­bož­je­u­nje­go­voj­ isti­ni­to­sti­ i­ve­li­či­ni,­te­mu­je­ostao­ver­ni­slu­ga­i­pa­stir­do­kra­ja­svog­zem­nog­ži­vo­ta.­Svo­jim­pod­vi­žnič­kim­de­lom­i­de­la­njem­uti­rao­je­put­sled­be­ni­ci­ma­i­srp­skom­na­ro­du­ka­istin­skoj­ve­ri­ i­Bo­gu.­U­svo­jim­be­se­da­ma­o­pra­voj­ve­ri­po­u­ča­vao­je­vla­ste­lu­i­epi­sko­pe­osnov­nim­dog­ma­ma­hri­šćan­ske­ve­re.­Pre­da­no­je­slu­žio­Bo­gu,­ra­de­ći­na­ja­ča­nju­cr­kve­ne­or­ga­ni­za­ci­je,­po­kr­šta­va­nju­„ne­zna­bo­ža­ca“­i­„je­re­ti­ka“­te­is­ko­re­nji­va­nju­ra­ških­bo­gu­mi­la.­Ape­lo­vao­je­na­sve­da­se­dr­že­pra­ve­vere,­ko­ja­je­utvr­đe­na­na­se­dam­va­se­ljen­skih­sa­bo­ra,­upo­zo­ra­va­ju­ći­da­su­bez­to­ga­do­bra­de­la­uza­lud­na.

Spasava vera, koja kroz ljubav dela

197

3.­Put lju ba vi i čo ve ko lju blja.­Sve­ti­Sa­va­je­pod­u­ča­vao­da­pra­va­ve­ra­ni je­ni­u­ob­re­du,­ni­u­žr­tvi,­već­u­lju­ba­vi­pre­ma­bli­žnjem,­šta­vi­še­u­sje­di­nje nju sa lju di ma.­Troj­stvo­sve­to­sav­ske­lič­no­sti­–­du­hov­nost,­bo­go­lju­blje­i­čo­ve­ko­lju­blje­–­naj­pot­pu­ni­je­se­iz­ra­ža­va­u­lju­ba­vi.­Ta­ko­shva­će­na­lju­bav­je svo je vr sna ema na­ci­ja­Bo­ga.­U­be­se­di­o­pra­voj­ve­ri­1221.­go­di­ne­on­je­re kao: „I za to na ovom te me lju sve te­ve­re­tre­ba­nam­zi­da­ti­zla­to­i­sre­bro­i­dra­go­ka­me­nje,­to­jest­do­bra­de­la.­Jer­ni­ti­ko­ri­sti­is­prav­nost­ži­vo­ta­bez­pra­ve­i­pro­sve­će­ne­ve­re­u­Bo­ga,­ni­ti­nas­pra­vo­is­po­ve­da­nje­vere­bez­do­brih­de­la­mo­že­iz­ve­sti­pred­Go­spo­da,­ne­go­tre­ba­ima­ti­obo­je,­da­’sa­vr­šen­bu­de­čo­vek­Bož­ji’,­a­ne­da­zbog­ne­do­stat­ka­jednoga­hra­mlje­ži­vot­naš.­Jer,­kao­što­re­če­Apo­stol:­’Spa­sa­va­ve­ra,­ko­ja­kroz­lju­bav­de­la.’“

4.­Put po mi re nja i slo ge. Pu­tu­ju­ći­po­sve­tu­i­upo­zna­ju­ći­dru­ge­ze­mlje­i­re­li­gi­je,­Sa­va­je­shva­tio­ka­ko­na­Ze­mlji­ima­do­volj­no­re­li­gi­ja­da­bi­smo­mr­ze­li,­ali­ne­do­volj­no­da­bi­smo­vo­le­li­jed­ni­dru­ge.­Za­to­je­on­mi­rio ne­po­mir­lji­vō,­du­šu­ i­ te­lo,­duhovnō i materijalnō,­us­po­sta­vljao­mo­sto ve iz­me­đu­Is­to­ka­i­Za­pa­da. Sa­Is­to­ka­i­sa­Za­pa­da­uno­sio­je­u­Sr­bi­ju­najboljē.­

Na­dru­goj­stra­ni,­tru­dio­se­i­da­nji­ma­iz­Sr­bi­je­po­da­ri­najboljē.­Sti­gav­ši­u­Sr­bi­ju­po­čet­kom­1208.­go­di­ne,­sa­hra­nio­je­oca­u­Stu­de­ni­ci­i­nad­oče­vim­od­rom­iz­mi­rio­svo­ju­za­va­đe­nu­bra­ću­Vu­ka­na­i­Ste­fa­na.­Po­sti­gao je­da­po­mi­ri­ i­ za­va­đe­nu­de­cu­svo­je­bra­će.­Na­ taj­na­čin­su­obez­be­đe­ni­mir­ i­pro­spe­ri­tet­srp­ske­sred­njo­ve­kov­ne­dr­ža­ve.­A­Sa­va­nam­je­osta­vio­ u ama­net­da­je­ne­slo­ga­smrt­na­opa­snost­za­na­šu­po­ro­di­cu,­na­rod­i­dr­ža­vu.

5.­Put ne i ma ra. Na­Sve­toj­Go­ri­Sa­va­je,­za­jed­no­sa­ocem­Ne­ma­njom,­po­di­gao­iz ru še vi na ma na stir Hi lan dar.­Od­vi­zan­tij­skog­ca­ra­Alek­si­ja­is­po­slo­vao­je­hri­so­vu­lju­u­ko­joj­pi­še­da­je­„Hi­lan­dar­srp­ska­obi­telj­ko­ja­će­slu­ži­ti­za­pri­ma­nje­lju­di­od­srp­skog­na­ro­da“.­Sa­va­je­u­hi­lan­dar­sku­sve­ti­nju­po­zvao­sve­mo­na­he­i­is­po­sni­ke­Sr­be­iz­dru­gih­sve­to­gor­skih­ma­na­sti­ra.­Sem­to­ga,­ku­po­vao­je­ze­mlju­dru­gih­ma­na­sti­ra­–­voć­nja­ke,­vi­no­gra­de­i ma­sli­nja­ke,­ali­i­ne­ke­dru­ge­bo go mo lje ko je su ima le svo je­po­se­de.­Otac­i­sin­su­že­le­li­da­ma­na­sti­ru­obez­be­de­vla­sti­tu­imo­vi­nu,­auto­no­mi­ju­i­ti me si­gur­nu­bu­duć­nost­kao­„sa­mo­stal­ne,­svo­je­vla­sne­ i­sa­mo­u­prav­ne­car­ske­la­vre“.­Na­taj­na­čin,­uz­po­moć­Sa­vi­ne­ne­i­mar­ske­ru­ke­Sve­ta­Go­ra­Ato­ska­po­sta la je je din stve na mo na ška dr­ža­va­na­sve­tu,­je­dan­od­is­toč­ni­ka­na­še­kul­tu­re.­Od­ta­da­do­da­nas­ona­je­sim­bol­i­obrazac­pod­vi­žnič­kih­preg­nu­ća,­po­pri­šte­le­po­te­pri­ro­de,­ali­i­uz­vi­še­no­sti­umet­nič­kih­uz­le­ta,­ar­hi­tek­tu­re,­gra di telj stva,­ži­vo­pi­sa,­po­ja­nja­i­spi­sa­telj­stva,­sve­tog­je­van­đe­o­skog­ži­vlje­nja­u­Go­spo­du,­s­Go­spo­dom­i­za­Go­spo­da.

Uz­Sa­vi­no­ime­po­mi­nje­se­i­ob­no­va­dru­gih­ma­na­sti­ra­na­Sve­toj­Go­ri,­osni­va­nje­ma­na­sti­ra­Ži­ča­i­dru­gih­hra­mo­va­du­hov­no­sti­i­kul­tu­re­u­Sr­bi­ji.

6.­Put ute me lje nja Srp ske pra vo slav ne cr­kve. Sa­va­ je­ imao­ključ­nu­ulo gu u­osa­mo­sta­lji­va­nju­Srp­ske­pra­vo­slav­ne­cr­kve­kao­du­hov­ne­ku­će­

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

198

srp­skog­na­ro­da­ i­stu­ba­nje­go­ve­dr­ža­ve.­Uz­po­dr­šku­va­se­ljen­skog­pa­tri­jar­ha,­Sa­va­je­1219.­go­di­ne­pro­gla­sio­sa­mo­stal­nost­ra­ške­cr­kve­od­Ohrid­ske­ar­hi­e­pi­sko­pi­je­i­po­sta­vio­te­me­lje­da­na­šnje­Srp­ske­pra­vo­slav­ne­cr­kve.­ Iz­bo­rio­se­da­bu­du­ći­srp­ski­ar­hi­e­pi­sko­pi­ne­idu­kod­ni­kej­skog­pa­tri­jar­ha­na­hi­ro­to­ni­sa­nje,­ne­go­da­ih­bi­ra­ju­srp­ski­epi­sko­pi­na­svo­me­sa­bo­ru.­Ne­du­go­po­tom,­po­sti­gao­je­da­kao­srp­ski­ar­hi­e­pi­skop­srp­skom­kru­nom­oven­ča­srp­ske­vla­da­re.­Da­kle,­od­svo­jih­mla­dić­kih­da­na­do­po­zne­sta­ro­sti,­Sa­va­je­no­sio­te­ško­bre­me­stva­ra­nja­auto­ke­fal­ne­Srp­ske­cr­kve­i­nje­no­vo­đe­nje­kroz­bu­ru­iz­me­đu­Is­to­ka­i­Za­pa­da.­

Sve­ti­Sa­va­je­auto­ke­fal­nost­shva­tao­kao­oso­be­no­i­bit­no­na­če­lo­pra­vo slav­ne­cr­kve,­ko­jim­se­ona­raz­li­ku­je­od­dru­gih­cr­ka­va.­Na­i­me,­pra­vo­slav na cr kva je u ka non­skom­je­din­stvu­va­se­ljen­ske­pra­vo­slav­ne­cr­kve,­ali­su­po­me­sne­pra­vo­slav­ne­cr­kve­auto­ke­fal­ne.­Ovim­na­če­lom­se­omo­gu­ća­va da se raz vi ju do mak si mu ma svi oni da ro vi jed nog na ro da ko je mu je Bog­dao,­pa­se­kroz­ovo­na­če­lo­za­do­vo­lja­va­prin­cip­lo­kal­no­uni­ver­zal­no.­Sava­je­uvek­is ti cao da je cr kvu osno vao sâm Hrist­kao­ži­vu,­bo­go­čo­ve­čan­sku sa­bor­nu­za­jed­ni­cu,­za­jed­ni­cu­slo­bod­nih,­a­ti­me­i­raz­lič­tih­po­je­di­na­ca.­ U njoj se ostva ru­je­je­din­stvo­raz­li­či­to­sti,­tj.­slo­bod­ni­po­je­din­ci­sa­svo­jim lič­nim­iden­ti­te­ti­ma.­Otu­da­je­jed­no­od­naj­va­žni­jih­na­če­la Hri sto ve cr kve je­din­stvo­(kao­za­da­tost)­u­raz­li­či­to­sti­(kao­da­to­sti).

7.­Put uči te lja i pro sve ti te lja. Po­di­žu­ći­ma­na­stir­Hi­lan­dar,­sve­ti­te­lji­Si­me­on­i­Sa­va­ima­li­su­vi­zi­ju­da­on­bu­de­„Sve­tlo­na­še“,­naš­du­hov­ni­Pi­je­mont,­ra­sad­nik­cr­kve­ne­kul­tu­re­i­pi­sme­no­sti,­ali­i­me­sto­za­u­ono­do­ba­naj so lid­ni­je­obra­zo­va­nje­na­ših­mo­na­ha.­Ubr­zo­je­Hi­lan­dar­po­stao­cen tar na­šeg­pro­sve­ti­telj­stva­ i­pro­sve­tlje­nja,­naš­uni­ver­zi­tet,­na­ša ide ja vo di lja kroz ve ko ve do­da­na­šnjih­vre­me­na.­Bu­du­ći­da­ je­bio­osve­tljen­Du­hom­Sve­tim,­Sa­va­je­bio­sve­ti­telj­i­pro­sve­ti­telj.

Uz­to,­uno­se­ći­u­sve­pri­sut­ni­duh­ta­me,­ iskri­ce­sve­tlo­sti­ i­pro­sve­tlje­nja,­Sa­va­je­iz­da­vao­zna­čaj­ne­knji­ge,­dra­go­ce­ne­za­du­hov­ni­op­sta­nak­ i­du­hov­no­na­pre­do­va­nje.­Ne­ke­od­tih­knji­ga­je­i­sâm­na­pi­sao. Na­taj­na­čin­Sa­va­je­po­stao­naš­pr­vi­uči­telj,­istin­ski­pro­sve­ti­telj­ko­ji­je­po­sta­vio­te­me­lje­srps­koj­ško­li­i­ostva­rio­du­hov­no­mi­si­o­nar­ski­po­du­hvat­ši­rih­raz­me­ra,­ko­ji­se­že­do­na­ših­da­na.

8.­Put pa tri o te i dr žav ni ka. Sa­vi­na­ lju­bav­pre­ma­srp­skom­na ro du neo dvo ji va je od nje go­ve­ lju­ba­vi­pre­ma­Bo­gu­i­čo­ve­ku.­Iako­sve­to­gor­ski­pod­vi­žnik­i­du­hov­nik,­on­je­uspe­vao­da­vi­di­da­lje­i­du­blje,­i­da­de­la­u­skla­du sa isto rij skim in te re­som­srp­skog­na­ro­da­i­dr­ža­ve.­U­du­goj­i­te­gob­noj­po­ve­sti­Sr­bi­je­srp­ski­na­rod­je,­na­ža­lost,­imao­vr­lo­ma­lo­dr­žav­ni­ka.­Ret­ko­se de ša va lo da se na­nje­go­vom­če­lu­na­đe­dr­žav­nik­sa­vi­zi­jom,­ko­ji­je­uspe­vao da­srp­sku­dr­ža­vu­odr­ži­i­raz­vi­je,­da­je­spro­ve­de­kroz­Sci­le­i­Ha­rib­de­mno­go­broj­nih­ne­pri­ja­te­lja.

Spasava vera, koja kroz ljubav dela

199

Pa ra dok sal no je da­Sve­ti­Sa­va,­ko­ji­ni­ka­da­ni­je­se­deo­na­vla­da­lačkom­tro nu i ni ka da ni je vla dao,­isto­vre­me­no­bio­i­ostao­je­dan­od­naj­ve­ćih­srp­skih­dr­žav­ni­ka,­ ta­kav­da­se­ iz­dva­ja­po­sa­mo­svoj­no­sti,­dr­žav­nič­koj­vi­zi­ji­ i­hra­bro­sti. Na­dah­nut­an­tič­kim­hu­ma­ni­stič­kim­ide­a­lom­i­Hri­sto­vim­uče­njem­o­lju­ba­vi­i­brat­stvu­me­đu­lju­di­ma,­Sa­va­je­i­kao­du­hov­nik­i­kao­dr­žav­nik­na­stu­pao­u­skla­du­sa­op­štim­do­brom,­vr­li­nom­i­je­van­đe­ljem. U­vre­ ­me­ka­da­su­po­la­ga­ni­te­me­lji­srp­ske­dr­ža­ve,­po­čet­kom­XI­ve­ka­Sa­va­je­bio­i do da nas ostao­je­dan­od­ret­kih­pred­vod­ni­ka­ko­ji­je­shva­tio­da­ta­dr­ža­va­ne­će­ima­ti­bu­duć­nost­uko­li­ko­se­ne­oslo­ni­na­če­ti­ri­no­se­ća­stu­ba­ta­da­šnje­idej­no­po­li­tič­ke­ba­šti­ne:­na­an­tič­ku­fi­lo­zo­fi­ju,­Hri­sto­vu­ve­ru,­vi­zan tij sku kul­tu­ru­i­rim­sku­prav­no­po­li­tič­ku­tra­di­ci­ju.

U skla­du­sa­svo­jom­pa­tri­ot­skom­i­dr­žav­nič­kom­vi­zi­jom,­Sa­va­je­u­kon­ ti nu i te tu ra dio na učvr­šće­nju­sa­mo­dr­žav­no­sti­Sr­bi­je.­Od­1221.­go­di­ne­kada je na ve­li­kom­dr­žav­no­cr­kve­nom­sa­bo­ru­u­ma­na­sti­ru­Ži­ča,­pa­pi­nom­kru­nom­kru­ni­sao­svog­bra­ta­Ste­fa­na­za­kra­lja,­Sa­va­ je­po­mo gao tro ji ci kra­lje­va­–­bra­tu­Ste­fa­nu­Pr­vo­ven­ča­nom­i­si­nov­ci­ma,­Ra­do­sla­vu­i­Vla­di­sla­vu­–­da­odr­že­i­oja­ča­ju­kra­ljev­stvo.­Nje­go­ve­dr­žav­nič­ke­vi­zi­je­us­peo­je­da­ostva­ri­car­Du­šan,­ko­ji­je­srp­sku­dr­ža­vu­do­veo­do­vr­hun­ca.

Sve­ti­Sa­va­ni­je­te­o­krat­ski­upra­vljao­dr­ža­vom­i­od­re­đi­vao­njenu­po­li ti ku,­ali­ je­us­po­sta­vljao­mir­(spo­lja­šnji­ ili­unu­tra­šnji)­kad­god­se­za­to­uka­zi­va­la­ pri­li­ka.­On­ je­ us­po­sta­vio­ or­gan­sku­ za­jed­ni­cu­ iz­me­đu­Cr­kve­ i­na­ro­da.­Bo­žan­skim­na­dah­nu­ćem­oja­čao­je­duh­na­rod­nog­je­din­stva­pod­jed nim vla da­rem­i­lo­zom­Ne­ma­nji­ća.­Sa­zdao­je­dr­ža­vo­tvor­no­ro­do­lju­blje­i­do­ma­ćin­ski­po­re­dak­po­sve­to­sav­skoj­ver­ti­ka­li­–­Bog,­kralj,­do­ma­ćin.

9.­Put za ko no pi sca. Sa­svo­je­hi­lan­dar­ske­osma­trač­ni­ce­Sa­va­je­ja­sno­vi deo da u na­šem­pro­la­znom­sve­tu­ne­mo­že­bi­ti­or­ga­ni­zo­va­nog­dru­štva,­sna­žne­Cr­kve­i­ja­ke­dr­ža­ve­bez­čvr­stih­i­ja­snih­pra­vi­la­–­ka­no­na­i­za­ko­na.­Sto­ga­je­na­pi­sao,­pre­veo­ili­pri­re­dio­vi­še­de­la­na­me­nje­nih­or­ga­ni­za­ci­ji­cr­kve­i­dr­ža­ve.­On­je­pre­vo­dio­i­pi­sao­de­la­u­ci­lju or ga ni zo va nja ma na stir skog ži­ća­i­cr­kve­ne­ad­mi­ni­stra­ci­je­u­Sr­bi­ji.­Naj­zna­čaj­ni­ja­de­la­ko­ja­se­pri­pi­su­ju Sa­vi­je­su:­Ti pi kon,­pra­vil­nik­ži­vo­ta­u­ma­na­sti­ru­(„Ka­rej­ski­ti­pik“,­„Hi­lan­dar­ski­ti­pik“­i­„Stu­de­nič­ki­ti­pik“),­i­Sa­vi­na ver zi ja vi zan tij skog No mo ka­no na,­zbor­ni­ka­cr­kve­nih­ i­sve­tov­nih­pra­vi­la.­Osta­li­Sa­vi­ni­spi­si­su:­Ži ti­je Sve tog Si me o na,­Slu žba Sve tom Si me o nu,­Po sla ni ca igu ma nu Spi ri do nu,­Ustav za dr ža nje „Psal ti ra“.

Ipak,­naj­ve­ći­uti­caj­ima­li­su­Sa­vi­no­Za ko no pra vi lo,­Krm či ja,­Sve to sav­ski No mo ka non,­na­sta­li­kao­re­zul­tat­nje­go­vih­na­sto­ja­nja­da­mla­du­Srp­sku­cr­kvu­i­no­vu,­osa­mo­sta­lje­nu­dr­ža­vu­ute­me­lji­na­za­ko­ni­ma,­kao­ka­me­nu­te­melj­cu­Srp­ske­cr­kve­i­dr­ža­ve. Za ko no pra vi lo­ni­je­sa­mo­pu­ki­pre­vod­vi­zan­tij­skih­gra­đan­skih­i­cr­kve­nih­prav­nih­aka­ta,­ne­go­sa­dr­ži­i­tu­ma­če­nja­ko­ja­je­na­pi­sao­Sa­va.­Zbog­to­ga­Za ko no pra vi lo ima ne sum nji vu ori gi nal nost

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

200

i­sop­stve­nu­vred­nost.­Sa­va­je­u­nje­ga­uneo­broj­ne­pro­pi­se­o­za­šti­ti­si­ro­ma­šnih,­obes­pra­vlje­nih­ i­ugro­že­nih­slo­je­va­dru­štva­te­us­peo­da­ostva­ri­skla­dan­od­nos­iz­me­đu­du­hov­ne­i­sve­tov­ne­vla­sti.

Ovi­prav­ni­spi­si­ i­knji­ge­Sve­tog­Sa­ve­pred­sta­vlja­li­su:­1)­dra­go­ce­nu­spo­nu­Sr­bi­je­sa­do­ta­da­šnjom­prav­nom­tra­di­ci­jom­evrop­skih­na­ro­da,­2)­do­pri­nos­ure­đe­nju­srp­ske­cr­kve­i­dr­ža­ve,­i­3)­pro­ne­li­su­nje­gov­uti­caj­ i­iz­van­Sr­bi­je­(naj­vi­še­u­Bu­gar­skoj­i­Ru­si­ji).

10.­Put sve to sa vlja i sa gla sja cr kve i dr ža ve.­Svo­jim­Za ko no pra vi lom i­dru­gim­prav­nim­spi­si­ma­ko­ji­ma­je­re­gu­li­sao­od­nos­cr­kve­i­dr­ža­ve,­Sa­va­je­stvo­rio­i­in­sti­tu­ci­o­na­li­zo­vao­srp­sku­ve­ru,­od­no­sno­na­ci­o­nal­ni­do­ži­vljaj­pra­vo­sla­vlja.­Reč­je­sve to sa vlju kao­iden­tite­tu­srp­skog­na­ro­da,­srp­ske­cr­kve­ i­srp­ske­dr­ža­ve.­On­je­u­osno­vi­pri­hva­tio­vi­zan­tij­sku­ide­o­lo­gi­ju­o­od­no­si­­ ma­iz­me­đu­cr­kve­ i­dr­ža­ve,­ i­pri­la­go­dio­ je­srp­skoj­re­al­no­sti.­ Iz­me­đu­za­pad­nog­mo­de­la,­ko­ji­cr­kvu­pre­tva­ra­u­dr­ža­vu,­i­is­toč­nog­mo­de­la,­ko­ji­te­ži­da­po­dr­ža­vi­sa­mu­cr­kvu­–­Sa­va­je­tra­gao­za­me­đu­sob­nom­sa­rad­njom­i­sa­gla­sjem­(sim­fo­ni­jom)­cr­kve­i­dr­ža­ve­za­rad­op­šteg­do­bra­na­ro­da.­Cr­kva­je­dr­ža­vi­ono­što­je­du­ša­te­lu.­Ona­ima­ključ­nu­ulo­gu­u­oču­va­nju­i­raz­vo­ju­na­ci­o­nal­nog,­kul­tur­nog­i­dr­žav­nog­iden­ti­te­ta.­

Dr­ža­va­je­nu­žna­i­ne­op­hod­na­lju­di­ma­ra­di­omo­gu­ća­va­nja­nji­ho­vog­ži­vo­ta­u­za­jed­ni­ci,­ali­ona­ne­ma­su­štin­ske­i­ap­so­lut­ne­vred­no­sti­ko­je­ima­cr­kva.­Ona­ni­je­bo­žan­stvo,­cilj­po­se­bi,­već­sred­stvo­ko­je­objek­tiv­ne­uslo­ve­po­di­že­na­vi­ši­ni­vo.­Sto­ga­je­smi­sao­i­funk­ci­ja­dr­žav­ne­vla­sti­ne­nad­moć­ili­pre­moć­jed­nih­nad­dru­gi­ma,­već­slu­žba,­slu­že­nje­jed­nih­dru­gi­ma.­Taj­mo­del­je­Sve­ti­Sa­va­raz­ra­dio­i­pri­me­nio­u­ne­ma­njić­koj­Sr­bi­ji.­Po­tom­mo­de­lu,­pa­tri­jarh­je­kao­po­da­nik­dr­ža­ve­pod­re­đen­ca­ru,­a­ovaj,­kao­ver­nik,­pod­re­đen­je­pa­tri­jar­hu.­Ti­me­se­ne­sa­mo­is­klju­ču­je­zlo­u­po­tre­ba­vla­sti,­nego­se­oba­ve­zu­ju­i­cr­kva­i­dr­ža­va­na­me­đu­sob­nu­sa­rad­nju­za­do­bro­na­ro­da,­ta­ko­što­se­uza­jam­no­uva­ža­va­ju­i­po­ma­žu,­a­da­pri­to­me­jed­na­dru­goj­ne­za­di­re­u­osno­ve­ustroj­stva­i­upra­vlja­nja.­

Iz­sklad­ne­sa­rad­nje­cr­kve­i­dr­ža­ve,­ko­ji­ma­su­se­obič­no­i­gra­ni­ce­po­kla­pa­le,­raz­vi­la­se­sna­žna­Ne­ma­njić­ka­Sr­bi­ja,­u­ko­joj­je­Srp­ska­pra­vo­sla­vna­cr­kva­za­be­le­ži­la­svoj­naj­ve­ći­pro­cvat­u­sva­kom­po­gle­du.­Na­kon­to­ga,­u­svo­joj­po­ve­sti­ona­se­uvek­ču­va­la­(sa­ma­nje­ili­vi­še­uspe­ha)­od­upli­ta­nja­u­di­rekt­ne­to­ko­ve­sve­tov­ne­po­li­ti­ke,­ču­va­ju­ći­ove­vi­zan­tij­ske­i­ne­ma­njić­ke­prin­ci­pe­„sim­fo­ni­je“­(sa­rad­nje)­u­od­no­su­na­dr­ža­vu.­Nje­na­ide­ja­vo­di­lja­su­bi­le­Hri­sto­ve­re­či­da­„Car­stvo­mo­je­ni­je­od­ovo­ga­sve­ta“­(Jn.­8,­23).­Sa­dru­ge­stra­ne,­kao­ljud­ska­in­sti­tu­ci­ja,­u­pro­te­klih­osam­sto­le­ća,­Srp­ska­pra­vo­slav­na­cr­kva­je­ču­var­ka­i­op­šte­ljud­skih­vred­no­sti:­hri­šćan­ske­tra­di­ci­je­i­mo­ra­la,­bo­go­slu­žbe­nog­ti­pi­ka,­cr­kve­ne­ar­hi­tek­tu­re,­svo­je­slo­ven­ske­pi­sme­no­sti­i­ći­ri­ličkog­pi­sma,­fre­sko­pi­sa,­iko­ne­i­cr­kve­nog­po­ja­nja.­Obe­ove­kom­po­nen­te­–­i­bo­žan­ska­i­ljud­ska,­du­hov­na­i­sve­tov­na­–­či­ne­jed­nu­

Spasava vera, koja kroz ljubav dela

201

neo­dvo­ji­vu­ce­li­nu­u­de­lo­va­nju­Srp­ske­pra­vo­slav­ne­cr­kve­i­kao­ta­kvu­je­je­di­no­mo­že­mo­istin­ski­raz­u­me­ti.

11.­Put ho do ča šća. U­že­lji­da­us­po­sta­vi­mo­sto­ve­iz­me­đu­srp­skog­i­dru­ ­gih­na­ro­da,­stek­ne­no­ve­pri­ja­te­lje,­sti­gao­je­da­op­ho­di­Bal­kan,­Sre­do­ze­mlje,­Bli­ski­is­tok­i­Ma­lu­Azi­ju. Dva­pu­ta­je­pu­to­vao­u­Sve­tu­ze­mlju.­Pr­vi­put­je­1229.­go­di­ne­po­se­tio­sve­ta­me­sta­na­Is­to­ku,­po­seb­no­hri­šćan­ska­sve­ti­li­šta­u­Pa­le­sti­ni.­Reč­je­o­me­sti­ma­ko­ja­se­po­mi­nju­u­sve­tim­hri­šćan­skim­knji­ga­ma:­Si­on,­gde­je­Isus­odr­žao­Taj­nu­ve­če­ru,­ob­i­šao­Get­si­ma­ni­ju,­gde­se­Isus­mo­lio­svo­me­Bo­gu­Ocu,­po­peo­se­na­Gol­go­tu,­gde­je­Isus­bio­ra­za­pet,­po­klo­nio­se­Hri­sto­vom­gro­bu­u­Je­ru­sa­li­mu.

Dru­gi­put­je­osta­re­li­Sa­va­u­sed­moj­de­ce­ni­ji­ži­vo­ta­po­no­vo­puto­vao­u­Sve­tu­ze­mlju.­Pre­to­ga­se­1233.­go­di­ne­po­vu­kao­sa­po­lo­ža­ja­ar­hi­epi­sko­pa­ i­za­na­sled­ni­ka­po­sta­vio­svog­uče­ni­ka­Ar­se­ni­ja.­Po­tom­se­upu­tio­na­du­go­pu­to­va­nje­na­Is­tok.­Ukr­cao­se­u­Bu­dvi­u­pro­le­će­1234.­go­di­ne­ i­pre­ko­ ju­žne­Ita­li­je­pri­speo­u­Pa­le­sti­nu,­gde­se­u­Je­ru­sa­li­mu­sa­stao­sa­tamo­šnjim­pa­tri­jar­hom­Ata­na­si­jem.­Slo­bod­no­se­da­lje­kre­tao­po­Egip­tu,­gde­ je­vla­da­la­di­na­sti­ja­Eju­bi­da.­Sa­stao­se­ i­sa­alek­san­drij­skim­pa­tri­jar­hom,­a­za­tim­je­po­sle­Ka­i­ra­dva­me­se­ca­obi­la­zio­Si­naj,­odakle­je­po­no­vo­oti­šao­u­Je­ru­sa­lim,­gde­je­u­cr­kvi­Vas­kr­se­nja­Hristovog­pri­su­stvo­vao­li­tur­gi­ji­is­pred­Sve­tog­Gro­ba.

Da­lji,­dug­i­na­po­ran­put­na­sta­vio­je­pre­ko­An­ti­o­hi­je­pre­ma­Bag­da­du­i­Si­ri­ji.­Iz­Si­ri­je­se­Sa­va­upu­tio­u­Jer­me­ni­ju­(Ka­pa­do­ki­ju),­ze­mlju­u­ko­joj­su­ži­ve­li­mno­gi­hri­šćan­ski­sve­ti­te­lji­i­u­ko­joj­je­umro­Jo­van­Zla­to­u­sti,­ca­ri­grad­ski­ar­hi­e­pi­skop­i­je­dan­od­naj­bo­ljih­go­vor­ni­ka­u­isto­ri­ji­hri­šćan­ske­cr­kve.­Put­ga­ je­da­lje­vo­dio­pre­ko­Kur­di­sta­na­ka­Ca­ri­gra­du.­Po­čet­kom­1236.­sti­gao­je­u­bu­gar­sku­pre­sto­ni­cu­Ve­li­ko­Tr­no­vo,­gde­ga­je­do­če­kao­bu­gar­ski­car­Asen­II­i­sr­dač­no­ugo­stio.

12.­Put u sve to sav ski kult.­Po­sle­krat­ke­bo­le­sti­u­Tr­no­vu­Sa­va­se­pre­sta­vio­27.­ ja­nu­a­ra­(pre­ma­da­na­šnjem­gre­go­ri­jan­skom­ka­len­da­ru)­1236.­go­di­ne.­Sa­hra­njen­je­u­cr­kvi­Če­tr­de­set­mu­če­ni­ka­se­va­stij­skih.­Nje­gov­si­no­vac,­srp­ski­kralj­Vla­di­slav,­po­sle­go­di­nu­da­na­je­pre­neo­nje­go­ve­mo­šti­iz­Tr­no­va­u­ma­na­stir­Mi­le­še­vu.­Ubr­zo­je­ova­sve­ti­nja­po­sta­la­me­sto­ho­do­ča­šća,­ko­ju­su­po­se­ći­va­li­mno­go­broj­ni­po­što­va­o­ci­Sve­tog­Sa­ve­da­se­po­klo­ne­nje­go­vim­se­ni­ma.­Do­la­zi­li­su­lju­di­raz­li­či­tih­na­ci­ja­i­ve­ra,­jer­se­pro­ču­lo­da­či­ni­ču­da,­is­ce­lju­je­bolné,­po­di­že­one­ko­ji­su­klo­nu­li.

Ta­ko­je­bi­lo­do­24.­apri­la­1594.­go­di­ne,­ka­da­je­za­po­ved­nik­tur­ske­voj­ske,­ve­li­ki­ve­zir­Si­nan­pa­ša­spa­lio­mo­šti­Sve­tog­Sa­ve­na­Vra­ča­ru­u­Beo­gra­du,­kao­ka­znu­za­ba­nat­ski­usta­nak­Sr­ba­1594.­go­di­ne.­Bio­je­to­očaj­nič­ki­po­ku­šaj­tur­skog­sil­ni­ka­da­slo­mi­ve­ru­srp­skog­na­ro­da­u­svog­Sve­ca.­Upr­kos­tom­gnu­snom­či­nu,­u­srp­skom­na­ro­du­su­Cr­kva­i­ve­ra­pra­vo­slav­na­i­da­lje­bi­le­glav­ni­oslo­nac­u­stra­šnim­vre­me­ni­ma.­Sve­ti­Sa­va­je­bio­i­ostao­

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

202

iskra­što­ti­nja­u­na­ro­du­ko­jem­je­ve­ra­u­svo­ga­sve­ca­po­sta­la­ute­ha­u­pat­nji­i­na­da­da­zlo­i­na­si­lje­ne­mo­gu­traj­no­vla­da­ti­sve­tom.

Za­hva­lju­ju­ći­sve­mu­to­me,­svom­pod­vi­žnič­kom­ži­vo­tu­i­sve­to­sav­skim­pu­te­vi­ma­ko­je­je­pro­kr­čio,­Sve­ti­Sa­va­ima­iz­u­zet­no,­po­ča­sno­i­ro­do­na­čel­nič­ko­me­sto­u­srp­skoj­po­ve­sti.­Od­1840.­go­di­ne­Dan­Sve­tog­Sa­ve,­Sa­vin­dan,­obe­le­ža­va­se­kao­škol­ska­sla­va­u­Sr­bi­ji.­U­cr­kve­ni­ka­len­dar­Sve­ti­Sa­va­je­ušao­1912,­a­Srp­ska­pra­vo­slav­na­cr­kva,­kao­i­ru­ska­i­bu­gar­ska,­sla­vi­ga­kao­sve­ca­27.­ja­nu­a­ra­po­gre­go­ri­jan­skom­ka­len­da­ru,­dok­se­u­apri­lu­obe­le­ža­va­pre­nos­nje­go­vih­mo­šti­ju.­On­se­i­da­nas­sla­vi­kao­ute­me­lji­vač­srp­ske­cr­kve,­pro­sve­te,­obra­zo­va­nja­i­kul­tu­re.­Iz­ve­sno­je­da­on­spa­da­u­naj­ve­će­ i­naj­za­slu­žni­je­Sr­be,­pa­sto­ga­vi­še­od­800­go­di­na­uži­va­naj­ve­ću­čast­i­uva­ža­va­nje­u­srp­skom­na­ro­du.

* * *Na­kon­ovog­slo­va­o­Sve­tom­Sa­vi,­po­sta­vlja­se­pi­ta­nje:­da­li­je­na­ša­

ško­la­„Sve­ti­Sa­va“­bi­la­i­osta­la­do­stoj­na­du­hov­ne­i­pro­sve­ti­telj­ske­mi­si­je­Sve­tog­Sa­ve?

Kao­ je­dan­ iz­pr­vih­ge­ne­ra­ci­ja­OŠ­„Sve­ti­Sa­va“,­mo­gu­po­sve­do­či­ti­da­su­se­sve­to­sav­ski­ide­a­li­du­hov­no­sti,­ve­re,­lju­ba­vi,­zna­nja,­pa­tri­o­ti­zma,­nei­mar­stva...­du­bo­ko­uti­snu­li­u­ži­vot­i­svest­broj­nih­ge­ne­ra­ci­ja­na­še­ško­le.­

Tu­le­ži­raz­log­što­su­u­do­sa­da­šnje­53­ge­ne­ra­ci­je­hi­lja­de­nas­za­vr­ši­le­vi­so­ke­ško­le­ili­fa­kul­te­te,­a­mno­gi­i­ma­gi­stra­tu­re­i­dok­to­ra­te.­Na­ša­al ma ma ter­ je­iz­ne­dri­la­ve­li­ki­broj­umet­ni­ka­(mu­zi­ča­ra,­sli­ka­ra,­pe­sni­ka),­na­uč­ni­ka,­le­ka­ra,­in­že­nje­ra,­pro­fe­so­ra,­pu­bli­ci­sta,­spor­ti­sta...­I­iz­nad­sve­ga­valjá­nih­lju­di­–­lju­di­ko­ji,­po­uzo­ru­na­Sve­tog­Sa­vu,­và­lja­ju­svo­joj­po­ro­di­ci,­svom­na­ro­du­i­svo­joj­ze­mlji;­lju­di­ko­ji­gle­da­ju­na­do­bro­bli­žnjih­i­za­jed­ni­ce­kao­na­svo­je­vla­sti­to­do­bro.

Za­vr­ša­vam­svo­ju­reč­sa­uve­re­njem­da­su­OŠ­„Sve­ti­Sa­va“­i­svi­mi­ko­ji­smo­u­njoj­uči­li­i­ra­di­li­bi­li­do­stoj­ni­ča­snog­i­sve­tog­ime­na­ko­je­ona­no­si,­da­smo­bi­li­i­osta­li­do­sled­ni­u­du­hov­no­pro­sve­ti­telj­skoj­mi­si­ji­ko­ju­je­ute­me­ljio­Sve­ti­Sa­va.­Da­smo­svi­za­jed­no,­svo­jim­ra­dom­i­po­stig­nu­ći­ma­do­pri­ne­li­odu­ži­va­nju­du­ga­ve­li­kom­Sve­ti­te­lju­i­srp­skom­na­ro­du.

Na­dam­se­da­će­sa­da­šnje­i­bu­du­će­ge­ne­ra­ci­je­uče­ni­ka­i­na­stav­ni­ka­ove­ško­le­na­sta­vi­ti­ovu­sve­to­sav­sku­tra­di­ci­ju,­ko­ja­ozbilj­no­oba­ve­zu­je,­da­će­i­da­lje­uspe­šno­oba­vlja­ti­svo­ju­ča­snu,­vas­pit­no­obra­zov­nu­mi­si­ju­i­da­će­odu­ži­ti­dug­svom­du­hov­nom­ro­do­na­čel­ni­ku­i­ce­lo­kup­nom­ro­du.

Ne­ka­vam­svi­ma­Bož­ja­mi­lo­šta­po­da­ri­zdra­vlje­i­sna­gu­da­is­tra­je­te­na­tom­pu­tu!­

Sreć­na­vam­sla­va!*

*­ Reč­prof.­dr­Jo­vi­ce­Tr­ku­lje­na­sve­ča­noj­aka­de­mi­ji­po­vo­dom­škol­ske­sla­ve­OŠ­„Sve­ti­Sa­va“,­Ki­kin­da­24.­ja­nu­ar­2014.

203

Elmar Altfater Institut Oto Zur, Slobodni univerzitet u Berlinu

U UTOPIJE SE NE VERUJE *

Elmar Altfater [Elmar Altvater] (67) je dan je od naj pro fi li sa ni jih po li ti ko lo ga u Ne mač koj. Od 1970. go di ne za kle ti mark si sta dr ži pre da­va nja i ba vi se na uč nim is tra ži va njem na In sti tu tu Oto Zur [Ot to­Su hr­ ­In sti tut] Slo bod nog uni ver zi te ta.

Ni kad se ni je po mi rio sa tri jum fal nim mar šem ka pi ta li zma: nje gov na uč ni rad i po li tič ki an ga žman, naj pre kod par ti je Ze le nih, a ka sni je kod AT TAC­a, usme re ni su ka iz ra di al ter na ti va u od no su na vlast Ma mo na. U sre du će Alt fa ter odr ža ti svo je opro štaj no pre da va nje.

In ter vju: Fe liks Le [Fe lix Le e] i Bert Šulc [Bert Schulz]

• TAZ (prim.prev.„Dnevni list“):GospodineAltfater,većste jedanputodržalioproštajnopredavanje–preskorogodinudana.Usredusle­dinaredno.DalijetokaokodRolingstonsasanjihovimoproštajnimturnejama?

To i ne bi bi lo ta ko lo še. Ali to pro šlo „opro štaj no pre da va nje“ je u stva ri bi lo za vr šno pre da va nje na po sled njem uni ver zi tet skom do ga đa­ju na ko jem sam uče stvo vao. Ku pio sam ne ko li ko san du ka vi na – oko 100 fla ša. Le po smo na zdra vi li i uz to je li pi cu, stu den ti su pe va li. To je bi lo div no i ima lo je skroz dru ga či ji ka rak ter od opro štaj nog pre da va nja. To je mno go for mal ni ja stvar.

• Toznači:posleoproštajnogpredavanjausredustedefinitivnozavršilisauniverzitetom?

I da i ne. Imam još te ku će na uč no i stra ži vač ke pro jek te i kao men­tor nad gle dam iz ra du ne ko li ko di plom skih i dok tor skih ra do va.

• Dalioproštajdoživljavatetragičnoiliseradujete?

Si gur no ga ne do ži vlja vam tra gič no – ali ni sam ni ra do stan. Sva ka­ko po sto ji do za me lan ho li je.

* TAZ. Die Tageszeitung, taz Verlags u. Vertriebs GmbH, Rudi­Dutschke Str. 23, 10969 Berlin, 16.11.2006.

INTERVJU. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus,1–2/2014 ElmarAltfater

204

• InstitutOtoZur(OZI)zapolitičkenaukedugojesmatranpoprištembor­bekonkurentskihideologija–iVistekaojavnimarksistabilideotoga.

Go di ne 1970. do šao sam na OZI. Ta da sam po stao član „So ci ja li­stič ke asi stent ske će li je“, či ji su čla no vi svo je pla te do ni ra li, iz me đu osta­log, za le vi čar ske pro jek te. Tač no je: ima li smo žu stre kon flik te. Iako, gle da no u re tro spek ti vi, de lu je dru ga či je: le vi ca je uvek pred sta vlja la ma­nji nu na In sti tu tu.

• Upoređenjusalinijskimkonfliktimasedamdesetihgodina,ipakjere­strukturiranjekojeseodvijalouposlednjihnekolikogodinaimalovećeposledicezaOZI.

To je tač no. Po čet kom de ve de se tih go di na OZI je imao oko 40 pro­fe so ra. Sa da ih ima 14 – da kle, sa mo tre ći nu. Ka da je In sti tut pod ta kvim pri ti skom, on da to ta ko đe zna či da ne mo že te se bi pri u šti ti još i in ter ne kon flik te.

• DalijeVašimodlaskomzavršenasmenageneracija?

U ve li koj me ri, da. Ali to i ne ču di. Kra jem še zde se tih go di na je do šlo do eks pan zi je uni ver zi te ta. Po sto ja la je ko hor ta aka de ma ca ko ja je ko ri sti la taj vre men ski pe riod. Ta gru pa sa da ide u pen zi ju: čla no vi ge ne­ra ci je iz ’68. sa da ima ju 68 go di na. Ono što me ne vi še lju ti je ste da ova sme na ge ne ra ci ja ni je pra va sme na, već sma nje nje bro ja rad nih me sta.

• AštasteVipostigli?

Po sti gli smo da se na uč nim ra dom ne ba vi mo sa mo ozbilj no, već i kri tič ki. Le vi čar ski na uč ni ča so pis Prokla još po sto ji. Je di na raz li ka je­ste što se ta da zvao „Pro ble mi kla sne bor be“, a da nas „Ča so pis za kri tič­ke dru štve ne na u ke“. U jed nom tre nut ku smo za klju či li da su poj mo vi „kla sa“, „bor ba“ i „pro ble mi“ do bi li dru ga či je zna če nje – a to mo ra da se od ra zi i u na zi vu. Ja sam i dan­da nas član re dak ci je. Iako ni sam uvek sre ćan zbog onog što se ob ja vlju je u ča so pi su. Ali u prin ci pu Prokla osta­je do bra stvar.

• Dalisudanašnjistudentimanjekritičkinastrojeni?

Iako je ra nih se dam de se tih in ter ak ci ja sa do cen ti ma bi la bor be ni­ja, bi la je i ko le gi jal ni ja. Za ovo po sled nje raz log le ži u to me što je ta da­šnja ge ne ra ci ja pro fe so ra bi la re la tiv no mla da. Ja sam ta da imao 30 go di­na – da kle, sko ro isto go di šte kao stu den ti. Išli smo u iste ka fa ne i igra li fli pe re na istim auto ma ti ma. Ni je po sto jao od nos auto ri te ta, kao što je to bio slu čaj ne ko li ko go di na ka sni je, ka da sam imao 40, 50 i on da, pre ko 60 go di na – da kle, prak tič no de da. Ali, i ako se uzme u ob zir ta raz li ka u go di na ma, da na šnji stu den ti je su skroz dru ga či ji.

Uutopijeseneveruje

205

• Nakojinačin?

Ne sta la je si gur nost da se po sle za vr šet ka stu di ja mo že na ći do­bar po sao. Da na šnji stu den ti ne zna ju da li će i u po slov nom ži vo tu mo ći da ostva re svo je in te re se. To zna či da se, usled pro me na na tr ži štu ra da, pro me nio i od nos pre ma kva li fi ka ci ja ma. Mno gi stu den ti po ku ša va ju da usme re svo je obra zo va nje ka si tu a ci ji na tr ži štu ra da i ne do zvo lja va ju se bi da mno go vre me na raz mi šlja ju o dru štve no re le vant nim te ma ma.

• NasuprotsituacijiuSAD,uNemačkojjepolitičkaekonomijasamark­sističkomorijentacijomretkadisciplina.Daliseosećatekaoizumirućavrsta?

Ni mo ja po zi ci ja na fa kul te tu na po čet ku ni je bi la utvr đe na kao mark si zam. Ipak sam od po čet ka or ga ni zo vao či ta lač ke kru go ve na te mu Kapitala. Karl Marks [Karl Marx] je raz vio sjaj nu te o ri ju, ko ja bi nam i da­ nas mo gla po mo ći da raz u me mo, na pri mer, ka ko do la zi do fi nan sij skih kri za u sve tu.

• Alitateorijauekonomskojpoliticiinaucivišenemaznačaja.

To i je ste ža lo sno. Ovu pro me nu pa ra dig me u po li tič kim na u ka ma ose ćam kao istin ski gu bi tak.

• CeliživotsteizučavaliMarksa.Kakavodnosimatepremanovcu?

Ko že li da raz u me ka pi ta li stič ko dru štvo, mo ra da se ba vi nov cem. No vac je ve ziv no sred stvo dru štva. I za me ne je no vac iz u zet no bi tan. Ali ni kad ni sam že leo da go mi lam no vac. Jer, ko že li da za ra di mno go nov­ca, mo ra za to da iz dvo ji do sta vre me na. Mo ra te da pra ti te ve sti sa ber ze, mo ra te da po ku ša te da do đe te do in saj der skih sa zna nja. Sa uvi di ma ko je sam ste kao kroz svoj rad te o ret ski sam mo gao da za ra dim no vac. To, me­đu tim, ni kad ni sam uči nio.

• Toje,naravno,lakorećikadaimateplatudržavnogslužbenika.

To je tač no. Me đu tim, to ne zna či da ni sam imao dru ge ak tiv no sti, ko je su ko šta le nov ca. Na pri mer, po dr ška po li tič kim pro jek ti ma.

• DalisteViidealista?

Ka da de lu je te po li tič ki, pre u zi ma te od re đe nu od go vor nost. Nju mo že te sa mo sno si ti, ako ste stva ri ana li zi ra li iole ra ci o nal no. Ali, ta ko­đe tre ba ima ti ci lje ve. Po sta vlje ne ci lje ve ne mo gu da oprav dam sa mo na osno vu ana li ze. Za to su mi neo p hod ni i eti ka, mo ral i uto pi je. Ina če sve to ne bi funk ci o ni sa lo. To, me đu tim, još ne zna či da sam ide a li sta. Ja to ne ra dim za to što že lim da bu dem do bro či ni telj, već na osno vu ana li ze. Se be sma tram ma te ri ja li stom.

Hereticus,1–2/2014 ElmarAltfater

206

• Govoriteoutopiji.Daliisadaimateutopije?

Na rav no da i da lje imam uto pi je.

• Adaliverujeteunjih?

U uto pi je se ne ve ru je. Uto pi je su pred sta ve o dru ga či joj bu duć no­sti. Ako, da kle, ka žem da nam tre ba vi še so li dar no sti u dru štvu, ta da je to uto pi ja. A on da mo ra te da se po bri ne te da se ta kve uto pi je i ostva re.

• Dalijetoalternativaokojojtakočestogovorite?

Na pi sao sam ne dav no knji gu: Okrajukapitalizmakakvoggamizna­mo. U toj knji zi po sto ji po gla vlje o uto pi ja ma. Sma trao sam ka ko je neop­hod no da se uhva tim uko štac sa tom te mom, jer su usled te ških fi nan­sij skih kri za na sta le mno ge ini ci ja ti ve – ne sa mo u La tin skoj Ame ri ci, već i ov de. Kao po sle di ca Har co vih re for mi [prim. prev.: Hartz­Re for­men – re for me tr ži šta ra da, ko je su uve de ne pošto je Har co va ko mi si ja iz ra di la pred lo ge 2002. go di ne] po ja vi le su se gru pe ko je se bo re pro tiv ta kvog pri ti ska in di vi du a li za ci je na tzv. „JA d.o.o.“ [prim. prev.: iz raz au­ to ra Har co vog kon cep ta što ozna ča va oso bu ko ja je bi la ne za po sle na i do­ bi la sub ven ci je ka ko bi osno va la sop stve nu fir mu, tj. po sta la pred u zet nik] i kao al ter na tiv ni kon cept uvo de tzv. „MI d.o.o.“ [prim. prev.: pro tiv eko­no mi za ci je po je din ca]. I to je uto pi ja.

• Akosadagovoriteokrajudosadašnjegkapitalizma–štatokonkretnoznačizaVas?

Osnov na te za u mo joj knji zi gla si da se ka pi ta li zam, za raz li ku od re al nog so ci ja li zma, ne će uru ši ti. Otu da to i je ste iz o pa če no: tek na kon te ških kri za, ko je pro u zro ku ju ve li ku be du, ja vlja se no va fa za raz vo ja u dru štvu; ka pi ta li zam mo že da se opo ra vi. Ali dru štvo se me nja to kom tih kri za. To je već sasvim vi dlji vo: po no vo se raz vi ja ju no ve for me ko lek­tiv nih za dru ga.

• Mislitelistvarnodasezadrugamožetakmičitisasvetskimfinansijskimgigantima?

Na rav no da ne mo že. Uosta lom, za dru ga ma uvek pre ti opa snost da bu du in te gri sa ne u si stem. Me đu tim, one pred sta vlja ju je dan na čin. A po sto je i dru gi na či ni. Na pri mer, po sto ji ras tu ći po kret ko ji se za la že za upo tre bu no vih iz vo ra ener gi je. Za li he fo sil nih go ri va su sko ro is cr pe­ne. Po treb no je da se okre ne mo so lar noj ener gi ji.

• TojeklasičanzahtevZelenih,kojesteVinapustiliprenekolikogodina.

Ze le ni vi še ni su mo gli da iz dr že tem po, da se su o če sa iza zo vi ma dru štva. Zbog to ga sam ih na pu stio i iš čla nio se 2001. go di ne. Oni su po dr ža li rat na Ko so vu, a u dru štve no­po li tič kom smi slu su se okre nu li

Uutopijeseneveruje

207

neo li be ra li zmu. Iskre no re če no, pro me na Ze le nih je bi la jed no od naj ve­ćih raz o ča ra nja u mom ži vo tu. Ja sam je dan od pr vih čla no va Al ter na tiv­ne li ste u Ber li nu. Mi slim da je mo ja član ska kar ti ca ima la broj 20.

• DalisesadauzdajeteuLevičarskustranku?

Na da umi re po sled nja. Je sam skep ti čan, ali mo gu za mi sli ti ka ko bi ov de mo gla da se stvo ri no va spo na iz me đu van par la men tar nog po kre ta i par la men tar nih za stup ni ka.

• ViđajuVasuPortoAlegruilinadrugimmestimanakojimaseorga­nizujuantiglobalističkiprotesti.Dalistejošzainteresovanizaproble­meBerlina?

Jed nom pri li kom sam or ga ni zo vao se mi nar o pri vre di Ber li na. To je bi lo pre dva de set go di na. Ni sam se da lje ba vio tom te ma ti kom. Bi lo je prag ma tič ni je i kon kret ni je da se ba vim mo ne tar nom kri zom ili du žnič­kom kri zom Tre ćeg sve ta ne go ovim kro ni zmom [prim. prev.: fa vo ri zo va­njem pri ja telj skih i slič nih ve za u jav nom životu].

• Naslovvašegoproštajnogpredavanjaglasi„Theproofofthepudding…ili:Štaznačiisakojimciljemvršimokritikukapitalizma?“Kojuporu­kuupućujeteslušaocima?

„The pro of of the pud ding is in the eating“, en gle ska je po slo vi ca ko ju je Fri drih En gels [Fri e drich En gels] u vi še na vra ta ci ti rao. Tek ka da ga po je de te, zna te da li je pu ding do bar. Vr lo lep ci tat. Če mu kri ti ka ka­pi ta li zma ako to ne is pro ba mo u prak si? Tek ta da mo že da se vi di smi sao kri ti ke ka pi ta li zma u prak si.

• Zaključnistav:udaljitiseodpolitičketeorijeiokrenutisepolitičkojpraksi?

Ne baš. Jer sam i kao uni ver zi tet ski pro fe sor bio po li tič ki ak ti van. Šta u stva ri ho ću da ka žem: kri ti ka ka pi ta li zma je da nas va žni ja ne go ikad. No vac je ve ziv no sred stvo dru štva. I za me ne je no vac iz u zet no bi­tan. Ali ni kad ni sam že leo da go mi lam no vac. Jer, ko ho će da za ra di mno­go nov ca, mo ra za to da iz dvo ji do sta vre me na.

Hereticus,1–2/2014 ElmarAltfater

208

Miloš Bajić, Portret, lavirani tuš, 1956.

Pokušaj definisanja političke mafije

209

Aleksandar V. Gordić

Fakultet za primenjenu ekologiju Futura, Univerzitet Singidunum u Beogradu

POKUŠAJ DEFINISANJA POLITIČKE MAFIJE

Uz na red ni iz bor in ter vjua i jav nih na stu pa Ve ri ce Ba rać, pred sed ni­ce Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Vla de RS sve do nje ne pre ra ne smr ti, naj pre tre ba na po me nu ti da će se ši ri iz bor nje nih (raz)go vo ra usko ro po­ja vi ti u knji zi Po li tič ka ma fi ja, ko ju je pri re dio dr Dar ko Tri fu no vić, na uč­ni sa rad nik Fa kul te ta bez bed no sti u Be o gra du. Kroz ove nje ne ko men ta re i pro mi šlja nja mo že se ve ro do stoj no pra ti ti raz voj ko rup ci o na ških ten den ci­ja u Sr bi ji to kom po sled njih 15–20 go di na, s va ri ja ci ja ma u ko ji ma se ogle­da ju méne u po je di nim fa za ma, pri če mu su bjek ti ovih ak tiv no sti uglav­nom osta ju isti (a če sto i skri ve ni da le ko od jav ne po li tič ke sce ne). Ve ri ca Ba rać se ne ustru ča va ni da po i me nič no iden ti fi ku je od re đe ne subjek te u pre sud nim zbi va nji ma, ka da na nji ho vu ulo gu ne sum nji vo upu ću je ana­li za do ku men ta ci je. Od mah tre ba uka za ti da su se slu ča je vi ma ko je su ob­ra di li Sa vet i Ve ri ca Ba rać ba vi li i ne za vi sni is tra ži vač ki saj to vi, kao što su „Pi štalj ka“, BIRN ili CINS, i osta ci slo bod ne štam pe, po put li sto va Ta bloid i Sve dok, u ko ji ma se mo že na ći obi lje ilu stra tiv nog ma te ri ja la za te ze ko je se iz no se u ovim me dij skim na stu pi ma, a sva ka ko vre di upu ti ti i na pi o­nir ske tek sto ve i knji ge so ci o lo ga Slo bo da na Vu ko vi ća (na uč nog sa vet ni­ka In sti tu ta dru štve nih na u ka) u ovoj obla sti (a vr lo us pe le stu di je slu ča­ja ote lo tvo ra va ju i pu bli ka ci je Slo bo da na An to ni ća o „Sar ti du“ i Ne boj še Po po va o „Ju go re me di ji“).

Bi lo da je reč o pa ra e ko nom skim ak tiv no sti ma u pe ri o du na met nu tih sank ci ja, ma hi na ci ja ma u vre me pri va ti za ci je, tr go vi ni uvo zno­iz vo znim do zvo la ma, ban kar skim špe ku la ci ja ma, oli go po li ma u po je di nim seg men­ti ma pri vre de ili o pre kra ja nju ur ba ni stič kih pla no va ka ko bi se za do vo lji li us ko grup ni in te re si, Ve ri ca Ba rać pre ci zno di jag no sti ku je in sti tu ci o nal ne pred u slo ve, uzroč ni ke i glav ne ak te re ovih pro tiv prav nih po stu pa ka, ne za dr ža va ju ći se na po vr šnom, sen za ci o na li stič kom opi si va nju po je di nih afe ra, ti pa ste čaj ne, le kar ske, drum ske, đu bre tar ske, ur ba ni stič ke ma fi je, i na sto je ći da osve tli ce lo kup ne struk tu re mo ći ko je uče stvu ju u ta kvim

DOSIJE. . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1–2/2014 Aleksandar V. Gordić

210

aran žma ni ma. Ona i sa ma uka zu je da se afe re otva ra ju bez na me re da se okon ča ju, is klju či vo za po tre be me đu sob nog pot ku su ri va nja stra nač kih kli ka u pre ra spo de li tâla, što je svo je vr sno ren ti jer stvo na ra čun dr ža ve, tj. gra đan stva u ce li ni. Što se dr žav ni me ha ni zmi vi še uru ša va ju si stem skom ko rup ci jom, to su u bo ljem po lo ža ju ko te ri je na vla sti (ali i one u opo zi­ci ji), ta ko da sa sme nom vla sti če sto ne ma čak ni per so nal nih/ka drov skih po me ra nja ne kom pe tent nih, ko rup tiv nih fi gu ra, a ka mo li pre o bra ža ja struk tu ral nih me ha ni za ma.

U tom sve tlu se po li tič ke stran ke po ja vlju ju kao či sto in te re sne gru­pe bez ika kve ide o lo gi je – i sa mi pro gra mi se je dva raz li ku ju, a još ma nje slu že kao istin ske smer ni ce; isto va ži i za par tij ske sta tu te i po slov ni ke, ko ji su tek pu ki ukras, dok je si stem ple na raz ra đen do naj sit ni jeg de ta lja i u po gle du sva ke po god no sti ili re sur sa ko ji vlast pru ža. Po što na vo di vrlo uver lji ve ar gu men te da je de lo va nje ovih po je di nač nih gru pa ne sa mo po­ve za no ne go ne bi ni bi lo mo gu će bez sa dej stva vr ho va po li tič ke vla sti, ona do sta če sto ko ri sti iz raz „po li tič ka ma fi ja“, pre ma ko jem je ovoj zbir ci, tj. te mat skom blo ku, i dat na slov.

Po sled njih go di na se ter min po li tič ka ma fi ja če sto ko ri sti u ko lo kvi­jal nom go vo ru kao ozna ka za spre gu po li tič ke vla sti i ra znih ob li ka or­ga ni zo va nog kri mi na la, ali se či ni da je ta kvo od re đe nje ne do volj no, pre sve ga za to što ve ze po li ti ke i kri mi na la se žu ve ko vi ma una zad, sve do vre­me na sred njo ve kov ne En gle ske, pa i Mle tač ke re pu bli ke, či je su se dr žav­ne struk tu re obi la to ko ri sti le uslu ga ma pi rat skih ban di ka ko bi za do bi le pre vlast na mo ru mi mo kon ven ci ja o vo đe nju ra ta (čak bi se da la na pi sa ti i isto ri ja ma fi ja ških dr ža va, na ro či to kad je reč o ma ri tim nim si la ma i pre­de li ma na „pu tu svi le“ i dru gih ret kih ar ti ka la, po put začinâ). Sem to ga, i u vi so ko ure đe nim dr ža va ma po sto je od re đe ne ve ze iz me đu organâ dr­žav ne vla sti i kri mi nal nih dru ži na – ne sa mo na ni žim ni vo i ma ad mi ni stra­tiv ne hi je rar hi je, ne go i ra di oba vlja nja od re đe nih pri kri ve nih ope ra ci ja u ino stran stvu (po lu pri vat ne voj ske, pra nje nov ca pu tem of­šor kom pa ni ja, kri jum ča re nje dro ge, oruž ja i dragocenostî itd). Uto li ko tre ba raz lu či va ti iz me đu ma fi je u po li ti ci (i sa rad nje po li tič kih su bje ka ta s ma fi jom) i pot­pu nog me đu sob nog pro ži ma nja ne sa mo na per so nal nom, ne go pre sve ga na pla nu me ha ni za ma de lo va nja (ali, na rav no, ni su to li ko bit ni po je din­ci ko li ko struk tu ral ni me ha ni zmi). No, prem da je po li tič ka ma fi ja neo spor­no te sno spo je na sa bez bed no snom, eko nom skom, me dij skom, zdrav stve nom i ma fi jom u dru gim sek to ri ma, nje no ključ no obe lež je je de lo va nje na ni vou sa mog po li tič kog si ste ma, a ne je di no u par ci jal nim do me ni ma, ma ko li ko oni bi li ši ro ki ili zna čaj ni.

Ne do stat no je, iako ne i ne pri klad no, na gla ša va nje po li tič ke ma fi­je sa mo kao udru ži va nja no si la ca po li tič ke vla sti kroz in sti tu ci je si ste ma ra di po sti za nja grup nih (ko te ri ja ških, kla nov skih) ci lje va me ha ni zmi ma

Pokušaj definisanja političke mafije

211

si stem ske ko rup ci je, pri nu de, si le, iz nu đi va nja i slič nim sred stvi ma, jer se tu opet ima ju u vi du pr ven stve no sred nji i ni ži ni vo po li tič ke vla sti, koji ne mo ra ju uži va ti si stem sku za šti tu i po dr šku (iako obič no ne stre pi od dr žav ne re pre si je, po što pod mi ći va njem obez be đu je pri vre me nu slo bo du de lo va nja). Ključ no oru đe kla sič ne ma fi je, bez ob zi ra na nje ne re gi o nal ne va ri je te te (ju žno e vrop ska/me di te ran ska, da le ko i stoč na, la ti no a me rič ka, kav ka ska, bli sko i stoč na itsl), sa sto ji se u fi zič koj pri si li, im pli cit noj ili otvo­re noj, či me osi gu ra va mo no pol si le u od re đe nim ge o graf skim okvi ri ma ili seg men ti ma pri vre đi va nja, dok je bit no svoj stvo po li tič kog ma fi ja škog or­ga ni zo va nja upo tre ba le gal nih, in sti tu ci o nal nih me ha ni za ma za ostva ri va nje po li tič kih, eko nom skih ili ad mi ni stra tiv nih in te re sa – uop šte uzev, oja ča­va nje po zi ci ja in sti tu ci o nal ne, oza ko nje ne mo ći (eko nom ske ubi ce, ra zo­ri te lji po li tič kih, bez bed no snih, pa i zdrav stve nih i škol skih in sti tu ci ja).

U tom sve tlu, tra di ci o nal na ko rup ci ja je tek je dan od ob li ka de lo­va nja ove ma fi je, a va žni ji je ne ga tiv ni po li tič ki i dru štve ni kon sen zus da se dr žav ni apa rat bez ma lo u pot pu no sti sta vi u slu žbu ma lo broj nih kli ka. Si stem ska ko rup ci ja, kao osnov na de lat nost po li tič ke ma fi je, ugra đe na je u sâm dr žav ni si stem, pre sve ga za ko no dav ni, i nu žna je za nje go vo funk­ci o ni sa nje (ume sto da je si stem ma kar po ku šaj no osu je ću je, što je od li ka sva ke zdra ve, prav ne i na pred ne dr ža ve). Or ga ni zo va nost, kao oso bi na sva­kog kri mi na la ozbilj ni jih raz me ra, ni si ste mat ski ka rak ter ta ko đe (ma da nu žna) ni su i do volj na obe lež ja da bi se ne ki va ri je tet ma fi je okva li fi ko­vao kao po li tič ka ma fi ja.

Na i me, osnov ni vid us po sta vlja nja kon tro le nad po li tič kim i eko nom­skim pro ce si ma či ni na ru či va nje zakonâ i (što je još opa sni je, jer je skri ve­ni je od oči ju gra đa na) pod za kon skih pro pi sa i aka ta – ured bi, pravilnikâ, po je di nih stra te gi ja, eko nom skih me ra itd. (ko ji obič no ne pro la ze ni puko for mal nu, ri tu al nu jav nu ras pra vu i s ko ji ma se struč na i op šta jav nost upo­zna ju tek ka da osva nu u Slu žbe nom gla sni ku RS). Dok se po je di nač ni prav­ni akt, npr. kon kurs za po sao/po lo žaj (kao što je to slu čaj sa di rek to ri ma jav nih pred u ze ća ili ustanovâ kul tu re) ili ten der (za jav nu na bav ku) „sa sli kom“, još i dâ po ni šti ti žal ba ma (u uslo vi ma prav ne dr ža ve i po sto ja nja ne pri stra snih re gu la tor nih te la), za ko ne u ko je su ugra đe ne pre fe ren ci jal­ne kla u zu le mo že opo zva ti je di no Ustav ni sud, ko ji je po sled njih go di na ra dio u ne pot pu nom sa sta vu i, po oce ni prav nih struč nja ka, vr lo tra lja vo (što usled ge ne ral ne ne e fi ka sno sti ko ja pra ti do ma će sud stvo, a une ko li ko i pod po li tič kim pri ti sci ma) – no, i ka da bi se de si lo da ne ki (pod)za kon ski pro pis bu de obo ren, to se do ga đa post fac tum, ka da je na osno vu tog ak ta le gal no i pro ce du ral no oba vlje na oči gled no pro tiv prav na rad nja.

Za pra vo, u to me se i sa sto ji cen tral ni pa ra doks: ume sto da spro vo­đe nje zakonâ sámo po se bi šte ti ma fi ja škim po slo vi ma, u ova kvom iz vr­nu tom sve tu do sled na pri me na propisâ (pa on da i de lo va nje ce lo kup nog

Hereticus, 1–2/2014 Aleksandar V. Gordić

212

dr žav nog apa ra ta) upra vo im ide na ko rist, a ško di gra đa ni ma, od no sno dru štvu u ce li ni. Dok u okvi ru kla sič nog ma fi ja škog po stu pa nja za kri mi­nal ne kla no ve i sin di ka te ra de ni že i sred nje po li cij ske struk tu re, u ovom slu ča ju je prak tič no ceo ad mi ni stra tiv ni, bez bed no sni i re pre siv ni dr žav­ni apa rat ni šta dru go ne go ja mac da će se za ko ni re dov no tu ma či ti u pri­log kli ka ma i re gu lar no pri me nji va ti ta ko da mak si mi zu ju nji hov uči nak (pro fit ili in sti tu ci o nal nu moć). Da kle, na osno vu ovog obe lež ja mo že se po vu ći sra zmer no ja sna raz li ka iz me đu „obič nog“ or ga ni zo va nog kri mi­na la (ko ji, do du še, ne mo že uspe va ti bez iz ve snih kon ta ka ta i pak to va sa dr žav nim apa ra tom) i in sti tu ci o na li zo va ne (le ga li zo va ne i „nor ma li zo va­ne“) ko rup ci je, ko ja je pred u slov za na sta nak i odr ža nje po li tič ke ma fi je.

Iz ovo ga pro iz la zi još jed na bit na raz li ka sa vre me ne po li tič ke i tra­di ci o nal ne kri mi nal ne ma fi je: dok se ova po sled nja kon cen tri še, od no sno „ogra ni ča va“ na kon tro lu naj lu kra tiv ni jih pa ra pri vred nih de lat no sti (pro­sti tu ci ja, „in du stri ja“ koc ke, pro iz vod nja i pro met psi ho ak tiv nih sup stan ci­ja, tr go vi na opa snim i sku po ce nim ar ti kli ma), po li tič ka ma fi ja pre ten du je na pa nop tič ku, sve o bu hvat nu kon tro lu svih, po go to vo si stem skih dru štve­nih seg me na ta (ma kro­ i mi kro e ko no mi ja, bez bed no sne slu žbe, dr žav na ad mi ni stra ci ja, pra vo su đe, po li tič ke stran ke i dru ge or ga ni za ci je); ona može, iz tak tič kih raz lo ga, pre pu šta ti od re đe ne do me ne (zdrav stvo, škol­stvo, in fra struk tu ra) par ci jal nim gru pa ma (free lan cer­ima, „In di jan ci ma“), uz na pla tu po li tič kog i fi nan sij skog re ke ta, ali uko li ko bi se oni osme li li na po ku šaj da de lu ju sa mo stal no, bi li bi vr lo br zo ućut ka ni in sti tu ci o nal nim, za kon skim, pro ce du ral no či stim me ha ni zmi ma (na pla ta po re za, in spek cij ska kon tro la, pri me na rad nih i bez bed no snih pro pi sa itsl. – u funk ci ji vr še nja pri ti ska na „ne po slu šne“).

Ta ko je i Ve ri ca Ba rać lič no bi la iz lo že na „sud skoj ti ra ni ji“, po tu žba­ma osum nji če nih ak te ra u ko rup ci o na škim skan da li ma, a la ko je pri se ti ti se i slu ča ja fa mi li je Ka rić ili sa da ak tu el nog spek ta ku lar nog hap še nja po­je di nih taj ku na zbog pre stu pa ko je su iz vr ši li pre bez ma lo či ta vu de ce ni ju. (Za pra vo, va lja na po me nu ti da ov de i ni su u pi ta nju taj ku ni u iz vor nom zna če nju re či: po slov ni lju di ko ji su, uglav nom, oštro um nim pro ce na ma tren do va, ko ri šće njem kon junk tu re i ve štim i bla go vre me nim po vla če njem ber zan skih po te za stvo ri li po slov ne im pe ri je i kon cer ne. Do ma ći taj ku­ni se ni kad ni su do ka za li na ure đe nom tr ži štu i bez po li tič ke lo gi sti ke su slo no vi na sta kle nim no ga ma, što po sta je ja sno ka da ne ki od njih pad ne u po li tič ku ne mi lost. Šta vi še, ak tiv no sti po li tič ke ma fi je ne ubi ja ju sa mo pro fe si o nal nu bi ro kra ti ju u ve be rov skom smi slu, ne go do vo de do sla ma nja i pred u zet nič kog i, uop šte, po slov nog du ha.)

Ovim mo guć no sti ma ide na ru ku i na mer no pro iz ve de na za kon ska ne u re đe nost (ili pak pre u re đe nost, ko ja no si slič ne efek te) od re đe nih pri­vred nih i prav nih obla sti, gde prav no teh nič ka kon fu zi ja, dvo smi sle no sti

Pokušaj definisanja političke mafije

213

ko je va pe za „kre a tiv nim tu ma če njem“, ne pre sta ne iz me ne i do pu ne („dok se osnov ni za kon ni je ni ohla dio“), pre kla pa nja i in ter fe ren ci je nad le žno­sti, kon flik ti me đu po je di nim pro pi si ma, prav ne pra zni ne i ogro man pro­stor osta vljen za dis kre ci o no od lu či va nje pru ža ju iz van red ne, neo do lji ve pri li ke da se za ko ni pri me nju ju ve o ma pro iz volj no, „od slu ča ja do slu ča ja“, za vi sno od tre nut ne kon ste la ci je po li tič kih sna ga i eko nom skih in te re sa – da kle, pro iz vo de ide a lan am bi jent za po li tič ki i eko nom ski vo lun ta ri­zam, kao što ge ne ri šu i dra ma tič nu prav nu ne si gur nost. S jed ne stra ne, kao što is ti če i sa ma Ve ri ca Ba rać, sa dr žaj za ko na je pot pu no pro iz vo ljan (bi lo ka kva ma te ri ja se mo že oza ko ni ti), dok se, s dru ge, ogrom no pod ruč je ka ko pra va ta ko i fi nan si ja pre pu šta dis kre ci o nim ovla šće nji ma, dis po zi­ci o nim fon do vi ma, ne spe ci fi ko va nim za kon skim od red ba ma („ko je će se na knad no ure di ti pod za kon skim pro pi som“, a on da to tra je go di na ma) ili pak ras te glji vim stav ka ma u op štem i bu dže ti ma jav nih usta no va i pred­ uze ća. (Do du še, sa sta no vi šta prav nog for ma li zma ili po zi ti vi zma, kao pra­vo ili za kon mo že se sank ci o ni sa ti baš bi lo ka kav skup nor mi, ali bi se on da i naj svi re pi ji po re ci mo gli uvr sti ti u prav ne dr ža ve.) To je (za sa da) za vr šni stu panj sra sta nja kri mi na la i po li ti ke, gde glav nu ulo gu ima ju lo bi stič ke i kom pra dor ske kli ke, ko je osmi šlja va ju stra te gi je in sti tu ci o nal nog uob li­ča va nja sop stve nih in te re sa i spro vo de ih u de lo. Tu vi še ni je u pi ta nju tek upliv kri mi nal nih struk tu ra na po li ti ku, ne go nji ho vo in stru men ta li zo va­nje po li ti ke, či me se ga ran tu je ne sa mo efi ka sni je de lo va nje ne go i in sti­tu ci o nal na za šti ta po stig nu tih efe ka ta na svim pla no vi ma.

No, ov de va lja uka za ti i na jed nu spe ci fič nost pe ri fe rij skih, po lu ko­lo ni jal nih dr ža va, u ka kve, na ža lost, da nas spa da i na ša – dok po li tič ka ma fi ja u SAD i dru gim raz vi je nim ze mlja ma (u ob lič ju voj no in du strij skog kom plek sa, ban kar ske oli gar hi je, glo bal nih pa ra po li tič kih mre ža [think tank­ova]), ra de ći za svo ju grup nu, ko te ri ja šku ko rist, ujed no de lu je i u pri­ log sop stve nom gra đan stvu (a na šte tu pot či nje nih dru šta va i nji ho vih pri pad ni ka), tj. una pre đu je na ci o nal ni in te res svo je ze mlje, do tle ova kve pseu do e li te u za vi snim dr ža va ma de lu ju u ko rist ino stra nog fak to ra (trans­na ci o nal nih kor po ra ci ja, po li tič kih i bez bed no snih ugnje ta va ča, du hov nih i kul tu ral nih po ro blji va ča) a pro tiv vla sti tog na ro da (ko jem, uz gred, če sto ni et nič ki ne pri pa da ju). Čak bi se, na osno vu mno gih do sa da šnjih slu ča je­va, sme lo pro ce ni ti da, iako se de kla ra tiv no za la žu za us po sta vlja nje prav­ne dr ža ve u do ma ćoj sre di ni, ino stra ni či ni o ci do ne kle odo bra va ju, ako ne i pod sti ču dra stič na kr še nja fun da men tal nih prav nih i eko nom skih nor mi, ma kar on da ka da to od go va ra nji ho vim fir ma ma ili po li tič kim su bjek ti ma. Otu da im ne sme ta pre te ra no ni unu tra šnja, a ka mo li spolj na ko rup ci ja, jer ta da po li tič ka ma fi ja ko ri sti si lu za ko na i zarad nji ho vih in te re sa, dok u slu ča ju in sti tu ci o nal no ure đe ne dr ža ve mno gi in ter na ci o nal ni su bjek­ti ne bi mo gli ra ču na ti na po vla sti ce ka kve sa da uži va ju (a ko je, iz me đu

Hereticus, 1–2/2014 Aleksandar V. Gordić

214

osta log, uklju ču ju čak i ne pro ce nji vo zna čaj ne in for ma ci je, ko je u sva koj ozbilj noj dr ža vi pred sta vlja ju slu žbe nu taj nu). Sve u sve mu, za pad nja ke (upra vo ko li ko i is toč nja ke) in te re su je je di no ono što even tu al no šte ti ili pogoduje nji ho vim in te re si ma, a sve što je pro tiv prav no na šte tu gra đa na Sr bi je slu ži je di no za uce nji va nje či ta ve ze mlje (a ne sa mih kar te li sa nih no si la ca si stem ske ko rup ci je ili or ga ni zo va nog kri mi na la).

Vr lo upe ča tljiv pri mer snis ho đe nja ka ko do ma ćim, ta ko (još vi še) i ino stra nim su bjek ti ma pred sta vlja „in ve sti tor ski“ ur ba ni zam, ko ji pod­ra zu me va do no še nje pro stor nih i ur ba ni stič kih pla no va po kro ju onih ko ji su sprem ni da ih (pot)pla te. Ve ri ca Ba rać is ti če ne ko li ko dra ma tič nih slu­ča je va (Lu ka Be o grad, Auto ko man da, most pre ko Ade Ci gan li je, a sa da su tu i tzv. Be o grad na vo di i glav na auto bu ska sta ni ca) u ko ji ma se, su prot­no svim ur ba ni stič kim na če li ma ko ja va že od an tič kog Mi le ta na o va mo, po li tič kim vo lun ta ri zmom i ko rup ci o na škim po te zi ma upro pa šća va op šta kon cep ci ja raz vo ja Be o gra da i na red nim na ra šta ji ma od u zi ma već i mo­guć nost da ne što is pra ve. Dok je, re ci mo, i u dik ta tor skom ti to i zmu sva­ki de talj ni ur ba ni stič ki plan (a po go to vo pla no vi vi šeg re da) pro la zio ve o­ma slo že nu pro ce du ru, bio iz lo žen du go traj noj struč noj i jav noj ras pra vi, a naj pre uva ža vao pro fe si o nal ne stan dar de i ka no ne struč ne eti ke, u no­vom ve ku se su o ča va mo sa de va sta ci jom ur ba nog tki va (i da le ko se žnom šte tom za či ta va po ko le nja) sa mo za rad pro fi ta vr lo uskih ko hor ti, či ji po­tom ci uglav nom već ni sa da ne ži ve u Be o gra du. Sva ka ko, po me nu ta su tek naj op se žni ja zlo de la u ovom do me nu, a mi kro pri me ri bi se mo gli na ći na sva kom ko ra ku (pri če mu se išlo čak i do na mer nog iza zi va nja po ža­ra ka ko bi se lo ka ci ja bud za što ot ku pi la i ne na men ski is ko ri sti la). Što je još ne shva tlji vi je (a i raz li či to od ra ni jih pe ri o da), či ta ve stru ke uglav nom ću te o ur ba ni stič kim ne po čin stvi ma (most iz nad Ade Ci gan li je, „Be o grad na vo di“, ki ne ski most pre ko Du na va, ko ji vo di u bes tra gi ju) ili npr. kul­tu ral noj i aka dem skoj ma fi ji – te ren je raz de ljen i prak tič no svi ma od go­va ra sta tus kvo.

Da kle, bez ob zi ra na po vr šin ske slič no sti u de lo va nju kla sič ne kri mi­nal ne i „vi so ke“ po li tič ke ma fi je (oda kle po ti če i mo ti va ci ja za pre u zi ma­nje ozna ke), raz li ke su upa dlji vo ve će i dra ma tič ni je, jer ova po to nja du­bin ski, te melj no i du go roč no ra za ra po li tič ki si stem i dru štve nu struk tu ru, ali i vred no sne ori jen ti re, pro fe si o nal ne stan dar de, pa i sâm lič ni, rad ni, pro fe si o nal ni i so ci jal ni mo ral. Na su prot mo guć no sti da u ure đe nom dru­štvu s ma fi jom po je di nac (uko li ko „gle da svo ja po sla“) naj če šće ni ka da ne do đe ni u po sred ni do dir s nje nim eks po nen ti ma, u za jed ni ci ustro je noj pre ma kva zi prin ci pi ma po li tič ke ma fi je ne mo že se do sled no oba vlja ti ni pro fe si o nal na de lat nost bez svo je vr snog kom pro mi sa s ak te ri ma ma fi ja­škog or ga ni zo va nja, te even tu al ni po ku šaj su prot sta vlja nja vo di gu bit ku rad nog me sta, pret nja ma, pri ti sci ma, pa čak i fi zič kom ugro ža va nju (što

Pokušaj definisanja političke mafije

215

pla stič no ilu stru ju broj ni pri me ri „uz bu nji va ča“ ko ji su po sta li žr tve bor be za prav du – slu ča je vi on ko lo ške kli ni ke u Srem skoj Ka me ni ci, na plat nih ram pi na auto­pu tu, kra gu je vač kog prav nog fa kul te ta).

Ujed no, kla sič na ma fi ja (kao i tra di ci o nal na ko rup ci ja) pr ven stve­no de lu je od o zdo (naj ra spro stra nje ni ja je u „ni žim“ sfe ra ma eko nom skog i po li tič kog de lo va nja i ti če se po je di nač nih de lat no sti ili pro ce du ra), pa joj se ma kar do ne kle mo že odo le ti ili od u pre ti, dok po li tič ka ma fi ja de lu­je od o zgo, iz sa mih po li tič kih, eko nom skih i bez bed no snih vr ho va dr žav­nog apa ra ta i pro ži ma ga do po sled njih ka pi la ra. Me đu tim, za raz li ku od to ta li tar nih re ži ma, gde se „pro di ra nje u sva ku po ru“ dru štva vr ši pu tem ide o lo ške ili re li gij ske in dok tri na ci je (pa, ako je neo p hod no, i re pre si je), a neo spor no se te le o lo ški usta no vlja va i do sled no im ple men ti ra ne ki ko­he ren tan po li tič ki pro gram, za po li tič ku ma fi ju „no vac ne smr di/mi ri še“ – ona ne ma ni ka kve ide o lo ške pre di lek ci je ni sklo no sti i sprem na je da u po gle du idej ne ori jen ta ci je osci lu je od le vi ce do de sni ce i na trag, osla nja­ju ći se na kon fu zi ju i krat ko pam će nje podanikâ i osku di cu kri tič ke sve sti ko ja bi ras po zna la in kon si stent no sti, pa i fla grant ne pro tiv reč no sti u de kla­ra tiv nom (bo lje re ći, de ma go škom) za la ga nju za na iz gled po želj ne ci lje ve.

Da kle, u dr ža vi u ko joj in sti tu ci je slu že kao ser vis oli gar hij skih in­te re snih gru pa (a ne gra đa na), ume sto po de le (i uza jam ne kon tro le) vla­sti, na de lu je po de la ple na, a ume sto od go vor no sti pre ma dr ža vi i dru štvu fa vo ri zu je se lo jal nost pre ma jav nim i pa ra lel nim no si o ci ma mo ći. U ovoj po de li ple na uče stvu je se na osno vu po lo ža ja u hi je rar hi ji, a u njoj onda mogu na ći me sto za se be i do ne dav no vr lo ugled ne in sti tu ci je (po put SANU, Udru že nja knji žev ni ka Sr bi je, dr žav nih uni ver zi te ta), kod ko jih je in du­ko va na po slu šnost bez pri si le, ti pič ne za to ta li tar na dru štva. To tal na kon­tro la po vla či za so bom i osu je ći va nje ili uni šta va nje svih ne za vi snih eko­nom skih, po li tič kih, me dij skih, kul tu ral nih, pa i du hov nih su bje ka ta (te se po ka za lo da, re ci mo, ni SPC ni je ga dlji va pre ma po je di nim do ka za nim pri pad ni ci ma po li tič ke i eko nom ske ma fi je, dok u pro go nu svo jih ogla še­nih ot pad ni ka ne pre za da se slu ži vr lo slič nim sred stvi ma ob ra ču na ka­kva su u op ti ca ju u po li tič kom ži vo tu). Da kle, reč je o uzur pa ci ji i pri sva­ja nju bez ma lo svih jav nih, op šte dru štve nih re sur sa, po čev od ener ge ti ke i in fra struk tu re, pre ko fi nan si ja i so ci jal ne su pra struk tu re, pa do me di ja, du hov no sti, kul tu re i dru štve nog ži vo ta u ce li ni. Sa dru ge stra ne, oko šta va se is pre pli ta nost i me đu po ve za nost za ko no dav nih, ad mi ni stra tiv nih, bez­bed no snih, fi nan sij skih, pra vo sud nih i dru gih kli ka – ume sto ne za vi sno sti po je di nih gra na dr žav ne vla sti (a po go to vo profesijâ, po put obra zo va nja, advo ka tu re, zdrav stva), stva ra se Le vi ja tan, šta vi še ho bot ni ca s je din stve­nim oli gar hij skim cen trom.

Bez pre ten zi ja na is crp nost ili usta no vlja va nje ne ke ko nač ne, ne­opo zi ve de fi ni ci je po li tič ke ma fi je, ove na zna ke i di stink ci je sme ra ju da

216

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

na go ve ste okvir u ko jem bi se kre ta li opi si va nje i ana li za me ha ni za ma de­lo va nja po li tič ke ma fi je. Me đu tim, ona je (kao i kla sič na ma fi ja) isto rij ski fe no men, s iz ra že nim lo kal nim i re gi o nal nim oso be no sti ma, a na bu du ćim is tra ži va či ma je da ob ja šnja va ju ra zno li kost nje nih for mi i utvr đu ju me to­do lo gi ju nje nog pro u ča va nja. Mo gu će je da će s pro me nom od no sa sna ga na glo bal nom, pla ne tar nom voj no­po li tič kom i eko nom skom ni vou po li­tič ka ma fi ja po pri mi ti dru ga či je ob li ke i osmi sli ti no ve obra sce dej stvo va­nja, ali bi bi lo od već op ti mi stič no pred ska zi va ti nje no iš če za va nje ili po­vla če nje – pre bi se da lo na go ve sti ti da će se slu ži ti još per fid ni jim, te že utvr di vim vi do vi ma uzur pa ci je op šte dru štve nih, jav nih re sur sa i in te re sa.

Ovaj te mat se na do ve zu je na ru bri ku „Zbi va nja“ (blok „Slu ča je vi si stem ske ko rup ci je u Sr bi ji (2003–2011)“) iz pret hod nog bro ja He re ti ku­sa, a, bez ob zi ra na iz ve sna po na vlja nja te ma i po en ti (sta di o ni, „Sr bo lek“, Luka Be o grad), pred sta vlja vr lo in struk ti van pre gled seg me na ta u ko ji ma je aktivna po li tič ka ma fi ja – od pri vre de i fi nan si ja, pre ko zdrav stva i eko­lo gi je, pa sve do pro fe si o nal nog spor ta, ko ji je te sno is pre pli tan sa bez ma lo svim (dru gim) ob li ci ma kri mi na la. Pri me ri ko je iz la že po ka zu ju da se u po­me nu tim obla sti ma i op šti prav ni ak ti, a i po je di nač ne od lu ke ko je iz njih pro is ti ču, do no se go to vo is klju či vo u ci lju ostva ri va nja grup nih in te re sa i da se tu već dve de ce ni je ni šta ni je pro me ni lo, bez ob zi ra na broj ne (sme­lo bi se re ći, pri vid ne) sme ne raz li či tih ko a li ci ja na vla sti. Uto li ko će ovaj ma te ri jal bi ti po u čan za sve na red ne pro u ča va o ce po li tič ke ma fi je u Sr bi ji.

217

IZBOR IZ TRANSKRIPATA JAVNIH NASTUPA VERICE BARAĆ (2007–2012)

O PRITISCIMA I KONTROLI MEDIJA U SRBIJI (Intervju Verice Barać Radio­televizija Bijeljina (TV BN)

– Emisija „Info Arena“, 8.10.2012. Voditelj: Milovan Jovanović)

• Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je pred sta vio je jav ni Iz ve štaj o pri ti sci ma i kon­tro li me di ja u Sr bi ji, kao re zul tat tro go di šnjeg istra ži va nja. I po red pri su stva ve li kog bro ja no vi na ra u Me di ja cen tru, gde je odr žan okru gli sto, vest ni je na­ i šla na ve li ki od jek u me di ji ma. Go šća ve če ra šnje emi si je „In fo are na“ je ste pred­sed ni ca Sa ve ta g­đa Ve ri ca Ba rać. Ko ji su bi li naj ve ći pro blem sa ko ji ma ste se su sre ta li to kom iz ra de tog iz ve šta ja?

Pa, uobi ča je no. Mi smo du go po ku ša va li, po seb no za RTS, da do bi je mo do­ku men ta ci ju. Mi čak i ni smo do bar deo do ku men ta ci je ko ju smo tra ži li us pe li da do bi je mo. Na kra ju smo se naj vi še oslo ni li na ono što smo do bi li od Tre zo ra, bu­dže ta i od po je di nač nih mi ni star sta va. Zna či, ono što se ti če nov ca – to su si gur ni i do bri po da ci, s tim što tre ba zna ti da ne po sto ji kon tro la jav nih fi nan si ja u Sr bi­ji, a to ne zna či da je je di ni no vac ko ji ide u me di je. Ima dru gih, ve ro vat no ve štih for mi ka ko se pla ća ju me di ji, s tim što, na rav no, po što se ne kon tro li še bu džet, to mo že da bu de vr lo kre a tiv no, kao što zna mo. Ta ko đe, zna mo da se či tav bu džet, či ta ve stav ke ne kon tro li šu.

Ali, ono što smo us pe li da do bi je mo – to su do bri po da ci ko ji su pri ba vlje ni od dr žav nih in sti tu ci ja. Zna či, iz ve štaj bi, na rav no, bio i de talj ni ji da smo ima li više po da ta ka, ali smo ta da i vi de li ono što je va žno za sve me di je. To je da svih ovih go di na za ko ni uop šte ni su ni pri me nje ni. Ni je bi lo ni ka kve kon tro le kon cen tra ci je [vlasništva] u me di ji ma, jer je svih ovih go di na ve ći na vla sni ka me di ja sa kri ve na.

• Zna či, kon tro la ni je ni po ku ša na. Jer čim ne zna te ko je vla snik, ne zna te ni da li je do šlo do ne do zvo lje ne kon cen tra ci je.

Ne. Mi smo iz ve štaj čak dva pu ta po pra vlja li, da ka že mo. Jer smo ve li kom kru gu li ca da li onaj pr vi tekst ko ji smo ura di li, že le ći da on bu de što bo lji i ne že­le ći da iza zo ve mo ne ke ne po treb ne spo ro ve oko ne kim sit ni ca ma. Hte li smo da go vo ri mo o su šti ni i do bi li smo do sta do brih pri med bi. I od me dij skih udru že nja i od ovih or ga ni za ci ja, me đu tim, od vla de i od vla di nih in sti tu ci ja ni smo do bi li ni­šta. Ni pri med bu, ni od go vor, ni bi lo šta. Čak za ovu ras pra vu ko ju smo or ga ni zo­va li u Me di ja cen tru, po zva li smo bi li pred sed ni cu od bo ra za in for mi sa nje go spo đu [Je le nu] Tri van, mi ni stra za kul tu ru i go spo đu ko ja je, mi slim, se kre tar u Mi ni­star stvu za kul tu ru, to je Va ša ko le gi ni ca sa Stu di ja B, ko ja je bi la šef ove gru pe za stra te gi ju, ali ni smo do bi li ni je dan od go vor, ni ko ni je do šao. Ni ko ni je uče stvo vao u ras pra vi, ni ka kve pri med be ni smo do bi li.

• Da li po sto ji ne ko iz dr žav nih in sti tu ci ja ko Vam je pru žio bi lo ka kvu po moć oko iz ra de tog iz ve šta ja? Da li ste ima li sa rad nju sa ne kim?

218

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

Ne, ni ka da. Ali su nam do bru po moć i po dr šku pru ži li i om bud sman, i po­ve re nik [Ro do ljub] Ša bić, na kra ju i me dij ska udru že nja, i Kan ce la ri ja OEBS­a za me di je, i Evrop ska uni ja, od no sno kan ce la ri ja u Be o gra du. Zna či, svi oni ko ji se ba ve me di ji ma uče stvo va li su sa na ma, da ka žem, u onoj ko nač noj ver zi ji. Ima­li su pri med be, a mi smo te pri med be, uglav nom, uva ža va li. Ka da smo upri li či li i ovaj raz go vor u Me di ja cen tru i pret hod ni pri prem ni raz go vor u vla di, svi su bili sa na ma i uče stvo va li u to me, što je ve o ma va žno. Mo ram da ka žem, za Sa vet je ovo vr lo va žno, jer je ovo pr vi iz ve štaj Sa ve ta – a ra di mo ih od 2003. go di ne – gde su i dru ge dr žav ne in sti tu ci je uče stvo va le, ma kar u pred sta vlja nju tog iz ve šta ja, i po dr ža li su rad Sa ve ta u tom iz ve šta ju, jer ove ne za vi sne in sti tu ci je ko je do­bro ra de, kao što su om bud sman i po ve re nik [za do stup nost in for ma ci ja od jav­nog značaja] – oni su, na rav no, shva ti li da to ni je pro blem sa mo jed ne in sti tu ci je. To je pro blem ra da svih in sti tu ci ja. Jer ako ne ma slo bod nog pro to ka in for ma ci ja, ako su me di ji kon tro li sa ni, on da ni jed na in sti tu ci ja ne mo že do bro da ra di.

• Ka kav je plan što se iz ve šta ja ti če? Da li će bi ti po slat evrop skim in sti tu ci ja ma?

Već je po slat. Pre ve den je i po slat svim in sti tu ci ja ma... raz go va ra će mo mi. Ovaj iz ve štaj će tek bi ti pred met raz go vo ra. Sa da ra di mo je dan iz ve štaj o iz ve­šta va nju medijâ i to će bi ti pred met bu du ćih raz go vo ra, jer je taj iz ve štaj o iz ve­šta va nju medijâ po vo dom iz ve šta ja u stva ri do kaz da je taj naš iz ve štaj bio ta čan i do bar, jer su me di ji, kao što ste vi de li, sko ro pot pu no sve pre ću ta li, iako je to ne­što što se du bo ko ti če no vi nar ske pro fe si je. Mi smo i ta da u Me di ja cen tru ina če mi sli li da će me di ji, od no sno no vi na ri i me dij ska udru že nja, bi ti na ši glav ni sa go­vor ni ci, jer je to, na rav no, ozbi ljan dru štve ni pro blem, ali ozbi ljan pro blem i za me di je, ozbi ljan pro blem i za no vi na re. To što ra de vlast i od re đe ne or ga ni za ci je bli ske vla sti u stva ri pot pu no za ro blja va me di je i do vo di u po zi ci ju no vi na re da iz­gu be svo ju pro fe si ju.

• Da li sve ovo oko iz ve šta ja po ka zu je da u Sr bi ji vi še ne ma slo bo de me di ja?

Ovo je po ka za lo da po sto ji že sto ka kon tro la me di ja. Po sto ji strikt na kon­tro la pro to ka in for ma ci ja. To smo ina če ova ko u ži vo tu mo gli da vi di mo. Sa vet je to pr vo po čeo da gle da kroz iz ve šta va nje me di ja o iz ve šta ji ma ko je ra di Sa vet. I on da se za pi ta te. Ura di te ne što što je od zna ča ja za mno ge, što do ti če ve o ma va žne in te re se, a on da vi di te da se to pot pu no pre ću ti. Ovaj iz ve štaj je baš po ka­zao kako se to ra di. Pa, ra di se kroz tri me ha ni zma, fak tič ki. Ta ko što se kri je uz po moć dr žav nih in sti tu ci ja ko je su du žne da pri me nju ju za kon. Kri ju se vla sni­ci me di ja, ta ko da mi ne zna mo ko su stvar no vla sni ci, ne zna se, na rav no, ni šta o kon cen tra ci ji – na kra ju, vi de li smo da se ve ći na za vr ša va sa off­sho re kom pa ni­ja ma či ji se vla sni ci ne zna ju...

• Da li po sto je ne ke na zna ke ko sto ji iza tih off­sho re kom pa ni ja?

Mi smo čak pra vi li jed nu ana li zu, te smo pro sto upo re đi va li ka ko me di ji rade i o če mu iz ve šta va ju. Jer ima tu fe no me na, ima gde je na vod no po znat vla­snik. Ima me di ja gde su no vi na ri vla sni ci. Ali, Vi ana li zi raj te nji ho ve sa dr ža je, Vi pra ti te kroz du ži rok ka ko oni iz ve šta va ju, o če mu ni ka da ne iz ve šta va ju, o če mu iz ve šta va ju stal no. Vi će te do bro raz u me ti da je fak tič ki taj vla snik i ta da pri kri­ven. Za to što, tu smo ana li zi ra li, na pri mer, pi sa nje Ve čer njih no vo sti i još ne kih

219

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

me di ja iz ko jih se – iz nji ho vog na či na ra da, iz nji ho vog pi sa nja, iz ve šta va nja – onda može vi de ti ko su u stva ri vla sni ci.

• Šta je Evrop ska ko mi si ja tra ži la da se ura di u po gle du slo bo de me di ja?

Da se ura di sve to. Da se pot pu no tran spa rent no pro ve ri vla sni štvo, da se kon tro li še kon cen tra ci ja, da se ne do zvo li to, da sve bu de pot pu no otvo re no. Da gra đa nin ko ji slu ša ili či ta me di je tač no mo že, po što zna ko je vla snik i ka ko se to ra di, da kri tič ki ana li zi ra – da kle, da zna od ko ga do bi ja in for ma ci ju i da zna da je pro ce ni. To u Sr bi ji uop šte ni je mo gu će.

• Ko ji su to osnov ni pro ble mi me di ja u Sr bi ji? Go vo ri li ste o no vi na ri ma kao vla­sni ci ma me di ja, po je di nih me di ja. Ka ko su se oni po ka za li?

Pot pu no su pre ću ta li ovo, kao i osta li. Kao da se ni šta ni je de si lo... Pr vo, tu ima jed na stvar za ko ju bih ja vo le la da se otvo ri pri ča i na dam se da ho će, jer je to mno go va žno. To je, na pri mer, stvar u ko joj Sr bi ja mo že da ura di pr vi ko rak, to kod me di ja. Kao što smo kra jem de ve de se tih tu učini li taj ko rak. Ako se na pra­ve me ha ni zmi da ne bu de ta kva kon tro la me di ja – za to, na rav no, mo že pod sti caj da do đe spo lja, ali mo ra da bu de po dr žan od novinarâ. Zna či, ni ka da to ne mo že sa mo spo lja da se ura di. No vi na ri isto mo ra ju shva ti ti da je ovo zlo u po tre ba lo šeg ma te ri jal nog po lo ža ja mno gih me di ja. Zna te, ka da Vi u sve mu to me ide te sa ve li­kim nov cem, jed na če tvr ti na ukup nog nov ca za ogla ša va nje po ovim pro ve re nim po da ci ma, a zna či: ima tu još nov ca, ne ma mo mi sum nje da ima, ide iz bu dže ta. To je ozbi ljan na čin za kon tro lu medijâ. Ta ko đe, ono o če mu ne pri ča ju no vi na ri, a tre ba lo bi. Sa vet mo že da bu de me sto na ko jem mo že mo i to da is tra žu je mo, to je da, na pri mer, ne ma sin di ka ta. Ni u jed nom pri vat nom me di ju ne ma sin di ka ta.

• Ali, ka ko, go spo đo Ba rać, da no vi na ri pri ča ju o pro ble mi ma ka da ra de u ova­kvim uslo vi ma o ko ji ma go vo ri te i ka da za ovih 10 ili 11 go di na ubi stva no vi­na ra Slav ka Ću ru vi je, Da de Vu ja si no vić, Mi la na Pan ti ća ni su re še na? Ka da u 2011. go di ni mi u Sr bi ji ne ma mo ni je dan an ti vla din list, što je ne ve ro va tan pri mer, za raz li ku od ’90­ih go di na. Ka ko on da no vi na ri da funk ci o ni šu i da ra de u ta kvim okol no sti ma?

Pa zna te, to će Vam u sva koj obla sti re ći. To će Vam re ći ka ko je stra šno u zdrav stvu, to će Vam re ći le ka ri, pa su di je. To je sve tač no sa jed ne stra ne. Ali, sa dru ge stra ne, kra jem ’90­ih go di na, bez ob zi ra na to što je po moć do la zi la spo­lja, dà nju ni su sprem no do če ka li ne ki no vi na ri, ma kar ne ki, ni šta od to ga ne bi bi lo. Ta ko đe, i sa da. Da kle, šta je Sr bi ja do zvo li la, to ne ma ve ze sa mo sa me di ji ma.

Mi smo sa če ka li ovu go di nu sa tim da mi vi še uop šte ne ma mo ni jed nu in­sti tu ci ju ko ju dru štvo mo ra da ima. Na ma se ža le gra đa ni da su im ras tu ri li lo vač­ka udru že nja. Mi ne ma mo esnaf ska udru že nja – zna či, do zvo li li smo da to ras tu ri vlast na raz ne na či ne. Ne ma mo esnaf ska udru že nja, ne ma mo ko mo re, ne ma mo sin di ka te. Za mi sli te, no vi na ri ni su ka dri da or ga ni zu ju svo je sin di ka te. Pa sad Vi vi di te da mi u jed nom tre nut ku ima mo sa mo vlast, sa svim po lu ga ma mo ći i ima­mo pot pu no ne di fe ren ci ra no dru štvo. Za mi sli te, to ni ka da ni je bi lo u onom svem ko mu ni stič kom pe ri o du. Da vlast ras tu ri advo kat ske ko mo re. Zna či, ne što mo ra da do đe iz nu tra. Kao i kra jem ’90­ih, ako se ne bu de mo mi bo ri li, ako tu ne ma lju di ko ji ho će, bez ob zi ra na to što je te ško. Bi lo je te ško i kra jem ’90­ih go di na.

220

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

• Ta da ste ima li Stu dio B kao ne za vi sni me dij, ima li ste Ra dio In deks, Te le vi zi ju B92, Ra dio B92, Glas jav no sti.

To su ta ko đe či ni li od re đe ni lju di i bi lo je isto stra šno vre me. Šta ho ću da ka žem: da bez ne kog pod sti ca ja iz nu tra u bi lo ko joj pro fe si ji, to ni ko spo lja ne može da ura di sâm. Zna či, mo ra da bu de lju di ko ji će i u te škim vre me ni ma da ka žu: da, ja sam no vi nar pro fe si o na lac. Mo že da me ot pu sti, ali će do ći ne ki tre nu tak ka da ću mo ći da ra dim. Ako svi bu du re kli „me ni je ja ko te ško – ne ću da iz gu bim po­sao“, on će vre me nom pre sta ti da bu de ono što je ste – no vi nar, što je nje go va pro­fe si ja. A ka da iz gu bi taj pro fe si o nal ni deo, na šta će se on oslo ni ti?!

Mo ra mo da na đe mo, ne znam ka ko, pa mi smo uvek ima li ta udru že nja do bra. Ka ko smo sa da, 2011, do šli do to ga? Ja sam stvar no slu ša la tog čo ve ka da su im ras tu ri li to lo vač ko udru že nje. Pa Vi vi di te! Ni ka da vlast ni je ima la ta kav upliv na advo ka tu ru kao sa da. Ni ka da. To je bi lo jed no pro fe si o nal no udru že nje ko je je bi lo bra na vla sti čak i u naj go re vre me. Ta mo su mo gli lju di di si den ti da odu u [a dvo kat sku] ko mo ru ka da vi še nig de ni su mo gli. Da se ba ve svo jim pro fe­si o nal nim po slom.

Za to što smo se pre va ri li. Lju di su na se li na pre va ru da se ovo ra di o de mo­kra ti ji. I on da su po ve ro va li i ušli su u to i pu sti li su, iz gu bi li su sva ki oprez. Za to se to de si lo. Ima lju di ko ji su bi li do bro na mer ni i ni su shva ti li da to što su iz vr ši li ne ke pro me ne, to je sa mo pr vi, zna či, to je po čet ni ko rak. Sve dru ge ko ra ke isto ta ko mo ra mo kri tič ki da pri hva ta mo kao i ra ni je, kao kod sva ke vla sti. Ima mno­go lju di ko ji su go vo ri li: ovi su sa da na ši. Vlast ni ka da ni je na ša, u smi slu gra đa na. Vlast je ser vis ko ji mo ra da se gle da iz ra zi to kri tič ki i da se oštro kon tro li še, jer se sva ka vlast ot me kon tro li. To je u nje noj pri ro di.

• U če mu se ogle da ju ulo ga i od go vor nost Ra dio­di fu zne agen ci je [R RA] za ova­kvo sta nje u me di ji ma?

Ulo ga je vr lo ve li ka. Mi smo na pra vi li ko rak una pred. Do ne li smo od re đe­ne za ko ne, for mi ra li ne za vi sne in sti tu ci je, a on da vi di mo da one za pra vo ni su ne­za vi sne in sti tu ci je, ne go su ve o ma za vi sne od iz vr šne vla sti i u stva ri su do pri ne le tom uru ša va nju. Šta je tu lo še? Sa da je vr lo lo še ka da ne ma te te in sti tu ci je. Kada ni je do net za kon, Vi ima te on da ne ki ja či zah tev, da ka žem. ’Aj de da sa sta vi mo, da do ne se mo za kon. A on da se do ne su za ko ni, osnu ju se in sti tu ci je i na pra vi se jed na vr sta var ke da smo taj pro blem re ši li. I to se ne ra di sa mo kod in sti tu ci je RRA. To se ra di kod svih in sti tu ci ja i kod tih ta ko zva nih kon trol nih, ne za vi snih te la. Pa, on da je vlast vr lo ve što po sta vi la svo je lju de u te in sti tu ci je ili do bar deo to ga i pot pu no ih kon tro li še.

• Go di na ma uka zu je te na to da se si stem funk ci o ni sa nja vla sti ni je pro me nio od 2000. go di ne i da Sr bi ja ne ma iz gra đe ne in sti tu ci je?

To je je din stvo vla sti. I na kra ju, to smo mi na sle di li i to je mo žda i naj ja či taj im puls, ta iner ci ja iz te jed no par tij ske dr ža ve, ko ja je vr lo du go tra ja la. Mi ni smo da nas do šli, po sle de set go di na, do ono ga što se for mal no prav no zo ve po de la vla sti. Za pa ža mo iz vr šnu vlast ko ja ima sve vr ste i po lu ge mo ći. Pot pu no je ne kon tro li­sa na. Zna či, u Sr bi ji sad vi di mo ka ko pri rod no iz gle da vlast. Bez ika kve kon tro le. Ne kon tro li še je par la ment, ne kon tro li še je sud ska vlast, ne kon tro li šu je me di ji, ne ma sa mo stal nih, ne za vi snih in sti tu ci ja. Jer za mi sli te, sa da pret po sta vi mo, da

221

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

ima mo jed nu moć nu re vi zor sku in sti tu ci ju, s ne ko li ko sto ti na ili hi lja du naj bo ljih re vi zo ra, pa nam je sve tač no ja sno gde su oti šle pa re po re skih ob ve zni ka – to bi bi la dru ga stvar. Na rav no, to ni je mo gu će. Prav ni si stem je si stem. Ne mo že te da po spre mi te sa mo jed nu fi o ku – to ne po sto ji. Ali, šta su oni us pe li da ura de? Oni su us pe li da sa is ku stvom od ’90­ih go di na, po što su to uglav nom isti lju di, da se u Sr bi ji ona ko po la ko to vo di.

• Ka da go vo ri te „isti lju di“, ko ji isti lju di?

Mi slim i na taj ku ne, mi slim i na taj ne slu žbe, mi slim i na mno ge no vi na re, ured ni ke, na su di je, na pro fe so re uni ver zi te ta – zna či, na sve one ko ji su mo ra li da bu du lu stri ra ni. Ni ko ni je po sta vio pi ta nje za što ni je ni po ku ša na pri me na za­ko na o lu stra ci ji, ko je za to naj od go vor ni ji, ko je u to me vi deo svoj in te res da se ne iz vr ši lu stra ci ja. Mi slim, ove stran ke ko je su vla da le ovih de set go di na. Da kle, što vi še vla sti, vi še i od go vor no sti.

Jer, za mi sli te da se ovih de set go di na u Sr bi ji od vi ja lo ta ko da su svi oni koji su mo ra li da bu du lu stri ra ni i bi li lu stri ra ni. Zna či, sa da evo za mi sli te, u ovom tre nut ku tač no od re đe ne va žne funk ci je u Sr bi ji. Ve ći na bi bi la lu stri ra na. To što je sa da kao ne ka al ter na ti va za iz bo re, to su ili po li tič ke stran ke ko je je tre ba lo da bu du za bra nje ne, ili nji ho vi čel ni ci lu stri ra ni. To bi omo gu ći lo da Sr bi ja kre ne na­pred. Zna te šta, ti me što ni su iz vr ši li lu stra ci ju, što ni su ras pu šte ne taj ne slu žbe, što ni su otvo re ni do si jei, što mi ni smo re ši li pi ta nja ko ja mo ra da re ši sva ka post­ko mu ni stič ka ze mlja, po seb no ko ja je iza šla iz stra šnih gra đan skih ra to va... za to što je, u stva ri, us po sta vljen taj pot pu ni kon ti nu i tet sa Mi lo še vi će vim re ži mom. Pot pu ni! Oni su već ušli u de mo krat ske stran ke, da ka že mo još kra jem ’90­ih go­di na, na či nom fi nan si ra nja, for mi ra njem tih stra na ka i 2001. go di ne oni su se već na šli na svim ključ nim po zi ci ja ma.

• Op šte je po zna to da su Mi lo še vi će vi di rek to ri, pot pred sed ni ci vla da, što sa ve­znih, što re pu blič kih, da nas go spo da ri Sr bi je, ali ka da se go vo ri o to me, po sta­vlja se pi ta nje ko je za to od go vo ran?! Da li sve po li tič ke stran ke ko je su vr ši le vlast za ovih 10 ili 11 go di na?

Ni pre ma sna zi ni su jed na ke, zna či ne mo gu bi ti sve isto od go vor ne. Ne mo gu ma le stran ke bi ti od go vor ne [i sto] kao De mo krat ska stran ka. Ključ od go­vor no sti je ste na De mo krat skoj stran ci i na De mo krat skoj stran ci Sr bi je, ali va lja upo re di ti, ne znam, tu sna gu. Jer onaj ko je imao naj vi še vla sti – on je imao i naj­vi še od go vor no sti. Uosta lom, mi smo kao gra đa ni naj vi še od De mo krat ske stran ke oče ki va li da mo ra iz vr ši ti lu stra ci ju. Ko me bi oni mo gli pre de set go di na – De mo­krat ska stran ka i svi oni ko ji su po be di li – za mi sli te da su ta da iza šli i bi lo ko me re­kli da ne će bi ti lu stra ci je i da će mo da nas na naj va žni jim me sti ma u dr ža vi gle da ti naj bli ski je Mi lo še vi će ve lju de. Je l’ to smeo ne ko pre de set go di na, de vet, da ka že gra đa ni ma? Ni je. Pr vo, to ni je ne ki uobi ča je ni re žim. To je re žim ko ji je do veo do gra đan skih ra to va, do stra šnih zlo či na, ko ji se, ina če, i da lje kri ju.

Jed no od va žni jih za tvo re nih, pot pu no za man da lje nih, je ste pi ta nje od­go vor no sti za zlo či ne i nov ca od zlo či na. Šta je vlast ura di la po sle 2001. go di ne? Zna či, sav no vac, onaj što je iz net iz dr ža ve, što je iz no sio re žim, što su pri vat ni ci uzi ma li za svo je pri vat ne ra ču ne, pa on da no vac od zlo či na, od ra to va, no vac od dro ge i kri mi na la. Sve se to sli lo kao u je dan le gal ni tok. Za to vi di mo sa da da se ot­kri va ka ko je u pri va ti za ci ju i dru ge to ko ve ula zio no vac od kri mi na la, od zlo či na,

222

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

od bi lo če ga. I to je sa da po sta lo ne va žno pi ta nje. Mi da nas zna mo, na pri mer, za sva ona ubi stva do 2000. go di ne i sa istim ru ko pi som po sle 2000. go di ne. Da kle, i no vi na ra, i su di je Si me u no vi ća, i [in spek to ra Mi o dra ga] Ga vri lo vi ća, i svedokâ saradnikâ, i oče vi ca [pri ubi stvu Zo ra na Đin đi ća – Hu go Kriještorac] itd... Da li mi, uop šte zna mo o če mu se tu ra di? Je l’ od go va rao bi lo ko, ko je spro vo dio lo šu is­tra gu? Sa da nam je pot pu no ja sno ko je ubio su di ju Si me u no vi ća, Da du Vu ja si no­vić, Mi la na Pan ti ća, Ću ru vi ju i sve dru ge, voj ni ke u Top či de ru [do mu gar de] – jer je u stva ri ne ko iz dr žav nog re ži ma spro veo lo šu is tra gu. Da li je ne ko od go va rao?

• Na rav no da ni je. Vuk Tu feg džić, ko ji je pre ko me di ja ob ja šnja vao da su se voj­ni ci me đu sob no po u bi ja li, da nas je po no vo su di ja.

S ob zi rom na to ka ko je ra đe na re for ma, si gur no da je ste. Ne sa mo da nije tre ba lo da bu de re i za bran, ne go ni je smeo ti me da se ba vi. To je deo one pri če da ne mo že te uči ni ti ta kve stva ri i osta ti u pro fe si ji. To ne mo že. Ne mo že te vi da ura di te na mer no lo šu is tra gu, ne go vo rim sa da o kon kret nom čo ve ku, ne go go vo­rim uop šte. Po što ne po sto je sa vr še ni zlo či ni, po sto je sa mo lo še is tra ge. Za mi sli te da je bi lo ko, onaj ko je sa krio do ka ze, ko je iz vr šio lo šu is tra gu, da je od go va rao za to. Ili, zna mo li mi da nas za to ko je sta vio onih šest ki lo gra ma dro ge u ban ku?

• Ne zna mo. Mno ga pi ta nja su osta la bez od go vo ra, ali že lim da Vas pi tam, Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je do sta vio je Vla di Iz ve štaj o po slu po sta vlja nja op tič­kih ka blo va kroz Sr bi ju, ko ji je po ve ren pred u ze ću „Nu ba in vest“. Šta se de si lo sa tim? Do kle je to sti glo? Vi di mo da je i ko a li ci ja za nad zor ja vnih fi nan si ja ta ko đe pod ne la pri ja vu pro tiv mi ni stra za pro stor no pla ni ra nje Oli ve ra Du li­ća, kao sajt „Pi štalj ka“. Šta se de ša va sa tim?

Mi smo do sta vi li iz ve štaj Vla di, pod ne li smo kri vič nu pri ja vu. Do sta vi li smo je tu ži la štvu, ali su na še in sti tu ci je sve pot pu no za vi sne od iz vr šne vla sti. Pre sve ga mi slim na tu ži la štvo, na po li ci ju i na ovaj sa da re for mi sa ni sud. Pre ma to me, ov de ni je za de set go di na od go va rao ni ko ko je stvar no od go vo ran. Zna či, za ova krup­na de la to je uvek mi ni star, to se do go va ra u Vla di. To ne mo že da ne ura di ne ko po seb no. Me đu tim, ni ka da ni ko – Vi zna te da ni ko ni je pro ce su i ran.

Ov de još ni ka da ni je op tu žni com ob u hva ćen ni je dan taj kun iz Mi lo še vi će­vog vre me na, ni je dan mi ni star, ni je dan pred sed nik vla de, ili pot pred sed nik vla de, šef stran ke ili bi lo ko. Ni ka da. Da kle, ka da se iz po li tič kih raz lo ga po kre nu ne ka­kva to bo žnja hap še nja, to ima sa mo tre nut ni po li tič ki zna čaj, a li ni ja od go vor no­sti se pre se ca ne gde vr lo ni sko. Za što? Jed no stav no je to. Vi mo ra te da ima te do­bre, spo sob ne in sti tu ci je, ko je su sa mo stal ne i ko je mo gu da pri me nju ju za kon.

Šta to zna či? To zna či, na pri mer, ono što je vlast hte la da iz beg ne. Zbog toga je vr ši la re for mu pra vo su đa. Da to ga ne ma. I stvar no ne ma, jer to ni je bi la re for ma, ne go par tij ska, taj no po li cij ska čist ka u pra vo su đu. E sad, oni su se upra­vo upla ši li da bi re for ma ma po la ko do šlo do ne za vi snog pra vo su đa i on da vi ne bi ste mo gli da kon tro li še te ko će bi ti op tu žen. A, po što oni stal no ho će da kon tro­li šu ko će bi ti op tu žen, on da su oni iz ve li re for mu pra vo su đa sa tim ci ljem, i vi­di te da svi ozbilj ni pro pu sti, ozbilj na kr še nja za ko na, ozbilj ni pro ble mi za dr ža vu, ozbilj ni pro ble mi za pra va gra đa na, pri vat nih vla sni ka, dr žav ne svo ji ne – ni ka da ni su po kre nu ti. Ni ka da ni su pro ce su i ra ni. Ta „Nu ba“ je do bar pri mer za to. To je po ve re no ne koj ma loj slo ve nač koj fir mi za či jeg je vla sni ka pi sa lo i u hr vat skim me di ji ma da je to bli zak pri ja telj mi ni stra Du li ća, čak smo či ta li da je on pu to vao

223

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

u Slo ve ni ju, da je bi lo pro ble ma oko to ga. To je jed na pot pu no ja sna stvar, za ko ju ima do volj no do ka za da se po kre ne po stu pak, da se pro ce su i ra ju i da od go va ra ju.

• Kao i [pri ja vu] za iz ra du saj ta ko ju je pod ne la Ko a li ci ja za nad zor jav nih fi nan si ja?

Je ste. To su jed no stav ne stva ri. To do bro, pro fe si o nal no tu ži la štvo – to je za njih jed no sta van po sao. Jer to ni su kom pli ko va ne stva ri. Kod „Nu be“ sve što je ura đe no, ura đe no je ne za ko ni to i ura đe no je po na lo gu mi ni stra.

• Ka da kri ti ku je te re for mu pra vo su đa ili ka da go vo ri te o re for mi pra vo su đa, ko­li ko su lo še oce ne Evrop ske ko mi si je za re for mu pra vo su đa u Sr bi ji?

Mi slim da je nji ma pot pu no ja sno šta se tu ura di lo. Oni pr vo ni su mo gli da raz u me ju da do bi ja ju ne tač ne po dat ke odav de. To se ne de ša va u pri stoj nom sve tu. Jer je Ve ne ci jan ska ko mi si ja do bi la na crt za ko na i da la sa gla snost na nje­ga. To je u re du. To su ona če ti ri za ko na od ko jih je po če la re for ma pra vo su đa, a on da Vla da br zo do da pre la zne i za vr šne od red be, ko je pot pu no pro me ne smi­sao i na čin pri me ne za ko na, a te za vr šne i pre la zne od red be, na rav no, ni su išle pred Ve ne ci jan sku ko mi si ju; ali se on da ov de u jav no sti ka že: pa mi smo na to do­bi li sa gla snost Ve ne ci jan ske ko mi si je. Ne, to ni su tač ni po da ci. Zna či, mo ra da se ka že za šta je do bi je na sa gla snost, a šta je po sle do da to u za kon, što je po sle pro­me ni lo bi lo ka kav smi sao.

Da Vam ka žem, taj re i zbor je po čeo pot pu no ne za ko ni to, jer je u pre la znim i za vr šnim od red ba ma tog za ko na na pi sa no da će u stva ri re i zbor ra di ti Vi so ki sa­vet sud stva, ko ji ni ko ne će iza bra ti. Zna či, ume sto da ga bi ra ju sve su di je, ka ko tre ba, što je nor mal no, ov de će ga bi ra ti taj pret hod ni sa ziv Vi so kog sa ve ta sud stva i on da smo vi de li ka ko je pro sto iz vr šna vlast, uz po moć dru gih in sti tu ci ja, sa sta­vi la Vi so ki sa vet sud stva ko ji je ona iza bra la – zna či, ne ko li ko lju di sa ko ji ma je ona to mo gla da ura di, uba ci la je, na rav no, i ne ke svo je lju de i ura di li su ne što što je vr hu nac ne za ko ni to sti. Ni jed na vlast, ni ka da, ni je ura di la ne što to li ko opa sno i ne za ko ni to kao što je De mo krat ska stran ka iz ve la ta ko zva nu re for mu pra vo su đa.

Ja ću Vam re ći jed nu gru bu stvar: u bi lo ko joj pro fe si ji u Sr bi ji, ko ja je ina če oskud na u do brim i kva li tet nim ka dro vi ma – sa mo uporédi te to sa no vi nar stvom, sa le ka ri ma, sa bi lo kim – oni su ot pu sti li u jed nom da nu 840 su di ja. Bez obraz­lo že nja, bez raz lo ga. To se ni ka da nig de ni je de si lo. Zna te, Mi lo še vić je ot pu štao 12 su di ja, na pri mer, ili 20, a ovo je 840 su di ja, ko ji još ni su do bi li obra zlo že nje. Vi zna te da sa da, u ovom po no vlje nom re i zbo ru, su di je ko je ni su re i za bra ne opet ne do bi ja ju obra zlo že nje. Vi vi di te ka ko je to pre ću ta no, i to je sa da do kaz o kon­tro li me di ja. To je vr lo va žna stvar za sva kog gra đa ni na ov de, jer se sve oko pra­vo su đa ti če na ših osnov nih pra va, i ljud skih i imo vin skih itd... Da je uhap šen član Vi so kog sa ve ta sud stva. Za mi sli te, on je uče stvo vao u re i zbo ru ili od bi ja nju po­nov nog iz bo ra mno gih su di ja, ne go vo rim o tom kon kret nom slu ča ju, go vo rim o to me ka ko je sa sta vljen taj Vi so ki sa vet sud stva, da o to me mi ni šta ne zna mo. Ko je on da bi rao te lju de u Vi so ki sa vet sud stva, ka da su mo gli da uđu i oni ko­ji će bi ti uhap še ni? Da ne ka že mo da i dru ge po dat ke o to me ne ma mo, a da bi to u sva koj nor mal noj dr ža vi bi lo do volj no da se po vu ku po sle di ce za mi ni stra prav­de, za pred sed ni cu Vi so kog sa ve ta sud stva.

• Ko li ka je nji ho va od go vor nost?

224

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

Zna te šta, u nor mal nim uslo vi ma bi oni svi mo ra li bi ti auto mat ski sme nje­ni. Tu vi še ne ma šta da se raz go va ra. Vi so ki sa vet sud stva, ako on ima čla no ve koji mo gu bi ti uhap še ni, on da je to do kaz ka ko je či tav po stu pak išao i mi to zna mo, mi zna mo ka ko su lju di ula zi li u Vi so ki sa vet sud stva. Ta ko što ih ni ko osim iz vr­šne vla sti i taj ne po li ci je ni je pro ve ra vao.

• Bor ba pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je, kao i re for ma pra vo su đa, va žne su pre pre ke, ključ ne su pre pre ke za do bi ja nje sta tu sa kan di da ta. Vla sti u Be o gra du ne ka ko to skla nja ju u dru gi plan, ob ja šnja va ju ći gra đa ni ma da je pro blem Ko so va, kri za na Ko so vu, je di ni raz log za što Sr bi ja ni je do bi la da tum po čet ka pre go vo ra?

Pa, mo gu će je ov de sve da go vo ri te, za to što sve kon tro li še te. Ta od lu ka da nas, Evrop ske ko mi si je, je ste ka zna za Sr bi ju. To zna či da je Evrop ska ko mi si­ja oce ni la da Sr bi ja ne ra di ka ko tre ba, jer bi ina če do bi la da tum za po če tak pre­go vo ra. Zna či, pra ti la bi. To što je na pra vlje na ozbilj na raz li ka iz me đu Hr vat ske i Sr bi je, iz me đu Cr ne Go re, na kra ju, i Sr bi je – to go vo ri o lo šoj oce ni ko ju je do­bi la Sr bi ja. Na rav no, to ov de ne će te nig de mo ći da ču je te i da pro či ta te. I osnov ni pro blem ko ji vi di Evrop ska uni ja je ste to što se u stva ri po stu pa ne is kre no, tu se ne spro vo de re for me za to što ste vi sve sni da vam to tre ba i da vam tre ba ju kva li­tet ne re for me. Oni mi sle da će ne ko ga pre va ri ti, ta ko što će na br zi nu do ne ti ne­ka kve za ko ne ko ji ne mo gu da se pri me ne, ta ko što će stvo ri ti in sti tu ci je ko je će oni pot pu no kon tro li sa ti. On da ne će bi ti pri me ne za ko na, je l’ ta ko?

To, na rav no, Evrop ska ko mi si ja i evrop ske in sti tu ci je od lič no zna ju. Ti tri­ko vi ne pro la ze, jer oni zna ju da mi mo ra mo stvo ri ti uslo ve, da mi sa mi bu de mo vr lo za in te re so va ni za kva li tet ne re for me, a ne za ne ke sit ne pod va le. To mi mo že­mo sa mo da pre va ri mo svo je gra đa ne, ta ko što kon tro li še mo me di je, ina če ni ko ga dru gog ne mo že mo da pre va ri mo. To što smo ura di li sa re for mom pra vo su đa, to što smo do ne li za ko ne ko ji se ne pri me nju ju, to što smo stvo ri li po slu šne in sti tu­ci je ko je ne mo gu da ga ran tu ju pri me nu za ko na za gra đa ne – sve to je evrop skim in sti tu ci ja ma pot pu no ja sno i za njih su pro ble mi ko rup ci ja i or ga ni zo va ni kri mi­nal, jer se kroz to te sti ra ju in sti tu ci je i za ko ni – kroz pri me nu. Na rav no da vi ne vo di te bor bu pro tiv ko rup ci je ako ni ste pret hod no do ne li do bre za ko ne i stvo ri li ja ke in sti tu ci je. On da se ovo na kra ju vi di kao po sle di ca. To su osnov ni pro ble mi za Evrop sku ko mi si ju i, na rav no, mi smo sad sa mo sta vlje ni na ne ko du go če ka nje, kao što su i ne ke dru ge ze mlje. To su on da oni bes ko nač ni pro ce si. Jer oni vi de da ze mlja ne ra di ono što tre ba da ra di i, na rav no, to ni ka da ne mo že da ura di Evro­pa ume sto nas. Ona mo že da nam po mog ne, ona mo že da nas pod sti če, ona mo že mno go to ga da ura di, ali ne mo že to da ura di ume sto nas. Ni ka da ne mo že. Zna či, ona mo že re ći ka ko vi tre ba da iz gra di te do bre i si gur ne in sti tu ci je. Ne sme tu ži­la štvo da kon tro li še iz vr šna vlast. Mi to ne će mo re ći, ali će mo vi de ti. Kroz pro ce­su i ra nje, vi de će mo da vi kon tro li še te tu ži la štvo.

• Ka kva je ulo ga Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je? Gra đa ni su zbu nje ni. Ne ja­sno im je ka kva je ulo ga Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je, ka da po sto ji Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je?

Mo gu da po sto je i jed ni i dru gi. To ne tre ba da bu de ne ja sno. Sa vet ni je in sti tu ci ja u smi slu do no še nja, ni je do net za ko nom. On je sa ve to dav no te lo Vla­de, ko je bi tre ba lo da po mog ne Vla di u bor bi pro tiv ko rup ci je – ra zu mlji vo, ako

225

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

to Vla da že li. Ali, Sa vet ra di to što mi sli mo da je ve o ma va žno za bor bu pro tiv ko­rup ci je. Is tra žu je mo fe no me ne ve za ne za pro ble me ko rup ci je i, na rav no, sva koj do bro na mer noj vla sti po ma že mo da de tek tu je pro blem i da pro na la zi re še nje. Ako že li, a ako ne že li...

Agen ci ja je osno va na na pre po ru ku Evrop ske ko mi si je, ali, kao i dru ge in­sti tu ci je, ona je tre ba lo da bu de dr žav ni or gan ko ji će ima ti dve­tri va žne nad le­žno sti i mo guć nost da ih spro ve de. Jed no je re ša va nje u su ko bu in te re sa, dru go su imo vin ske kar te funk ci o ne ra, nji ho va kon tro la i fi nan si ra nje po li tič kih stra­na ka. Na rav no, vlast u Sr bi ji je na či ni la, ova ko, je dan po zna ti ma ne var i ume sto to ga na pra vi la jed nu glo ma znu in sti tu ci ju ko ja još ni je po če la da se ba vi bi lo čime iz svo je nad le žno sti.

Ja ne raz u mem, kao ni gra đa ni, šta zna či da se po pu nja va ju imo vin ske kar te funk ci o ne ra a da se one ne kon tro li šu. Ta ko đe ne raz u mem da za bi lo ko ga u ovoj dr ža vi – zna či, za sve taj ku ne, še fo ve po li tič kih stra na ka, biv še mi ni stre, sa­da šnje mi ni stre – ni je iz vr še na ta kon tro la iz me đu pri ho da ko ji su ima li i imo vi ne ko ju su pri ja vi li. Ako to ra di vlast sa mo za one ugled ne gra đa ne ko je že li pot pu no da uni šti, kao što je Dra gan Dža jić – zna či, za ne ko ga ko je ne spor no sja jan čo vek i ko je ostva rio ve li ke uspe he svo jim zna njem i ta len tom, što zna mo, valj da smo tu ži ve li, i ko je imao mo guć no sti i si gur no za ra dio ve li ki no vac – nje ga je vlast do­ve la do to ga da mu na vod no is tra žu je raz li ku iz me đu le gal nih pri ho da i imo vi ne, s tim što je se lek tiv no uze la pri ho de a po pi sa la svu imo vi nu.

Ja ne raz u mem po sto ja nje in sti tu ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ko ja to ne će ura di ti za sve, po seb no za lju de u vla sti. Jer mi zna mo – pro sto zna mo, po što svi tu ži vi mo – na de se ti ne biv ših mi ni sta ra ili ra znih funk ci o ne ra, še fo va ka bi ne ta itd. ko ji su po sta li fan ta stič no bo ga ti lju di. Ali ni ko od dr žav nih in sti tu ci ja ni je upo re­dio nji ho ve pri ho de i on da bi smo vi de li da su od ne ko ga ne za ko ni to do bi ja li no vac.

• Ho će li ne ko od tih sa da šnjih ili biv ših mi ni sta ra od go va ra ti za ko rup ci ju? Mogu li gra đa ni Sr bi je oče ki va ti sce na rio kao što je vi đen u Hr vat skoj?

Ne. Za sa da, ne. Sa da nas je Evro pa sta vi la sa stra ne. Sa da će taj pri ti­sak Evro pe na Sr bi ju osla bi ti pot pu no, jer oni su od lo ži li pi ta nje Sr bi je do da ljeg. Mi unu tra, s ob zi rom na to da ni je bi lo re ša va nja onih pret hod nih pi ta nja, sa da zna mo da bi lo ko da do đe na vlast u Sr bi ji, to je stvar jed ne iste ku hi nje. Zna či, tu ni ka kvih po ma ka ne će bi ti. Gra đa ni su do ve de ni u si tu a ci ju da ne ma ju iz bor i ne ma ju re še nje. Za što? Za to što se ra di o jed nim istim lju di ma i o istom me ha­ni zmu. Pa, sve stran ke se fi nan si ra ju na isti na čin, pot pu no.

Ko ja će do ne ti pre o kret? Pa, ne će do ne ti. Oni ko ji su sa da na vla sti – oni su us po sta vi li kon ti nu i tet sa Mi lo še vi će vim re ži mom i omo gu ći li da oni iz Mi lo še vi­će vog re ži ma ko ji je tre ba lo da bu du lu stri ra ni, od stra nje ni iz jav nog ži vo ta, sa da bu du glav ni lju di na bu du ćim iz bo ri ma. Pa, ni su oni ni šta no vo, oni su pot pu no sta ro. To su lju di od go vor ni za stva ri ko je je ra dio Mi lo še vi ćev re žim. Jer ni je to ra dio on sa tri čo ve ka. To je ra di la či ta va gar ni tu ra lju di ko ja se sa sto ja la iz nje go­ve stran ke, iz JUL­a, iz ra di ka la. To su ti isti lju di.

• U jed nom pe ri o du tu su bi li pri sta li ce i No ve de mo kra ti je, bio je i SPO...

Da, da, ali go vo rim – zna či, sve lju de ko ji su uče stvo va li u to me. Oni sraz­mer no svo jim funk ci ja ma mo ra ju bi ti od go vor ni za to. Jer, taj re žim ni je sa či nja­va lo pet lju di. Pa, gde su svi mi ni stri Mi lo še vi će vog ka bi ne ta, gde su sa vet ni ci...?

226

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

• Pa, ne ki su da nas u Vla di Sr bi je, dru gi su sa vet ni ci... Mo že mo li za klju či ti da su pred stav ni ci sa da šnje vla de i pret hod ne vla de in te re sno po ve za ni, da jed ni dru gi ma ču va ju le đa i da je go to vo is klju če no da će bi lo ko od njih od go va ra ti?

Svi su po ve za ni. I vlast i opo zi ci ja, i lju di ove vla de i one vla de. Iza njih po­sto je lju di za ko je oni ra de i či ji in te re si su u pi ta nju svih ovih go di na. Za kon o pri­va ti za ci ji 2001. go di ne do net je za taj ku ne, ali vi ne mo že te je dan za kon pri me ni ti na sa mo 50 ili 150 lju di. Na rav no, on po sle va ži i za dru ge. Svi ovi lju di, zna či sve ko je gle da mo, vla sti i opo zi ci ja, ra di li su za od re đe nu gru pu lju di ko ji su do volj­no moć ni da svi ra de za njih. Ta ko su do ne ti za ko ni, ta ko su pra vlje ne in sti tu ci je i za ko ni su pri me nji va ni. Ni je ni šta spor no, to se sve mo že vi de ti. Evo, uzmi te iz­ve štaj Sa ve ta o Ve čer njim no vo sti ma, to je od 2000. go di ne do da nas, to je or ga ni­zo va ni kri mi nal, u ko jem su uče stvo va li sve vla de, svi mi ni stri, sve in sti tu ci je. Sve je pot pu no ja sno, po sto ji pot pu na do ku men ta ci ja. Ne ma tu ne ke raz li ke. Svi su u to me uče stvo va li, ni ko ni je od go va rao.

Zna te, ka da u par la ment do đe iz ve štaj o za du ži va nju, ka da do đe iz ve štaj [Državne] re vi zor ske in sti tu ci je, ta da se upri li či ta kva ras pra va da se to on da sve uz dr ma. Zna te, tro ši ti pa re po re skih ob ve zni ka na ne do zvo ljen na čin – ni je to ne­što ma lo. Ili, ra di ti sve ove ne za ko ni to sti. Vi vi di te da ovo ni ko me ni je in te re sant­no. Ni vla sti, ni opo zi ci ji, ni me di ji ma, ni ne za vi snim in sti tu ci ja ma. Pa, nije pi ta­nje „Nu be“, ili „No vo sti“, ili Lu ke Be o grad, ni je to pi ta nje ko je in te re su je samo ne ko ga. Lu ka Be o grad je me đu na rod na lu ka na Du na vu, gde je vlast za jed no sa opo zi ci jom gla sa la da im odu zme pro stor, pa su ume sto 100 hek ta ra do bi li 30. I oni su fak tič ki pre sta li da bu du me đu na rod na lu ka. Oni se vi še ne ba ve ili se u do brom de lu ne ba ve svo jim po slom.

• Za kraj ho ću da Vas pi tam po sto je li pri ti sci na Sa vet i na Vas lič no?

Ne. Mi ima mo dru gu vr stu pro ble ma. Ne ma mo uslo ve za rad, te ško do bi­ja mo do ku men ta ci ju. Ono što ura di mo – vi di te da je sve blo ki ra no. Čak smo do­bi li po dat ke ka da smo sa sta vlja li ovaj iz ve štaj u me di ji ma ko je od ko ga tra žio da se ski ne, da se ne ob ja vlju je. Ima jed na dru ga ko ja vi še po ku ša va da se na pra vi. Pro tiv me ne ima, mi slim, vi še od de set kri vič nih pri ja va i ja ma lo­ma lo pa idem u Pa la tu prav de kao okri vlje ni. To je isto je dan do go vor, to, na rav no, po dr ža va vla­da. Meni je to pot pu no ja sno. To je po ku šaj da se, sa dru ge stra ne, kao pot pu no ne za vi sno, da se blo ki ra rad Sa ve ta ta ko što će mo se mi ba vi ti sa mo ti me. Pa, sa da ima te je dan ap surd da me ne tu ži Ko stić, ko god me od njih tu ži, to se vr lo br zo pro­ce su i ra i on da ja od la zim u sud i ta mo me pre sli ša va ju kao ne znam ka kvog kriv ca.

Kad god ho će ne ko ga da sklo ne, oni pra ve sve te stva ri, a ka da uhva te ne kog kri mi nal ca ili ne ko ga ko di lu je dro gu, on da mu sta ve ini ci ja le, to zna te. Po što in sti tu ci je ni su ra di le svoj po sao, zna či, ne spor no je da je Sr bi ja zbog šver­ca še će ra ka žnje na, da je iz gu bi la pre fe ren ci ja le, da je čak bi la is klju če na iz Sa ve­ta Evro pe. Sve to ni je spor no. Da smo ka sni je do bi li ma nje kvo te za iz voz še će ra. Da je na ša vla da obe šte ti la sve stra ne kom pa ni je ko je su zbog na šeg do ma ćeg šver­ca pre tr pe le gu bit ke – zna či, šverc je po sto jao i Evrop ska uni ja je to utvr di la pre ko OLAF­a, ali unu tar ze mlje dr žav ne in sti tu ci je ni su hte le da pro ce su i ra ju šver ce re. I, ako vi sa da go vo ri te o po da ci ma, kao što ja sa da go vo rim o po da ci ma ko ji su ve­za ni za Ko sti ća, on da on pro tiv me ne pod no si kri vič ne pri ja ve, sud to uzi ma ona­ko sa svim ozbilj no, kao da oni ni su ži ve li u ovoj dr ža vi i ne zna ju šta je to za dr ža­vu, jer on ima ar gu ment: pa nje ga ni jed na dr žav na in sti tu ci ja ni je ogla si la kri vim.

227

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

VE RI CA BA RAĆ O DRA GA NU ĐU RI ĆU, MI ŠKO VI ĆU I AUTO KO MAN DI

(TV Spe ci jal, Da nas kon fe rens cen tar, „Do đi te na sta dion“, 16.9.2011.)

• Šta se de ša va sa jav nom svo ji nom ko ja je pro da ta u do sa da šnjem pro ce su pri­va ti za ci je? Pro da te su sve lu ke na Du na vu. Deo njih je i jav na svo ji na. Ka ko će te to da re ši te? Šta će te da re ši te, Din kić je is pro da vao ba nje? One su bi le vla­sni štvo PIO fon da.

Pa, to je deo ove pri če da vi ne će te da uve de te pra vi la i stan dar de. Mo ra te da sasta vi te ja sna pra vi la – zna či, [da se utvr di] či je je ne što. To su osnov na svo­jin ska pi ta nja. To su pret hod na pi ta nja. Či je je ne što – pa taj či je je, to mo že i da pro da je. Ili, ako ho će te da pri va ti zu je te, on da mo ra te da utvr di te ko je u tome, šta mo že da pro da je i u ko joj pro ce du ri. Ako to ne re gu li še te, vi on da pra vi te pro stor za ne ke pri vi le go va ne po je din ce. To se na ro či to od no si na klu bo ve, jer je to uvek bi lo fi no me sto za raz ne po li tič ke uti ca je, za šti će ne po je din ce itd. Kod ovog [Dra­ga na] Đu ri ća – to zna mo od Ve te ri nar skog za vo da – tu je čak i Vr hov ni sud do no­sio od lu ke ko je on ni je po što vao i ni ka kvih pro ble ma ni je bi lo.

Jer kod nas po sto ji taj ap surd, da ovla šće nja ko ja po sto je, npr. ono što vlast ima kao pra vo, kao ovla šće nje, to mo ra da se pot pu no po du da ri sa od go vor no šću. Ako se to ne po du da ri, vi on da ima te si stem sku ko rup ci ju, kao kod nas. Zna či, ima­li ste pro ces pri va ti za ci je Ve te ri nar skog za vo da i ima li ste od lu ke Vr hov nog su da. Vi mo ra te tač no da po sta vi te pi ta nje dr žav ne in sti tu ci je ko ja ne po stu pa po od lu­ci Vr hov nog su da. To je kri vič no de lo. Me đu tim, da bi ste vi za šti ti li po je din ce ko ji su u jed nom vr lo manj ka vom po stup ku ku pi li Ve te ri nar ski za vod, to je pro sto bilo na me šte no za od re đe nog čo ve ka, vi on da, na rav no, ni pi ta nje od go vor no sti ne­će te da po sta vi te. Jer, ov de, ja sam re kla, mi u Sr bi ji ni smo us pe li ili ni smo mo gli da re ši mo pret hod na pi ta nja, osnov no pret hod no pi ta nje u sve mu – zna či, o svo­ji ni – u pri va ti za ci ji, u pri va ti za ci ji sport skih klu bo va, je ste ono što smo na sle di li.

Zna či, ta spre ga taj nih slu žbi, de lo va kri mi na la, taj ku na, po li tič kih stra na­ka, ko ja je ne gde in te re sno pot pu no po ve za na i mi to pi ta nje ni smo otvo ri li po sle 2000. go di ne. I ta spre ga je naj moć ni ja u ze mlji. Ona je moć ni ja od sva ke dr žav­ne in sti tu ci je i moć ni ja od sva kog za ko na. Mo gu se ime na pro me ni ti, ali su šti na funk ci o ni sa nja te spre ge ni ka da se ni je otvo ri la. Po sle di ce to ga su de se ti ne ne­re še nih po li tič kih ubi sta va do 2000. i po sle 2000. go di ne. To su sva ta de ša va nja u in sti tu ci ja ma, u pri va ti za ci ji, u kre ta nju nov ca, u spor tu – to su pro sto za bra nje­ne zo ne i tu ni jed na in sti tu ci ja, u stva ri, ne ula zi. Jer, in sti tu ci je se pra ve da ima ju vr lo ma lu moć i to se ra di kroz mno ge na či ne. Kroz lo še za ko ne, kroz oda bi ra nje ka dro va, kroz raz ne me ha ni zme ka ko se ti ka dro vi dr že u po slu šno sti. I vi vi di te da su či ta vi de lo vi tog spek tra osta li u jed noj ne dir nu toj sfe ri.

Ne spor no je da se u klu bo vi ma de ša va ju mno ge stva ri. Da se tu ra di o ve­li koj imo vi ni, na kra ju o dr žav nim ude li ma. Ne mo gu da ve ru jem da dr ža va ni je, ili ne ma svoj udeo ili da se to mo že ja sno iz ra ču na ti. To ni je ta ko te ško. Ako po đe­mo od to ga da je vla snik onaj ko je ne što fi nan si rao, in ve sti rao, to isto pret hod no tre ba utvr di ti. To je tre ba lo i u pri va ti za ci ji. Zna či, da se zna šta je ulo ži la, mo žda je ste ili ni je, dr ža va, šta je do šlo od dru gih iz vo ra i on da se tač no utvr di šta je či je. To je, na pri mer, tre ba lo kod ve li kih dru štve nih pred u ze ća.

228

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

Pret hod no pi ta nje je bi lo da se utvr di šta je to ulo ži la dr ža va, šta je u pro­me tu, a šta ni je. Npr. ka da pro da je te „Knjaz Mi loš“, ka da ste vi ima li dru štve no pred u ze će, ono je pro sto do bi lo i vo du, jer je to bi lo ta ko [u so ci ja li zmu]. Mi smo pra vi li dru štve na pred u ze ća da bi ona ko ri sti la od re đe ne re sur se. I to je sve bi lo dru štve no i ni ko ni je po sta vljao pi ta nje. Ka da ide te u pri va ti za ci ju, vi sa da ta pi­ta nja mo ra te pret hod no da odvo ji te. Jed no je vo da ko ja ni je u pro me tu, a dru go je pro da ja pu ni o ni ce. Da li je onaj ko ji je ku pio pu ni o ni cu, po što to ni je mo gao za­kon ski, a da li je fak tič ki do bio na po klon i vo du?! Kao i ka da je pro dat NIS, Ru si su fak tič ki na po klon do bi li na še re zer ve naf te i ga sa. Vi zna te da je mi ni star re­kao ka ko je sve to oti šlo u pa ke tu. To ni ka ko ni je mo glo da ode u pa ke tu! To ni je deo jed nog pa ke ta, ali kod nas na rav no da je ste.

• I da ka že mo da je to ne ka ne do dir lji va spre ga, me đu tim, sa da gle da mo Hr vat­sku i vi di mo – do dir lji va spre ga. I čo vek ko ji je uveo Hr vat sku u NA TO, čo vek ko ji je bio za pad ni ko li ko god je mo gao da bu de za pad ni, sa da se na la zi u is tra­žnom za tvo ru, biv ši pre mi jer Ivo Sa na der...

Pa, na ža lost, kod nas ne će to du go biti, za to što je Hr vat ska ima la tu sre ću da je ne ke stva ri re ši la, do vr ši la, for mi ra la dr ža vu, ne ma te pro ble me kao što mi ima mo i oči gled no je dru ga či je gra di la in sti tu ci je. Mi za du go ne će mo ima ti in sti­tu ci je ne za vi sne i spo sob ne da pro ce su i ra ju ta kve stva ri, a, dru go, ne će mo ima­ti ni pri ti sak od Evro pe, du go. Mi slim da po sto ji jed no sa zna nje da će naš put ka Evro pi bi ti ve o ma dug i da Evro pa ni je sa da to li ko za in te re so va na za to, jer je za­o ku plje na ne kim dru gim pi ta nji ma ko ja su za nje ne in te re se mno go va žni ja. Jer, ina če bi taj isti pro blem kao kod Sa na de ra isto vre me no bio otvo ren u Sr bi ji; po­što taj pro blem „Hi po ban ke“ ili ne kog kre ta nja nov ca – mi slim da po sto ji isto vre­me no i kod nas. Čak se po sta vlja lo pi ta nje fi nan si ra nja iz grad nje Bel vi la, jer je tu [učestvovalo] ne ko pred u ze će iz Austri je sa „Hi po ban kom“, pa je on da to pre uzeo Mi ško vić, pa on da kru ži in for ma ci ja da tu ima i Ša ri će vih pa ra. Ima tu do sta ele­me na ta do volj nih da se tu po kre ne is tra ga.

Evro pa ni je in si sti ra la, po što mi sli da to ni je za nas, pro sto u ovom tre nut­ku to ne mo že da se de si, ona ho će da mi re ši mo ne ka pi ta nja ko ja je oči gled no Hr vat ska re ši la, da za o kru gli svo ju te ri to ri ju, da na pra vi dr ža vu u ne kom smi slu. Mi to ni smo ura di li, mi smo is ko ri sti li šan su da ne ka pi ta nja pro vla či mo de set go di na da ne bismo re ša va li ova dru ga. Mi smo, ume sto stva ra nja in sti tu ci ja, do­no še nja do brih, me đu sob no uskla đe nih za ko na, na sve da va li od go vor da ima mo pro blem Ko so va. Ta ko smo do ne li i Ustav. I on da su nas oni pu sti li da ra di mo na svo ju šte tu. Jer ko mo že da nas spre či, ako mi ho će mo da ra di mo lo še? Ta ko da sad mo že mo ista ta pi ta nja da otvo ri mo, i ne sa mo ta – zna či, kao i Hr vat ska – nego mi ne ma mo pro ce sne uslo ve, ne ma mo in sti tu ci je za to, i dru go mi oči gled no že li­mo, na ša vlast, to se ne vi di, ona že li da ima taj pred znak da je ovo na evrop skom pu tu, ali ona že li da stig ne što ka sni je.

Jer, ne mo že mo mi ni ko me da pod va li mo – to bi se, sa mo da ne ma kon tro­le me di ja, mo glo vi de ti; kod nas se do no se ve o ma lo ši za ko ni, stva ra ju se vr lo ne­si gur ne in sti tu ci je. To će Evro pa ce ni ti u jed nom tre nut ku. Vi da za i sta ima te vo­lju da ide te br zo u Evro pu, vi bi ste kva li tet no ra di li po sao. Ja vam tvr dim da ne ke za ko ne, ko ji sa da ima ju sa mo pred znak evrop ske agen de, da to ni ko ni je va lja no pro či tao. Vi ne mo že te da zna te ko je ra dio na tom za ko nu, da bi ste po sle po sta vi li

229

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

pi ta nje za što je ura đe no ta ko lo še; dru go, vi di te da su svi bez jav ne ras pra ve, svi idu po hit nom po stup ku i svi se zo vu evrop ska agen da. Ka da se ti za ko ni pri me ne u prak si, oni su mo ćan iz vor ko rup ci je. Jer da ju ogrom na dis kre ci o na ovla šće nja, ne de fi ni šu pro ble me, ne od re đu ju pro ce du re.

• Mo že li se de si ti da u sklo pu to ga i po sto je ći za kon o spor tu, kao i ce lo kup ni pro ces pri va ti za ci je, na kra ju za vr ši po istom obra scu kao i osta li deo pri vre­de, sa tim dis kre ci o nim pra vi ma i sa tim ne ja snim pra vi li ma, mi na kra ju vidi­ mo da nam sport i sport ska in fra struk tu ra za vr še na is to me me stu gde i glav­ni na pri vre de.

Pa, to je sva ka ko deo istog kon cep ta, to će se de si ti. Tre ba utvr di ti tač na re­še nja u pri va ti za ci ji. Zna či, tač no de fi ni sa ti svo ji nu, pro ce du ru itd... da su go vo ri li: sa mo pri va ti zuj te, pri va ti zuj te! Uop šte ni je va žno ni da li se pe ru pa re, ni da li to ne ko kon tro li še, da li ne ko kon tro li še Agen ci ju; sa da su se uću ta li, jer sa da nji ho vi gla sno go vor ni ci go vo re o pro ce su pri va ti za ci je kao da će on bi ti ve čit. Sa da su sto­pi ra li pri va ti za ci ju i sa da ho će da po dr ža ve ono što su u me đu vre me nu upro pa sti li.

Šta to zna či? Da su do zvo li li lju di ma bli skim vla sti da iz vu ku no vac i ka pi­tal, i sa da ih, na rav no, vra te na bu džet po što su ih upro pa sti li. Sa da se ne po sta vlja pi ta nje ko je upro pa stio iz ve snu fa bri ku ko ja je ra di la i ima la od re đe no tr ži šte, kao fa bri ka sta kla [Paraćin], kao „Sr bo lek“. Mi smo go di na ma do sta vlja li iz ve šta je Vla di šta [Jo vi ca Stefanović] Ni ni ra di u „Sr bo le ku“ i zna li smo da će to što ra di do ve sti do ste ča ja – to ne mo že da se za vr ši dru ga či je. Nje mu je Agen ci ja za pri va ti za ci ju, od no sno Vla da, omo gu ći la da od vu če „Sr bo lek“ u ste čaj. I vi sad vi di te, u me di ji­ma se sa mo ka že: ni je pro blem što u Sr bi ji vi še ne će mo pro iz vo di ti ni tro gli ce rin, mi će mo ga uvo zi ti. I mi smo, vre me nom, u stva ri upro pa sti li fir me – na rav no, ako ste tra ži li do brog vla sni ka, a cilj je valj da bio da na đe te do brog vla sni ka, tre ba lo bi da pro iz vo di mo ma kar deo ono ga što smo ne ka da pro iz vo di li. E, sa da je to, na­rav no, za uvo znič ki lo bi još bo lje. To je sa mo još jed na stvar ko ju će oni uvo zi ti.

• Šta su naj ve će opa sno sti u pro ce su pri va ti za ci je?

Pa, to da će se či tav pro ces uob li či ti za od re đe nu gru pu lju di i na či ni će se ta kvi pro pu sti u za ko ni ma i pro ce du ra ma da će oni mo ći da ura de ono što su se ne gde do go vo ri li, a ne ono što pi še u za ko nu. Na ša pri va ti za ci ja je ob li ko va na po po tre bi od re đe ne gru pe lju di. To je sad valj da ja sno. Bi lo je po treb no da oni ope ru no vac ko ji je iz net iz ove dr ža ve. Da uzmu pred u ze ća gde su ih in te re so va le ne­kret ni ne. Ve ro vat no će se i u spor tu za vr ši ti ta ko da će oni ko ji su već za in te re so­va ni to pre tvo ri ti sa mo u ne kret ni ne ko je njih pri vla če. Vi vi di te da se u me di ji ma odav no [nagoveštava] za „Cr ve nu zve zdu“, ko li ko sam ja vi de la, ko ja je ina če, ta lo ka ci ja, iz gra đe no gra đe vin sko ze mlji šte, sa objek ti ma. Zna či, to je pri ve de no na­me ni. U me di ji ma se to tre ti ra kao lo ka ci ja za pro da ju. To se već pred sta vlja kao ne što što ni je sta dion, ni je obje kat ko ji vre di, ko ji mo že da do no si pri hod, ne go kao lo ka ci ja ko ja mo že da ide na pro da ju, kao lo ka ci ja.

Kod Auto ko man de je bi lo pra vil no, po što to vi še ni je [bi la] fir ma ko ja je ra di la. To pro da je te ako po sto ji imo vi na ko ju mo že te da pro da te. Oči sti te lo ka ci ju i pro da te na kon kur su, od no sno da te lo ka ci ju ko ja je vr lo vred na. Oni su se na pra­vi li da ne zna ju da fir ma ne ra di odav no, da su to ne ke šu pe i ne znam šta, a onda je to Mi ško vić ku pio kao pred u ze će. Zna či, za vi si tač no za ko ga to or ga ni zu ju, tač­no će ta ko aran ži ra ti i to će sve pro pa sti.

230

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

Na kra ju će se, po no vo, dr ža va ja vi ti kao in ve sti tor no vih sta di o na, jer će pret hod no omo gu ći ti ovim lju di ma sa ko ji ma ima spre gu, da to u stva ri upro pa­ste i tre ti ra ju kao ne kret ni nu. Vi zna te da je zbog ta kvog Mi ško vi će vog ku po va­nja, ko li ko ja znam, pro me nje na lo ka ci ja za auto bu sku sta ni cu na Auto ko man di. To je je di na lo ka ci ja ko ja je omo gu ća va la da 85% auto bu skog sa o bra ća ja pri mi sa auto­ pu ta, ali po što je on to ku pio i ima ne ke dru ge pla no ve, on da su u ge ne ral­nom [urbanističkom] pla nu [Be o gra da] iz me sti li sta ni cu.

• Zna či li to da će se iz me šta njem sta ni ce iz me sti ti i „Zve zda“ i „Par ti zan“?

Da. I dr ža va će pra vi ti sta di o ne na ne kom dru gom me stu. To će mo do ži ve­ti. Ali, ja ne znam za što to ne vi di mo?! To smo već do sa da mo gli da vi di mo. To je isto kao što će mo uvo zi ti ni tro gli ce rin. To je isto kao što će Be o grad, ka da sve ovo pro đe, pra vi ti no vu lu ku. Jer Be o grad je, u su šti ni, sâm. Fak tič ki je me nja njem pla­na, ge ne ral nog, on uki nuo Lu ku Be o grad, jer joj je uzeo ze mlji šte. Od 100 hek ta ra ze mlji šta za luč ke de lat no sti u Lu ci Be o grad osta lo je sa mo 30. I vi vi di te sa da, oni pre go va ra ju da ot ku pe te ak ci je, za to što to vi še ni su ak ci je Lu ke Be o grad. Ona je fak tič ki pre sta la da se ba vi luč kom de lat no šću i ho će da ih spa su.

Ja mi slim da mi ima mo sve po dat ke i sve či nje ni ce, da nam je to pot pu no ja sno ka ko će se to da lje de ša va ti i za to vlast, u stva ri, či ni sve da se ovo zo ve put ka Evro pi, a da on tra je što du že ka ko bi za vr ši li sa kon ver zi jom ze mlji šta. To je, ina če, ko rup ci ja ne vi đe nih raz me ra – da bi za vr ši li sa spor tom i sport skim objek­ti ma; da bi za vr ši li još sa ne čim, a to je da lju di za ko je oni za pra vo ra de ostva re svo je pri vat ne in te re se. To vi di te u sva koj de lat no sti. Ali, po što ima ta stra šna kon­tro la me di ja, mi slim da je to ta ko uspe šno raz vod nje no. Da ju se ne ki ko ma di ći od in for ma ci ja i to lju di vi še ne ma ju mo guć nost da sin te ti zu ju, da vi de ce li nu, a već bi smo mo ra li da vi di mo ce li nu.

TAJ KU NI I GRAD NJA NO VIH STA DI O NA „PAR TI ZA NA“ I „CR VE NE ZVE ZDE“

(Ve ri ca Ba rać – Da nas con fe ren ce cen ter)

• Za što ne ma grin fild in ve sti ci ja u no ve sta di o ne u Sr bi ji?

Pa, u stva ri ovde se uop šte ne do zvo lja va ju prâve grin fild in ve sti ci je. Za to ih i ne ma. Ozbilj nog stra nog ka pi ta la ov de ne ma. Isto je jed na švaj car sko­izra el­ska fir ma go di na ma ula ga la u to pret hod no is tra ži va nje za iz grad nju kar go­cen tra i is te ra li su ih odav de. Mi smo osta li bez kar go­cen tra – na to su sve odav no sta­vi li ša pu taj ku ni, u spre zi sa po li tič kim stran ka ma. Ovo se, iz gle da, is po sta vi lo da je ono „mno go mač ku go ve đa gla va“. Oni to ne mo gu da pro gu ta ju. Ka ko su hte li da se ši re, do šla je ova kri za, oni su mi sli li da će ku pi ti sve ne kret ni ne, ce lo kup no ze mlji šte će ku pi ti, a on da će oni bi ti pro dav ci.

To je bi la ide ja, kao što ra di Be ko. On ku pu je, on je na vod no ku pio Lu ku da bi pro da vao ze mlji šte. I uga sio lu ku. E, i ta ide ja im je bi la i sa „Zve zdom“ i sa sta­di o nom. I oni su tu ra znim ka na li ma odav no ušli, za to se ne do no si Za kon o pri­ va ti za ci ji u spor tu. I uop šte se tu ni šta ne re ša va si stem ski, za to što su oni to pro­sto re zer vi sa li za se be.

E sad, oni tre ba da tra že i ko će da dâ pa re, jer ne da ju oni tu svo je pa re. Oni ra de, zna te ka ko?! Oni su lju di ko ji mo gu da vam za vr še sve i pla ća te nji ma.

231

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

Oni tu isto ne će ni šta da ra de. Oni će ne ko ga da na đu. Raz u me te? Sa mo što oni mi sle da će to dr žati dok oni ho će i dok oni na đu. Jer, oni će vam on da za vr ši ti ono što ne mo že Vla da. Oni to pro da ju. Oni fak tič ki pro da ju tu ne for mal nu moć. I oni oče ku ju te in ve sti to re, ali ka da oni bu du to pret hod no za vr ši li.

I či tav taj kom pleks Auto ko man de tre ba ozbilj no ana li zi ra ti, jer je tu, na pri mer, uki nu ta i lo ka ci ja za [glav nu be o grad sku] auto bu sku sta ni cu. To je dav­no bi lo pla ni ra no. To je je di no me sto za auto bu sku sta ni cu, uz auto­put, ko ja bi pri ma la 85% auto bu skog sa o bra ća ja. To je jed no stav no pre cr ta no, da bi Mi ško vić to ku pio ili do bio. Mi slim da oni to uglav nom do bi ja ju. To je pi ta nje onog pred­u ze ća oko Auto ko man de. To je ne što što ni je ni bi lo pred u ze će. U tre nut ku ka da su nje mu pro da li, to je već bi la ne kret ni na. To ni je ra di lo go di na ma. To su ne ke šupe ko je su ve ro vat no bi le do brim de lom bes prav no sa gra đe ni objek ti. Oni nisu u pro me tu. U vre me ka da su oni to ra di li, gra đe vin sko ze mlji šte je ima lo vred nost nu la. Sa da su im omo gu ći li da tu nu lu pre tvo re u ukup nu ce nu ka pi ta la i da kon­ver tu ju ze mlji šte.

• Ka ko bi in ve sti ci ja u mul ti funk ci o nal ne sta di o ne uti ca le na raz bi ja nje mo no­po la u ma lo pro da ji?

Fan ta stič no. Da. Za to im se i ne dā da uđu. Ogra ni ča va ju sve mo guć no sti tog part ner stva. Jer ho će da se sve ra di u ne koj za klo nje noj cen tra li. Za to ni ste ni do ne li Za kon o pri va ti za ci ji u spor tu. Zna či, da to na pra vi te jav nim, pa da vi di mo ka ko će to da bu de, i ne da je te te mo guć no sti za to što su to iz u zet no atrak tiv ne lo ka ci je, na ko ji ma dr ža va mo že do bro da za ra di. Je l’ ta ko?

To ze mlji šte će te vi de ti, oni nje ga po sma tra ju kao ze mlji šte. Ono je, to što sam vam re kla, na Auto ko man di, i već je do bi je no po nu la di na ra. Ured ba o kon ver­zi ji ka že: da će se ume sto tr ži šne vred no sti ze mlji šta, ka ko pred vi đa za kon, u ce nu ze mlji šta pri zna ti ce na ka pi ta la, što zna či da će bi ti dža be ili ze mlji šte, ili objek ti. Oni taj trend ho će da pra te. Ovo ka da bi ste do ne li, ima li bi ste me đu na rod ne ten­de re, ili već ne što. Bi li bi svi otvo re ni. Svi pa ra me tri su otvo re ni.

Ali, iza to ga mo ra da ima te dr ža vu, u ovom kon kret nom slu ča ju, dr ža vu kao vla sni ka ko ja bri ne o svom vla sni štvu i ko ja bri ne o svo jim pri ho di ma. Jer, da vi ima te dr ža vu, dr ža vu dvo ja ku, dr ža vu kao vlast i dr ža vu kao vla sni ka, [ne bi se to dešavalo]. Je l’ ta ko? Dr ža va kao vla snik se po na ša kao sva ki ka pi ta li sta – kad to je ste. I ona od lič no zna ka ko će za šti ti ti svoj pro fit. Ako ne što vre di to li ko nov ca, ne će ga da ti za nu la di na ra. Ali, ne ma mo mi to. Mi vi di mo po li ti ča re ko ji su se već sa taj ku ni ma do go vo ri li da to sklo ne od pra vog tr ži šta, fak tič ki, i da se to u ne kim taj nim do go vo ri ma re a li zu je. Pa, će mo on da tak ti zi ra ti, kad ko ji za kon do ne se mo.

• Tre ba li dr ža va da ras pi še me đu na rod ni ten der za grad nju mul ti funk ci o nal nih sta di o na?

Ka ko da ne! Jer vi tu ta ko đe mo ra te da odvo ji te šta je šta. Zna či, mo ra te da vi di te šta su sport ska dru štva ili sta di o ni. Šta to pod ra zu me va? Ko ja je to lo ka ci­ja? Vi kod sva kog objek ta, gra đe vin skog, ima te ze mlji šte pod objek tom i ze mlji šte za re dov nu upo tre bu objek ta. To je nje go va lo ka ci ja. I to se oče ku je: ako je obje­kat gra đen ka ko tre ba, on je u pro me tu. Za što da ne? I on da mo že te da da te na ten der i da de fi ni ši te šta pro da je te, i ka kvi su vam uslo vi. Po što ni šta ne de fi ni še­te, on da vi ima te pro stor za na god be. U ne de fi ni sa nom sta nju je naj bo lje ra di ti.

232

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

• Ko ji in te res ima ju taj ku ni ka da je reč o sta di o ni ma „Zve zde“ i „Par ti za na“?

Vi vi di te da se u me di ji ma o „Zve zdi nom“ i „Par ti za no vom“ sta di o nu go vo­ri kao o lo ka ci ja ma. To su iz gra đe ni objek ti. To su objek ti. To je ze mlji šte pri ve­de no pla ni ra noj na me ni. Ta na me na mo že da se me nja, ali su za sa da to sta di o ni. Ne mo že te o to me da pri ča te kao o ne iz gra đe nom ze mlji štu. To ni je tač no. To su iz gra đe ni objek ti, oni su u vla sni štvu i oni su u pro me tu.

Ali, zna te li još pre ko li ko go di na su Mi ško vić i nje gov sin ušli u „Zve zdu“? Niko ne će da po gle da ka ko su ih za du ži va li, ka ko su do bi ja li kre di te po 27% ka­ma te. Ume sto da ras pi še te me đu na rod ni ten der. Ja vi će se do sta njih i iza bra će te naj bo ljeg. Ne! Pu sti te taj ku na unu tra da ga po la ko za du žu je i da ga ote ra u ste čaj, a on će to da pre tvo ri u ne iz gra đe no ze mlji šte, što mu je i ina če bi la na me ra. Tako se pred sta vljaju „Zve zdin“ i „Par ti za nov“ sta dion. Ume sto da pro da je te to što već ima te, ima te iz gra đen obje kat, pri ve den na me ni, već ima te po čet nu stvar. Ima te od li čan ulaz za me đu na rod ni ten der. Je l’ ta ko? Pa, što to ne ra di te? Zna te za što? Za to što ste već pu sti li taj ku ne unu tra. I oni tu me še ta re već go di na ma.

I on da se od jed nom, na pra sno za to in te re su je i voj ska. Voj ska ne mi li ce pro da je svo ju imo vi nu, ko li ko ja ču jem. A za in te re so va na je za „Par ti za nov“ sta­dion. Šta će sa njim da ura di? Je l’ ima pa ra da ga odr ža va? Je l’ ima uslovâ da ga pre tvo ri u ne što što je is pla ti vo? Ili će to opet da nam bu de ne ki na met? Dr ža va će pla ća ti odr ža va nje a ne ko će ga ko ri sti ti, sa mo što ne će mo zna ti ko.

OD GO VOR SA VE TA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE NA NE I STI NI TE NA VO DE MLA ĐA NA DIN KI ĆA O BOR BI PRO TIV KO RUP CI JE

Sve do ci smo či nje ni ce da Mla đan Din kić u pred iz bor noj kam pa nji ne pre­sta no go vo ri ne i sti ne o ra du Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, po ku ša va ju ći da na taj na čin pri kri je svo ju ulo gu u sle de ćim ne za ko ni tim rad nja ma:

1. upu ći va nje de vi znih re zer vi ze mlje u ne so lid ne ino stra ne ban ke pod kon­tro lom do ma ćih li ca;

2. ustu pa nje po slov nog pro sto ra, opre me i ka dro va biv šeg ZOP­a [Za vod za ob ra čun i plaćanja] Na ci o nal noj šte di o ni ci i dru gim ban ka ma bez na kna de;

3. pro da ja po slov nog pro sto ra biv šeg ZOP­a pri vi le go va nim za kup ci ma po mi ni mal noj ce ni, fak tič ki bez jav nog nad me ta nja;

4. pri va ti za ci ja i pro da ja Na ci o nal ne šte di o ni ce;5. ustu pa nje is pla te sta re de vi zne šted nje Na ci o nal noj šte di o ni ci bez kon kur sa;6. da va nje la žnih iz ja va da je is pla će no 95% sta re de vi zne šted nje, ne na­

gla ša va ju ći da li je reč o bro ju par ti ja ili o iz no su du ga;7. da va nje la žnih obe ća nja o vra ća nju nov ca sa Ki pra;8. uru ša va nje dr žav nih in sti tu ci ja (pri ti sak na rad Ko mi si je za har ti je od

vred no sti, na ja ve hap še nja su di ja i „de mon ta že su do va“, sen za ci o na li stič ke na ja­ve ve li kih afe ra...);

9. su kob in te re sa i pre ko ra če nje nad le žno sti pri li kom pro da je Du van ske in du stri je u Sen ti kom pa ni ji „Ja pan to ba ko“;

10. pre go vo ri o pro da ji Mob te la, ko ji bi tre ba lo da bu du pred met ozbilj­nog is tra ži va nja;

11. pod sti ca nje ko rup ci je kroz Na ci o nal ni in ve sti ci o ni plan i ko ri šće nje bu­džet skih sred sta va u svr he pred iz bor ne pro mo ci je.

233

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

Mla đan Din kić se u pret hod noj vla di naj vi še pro ti vio bor bi pro tiv ko rup ci je i us po sta vlja nju ja snih pra vi la i stan dar da, da bi iz be gao kon tro lu svog ra da i tro­še nja bu džet skih sred sta va. Za tri go di ne nje go vog man da ta kao mi ni stra fi nan si ja ni je us po sta vlje na Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja, iako je za kon do net još pret pro šle [2005] go di ne. Din ki će vi na pa di na Sa vet po če li su na kon ob ja vlji va nja Iz ve šta ja o Na ci o nal noj šte di o ni ci, što je je dan od naj ve ćih slu ča je va ko rup ci je po sle 2000. go di ne. Iz ve štaj je do sta vljen i vla di i tu ži la štvu, pa oče ku je mo da će od go vor nost Din ki ća biti utvr đe na na su du.

Be o grad, 18. ja nu ar 2007. Pred sed nik Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba rać

PRED STA VLJA NJE IZ VE ŠTA JA O PRI TI SCI MA I KON TRO LI ME DI JA U SR BI JI

Okru gli sto Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, 29.9.2011.

Ve ri ca Ba rać, pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je:Ja ću da ka žem sa mo ne ko li ko re če ni ca o ono me ka ko je i za što Sa vet ra dio.

Da svi ma za hva lim i da ka žem da je ovo da nas jed no iz u zet no za do volj stvo Sa ve ta. Go di na ma po ku ša va mo da ka že mo ka ko po sto ji jed na za i sta ve li ka po tre ba da raz­go va ra mo o mno gim stva ri ma. I o oni ma o ko ji ma se ne sla že mo, jer je oči gled no da se pro ble mi sve vi še go mi la ju i sve vi še po sto ji ono pre ćut no [pra vi lo] da se ni o če mu ne raz go va ra – kao, sve je do bro, da ne di ra mo. Sa vet je ovo ra dio, na rav­no, iz onog ugla ko ji je mo gao i ko ji je on uvi deo kao pro blem. Ra di mo go di na ma i is tra žu je mo fe no me ne ve za ne za tu si stem sku, krup nu ko rup ci ju.

Vi de li smo da se to vre me nom za gu bi, po što se ili pre ću ti ili is ko ri sti da se stvo ri afe ra. Mi to ni ka da ta ko ni smo ra di li i to ni je bio ni naš cilj ni na me ra. Na­rav no da smo is tra ži va li kon kret ne fe no me ne da bi smo po ka za li ka ko to stvar no funk ci o ni še, ali da bi to bio sa mo je dan od raz lo ga da se raz go va ra za što je to uop­šte ta ko mo gu će. Vi zna te, mi na še iz ve šta je do sta vlja mo uvek Vla di, do sta vlja mo jav no sti, do sta vlja mo tu ži la štvu. Na vod no, to sa jed ne stra ne ču je te da se to, kao, go di na ma ne gde pro ce su i ra, a on da vi di te da se to u stva ri stal no po na vlja i po­sta lo je vr lo pre po zna tlji vo. Ta mo gde smo mi vi de li – to je da se po sled njih ne ko­li ko go di na, a ni ka da ni je bi lo baš ide al no, ali su po sled njih ne ko li ko go di na me­di ji sve vi še za tvo re ni. Po sto je te me ko je mi ra di mo, za ko je su no vi na ri sa ko jim mi sa ra đu je mo, vr lo za in te re so va ni dok mi ra di mo, i mi da je mo do ku men ta ci ju, i čak bu de ono: evo, ho će te li da do đe te u ve sti ka da se to ob ja vi itd... a, on da ka da sa zo ve mo kon fe ren ci ju za štam pu, ne da vi še ne ma po zi va, ne go se nig de ne po­ja vi ni je dan je di ni red.

Mi smo, na rav no, pra ti li to, šta se to ra di i već du go po ku ša va li da do bi je­mo do ku men ta ci ju. Pr vo smo hte li da do bi je mo do ku men ta ci ju od RTS­a, ali to on da ni je mo glo da se do bi je, čak ni uz po moć po ve re ni ka, jer su se na nje go va re še nja pla ća le ka zne, a ni je do sta vlja la do ku men ta ci ja. On da smo ra di li ono što smo mo gli, iz po da ta ka ko jih smo mo gli, i taj deo smo pro ve ra va li ne ko li ko pu ta, on je ta čan. To su po da ci iz Tre zo ra i iz mi ni star sta va, ono li ko ko li ko smo mo gli da do bi je mo. Ka ko smo mi pro tu ma či li, ne gde se mo že mo slo ži ti, a ne gde ne slo­ži ti. Mi smo tu da se o to me raz go va ra. Ov de si gur no ne do sta je deo nov ca i deo

234

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

po da ta ka, jer vi si gur no zna te da tu ne po sto ji ni ka kva kon tro la i da si gur ni po da ci ne po sto je. U mi ni star stvi ma ne ra di in ter na re vi zi ja. U dr ža vi ne ra di, u nor mal­nom ka pa ci te tu, eks ter na re vi zi ja. Ta ko da ono što smo do bi li od po da ta ka – to je što smo do bi li. Šta još ima, to se vr lo te ško mo že utvr di ti.

Iz ono ga što smo do bi li vi di se taj uti caj na me di je ko ji vr še dr žav ne in sti­tu ci je i to nas je ste naj vi še in te re so va lo, jer i mo ra sve nas naj vi še da in te re su je – to je šta ra de dr žav ne in sti tu ci je, šta ra di vlast, šta se de ša va iza to ga što se zove evrop ska agen da, ka ko se ona pri me nju je, šta to stvar no [tre ba da] bu de?! Ja neću ni šta vi še da pri čam, osim da ka žem da smo po pra vi li ovaj iz ve štaj, da ne ma ni ka­kve na me re da iko bu de po vre đen. Na rav no, ka da upo re đu je te od re đe ne po dat ke, vi će te ih pro tu ma či ti u od re đe nom klju ču. Po da ci su tač ni.

Ja ću vam sa mo re ći kao aneg do tu: di rek tor Te le ko ma mi je ve o ma za me­rio što su na [TV] „Ava li“ po da ci po re đa ni ta ko da je po me nu ta nje go va su pru ga. Re kao je da je to iz ra zi to ne tač no, ne ma smi sla itd..., sa či me sam se ja slo ži la i re­kla da ka da se po re de ti po da ci, ova ko ka da vi gle da te, ne ko ko je to po re dio do veo je to u ve zu sa glav nim ured ni kom „Ava le“ u tom tre nut ku. Ja bih to po ve za la sa jed nom dru gom či nje ni com na „Ava li“, što ne zna či da bih bi la u pra vu, ali kada vi po re di te to, vi pro sto do no si te ne ke za ključ ke, ko ji idu tra gom ono ga što ste is­tra ži va li, ali za i sta ne ma ni ka kve na me re da se tu bi lo ko po vre di.

Mo ra mo ipak da otvo ri mo ne ke stva ri. Ovo su stva ri od jav nog zna ča ja. Ovo je ne što što se ti če svih nas i ne ma tu ne kog raz lo ga da se ne što lju ti mo ili ne lju ti­mo. Pro blem za i sta je ste ve li ki. Ne da je ne mo gu ća bor ba pro tiv ko rup ci je u ova­kvim uslo vi ma, ne go je uop šte ne mo guć bi lo ka kav de mo krat ski po re dak. Zna či, ov de mo že te, i to se de ša va, da jav nost for mi ra te ka ko vam od go va ra. Ja ću sa mo to re ći, ne što što me ne pot pu no za pre pa sti, ne sa mo ova kon tro la ko ja bu de ne go i ono ga što smo ne ka da ži ve li. Zna te, taj isto rij ski dan ka da smo se za du ži li mi li­jar du do la ra, i to su svi pre ne li. Ni je bi lo ni ka kvih pi ta nja, ni je bi lo ni ka kvih ko­men ta ra. To je ona ko ma lo da se smr zne te. Pro sto, ta kva jed na stvar ko ja, pr vo, ni je tač na; dru go, pot pu no je u dru gom kon tek stu, to jed no stav no pro đe ta ko što me di ji to sa mo pla si ra ju i ni šta. Zna či, na še za do volj stvo je pre sve ga da, eto, jed­na te ma oko ko je smo ko nač no us pe li da se do go vo ri mo, da raz go va ra mo.

Na dam se da će mo se do go vo ri ti i da na sta vi mo za jed no da ra di mo, da is­tra žu je mo, da nam Snje ža na [Milivojević] po ma že i dru gi u to me šta i na ko ji na­čin tre ba da is tra žu je mo, ali da to ve o ma va žno pi ta nje ne osta vi mo kao ne va žno. Ja ću to re ći sa mo na pri me ru Sa ve ta. Mi ra di mo ne ki iz ve štaj o fe no me ni ma. Ra di mo to me se ci ma. Vr lo te ško do đe mo do do ku men ta ci je. Po mi nju se tu ne ki kon kret ni lju di, jer oni u to me uče stvu ju. Ali, mi že li mo da to bu de te ma za raz­go vor. Ka ko ra de in sti tu ci je? Ka ko je to mo gu će? Ka ko je mo gu će da ne ma od go­vor no sti uz vlast?

Ka da smo sa sta vi li iz ve štaj o „No vo sti ma“, ra di li smo ga ve o ma du go. Dr ža li smo ga ne ko li ko me se ci, jer sa mi ni smo mo gli po ve ro va ti da je to mo gu će. Mi sli li smo: ne što nam ne do sta je. To je mno štvo ta kvih ne za ko ni to sti u kon ti nu i te tu od de set go di na u ko jem su uče stvo va le sve dr žav ne in sti tu ci je. Sve ko je su tre ba le nji ma – one su ona ko to tal no i otvo re no kr ši le za kon. To jed no stav no nig de ni je po me nu to i ja ne ve ru jem da to ni je od va žno sti za jav nost. Ja ne ve ru jem da mi za i sta ne že li mo da raz u me mo ka ko je mo gu će da pre va ri te Ko mi si ju za har ti je od vred no sti pre pet go di na, da ona tu pre va ru na vod no ot kri je po sle pet i po go di na,

235

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

a on da vas na gra di ta ko što vam dâ mo guć nost da is tak ne te po nu du za pre u zi ma­nje. Ako to ni je va žno, on da ja stvar no ne znam šta je va žno.

I re ći ću vam sa mo na kra ju, i to mi slim da će bi ti te ma na ših bu du ćih raz­go vo ra, da za jed no sa va ma mi po de li mo ne ke na še ne do u mi ce. Ura di li smo sa da, ja mi slim, je dan od li čan iz ve štaj o „De le zu“, gde se vi di onaj kon ti nu i tet od pro­da je ak ci ja „C mar ke ta“, do fak tič ke pro da je mo no po la „De le zu“. To je ste je dan fe no men, a u tom fe no me nu je vr lo mno go stva ri ko je su ve o ma va žne za sve nas. I mi smo taj iz ve štaj ura di li.

Mi ima mo i pi ta nje za vas. Šta da ra di mo sa njim? Mi će mo ga do sta vi ti, na rav no, Vla di, do sta vi će mo ga tu ži la štvu, pred sta vi će mo ga i u jav no sti, ali bi smo vo le li da on isto ne bu de ne što o če mu se ne usu đu je mo čak ni da raz go va ra mo. Mi slim da mo ra mo po če ti otvo re no o sve mu da raz go va ra mo. To su pro ble mi koji su vr lo ozbilj ni i ko ji pro u zro ku ju ozbilj ne po sle di ce. Što pre otvo ri mo te te me, pre će mo da ti šan su da one poč nu da se re ša va ju. Ta ko smo ra di li i ovo sa me di­ji ma. Zna či, mo je za do volj stvo će bi ti ako ovo bu de do bra ras pra va, i to jed na od ras pra va. Za jed no sa dru gi ma, in sti tu ci ja ma za bor bu pro tiv ko rup ci je, sa po ve re­ni kom, sa om bud sma nom, me dij skim udru že nji ma, sa me đu na rod nim in sti tu ci­ja ma ko je se ovim ba ve. Da bu de pro sto i raz log i po vod da da lje ra di mo i da da lje raz go va ra mo. Mi slim kako će mo se na po čet ku svi slo ži ti da je pro blem ozbi ljan i ve li ki, i da za slu žu je na še pot pu no an ga žo va nje. I je dan pot pun, iskren i otvo ren raz go vor o svim te ma ma. Ta ko će mo mo žda i do ku či ti – mo žda – pra vac za ne ko re še nje, a to je, uosta lom, i osnov ni cilj. Hva la vam le po!

...Mi smo, na rav no, na da na šnji raz go vor po zva li i pred stav ni ke vla de i Mi ni­

star stvo za kul tu ru, a iz ve štaj je još dav no oti šao vla di. Pr vo, sva ki iz ve štaj do sta­vlja mo vla di. Po zva li smo pred sed ni ka Od bo ra za in for mi sa nje [Na rod ne skupšti­ne] i u Mi ni star stvu dr žav nu se kre tar ku ko ja je ra di la me dij sku stra te gi ju. Zna či, po zva li smo sve njih i do sta vi li ovaj ma te ri jal ko ji ste do bi li svi vi, ta ko da smo se mi na da li da će raz go vor po če ti.

...Sva ka ko da tu ima pro pu sta. Ni je sa mo to. Ra di li smo to du go i ve ro vat no

ni smo mo gli sve to da do bi je mo. Te ško se do bi ja ju po da ci, ve o ma. I on da ka da ne­što tra ži te i ne mo že te da do bi je te, pro sto taj deo ne ura di te. Mi smo hte li da vi di­mo ovu jed nu stra nu. Pri ča la sam to i sa Snje ža nom [Milivojević]. Ona će nam to pred lo ži ti u za ključ ci ma – šta to još tre ba is tra ži ti i ura di ti, ob ja vi ti i raz go va ra ti. Jer, ova te ma se sa sto ji iz mno gih pro ble ma, pa mi slim da tre ba da lje da ra di mo i da ovo što smo pro pu sti li u ovo me ura di mo u sle de ćem. Ta ko da ni je bi lo ni ka­kve na me re ne što da pro pu sti mo, vi še su bi le ne mo guć no sti. To je ne za vi sno od ovo ga. Da ni je Ša bi ća, mi slim da bi bi lo ne ka ko ne mo gu će. Sa da se po ma lo zna da će on ipak na te ra ti ne ko ga da ne što do sta vi. Ina če to vr lo te ško ide.

...Mi slim da ka da go vo ri mo o ne če mu što je u ne kom nor mal nom sve tu, pa

pri me ni mo kod nas, mo žda to iz gle da ta ko. Mi smo pri lič no da le ko. Zna či, na še eko nom ske eli te ne po sto je bez ovih po li tič kih, i kod nas ni šta ni je odvo je no, jer pret hod na pi ta nja ni su re še na. Ne zna se ov de u stva ri ni ko je eko nom ska, ni po­li tič ka eli ta. Oni se ja vlja ju čas u jed nom, čas u dru gom vi du. Mi smo ta ko đe vi de li

236

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

da ne ko ko je ste, kao, eko nom ska eli ta, ka da se po li tič ki za me ri, ne sta ne. I ni jed­na in sti tu ci ja ne pri me ni ni je dan za kon ka da je on u pi ta nju.

Gle da li smo te do ku men te o Mob te lu i ovom dru gom de lu od u zi ma nja – to je isto ta ko ka ta stro fal no, kao u onom pr vom de lu na sta ja nja. Kao što je to stvo­ri la ne ka po li tič ka eli ta, svo ju eko nom sku eli tu, ta ko je jed nog tre nut ka isto to sve od u ze la – isto ta ko ne za ko ni to. Pre ma to me, ono što smo mi gle da li, ove eli­te to bo že eko nom ske što su na sta le, one su uglav nom na sta le na spo ju kri mi na la i po li tič ke mo ći. Ni su one ni ka kva, da ka že mo, nor mal na po li tič ka eli ta, ko ja je tu ne što za ra di la u nor mal nim uslo vi ma. Zna či, sve što smo mi ra di li da po gle da te, vi mo že te ov de – na rav no, ako vas oda be ru – da po sta ne te šta god ho će te, vi ku­pi te „C mar ket“ i do bi je te mo no pol u ma lo pro da ji, i nje ga ima te go di na ma – i to ni je ni šta spor no. I dr ži te re še nje pet go di na i on da ras for mi ra te jed nu in sti tu ci­ju i for mi ra te dru gu, i do ne se te re še nje ko jim u stva ri pot pu no pre vi di te onih pet go di na. Šta god že li te. Ta ko na sta la eko nom ska eli ta, ako je shva ta mo kao eko­nom sku eli tu, ona je pot pu no deo te po li tič ke eli te i oni tu [tobože] me nja ju ne što.

Ja mi slim da mi ni smo za po re đe nje sa bi lo či me što je nor mal no, jer mi ni smo re ši li pret hod na pi ta nja. Ja ću vam sa mo re ći: ako ne ko za i sta ho će da ide u pri va ti za ci ju, i stvar no tre ba da ide, to je ne spor no, on da re ši ta pret hod na prav­na pi ta nja, a to je svo ji na, to je jav na svo ji na, to je de na ci o na li za ci ja, to su pret­hod na pi ta nja. Vi ima te spro ve den či tav je dan pro ces, a mi ne ma mo Za kon o svo­ji ni. Uop šte ne ma mo de fi ni sa no ka ko se sti če svo ji na i ka ko se ona gu bi, ni ka kve su od go vor no sti. Mi ima mo Za kon o svo ji ni iz ’90. go di ne, onaj sa ve zni, u ko jem je bri sa no vi še od po lo vi ne čla no va.

Ima te sa da ozbilj no pi ta nje – da ne bi mo glo ni šta u re sti tu ci ji da se vra ti u na tu ri, jer vi še ne ma šta da se vra ti. Pro da ta je, na ci o na li zo va na, za dru žna, jav­na, sva ka dru ga svo ji na je pro da ta pod fir mom pri va ti za ci je. Sa da ima te pro ces ko ji se zo ve kon ver zi ja. To je još je dan pro ces ko ji će u stva ri one mo gu ći ti da se bi lo šta vra ti u na tu ri. To pra vo na sti ca nje svo ji ne ve ro vat no je uop šte ne po zna to kao nor ma lan in sti tut za sti ca nje svo ji ne. To pra vo ima ju i oni ko ji dr že ze mlji šte za hva lju ju ći prav nom osno vu ko ji je ne stao, is te kao pre ne ko li ko go di na.

E, ta ko se stva ra eko nom ska eli ta, a ona je, na rav no, po što je ta ko stvo re­na, ona je ta ko i ve za na za po li tič ku eli tu i kod nas to uop šte ne mo že da se gle da kao po seb na ka te go ri ja. Oni su za jed no. I ve ro vat no i ta eko nom ska eli ta zna da sve to što ima i što je do bi la ona ko ka ko je ste [može] isto ta ko da u to ku no ći iz gu­bi, ka da se ne što za me ri. Ka da smo mi gle da li ka ko je od u ze ta li cen ca za Mob tel a onaj ko je bio vla snik ni je se ža lio! Od no sno, bio je pod neo tu žbu, pa po vu kao. I ta kve stva ri. Mi slim da mi mo ra mo pot pu no da uva ži mo na še uslo ve, jer oni jesu ova kvi. I za što gle da mo dr ža vu? Za to što se kroz nju vi di ne sa mo dr ža va, ne go se vide mno ge te stva ri, i ono što smo mi gle da li kao Sa vet, sa da ka da go vo ri mo. Kaže Ne ma nja [Nenadić] ka ko tre ba da se do ne se za kon, pa da se na met nu ne ke za bra ne, što je ne spor no u nor mal nim uslo vi ma – e sa da mi ima mo pro blem. Kada se do ne se taj za kon, ko će ga pri me ni ti? Jer će dr ža va osnovati in sti tu ci ju ko ja to ne će pri me nji va ti ili će pri me nji va ti se lek tiv no, a ka ko će mo to da sa zna mo kada su me di ji pot pu no kon tro li sa ni?! Ne će mo ni zna ti da se to ne pri me nju je. Kao što za mno ge za ko ne za i sta ne zna mo. Zna či, ne zna mo ni da se ne pri me nju ju.

To je ono što sam hte la da ka žem o me di ji ma, to je ono što bih vo le la da pri­čam sa lju di ma iz me di ja. Zna či, i po ja vlju ju se od re đe na is tra ži va nja i od ređe ne

237

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

ve sti, ali ni ka ko ni šta ne ma ve ze jed no sa dru gim. Ka da go vo ri mo o si ro ma štvu, to ne ma ve ze što ne ma re vi zi je i ne kon tro li še se šta se ra di sa jav nim pa ra ma, on da se svi da ju u hu ma ni tar ni rad i on da ako svi gra de si gur ne ku će i na ba vlja­ju in ku ba to re, ko će u stva ri da is tra žu je? Šta su te dr žav ne in sti tu ci je ra di le, od­no sno ni su ra di le, pa mi sa da tre ba da se svi ba vi mo hu ma ni tar nim ra dom i gde su te pa re oti šle?

I to ga sve ga ne ma, i još ne što. Još ni ko ni ne zna da to ga ne ma. Ja sam sko­ro sa zna la da su ve li ki nov ci oti šli. Ra đe ni su go di na ma pro jek ti da se us po sta vi in ter na re vi zi ja u mi ni star stvi ma, gde bi smo ima li ma lo bo lji po da tak. Ni šta nije us po sta vlje no. Tre ba lo je da se do ne se za kon, ni je do net. Usvo jen je pra vil nik ko ji se ne pri me nju je, a ka da ti in ter ni re vi zo ri po ku ša ju da tra že da se pra vil nik pri­me ni, on da im pri pre te da će osta ti bez po sla. I na to upo zo ra va ju lju di i iz eks­ter ne re vi zi je, u tom ma lom de lu ko ji mo gu da ra de, ka žu da je dan od pro ble ma je ste što ne ma ni in ter ne re vi zi je.

Zna či, mi u stva ri to ni šta ne zna mo, a ka da još ima mo taj pro blem da me­di ji, ka da ra de kam pa nju „Oči sti mo Sr bi ju“, uop šte ne će za pa zi ti da ne ko ba ca me di cin ski ot pad u Za pad nu Mo ra vu. Sve vi še imam uti sak, ni ka da ni je na bu ja la ta ad mi ni stra ci ja to li ko kao sa da a to li ko ima stva ri ko je se re ša va ju ad hoc, iz hu­ma ni tar nih i dru gih raz lo ga. Zna či, mi slim da je do bro, po seb no sa me di ji ma, da vi di mo za i sta ka ko to je ste i da vi di mo – Snje ža na je pri ča la i tre ba da se do go vo­ri mo – šta da lje da ra di mo i ka kve za ključ ke da nas da ima mo.

’Aj’mo da ne sta ne mo na ovo me. Na ovaj na čin ne mo že ni šta da se po pra­vi. Jer, zna te, ni šta se stvar no ne zna. Ni šta to ni je po ve za no. Lju di ne raz u me ju ka da či ta ju da je „Sr bo lek“ oti šao u ste čaj, da to ima ve ze sa pro ce som ko ji se ovde od vi ja de set go di na, i ni ko to ne po ve zu je sa ra dom mi ni star sta va i Agen ci jom za pri va ti za ci ju, a to je pro sto je dan ta ko pro jek to van pro ces ko ji je mo rao da ima „Sr bo lek“, dok mi ute šno pro či ta mo da se ne se ki ra mo – uvo zi će se ni tro gli ce rin. I to za i sta ni ko ne vi di kao deo jed nog pro ble ma ko ji se on da lak še či ta, ali ova ko ka da se sve to iz de li, te ško se či ta čak i za nas ko ji to do ne kle pra ti mo.

...Ovo što se ti če po da ta ka, od no si se pre sve ga na te le vi zi ju. Mo žda je to tre­

ba lo na gla si ti: RTS ne mo že da go vo ri je su li pla stič ni po da ci ili ni su a ne dā ni ka­kve po dat ke, ne pra vi fi nan sij ske iz ve šta je. Mi smo go di nu i po da na (mo žda i više) po ku ša va li od RTS­a, od pret hod nog Uprav nog od bo ra, da do bi je mo po dat ke – di­rek tor RTS­a je pla ćao ka zne po Za ko nu o do stup no sti in for ma ci ja [o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog značaja], ali ni je do sta vio. Ta ko đe, ni je ni ka­kav ar gu ment ako se ka že da vi ne mo že te ko ri sti ti nji ho ve po dat ke – mi smo sa nji ma u kri vič nom spo ru – on da ne mo že te ko ri sti ti ni je dan iz ve štaj Sa ve ta, jer je me ne ne ko tu žio za sva ki [od njih] i ja idem sva ki čas u Pa la tu prav de i ta mo pi še okri vlje na Ve ri ca Ba rać, za to što ni jed na in sti tu ci ja ni je pro ce su i ra la sve ono što je tre ba lo da pro ce su i ra sve ove go di ne.

Me đu tim, tu otva ra mo jed nu još bol ni ju te mu: pre ma to me, ov de je naj lak­še ako ste ja ki, na rav no, da tu ži te ne ko ga i da se to vr lo br zo za ka že. Ka da hi lja du ak ci o na ra tu ži Mi la na Be ka, tu se če ti ri go di ne ne uči ni ni je dan pro ce sni ko rak. Ka da on tu ži me ne u 15 ili 7–8 tu žbi, to se za ka zu je u me sec–dva da na i ja stal­no idem. Je dan put sam po ne kim nje go vim tu žba ma če ti ri pu ta išla za tri me se ca. To bi bio do kaz o re for mi sa nom pra vo su đu i o nje go voj efi ka sno sti.

238

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

Pre ma to me, po da ci, po seb no va ši, mo ra ju da bu du do stup ni, a oni su stro­go sa kri ve ni. O to me svi ima mo is ku stva. Ja ću da pod se tim Đor đa [Vlajića] na je dan do ga đaj gde smo za jed no bi li. U tom ma lom seg men tu vi di se da te le vi zi­ja RTS ni je jav ni ser vis. Ra di lo se o onoj ras pra vi na ko ju je me ne Đor đe po zvao u Skup šti ni oko Du li će vog za ko na, o pla ni ra nju i ure đe nju [pro sto ra]. Pr vo smo ta mo go vo ri li o ne kim pri med ba ma ko je su vr lo ozbilj ne.

Taj za kon je je dan od onih pri me ra gde je sa da po če lo da vi mo že te, za to što ste vlast, bi lo šta da pro gla si te za za kon. U tom za ko nu, ko ji tre ba da re gu li še pla ni ra nje i iz grad nju, ima i re gu li sa nja imo vin skih od no sa. To ma kar ni je bi lo. Tu su te kon ce si je, ima sve ga. To me ni je me sto u tom za ko nu, ma da ne tre ba da mu bu de me sto bi lo gde. Ka da smo iz ne li sve te pri med be, usta li su pred sed ni ca tog od bo ra, ka ko se zo ve, iz ove vla da ju će ko a li ci je, i još je dan iz vla da ju će ko a li ci je, po sla nik, i kao da se ni šta od to ga ni je de si lo.

Ja sam čak na ve la jed nu stvar ko ja pro sto ne sme da se na pi še, ne mo že da se na pi še – da će se le ga li zo va ti objek ti u za šti će noj zo ni ma gi stral nog pu ta. Pa to vi še ni je za šti će na zo na. To mo že sa mo pa pir da tr pi, ali ne mo že za kon da ima. Oni su usta li iza to ga i po hva li li mi ni stra u nje go vim re form skim na po ri ma, u tome da je taj za kon iz ra đen, da će on sa da, na rav no, po što ne ma jav ne ras pra­ve, ići po hit nom po stup ku. I to se ta ko za klju či lo, Đor đe to zna. Šta smo mo gli da ura di mo, ni smo mo gli ni šta!

Ali je to bi la od lič na stvar za jav ni ser vis. Od lič na stvar, Đor đe. Jer ako će se le ga li zo va ti objek ti, a ta da je po moć ni ca mi ni stra re kla stvar ko ju ja ni sam čula ni u onoj dr ža vi – eto, ra di la sam kao prav nik to li ke go di ne – da uop šte ni je va­žno, ka že; pa ja ka žem: ko ji kri te ri jum je za le ga li za ci ju? Ka že: pa ne ma kri te ri ju­ma ka da je le ga li za ci ja! On da se na pi še: sve je le ga li zo va no. E, to je ne što što mi vi di mo, po seb no ka da je jav ni ser vis, go vo rim o te le vi zi ji.

Mi smo, ina če, pro ba li go di na ma i pre ne go što je bio jav ni ser vis. Čak po­sred stvom i OEBS­a, da se upri li če ter mi ni na te le vi zi ji za bor bu pro tiv ko rup ci je, ne sa mo za rad Sa ve ta, ne go uop šte da lju di raz u me ju. Ko rup ci ja u Sr bi ji je bor ba za us po sta vlja nje pravilâ jed ne ure đe ne dr ža ve. Mi to tek tre ba da ra di mo. To su ra zna pra vi la i pro ce du re, ali i do no še nje uskla đe nih za ko na, i za ko na u od re đe­nom tre nut ku. Ni ka da to te le vi zi ja ni je pri hva ti la sve ove go di ne, a mi slim da je tu nje na ulo ga mo ra la da bu de dru ga či ja.

Lju di mo ra ju da raz u me ju upra vo za to što su u tran zi ci ji, pa se to, na kra­ju, od no si i na no vi na re. Mo ra ju da raz u me ju šta su ta pra vi la ko ja je vlast du žna da po štu je i za što ih ni je pro pi sa la i ka kva je od go vor nost za to. Evo taj pri mer, Đor đe, ka da smo bi li za jed no. Ja ka da go vo rim, vi dim da se na RTS­u, na te le vi zi­ji, to ne po me ne, a taj za kon ko ji se do no si iza zi va će iz u zet no lo še po sle di ce sle­de ćih de set go di na – vr lo opa sne po sle di ce u jed noj i ina če imo vin skoj, svo jin skoj ne si gur no sti, ko ja je te melj ove eko nom ske stran pu ti ce. Ja ne znam ni šta bo lje za jav ni ser vis od to ga. Ra dio to pra ti.

...On da sa mo da pi tam tre ba li da shva ti mo kao slo bod nu ure đi vač ku po li ti ku

da, na de set go di na od po čet ka, na te le vi zi ji RTS­a o pro ce su pri va ti za ci je go vo re sa mo Alek san dar Vla ho vić i ne ko li ko mi ni sta ra ko ji su taj pro ces i za po če li i oni uglav nom i do ne li za ko ne. Ni kad ni sam vi de la bi lo ko jeg dru gog sa go vo r ni ka o tom pro ce su, osim njih ne ko li ko ko ji su to spro vo di li, bi li mi ni stri, di rek to ri agen ci ja itd.

239

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

VE RI CA BA RAĆ O SI STEM SKOJ KO RUP CI JI

• I na ši me di ji i dru gi me di ji odav no su op šir no iz ve šta va li o even tu al nim spor­nim mo men ti ma u na bav ci vak ci ne. Evo, vi di mo, sa da su se do go di la i ne ka prva hap še nja. Ko li ko je bit no da ten de ri za jav ne na bav ke bu du tran spa rent ni, ja­sni i do bro kon tro li sa ni ka ko bi se iz be gle upra vo ova kve stva ri?

Po sto je dru ge stva ri, ne sa mo ten der. Po sto ji tu pla ni ra nje na bav ki, pa kon­tro la za klju če nih ugo vo ra o na bav ka ma. To je či tav taj deo. Ali se sve mo že teh­nič ki na me sti ti. Su šti na svih ovih stva ri sa sto ji se u to me, u toj vi so koj par tij skoj ko rup ci ji. Mi svi zna mo da ka da do đe mi ni star iz jed ne stran ke, on ima na čin da na ova ključ na me sta – di rek to ra za vo da, ten der ske ko mi si je – pro sto ime nu je svo je lju de i sa be re svo je lju de, jer je za po li tič ke stran ke oči gled no ve o ma va žno da te ve li ke na bav ke idu pre ko nji ho vih lju di. To, na rav no, ni je slu čaj no i ako se ovo bu de za vr ši lo na ovo me, mi će mo vi de ti da se la nac od go vor no sti pre ki da na ne kom ni žem ni vou.

• Sa mim tim, ko li ko je va žno ovaj pro ces prav no is te ra ti do kra ja, što bi se re klo, i ko li ko bi to mo glo da bu de iz ve sna vr sta upo zo re nja za ne ke bu du će slu ča je ve ili bu du će funk ci o ne re?

Bi lo bi ve o ma va žno. Ka žu da je naj bo lja pre ven ci ja bor be pro tiv ko rup ci je u stva ri ka žnja va nje, sank ci o ni sa nje kri vič nih de la ve za nih za ko rup ci ju. Bi lo bi ve o ma va žno, ali pri tom tre ba vo di ti ra ču na da bu de uz ovla šće nje – zna či, vlast ima od re đe na ovla šće nja, to mo ra da se po du da ra sa onim što se zo ve od go vor­nost. Ako se to iz gu bi iz vi da, on da će mo vi de ti da je ovo de li mič no, da se ra di na od re đe nim ni vo i ma, a da se na vi šim ni vo i ma ta pi ta nja ne po sta vlja ju.

• A, u sklo pu iste pri če, evo ma lo pre smo vi de li pri log o Bran ku Jo ci ću [„Pu te vi Sr bi je“], ko li ko je taj slu čaj ti pi čan pri mer ono ga što mno gi če sto tvr de da ra­zni lju di ula ze u po li ti ku pre sve ga i sa mo za to da bi se obo ga ti li?

Pa, ne sa mo to, ne go i na čin fi nan si ra nja, to ko vi jav nih fi nan si ja, fi nan si­ra nja po li tič kih stra na ka po či va ju na si stem skoj ko rup ci ji. Ni je to ni šta slu čaj no, naravno. Na mer no su do vo đe ni ta ko da vi u lan cu od go vor no sti, od no sno u lan­cu do no še nja od lu ka, ima te sve svo je lju de, ta ko da to mo že te iz ve sti. Ali, sva ova pi ta nja – i Jo ci ća i vak ci ne – pot pu no su bes pred met na ako se ne kre ne od mi ni­sta ra, jer je pot pu no ja sno da oni mo ra ju bi ti naj od go vor ni ji, da su ima li mo guć­no sti o sve mu to me da ra de. Vi ima te tu je dan ap surd da se go vo ri o to me da je, na pri mer, Vla da do ne la od lu ku. Vla da tre ba da for mal no do ne se od lu ku, ali ona to či ni na pred log nad le žnog mi ni stra, za to što on ima sve te po dat ke. Kao što ta­ko đe zna mo da se nje mu pod no se fi nan sij ski iz ve šta ji. On da, ta ko đe zna mo ka ko on ima sve mo guć no sti da uti če, uko li ko vi di da se do no se od lu ke ko je ni su do bre.

• Ko li ko je to sa da re ši vo, od no sno ko li ko je po sto je ći me ha ni zam pri ja vlji va nja imo vi ne po do la sku na funk ci ju i osta lo što po na šim pro pi si ma sle du je, i ko li­ko je to do bar na čin da se iz beg ne ko rup ci ja?

Pa, to je sa mo de lo va nje na po sle di cu i na od re đe ne iza bra ne po sle di ce. Mo že se mno go do bro de lo va ti. Ima do volj no me ha ni za ma da se to ra di – mi slim, u za ko nu. Pri tom, mo ra te ima ti do bre i efi ka sne ne za vi sne in sti tu ci je ko je će re­a go va ti u pra vom tre nut ku, jer tu ima jed na mno go bit ni ja stvar, a to je šte ta za

240

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

dr ža vu, za to što se ti po slo vi za ko je je, na pri mer, bio za du žen Jo cić ni su ra di li kva li tet no, na do bar na čin i u pra vo vre me. Da li će se ne ko po za ba vi ti ti me? Ovo mi sa da go vo ri mo o po sle di ca ma – da je on ti me što je ra dio za se be uzeo no vac. Za mi sli te ko li ka šte ta je pri či nje na dr ža vi, jer sa da vi di mo da su pro šle sve ove go­di ne, da in fra struk tu ra ni je iz gra đe na, da ne ma pro je ka ta ili šta sve ne ma i da se 10 go di na go vo ri o iz grad nji, na pri mer, 50 ki lo me ta ra pu ta.

KA KO TAJ KU NI DE RU I UPRA VLJA JU SR BI JOM „Kažiprst“ B92, 29.6.2011.

• Ve ru je te li Mi la nu Be ku ka da ka že da je do Lu ke do šao sa mo zbog to ga što je znao da či ta plan ske do ku men te, a da to dru gi ni su zna li, i da po dr šku vla sti prak tič no ni je ni imao?

Ne. To ni je tač no. Za i sta ni je tač no, za to što i u iz ve šta ji ma Sa ve ta i u do­ku men ta ci ji ko ju Sa vet ima, ko ju će mo i do dat no do sta vi ti jav no sti da ne bu de zbu nje na, ni šta što je on re kao o Lu ci Be o grad ni je tač no. Ap so lut no ni šta. Pre ma to me, on je pre sve ga Lu ku Be o grad ku pio, kao što i ina če taj ku ni ku pu ju pred­uze će, ku pe pred u ze će da ga upro pa ste, ka ko bi tr go va li ze mlji štem. Zna či, ono što se ne vi di – da je lu ka tu gra đe na, da ’72. go di ne tu ni je bi lo ni po me na o iz­me šta nju lu ke, jer je lu ka tek bi la iz gra đe na.

• Na osno vu če ga to za klju ču je te?

Na osno vu do ku men ta ci je i re le vant nih prav nih do ku me na ta. To ap so lut­no ni je tač no. Pre sve ga, ge ne ral ni plan Be o gra da iz 2003. go di ne, ko ji je do net za [pe riod od] 20 go di na, po tvr đu je da lu ka osta je na tom me stu sle de ćih 20 go di na. Čak pred vi đa da se za 10 hek ta ra po ve ća po vr ši na za oba vlja nje luč kih de lat no sti. To su sve jav ni do ku men ti.

• Baš za to što su jav ni. U emi si ji u jed nom tre nut ku, go vo rim o emi si ji „Iz me đu re do va“, ka že: pa do bro, to je mo gao i ne ko dru gi da ura di. Mo žda ne ko dru gi ko je imao tih 40 mi li o na evra ili ban kar sku ga ran ci ju za taj po sao. Za što ne ko dru gi to ni je ura dio?

Za to što je on in te re san tan u tom smi slu, on je od li čan pri mer spre ge iz­vr šne vla sti i taj ku na, gde se mo že kr ši ti za kon, po vre di ti dr žav ni in te res, na ne ti ogrom na šte ta dr ža ve da bi oni na to me pro fi ti ra li; i to su sve špe ku lant ski po slo­vi, za to se oni ni čim i ne ba ve, osim tim špe ku la ci ja ma. To ni ko ni je mo gao pre sve ga na taj na čin ku pi ti is pod ce ne, bi ti je di ni po nu đač sa jed nom fan tom skom fir mom. Da zna te da u sta tu tu tog „Vor ldfi na“ pi še čak i ovo: da im je za bra nje no da se ba ve tr go vi nom i bi lo ka kvim po slo vi ma sa sta nov ni štvom. Ta kvo pred u ze­će bez jed nog di na ra, bez jed nog po sla prav nog...

• On ka že da je imao no vac čim je do bio ban kar sku ga ran ci ju.

To dr ža va mo ra ure di ti, to je onaj do bar pri mer pra nja nov ca ili even tu al­nog pra nja nov ca. Dr ža va mo ra, zbog svog opre za i zbog svog in te re sa, dr žav nog, da utvr di či ji je no vac.

• Ka da ka že te „dr ža va“, na ko ga mi sli te?

Mi slim na Upra vu za spre ča va nje pra nja nov ca. Mi slim na dru ge dr žav ne in sti tu ci je, na Ko mi si ju za har ti je od vred no sti i na Agen ci ju za pri va ti za ci ju, ali

241

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

i na Ak cij ski fond. Jer ka da pro da je dr ža va, ni su se vi de le dve od lu ču ju će či nje ni­ce: da su osnov ni pro blem pro u zro ko va le dr žav ne in sti tu ci je – i to nam je va žno. Da je dr ža va tu pro da la 40% svo jih ak ci ja jed noj ova kvoj fan tom skoj fir mi, ko ja i ni je ima la do kaz o nov cu; dru go, da je dr ža va mo ra la vo di ti ra ču na ko je taj kome pro da je, od no sno či ji je no vac. Pr ljav no vac se i da lje pr lja vo po na ša. I na rav no, da li je to no vac iz pret hod nog re ži ma, no vac iz kri mi na la? Za što dr ža va vo di ra­ču na či ji je no vac? Pa, za to da ne ula zi u re dov ne to ko ve no vac od kri mi na la itd.

• Haj de da bu de mo kon kret ni ji. Ka da go vo ri mo o Lu ci Be o grad, ko je tač no oso ba ime nom i pre zi me nom iz dr žav nog apa ra ta ko ja je u ovom slu ča ju pod ba ci la? Da li je to ne ko u su du, da li je to ne ko u tu ži la štvu, u ovim agen ci ja ma, da li je to ne ko u Ne ma nji noj ili na An dri će vom ven cu? Ko ti me tre ba da se ba vi?

Pre sve ga mi ni star, Agen ci ja za pri va ti za ci ju, Ak cij ski fond i Ko mi si ja za har ti je od vred no sti. To je ta spre ga ko ja je omo gu ći la jed noj fan tom skoj fir mi bez utvr đi va nja po re kla nov ca da ku pi ogrom nu vred nost. Pre sve ga dr ža va, dr­ža va je ta da ima la po da tak, za to po sto je do ku men ti, da je iz vr še na pro ce na, da su ima li po dat ke pre li mi nar ne pro ce ne da su vred no sti ak ci ja vi še stru ko ve će. Zna­či, dr ža va je za svo jih 40% ak ci ja mo gla da ka že: me ni to ne od go va ra. Ovaj je di ni po nu đač – to je fan ta stič na fir ma, ne mam raz lo ga da se žu rim, jer mo gu pro da ti mno go sku plje. Dru go, čak i da je tač no, zar mi sli te da je tač no da je po sto ja la ide ja o iz me šta nju Lu ke, što ina če ni je tač no – za što bi on da dr ža va pro da va la 40% ak ci­ja Lu ke, ako je ina če na me ri la da pre me šta Lu ku Be o grad, je l’ ta ko?! Za što bi se bi pra vi la još je dan pro blem, još je dan ve li ki tro šak? Ono što je pre va ri lo male ak ci o­na re – to je u stva ri dr ža va (Mi ni star stvo i Agen ci ja i Ak cij ski fond), ko ja je pro da la 40% dr žav nih ak ci ja. To je po vu klo ma le ak ci o na re. To je pre va ri lo male ak ci o na re.

• Zna mo u su šti ni šta je pro blem. Pret po sta vljam da za kri vič nu pri ja vu ne ma te oba ve šte nja ili ni ste sa op šti li, uko li ko ni šta ni ste do bi li od tu ži la štva kao po vrat­nu in for ma ci ju – šta se de ša va sa tih 17 ime na za ko ja ste tra ži li da se is pi ta ju?

Je ste. Ni smo ni šta do bi li i ono što se ne vi di, što tre ba da se vi di, što je vr lo va žno, što je mo žda ključ na stvar. Lu ka Be o grad je pre sve ga jed no do bro pred­uze će ko je ni je ima lo ni ka kve du go ve, fak tič ki je uga še na, jer je sma nje na po vr ši­na iz me nom GUP­a [ge ne ral ni ur ba ni stič ki plan] na kon pro me ne vla sni štva. Sve se to de si lo na kon pro me ne vla sni štva, ka da su Be ko i Mi ško vić pre ko „Vor ldfi na“ po sta li vla sni ci Lu ke Be o grad. Ta da se me nja ge ne ral ni plan. Ta da se sma nju je za 70 hek ta ra po vr ši na pod Lu kom Be o grad.

• Oda kle nji ma ta moć? Ako je tač no to što vi tvr di te, oda kle nji ma to li ka moć da oni uti ču na pro me ne ge ne ral nog ur ba ni stič kog pla na? I ko je ta oso ba ko ja im je do zvo li la da iz me ne ge ne ral ni ur ba ni stič ki plan ka ko nji ma od go va ra?

Pa, pre svega, ta spre ga iz me đu po li ti ke, od no sno iz vr šne vla sti i taj ku na. Ona je u stva ri na pra vi la taj kon cept, ko ji je sa da do ži veo to tal ni krah. I to je su­šti na. Ovo je eko nom ski pot pu no kra hi ra lo i zbog to ga pred sed nik dr ža ve ka že da [nas] je vla da spa sa va la od ban krot stva – zna či, onaj ko na ma du gu je ob ja šnje nja ka ko oni [taj ku ni] mo gu da me nja ju ge ne ral ni plan ne bi li upro pa sti li Lu ku i tr­go va li ze mlji štem, ka ko oni mo gu da uti ču da se za ko ni do no se pre ma nji ma. To je onaj pro blem fi nan si ra nja po li tič kih stra na ka, na či na na ko ji po li tič ke stran­ke vr še vlast. Vi zna te da tu ni je ni šta spor no da ov de po sto ji iz vr šna vlast ko ja je

242

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

pot pu no do mi nant na, da par la ment ne kon tro li še iz vr šnu vlast, ko ja mo ra de lo va ti u de mo krat skom po ret ku, da ne ra di Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja, da nema ele­men tar ne kon tro le. Mi i sa da ima mo vlast ko ja po či va na ko rup ci ji, ko ja je neo d­go vor na pre ma gra đa ni ma.

• Ka da ču je te Bo ri sa Ta di ća da ka že ka ko ho će da na pla ti po rez, to jest ka ko bi dr­ža va tre ba lo da na pla ti po rez od taj ku na, šta mi sli te, je l’ on to iskre no go vo ri?

Ja to raz u mem kao nje go vu spre gu sa nji ma, za to što se to ina če ne ra di na taj na čin, ne go se ra di ka ko tre ba. Zna či, ra di se na osno vu za ko ni tog po stup­ka. Ako je ne ko ura dio ne što što ne tre ba, to mo ra ju da utvr de dr žav ni or ga ni. I to se mo že ura di ti na vi še na či na. To se mo že ra di ti i kroz kri vič no prav nu ma te­ri ju, mo že se ra di ti i kroz po re sku ma te ri ju i kroz spre ča va nje pra nja nov ca i kroz spre ča va nje ne le gal nih rad nji.

Zna či, ne ma po tre be da dr žav ne in sti tu ci je ne ko ga, ko me su ina če do zvo li­le da ne za ko ni to ra di, sa da za mo le da ma lo to ga dâ. To ni je dr ža va. To ni je prav no od go vor na dr ža va. Na ma je pred sed nik dr ža ve – i, na rav no, svi dru gi ko je smo mi bi ra li – du žan da od go vo ri ka ko je mo gu će da nje ga Mi lan Be ko pro zi va i kaže mu ka ko je on du žan da ura di ne znam šta. Šta sto ji iza či nje ni ce da to mo že?

Dru go, za i sta je gra đa ni ma po treb no ob ja sni ti ka ko je mo gu će da po sle 10 go di na spro vo đe nja ta ko zva nih re for mi i po sle nov ca ko ji je ušao u ovu dr ža vu, da se pod se ti mo, ne mo že i ne sme bi ti taj na za gra đa ne ko li ko je nov ca iz ko jeg iz vo ra, po ko jem osno vu ušlo u dr ža vu, šta je sve pro da to za ko ji no vac. Zna mo da investicijâ ni je bi lo, da je za sve ove go di ne iz gra đe no [sve ga] 50 ki lo me ta ra puta. Ka ko smo do šli do ban krot stva?! I ako mi za i sta ima mo vlast ko ja je okre nu­ta gra đa ni ma i ko ja gra đa ni ma po la že ra čun, on da bi na sva ova pi ta nja, pre sve­ga pred sed nik Ta dić, ko ji, vi dim, go vo ri o Vla di i o dru gim in sti tu ci ja ma, kod nas još, iz gle da, ni je va žno ko je za šta nad le žan, on bi tre ba lo da dâ sve ove od go vo re.

Ovaj kon cept su na pra vi li taj ku ni sa eks per ti ma iz kon sul tant skih ku ća, to su, ina če, bi li i stu bo vi Mi lo še vi će vog re ži ma. Ne za bo ra vi mo, ovi o ko ji ma mi go­vo ri mo – zna či, svi ovi o ko ji ma mi go vo ri mo i ko ji sa da se de po red pred sed ni ka dr ža ve i vla de, ka da sa ve tu ju vla du ka ko da iza đe iz kri ze – da je pri me njen Za kon o lu stra ci ji, oni bi još bi li pod za bra nom gra đan skih pra va. Oni se de po red vla de...

• Na osno vu če ga to oni ima ju moć da se de po red vla de?

No vac! No vac iz Mi lo še vi će vog re ži ma i ta okol nost da ni je iz vr šen za i sta ni ka kav pre kid sa onim re ži mom. Na pro tiv, sa da vi di mo da je kon ti nu i tet oču van.

• A, ka da ka že te „no vac“, je l’ to zna či da se to sa da u ko ver ta ma da je no vac ili su to ne ki ude li? Ka ko to iz gle da?

Zna te, ako vi ni ste hte li da uop šte po sta vi te pi ta nje za onaj re žim, zna či za stra šne po sle di ce tog re ži ma i či nje ni ce da je Evro pa hte la da nam po mog ne da se ti pu te vi nov ca ot kri ju. Vi se se ća te da je Švaj car ska blo ki ra la od re đe ne ban kov ne ra ču ne lju di iz Mi lo še vi će vog re ži ma...

• Re kli smo da taj no vac ne po sto ji?

Ne? Ka ko ne po sto ji?! On po sto ji. Pa, Vi ste si noć slu ša li ka da on ka že: fir­ma „Vor ldfin“ ni je ima la nov ca. To je ne spor no. Ni su ima li do ka ze da ima nov ca,

243

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

a ne ko je pla tio ak ci je. Do bi je na je ga ran ci ja. I to za fir mu ko ja ne ma no vac, nema ka pi tal, ne ma imo vi nu.

• Ka že da je do bio ban kar sku ga ran ci ju...

Da, ali zna či da za ban kar sku ga ran ci ju ne što sto ji iza sve ga to ga.

• Šta?

No vac. To je onaj si stem. Za što je na pra vljen kon cept 2001. go di ne za ova­kve pri va ti za ci je? Za to što je on od go va rao je di no taj ku ni ma iz Mi lo še vi će vog vre­me na. Šta je on ura dio? On je po či vao na ko rup ci ji, na me đu sob no ne us kla đe nim za ko ni ma, na či nje ni ci da Za kon o jav noj svo ji ni, o re sti tu ci ji još ni je do net. Zna či, vi u bes ce nje pro da je te ne što što će te su tra mo ra ti da sku po pla ti te. Za sni vao se na či nje ni ci da su taj ku ni iz kon sul tant skih ku ća, ko je su ina če bi le naj bli že Mi lo­še vi će vom re ži mu, te lju de ras po re di li u te no ve in sti tu ci je.

Ima te Agen ci ju za pri va ti za ci ju, ko joj ni je dan put ni je re če no: pa, do bro, daj­te da vi di mo, vi ste od go vor ni ka kvog kup ca bi ra te. Vi ste od go vor ni da pro ve ri te ka kav no vac ula zi u dr ža vu. Vi ste od go vor ni ka ko se ugo vor – ko ji ste vi za klju či­li, to su tip ski ugo vo ri, po pri stu pu – ka ko se on re a li zu je. Jer, ne moj te za bo ra vi ti, kod Lu ke – to je do bar pri mer – oba vlja nje luč kih de lat no sti ni je u pro me tu. To je deo jav no prav nih ovla šće nja. Ka da su no vi vla sni ci, od mah na kon ku po vi ne, re kli da njih luč ki bi znis ne in te re su je i da po nji ma on ni šta ne vre di, ne go da ih in te­re su je sa mo ze mlji šte – ina če, ze mlji šte ni je ni bi lo u pro me tu, to ni su ni ku pi li – on da je Vla da mo ra la od mah da re a gu je. To je pi ta nje od go vor no sti...

• Ali ni je. To ni je ni Ko štu ni či na, evo vi di mo sa da da je Ta di će va [vla da]. Ono što bih Vas pi ta la da mi ob ja sni te – ka da Mi lan Be ko ka že da je ipak Ta dić od nje­ga ja či, da li Vam je to lo gič no da ne ki bi zni smen ša lje po ru ku ili šta već ra di, sta vlja se u po zi ci ju da se na ne ki na čin tak mi či sa pred sed ni kom. Pa zar ni je lo gič no da pred sed nik jed ne dr ža ve stvar no bu de ja či? I šta zna či ja či? Ka ko ste raz u me li to Bo ris Ta dić ja či od me ne, on je za du žen za bu duć nost Sr bi je, ja ni sam? Ka ko raz u me te tu nje go vu [i zja vu] – je l’ to po ru ka?

To je ne ka vr sta uce ne, ja mi slim. Ne ka vr sta dik ti ra nja uslo va. Jer se iz po na ša nja na še vla sti vi di da oni ni su ja či od taj ku na. Jer oni is pu nja va ju nji ho ve zah te ve, ko ji su iz ra zi to ne za ko ni ti. Na svim po slo vi ma ko je su ra di li u dr ža vi oni su bi li štet ni za dr ža vu. Evo, uzmi te bi lo ko ji po sao. Ana li zi raj te ga. Daj te ga bi lo ko me da tu prav nu do ku men ta ci ju ana li zi ra.

• „C mar ket“. Da li Vam je ne ko go vo rio ne što u ve zi sa tim? Ili za „Knjaz Mi loš“?

Ka ko da ne?! Vi di te, ima te kod „C mar ke ta“, taj ni me mo ran dum, to je taj­ni kar tel ski spo ra zum, ko ji je za bra njen u sva koj dr ža vi i ko ji ina če ne spo ri. Ako či ta te sve do če nje Be ka u Spe ci jal nom su du, vi će te vi de ti ka ko on po tvr đu je da je me mo ran dum sklo pljen, čak se po zi va i na ta da šnju vla du. Ka že kako je vla da tra­ži la da, kao, sve bu de za ko ni to. Ka ko mo že bi ti za ko nit taj ni kar tel ski spo ra zum gde se tro ji ca do go vo re ka ko će da pre va re sve osta le?!

• Je ste li to pi ta li ta da šnjeg pre mi je ra, Ko štu ni cu? Da li ste ima li uop šte ne ki kon­takt sa njim? Ne kog iz nje go vog okru že nja sa kim ste raz go va ra li o „C mar ke tu“?

Pa, zna te šta, ako vi vi di te da po sto ji ta iz ra zi ta spre ga iz me đu vla sti i taj­ku na, pa ne će oni da go vo re o to me. Mi smo taj me mo ran dum do sta vi li pre mi je ru

244

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

Ko štu ni ci, pi ta li ga za tač nost, oni se po zi va ju na vla du. Pi ta li smo da li je to tač no. Ni smo, na rav no, do bi li ni ka kav od go vor, ali smo pro sle di li Spe ci jal nom tu ži la štvu.

• I je ste li do bi li od go vor od njih?

Ne. Sa da vi di te da je u op tu žni ci kod Spe ci jal nog tu ži la štva, pro bra no. Zna­či, ne ko ko vi še ne ma po li tič ku po dr šku, kao što je Ra du lo vić, ko ji je, ina če, bio di rek tor De mo krat ske stran ke (Iz gle da da je mi sli la na Mi o dra ga Ko sti ća – nap. re dak ci je) i ko ji je go di na ma ra dio vr lo ne za ko ni te stva ri na šte tu pred u ze ća i na šte tu ma lih ak ci o na ra, a oni su to do sta vlja li sva koj in sti tu ci ji. Zna či, svi ma su se obra ća li ka ko on po la ko upro pa šća va pred u ze će, iz no si no vac. Na kra ju, to zna­mo, Mi lan Be ko je ušao u „C mar ket“ pre ko Ra du lo vi ća i imao sa njim do go vor o do ka pi ta li za ci ji.

• Ra du lo vić sa da ni je u ze mlji. On je po ru čio iz, ko zna oda kle, da je po be gao iz ze mlje zbog ne kog pro go na...

To zna či da dok ima te po li tič ku po dr šku, mo že te kr ši ti za kon ko li ko god ho će te. Mo že te ga ošte ti ti ko li ko god ho će te.

• Da li je tač no ono što je Mil ka For can, ka da je na pu sti la „Del tu“, na ne ki na­čin na go ve sti la da ti taj ku ni, od no sno njen biv ši šef, mo žda ima i moć da hap­si? Mi lan Be ko je to ju če de man to vao. Mi sli te li Vi da oni ima ju tu vr stu mo ći? Ka ko je mo gu će da oni mo gu da hap se? Na osno vu če ga to mi sli te?

Oni ne hap se. Oni sa mo upra vlja ju in sti tu ci ja ma. Oni da ju na lo ge. Ono što nji ma sme ta...

• Ko me oni da ju na lo ge?

Dr žav nim in sti tu ci ja ma. Za ni mlji vo, on je re kao si noć da je za do vo ljan; da do bro ra de sve na še in sti tu ci je za ko je je Evrop ska ko mi si ja re kla da ne ra de do­bro. To zna či da je on nji ma za do vo ljan. Zna či da oni ra de u nje go vom in te re su, što je tač no. Ne mo že te vi u kri vič noj stva ri, ako su uče stvo va la tro ji ca­če tvo ri ca, u jed nom po slu da pro be re te i op tu ži te sa mo jed nog. Op tu žni ca se te me lji na ži­vo tu, na re al nim či nje ni ca ma.

• A „Knjaz Mi loš“? Šta je sa tim?

„Knjaz Mi loš“ je isto vr lo za ni mljiv i na to se tre ba vra ti ti. Sa vet pri pre ma, ko li ko bu de mo gao, na dam se da će mo to us pe ti. Pri ba vlja li smo još do ku men ta­ci je i tu će mo sa sta vi ti kri vič nu pri ja vu.

• Pro tiv ko ga?

Pre sve ga mi sli mo na dr žav ne in sti tu ci je. Ono što je ov de bit no da se vi di. Ovi lju di su sa mo po sle di ca. Oni su ima li svo je in te re se ko je su us pe li da na met­nu dr ža vnom in te re su, upra vo zbog te spre ge ko ja stal no pi ta mo šta ima iza to ga. Ima to – nji hov za jed nič ki in te res. Ja če sto vi dim da su oni u za jed nič kom po slu. Mi slim sa da na še fo ve po li tič kih stra na ka, na vr ho ve vla sti i taj ku na. Oči gled no se ra di o za jed nič kom po slu, jer ka ko bi ste ina če 10 go di na vi raz u me li da on može tra ži ti da se pro me ni za kon, da se uki ne in sti tu ci ja, da se ne ko hap si, a neko ne hap si? Je l’ vi di te? Dok ne ko ima po li tič ku po dr šku, on mo že da ra di šta god želi. Ne mo ra da po štu je ugo vo re, ne mo ra da po štu je vla snič ka pra va. To je tač no.

245

Izbor iz transkripata javnih nastupa (2007–2012)

Kada iz gu bi po li tič ku po dr šku, od no sno ka da se tu na pra vi ne ki pro blem, on će biti ili uhap šen ili na po ter ni ci. Šta se de ša va ka da se ne ko za me ri mi ni stru, taj ku nu – ne sa mo što se po kre ne po stu pak, pa sa da da ka že mo da se on vo di za ko ni to, pa u re du. On pro ve de go di ne u pri tvo ru. Ov de ni ko ne po mi nje Ra ju [Ra do sa va] Ro di ća [ABC, Ku rir], ne po mi nje [su di ju Mar ka] Klja je vi ća, ko ji je bio dve go di ne u pri tvo ru upra vo zbog ove stva ri.

• Zbog če ga ih ne po mi nju? Ne ko me ni je u in te re su da ih ne pro ce su i ra do kra ja. Zbog če ga mi sli te da je to ta ko?

Pr vo, za to što su to po li tič ki mon ti ra ni pro ce si, ko ji ni su [po kre nu ti] iz pra­vih raz lo ga. Ka ko se za vr še ti pro ce si? Ako su oni ta kvi kao što su na zva ni – ste čaj­na (ili ne ka dru ga) ma fi ja – zna či da je po li ci ja to ob ra đi va la. I šta je od to ga bi lo? Šta je bi lo sa afe rom „Ko fer“? Ako je tač no ono što smo ču li na po čet ku to ga, da­kle, to ne mo že da se za vr ši na taj na čin. Tu je pi ta nje od go vor no sti ne ko ga ko je iz neo sve one či nje ni ce ko je su se na kra ju po ka za le kao ne tač ne.

• Ka ko Vam iz gle da, iz te per spek ti ve o ko joj go vo ri mo, sprem nost vla sti da se stvar no su o či sa po sle di ca ma Mi lo še vi će vog re ži ma i sa tim nov cem ko ji je ostao u ze mlji?

Ko ji se uno si u ze mlju, pe re se u ze mlji, pa se po no vo iz no si.

• Ka ko Vam iz gle da sa da ovaj rad an ti mo no pol ske ko mi si je, ove sme ne, ove pret­nje, ko je, ka že ba rem ta ko tvr di biv ša pred sed ni ca an ti mo no pol ske...

Vr lo ozbilj ne stva ri ona iz no si o pret nja ma nje nom de te tu..

• Je l’ Va ma ne ko pre tio?

Ne. Ona je bi la u in sti tu ci ji ko ja ima ne ku dru ga či ju po zi ci ju. Mi smo sa­ve to dav no te lo Vla de. Ne mo že mo da do ne se mo re še nje.

• Ali su pro tiv Vas pod no si li kri vič ne pri ja ve?

Da. I Del ta [Mi ro slav Mišković] i Be ko i svi dru gi.

• Je ste li ne ka da do bi li za šti tu dr ža ve?

Ne.

• Se ća mo se da su ne ki mi ni stri, od no sno pot pred sed ni ci Vla de sa Va ma raz go­va ra li na tu te mu.

Da. Ali ni ka da ni je...

• Šta Vam ka žu ka da do đe te da raz go va ra te sa nji ma? Šta se de ša va iza za tvo re­nih vra ta? Ono što mi ču je mo je ste: Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je ima po dr­šku dr žav nih in sti tu ci ja. Šta to Va ma ka žu iza za tvo re nih vra ta ka da im ka že te ono što go vo ri te na ma?

Pr vo, bez ob zi ra na to šta vam ne ko ka že, va žno je šta ne ko ura di. Vi tu po­dr šku ne ma te. Vi zna te da je Vla da uru ša va la an ti mo no pol sku ko mi si ju go di na ma. Vi zna te da je mi ni star tr go vi ne stal no go vo rio ka ko mo no po la ne ma. A an ti mo no­pol ska ko mi si ja, kao je di no te lo ko je je nad le žno i struč no to da ra di, do ne se re še­nje ko jim utvr di po sto ja nje mo no po la. Zna te, to je uru ša va nje in sti tu ci ja. Dru go...

246

Hereticus, 1–2/2014 Verica Barać

• Za što to ra di mi ni star tr go vi ne? Šta Vi mi sli te? Po što ču je mo i nje go vog ko le gu iz vla de, mi ni stra po ljo pri vre de, ko ji ka že ne što dru ga či je: „Mo no po li po sto je.“ Ka ko je mo gu će da mi ni stri u is toj vla di, u is toj stran ci go vo re raz li či te stva ri?

Ja čak mi slim ka ko to što go vo re tre ba pre sve ga da zbu ni jav nost. Jer, da oni za i sta to mi sle i ima ju po dat ke i ho će da ra de ka ko tre ba, on da bi vla da pre­ma to me mo ra la da se od re di. Ni su oni ni ka kvi slo bod ni strel ci. Ne go vo re oni to pri vat no. Zna te, to je sa da jed na vr sta ma ni pu la ci je jav no šću. Ta spre ga po li ti ča­ra i od re đe nih me di ja vr lo je ve što or ga ni zo va na i ne će da je ja sno po ka žu – jed na vr sta kon tro le me di ja. Na čin pla si ra nja od re đe nih afe ra ta ko đe je ta kav da zbu ni gra đa ne. Vi zna te ka ko mo že te da uti če te da vlast ne bu de sme nji va i ka ko mo že­te uti ca ti da ona ne od go va ra. Ta ko što oni ne će ni ka da ima ti do bre in for ma ci je. Na ša jav nost ni ka da ni je ima la va lja ne, do kra ja kva li tet ne in for ma ci je.

• Ka ko ni je ima la? An ti mo no pol ska ko mi si ja go di na ma go vo ri o mo no po lu.

Ali, to su sve po je di nač ne stva ri. Vi ne ma te... za i sta, vi di te. To i dru gi me­di ji sa da utvr đu ju. Ne ma ana li ze, ne ma kri tič kog sta va, pre no si se šta ko ka že. Ali, za mi sli te kad bi se pro sto ana li zi ra lo od po čet ka do kra ja ka ko su, na pri mer, pri­pre ma ne iz me ne an ti mo no pol skog za ko na, ko je su da va le stvar na ovla šće nja an­ti mo no pol skoj ko mi si ji. An ti mo no pol ska ko mi si ja, da bi bi la uspe šna, mo ra mo ći da na re di da se ak ci je pro da ju, da se fir ma po de li, da ga [no si o ca mo no po la] može dra stič no ka zni ti.

Miloš Bajić, Evropa na biku, crtež, 1974.

Politička zloupotreba psihijatrije

247

Jovica Trkulja Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

REHABILITACIJA POLITIČKIH OSUĐENIKA I KAŽNJENIKA U SRBIJI (14)

Kao što je po zna to, Za kon o re ha bi li ta ci ji iz 2006. go di ne opre de lio se za prav nu re ha bi li ta ci ju u užem smi slu (žr tva po li tič ke re pre si je ima pra vo sa mo na to da se pre su da pro gla si ni šta vom). On ni je bio pra ćen do no še njem nu žnih pra te ćih za ko na i ni je omo gu ćio pra vo na obe šte će nje žr ta va po li tič ke re pre si je. U na sto ja nju da se pre vla da ju sla bo sti po me nu tog za ko na i da se omo gu ći obe šte će nje re ha bi li to va nih li ca, Na rod na skup šti na je u je sen 2011. go di ne do ne la no vi Za kon o re sti tu ci ji i no vi Za kon o re ha bi li ta ci ji. Na taj na­čin stvo re ni su uslo vi da se is pra vi ne prav da ko ja se do go di la u to ku Dru gog svet skog ra ta i po sle nje ga po li tič kim osu đe ni ci ma i vla sni ci ma imo vi ne ko ji su osu đe ni i osta li bez imo vi ne bez va lja nog prav nog osno va a na osno vu „re­vo lu ci o nar nih za ko na“.

No vi Za kon o re ha bi li ta ci ji na sto jao je da ot klo ni sla bo sti za ko na iz 2006. go di ne i da omo gu ći od go va ra ju će obe šte će nje re ha bi li to va nim li ci ma. Na dru goj stra ni, Za kon o re sti tu ci ji ure dio je uslo ve, na čin i po stu pak vra ća­nja imo vi ne ko ja je na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je po dr ža vlje na od u zi ma njem od biv ših vla sni ka – fi zič kih i prav nih li ca, bez pra vič ne na kna de, pri me nom propisâ o agrar noj re for mi, kon fi ska ci ji, se kve stra ci ji, na ci o na li za ci ji i eks pro­pri ja ci ji kao i svim dru gim ak ti ma ko ji ma je iz vr še no po dr ža vlje nje, u pe ri o du od 1945. go di ne, i pre ne se na u op šte na rod nu, dr žav nu, dru štve nu ili za dru­žnu svo ji nu, kao i imo vi ne ko ja je kon fi sko va na na osno vu ra si stič kih pro pi­sa, rad nji i aka ta oku pa tor ske vla sti po sle 6. apri la 1941. go di ne. Me đu tim, re ha bi li to va na li ca se i da lje su o ča va ju sa ve li kim te ško ća ma u ostva ri va nju svo jih pra va, po seb no pra va na obe šte će nje.

Re dak ci ja ča so pi sa He re ti cus na sta vlja da pra ti pro ce se re ha bi li ta ci je po li tič kih osu đe ni ka i ka žnje ni ka u Sr bi ji i da ob ja vlju je po je di ne do ku men te iz sud skih spi sa ko ja ima ju ši ri, prin ci pi je lan zna čaj za kri tič ko pre i spi ti va nje na še auto ri tar ne pro šlo sti. U ovom bro ju će mo uka za ti na po li tič ku zlo u po tre­bu psi hi ja tri je na pri me ru Vla di mi ra Mar ko vi ća, kao i na pro ble me nje go ve re ha bi li ta ci je i re ha bi li ta ci o nog obe šte će nja.

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

248

POLITIČKA ZLOUPOTREBA PSIHIJATRIJE Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

1. – Vla di mir Mar ko vić je ro đen 24. ok to bra 1952. u Le skov cu. Od 1958. go di ne ži vi u Be o gra du, gde je za vr šio osnov nu ško lu i Tre ću gim­na zi ju. Upi sao je Vi šu tu ri stič ku ško lu, ali je ni je za vr šio, jer se po sve tio no vi nar stvu. Za vr šio je jed no go di šnju Ju go slo ven sku ško lu za no vi nar stvo 1976. Od 1974. po čeo je da se in te re su je za srp sku i hr vat sku po li tič ku emi gra ci ju i za do ma će di si den te. Go di ne 1976. ob ja vio je pr ve tek sto ve u emi grant skim ča so pi su Na ša reč (Lon don), a od 1978. u li stu Hr vat ska dr ža va (Ne mač ka). Naj če šće su to bi li in ter vjui ko je je on vo dio sa po je­di nim in te lek tu al ci ma iz bivše SFR Jugoslavije o ta da ak tu el nim dru štve­no­po li tič kim pi ta nji ma. U to vre me pri su stvo vao je po li tič kim sku po vi ma (jav nim tri bi na ma, pre da va nji ma, pro te sti ma) u Be o gra du ko je su or ga­ni zo va li di si den ti i kri tič ki ori jen ti sa ni in te lek tu al ci. Sve te ak tiv no sti su bi le, ma nje ili vi še, ve za ne za pi ta nja i pro ble me za šti te ljud skih pra va u ta da šnjoj Sr bi ji i Ju go sla vi ji. Zbog tih kon ta ka ta i tek sto va ob ja vlje nih u emi grant skoj štam pi, sre di nom ’70­ih go di na po li ci ja po či nje da ga pra­ti i pro go ni.

Mar ta 1978. go di ne Mar ko vić je kao no vi nar oba vio raz go vor sa Fra­njom Tuđ ma nom u ko jem se ovaj za la gao za kon fe de ra tiv no pre u re đe nje Ju go sla vi je i ospo ra vao broj žr ta va u Dru gom svet skom ra tu na te ri to ri­ju NDH, po seb no u Ja se nov cu. Na i me, on je iz no sio sta ti stič ke po dat ke koji uka zu ju da je u Hr vat skoj za vre me ra ta u svim lo go ri ma po gu blje no 60.000 lju di, i to ka ko Sr ba, ta ko i Hr va ta, Je vre ja, Ci ga na i dru gih an ti fa­ši sta, a ne „600.000 sa mo u Ja se nov cu, ka ko se to ude se to stru ču je u zva­ nič nim po da ci ma i sta ti sti ka ma, s ci ljem da se po ten ci ra ne ka kva ko lek­tiv na i traj na kri vi ca Hr vat skog na ro da“. Ovaj raz go vor sa Tuđ ma nom Mar ko vić je, na knad no, sa mo i ni ci ja tiv no do slov no pre tvo rio u in ter vju i u le to 1978. po slao emi grant skim li sto vi ma Na šoj re či, Hr vat skoj dr ža vi i slo ve nač kom Klic Tri gla va. Po red to ga, taj tekst je umno žio i po slao na vi še adre sa u ze mlji.

Po sle ob ja vlji va nja in ter vjua sa Tuđ ma nom av gu sta 1978. u li stu Hr vat ska dr ža va Mar ko vić je u Dru gom op štin skom su du u Be o gra du op­tu žen zbog to ga što je „pro no sio la žna tvr đe nja u na me ri da iza zo ve ne­ras po lo že nje i uz ne mi ra va nje gra đa na“.1 U pro ce su pro tiv Mar ko vi ća is­ko ri šće na je či nje ni ca da je on još 1970. sa 17 go di na pro veo tri ne de lje

1 Re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78, str. 1.

Politička zloupotreba psihijatrije

249

u sa na to ri ju mu otvo re nog ti pa psi hi ja trij ske bol ni ce na Ava li zbog pro la­znih post pu ber tet skih pro ble ma u uče nju i po na ša nju. Po la ze ći od to ga, Dru go op štin sko jav no tu ži la štvo u Be o gra du predložilo je pred log 11. de cem bra 1978. da se pre ma Vla di mi ru Markоviću iz rek ne me ra bez bed­no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja u zdrav stve noj usta no vi, zbog to ga što je u ne u ra čun lji vom sta nju iz vr šio kri vič no de lo ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218, stav 1, KZ Sr bi je.2

Dru gi op štin ski sud u Be o gra du, u véću sastavlje nom od su di ja Mir­ja ne Me lić, kao pred sed ni ka ve ća, su di je­po rot ni ka Go ra na Banj ca i Mi­o dra ga Mi la di no vi ća, iz veo je do ka zni po stu pak sa slu ša njem okri vlje nog Vla di mi ra Mar ko vi ća, sud skog ve šta ka dr Vu ko sa va Vuč ko vi ća, ne u rop si­hi ja tra, kao i oca okri vlje nog Vla di mi ra, Ra do mi ra Mar ko vi ća, u svoj stvu sve do ka. Za tim je uvi dom u no vi ne Hr vat ska dr ža va od av gu sta 1978. i či­ta njem na la za i mi šlje nja Ko mi si je ve šta ka3 od 6. de cem bra 1978. go di ne – do ne lo 23. fe bru a ra 1979. re še nje ko jim se Vla di mi ru Mar ko vi ću iz ri če me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja u zdrav stve noj usta­no vi, po čla nu 63 KZ SFRJ.4 Sud ni je pre ci zi rao na ko ji pe riod se od re đu je ova me ra bez bed no sti.

Pro tiv ovog re še nja Vla di mir Mar ko vić i nje gov bra ni lac po slu žbe­noj du žno sti pod ne li su žal bu Okru žnom su du u Be o gra du 23. fe bru a ra 1979. go di ne.5 Oni su u žal bi na ve li da „pri ro da bo le sti okri vlje nog ne zah te va oba ve zno psi hi ja trij sko le če nje u zdrav stve noj usta no vi, ne go da je do volj no le če nje na slo bo di“. U tom smi slu je upu ćen pred log dru go ste­pe nom su du. Me đu tim, ovaj sud je u véću sa sta vlje nom od su di je Ra do­mi ra Mi lo vi ća, kao pred sed ni ka ve ća, i su di ja Su bo tin Bo silj ke i Slav ko vić

2 Pred log Dru gog op štin skog tu ži la štva u Be o gra du, Kt. 1404/78 od 11. de cem bra 1978.

3 Ko mi si ja ve šta ka u sa sta vu dr Vu ko sav Vuč ko vić, ne u rop si hi ja tar, i dr Bo ži dar Dže leb džić, ne u rop si hi ja tar, da la je na laz i mi šlje nje u ko jem se kon sta tu je da okri vlje ni Vla di mir Mar ko vić bo lu je od pa ra no id ne psi ho ze, zbog če ga ni je spo­so ban da shva ti zna čaj svo jih de la i da upra vlja svo jim po stup ci ma, te u vre me iz vr še nja kri vič nog de la ni je bio po do ban za uračunlјivost. Ko mi si ja je za u ze la sta no vi šte da okri vlje ni Vla di mir mo že po no vi ti iz vr še nje ovog kri vič nog de la, ali da se opa snost dâ ot klo ni ti iz ri ca njem me re bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di, iz čla na 64 KZ SFRJ. „Sud je ova kav na laz i mi šlje nje ve šta ka pri hva tio kao ve ro do sto jan, po što ni je bi lo do ka za ko ji bi do ve li u sum nju pra vil­nost ovog struč nog mi šlje nja i sob zi rom [sic!] da su ve šta ci da li na laz i mi šlje nje po sle psi hi ja trij skog i ne u ro lo škog pre gle da okri vlje nog, kao i na kon raz ma tra nja ras po lo ži ve do ku men ta ci je i op ser va ci je okri vlje nog, a u skla du sa pra vi li ma neu­rop si hi ja trij ske na u ke.“

4 Re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78, od 23. fe bru a ra 1979, str. 1.

5 Žal ba Vla di mi ra Mar ko vi ća Okru žnom su du u Be o gra du, K. 1901/78, od 23. fe­bru a ra 1979.

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

250

Ve li bo ra, kao čla no va ve ća, do neo 10. apri la 1979. re še nje ko jim se od bi ja kao neo sno va na žal ba okr. Vla di mi ra Mar ko vi ća.6 Na kon to ga, Vla di mir Mar ko vić je pro veo u za tvor skoj bol ni ci Cen tral nog za tvo ra u Be o gra du sko ro tri go di ne, od 23. ma ja 1979. do 2. apri la 1982.

2. – U to vre me ni je Mar ko vić bio je di ni ko ji je zbog po li tič kog de­lik ta upu ći van u psi hi ja trij sku usta no vu. To je ta da bi la re la tiv no če sta prak sa, jer se ti me že le lo za stra ši ti po li tič ke pro tiv ni ke, a naj ši roj jav no­sti po ka za ti ka ko sa mo „psi hič ki po re me će na oso ba mo že go vo ri ti pro tiv svo je vla sti i pro tiv svo je dr ža ve“. U pe ri o du od po čet ka 70­ih do po čet ka 80­ih go di na znat no se po ve ćao broj sud skih pro ce sa pro tiv mo ral no­po­li tič ki ne po dob nih po je di na ca ko ji su jav no kri ti ko va li vlast. Or ga ni zo va ne su sto ti ne su đe nja za de likt mi šlje nja, za bra nji va ne broj ne knji ge, ča so pi si, po zo ri šne i film ske pred sta ve. Ta da je u Ju go sla vi ji vi še od hi lja du lju di sud ski go nje no i ka žnje no zbog de lik ta mi šlje nja.7

Raz u me se, to je stva ra lo ru žnu sli ku o sta nju ljud skih pra va i slo­bo da u SFR Ju go sla vi ji, ko ja je bi la de mo krat ski ja od osta lih so ci ja li stič kih ze ma lja. Me đu tim, ona ni je opra šta la po li tič ke de lik te usme re ne ma kar i na ne na sil nu, de mo krat sku pro me nu ustav nog po ret ka i po li tič kog si­ste ma. Bu du ći da su po me nu ti broj ni sud ski pro ce si za po li tič ke de lik te na i la zi li na kri ti ku i osu du de mo krat ske jav no sti u sve tu, ju go slo ven sko pra vo su đe je, po na lo gu vla sti, sve če šće po se za lo za zlo u po tre bom psi hi­ja tri je, ta ko da su broj ni po li tič ki de lin kven ti upu ći va ni na oba ve zno psi­hi ja trij sko le če nje i ču va nje u za tvo re noj zdrav stve noj usta no vi.8

Ka da je Vla di mir Mar ko vić osu đen i oti šao u CZ na pri nud no le če­nje, ni ko u Sr bi ji i Ju go sla vi ji ni je re a go vao, ni jed ne no vi ne ni su ob ja vi le na slo va. No vin ska udru že nja, or ga ni za ci je za ljud ska pra va i slo bo du mi­sli – ured no su ću ta li. Ni je se po ja vio ni je dan je di ni glas pro te sta u me di­ ji ma i jav no sti. To je ne shva tlji vo, jer je u dru gim slu ča je vi ma bi lo re ak­ci ja, or ga ni zo va nih ak ci ja, pe ti ci ja i pro te sta.

Ni su re a go va li čak ni oni po zna ti ju go slo ven ski di si den ti sa ko ji ma je Vla di mir Mar ko vić bio u kon tak tu. Na i me, on je kra jem se dam de se­tih go di na, kao ak ti van bo rac za ljud ska pra va i de mo kra ti za ci ju ze mlje,

6 Re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, Kž. 811/79, od 10. apri la 1979.7 Go di ne 1980, ka da je umro Jo sip Broz Ti to, u Ju go sla vi ji je bi lo pre ko 500 su đe­

nja za de likt mi šlje nja.8 Op šir ni je o to me pi sa li su: 1986. go di ne ča so pi si Na ša reč (Lon don), The So uth

Slav Jo ur nal (Lon don) i No va re vi ja (Lju blja na), To mi slav Kr sma no vić, Ka zne na psi hi ja tri ja – ko je ov de lud 1975–2004, Ve des, Kr sma no vić T., Be o grad, 2004; To­mi slav Kr sma no vić, Ljud ska pra va – cr na ru pa? Ve des, Kr sma no vić T., Be o grad, 2006; Ko sta Ča vo ški, Od bor za od bra nu slo bo de mi sli i iz ra ža va nja – Sa op šte nja i dru­ gi do ku men ti, Slu žbe ni gla snik, Be o grad, 2009; Du šan Kec ma no vić, Psi hi ja tri ja pro tiv se be, Klio, Be o grad, 2012.

Politička zloupotreba psihijatrije

251

po zna vao mno ge ta da šnje di si den te i sa ra đi vao sa nji ma (sa Mi lo va nom Đi la som i Mi haj lom Mi haj lo vim, na pri mer), dru žio se sa di si dent skim kru žo ci ma u Be o gra du, Za gre bu i Lju blja ni. Pot pi si vao je pe ti ci je da se ju go slo ven skim pro tiv ni ci ma re ži ma (Tuđ ma nu, Mar ku Ve se li ci, Ši mi Đo­da nu, Mi lo va nu Đi la su, Mi haj lu Mi haj lo vu, Iva nu Zvo ni mi ru Čič ku, Vla di Go tov cu i dru gi ma) omo gu će „za po sle nje i ob ja vlji va nje knji žev nih ra do va i pri stoj na pen zi ja“. Po se tio je u Za gre bu Fra nju Tuđ ma na 1978. go di ne pre ne go što je ovaj osu đen na za tvor sku ka znu za jed no sa Mar kom Ve­se li com 1981. go di ne.9

Bez ob zi ra na či nje ni cu da se Mar ko vić, ob ja vlju ju ći svo je tek sto ve i pot pi su ju ći pe ti ci je, bo rio za nji ho va pra va i slo bo de, ni ko od po me nu tih di si de na ta ni je na šao za shod no da se su prot sta vi osu di i pro go nu ovog usa mlje nog i ne za šti će nog no vi na ra. Šta vi še, Tuđ man je u svom po me nu­tom Osob nom dnev ni ku (1973–1989) za pi sao sle de će: „su bo tu, 13. pro sin ca 1980 BBC iz ovo go di šnjeg iz ve šta ja Am ne sti In ter na ci o nal [sic!] o Ju go­sla vi ji pre no si uglav nom pri mje re sa srp skog pod ruč ja. Čak i o osu đe ni ma u B i H. Me đu inim: Vla di mir Mar ko vić, ’žur na list’ iz Be o gra da, po slan je od vla sti na psi hi ja trij sko li je če nje zbog to ga što je u emi grant ske no vi ne pre nio tvrd nje o pre tje ri va nju u ve zi rat nih zlo či na. Ri ječ je o pre no še nju raz go vo ra sa mnom; in ter vju iz op tu žbe!“

Tuđ man je Mar ko vi ća sma trao po li cij skim agen tom pro vo ka to rom (što Mar ko vić ni je bio), pa je do dao sa pu no ci ni zma: „Cr nac je is pu nio za da ću, a po stav ši ne ko ri stan po sla še ga u lud ni cu mje sto u za tvor, jer na slo bo di bio bi ne zgo dan svje dok u mom slu ča ju.“ Ina če u okvi ru svog obim nog, tro tom nog de la, Tuđ man je u pr voj knji zi, ko ja ob u hva ta pe riod od 1973. do 1978, i u dru goj knji zi 1979–1983. po me nuo no vi na ra Vla di­mi ra Mar ko vi ća na de se tak me sta, pri če mu reč no vi nar sta vlja u na vod­ni ke i ti me in si nu i ra da je on po li cij ski agent i pro vo ka tor.10

9 Fra njo Tuđ man, Osob ni dnev nik, knji ga pr va, pri re di la An ki ca Tuđ man, Za greb, 2011. Reč je o obim nom, tro tom nom de lu, za ko je je po du ži pred go vor na pi sao nje gov sin, dr Mi ro slav Tuđ man.

10 Ta ko, na pri mer, u pr vom to mu na str. 11, u fu sno ti 4, Mi ro slav Tuđ man pi še: „Dr F. Tuđ man su đen je što je 1980. go di ne dao iz ja ve: 1. B. Ge ran so nu za šved sku TV; 2. Cla ri Fal co ne za rim ski Tem po; 3. Vla di mi ru Mar ko vi ću (be o grad skom ’no­vi na ru’ ko ji je pri vat ni raz go vor s F. Tuđ ma nom ob ja vio u hr vat skom emi grant­skom ti sku!!); 4. M. Mi roschni kof fu za nje mač ku TV; i 5. M. Bart ho lomyli ju za fran cu ski ra dio. Osim u slu ča ju V. Mar ko vi ća (ko ji je za vr šio na psi hi ja tri ji, pa ni je su đen zbog su rad nje s ’usta škim’ ti skom), ju go sla ven ska po li ci ja od u ze la je stra nim no vi na ri ma sni mlje ni ma te ri jal i pro tje ra la ih iz Ju go sla vi je.“ Na po me­ni mo da je Fra njo Tuđ man, biv ši ge ne ral JNA i vi so ki par tij ski funk ci o ner SKJ­a, iz nev ši spor ne po dat ke ko je je Mar ko vić sa mo ko rekt no pre neo u svom član ku, osu đen 1981. na tri go di ne za tvo ra, od ko jih je od le žao ne pu ne dve go di ne. Pre to ga je Tuđ man 1972. go di ne osu đen na dve go di ne za tvo ra i od le žao osam me se ci.

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

252

Dok je ju go slo ven ska de mo krat ska jav nost ću ta la o slu ča ju Vla di mi­ra Mar ko vi ća, re a go va la je me đu na rod na or gan za ci ja za za šti tu ljud skih pra va „Am nesty In ter na ti o nal“. U svom iz ve šta ju fe bru a ra 1982. go di ne ona je po me nu la slu ča je ve Vla di mi ra Mar ko vi ća i Vje ko sla va Na gli ća kao pri me re zlo u po tre be psi hi ja tri je u po li tič ke svr he u Ju go sla vi ji.11 Taj iz­ve štaj je bio svo je vr sni pri ti sak na ju go slo ven sku vlast, ko ja je, u stra hu da se ne otvo ri Pan do ri na ku ti ja zlo u po tre be psi hi ja tri je, po hit nom po­stup ku oslo bo di la ne ko li ko po li tič kih de lin kve na ta ko ji su iz dr ža va li me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja u be o grad skoj za tvor skoj zdrav stve noj usta no vi.

Me đu nji ma je bio i Vla di mir Mar ko vić, ko ji je ubr zo, po čet kom apri­la 1982. go di ne, pu šten iz za tvor ske bol ni ce CZ­a, s tim da je bio du žan da se sva ke dve go di ne ja vlja u ne ku ci vil nu ne u rop si hi ja trij sku bol ni cu jed nom me seč no, sve do kra ja apri la 1984. Na i me, Dru gi op štin ski sud u Be o gra du, u ve ću sa sta vlje nom od pred sed ni ka ve ća Bra ti mi ra To čan ca i su di ja Slo bo da na Ra ši ća i Ma je Ko va če vić­To mić, kao čla no va ve ća, po pred lo gu OJT­a u Be o gra du do neo je re še nje o ob u sta vlja nju me re bez­bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta­no vi, ko je je okr. Vla di mi ru Mar ko vi ću iz re če na re še njem ovog su da 23. fe bru a ra 1979. Po red to ga, sud je Mar ko vi ću iz re kao i me ru bez bed no­sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di ko je će tra ja ti naj du že dve go di ne. Do su đe na me ra bez bed no sti će se iz vr ša va ti u Bol ni ci KPD­a u Be o gra du, s tim da je Mar ko vić oba ve zan da se jed nom me seč no ja vlja le ka ri ma u ne koj ci vil noj zdrav stve noj usta no vi.12

Za hva lju ju ći sve do če nji ma biv ših za to če ni ka i na po ri ma mno go­broj nih po je di na ca i gru pa gra đa na, ko ji su se od osam de se tih go di na pro­šlog ve ka sve uspe šni je za la ga li za im ple men ta ci ju de mo krat skih na če la i ljud skih pra va u Ju go sla vi ji, jav nost je sa zna la za ve ći broj oso ba ko je su zbog iz ra ža va nja mi šlje nja bi le ka žnje ne sme šta njem u psi hi ja trij ske bol­ni ce, gde su za dr ža ne vi še go di na, ili do kra ja ži vo ta. Me đu tim gra đa ni ma bi li su Vla di mir Mar ko vić, Ra do mir Velj ko vić, Mi li sav Ži va no vić, Vje ko­slav Na glić, Vla di mir Pe ri šić, Ivo Ma leš i dru gi.13 „Am nesty In ter na ti o nal“ je iz ri či to po me nuo Vla di mi ra Mar ko vi ća (1983) i Ra do mi ra Velj ko vi ća (1985) kao „za tvo re ni ke sa ve sti“, a ne du šev ne bo le sni ke. Ovo se ko ri sti kao va li dan do kaz da su oni bi li žr tve po li tič ke zlo u po tre be psi hi ja tri je.14

11 Am nesty In ter na ti o nal Rеport (1982).12 Re še nje Dru gog okru žnog su da u Be o gra du o ob u sta vlja nju me re bez bed no sti

oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja, K 1901/71, KV. 483/81, str. 1–2.13 To mi slav Kr sma no vić, „Zlo u po tre ba psi hi ja tri je u pret hod noj Ju go sla vi ji“, So ci o­

lo ški pre gled, Vol. XLV (2011), no. 2, str. 257–261.14 Am nesty In ter na ti o nal Rеport (1982); Am nesty In ter na ti o nal Rеport (1983), Lon don.

Politička zloupotreba psihijatrije

253

Naj zad, po me ni mo da je i Une sko (Pa riz) pri hva tio ove oso be kao žr tve zlo u po tre be psi hi ja tri je u po li tič ke svr he.15

Po sve do če nju To mi sla va Kr sma no vi ća, ko ji je ta ko đe bio žr tva in­stru men ta li za ci je psi hi ja tri je u po li tič ke svr he, „or ga ni zo va na bor ba pro tiv ovih zlo u po tre ba po če la je pr vog mar ta 1975. go di ne, ka da je u Be o gra du osno va na Di rekt na ak ci ja za sa mo za šti tu, ko ja se po sle aku mu la ci je ve­ćeg bro ja slu ča je va zlo u po tre be psi hi ja tri je, 30. apri la 1981. g. pre tvo ri la u Ak ci ju pro tiv zlo u po tre be psi hi ja tri je u po li tič ke svr he, či ji su po kre ta­či, osim me ne, bi li be o grad ski pe snik Dra go ljub Ig nja to vić, prav nik Go lub Ba kić i fi lo log Ivan Pre kaj ski“.16

3. – Osu da i iz gon Vla di mi ra Mar ko vi ća bit no su pro me ni li nje gov ži vot ni put. Po sle di ce su bi le te ške, da le ko se žne i na iz ve stan na čin tra ju do da nas. Po iz la sku na slo bo du du že vre me nig de ni je uspe vao da na đe po sao. Bio je po li cij ski nad gle dan, pro go njen i dis kri mi ni san. Ni je, na ža­lost, us peo da za vr ši vi šu ško lu, da se za po sli, da za snu je po ro di cu. Sve je to na stu pi lo kao di rekt na i in di rekt na po sle di ca i re zul tat vi še go di šnjih po li tič ko­po li cij skih pro ga nja nja, di fa mi ra nja, dis kri mi na ci je i me ša nja u pri vat ni ži vot. Iz dr ža vao se uglav nom od skrom nih pri ma nja svo jih ro­di te lja, ko ji su bi li pro svet ni rad ni ci.

U na red nim de ce ni ja ma je po vre me no uspe vao da na vi še me sta do bi je po sao na od re đe no vre me. Naj če šće je za me nji vao rad ni ke ko ji su bi li na bo lo va nju. Iz u ze tak je sa mo pred u ze će „Sa vre me na ad mi ni stra ci ja“ u Be o gra du, gde je kao fi zič ki rad nik bio za po slen na neo d re đe no vre me u gra fič kom po go nu štam pa ri je od 11. no vem bra 1982. do 4. ja nu a ra 1988. Po sled nji put je ra dio me sec da na 1995. go di ne u jed nom be o grad skom pred u ze ću na za me ni ta mo šnjeg rad ni ka na bo lo va nju.

Od ta da je ne za po slen, jer su svi nje go vi po ku ša ji da pu tem kon­kur sa do đe do rad nog me sta osta li bez uspe ha. Us peo je da sa ku pi sa mo šest go di na i ne ko li ko me se ci rad nog sta ža. U ta kvoj si tu a ci ji, op sta ju ći na ivi ci ži vot nog mi ni mu ma, po ma ga li su ga je di no nje go vi ro di te lji. Oni su ga iz dr ža va li i od svo jih skrom nih pro fe sor skih pla ta i za tim pen zi ja, upla ći va li nje gov pen zij ski staž. Za hva lju ju ći to me on da nas ima, sve sku­pa, ne što vi še od 20 go di na sta ža, či me je ste kao pra vo da, ka da na pu ni 65 go di na ži vo ta, do bi je mi ni mal nu pen zi ju.

Upr kos svim ovim ži vot nim ne da ća ma, Vla di mir Mar ko vić je smo­gao sna ge da se u pro te kle tri de ce ni je ba vi no vi nar skim po slom, da ob ja vi pre ko sto ti nu no vin skih čla na ka, felj to na, pri ka za i be le ški. Ob ja vlji vao je uglav nom u be o grad skim ma lo ti ra žnim li sto vi ma i ča so pi si ma, kao što

15 Hu man Rights Re port (1988), Pa ris: Une sco.16 To mi slav Kr sma no vić, Ka zne na psi hi ja tri ja – ko je ov de lud?, str. 65; Ljud ska pra­

va – cr na ru pa, str. 54.

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

254

su Re pu bli ka, He re ti cus17 i slič na gla si la. U ti ra žnim no vi na ma, ne delj ni­ci ma i ma ga zi ni ma ni je us peo da ob ja vi ni je dan tekst, čak ni u či ta lač kim ru bri ka ma. Po čet kom 1992. go di ne pri mljen je, ko nač no, za čla na Udru­že nja no vi na ra Sr bi je.18

Po red no vi nar skog angažmana, Mar ko vić se po sve će no ba vio pu­bli ci stič kim i knji žev nim ra dom. Us peo je da ob ja vi tri knji ge po e zi je, je­dan ro man, jed nu dra mu i tri knji ge, u ko ji ma pre o vla da va do ku men tar­na (isto rij ska, po li tič ka, auto bi o graf ska) pro za. Osnov nu te mu ve ći ne tih knji ga či ne nje go va di si dent ska is ku stva i bo ra vak na me ra ma bez bed no sti u Za tvor skoj bol ni ci. Me đu nji ma su i dve knji ge isto rij sko­ro do lju bi vih tek sto va iz sred njo ve kov ne i no vi je srp ske isto ri je. Za ob ja vlji va nje svo jih ru ko pi sa Mar ko vić ni je us peo da pro na đe ni jed nog iz da va ča, iako je imao pre po ru ke ili re cen zi je kom pe tent nih struč nja ka iz tih obla sti. Iz o sta la je po dr ška Udru že nja knji žev ni ka Sr bi je, ko je je od bi lo Mar ko vi će vu mol bu da ga pri mi u svo je član stvo.

Upr kos to me, on je uglav nom vla sti tim skrom nim sred stvi ma us peo da kod ma lih iz da va ča ob ja vi sle de će knji ge: So ne ti bo la i pr ko sa, zbir ka pe­sa ma, izd. Ko smos, Be o grad, 1981; Su žanj [pe sme o nje go vom bo rav ku na „me ri bez bed no sti“ u Za tvor skoj bol ni ci], izd. Knji žev na ra di o ni ca Rast ka Za ki ća, Be o grad, 1988; De sno i le vo, Če ti ri kon tro ver ze sto le ća, izd. Slo bod na knji ga Vla di mi ra Mak si mo vi ća, Be o grad, 1998; Na me ri bez bed no sti, Be o­grad ska Za tvor ska bol ni ca i nje ni pa ci jen ti, izd. Slo bod na knji ga Vla di mi ra Mak si mo vi ća, Be o grad, 1998; Za ljud ska pra va, Mo je di si dent ske uspo me ne, izd. Slo bod na knji ga Vla di mi ra Mak si mo vi ća, Be o grad, 1999; Trip tih slu ge Go lu ba na. Isto rij sko­ro do lju bi va zbir ka pe sa ma o srp skoj sred nje ve kov noj isto ri ji, Be o grad, 1999; Za to če nik sa ve sti, ro man, izd. Slo bod na knji ga Vla­di mi ra Mak si mo vi ća, Be o grad, 2000; Šva bić bra ni Lju blja nu, dra ma, izd. Slo bod na knji ga Vla di mi ra Mak si mo vi ća, Be o grad, 2001.

17 Ča so pis He re ti cus je u pe ri o du od 2005. do 2012. go di ne ob ja vio sle de će tek sto ve Vla di mi ra Mar ko vi ća: „Dra go ljub Ig nja to vić (is tak nu ti srp ski pe snik i knji žev nik)“, br. 3–4, 2005, str. 215–217; „Pli ma re sti tu ci je u sa vre me nom sve tu“ (El zar Bar­kan, Kri vi ca na ci ja: Re sti tu ci ja i is pra vlja nje isto rij skih ne prav di, No vi Sad, 2007), br. 1–2, 2009, str. 316–317; „Ko ri sna knji ga o ju go­ko mu ni zmu iz Slo ve ni je“ (Je ra Vo du šek­Sta rić, Ka ko su ko mu ni sti osvo ji li vlast 1944–1946, Za greb, 2006), br. 1, 2010, str. 227–229; „Dra go ce na knji ga o Dru gom svet skom ra tu“ (Jo zo To mas he­ vich, Rat i re vo lu ci ja u Ju go sla vi ji 1941–1945. Oku pa ci ja i ko la bo ra ci ja, Za greb, 2010), br. 2, 2010, str. 263–266; Dr Fra njo Tuđ man: iz me đu na u ke i pro pa gan de, zbor nik ra do va sa znan stve nog sku pa odr ža nog u Hr vat skom in sti tu tu za po vi­jest u Za gre bu 10. i 11. pro sin ca 2009, Za greb, 2011), br. 3–4, 2011, str. 333–335; „Šta ’In saj der’ ot kri va, a šta pri kri va“, br. 3–4, 2008, str. 247–250; „In si nu a ci je Ma ri ja Ja re ba“, br. 1–2, 2012, str. 157–159.

18 Vla di mir Mar ko vić je po stao član Udru že nja no vi na ra Sr bi je ja nu a ra 1992. go di­ne, broj član ske le gi ti ma ci je je 1628. Na ža lost, ni ova or ga ni za ci ja ni je pred u ze la ni šta da se za šti te nje go va osnov na pra va.

Politička zloupotreba psihijatrije

255

Sem ne ko li ko uz gred nih na pi sa u li stu Re pu bli ka (Be o grad), ča so­pi si ma He re ti cus (Be o grad) i The So uth Slav Jo ur nal (Lon don), uglav nom ni je bi lo ni jed nog pri ka za ili osvr ta na ove knji ge Vla di mi ra Mar ko vi ća.

4. – Po zi va ju ći se na Za kon o re ha bi li ta ci ji iz 2006. go di ne, Vla di mir Mar ko vić je pod neo Okru žnom su du u Be o gra du Zah tev za re ha bi li ta ci ju 4. ma ja 2006, u ko jem je na veo da mu je po re še nju Dru gog op štin skog su da u Be o gra du do ne tom da na 23. fe bru a ra 1979. zbog ver bal nog po li­tič kog de lik ta iz re če na me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če­nja i ču va nja u za tvor skoj zdrav stve noj usta no vi na neo d re đe no vre me. Ovo re še nje je po tvr dio i dru go ste pe ni Okru žni sud. Me ra bez bed no sti je iz vr še na od 23. ma ja 1979. do 2. apri la 1982. go di ne, i to na Ne u rop si hi­ja trij skom „A“ ode lje nju be o grad ske Za tvor ske bol ni ce. Me ra bez bed no sti mu je iz re če na zbog iz vr še nja kri vič nog de la ši re nja la žnih ve sti, a bio je žr tva zlo u po tre be me di ci ne i psi hi ja tri je u po li tič ke svr he.

Na osno vu sve ga to ga, on je pred lo žio da sud na kon raz ma tra nja nje gvog zah te va, te pri ba vlje nih do ka za, do ne se re še nje ko jim se usva­ja nje gov zah tev za re ha bi li ta ci ju i ko jim se pre su da do ne ta pro tiv nje ga ogla ša va ni šta vom od tre nut ka nje nog do no še nja i utvr di da su ni šta ve sve nje ne prav ne po sle di ce.

Go di ne su pro la zi le a ta da šnji Okru žni sud se ni je iz ja šnja vao o za­ h te vu za re ha bi li ta ci ju Vla di mi ra Mar ko vi ća. Ni ko od dr žav nih or ga na, no­vi nar skih udru že nja i or ga ni za ci ja za ljud ska pra va ni je re a go vao na ovo no vo kr še nje ljud skih pra va jed nog gra đa ni na. Iz u ze tak je bio ča so pis He­re ti cus, ko ji je u te mat skom broju o „Re pre si ji u srp skom i ju go slo ven skom dru štvu“, po čet kom 2007. go di nu u ru bri ci „Do si je“ ob ja vio do ku men ta ci ju o su đe nju Vla di mi ru Mar ko vi ću 1978. go di ne (op tu žni ca, re še nje Dru gog op štin skog su da i osta la pra te ća do ku men ta).19 Re dak ci ja ča so pi sa He re ti cus po zi va la se na pra vo na su đe nje u ra zum nom ro ku i ape lo va la na pra vo­sud ne or ga ne da ne pro lon gi ra ju ro ko ve za iz ja šnja va nje o zah te vi ma za re ha bi li ta ci ju. U tom smi slu je ne ko li ko svo jih bro je va po sve ti la pro ble mi­ma re ha bi li ta ci je po li tič kih osu đe ni ka i ka žnje ni ka u Sr bi ji i Ju go sla vi ji.20

19 Vid. Sr đan Cvet ko vić, „Ko je ov de lud? Pri me ri zlo u po tre be psi hi ja tri je u ob ra ču­nu s po li tič kim ne is to mi šlje ni ci ma“, He re ti cus. Vol. V, br. 1, 2007, str. 405–406, i do ku ment aci ja, str. 407–418.

20 Ob ja vlje ni su sle de ći te mat ski bro je vi iz ove obla sti: Sa vla da va nja auto ri tar ne pro šlo sti, br. 1, 2003; Kon tro ver ze oko lu stra ci je, br. 2, 2003; Otva ra nje do si jea taj nih slu žbi, br. 1, 2004; Di le me oko re ha bi li ta ci je po li tič kih osu đe ni ka i ka žnje­ni ka, br. 2, 2004; Re sti tu ci ja i de na ci o na li za ci ja, br. 4, 2004; Re pre si ja u srp skom i ju go slo ven skom dru štvu, br. 1, 2007; Po li tič ki eks tre mi zam u Sr bi ji, br. 2, 2007; Kon tro ver ze oko re ha bi li ta ci je u Sr bi ji, br. 2, 2008; Pre vla da va nje pro šlo sti – mit ili stvar nost, br. 1–2, 2009; Ko mu ni stič ka re pre si ja na kra ju Dru gog svet skog rata, br. 1–2, 2011. Po red to ga, ča so pis je na kon do no še nja Za ko na o re ha bi li ta ci ji 2006.

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

256

5. – Šest go di na po sle pod no še nja zah te va za re ha bi li ta ci ju Vla di­mi ra Mar ko vi ća u Vi šem su du u Be o gra du, pred ve ćem sa sta vlje nom od su di ja An đel ke Opa čić, pred sed ni ka ve ća, i su di ja Bo ži da ra Va si ća i Ve re Vu ko tić, čla no va ve ća, odr ža no je ro či šte 14. fe bru a ra 2013. go di ne. Od lu­ču ju ći o pod ne tom zah te vu, sud je, ce ne ći sve pi sme ne do ka ze i do ku men­te, za klju čio da u kon kret nom slu ča ju ni su po vre đe na pra va okri vlje nog Vla di mi ra Mar ko vi ća u pr vo ste pe nom kri vič nom po stup ku ko ji se pro tiv nje ga vo dio pred Dru gim op štin skim su dom.

U obra zlo že nju ovog re še nja na ve de ni su raz lo zi ko ji ma se sud ru ko­vo dio pri do no še nju ova kve od lu ke. Pr vo je na ve de na pri lo že na do ku men­ta ci ja u spi si ma, te da je na osno vu oce ne do ka za i re zul ta ta ce lo kup nog po stup ka sud utvr dio či nje nič no sta nje i stao na sta no vi šte da je zah tev u ovoj prav noj stva ri neo sno van. Po seb no se is ti če da je „po što va na pro­ce du ra“ i „ni jed na od lu ka ni je do ne ta pro tiv no na če li ma prav ne dr ža ve i op šte pri hva će nim stan dar di ma ljud skih pra va i slo bo da“.21 Sud je ta ko đe za klju čio da Mar ko vić ni je ni ogla šen kri vim za kri vič no de lo či je mu se iz vr še nje sta vlja na te ret, jer je u vre me iz vr še nja kri vič nog de la bio ne­ u ra čun ljiv. Ce ne ći sve na ve de ne do ka ze, véće Vi šeg su da u Be o gra du „nije na šlo da je Mar ko vić Vla di mir, sud skom ili ad mi ni stra tiv nom od lu kom iz po li tič kih ili ide o lo ških raz lo ga li šen ži vo ta, slo bo de ili ne kih dru gih pra va, što bi bio neo p ho dan uslov da se zah tev za re ha bi li ta ci ju Mar ko vić Vla­ di mi ra usvo ji“.22 Za to je sud od lu čio da, shod no čla nu 4 Za ko na o re ha bi­li ta ci ji, od bi je zah tev za nje go vu re ha bi li ta ci ju.

Pro tiv ovog re še nja Vi šeg su da u Be o gra du pu no moć nik De jan Bog­da no vić, advo kat iz Be o gra da, pod neo je žal bu Ape la ci o nom su du u Beo­gra du, zbog po gre šno i ne pot pu no utvr đe nog či nje nič nog sta nja, kao i zbog po gre šne pri me ne ma te ri jal nog pra va. On je pred lo žio Ape la ci o nom su du da usvo ji žal bu Vla di mi ra Mar ko vi ća i pre i na či pre su du Vi šeg su da u Beo­ gra du Reh. br. 22/10 od 14. fe bru a ra 2013. go di ne i da se usvo ji nje gov zah tev za re ha bi li ta ci ju.23

Ape la ci o ni sud u Be o gra du odr žao je 28. ju na 2013. go di ne sed ni­cu ve ća, sa sta vlje nog od su di je Zo ra ne De li ba šić, pred sed ni ka ve ća, su di ja Si ni še Va ži ća, Ra do mi ra Ko ko to vi ća, Ma ri ne Go ve da ri ce i Sla vi ce Sreć­ko vić, čla no va ve ća, u van par nič nom pred me tu re ha bi li ta ci ja Vla di mi ra Mar ko vi ća, ka da je od lu či vao o žal bi iz ja vlje noj pro tiv re še nja Vi šeg su da

go di ne iz bro ja u broj ob ja vlji vao do ku men ta ci ju ve za nu za re ha bi li ta ci ju po je di­nih lič no sti ko je su svo je vre me no osu đe ne iz po li tič kih i ide o lo ških raz lo ga.

21 Re še nje Vi šeg su da u Be o gra du, Reh. br. 22/10 od 14. fe bru a ra 2013, str. 4.22 Isto, str. 5.23 Žal ba pro tiv pre su de Vi šeg su da u Be o gra du, Reh. br. 22/10 od 14. fe bru a ra 2013,

str. 2.

Politička zloupotreba psihijatrije

257

u Be o gra du Reh. br. 22/10 od 14.2.2013. go di ne. Na toj sed ni ci ve će je raz mo tri lo spi se pred me ta za jed no sa po bi ja nim re še njem i žal bom, pa je po oce ni žal be nih na vo da i pred lo ga na šlo da je žal ba osno va na, te da se či nje nič ki prav ni za klju čak i re še nje pr vo ste pe nog su da ne mo gu pri hva ti ti kao pra vil ni. Sto ga je Ape la ci o ni sud za klju čio: (1) da su žal be ni na vo di da je po bi ja no re še nje zbog po gre šne pri me ne ma te ri jal nog pra va na ve de nog u ovoj od lu ci za sa da za sno va no na ne pot pu no utvr đe nom či nje nič nom sta nju, pa je iz tih raz lo ga mo ra lo bi ti uki nu to, (2) na lo žio pr vo ste pe nom su du da po no vo oce ni do ka ze ko ji su pred lo že ni u do sa da šnjem to ku po­stup ka i ras pra vi spor na pi ta nja ko ja u do sa da šnjem po stup ku ni su ras­pra vlje na, i (3) da, po što po stu pi po pri med ba ma iz re še nja, do ne se no vu, pra vil nu od lu ku.24

Kao ni u ra ni jim sud skim spo ro vi ma ve za nim za Vla di mi ra Mar ko­vi ća, do ma ći me di ji ni su za be le ži li ovu od lu ku Ape la ci o nog su da, ni ti su re a go va li udru že nja no vi na ra i or ga ni za ci je za ljud ska pra va. Iz u ze tak je bio be o grad ski dvo ne delj nik Ta bloid, či ji je no vi nar Ni ko la Vla ho vić, po­moć nik glav nog i od go vor nog ured ni ka, ko men ta ri sao od lu ku Ape la ci o­nog su da. On je u bro ju 304, od 13. fe bru a ra 2014, ob ja vio tekst o Vla di­mra Mar ko vi ća pod na slo vom „Tri de set go di na slo bo de u tam ni ci“. Pr vo je pod se tio na dra kon sku od lu ku Dru gog op štin skog su da u Be o gra du iz 1979, ko jom „od ta da do da nas tra je nje go va Gol go ta i svo je vr sni ob lik dru štve ne izo la ci je“.25

Vla ho vić je po drob no pre neo i ana li zi rao de lo ve od lu ke Ape la ci o­nog su da ko jom je on uki nuo re še nje Vi šeg su da i ti me otvo rio mo guć nost Vla di mi ru Mar ko vi ću za, „uko li ko bu de do volj no upo ran, još ma lo na de da će jed nom do ći do sa tis fak ci je za svo je du go go di šnje stra dal ni štvo“.26 Me đu tim, pri me tio je Vla ho vić, „uko li ko Mar ko vić i bu de sud ski re ha bi­li to van, to ni ka ko ne zna či da će ne be ska prav da bi ti za do vo lje na, jer je to li ko ne prav de na či nje no da ni ka kva re ha bi li ta ci ja ne mo že vra ti ti nje­go vo zdra vlje, na ru še no tor tu rom ta ko zva ne na sil ne psi hi ja tri je ko ja je pri me nji va na na nje mu u bol ni ci Ka zne no­po prav nog do ma u Be o gra du, u pe ri o du od 23. ma ja 1979. go di ne pa sve do 2. apri la 1982. go di ne, jer je na kon tog ’tret ma na’, na stu pi la pro fe si o nal na i so ci jal na iz op šte nost, ko ja je od re di la nje go vu da lju pro fe si o nal nu i pri vat nu sud bi nu.“27

Po čet kom 2014. go di ne u Za gre bu je iza šla knji ga Ivi ce Ra do ša Hr­vat ske kon tro ver ze, u ko joj se po mi nje slu čaj Vla di mi ra Mar ko vi ća, a s tim

24 Ni ko la Vla ho vić, „Tri de set go di na slo bo de u tam ni ci“, Ta bloid, Be o grad, br. 304, 13. fe bru ar 2014, str. 3.

25 Isto. 26 Isto.27 Isto.

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

258

u ve zi je pre štam pa na pre su da Vi šeg su da u Be o gra du od 14. fe bru a ra 2013. ko jom se od bi ja Mar ko vi ćev zah tev za re ha bi li ta ci ju.28 Me đu tim, autor ne po mi nje žal bu Mar ko vi će vog advo ka ta na tu istu pre su du, ko ju je Ape la ci o ni sud usvo jio po la go di ne ra ni je, 28. ju na 2013. go di ne.

6. – U Vi šem su du u Be o gra du, po odr ža nom ro či štu 14. mar ta 2014. go di ne, véće u sa sta vu: su di ja An đel ka Opa čić, pred sed ni k ve ća, i su di je Đur đa Ne ško vić i Pre drag Va sić, čla no vi ve ća, od lu ču ju ći u prav noj stva­ri pod no si o ca Vla di mi ra Mar ko vi ća, či ji je pu no moć nik advo kat Vla di mir Đe lić, ra di re ha bi li ta ci je Vla di mi ra Mar ko vi ća do ne lo je re še nje o nje go voj re ha bi li ta ci ji. Ovim re še njem sud „usva ja zah tev za re ha bi li ta ci ju Mar ko­vić Vla di mi ra ko jim je tra žio sop stve nu re ha bi li ta ci ju, pa se utvr đu je da su ni šta ve prav ne po sle di ce re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23. fe bru a ra 1979. go di ne od tre nut ka nji ho vog do­no še nja i Mar ko vić Vla di mir sma tra se neo su đi va nim“.29 U obra zlo že nju re še nja se is ti če da je Vla di mir Mar ko vić kri vič no go njen i li šen slo bo de zbog to ga što je ko ri stio svo je pra vo na slo bo du mi šlje nja i iz ra ža va nja, te da je nje mu su đe no iz po li tič kih i ide o lo ških raz lo ga.

Ovu od lu ku Vi šeg su da o re ha bi li ta ci ji Vla di mi ra Mar ko vi ća za be le­žio je sa mo be o grad ski me seč nik Re pu bli ka, ko ja je iz pe ra glav nog ured­ni ka Zla to ja Mar ti no va ob ja vi la sa dr ža jan i in for ma ti van tekst pod na slo­vom „Prav da sti gla za Vla di mi ra Mar ko vi ća“.30 U ovom tek stu Mar ti nov pi še da je na kon vi še od tri de set go di na naj zad sti gla prav da za Vla di mi­ra Mar ko vi ća. „Ako u na šem ko rum pi ra nom pra vo su đu (o če mu sve do či broj na mer no za sta re lih pred me ta, kao u slu ča ju vla di ke Pa ho mi ja, na pri mer!) i od iz vr šne vla sti ve li kim de lom za vi snim (pred u zi ma nje me ra tek na Vu či ćev mig), ipak ima ne čeg po zi tiv nog, on da je to ne dav na pre­su da Ape la ci o nog su da ko jom se u pot pu no sti pra vo sna žno i bez u slov no re ha bi li tu je no vi nar Vla di mir Mar ko vić.“31

Autor je ko rekt no pri ka zao stra da nje prav no ne vi nog Vla di mi ra Mar­ko vi ća, uka zu ju ći da on „ni je je di ni ko ji je zbog po li tič kog de lik ta upu ći van u psi hi ja trij sku usta no vu“. On se kri tič ki osvr nuo i na Tuđ ma nov Osob­ni dnev nik (1973–1989), od no sno na ne i sti ne ko je je iz re kao o Vla di mi ru Mar ko vi ću, bra ne ći ga od Tuđ ma no vih neo sno va nih dis kva li fi ka ci ja i kle­ve ta (na pri mer, da je Mar ko vić „po li cij ski agent i pro vo ka tor“ i slič nih). Naj zad, Mar ti nov je ov de uz gred iz ra zio i svo je op šte po li tič ke sta vo ve

28 Ivi ca Ra doš, Hr vat ske kon tro ver ze, „Ve čer nja edi ci ja“, Za greb, 2014, str. 95–96. 29 Re še nje Vi šeg su da u Be o gra du o re ha bi li ta ci ji Vla di mi ra Mar ko vi ća, Reh. 119/14,

od 14. mar ta 2014. 30 Zla to mir Mar ti nov, „Prav da sti gla za Vla di mi ra Mar ko vi ća“, Re pu bli ka, br. 582–

–585, 1.10. – 30.11.2014.31 Isto.

Politička zloupotreba psihijatrije

259

i tvrd nje o po li tič koj si tu a ci ji i eli ta ma u Sr bi ji i na pod ruč ju biv še Ju go­sla vi je, ko je ne ma ju ve ze sa slu ča jem Vla di mi ra Mar ko vi ća.

Po zi va ju ći se na član 8 Za ko na o re ha bi li ta ci ji iz 2006. i na Za kon o re ha bi li ta ci ji iz 2011. go di ne, ko ji go vo ri o pra vu na na kna du šte te lica žr ta va pro go na i na si lja iz po li tič kih ili ide o lo ških raz lo ga, Vla di mir Mar­ko vić је od mah po pr ije mu Re še nja o re ha bi li ta ci ji, 18. mar ta 2014. go­di ne, pod neo zah tev Mi ni star stvu prav de Re pu bli ke Sr bi je za na kna du šte te zbog po li tič kih pro go na. Ko mi si ja za re ha bi li ta ci o no obe šte će nje ce ni la je sve što je on na veo u Zah te vu za obe šte će nje i utvr di la da je on iz dr ža vao me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi u pe ri o du od 23. ma ja 1979. go di ne do 2. apri la 1982. go di ne. Ko mi si ja je oce ni la da mo že pred lo ži ti iz nos od 522.500 di­na ra, na ime re ha bi li ta ci o nog obe šte će nja, i to na ime ne ma te ri jal ne šte te za du šev ne bo lo ve, ko je je pre tr peo zbog li še nja slo bo de.

Dr žav ni se kre tar Mi ni star stva prav de RS, Bi lja na Pa vlo vić, upu ti la je 21. ok to bra 2014. Vla di ru Mar ko vi ću ovaj pred log, sa ko jim se on sa gla­sio. Na kon to ga, za klju čen je Spo ra zum o re ha bi li ta ci o nom obe šte će nju 27. ok to bra 2014. iz me đu Re pu bli ke Sr bi je – Mi ni star stva prav de, ko je pred sta vlja dr žav ni se kre tar, i Vla di mi ra Mar ko vi ća. Ovim spo ra zu mom Re pu bli ka Sr bi ja – Mi ni star stvo prav de – oba ve za la se da Mar ko vi ću is­pla ti re ha bi li ta ci o no obe šte će nje u iz no su od 522.500 di na ra.

Na taj na čin Vla di mir Mar ko vić je na kon vi še od tri de ce ni je upor ne bor be sud ski re ha bi li to van i do bio sa tis fak ci ju na ime ne ma te ri jal ne šte te za du šev ne bo lo ve zbog li še nja slo bo de ra di iz vr še nja me re bez bed no sti. Na ža lost, ona je do šla pre ka sno da za ce li te ške po sle di ce ko je je pre su da Dru gog op štin skog su da 1979. go di ne osta vi la na nje go vu pro fe si o nal nu i lič nu sud bi nu. Raz u me se da ce na ko ju je pla tio za slo bo du mi šlje nja i go vo ra ne mo že bi ti pla će na ni ka kvim na knad nim pre su da ma u nje go vu ko rist, re ha bi li ta ci ja ma i obe šte će nji ma. Njo me se ne mo že is pra vi ti ve li­ka ne prav da ko ja je na ne ta Vla di mi ru Mar ko vi ću.

Me đu tim, ta re ha bi li ta ci ja je po treb na nje mu kao mo ral na sa tis fak­ci ja, kao pri zna nje bor cu za ljud ska pra va ko ji je po sve tio ži vot do ka zu ju ći da je istin ska žr tva ide o lo škog, men tal nog i dru gog te ro ra. Naj zad, ta re­ha bi li ta ci ja je po treb na sva ko me ko dr ži do isti ne i prav de, neo p hod na je na šem dru štvu i na šoj ze mlji, ako na sto ji da učvr sti prav nu dr ža vu i vla­da vi nu pra va. Jer, kao što je po zna to, bez is pra vlja nja ne prav de i ot kla­nja nja za blu da i gre ša ka iz pro šlo sti ne ma prav de ni isti ne u sa da šnjo sti, a ni zdra vog ni slo bod nog dru štva i dr ža ve u bu duć no sti.

Na na red nim stra ni ca ma ob ja vlju je mo kom plet nu do ku men ta ci ju ve za nu za re ha bi li ta ci ju i re ha bi li ta ci o no obe šte će nje Vla di mi ra Mar ko vi ća.

Dokumente prenosimo u izvornom obliku, bez redakture.

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

260

OSUDA, IZGON I REHABILITACIJA VLADIMIRA MARKOVIĆA – DOKUMENTACIJA –

1. NAREDBA ISTRAŽNOG SUDIJE

KRI­br. 522/78DRU GI OP ŠTIN SKI SUD U BE O GRA DU, i to is tra žni su di ja u kri vič nom

pred me tu okr. Mar ko vić Vla di mi ra, zbog kri vič nog de la ši re nja la žnih ve sti iz čl. 218 st. 1 KZ SRS, po pred lo gu za pred u zi ma nje od re đe nih is tra žnih rad nji II OJT­a u Be o gra du KT­br. 1404/78 od 10.10.1978. go di ne, na osno vu čl. 242 ZKP, do neo je na dan 13. no vem bra 1978. go di ne, sle de ću,

NA RED BU

Na re đu je se ve šta če nje u kri vi č nom pred me tu okr. Mar ko vić Vla di mi ra u ci lju utvr đi va nja ura čun lji vo sti okri vlje nog u vre me iz vr še nja kri vič nog de la ko je mu se sta vlja na te ret pred lo gom za pred u zi ma nje od re đe nih is tra žnih rad­nji II OJT­a u Be o gra du.

Ve šta če njem je nu žno utvr di ti ka kvo je bi lo sta nje du šev nog zdra vlja okr. Mar ko vić Vla di mi ra, u vre me iz vr še nja kriv. de la, ko je mu se sta vlja na te ret, po­treb no je utvr di ti da li je okri vlje ni bio spo so ban da shva ti zna čaj svo jih pred u ze­tih rad nji i da upra vlja svo jim po stup ci ma u to vre me, ob zi rom da u spi si ma po­sto je po da ci de je Mar ko vić Vla di mir le čen u Spe ci jal noj bol ni ci za psi hi ja trij ska i ner vna obo lje nja „Dr La za K. La za re vić“ u Be o gra du, te i da sam iz ja vlju je da je osim u ovoj bol ni ci le čen i u Psi hi ja trij skoj bol ni ci „Ava la“ pod Ava lom, sve to u to ku 1975 i 1976 go di ne.

Ve šta če nje se po ve ra va Bol ni ci KPU u Be o gra du Ul. Ba čvan ska br. 14.U tom ci lju na la že se Mar ko vić Vla di mi ru da se na dan 20.11.1978. go di­

ne, u 10 ča so va, ja vi dr. Vu ko sa vu Vuč ko vi ću, uprav ni ku te bol ni ce, ra di pre gle da.Tro ško vi ve šta če nja pa da ju na te ret bu džet skih sred sta va su da.

Is tra žni su di ja (ne či tak pot pis)

2. PRED LOG JAV NOG TU ŽI O CA ZA IZ RI CA NJE ME RE BEZ BED NO STI OBA VE ZNOG PSI HI JA TRIJ SKOG LE ČE NJA

DRU GO OP ŠTIN SKO JAV NO TU ŽI LA ŠTVO U BE O GRA DU Br. Kt­1404/78 11. XII 1978. god. Be o grad MK/MD

DRUGOM OP ŠTIN SKOM SU DU U BE O GRA DU

Na osno vu čl. 493. ZKP, pod no sim

PRED LOG ZA IZ RI CA NJE ME RE BEZ BED NO STI

OBA VE ZNOG PSI HI JA TRIJ SKOG LE ČE NJA

261

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

pre ma:okr. MAR KO VIĆ VLA DI MI RU, od oca Ra do mi ra i maj ke Bran ke, rođ. 24.

X 1952. go di ne u Le skov cu, iz Be o gra da, Ul. Vu ka so vi će va br 21 – Ka na re vo brdo, stu den ta I go di ne Vi še tu ri stič ke ško le, neo že nje nog,

ŠTO JE:U dru goj po lo vi ni mar ta me se ca 1978. go di ne u Be o gra du, pro no sio la žno

tvr đe nje u na me ri da iza zo ve ne ras po lo že nje i uz ne mi re nje gra đa na, na taj na čin što je na pi sao i umno žio cir ku lar no pi smo u ko jem je na veo sle de će: „Po si gur nim i po u zda nim sta ti sti ka ma, u svim lo go ri ma u Hr vat skoj za vre me ra ta po gu blje no je 60.000 lju di i to ka ko Sr ba, ta ko i Hr va ta, Je vre ja, Ci ga na i dru gih an ti fa ši sta a ne 600.000 sa mo u Ja se nov cu ka ko se to ude se to stru ču je da bi se po ten ci ra la ne ka kva ko lek tiv na i traj na kri vi ca hr vat skog na ro da“, a po tom je po slao na vi še adre sa pa i usta škoj emi gra ci ji u Ne mač koj ko ja je ovo pi smo ob ja vi la u svo jim no vi na ma od av gu sta 1978. go di ne,

či me je iz vr šio kri vič no de lo ši re nja la žnih ve sti iz čl. 218. st. 1. KZ SR Sr bi je za ko je ni je od go vo ran, jer u vre me iz vr še nja ovog kri vič nog de la ni je bio spo so ban da shva ti zna čaj svo ga de la i da upra vlja svo jim po stup ci ma.

Sto gaPRED LA ŽEM

Da se pred tim su dom kao me sno i stvar no nad le žnim za ka že i odr ži glav ni jav ni pre tres na ko ji da se po zo vu:

1/ Jav ni tu ži lac,2/ Okr. Mar ko vić Vla di mir, pre ko da te adre se,3/ Sud ski ve štak dr. Vu ko sav Vuč ko vićDa se na glav nom pre tre su u to ku do ka znog po stup ka pro či ta cir ku lar no

pi smo Mar ko vić Vla di mi ra, da se iz vr ši uvid u no vi ne „Hr vat ska dr ža va“ od av gu­sta 1978. go di ne i da se pro či ta iz ve štaj ko mi si je ve šta ka br. 513­381­(250/78)­01 od 6. XII 1978. go di ne.

Da sud na kon odr ža nog glav nog pre tre sa pre ma okr. Mar ko vić Vla di mi ru iz rek ne me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di.

Za me nik jav nog tu ži o ca Mr Mi li vo je Ka ra no vić

3. REŠENJE DRUGOG OPŠTINSKOG SUDA O IZ RI CA NJU ME RE BEZ BED NO STI OBA VE ZNOG PSI HI JA TRIJ SKOG LE ČE NJA

K. br. 1901/78Dru gi op štin ski sud u Be o gra du, u ve ću sa sta vlje nom od su di je Mir ja ne

Me lić, kao pred sed ni ka ve ća, su di je­po rot ni ka Go ra na Banj ca i Mi o dra ga Mi la­di no vi ća, sa za pi sni ča rem Ve rom Ne gić, u kri vič nom pred me tu okri vlje nog Vla­di mi ra Mar ko vi ća zbog kri vič nog de la ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ SR Sr bi je, po vo dom pred lo ga za iz ri ca nje me re bez bed no sti i oba ve znom psi hi ja­trij skom le če nju od Dru gog op štin skog jav nog tu ži la štva u Be o gra du Kt. 1404/78 od 11.12.1978. go di ne, na kon pre tre sa odr ža nog u pri su stvu za me ni ka jav nog tu­ži o ca Dru gog op štin skog tu ži la štva Mi li vo ja Ka ra no vi ća, okri vlje nog i nje go vog

262

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

bra ni o ca, advo ka ta Ste va na To ma še vi ća, do neo je 23. fe bru a ra 1979. go di ne i istog da na ob ja vio,

RE ŠE NJEOkri vlje nom VLA DI MI RU MAR KO VI ĆU stu den tu pr ve go di ne Vi še tu ri­

stič ke ško le iz Be o gra da, uli ca Vu ka so vi će va br. 21 – Ka na re vo br do, ro đe nom 24.10.1952. go di ne u Le skov cu od oca Ra do mi ra i maj ke Bran ke, ro đe ne Mi lo še­vić, Ju go slo ve nu, dr ža vlja ni nu SFRJ,

što je:U dru goj po lo vi ni mar ta me se ca 1978. go di ne u Be o gra du pro no sio la žno

tvr đe nje u na me ri da iza zo ve ne ras po lo že nje i uz ne mi re nje gra đa na, na taj na­čin što je na pi sao i umno žio cir ku lar no pi smo u ko jem je na veo i sle de će: „Po si gur nim i po u zda nim sta ti sti ka ma, u svim lo go ri ma u Hr vat skoj za vre me ra ta po gu blje no je 60.000 lju di i to ka ko Sr ba, ta ko i Hr va ta, Je vre ja, Ci ga na i dru gih an ti fa ši sta, a ne 600.000 sa mo u Ja se nov cu ka ko se to ude se to stru ču je da bi se po­ten ci ra la ne ka kva ko lek tiv na i traj na kri vi ca hr vat skog na ro da“, a po tom po slao na vi še adre sa pa i usta škoj emi gra ci ji u Ne mač koj ko ja je ovo pi smo ob ja vi la u svo­ jim no vi na ma od av gu sta 1978. go di ne,

– či me je iz vr šio kri vič no de lo ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ SR Sr bi je,

pa mu sud na osno vu čla na 63 Kri vič nog za ko na SFRJ i čla na 494 stav 3 ZKP,IZ RI ČE ME RU BEZ BED NO STI

OBA VE ZNOG psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi.Ot pu šta nje iz zdrav stve ne usta no ve sud će od re di ti ka da utvr di da je da lje

iz vr ša va nje u zdrav stve noj usta no vi ne po treb no.Tro ško vi kri vič nog po stup ka pa da ju na te ret sred sta va su da.

Obra zlo že njeDru go op štin sko jav no tu ži la štvo u Be o gra du sta vi lo je pred log Kt. 1404/78

od 11. de cem bra 1978. go di ne, da se pre ma okri vlje nom Vla di mi ru Mar ko vi ću iz rek ne me ra bez bed no sti iz čla na 64 KZ SFRJ, stim što je na glav nom pre tre su, a po sle mi šlje nja sud skog ve šta ka dr. Vuč ko vi ća, sta vio pred log da se pre ma okri­vlje nom iz rek ne me ra bez bed no sti iz čla na 63 stav 1 KZ SFRJ, zbog to ga što je u ne u ra čun lji vom sta nju iz vr šio kri vič no de lo ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ SR Sr bi je, na na čin ka ko je to u iz re ci opi sa no.

Sud je sa slu šao okri vlje nog Vla di mi ra Mar ko vi ća, a za tim iz veo do ka zni po stu pak sa slu ša njem sud skog ve šta ka dr Vu ko sa va Vuč ko vi ća, ne u rop si hi ja tra, sa slu ša njem oca okri vlje nog Vla di mi ra, Ra do mi ra Mar ko vi ća, u svoj stvu sve do ka, uvi dom u no vi ne „Hr vat ska dr ža va“, od av gu sta me se ca 1978. go di ne, či ta njem cir ku lar nog pi sma Vla di mi ra Mar ko vi ća, upu će nog ra znim no vin skim ku ća ma u ino stran stvu i rad nim or ga ni za ci ja ma u Ju go sla vi ji i či ta njem na la za i mi šlje nja ko mi si je ve šta ka od 6. de cem bra 1978. go di ne.

U svo ju od bra nu okri vlje ni je is ti cao da je tač no da je on na pi sao cir ku lar no pi smo mar ta 1978. go di ne, ali in kri mi na ci ja ko ja mu se sta vlja na te ret od stra ne jav nog tu ži o ca ne mo že se po sma tra ti po seb no, ne go mo ra u sklo pu ce lo kup nog tek sta ovog pi sma. Na vo di da je hteo da po mog ne lju di ma, i to onim či ja se ime­na na la ze u tom pi smu, a ni ka ko da iz no si ne što što bi bi lo la žno.

263

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

Sud je sve stra no ce nio iz ve de ne do ka ze i od bra nu okri vlje nog, i utvr dio či nje nič no sta nje pro pi sa no u iz re ci. Ne spor no je utvr đe no da je okri vlje ni Vla­di mir Mar ko vić na pi sao cir ku lar no pi smo u ko me iz me đu osta log sto ji tvrd nja da je po si gur nim i po u zda nim sta ti sti ka ma, u svim lo go ri ma u Hr vat skoj i za vre me ra ta po gu blje no 60.000 lju di i to ka ko Sr ba, ta ko i Hr va ta, Je vre ja, Ci ga na i dru gih an ti fa ši sta, a ne 600.000 sa mo u Ja se nov cu, ako se to ude se to stru ču je, da bi se po ten ci ra la ne ka kva ko lek tiv na i traj na kri vi ca hr vat skog na ro da.

Ovo kao i či nje ni cu da je to pi smo po slao na vi še adre sa u ze mlji i ino­stran stvu, utvr đe no je či ta njem emi grant skog li sta „Hr vat ska dr ža va“, od av gu sta 1978. go di ne, kao i pri zna nje okri vlje nog, za tim i uvi dom u isto pi smo adre so va no na Dom kul tu re „Di mi tri je Tu co vić“, kao i se kre ta ru Me sne or ga ni za ci je Sa ve za ko mu ni sta Ko šut njak Ko sti Vu ko bra to vi ću.

Onaj deo od bra ne: da okri vlje nom Vla di mi ru Mar ko vi ću ni je bi la na me­ra da iz vr ši ne što la žno, da bi ne što ili ne ko me sa tim na žao uči nio, već na pro tiv hteo je da po mog ne lju di ma, sud ni je pri hva tio, za to što se iz cir ku lar nog pi sma, ko je je upu će no po je di nim or ga ni za ci ja ma i tek sta ob ja vlje nog u li stu „Hr vat ska dr ža va“ utvr đu je da se ne ra di ni o ka kvoj po mo ći li ci ma na ve de nim u tom pi­smu, već se ra di o ne i sti ni tim či nje ni ca ma ko je do vo de do ne ras po lo že nja i uz­ne mi re nja gra đa na.

Po stu pa ju ći po na red bi is tra žnog su di je Dru gog op štin skog su da od 13. no vem bra 1978. go di ne, ko mi si ja ve šta ka sa sta vlje na od ne u rop si hi ja tra, dr Vu­ko sa va Vuč ko vi ća i dr Bo ži da ra Dže leb dži ća, oba vi la je po treb ne psi hi ja trij ske i ne u ro lo ške pre gle de okri vlje nog Vla di mi ra i da la na laz i mi šlje nje u ko me se kon­sta tu je da okri vlje ni Vla di mir Mar ko vić bo lu je od pa ra no id ne psi ho ze, zbog če ga ni je bio spo so ban da shva ti zna čaj svo jih de la i da upra vlja svo jim po stup ci ma, te u vre me iz vr še nja kri vič nog de la ni je bio po do ban za ura čun lji vost.

Ko mi si ja je za u ze la sta no vi šte da okri vlje ni Vla di mir mo že da po no vo iz vr­še nje ovog kri vič nog de la, ali da se ova opa snost mo že ot klo ni ti iz ri ca njem me re bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di, iz čla na 64 KZ SFRJ.

Na glav nom pre tre su od 23. fe bru a ra 1979. go di ne član ko mi si je ve šta ka dr Vu ko sav Vuč ko vić, od go va ra ju ći na pi ta nje su da o ste pe nu ura čun lji vo sti okri­vlje nog Vla di mi ra Mar ko vi ća, iz neo je sle de će:

– okri vlje ni se le či u ne u rop si hi ja trij skim usta no va ma od 1970. go di ne, sada je Mar ko vić pro gre di rao sa svo jom bo le šću, bo lest je u po gor ša nju, su ma nu­tost iz ra že na i on ne ma ni ka kvog uvi da u svo ju bo lest,

– okri vlje ni bo lu je od du šev ne bo le sti pa ra no id ne psi ho ze, u vre me iz vr­še nja kri vič nog de la on ni je bio spo so ban da shva ti zna čaj de la i da upra vlja svo­jim po stup ci ma i po sto ji opa snost da po no vi slič no kri vič no de lo, pa s ob zi rom na ova kvo sa da šnje sta nje pred la že pri me nu me re bez bed no sti oba ve znog psi hi­ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi.

Sud je ova kav na laz i mi šlje nje ve šta ka pri hva tio kao ve ro do sto jan, po što ni je bi lo do ka za ko ji bi do ve li u sum nju pra vil nost ovog struč nog mi šlje nja i s ob ­ zi rom da su ve šta ci da li na laz i mi šlje nje po sle psi hi ja trij skog i ne u ro lo škog pre­gle da okri vlje nog, kao i na kon raz ma tra nja ras po lo ži ve do ku men ta ci je i op ser va­ci je okri vlje nog, a u skla du sa pra vi li ma Ne u rop si hi ja trij ske na u ke. S ob zi rom na iz lo že no, okri vlje ni je, ka ko je sud utvr dio, iz vr šio kri vič no de lo iz čla na 218 stav

264

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

1 KZ SR Sr bi je, na na čin opi san u iz re ci re še nja, a u vre me iz vr še nja kri vič nog de la bio je ne u ra čun ljiv.

Zbog opa sno sti za oko li nu a i zbog to ga što je ra di ot kla nja nja ove opa sno sti, po mi šlje nu i na la zu ve šta ka, po treb no le če nje i ču va nje okri vlje nog Mar ko vi ća, sud je iz re kao me ru bez bed no sti iz čla na 63 stav 1 KZ SFRJ stim da će ovu me ru sud ob u sta vi ti kad utvr di da je pre sta la po tre ba za le če njem i ču va njem uči ni o ca u zdrav stve noj usta no vi.

Po što okri vlje ni ni je ogla šen kri vim, tro ško vi kri vič nog po stup ka pa da ju na te ret sred sta va su da.

Za pi sni čar Pred sed nik ve ća – su di ja Ve ra Ne gić Mir ja na Me lić

Prav na po u ka: pro tiv ovog re še nja do zvo lje na je žal ba Okru žnom su du u Be o gra­du, a pre ko ovog su da, u ro ku od 8 da na od da na pri je ma.

4. RE ŠE NJE DRUGOG OKRU ŽNOG SU DA O OD BI JA NJU ŽAL BE

Kž. 811/79OKRU ŽNI SUD U BE O GRA DU, kao dru go ste pe ni u ve ću sa sta vlje nom od

su di ja Ra do mi ra Mi lo vi ća, kao pred sed ni ka ve ća, i su di ja Su bo tin Bo silj ke i Slav­ko vić Ve li bo ra, kao čla no va ve ća sa za pi sni ča rem Sto jić Rad mi lom, u kriv. pred­me tu pro tiv okr. Vla di mi ra Mar ko vi ća, zbog kriv. de la ši re nja la žnih ve sti iz čl. 218. st. 1 KZ SR Sr bi je, re ša va ju ći po žal bi okri vlje nog i nje go vog bra ni o ca iz ja­vlje noj na re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K. 1901/78 od 23. II 1979. go di ne, na sed ni ci ve ća od 10. IV 1979. go di ne na kon sa slu ša nja za me ni ka OJ Ta gra da Be o gra da, do neo je

RE ŠE NJEOD BI JA JU se kao neo sno va ne žal be okr. Vla di mi ra Mar ko vi ća i nje go vog

bra ni o ca, iz ja vlje ne na re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K. 1901/78 od 23. II 1979. go di ne.

Obra zlo že njeDru gi op štin ski sud u Be o gra du je na pad nu tim re še njem shod no čl. 63.

KZ SFRJ i čl. 494 st. 3 ZKP iz re kao me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi okr. Vla di mi ra Mar ko vi ća ko ji je iz vr šio kriv. de lo ši re nja la žnih ve sti iz čl. 218 st. 1. KZ Sr bi je. Ot pu šta nje iz zdrav stve ne usta no ve sud će od re di ti ka da utvr di da je da lje za dr ža va nje u zdrav stve noj usta­no vi ne po treb no. Tro ško vi kriv. po stup ka pa da ju na te ret bu džet skih sred sta va.

Pro tiv ovog re še nja bla go vre me no su iz ja vi li žal be lič no okri vlje ni i nje­gov bra ni lac, a sa raz lo ga ka ko se u žal ba ma na vo di – da pri ro da bo le sti okri vlje­nog ne zah te va oba ve zno psi hi ja trij sko le če nje u zdrav stve noj usta no vi, ne go da je do volj no le če nje na slo bo di. U tom smi slu je sta vljen i pred log dru go ste pe nom su du. Po raz ma tra nju svih spi sa na pad nu tog re še nja, te obe žal be po sa slu ša nju za me ni ka OJ Ta gra da Be o gra da, a is pi tu ju ći pr vo ste pe no re še nje u smi slu čl. 398 ZKP, ve će Okru žnog su da je na šlo:

Žal ba okri vlje nog i nje go vog bra ni o ca su neo sno va ne.U sve mu je pr vo ste pe ni sud pra vil no po stu pio ka da je u smi slu čl. 63 KZ

SFRJ i čl. 494 st. 3 ZKP iz re kao od re đe nu me ru bez bed no sti. Mi šlje nje le ka ra

265

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

ve šta ka ko je je da to na pre tre su je ja sno i ka te go rič no. U ta kvoj si tu a ci ji pr vo­ste pe ni sud je i do neo pra vil nu od lu ku. Raz lo ge ko je je dao u obra zlo že nju svo ga re še nja u pot pu no sti pri hva ta i Okru žni sud u Be o gra du.

Ot pu šta nje iz zdrav stve ne usta no ve sud će od re di ti ka da utvr di da je da lje za dr ža va nje u zdrav stve noj usta no vi ne po treb no. Sa iz lo že nog a u smi slu čl. 397 ZKP i od lu če no je kao u iz re ci.

Za pi sni čar, Pred sed nik ve ća­su di ja Rad mi la Sto jić s.r. Ra do mir Mi lo vić s.r.

5. RE ŠE NJE DRUGOG OKRU ŽNOG SU DA O OB U STA VLJA NJU ME RE BEZ BED NO STI OBA VE ZNOG PSI HI JA TRIJ SKOG LE ČE NJA

K. 1901/78 KV. 483/81

DRU GI OP ŠTIN SKI SUD U BE O GRA DU, u ve ću sa sta vlje nom od Pred sed­ni ka su da­ve ća Bra ti mi ra To čan ca i su di ja: Slo bo da na Ra ši ća i Ma je Ko va če vić­To­mić, kao čla no va ve ća sa za pi sni ča rem Sa njom Le kić, u kriv. pred me tu ovog su da pro tiv okr. Mar ko vić Vla di mi ra, po pred lo gu II OJT­a u Be o gra du KT­1404/78, od 13.12.1978. g., za iz ri ca nje me re bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če­nja, a po pri ba vlje nom mi šlje nju II OJT­a u Be o gra du, o pred lo gu Bol ni ce KPD­a u Be o gra du, da se okri vlje nom iz re če na me ra bez bed no sti oba ve znog le če nja i ču­ va nja u zdrav stve noj usta no vi za me ni me rom bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij­skog le če nja na slo bo di, do neo je da na 2.4.1982. go di ne

RE ŠE NJEI. OB U STA VLJA se me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču­

va nja u zdrav stve noj usta no vi, ko ja je okr. VLA DI MI RU MAR KO VI ĆU iz re če na re še njem ovog su da K. 1901/78, od 23.2.1979. g., zbog kriv. de la iz čl. 218, st. 1. KZ SRS i od re đu je se nje go vo ot pu šta nje iz Bol ni ce KPD­a u Be o gra du.

II. Okrivljenom Vla di mi ru Mar ko vi ću iz ri če se me ra bez bed no sti oba ve­znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz čl. 64 KZ SFRJ, ko ja će tra ja ti naj du že dve go di ne.

Iz re če na me ra bez bed no sti iz vr ša va će se u Bol ni ci KPD­a u Be o gra du.Pro tiv ovog re še nja do zvo lje na je žal ba u ro ku od tri da na od da na pri je ma

pi sme nog ot prav ka Okru žnom su du u Be o gra du, a pre ko ovog su da.Obra zlo že nje

Re še njem ovog su da K. 1901/78 od 23.2.1979. g. okr. Vla di mi ru Mar ko vi ću iz re če na je me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav­stve noj usta no vi iz čl. 63 KZ SFRJ. Ovo re še nje po tvr đe no je re še njem Okru žnog su da u Be o gra du Kž. 811/79, od 10.4.1979. go di ne.

Iz re če na me ra bez bed no sti iz vr ša va na je u Bol ni ci KPD­a u Be o gra du.Bol ni ca KPD­a u Be o gra du, pod ne la je da na 23.3.1982. g., pred log da se

okri vlje nom iz re če na me ra bez bed no sti ob u sta vi i da se od re di nje go vo oba ve zno psi hi ja trij sko le če nje na slo bo di, ob zi rom da je pre sta la po tre ba za le če njem i ču­va njem okri vlje nog u ovoj usta no vi.

Od lu ču ju ći o pred lo gu, Kri vič no ve će je iz vr ši lo uvid u sve spi se pred me ta i pri ba vi lo mi šlje nje II OJT­a u Be o gra du, ko je se sa gla si lo sa pred lo gom Bol ni ce

266

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

KPD­a, pa je na šlo da je pred log osno van i Vla di mi ru Mar ko vi ću, ob u sta vi lo iz vr­še nje iz re če ne me re bez bed no sti.

Ovo sto ga što iz pred lo ga Bol ni ce KPD­a u Be o gra du, pro iz i la zi da je na­kon od go va ra ju ćeg le če nja po bolj ša no du šev no zdra vlje Vla di mi ra Mar ko vi ća, te da je pre sta la po tre ba za nje go vim le če njem i ču va njem u zdrav stve noj usta no vi. Ob zi rom da je na osno vu re zul ta ta le če nja utvr đe no da je do volj no da lje le če nje na slo bo di,

Kri vič no ve će je, na osno vu čl. 64 st. 2 KZ SFRJ i čl. 498 st 1 ZKP­a, ob u­sta vi lo da lje iz vr še nje iz re če ne me re bez bed no sti i od re di lo ot pu šta nje uči ni o ca iz zdrav stve ne usta no ve, a isto vre me no od re di lo nje go vo oba ve zno psi hi ja trij sko le če nje na slo bo di, iz re kav ši mu me ru bez bed no sti iz čl. 64 KZ SFRJ.

Iz re če na me ra bez bed no sti će se iz vr ša va ti u Bol ni ci KPD­a u Be o gra du, s tim što je Mar ko vić Vla di mir oba ve zan da se re dov no ja vlja le ka ri ma ove usta­no ve. Uko li ko ne bu de po stu pio po ovom re še nju, sud mu mo že iz re ći me ru bez­bed no sti iz čl. 63 KZ SFRJ oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve­noj usta no vi. Bol ni ca KPD­a u Be o gra du du žna je da naj ma nje sva kih šest me se ci oba ve šta va ovaj sud o zdrav stve nom sta nju na ve de nog li ca i o uspe hu le če nja, a iz re če na me ra bez bed no sti mo že tra ja ti naj du že dve go di ne.

Zbog iz lo že nog, do ne ta je od lu ka kao u iz re ci.

Za pi sni čar Pred sed nik su da­ve ća Sa nja Le kić Bra ti mir To ča nac

6. PO TVR DA KA ZNE NO­PO PRAV NOG DO MA – BOL NI CE

KA ZNE NO­PO PRAV NI DOM – BOL NI CA Br. 24­954­05­1 02.04.1982. god.

MAR KO VIĆ VLA DI MIR od oca Ra do mi ra, ro đen 24.10.1952. u me stu Beo­gra du, stal no na sta njen u Be o gra du, uli ca Vu ka so vi će va br. 21.

Re še njem II Opš. su da u Be o gra du K. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne iz­re če na je me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav­stve noj usta no vi na osno vu čl. 63 KZ SFRJ, a zbog kriv. de la ši re nja la žnih ve sti iz čl. 218 st 1 KZ SRS.

Po če tak iz dr ža va nja me re bez bed no sti ra ču na se od 23.05.1979. go di ne pa na da lje.

Me ru bez bed no sti iz dr žao u KPD­bol ni ci u Be o gra du od 23.05.1979. go di­ne do /…/ ka da je na slo bo du ot pu šten re še njem II Opš. su da u Bgd. K. 1901/78 i Kv. 483/81 od 02.04.1982. god., ob u sta vlja se me ra bez bed no sti oba ve znog psi­hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi i od re đu je se me ra bez bed­no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz čl. 64 KZ SFRJ, ko ja će tra­ja ti naj du že dve go di ne.

Pri ot pu stu je iz ja vio da će ži ve ti u Be o gra du u uli ci Vu ka so vi će va br. 21 te je du žan da se u ro ku od 5 da na ja vi SUP­u po me stu bo rav ka.

O pred njem oba ve šta va mo zna nja ra di.

Na čel nik Na d zor ne slu žbe Mi ro slav Cvet ko vić

267

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

7. RE ŠE NJE DRUGOG OP ŠTIN SKOG SU DA O OB U STA VLJA NJU ME RA OBA VE ZNOG PSI HI JA TRIJ SKOG LE ČE NJA NA SLO BO DI

K. 1901/78 KV. 209/83

DRU GI OP ŠTIN SKI SUD U BE O GRA DU, u ve ću sa sta vlje nom od pred sed­ni ka su da To ča nac Bra ti mi ra, kao pred sed ni ka ve ća i su di ja Go gić Sav ke i Ra šić Slo bo da na, kao čla no va ve ća sa za pi sni ča rem Nin ko vić Bo ja nom u kriv. pred­me tu MAR KO VIĆ VLA DI MI RA po pred lo gu II OJ Ta u Be o gra du Kt. 1404/78 od 13.12.1978. go di ne za iz ri ca nje me re bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če­nja a po pri ba vlje nom mi šlje nju II OJ Ta u Be o gra du, od lu ču ju ći o pred lo gu okr. Mar ko vić Vla di mi ra da mu se iz re če na me ra bez bed no sti iz čl. 64. KZ SFRJ ob u­sta vi, na sed ni ci ve ća odr ža noj da na 13.3.1984. go di ne, do neo je

RE ŠE NJEOB U STA VLJA SE me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na

slo bo di iz čl. 64 KZ SFRJ ko ja je okr. Mar ko vić Vla di mi ru iz re če na re še njem ovo­ga su da K­1901/78 –KV.483/81 od 2.4.1982. go di ne zbog kriv. de la iz čl. 218 st. 1 KZ SRS.

Pro tiv ovog re še nje mo že se iz ja vi ti žal ba Okru žnom su du u Be o gra du, u ro ku od 3 da na od da na pri je ma pi sme nog ot prav ka re še nja, a pre ko ovog su da.

Obra zlo že njeRe še njem ovo ga su da K­1901/78 od 23.2.1979. go di ne okr. Mar ko vić Vla­

di mi ru iz re če na je me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi iz čl. 63 KZ SFRJ zbog uči nje nog kriv. de la iz čl. 218 st. 1 KZ SRS.

Ovo re še nje po tvr đe no je re še njem Okru žnog su da u Be o gra du KŽ.811/79 od 10.4.1979. go di ne. Iz re če na me ra bez bed no sti iz vr ša va na je u KP Dom Bol­ni ci u Be o gra du.

Re še njem ovo ga su da K­1901/78­KV­483/81 od 2.4.1982. go di ne ob u sta­vlje na je na pred na ve de na me ra bez bed no sti i isto vre me no iz re če na me ra bez bed­no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz čl. 64 KZ SFRJ. Ovo re še nje po sta lo je pra vo sna žno da na 10.4.1982. go di ne.

Okr. Mar ko vić Vla di mir pod neo je ovom su du pred log da se iz re če na me ra bez bed no sti iz čl. 64 KZ SFRJ ob u sta vi s ob zi rom da sma tra da je pot pu no psi hič­ki zdrav ta ko da je pre sta la po tre ba za da lje le če nje na slo bo di.

Od lu ču ju ći o ovom pred lo gu kri vič no ve će je iz vr ši lo uvid u spi se pred me ta, pri ba vi lo mi šlje nje II OJ Ta u Be o gra du i iz ve štaj Spe ci jal ne bol ni ce za psi hi ja trij­ska obo le nja „Dr. La za La za re vić“ pa je na šlo da je pred log osno van i okr. Mar ko­vić Vla di mi ru ob u sta vi lo iz vr še nje iz re če ne me re bez bed no sti iz čl. 64 KZ SFRJ.

Na i me iz iz ve šta ja Spe ci jal ne bol ni ce za psi hi ja trij ska obo le nja „Dr. La za La za re vić“ br. 821 i 1267/82 utvr đu je se da je okr. Mar ko vić Vla di mir re dov no do la zio na kon trol ne pre gle de u ovu usta no vu, da ni je opa san po oko li nu, da je to­kom du žeg pe ri o da le če nja kon sta to va no sta nje do bre re mi si je, ma da je po treb no da se i da lje le či i od la zi na kon trol ne pre gle de kod Ne u rop si hi ja tra.

S ob zi rom da je osno vu re zul ta ta le če nja utvr đe no da okr. Mar ko vić Vla di­mir ni je opa san po oko li nu, kri vič no ve će je na osno vu čl. 64 KZ SFRJ ob u sta vi lo

268

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

da lje iz vr ša va nje iz re če ne me re bez bed no sti okr. Mar ko vić Vla di mi ru oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz čl. 64 KZ SFRJ.

S ob zi rom na iz lo že no, od lu če no je kao u iz re ci re še nja.Za pi sni čar Pred sed nik su da Bo ja na Nin ko vić Bra ti mir To ča nac

8. REŠENJE VIŠEG SUDA U BEOGRADU O ODBIJANJU ZAHTEVA ZA REHABILITACIJU

RE PU BLI KA SR BI JA VI ŠI SUD U BE O GRA DUReh. br. 22/10 Da na 14.02.2013. go di neBeograd Ti moč ka br.15

VI ŠI SUD U BE O GRA DU, u ve ću sa sta vlje nom od su di ja An đel ke Opa čić, pred sed ni ka ve ća, i su di ja Bo ži da ra Va si ća i Ve re Vu ko tić, čla no va ve ća, u prav­noj stva ri pod no si o ca zah te va Mar ko vić Vla di mi ra, iz Be o gra da – Ra ko vi ca, uli ca Vu ka so vi će va broj 21/I­3, ra di re ha bi li ta ci je Mar ko vić Vla di mi ra, na kon ro či šta odr ža nog da na 14.02.2013. go di ne, do neo je

RE ŠE NJEOD BI JA SE zah tev za re ha bi li ta ci ju Mar ko vić Vla di mi ra ko jim je tra žio

sop stve nu re ha bi li ta ci ju kao i da se utvr di da su ni šta ve prav ne po sle di ce re še­nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K br. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne, kao NEO SNO VAN.

Obra zlo že njeDa na 04.05.2006. go di ne, pod no si lac zah te va Mar ko vić Vla di mir iz Be o­

gra da, uli ca Vu ka so vi će va broj 21/I­3, pod neo je zah tev za svo ju re ha bi li ta ci ju. Na veo je da mu je po re še nju Dru gog op štin skog su da u Be o gra du do ne tom da na 23.02.1979. go di ne, iz re če na me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u za tvo re noj zdrav stve noj usta no vi na neo d re đe no vre me. Ovo re še nje je po tvr dio i dru go ste pe ni Okru žni sud. Me ra bez bed no sti je iz vr še na u pe ri o du od 23.05.1979. go di ne do 02.04.1982. go di ne i to na Ne u rop si hi ja trij skom „A“ ode lje nju be o grad ske Za tvor ske bol ni ce. Me ra bez bed no sti mu je iz re če na zbog iz vr še nja kri vič nog de la ši re nje la žnih ve sti, a bio je žr tva zlo u po tre be me di ci ne i psi hi ja tri je u po li tič ke svr he.

Pod no si lac zah te va Mar ko vić Vla di mir je na ro či štu odr ža nom da na 14.02.2013. go di ne, iz ja vio da u pot pu no sti osta je pri pred lo gu ko ji je pod neo 04.05.2006. go di ne.

Od lu ču ju ći o pod ne tom zah te vu sud je do neo re še nje da se u do ka znom po stup ku pro či ta ju pi sme ni do ka zi u spi si ma i to:

– re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne,

– re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78 KV. 483/81 od 02.04.1982. go di ne,

– re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K­1901/78 KV­209/83 od 13.03.1984. go di ne,

269

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

– ot pu snu li stu Ka zne no po prav nog do ma – bol ni ce Be o grad P­br. 312/79 od 02.04.1982. go di ne,

– do ku ment Ka zne no po prav nog do ma – bol ni ce Be o grad br. 24­954­05­1 od 02.04.1982. go di ne,

– oba ve šte nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du VI II Su. br. 459/09 od 16.04.2009. go di ne,

– oba ve šte nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du VI II Su. br. 1204/09 od 01.10.2009. go di ne,

– ko pi ju upi sni ka „K“ za 1978. go di nu za pred met broj 1901 i ko pi ju upi­sni ka „Kri“ za pred met broj 322;

– kao i da se iz ve de do kaz sa slu ša njem pred la ga ča Mar ko vić Vla di mi ra,te je po svom uve re nju na osno vu sa ve sne i bri žlji ve oce ne do ka za, ko je je

ana li zi rao ka ko sva ki po na o sob, ta ko i nji ho vu me đu sob nu po ve za nost, kao i na osno vu re zul ta ta ce lo kup nog po stup ka u smi slu od red be čla na 8 Za ko na o par nič­nom po stup ku („Slu žbe ni gla snik RS“ broj 124/05) u ve zi čla na 30 stav 2 Za ko na o van par nič nom po stup ku („Slu žbe ni gla snik SRS“ broj 25/92 i 48/88 i „Slu žbe ni gla snik RS“ broj 46/95 i 18/05), utvr dio sle de će.

Či ta njem re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne, sud je utvr dio da je okri vlje nom Mar ko vić Vla di mi ru, zbog to ga što je u dru goj po lo vi ni mar ta me se ca 1978. go di ne u Be o gra du pro no sio la­žno tvr đe nje u na me ri da iza zo ve ne ras po lo že nje i uz ne mi re nje gra đa na, na taj na čin što je na pi sao i umno žio cir ku lar no pi smo u ko jem je na veo i sle de će: „Po si gur nim i po u zda nim sta ti sti ka ma, u svim lo go ri ma u Hr vat skoj za vre me ra ta po gu blje no je 60.000 lju di i to ka ko Sr ba, ta ko i Hr va ta, Je vre ja, Ci ga na i dru gih an ti fa ši sta a ne 600.000 sa mo u Ja se nov cu ka ko se to ude se to stru ču je da bi se po ten ci ra la ne ka ko lek tiv na i traj na kri vi ca hr vat skog na ro da“, a po tom po slao na vi še adre sa pa i usta škoj emi gra ci ji u Ne mač koj ko ja je ovo pi smo ob ja vi la u svo jim no vi na ma od av gu sta 1978. go di ne, či me je iz vr šio kri vič no de lo ši re nje la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ SR Sr bi je, iz re če na na osno vu čla na 63 Kri vič­nog za ko na SFRJ i čla na 494 stav 3 ZKP me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij­skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi.

Či ta njem re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78 KV. 483/81 od 02.04.1982. go di ne, sud je utvr dio da se istim u sta vu I ob u sta vlja me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi, ko ja je okri vlje nom Vla di mi ru Mar ko vi ću, iz re če na re še njem istog su da K. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne, zbog kri vič nog de la iz čla na 218. stav 1 KZ SRS i od re đu­je se nje go vo ot pu šta nje iz Bol ni ce KPD­a u Be o gra du. Sta vom II istog re še nja okri vlje nom Vla di mi ru Mar ko vi ću iz ri če se me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja­trij skog le če nja na slo bo di iz čla na 64 KZ SFRJ ko ja će tra ja ti naj du že dve go di ne.

Či ta njem re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K­1901/78 KV­209/83 od 13.03.1984. go di ne, sud je utvr dio da se istim ob u sta vlja me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz čla na 64 KZ SFRJ ko ja je okri vlje­nom Mar ko vić Vla di mi ru iz re če na re še njem istog su da K­1901/78­KV. 483/81 od 02.04.1982. go di ne zbog kri vič nog de la iz čla na 218 stav 1 KZ SRS.

Či ta njem ot pu sne li ste Ka zne no po prav nog do ma – bol ni ce Be o grad P br. 312/79 od 02.04.1982. go di ne i do ku men ta Ka zne no po prav nog do ma – bol ni ce

270

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

Be o grad br. 24­954­05­1 od 02.04.1982. go di ne, sud je utvr dio da je Mar ko vić Vla di mir iz dr žao me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi i to u pe ri o du od 23.05.1979. go di ne do 02.04.1982. go­di ne, ka da je ot pu šten na slo bo du iz KPD bol ni ce u Be o gra du.

Či ta njem oba ve šte nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du VI II Su. br. 459/09 od 16.04.2009. go di ne i oba ve šte nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du VI II Su. br. 1204/09 od 01.10.2009. go di ne, sud je utvr dio da su spi si pred me ta K. br. 1901/78 po pro te ku za kon skog ro ka ko mi sij ski ot pi sa ni i uni šte ni.

Či ta njem ko pi je upi sni ka „K“ za 1978. go di nu za pred met broj 1901 i ko­pi je upi sni ka „Kri“ za pred met broj 322, sud je za klju čio da je Mar ko vić Vla di mir 15.03.1979. go di ne iz ja vio žal bu na re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne. Re še njem KŽ 911/79 od 10.04.1979. go di­ne po tvr đe no je re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, K. br. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne. Mar ko vić Vla di mir je 16.05.1979. go di ne pod neo zah tev za po na vlja nje kri vič nog po stup ka, ko ji je re še njem KV­221/79 od 22.05.1979. go­di ne od bi jen. Mar ko vić Vla di mir je 16.05.1981. go di ne pod neo zah tev za van red­no ubla ža va nje ka zne, ko ji zah tev je re še njem KŽ­179/81 od 16.05.1981. go di ne od ba čen. Mar ko vić Vla di mir je 30.10.1979. go di ne pod neo zah tev za za šti tu za­ko ni to sti ko ji je ta ko đe od bi jen.

Iz is ka za pred la ga ča Mar ko vić Vla di mi ra, sud je utvr dio da je pro tiv nje ga vo đen po stu pak pred Dru gim op štin skim su dom u Be o gra du zbog kri vič nog de la ko je je bi lo ta da pred vi đe no Kri vič nim za ko nom i da mu je iz re če na me ra bez be­dno sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja u za tvo re noj usta no vi. Me ra bez bed no sti je ob u sta vlje na, na kon sko ro tri go di ne pro ve de ne u za tvo re noj usta no vi. Pro tiv re še nja ko jim mu je iz re če na me ra bez bed no sti ža lio se i on lič no i nje gov advo kat po slu žbe noj du žno sti, ali je to od ba če no. Me ru bez bed no sti je iz dr žao na psi hi­ja trij skom A ode lje nju be o grad ske za tvor ske bol ni ce u Ba čvan skoj uli ci. Na veo je da re ha bi li ta ci ju tra ži i ra di mo ral nih mo ti va, a i ra di ma te ri jal ne sa tis fak ci je.

Po la ze ći od ova ko utvr đe nog či nje nič nog sta nja, sud je na šao da je zah tev u ovoj prav noj stva ri neo sno van.

Na i me, pri li kom do no še nja od lu ke sud je imao u vi du či nje ni cu, da je Mar­ko vić Vla di mi ru, re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du, iz re če na me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi, a za to što je iz vr šio kri vič no de la ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ SR Sr bi je. Na ve de ni kri vič ni po stu pak spro ve den je u skla du sa za ko nom i op štim prin ci pi ma kri vič nog pra va, uz pri me nu na če la kon tra dik tor no sti i ne po sred no sti, kao i uz po što va nje svih gra đan skih pra va okri vlje nog, pre sve ga pra va na od bra­nu i pra va na prav ni lek, ob zi rom da je okri vlje ni Mar ko vić Vla di mir ne sme ta no iz neo svo ju od bra nu u kri vič nom po stup ku.

Utvr đe no je da je u vre me iz vr še nja kri vič nog de la Mar ko vić Vla di mir bio ne u ra čun ljiv, a iz na la za ve šta ka je utvr đe no da mu je po treb no le če nje i ču va nje u zdrav stve noj usta no vi, sud okri vlje nog ni je ogla sio kri vim, već mu je iz re kao me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi.

Sud je, ce ne ći sve na pred na ve de ne do ka ze, za klju čio da u kon kret nom slu ča ju ni su po vr eđe na pra va okri vlje nog Mar ko vić Vla di mi ra u pr vo ste pe nom kri vič nom po stup ku ko ji se pro tiv nje ga vo dio pred Dru gim op štin skim su dom u Be o gra du, kao ni u dru go ste pe nom po stup ku pred Okru žnim su dom. Po što va na

271

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

je pro ce du ra, od no sno pr vo je po dig nu ta op tu žni ca od stra ne Dru gog op štin skog jav nog tu ži la štva u Be o gra du, da je okri vlje ni Mar ko vić Vla di mir sa slu šan i da je iz neo svo ju od bra nu, da je kao sve dok sa slu šan nje gov otac Ra do mir Mar ko vić, da je iz ve den do kaz pre gle dom Mar ko vić Vla di mi ra od stra ne ko mi si je ve šta ka sa sta­vlje ne od dva ne u rop si hi ja tra ko ji su da li svoj na laz i mi šlje nje, da je član na ve de­ne ko mi si je ve štak dr Vu ko sav Vuč ko vić sa slu šan u ve zi sa na la zom i mi šlje njem ko mi si je, te da je pr vo ste pe na pre su da de talj no obra zlo že na sa na vo đe njem svih do ka za na osno vu ko jih je sud do neo svo ju od lu ku.

Sud je ta ko đe imao u vi du da ni jed na od lu ka ni je do ne ta pro tiv no na če­li ma prav ne dr ža ve i op šte pri hva će nim stan dar di ma ljud skih pra va i slo bo da.

Ka ko su spi si pred me ta ko ji se od no se na kri vič ni po stu pak ko ji je vo đen pro tiv okri vlje nog Mar ko vić Vla di mi ra ko mi sij ski uni šte ni na kon pro te ka za kon­skog ro ka ču va nja, pa uvid u iste ni je mo guć, sud je od Dru gog op štin skog su da u Be o gra du pri ba vio ko pi je upi sni ka za 1978. go di nu i to „K“ za pred met pod red­nim bro jem 1901 i „Kri“ za pred met pod red nim bro jem 322, pa je uvi dom u iste pri li kom do no še nja od lu ke ce nio i to da su Mar ko vić Vla di mir i nje gov bra ni lac iz ja vi li žal bu na re še nje K. br. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne, a ista je od bi je na re še njem su da KŽ 911/79 od 10.04.1979. go di ne, 16.05.1979. go di ne pod net je zah tev za po na vlja nje kri vič nog po stup ka ko ji je od bi jen re še njem KV­221/79 od 22.05.1979. go di ne, 16.05.1981. go di ne pod net je zah tev za van red no ubla ža va­nje ka zne ko ji je od ba čen re še njem KŽ/179/81 od 07.10.1981. go di ne i za tim je pod net zah tev za za šti tu za ko ni to sti ko ji je od bi jen 30.10.1979. go di ne.

Mar ko vić Vla di mir ni je ni ogla šen kri vim za kri vič no de lo či je mu se iz­vr še nje sta vlja na te ret, jer je u vre me iz vr še nja kri vič nog de la bio ne u ra čun ljiv.

Ka ko sud ni je na šao da je Mar ko vić Vla di mir, sud skom ili ad mi ni stra tiv nom od lu kom iz po li tič kih ili ide o lo ških raz lo ga li šen ži vo ta, slo bo de ili ne kih dru gih pra va, što bi bio neo p ho dan uslov da se zah tev za re ha bi li ta ci ju Mar ko vić Vla di­mi ra usvo ji, a shod no čla nu 1 Za ko na o re ha bi li ta ci ji („Slu žbe ni gla snik RS“ broj 33/06), sud je od lu čio kao u iz re ci re še nja, shod no čla nu 4 Za ko na o re ha bi li ta ci ji i od bio zah tev za nje go vu re ha bi li ta ci ju.

Pred sed nik ve ća­su di ja An đel ka Opa čić

Po u ka o prav nom le ku: Pro tiv ovog re še nja do zvo lje na je žal ba Ape la ci­o nom su du u Be o gra du u ro ku od 30 da na od da na pri je ma pi sme nog ot prav ka re še nja, a pre ko ovog su da.

9. ŽAL BA PROTIV PRESUDE VIŠEG SUDA U BEOGRADU

Reh. br. 22/10 29.04.2013.

VI ŠI SUD U BE O GRA DU

Pod no si lac zah te va: Vla di mir Mar ko vić iz Be o gra da, ul. Vu ka so vi će va br. 21/I­3 ko ga za stu pa ju advo ka ti De jan P. Bog da no vić, Ka ta ri na M. Ra do vić, Vla­di mir M. Đe rić, Ma ra V. Jan ko vić

ŽAL BApro tiv pre su de Vi šeg su da u Be o gra du, Reh. br. 22 od 14.02.2013.

272

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

APE LA CI O NOM SU DU U BE O GRA DU Pri me ra ka: 3 Pri lo ga: 1

Pod no si lac zah te va za re ha bi li ta ci ju, pre ko pu no moć ni ka ovla šće nih na za­stu pa nje na osno vu pu no moć ja ko je se do sta vlja u pri lo gu pod 1/, po bi ja pre su du Vi šeg su da u Be o gra du Reh. br. 22/10 od 14.02.2013. go di ne (da lje: „ožal be na pre su da“) zbog po gre šne pri me ne ma te ri jal nog pra va, pa sta vlja sle de ći

ŽAL BE NI PRED LOG

PRE I NA ČU JE SE pre su da Vi šeg su da u Be o gra du Reh. br. 22/10 od 14.02.2013. go di ne, pa se USVA JA zah tev za re ha bi li ta ci ju.

Obra zlo že nje

Pod no si o cu zah te va za re ha bi li ta ci ju je Dru gi op štin ski sud u Be o gra du, re še njem K br. 1901/78 od 25.02.1979, iz re kao me ru bez bed no sti oba ve znog psi­hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi zbog iz vr še nja kri vič nog de la ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218 st. 1 KZ SR Sr bi je (da lje: „od lu ka“). Pre ma od lu ci, on je to kri vič no de lo iz vr šio ta ko što je na pi sao, umno žio i na vi še adre­sa, uklju ču ju ći i usta škoj emi gra ci ji u Ne mač koj, po slao cir ku lar no pi smo u ko me je tvr dio da je to kom Dru gog svet skog ra ta u lo go ri ma u Hr vat skoj po gu blje no 60.000 Sr ba, Hr va ta, Je vre ja i Ci ga na, a ne 600.000 ka ko se tvr di da bi se po ten ci­ra la ko lek tiv na kri vi ca hr vat skog na ro da. Nje go vo pi smo je ob ja vlje no i u jed nom li stu usta ške emi gra ci je u Ne mač koj. Pod no si lac je bio na me ri bez bed no sti oba­ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi sko ro 3 go di ne.

U ožal be noj pre su di ko jom od bi ja zah tev za re ha bi li ta ci ju, pr vo ste pe ni sud je stao na sta no vi šte da su pra va pod no si o ca bi la po što va na to kom kri vič nog po­stup ka u ko me mu je iz re če na na ve de na me ra bez bed no sti. Ta ko đe, pr vo ste pe ni sud je „imao u vi du da ni jed na od lu ka ni je do ne ta pro tiv no na če li ma prav ne dr ža ve i op šte pri hva će nim stan dar di ma ljud skih pra va i slo bo da“. Ko nač no, na vo di se da pod no si lac zah te va „ni je ni ogla šen kri vim“ za kri vič no de lo ko je mu je sta vlje no za te ret, jer je pro gla šen za ne u ra čun lji vog.

Pr vo ste pe ni sud je ne pra vil no pri me nio ma te ri jal no pra vo.Pr vo ste pe ni sud je kraj nje for ma li stič ki i bez stvar nog raz ma tra nja okol­

no sti po stup ka pro tiv pod no si o ca zah te va za klju čio da su sva nje go va pra va bi la po što va na. Me đu tim, ja sno je da je pod no si lac bio kri vič no go njen i li šen slo bo de i za tvo ren u psi hi ja trij skoj usta no vi sa mo zbog to ga što je iz re kao mi šlje nje koje je bi lo su prot no vla da ju ćoj dog mi o bro ju stra da lih u Hr vat skoj to kom Dru gog svet skog ra ta.

Pre ma ra ni jem Za ko nu o re ha bi li ta ci ji, ko ji se pri me nju je u ovom slu ča ju, pra vo na re ha bi li ta ci ju ima ju, iz me đu osta log, li ca ko ja su „iz po li tič kih... ili ide o­lo ških raz lo ga, li še na... slo bo de ili dru gih pra va...” (čl. 1 Za ko na o re ha bi li ta ci ji, Sl. gla snik RS, br. 33/2006).

Ne spor no je da je pod no si lac zah te va bio li šen slo bo de od lu ka ma su da u kri vič nom po stup ku ko ji se vo dio pro tiv nje ga zbog kri vič nog de la ši re nja la žnih ve sti. Što se ti če po li tič kih ili ide o lo ških raz lo ga ko ji su sta ja li iza ovih od lu ka, oni se ja sno vi de (1) u sa moj for mu la ci ji kri vič nog de la iz čla na 218 st. 1 KZ SR Sr bi je, i (2) u sa dr ži ni rad nji ko je su pod no si o cu zah te va sta vlje ne na te ret.

273

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

IKri vič no de lo ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218 st. 1 KZ Sr bi je je u vre me

kri vič nog pro go na pod no si o ca bi lo for mu li sa no kao po li tič ko kri vič no de lo za sank ci o ni sa nje ver bal nog de lik ta. U ve zi s tim, do volj no je po me nu ti da je Ustav ni sud Sr bi je pro gla sio ne u stav nim od red be čla na 218 st. 1 ko je kao rad nju iz vr še­nja pro pi su ju iz no še nje ili pro no še nje la žnih ve sti ili tvr đe nja u na me ri iza zi va nja ne ras po lo že nja“ gra đa na ili „da se uma nji po ve re nje gra đa na u od lu ke i me re“ dr žav nih or ga na. Iz raz „ne ras po lo že nje“ je oce njen kao neo d re đen i ar bi tra ran, što mo že do ve sti u pi ta nje ostva ri va nje ljud skih pra va (od lu ka IU br. 58/91, Sl. gla snik RS, br. 75/91, str. 3188–3189).

U obra zlo že nju od lu ke ko jom je pod no si o cu zah te va od re đe na me ra bez­bed no sti na vo di se da su u in kri mi ni sa nom pi smu sa dr ža ne ne i sti ni te či nje ni ce „ko je do vo de do ne ras po lo že nja i uz ne mi re nja gra đa na“ (K br. 1901/08, str. 2). Da kle, on je osu đen i po onoj od red bi čla na 218 st. 1 KZ SR Sr bi je („ne ras po lo­že nje“ gra đa na) ko ja će ka sni je bi ti pro gla še na ne u stav nom kao ar bi trar na i pro­tiv na ljud skim pra vi ma.

Me đu tim, pr vo ste pe ni sud, ko ji je bio du žan da zna da su na ve de ne od red­be bi le pro gla še ne ne u stav nim (iura no vit cu ria), uop šte ni je uzeo u raz ma tra nje ovu okol nost, što je do ve lo do po gre šne pri me ne ma te ri jal nog pra va.

IIPo li tič ka i ide o lo ška pri ro da pro go na pod no si o ca po sta je pot pu no oči gled­

na ka da se raz mo tri ono što je on kon kret no uči nio, a što je pro gla še no kri vič nim de lom iz čla na 218 st. 1 KZ SR Sr bi je. Pod se ća mo, pod no si lac je u svom in kri­mi ni sa nom pi smu iz neo tvrd nje o 60.000 ubi je nih to kom Dru gog svet skog ra ta u Hr vat skoj. Ove tvrd nje su bi le su prot ne ta da vla da ju ćoj po li tič koj dog mi o bro ju žr ta va. Po da ci o bro ju žr ta va u Dru gom svet skom ra ta su ta da (a do ne kle i sa da) ima li i zna čaj nu po li tič ku i ide o lo šku ko no ta ci ju, a sva ko od stu pa nje od vla da ju­ćih sta vo va po sma tra no je kao po li tič ki na pad na ta da šnji si stem. Zbog to ga se kri vič ni pro gon i li še nje slo bo de pod no si o ca ne mo že ni ka ko dru ga či je shva ti ti ne go kao po li tič ki i ide o lo ški mo ti vi sa no.

In te re sant no je da od lu ka ko jom je pod no si lac za tvo ren u psi hi ja trij sku usta no vu nig de iz ri či to ne na vo di ko ji je „pri hva tljiv“ broj žr ta va u Hr vat skoj to­kom Dru gog svet skog ra ta, ne go jed no stav no uzi ma zdra vo za go to vo da tvrd nja da je stra da lo 60.000 a ne 600.000 lju di pred sta vlja la žnu vest/tvr đe nje ko ji ma se iza zi va ne ras po lo že nje ili uz ne mi re nje gra đa na. Ina če, ne ko li ko go di na ka sni je će se u Ju go sla vi ji i ino stran stvu po ja vi ti na uč ne stu di je ko je će ospo ri ti vla da­ju ću dog mu o bro ju žr ta va to kom Dru gog svet skog ra ta u Ju go sla vi ji i od re di ti broj stra da lih u Hr vat skoj na ni vou ko ji ni je da le ko od broj ki ko je je pod no si lac iz neo u in kri mi ni sa nom tek stu. /Vi de ti B. Ko čo vić, Žr tve Dru gog svet skog ra ta u Ju­ go sla vi ji, Lon don, 1985; V. Žer ja vić, Gu bi ci sta nov ni štva Ju go sla vi je u Dru gom svjet­skom ra tu, Za greb, 1989./

Od lu ka kri vič nog su da u pod no si o če vom slu ča ju i nje no obra zlo že nje to li ko su neo d re đe ni i krat ki da osta vlja ju mo guć nost i za za klju čak da se uz ne mi re nje ili ne ras po lo že nje gra đa na „po ja vi lo“ i zbog sa me či nje ni ce da je ta kva tvrd nja ob ja vlje na u no vi na ma usta ške emi gra ci je u Ne mač koj. Ovo opet uka zu je na po­li tič ku pri ro du od lu ke u pi ta nju, jer se sa ma či nje ni ca sla nja i ob ja vlji va nja pi sma

274

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

u usta škim emi grant skim no vi na ma sma tra la „sa rad njom“ s jed nim od naj lju ćih po li tič kih i ide o lo ških ne pri ja te lja si ste ma.

Pr vo ste pe ni sud je u ožal be noj pre su di ta ko đe za klju čio da ni jed na od lu ka u pod no si o če vom slu ča ju „ni je do ne ta pro tiv no na če li ma prav ne dr ža ve i op šte­pri hva će nim stan dar di ma ljud skih pra va i slo bo da“.

Me đu tim, ume sto ovog la pi dar nog i ni čim obra zlo že nog za ključ ka, pr vo ste­pe ni sud je bio du žan da, pr vo, utvr di kon kret ni stan dard ljud skih pra va i slo bo da pri men ljiv u ovom slu ča ju, pa da on da is pi ta da li je on bio pre kr šen.

Či nje ni ce po ka zu ju da je pod no si lac bio kri vič no go njen i li šen slo bo de samo zbog to ga što je ko ri stio svo je pra vo na slo bo du mi šlje nja i iz ra ža va nja. Ovo pra vo je u ta da šnjoj SFRJ bi la za jem če no Usta vom SFRJ (čl. 167, Sl. list SFRJ, br. 9/74) i Pak tom o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma (čl. 19, Sl. list SFRJ, br. 7/71, stu pio na sna gu 23.03.1976).

Ta ko đe, ovo pra vo je bi lo sa dr ža no i u Uni ver zal noj de kla ra ci ji o ljud skim pra vi ma iz 1948. go di ne (čl. 2 i 19). SFRJ je pri hva ti la i oba ve ze iz tzv. Hel sin ške po ve lje (Za vr šnog ak ta iz Hel sin ki ja), Kon fe ren ci je za evrop sku bez bed nost i sa­rad nju iz 1975, ko jom su se dr ža ve pot pi sni ce oba ve za le da ga ran tu ju ljud ska pra­va i osnov ne slo bo de (Na če lo VII), što uklju ču je i slo bo du mi šlje nja i iz ra ža va nja.

Da kle, u mo men tu kri vič nog pro go na pod no si o ca, pra vo na slo bo du mi šlje­nja i iz ra ža va nja je i u Sr bi ji i biv šoj SFRJ ne sum nji vo bi lo deo op šte pri hva će nih stan dar da ljud skih pra va i slo bo da.

Pre ma čl. 19 st. 3 Pak ta o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma, kri vič ni pro­gon pod no si o ca, utvr đe nje da je on iz vr šio kri vič no de lo ši re nja la žnih ve sti, kao i od re đi va nje me re bez bed no sti ko ja je pod ra zu me va la li še nje slo bo de, mo gli su da bu du osno va ni sa mo pod uslo vom da su bi li neo p hod ni ra di ostva re nja ne kog od le gi tim nih ci lje va zbog ko jih je ogra ni če nje mo glo da bu de pro pi sa no, a ko ji su iz ri či to na ve de ni u ovoj od red bi Pak ta (po što va nje pra va i ugle da dru gih li ca, za šti ta dr žav ne bez bed no sti, jav nog re da, jav nog zdra vlja i mo ra la). Me đu tim, ne sa mo što se kri vič na od lu ka pro tiv pod no si o ca ovim pi ta njem uop šte ne bavi, nego ni šta u nje nom krat kom obra zlo že nju ne uka zu je da je ova kvo dra stič no ogra ni če nje pod no si o če vog pra va na slo bo du mi šlje nja i iz ra ža va nja bi lo neo p­hod no ili čak po treb no.

Sa dr žaj in kri mi ni sa nih tvrd nji bio je ta kav da kri vič ni pro gon zbog nji ho­vog iz ra ža va nja ni je mo gao da do pri ne se ni jed nom od ci lje va po me nu tih u čl. 19 st. 3 Pak ta.

Upra vo su prot no – iz no še nje ovih tvrd nji je bi lo u funk ci ji po kre ta nja dru­štve ne ras pra ve o va žnim pi ta nji ma pro šlo sti.

Da kle, po gre šan je za klju čak iz ožal be ne pre su de da ni jed na od lu ka pro tiv pod no si o ca ni je do ne ta pro tiv no na če li ma prav ne dr ža ve i op šte pri hva će nim stan­dar di ma ljud skih pra va i slo bo da. Upra vo su prot no, nji ma se te ško kr ši nje go va slo bo da mi šlje nja i iz ra ža va nja, i to iz po li tič kih i ide o lo ških raz lo ga.

Ima ju ći sve na ve de no u vi du, pod no si lac zah te va pred la že da dru go ste pe ni sud pre i na či ožal be nu pre su du i pri hva ti nje gov zah tev za re ha bi li ta ci ju.

U Be o gra du, Vla di mir Mar ko vić, ko ga za stu pa ju 29.04.2013. De jan P. Bog da no vić, Ka ta ri na M. Ra do vić,

Vla di mir M. Đe rić, Ma ra V. Jan ko vić

275

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

10. REŠENJE APELACIONOG SUDA U BEOGRADU O UKIDANJU REŠENJA VIŠEG SUDA U BEOGRADU

RE PU BLI KA SR BI JA APE LA CI O NI SUD U BE O GRA DU Reh. br. 48/13 Da na 28.06.2013. go di ne, Be o grad

Ape la ci o ni sud u Be o gra du, u ve ću sa sta vlje nom od su di ja Zo ra ne De li ba­šić, pred sed ni ka ve ća, Si ni še Va ži ća, Ra do mi ra Ko ko to vi ća, Ma ri ne Go ve da ri ca i Sla vi ce Sreć ko vić, čla no va ve ća, u van par nič nom pred me tu pred la ga ča Vla di mi ra Mar ko vi ća iz Be o gra da, Ra ko vi ce, ul. Vu ka so vi će va br. 21/I­3, ko ga za stu pa De­jan Bog da no vić, advo kat iz Be o gra da, ul. Vlaj ko vi će va br. 28, ra di re ha bi li ta ci je, od lu ču ju ći o žal bi pred la ga ča iz ja vlje noj pro tiv re še nja Vi šeg su da u Be o gra du Reh. br. 22/10 od 14.02.2013. go di ne, u sed ni ci ve ća odr ža noj da na 28.06.2013. go di ne, do neo je

RE ŠE NJEUKI DA SE re še nje Vi šeg su da u Be o gra du Reh. br. 22/10 od 14.02.2013.

go di ne i pred met se VRA ĆA pr vo ste pe nom su du na po nov ni po stu pak.

Obra zlo že nje

Re še njem Vi šeg su da u Be o gra du Reh. br. 22/10 od 14.02.2013. go di ne, od bi jen je zah tev za re ha bi li ta ci ju pred la ga ča.

Bla go vre me no iz ja vlje nom žal bom pred la gač po bi ja re še nje iz svih za ko nom pro pi sa nih raz lo ga iz čla na 360 stav 1 Za ko na o par nič nom po stup ku („Slu žbe ni gla snik RS“ br. 125/04 i 111/09).

Ape la ci o ni sud je is pi tao po bi ja no re še nje u okvi ru ovla šće nja iz čla na 372 i 388 ZPP („Slu žbe ni gla snik RS“ br. 125/04 i 111/09) u ve zi sa čla nom 506 stav 1 va že ćeg ZPP­a („Slu žbe ni gla snik RS“ br. 72/11) i član 30 stav 2 Za ko na o van­par nič nom po stup ku i oce nio da je žal ba osno va na.

Pre ma či nje nič nom sta nju utvr đe nom u pr vo ste pe nom po stup ku prav no sna­žnim re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K. br. 1901/78 od 23.02.1979. go di ne pred la gač je ogla šen kri vim zbog to ga što je u dru goj po lo vi ni mar ta me­se ca 1978. go di ne u Be o gra du pro no sio la žno tvr đe nje u na me ri da iza zo ve ne­ras po lo že nje i uz ne mi re nje gra đa na, na taj na čin što je na pi sao i umno žio cir­ku lar no pi smo u ko jem je na veo sle de će: „Po si gur nim i po u zda nim sta ti sti ka ma u svim lo go ri ma u Hr vat skoj za vre me ra ta po gu blje no je 60.000 lju di i to ka ko Sr ba, tako i Hr va ta, Je vre ja, Ci ga na i dru gih an ti fa ši sta, a ne 600.000 sa mo u Ja­se nov cu, ka ko se to ude se to stru ču je da bi se po ten ci ra la ne ka ko lek tiv na i traj na kri vi ca hr vat skog na ro da“, a po tom po slao na vi še adre sa pa i usta škoj emi gra ci ji u Ne mač koj ko ja je ovo pi smo ob ja vi la u svo jim no vi na ma od av gu sta 1978. go­di ne, či me je iz vr šio kri vič no de lo ši re nje la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ SRS i na osno vu čla na 63 Kri vič nog za ko ni ka SFRJ i čla na 494 stav 3 ZKP iz re če na mu je me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi. Me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav­stve noj usta no vi ob u sta vlje na je prav no sna žnim re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K. br. 1901/78 – Kv. 483/81 od 02.04.1982. go di ne, i ume sto ove me re iz re če na mu je me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz

276

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

čla na 64 KZ SFRJ ko ja će tra ja ti naj du že 2 go di ne. Me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di ob u sta vlje na je re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K. br. 1901/78 – Kv. 209/83 od 13.03.1984. go di ne. Me ra bez bed no­sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi spro ve de­na je u Ka zne no po prav nom do mu bol ni ca u Be o gra du u pe ri o du od 23.05.1975. go di ne do 02.04.1982. go di ne.

Po la ze ći od ova ko utvr đe nog či nje nič nog sta nja pr vo ste pe ni sud je pri me­nom čla na 1 i 4 ra ni je va že ćeg Za ko na o re ha bi li ta ci ji pred log pred la ga ča od bio kao neo sno van.

Ova kav či nje nič no­prav ni za klju čak pr vo ste pe nog su da za sa da se ne može pri hva ti ti kao pra vi lan.

Osno va ni su žal be ni na vo di pred la ga ča da je od lu kom Ustav nog su da Sr bi je U. br. 58/91 („Slu žbe ni gla snik RS“ br. 75/91) od red ba čla na 218 stav 1 KZ SRS pro gla še na ne u stav nom jer je neo d re đe na i ar bi trar na, i da je ovo kri vič no de lo bi lo for mu li sa no kao po li tič ko kri vič no de lo za sank ci o ni sa nje ver bal nih de li ka ta.

U ovom po stup ku sto ga je bi lo nu žno utvr di ti da li se pred la gač pri li kom iz vr še nja rad nji ko je su mu na te ret sta vlje ne kao kri vič no de lo ko ri stio svo jim pra vom na slo bo du mi šlje nja za jem če no čla nom 167 ta da va že ćeg Usta va SFRJ, čla nom 19 Pak ta o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma i čla na 2 i 19 Uni ver zal ne de kla ra ci je o ljud skim pra vi ma.

Pra vo na slo bo du mi šlje nja tr pi ogra ni če nja pro pi sa na u čla nu 19 stav 3 Pak ta o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma pa je u po stup ku bi lo nu žno utvr di ti da li je po sto jao le gi tim ni cilj da se ovo pra vo ogra ni či sa gla sno na ve de noj od red bi.

S ob zi rom na iz lo že no, osno va ni su žal be ni na vo di da je po bi ja no re še nje zbog po gre šne pri me ne ma te ri jal nog pra va na ve de nog u ovoj od lu ci za sa da za­sno va no na ne pot pu no utvr đe nom či nje nič nom sta nju, pa je iz tih raz lo ga mo­ra lo bi ti uki nu to.

U po nov nom po stup ku pr vo ste pe ni sud će po no vo oce ni ti do ka ze ko ji su pred lo že ni u do sa da šnjem to ku po stup ka i ras pra vi ti spor na pi ta nja ko ja u do sa­da šnjem to ku po stup ka ni su ras pra vlje na, na ko je je uka zao dru go ste pe ni sud, pa će po što po stu pi po pri med ba ma iz re še nja, do ne ti no vu, pra vil nu od lu ku.

Na osno vu iz lo že nog, Ape la ci o ni sud je pri me nom čla na 387 tač ka 3 ZPP do neo od lu ku kao u iz re ci re še nja.

Za tač nost ot prav ka Pred sed nik ve ća­su di ja, Upra vi telj pi sar ni ce Sve tla na An tić Zo ra na De li ba šić, s.r

11. REŠENJE VIŠEG SUDA U BEOGRADU O USVAJANJU ZAHTEVA ZA REHABILITACIJU

RE PU BLI KA SR BI JA VI ŠI SUD U BE O GRA DU Reh. 119/14 14. mar ta 2014. go di ne u Beogradu

VI ŠI SUD U BE O GRA DU, u ve ću sa sta vlje nom od su di ja An đel ke Opa čić, pred sed ni ka ve ća Đur đe Ne ško vić i Pre dra ga Va si ća čla no va ve ća u prav noj stva ri pod no si o ca zah te va Mar ko vić Vla di mi ra iz Be o gra da­Ra ko vi ca, uli ca Vu ka so vi će va

277

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

broj 21/I­3, či ji je pu no moć nik advo kat Vla di mir Đe rić iz Be o gra da, uli ca Vlaj ko­vi će va broj 28, ra di re ha bi li ta ci je Mar ko vić Vla di mi ra iz Be o gra da, na kon ro či šta odr ža nog da na 14.03.2014. go di ne, do neo je

RE ŠE NJE

I. USVA JA SE zah tev za re ha bi li ta ci ju Mar ko vić Vla di mi ra ko jim je tra žio sop stve nu re ha bi li ta ci ju, pa se utvr đu je da su ni šta ve prav ne po sle di ce re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne, od tre nut ka nji ho vog do ni ra nja i Mar ko vić Vla di mir sma tra se NEO SU ĐI VA NIM.

II. OD BI JA SE zah tev pu no moć ni ka pred la ga ča za na kna du tro ško va ovog po stup ka.

Obra zlo že njeMar ko vić Vla di mir, koji je lič no pod neo da na 04.05.2006. go di ne zah tev za

sop stve nu re ha bi li ta ci ju u pred lo gu je na veo da mu je re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du ko je je do ne to 23.02.1979. go di ne iz re če na me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u za tvo re noj zdrav stve noj usta no vi na neo d re đe no vre me. Ovo re še nje je po tvr dio i dru go ste pe ni Okru žni sud. Me ra bez bed no sti je iz vr še na u pe ri o du od 23.05.1979. go di ne do 02.04.1982. go di ne i to na Ne u rop si hi ja trij skom „A“ ode lje nju be o grad ske Za tvor ske bol ni ce. Me ra bez bed no sti mu je iz re če na zbog iz vr še nja kri vič nog de la ši re nja la žnih ve sti, ali on sma tra da je bio žr tva zlo u po tre be me di ci ne i psi hi ja tri je u po li tič ke svr he.

Od lu ču ju ći o pod ne tom zah te vu, sud je u do ka znom po stup ku pro či tao sve pi sme ne do ka ze i to re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne, re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 KV 483/81 od 02.04.1982. go di ne, re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 KV­209/83 od 13.03.1984. go di ne – ot pu snu li stu KPD­a u Be o­gra du P broj 312/79 od 02.04.1982. go di ne, Do ku men ta KPD­a bol ni ce Be o grad broj 24­954­05/1 od 02.04.1982. go di ne, oba ve šte nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du pod bro jem Su. br. 1204/09 od 16.04.2009. go di ne, kao i oba ve šte­nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du Su broj 1204/09 od 01.10.2009. go di ne, iz vr šio uvid u ko pi ju upi sni ka K za 1978. go di nu za pred met broj 1901, i ko pi ju upi sni ka Kri za pred met br. 322, te iz veo do ka ze sa slu ša njem pred la ga ča Mar ko­vić Vla di mi ra, te je po svom uve re nju na osno vu sa ve sne i bri žlji ve oce ne do ka za ko je je ana li zi rao ka ko sva ki po je di nač no ta ko i u nji ho voj me đu sob noj po ve za­no sti, kao i na osno vu re zul ta ta ce lo kup nog po stup ka u smi slu od red be čla na 8 Za ko na o par nič nom po stup ku („Sl. gla snik RS“ broj 124/05) a u ve zi čla na 30 stav 2 Za ko na o van par nič nom po stup ku, („Sl. gla snik RS“ broj 125/92 i 408/88 i Sl. gla snik RS broj 46/95 i 18/05), utvr dio sle de će:

Či ta njem re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne sud je utvr dio da je okri vlje nom Mar ko vić Vla di mi ru zbog toga što je u dru goj po lo vi ni mar ta me se ca 1978. go di ne u Be o gra du pro no sio la žno tvr đe nje u na me ri da iza zo ve ne ras po lo že nje i uz ne mi re nje gra đa na, na taj na čin što je na pi sao i umno žio cir ku lar no pi smo u ko me je na veo sle de će: „po si gur nim i po u zda nim sta ti sti ka ma u svim lo go ri ma u Hr vat skoj za vre me ra ta po gu blje­no je 60.000 Sr ba ta ko Hr va ta, Je vre ja, Ci ga na i dru gih an ti fa ši sta, a ne 600.000 samo u Ja se nov cu ka ko se to ude setostru ču je da bi se po ten ci ra la ne ka ko lek tiv na i traj na kri za Hr vat skog na ro da“, a po tom po slao na vi še adre sa pa i usta škoj emi­gra ci ji u Ne mač koj ko ja je ovo pi smo ob ja vi la u svo jim no vi na ma 1988. go di ne,

278

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

či me je iz vr šio kri vič no de lo ši re nja la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ RS Sr bi je, te mu je iz re če na na osno vu čla na 63 Kri vič nog za ko na SFRJ i čla na 494 stav 3 Za ko na o kri vič nom po stup ku me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če­nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi.

Či ta njem re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 KV 438/81 od 02.04.1982. go di ne sud je utvr dio da je u sta vu je dan ob u sta vlje na mera bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no­vi ko ja je okri vlje nom Vla di mi ru Mar ko vi ću iz re če na re še njem istog su da K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne, zbog kri vič nog de la iz čla na 218 stav 1 KZ SFRJ i od re đe no je nje go vo ot pu šta nje iz bol ni ce KPD­a u Be o gra du. Sta vom dva istog re še nja okri vlje nom Vla di mi ru Mar ko vi ću iz re če na je me ra bez bed no sti oba ve­znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz čla na 64 KZ SFRJ ko ja će tra ja ti naj du­že dve go di ne.

Či ta njem re še nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 KV 209/83 od 13.03.1984. go di ne sud je utvr dio da se istim ob u sta vlja me ra bez bed­no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di iz čla na 64 KZ SFRJ ko ja je okri vlje nom Mar ko vić Vla di mi ru iz re če na re še njem istog su da K broj 1901/78 KV 483/81 od 02.04.1982. go di ne, a zbog kri vič nog de la iz čla na 218 stav 1 KZRS.

Či ta njem ot pu sne li ste KPD­a bol ni ce Be o grad P broj 312/89 od 02.04.1982. go di ne kao i do ku men ta Ka zne no po prav nog do ma bol ni ce Be o grad broj 24­954­ ­05­01 od 02.04.1982. go di ne sud je utvr dio da je Mar ko vić Vla di mir iz dr žao me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u Zdrav stve noj usta no vi i to u pe ri o du od 23.05.1979. go di ne do 02.04.1982. go di ne ka da je ot pu šten na slo bo du iz KPD­a bol ni ce u Be o gra du.

Či ta njem oba ve šte nja Dru gog op štin skog su da u Be o gra du Su broj 459/09 i 1204/09 sud je utvr dio da su spi si pred me ta KA broj 1901/78 po pro te ku za kon­skog ro ka ko mi sij ski ot pi sa ni i uni šte ni.

Či ta njem ko pi je upi sni ka „KA za 1978. go di nu“ za pred met broj 1901 i ko­ pi ju upi sni ka „Kri“ za pred met 322 sud je za klju čio da je Mar ko vić Vla di mir 15.03.1979. go di ne iz ja vio žal bu na re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne. Re še njem Kž broj 911/79 od 10.04.1979. go di ne po tvr đe no je re še nje Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne. Mar ko vić Vla di mir je 16.05.1979. go di ne pod neo zah tev za po na vlja nje kri vič nog po stup ka ko je je re še njem KV­221/79 od 22.05.1979. go di ne od bi jen. Mar ko vić Vla di mir je 16.05.1979. go di ne pod neo zah tev za van­red no ubla ža va nje ka zne ko ji zah tev je re še njem Kž broj 179/81 od 16.05.1981. go di ne od ba čen Mar ko vić Vla di mir je 30.04.1979. go di ne pod neo zah tev za za­šti tu za ko ni to sti ko ji je ta ko đe od bi jen.

Iz is ka za pred la ga ča Mar ko vić Vla di mi ra sud je utvr dio da je pro tiv nje ga vo đen kri vič ni po stu pak pred Dru gim op štin skim su dom u Be o gra du zbog kri­vič nog de la ko je je ta da bi lo pred vi đe no kri vič nim za ko nom. U po stup ku je imao bra ni o ca po slu žbe noj du žno sti ko ji se po nje go vom uve re nju ni je baš pu no za­la gao. Na veo je da je u vre me ka da je pro tiv nje ga vo đen kri vič ni po stu pak imao 26. go di na, da je na pra vio cir ku lar no pi smo, jer je bio slo bo dan no vi nar bo ra vio je u Za gre bu raz go va rao sa Fra njom Tuđ ma nom, Ne vom Mi kl av čič i Edvar dom Koc be kom. Na osno vu raz go vo ra sa nji ma sa či nio je to cir ku lar no pi smo ko je je kru ži lo po ze mlji i ino stran stvu. Po nje go vom mi šlje nju to pi smo je po gre šno

279

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

shva će no kao uz ne mi ra va nje jav no sti i zbog to ga je i bio pro ce su i ran. U tom kri­vič nom po stup ku, ni je se po zi vao na ove kon ven ci je, ali mi šlje nja su da je su đe nje bi lo re pre siv no i od raz ko mu ni stič kog si ste ma jer se ta da su di lo zbog to ga. Zbog na ve de nog kri vič nog de la ne pu ne tri go di ne, od ma ja 1979. go di ne do 02.04.1982. go di ne bio je u za tvor skoj bol ni ci što po nje go vom lič nom mi šlje nju pred sta vlja zlo u po tre bu psi hi ja tri je i me di ci ne u po li tič ke svr he.

Iz iz ve de nih do ka za, sud je utvr dio da je u pr vo ste pe nom po stup ku prav­no sna žnim re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne pred la gač ogla šen kri vim zbog to ga što je u dru goj po lo vi ni mar ta me se ca 1978. go di ne u Be o gra du pro no sio la žno tvr đe nje u na me ri da iza­zo ve ne ras po lo že nje i uz ne mi ra va nje gra đa na na taj na čin što je na pi sao i umno žio cir ku lar no pi smo u ko me je na veo sle de će: „Po si gur nim i po u zda nim sta ti sti ka ma u svim lo go ri ma u Hr vat skoj za vre me ra ta po gu blje no je 60.000 lju di i to ka ko Sr ba, ta ko Hr va ta, Je vre ja i Ci ga na i dru gih an ti fa ši sta, a ne 600.000 sa mo u Ja­se nov cu ka ko se to udeseto stru ču je da bi se po ten ci ra la ne ka ko lek tiv na i traj na kri vi ca Hr vat skog na ro da“, a po tom je to pi smo po slao na vi še adre sa pa i usta škoj emi gra ci ji u Ne mač koj ko ja je ovo pi smo ob ja vi la u svo jim no vi na ma od av gu sta 1978. go di ne či me je iz vr šio kri vič no de lo ši re nje la žnih ve sti iz čla na 218 stav 1 KZ RS, a na osno vu čla na 63 Kri vič nog za ko na SFRJ i čla na 494 stav 3 ZKP­a iz re če na mu je me ra bez bed no sti za oba ve zno psi hi ja trij sko le če nje i ču va nje u zdrav stve noj usta no vi. Me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču­va nja u zdrav stve noj usta no vi ob u sta vlje na je prav no sna žnim re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 i KV 78 i KV 483/81 od 02.04.1982. go di ne i ume sto ove me re iz re če na mu je me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij­skog le če nja na slo bo di čla na 64 KZ SFRJ ko ja će tra ja ti naj du že dve go di ne. Me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja na slo bo di ob u sta vlje na je re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78­KV 209/83 od 13.03.1984. go di ne. Me ra bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nje u zdrav­stve noj usta no vi spro ve de na je u Ka zne no po prav nom do mu Bol ni ce u Be o gra du u pe ri o du od 23.05.1979. go di ne do 02.04.1982. go di ne.

Čla nom 1 Za ko na o re ha bi li ta ci ji („Sl. gla snik RS“, broj 33/06) je pro pi sa no da se Za ko nom ure đu je re ha bi li ta ci ja li ca ko ja su bez sud ske ili ad mi ni stra tiv ne od lu ke ili sud skom ili ad mi ni stra tiv nom od lu kom li še na iz po li tič kih ili ide o lo ških raz lo ga ži vo ta, slo bo de ili ne ki dru gih pra va od 06.04.1941. go di ne do da na stu­pa nja na sna gu ovog za ko na, a ima li su pre bi va li šte na te ri to ri ji Re pu bli ke Sr bi je.

Tu ži lac je ovla šćen da pod ne se ovaj zah tev jer ima in te res da se utvr di da li je on li šen slo bo de iz po li tič kih i ide o lo ških raz lo ga.

Iz iz ve de nih do ka za sud je utvr dio da je tu ži lac kri vič no go njen i li šen slo bo de, zbog to ga što je ko ri stio svo je pra vo na slo bo du mi šlje nja i iz ra ža va nja. Ovo pra vo je bi lo za jam če no Usta vom SFRJ u čla nu 167 (Sl. list SFRJ broj 9/74.)

Sem u Usta vu na ve de no pra vo na slo bo du i mi šlje nje je pro pi sa no i Pak­tom o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma, (Sl. list SFRJ broj 7/71) ko ji je stu pio na sna gu 23.03.1976. go di ne, a ko jim je pro pi sa no i to sta vom 1 da ni ko ne mo že bi ti uz ne mi ra van zbog svog mi šlje nja sta vom dva da sva ko ima pra vo na slo bo­du i iz ra ža va nje, to pra vo pod ra zu me va slo bo du tra že nja, pri ma nja i ši re nja oba­ve šte nja ide ja sva ke vr ste, bez ob zi ra na gra ni ce, bi lo usme no, pi sme no, pu tem štam pe ili u umet nič kom ob li ku ili ma ko jim dru gim sred stvi ma po svom iz bo ru.

280

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

Sta vom tri pro pi sa no je da ko ri šće nje slo bo de pred vi đe nih u sta vu dva ovog čla­na po vla či po seb nu du žnost i od go vor nost. Ono se pre ma to me mo že po dvrg nu ti iz ve snim ogra ni če nji ma ko ja ipak mo ra ju bi ti iz ri či to utvr đe na za ko nom i ko ja su im neop hod na pod a) za po što va nje pra va i ugle da dru gih li ca, b) za za šti tu na ci­o nal ne bez bed no sti ili jav nog po ret ka ili jav nog zdra vlja ili mo ra la.

Uni ver zal nom de kla ra ci jom o ljud skim pra vi ma ko ja je usvo je na i pro gla­še na re zo lu ci jom ge ne ral ne skup šti ne Uje di nje nih na ci ja od 10.12.1948. go di ne, čla nom 2 je pro pi sa no da sva kom pri pa da ju sva pra va i slo bo da pro gla še na u ovoj de kla ra ci ji bez ika kve raz li ke u po gle du ra se, bo je, po la, je zi ka i ve re u is po ve sti, po li tič kog ili dru gog mi šlje nja, na ci o nal nog ili dru gog po ret ka, imo vi ne, ro đe nja ili dru gih okol no sti. Da lje ne će se pra vi ti ni ka kva raz li ka na osno vu po li tič kog, prav nog ili me đu na rod nog sta tu sa ze mlje ili te ri to ri je ko joj ne ko li ce pri pa da bilo da je ona ne za vi sna, pod sta ra telj stvom, ne sa mo u prav na ili da je na ma ko ji dru­gi na čin ogra ni če na.

Čla nom 19 iste Uni ver zal ne de kla ra ci je o ljud skim pra vi ma je pro pi sa no da sva ko ima pra va na slo bo du i mi šlje nje i iz ra ža va nje, što ob u hva ta i pra vo da ne bu de uz ne mi ra van zbog svog mi šlje nja i pra vo da tra ži, pri ma i ši ri oba ve šte­nje ide je bi lo ko jim sred stvi ma i bez ob zi ra na jav nost.

U mo men tu vo đe nja kri vič nog po stup ka, na ve de no kri vič no de lo je bi lo pred vi đe no ta da va že ćim kri vič nim za ko nom, i u to vre me je bi lo pred vi đe no kao po li tič ko kri vič no de lo, a za sank ci o ni sa nje ver bal nog de lik ta.

Ustav ni sud Sr bi je je pro gla sio ne u stav nom od red bu čla na 218 stav 1 KZSR Sr bi je, ko je je kao rad nju iz vr še nja pro pi su je iz no še nje ili pro no še nje la žnih ve­sti ili tvr đe nja u na me ri iza zi va nja „ne ras po lo že nja“ ili „da se uma nji po ve re nje gra đa na u od lu ke i me re dr žav nih or ga na“. Iz raz ne ras po lo že nja je oce njen kao neo d re đen i ar bi tri ran, što mo že do ve sti u pi ta nje ostva ri va nje ljud skih pra va. Na­ve de na od lu ka Ustav nog su da je ob ja vlje na u Sl. gla sni ku RS broj 75/91.

Ka ko je pro gla še na ne u stav nim od red ba čla na 218 stav 1 KZSR Sr bi je, a na ve de nim re še njem Dru gog op štin skog su da u Be o gra du K broj 1901/78 od 23.02.1979. go di ne je utvr đe no upra vo da je pred la gač uči nio to kri vič no de lo iz čla na 218 KZ SR Sr bi je, pa ka ko je od red ba čla na 218 stav 1 KZSR Sr bi je pro­gla še na ne u stav nom to zna či da je kri vič no de lo upra vo bi lo pro pi sa no kao po li­tič ko kri vič no de lo.

Usta vom SFRJ čla no m 167, je ta ko đe pro pi sa no pra vo na slo bo du iz ra ža va nja.Ima ju ći u vi du sve ci ti ra ne za kon ske pro pi se ko ji ga ran tu ju slo bo du mi­

šlje nja, i jav nog iz ra ža va nja svog mi šlje nja, a pri to me da se to pra vo mo že ogra­ni či ti sa mo pod od re đe nim uslo vi ma, sud je na šao da je pred log za re ha bi li ta ci ju Vla di mi ra Mar ko vi ća osno van.

Kri vič no de lo zbog ko ga je osu đen, je ka sni je pro gla še no ne u stav nim, tu­ži lac se u po stup ku ni je po zi vao na to da ima pra vo da iz no si svo je mi šlje nje

Pod no si lac zah te va je li šen slo bo de od lu kom su da, i sme šten je pr vo na le­če nje u zdrav stve nu usta no vu ra di spro vo đe nja me re bez bed no sti oba ve znog psi­hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi. U na ve de noj zdrav stve noj usta no vi tu ži lac je bo ra vio u pe ri o du od 23.05.1979. go di ne do 02.04.1982. go di ne.

Sma tra ju ći da je tu ži lac shod no čla nu 1 Za ko na o re ha bi li ta ci ji li šen, iz po­li tič kih i ide o lo ških raz lo ga, sud je na šao da je nje gov pred log osno van.

281

Osuda, izgon i rehabilitacija Vladimira Markovića

Ima ju ći sve na pred na ve de no sud je na osno vu od red be 5 čla na Za ko na o re ha bi li ta ci ji usvo jio zah tev za nje go vu re ha bi li ta ci ju i do neo od lu ku kao u iz re ci.

U sta vu dva iz re ke sud je od bio zah tev pu no moć ni ka pred la ga ča za nak­na du tro ško va za za stu pa nje jer se ra di o jed no stra nač kom po stup ku i stran ka (pred la gač) sno si sa ma tro ško ve ovog po stup ka.

Pred sed nik ve ća­su di ja An đel ka Opa čić

Po u ka o prav nom le ku: Pro tiv re še nja sa dr ža nog u sta vu dva iz re ke mo že se iz ja vi ti žal ba u ro ku od 15 da na od da na pri je ma ove od lu ke Ape la ci o nom sudu u Be o gra du, a pre ko ovog su da.

12. DOPIS DRŽAVNOG SEKRETARA MINISTARSTVA PRAVDE

Republika Srbija MINISTARSTVO PRAVDE Broj: 703­00­00473/2014­28Datum: 21. oktobar 2014. godine Beograd

Gospodin VLADIMIR MARKOVIĆ11100 Beograd

Vukasovićeva br. 21/I­3Poštovani,Ovom Mi ni star stvu pod ne li ste zah tev za re ha bi li ta ci o no obe šte će nje i na­

ve li da ste re ha bi li to va ni prav no sna žnim re še njem Vi šeg su da u Beo gra du Reh. br. 119/14 od 14. mar ta 2014. go di ne i da po osno vu re ha bi li ta ci je pod no si te zah tev za re ha bi li ta ci o no obe šte će nje.

Oba ve šta va mo Vas da je Ko mi si ja za re ha bi li ta ci o no obe šte će nje ce ni la sve što ste na ve li u zah te vu i utvr di la da ste iz dr ža va li me ru bez bed no sti oba ve znog psi hi ja trij skog le če nja i ču va nja u zdrav stve noj usta no vi, u pe ri o du od 23. ma ja 1979. go di ne do 02. apri la 1982. go di ne.

Ko mi si ja za re ha bi li ta ci o no obe šte će nje je oce ni la da mo že pred lo ži ti iz nos od 522.500,00 di na ra, na ime re ha bi li ta ci o nog obe šte će nja i to na ime na kna de ne ma te ri jal ne šte te za du šev ne bo lo ve, ko je ste pre tr pe li zbog li še nja slo bo de.

U pri lo gu ak ta do sta vlja mo Vam pred log spo ra zu ma o re ha bi li ta ci o nom obe šte će nju, u če ti ri pri mer ka.

Uko li ko ste sa gla sni sa pred lo gom spo ra zu ma, po treb no je da pot pi še te sva če ti ri pri mer ka spo ra zu ma i da isti vra ti te Mi ni star stvu ra di is pla te, sa pri lo zi ma:

– po tvr da ban ke kao do kaz o po se do va nju te ku ćeg ra ču na sa ko pi jom kar­ti ce te ku ćeg ra ču na i

– fo to ko pi ja lič ne kar te.Uko li ko Vaš pu no moć nik pot pi su je spo ra zum i nov ča ni iz nos na ve den u spo­

ra zu mu se upla ću je na ra čun Va šeg pu no moć ni ka, po treb no je u pri lo gu spo ra­zu ma do sta vi ti:

– pu no moć je za pot pi si va nje spo ra zu ma i pri jem nov ca ove re no kod nad­le žnog su da (u pu no moć ju na ve sti broj pred me ta Mi ni star stva, nov ča ni iz nos ko ji se upla ću je, kao i broj ra ču na i na ziv ban ke na ko ji tre ba iz vr ši ti upla tu), i

282

Hereticus, 1–2/2014 Dokumentacija

– fo to ko pi ju lič ne kar te pu no moć ni ka.Pred la že mo da u ro ku od 15 da na od da na pri je ma pred lo ga spo ra zu ma,

oba ve sti te Mi ni star stvo, da li ste sa gla sni sa istim.Dr žav ni se kre tar Bi lja na Pa vlo vić

13. SPORAZUM O REHABILITACIONOM OBEŠTEĆENJU

Re pu bli ka Sr bi ja MI NI STAR STVO PRAV DE Broj: 703­00­00473/2014­28 Da tum: 27. ok to bra 2014. go di ne Beograd

SPO RA ZUM O RE HA BI LI TA CI O NOM OBE ŠTE ĆE NJU Za klju čen u Be o gra du, da na 27. ok to bra. go di ne, iz me đu:

– Re pu bli ke Sr bi je – Mi ni star stva prav de, ko je pred sta vlja dr žav ni se kre­tar Bi lja na Pa vlo vić i

– Vla di mi ra Mar ko vi ća iz Be o gra da, ul. Vu ka so vi će va br. 21/I­3

Član 1.Oba ve zu je se Re pu bli ka Sr bi ja – Mi ni star stvo prav de da Vla di mi ru Mar ko­

vi ću, ko ji je re ha bi li to van prav no sna žnim re še njem Vi šeg su da u Be o gra du Reh. br. 119/14 od 14. mar ta 2014. go di ne, a na ime na kna de ne ma te ri jal ne šte te za du šev­ne bo lo ve zbog li še nja slo bo de ra di iz vr še nja me re bez bed no sti, u pe ri o du od 23. ma ja 1979. go di ne do 02. apri la 1982. go di ne, is pla ti iz nos od 522.500,00 di na ra.

Član 2.Re pu bli ka Sr bi ja – Mi ni star stvo prav de, iz vr ši će is pla tu iz no sa iz čla na 1.

spo ra zu ma, u skla du sa pri li vom sred sta va iz bu dže ta ko ji su opre de lje ni Mi ni­star stvu prav de, za ove na me ne.

Član 3.Vla di mir Mar ko vić, pri hva ta iz nos iz čla na 1. spo ra zu ma, kao re ha bi li ta­

ci o no obe šte će nje i od ri če se pra va da po ovom osno vu po tra žu je ve ći iz nos od iz no sa iz čla na 1. spo ra zu ma.

Član 4.Stra ne pot pi sni ce spo ra zu ma sa gla sno kon sta tu ju da su ovim spo ra zu mom

me đu sob na pra va i oba ve ze po osno vu re ha bi li ta ci o nog obe šte će nja na ime nak­na de ne ma te ri jal ne šte te ure đe na, te da je spor ni prav ni od nos iz me đu stra na za klju če njem ovog spo ra zu ma re gu li san u pot pu no sti.

Član 5.Spo ra zum je za klju čen u če ti ri isto vet na pri mer ka, od ko jih sva ka stra na

pot pi sni ca spo ra zu ma za dr ža va po dva pri mer ka.

Ime i pre zi me stran ke Dr žav ni se kre tar Vla di mir Mar ko vić Bi lja na Pa vlo vić

Fihteova filosofija slobode među Srbima

283

Aleksandar V. Gordić

FIHTEOVA FILOSOFIJA SLOBODE MEĐU SRBIMA

Danilo N. Basta (prir.), Fihteov idealizam slobode. Dva veka od smrti Johana Gotliba Fihtea (1814–2014),

Dosije studio, Beograd, 2014, 276 str. + 4 str. ilustracija

Pri re đi vač ovog zbor ni ka aka de mik Da ni lo N. Ba sta (autor je di ne do ma­će knji ge i ve ćeg bro ja obim nih stu di ja

o Fih teu) us peo je da oku pi go to vo sve ži ve auto re (njih de se tak) ko ji su se u do­ ma ćoj ma loj sre di ni i ne baš za vid no ak tiv noj fi lo sof skoj za jed ni ci ozbilj ni­je ba vi li Fih te om1 i pri je mom kla sič ne ne mač ke fi lo so fi je na ju žno slo ven skim pro sto ri ma. Pi sci prilogâ, ko ji pri pa da­ju raz li či tim na ra šta ji ma i fi lo sof skim ori jen ta ci ja ma, usme ri li su se na kom­ple men tar ne obla sti Fih te o vog stva ra la­štva, ta ko da su me đu sob na pre kla pa nja mi ni mal na (prem da u zbir ka ma ove vr­ste umno go me i ne iz be žna). U spo me­ni ci su sreć no iz beg nu te škol ske te me (npr. od nos Kan ta i Fih tea, kao i Fih tea i He ge la, od re đe nje slo bo de, ap so lut no Ja, pro blem sa mo sve sti, Fih te ov po jam na u ke/zna no sti, si ste ma ti ka uče nja o na­ u ci, ka te go ri ja de lat nog či na [de lo rad­nje, Tat han dlung], pe da go ške ide je...), ko je su to kom pret hod nih de ce ni ja do­sta ob ra đi va ne i u na šoj sre di ni, ka ko

1 U kon tek stu obe le ža va nja ove go di­šnji ce pri re đi vač (ina če i plo do no san pre vo di lac) pre veo je i knji ži cu Val ter Šulc, Jo han Go tlib Fih te – um i slo bo da, Bi bli o te ka „Pa rer ga“, knj. 27, Do si je stu dio, Be o grad, 2014, 27 str.; Fih te je ta ko đe je dan od naj za stu plje ni jih auto ra u ne dav no sa sta vlje noj zbir ci pre vo da D. N. Ba ste Kroz pro zor sko ok no pre vo đe nja u iz da nju iste ku će (2013); a, ina če, ra ni je je pri re dio i Fih te ov spis Za tvo re na tr go vač ka dr­ža va (s Pet pre da va nja o od re đe nju na uč ni ka [tj. uče nja ka/in te lek tu al ca]), No lit, Be o grad, 1979; te o nje mu ob­ja vio i knji gu Fih te i Fran cu ska re vo­lu ci ja i niz dru gih ra do va i pre vo da.

OSVRTI, PRIKAZI, RECENZIJE

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Hereticus, 1–2/2014 Aleksandar V. Gordić

284

u op štim pre gle di ma isto ri je fi lo so fi je, ta ko i u po je di nač nim član ci ma, stu di­ja ma i mo no gra fi ja ma.

Pri met na je urav no te že nost u po­gle du osve tlja va nja Fih te o ve te o rij ske i prak tič ke fi lo so fi je, ali i u od no su či sto pro blem skog i isto rij skog osve tlja va nja, či me se do bi lo na ob u hvat no sti uvi da u ce li nu opu sa ne mač kog mi sli o ca. Op­ti mal na je i sra zme ra iz me đu op šteg pri­stu pa, od no sno si ste mat skih iz la ga nja Fih te o ve dok tri ne (Mi loš To do ro vić, Vla­di mir Mi li sa vlje vić), i pre tre sa nja ne kih spe ci fič nih ide ja (npr. Alek san dar Mol­nar, Rast ko Jo va nov). Na ro či to su za ni­mlji ve iz ve sne ma lo po zna te bi o graf ske po je di no sti o Fih teu, kao i de ta lji de lat­ne po ve sti [Wir kung sgeschic hte] nje go­vog opu sa ko ji se pr vi put ob zna nju ju do ma ćoj pu bli ci.

Po seb nu vred nost či ni ce lo vi ta, akri­bič no sa sta vlje na bi bli o gra fi ja Do bri la Ara ni to vi ća, iz ko je se mo že pra ti ti du že ne go jed no ve kov na re cep ci ja ovog sub­jek ti vi stič kog uče nja u srp skoj fi lo so fi­ji, ko je je slo vi lo kao spe ku la tiv no i de­a li stič ko stra ši lo u vre me di ja ma tov ske do mi na ci je, ka da je Fih te o va kon cep ci ja oce nji va na kao na za do va nje u od no su na Kan ta. Me đu tim, bi lo je mark si sta i, uop šte, fi lo so fa iz 1960­ih i 1970­ih ko ji mu ni su pri la zi li ostra šće no (Mio­ drag Ce kić, Gli go ri je Za je ča ra no vić, An­dri ja Kre šić, Pre drag Vra nic ki), ali su ipak tek od osam de se tih go di na, u ce­li ni uzev, iz ri ca ni pra vič ni ji su do vi; no, pa ra dok sal no je da je s opa da njem i po­vla če njem mark si stič ke pa ra dig me sa do­ma će fi lo sof ske sce ne, ma kar sta ti stič ki su de ći, znat no uma nje no i in te re so va­nje za kla sič ni ne mač ki ide a li zam, te je u no vom ve ku ob ja vljen je dva dvo ci fren broj ra do va o Fih te o voj mi sli.

U ovom po gle du je vr lo in struk­ti van pre gled re cep ci je Fih tea na srp­skom pod ruč ju u pret pro šlom sto le ću (I. Ma rić), po čev od Di mi tri ja Ma ti ća,

či ja se dok tor ska di ser ta ci ja o Fih teu pre vo di na srp ski i tre ba lo bi da usko ro bu de ob ja vlje na. Ba vlje nje Fih te om se na sta vlja pre ko me đu rat nih isto ri ča ra i te o re ti ča ra (Bo ri slav Lo renc, Bra ni slav Pe tro ni je vić) pa do po sle rat nih, ka da je po no vo oži ve lo in te re so va nje za Fih tea.

U Fih te o vom spe ku la tiv nom trans­cen den ta li zmu uoč lji va je te sna is pre­pli ta nost te o rij ske i prak tič ke fi lo so fi je, u ko joj ne za vi snost, auto no mi ja, slo bo da, sa mo svest i sve pro žim na sa vest fi gu ri šu kao ključ na obe lež ja su bjek ta, ali i dru­štve ne i in te lek tu al ne za jed ni ce. Ka ko u svo jim te o rij skim ra sma tra nji ma, tako i u pre tre sa nju prak tič ko­po pu lar nih tema (oso be noj pro fe si o nal noj eti ci, od­no sno eti ci raz li či tih po zi va/za ni ma nja, i pre po ru ka ma upu će nim pri pad ni ci ma raz li či tih sta le ža), ne mač ki ide a list je na sto jao da ostva ri ri go ro znu do sled­nost, šta vi še te žnju za ap so lut nim je­din stvom zna nja (u smi slu epi ste me) – je din stvo ute me lje nja, je din stvo me to da (iz vo đe nja iz mi ni mal nog bro ja naj op­šti jih prin ci pa) i je din stvo ci lja. Fih te­o vo uče nje o na u ci ima do sta srod no sti sa sa vre me nim kon cep ci ja ma u fi lo so­fi ji na u ke, kao što su uni fi ka ci o ni zam u po gle du ob ja šnje nja, kri tič ki re a li zam, pa i s iz ve snim prag ma ti stič ki na stro je­nim stru ja nji ma.

Mo žda je Fih te po kat kad od la zio i u kraj nost zah te va ju ći iz vo đe nje ce lo kup­nog zna nja iz jed nog ili sve ga ne ko li ko na če la (za pra vo, ja sno je da je to ne mo­gu će), ali par si mo ni ja/šte dlji vost, ili pak epi ste mo lo ška jed no stav nost, od no sno ko he rent nost (ma kar u smi slu zah te va za ukla nja njem ad hoc ele me na ta), osta­je kao bi tan prin cip eko no mi je mi šlje nja i te o rij ski kri te ri jum pro ce ne na uč nih hi­ po te za. Zah tev za si ste ma tič no šću u Uče­ nju o na u ci [Wis sen schaft sle hre] mo gao bi pred sta vlja ti so lid no po la zi šte za pro­ble ma ti zo va nje da na šnje dez in te gri sa ne i teh no lo gi zo va ne na u ke, te u tom smi slu

Fihteova filosofija slobode među Srbima

285

i za pot cr ta va nje raz li ke iz me đu fi lo­sof ski ute me lje ne zna no sti (epi ste me) i (pri me nje ne, a če sto i prak ti ci stič ki ustro je ne, in te lek tu al no ire le vant ne) teh no lo ški usme re ne na u ke, ko ja, još pre ma Hu ser lo vom su du, gu bi epo hal­ni du hov ni smi sao i va žnost.

Fih te o vo in te gra li stič ko po i ma nje na u ke/zna no sti na la zi se u te snoj ve zi i s nje go vim po gle di ma na vi so ko obra­zo va nje. U sa da šnje vre me iz u zet no ak­tu el nu i atrak tiv nu Fih te o vu za mi sao o re for mi (Ber lin skog) uni ver zi te ta iz­lo žio je sâm pri re đi vač, uka zu ju ći na zna čaj i pred no sti hum bol tov ske (kon­ti nen tal ne) kon cep ci je obra zo va nja, što se mo ra ima ti na umu po go to vo da nas, u vre me im ple men ta ci je bo lonj ske (an­glo sak son ske) tran sfor ma ci je vi so kog škol stva, frag men ta ri za ci je zna nja, me­đu sob ne ne po ve za no sti na uč nih mi kro­di sci pli na i spe ci jal no sti, ka da vi še ni su na de lu sa mo „dve kul tu re“ (Per si Snou) ili pa ra dig me – pri rod njač ka i hu ma ni­stič ka – ne go mno štvo uza jam no je dva do dir nih sve to va.

Prem da je šte ta što me đu pri lo žni­ci ma ne ma pedagogâ, politikologâ, eko­nomistâ, istoričarâ knji žev no sti (što bi uma nji lo fi lo sof sku či sto tu ove knji ge, ali i pro ši ri lo ho ri zont pro su đi va nja o Fih­teu npr. kao o te o re ti ča ru pe da go gi je, ko ji je pro kla mo vao ide ju o oba ve znom na rod nom obra zo va nju kao pred u slo vu um ne dr ža ve), u ra du Zo ra na Di mi ća iz­lo že ni su pe da go ški sta vo vi ne mač kog ide a li sta, dok su u pri lo zi ma Alek san­dra Mol na ra (o re pu bli kan skim na go­ve šta ji ma kod Fih tea i Kan ta), Zdrav ka Ku či na ra (o Fih te o vom na ci o na li zmu) i Rast ka Jo va no va (o po li ti ci i po li tič koj te o lo gi ji [K. Šmit]) ši re ko men ta ri sa ni nje go vi prak tič ki, pr ven stve no an tro po­lo ški sta vo vi, s kon kret nim po li tič kim im pli ka ci ja ma.

Na rav no, u ma lo broj noj fi lo sof­skoj za jed ni ci te ško je bi lo na ći i de se tak

sa rad ni ka za ova kav te mat ski zbor nik, pa je uto li ko pri rod no što su ne ki seg­men ti Fih te o vog stva ra la štva osta li ne do­volj no osve tlje ni. To se pre sve ga od no si na pro blem eko nom ske auto no mi je i na dru štve nu ulo gu (mi si ju) na uč ni ka, ko ju je ne mač ki kla si čar uz di zao na bez ma­lo nat čo ve čan ski pi je de stal. Na i me, od­re đe nje na uč ni ka (ve šta ka, struč nja ka, tj. in te lek tu al ca) kod Fih tea kraj nje je pre ten ci o zno i pod ra zu me va ko li ko in­te lek tu al no sve zna nje (u nje go vo vre me još do sti žno), to li ko (pa i vi še) i prak tič­ki so ci jal ni an ga žman.

Iako su od re đe ni ide a li slič ni oni ma kod Ve be ra („O po zi vu na uč ni ka“), ja sno je da su vek ka sni je oče ki va nja po sta la znat no uža, ta ko da se kod ovog dru gog sa ve tu je iz ri či to uz dr ža va nje na uč ni ka (qua na uč ni ka) od vred no snih su do va. Ov de ne ma me sta da se ši re osve tlja va­ju ove pa ra le le (i ne sa gla sno sti) me đu dvo ji com te o re ti ča ra, ali se si gur no ni da nas ne sme pot pu no pre ne bre ga va ti dru štve na ulo ga in te lek tual(a)ca, iako se ona ospo ra va sa ra znih stra na (Ži­li jen Ben da, Frank furt ska ško la, teh­no lo gi stič ka sta no vi šta, me na džer ski prag ma ti zam) – uko li ko se in te gra tiv­no dru štve nē, ide o lo škē i slič nih funk ci­ja u jav no sti od rek nu mi sle će in di vi due, do la zi do du hov ne dez or ga ni za ci je, dez­o ri jen ta ci je i kon fu zi je, a usme ra va ju ću ulo gu pre u zi ma ju po li ti ča ri, me na dže ri, ban ka ri i, uop šte, oso be sa da le ko pri­zem ni jim in te re si ma.

Još jed no pod ruč je ak tu e li za ci je Fih tea od no si lo bi se na nje go ve sta vo ve iz Za tvo re ne tr go vač ke dr ža ve o pri vred­noj autar ki ji i pro tek ci o ni zmu na su prot li be ra li zmu i eko nom skom im pe ri ja li­zmu, ko ji je bio na de lu još u nje go vo vre me, a kraj nje je za o štren u da na šnje do ba glo ba li za ci je. Na Fih te o vim kon­cep ci ja ma je iz ra sla ce lo kup na ne mač­ka ško la na rod ne pri vre de (na ci o nal ne eko no mi je), ko ja i do da nas pred sta vlja

Hereticus, 1–2/2014 Aleksandar V. Gordić

286

im pli cit nu oko sni cu pri vred nog ra sta ove ze mlje. Prem da je bio pre te žno pod uti ca jem ta da do mi nant nog mer kan ti­li zma, nje go va eko nom ska dok tri na se može le gi tim no pro tu ma či ti u du hu te­o ri je eks port ne osno ve, a na nje go vom tra gu su po ni kle i lo ka ci o ne te o ri je (pro­stor nog zo nin ga) u or ga ni zo va nju po ljo­pri vre de i in du stri je. Da kle, Fih te i da nas mo že bi ti pod sti ca jan pri raz ma tra nju od no sa pro tek ci o ni zma (od no sno in ter­ven ci o ni zma i di ri ži zma) i li be ra li zma, slo bo de i restrikcije u pro to ku „lju di, ro ba i nov ca“, a pre sve ga idejâ, za či ji se neo me ta ni op ti caj va tre no za la gao. Iako su u ovim ogle di ma do šla do iz ra­ža ja i po je di na ogra ni če nja ta da šnjim vre me nom i pri li ka ma (npr. do ne kle na iv ne pret po stav ke, ka ko an tro po lo­ške ta ko i eko nom ske), ova te ma ti ka je u da na šnjoj eri glo ba li za ci je ve o ma in spi ra tiv na i pod sti caj na, po go to vo za ma nje dr ža ve ko je na me ra va ju da oču­va ju svo ju eko nom sku, po li tič ku, pa i du­ hov nu sa mo stal nost.

Na po kon, u go di ni ka da se obe le­ža va sto go di šnji ca pr vog op šte svet skog rata ko ji je skri vi la nje go va na ci ja vre di se po seb no osvr nu ti na Fih te o ve sta vo ve u ve zi s pa tri o ti zmom, na ci o na li zmom i šo vi ni zmom – kod nje ga su pri met ne raz ne ni jan se, od ume re nih do vr lo ra­to bor nih (u Go vo ri ma ne mač koj na ci ji), a ge ne ral no tu ma če nje za vi si od se lek­ci je i naglašava nja po je di nih mo me na­ta ili is ka za: či ni se da on po vre me no i pre la zi gra ni ce raz bo ri tog ro do lju blja i kli zi pre ma ger man skom he ge mo ni zmu i šo vi ni zmu (pan ger ma ni zmu, ka ko je to pre jed nog ve ka obe le ža vao Mir ko Ko sić), a či ji se opi plji vi re flek si mo gu za pa zi ti i da nas. Za ta kve is pa de Fih te je če sto op tu ži van, ka ko osno va no ta ko i neo prav da no, jer su se če sto iz dva ja li i is ti ca li u pr vi plan is klju či vo nje go vi naj militantniji po kli či.

No, kod ide o lo ga nem stva ima i mno­ go kon struk tiv ni jih, od me re nih su do va

ko ji po ve zu ju na ci o nal ni pa tri o ti zam s lo­ jal no šću i po sve će no šću sva kog po je din­ca svom po zi vu, te uka zu ju na onu vr stu in di vi du al ne ak tiv no sti ka kva se sa sto ji u do pri no su na ci o nal nim ci lje vi ma kroz sva ki da šnje de lo va nje na una pre đe nju obla sti ko jom se in di vi dua pro fe si o nal­no ba vi, što ima i etič ku di men zi ju (ne sa mo kad je reč o pro te stan ti ma, kod ko­jih je to svo je vr sna re li gij ska za po vest). Ta kvih ide ja ima i kod ru skih mi sli la ca, ko ji su, ina če, vr lo ra no pri hva ta li Fih­te ov su bjek ti vi zam i raz vi ja li su ge sti je srod ne nje go vi ma. Da kle, ova pro ble­ma ti ka je da nas dvo stru ko ak tu el na: s jed ne stra ne se na la ze is pi ti va nja šta zna či i ka ko se mo že biti auten tič ni ro­do ljub ili kon struk tiv ni na ci o na list; a sa dru ge, u isto rij skom i in ter pre ta tiv nom po gle du, po uč no je ko li ko su čak i naj­bri ljant ni ji ne mač ki umo vi ume va li da za bra zde u otvo re ni šo vi ni zam (što je na upe ča tlji vim pri me ri ma u jed nom ne dav nom ogle du ilu stro vao i pri re đi­vač ovog zbor ni ka).

Ka ko po me nu ta, ta ko i broj na dru­ga Fih te o va gle di šta i mo ti vi u na še vre­me neo spor no za vre đu ju pa žnju i pro­ble ma ti za ci ju iz ra znih uglo va, a mo žda pre sve ga in te gra li stič ka vi zi ja vas pi ta­nja i obra zo va nja – si ste mat ski smi sao nje go vog uče nja o na u ci, na ro či to ak tu­e lan u do ba ras cep ka no sti zna nja i par­ci ja li za ci je obra zo va nja, pr ven stve no vi so kog/uni ver zi tet skog. U tom smi slu osta je ne pre sta no ak tu el na in te gra tiv­na, sve to na zor na ulo ga fi lo so fi je, ko ju je Fih te ne u mor no na gla ša vao, ne za­ne ma ru ju ći pri tom ni njen in di vi du al­ni aspekt („sva ko bi ra fi lo so fi ju pre ma to me ka kav je čo vek“). O to me sve do či i ra zno vr snost fi lo sof ske pro ble ma ti ke pred sta vlje ne u ovom ju bi lar nom zbor­ni ku, ko ji po ozbilj no sti pri stu pa, na uč­nom apa ra tu i gra fič koj opre mi mo že či ni ti po go dan obra zac ili uzor za obe­le ža va nje go di šnji ca zna čaj nih mi sli la ca u na šoj sre di ni.

Dobrica Gajić

DEKARTOVA METAFIZIKA

Rene Dekart, Metafizičke meditacije, Zavod za udžbenike, Beograd, 2012,

preveo Ivan Vuković

De kar to va ra ci o na li stič ka mi sao obez be di la mu je ne iz bri si vo me sto u isto - ri ji fi lo zo fi je. Pod zdra vim ra zu mom je R. De kart (1596–1650) pod ra zu me vao „spo sob nost pra vil nog su đe nja, i raz li-ko va nja isti ni tog od la žnog“, ko jom svi lju di – pre ma nje go vom uve re nju – pod-jed na ko ras po la žu.

Raz li či tost mi šlje nja, tvr dio je De-kart, ni je po sle di ca ne či je ve će um no sti, već raz li či tih pu te va i ne po sma tra nja istih stva ri.1 Za pr vi prin cip svo je fi lo zo fi je

1 Re ne De kart, Ras pra va o me to di, Este-ti ka, Va lje vo–Be o grad, 1990, str. 11.

De kart je kao isti nit uzeo is kaz: Mi slim, da kle je sam; za klju čiv ši da ni naj ve ći skep ti ci ne mo gu da ga opo vrg nu.2 Na gla-ša vao je da isti nu mo že sa gle da ti je di no ra zum, pri ma ju ći po moć od ma šte, čulâ i pam će nja.3

Što se ti če De kar to vih me ta fi zič kih uvi da, ov da šnjoj pu bli ci – ko li ko zna mo – oni su bi li do stup ni u jed nom kra ćem ob li ku, bez pri go vo ra i De kar to vih od-go vo ra na njih.4

Iz da nje ko je je pre veo Ivan Vu ko vić znat no je obim ni je i pru ža mo guć nost kom plet ni jeg po gle da na De kar to vu knji gu, u ko joj je – ka ko je mi slio njen autor – „do ka za no da Bog po sto ji i da se čo ve ko va du ša stvar no raz li ku je od te la“, kao što i pi še u ce lo vi tom na slo vu ovog spi sa. Vu ko vić is ti če da se De kar to vo de lo pr vi put po ja vi lo 1641. u Pa ri zu, na la tin skom je zi ku. Na fran cu skom je zi ku ob ja vlje no je 1647. go di ne, s tim što se fran cu ska ver zi ja, na vo di Vu ko vić, vi še ko ri sti la, dok je la tin sko iz da nje uglav-nom pred met pažnje spe ci ja li sta.

Vu ko vić je pre veo onaj fran cu ski tekst ko ji su po čet kom pr o šlog ve ka pri re di li Šarl Adam i Pol Ta ne ri, gde je uvr šće no sa mo ono sa či me se De kart svo je vre me no sa gla sio. Po sto je, na i me, i ši ra iz da nja, gde su do da ta još ne ka De-kar to va re a go va nja. Za svoj pre vod Vu-ko vić je do bio na gra du „Mi loš N. Đu rić“.

* * *Po ri ca nje čulâ i te la ni je mo glo ube-

di ti De kar ta da on sâm ne po sto ji, „jer sam mo rao po sto ja ti ako sam se be ube dio ili sam ne što po mi slio“ (str. 23). Samo spo sob no šću su đe nja, ko ja se na la zi u nje go vom du hu, mi slio je De kart, mo že se raz u me ti ono za šta se ve ru je da se

2 Ibid., str. 28.3 Ibid., str. 84.4 René De scar tes, Me di ta ci je o pr voj fi­

lo zo fi ji, dru go iz da nje, Pla to, Be o grad, 1998, pre vo di lac To mi slav La dan.

287

Hereticus, 1–2/2014 Dobrica Gajić

288

vi di oči ma. Bo žan ska svoj stva on sma tra to li ko ve li kim i uz vi še nim, pa ni je uve-ren da je ide ja o nji ma mo gla pr o i za ći iz nje ga sa mog. Osim to ga, sve stan je da je čo vek ko nač no bi će i da ne mo že uve ća ti svo je zna nje do naj vi šeg ste pe-na. Ma da mu Bog ni je dao vr li nu da ne gre ši, jer čo vek ne ma ja sno i oči gled no sa zna nje svih stva ri o ko ji ma mo že da od lu ču je, De kart je za do vo ljan što mu je Bog po da rio spo sob nost da se čvr sto dr ži od lu ke da ni kad ne su di o stva ri ma či ju isti ni tost ne po zna je ja sno.

S jed ne stra ne, De kart raz li ku je te lo ko je se pr o te že i ne ma spo sob nost mi šlje nja, dok s dru ge stra ne, se be vi di kao stvar ko ja mi sli i ne pr o te že se, na osno vu če ga za klju ču je da je nje go va du ša raz li či ta od te la i da mo že po sto-ja ti bez nje ga.

Na tvrd nje ko je je iz neo u svo jih šest me di ta ci ja De kart je do bio pri med-be ne kih te o lo ga i fi lo zo fa. Raz ja šnje nja ko ja je iz lo žio sve do če da je ostao pri svo jim sta vo vi ma, čvr sto si gu ran u iz ve-de ne za ključ ke. Na gla si će da je u svo jim me di ta ci ja ma ko ri stio ana li tič ki pri stup, jer mu se „či nio naj i sti ni ti jim i naj pri-klad ni jim za pod u ča va nje“ (str. 113).

Od go va ra ju ći To ma su Hob su, De-kart in si sti ra na to me da kod sup stan ci ja tre ba raz li ko va ti du hov ne i te le sne. Te lo je, po nje mu, sup stan ci ja u ko joj pre bi-va ju te le sni či no vi, gde ubra ja ve li či nu, ob lik, kre ta nje i sve stva ri ko je se pr o te-žu lo kal no (u pr o sto ru). Mi sa o ni či no vi – raz u me va nje, hte nje, za mi šlja nje, ose-ti i dru gi – na la ze se u sup stan ci ji, za ko ju ka že mo da je „stvar ko ja mi sli, ili da je duh“ (str. 124). Iz me đu mi sa o nih i te le snih či no va De kart ni je vi deo ni ka-kvu sr od nost. No, u osvr tu na pri med be te o lo ga Arnoa, uka za će De kart ka ko je u VI me di ta ci ji, u ko joj is ta kao raz li ku iz me đu du ha i te la, po ka za no i to da je „on [duh] sa njim sup stan ci jal no sje di-njen“ (str. 161).

Sa Arno om se De kart slo žio da „Bog ni je pr o iz veo sa mo ga se be i da ga u po-sto ja nju ne odr ža va po zi tiv no de lo va nje po kre tač kog uzro ka“ (str. 164). Ipak, za nje ga je raz ma tra nje tog uzro ka pred-sta vlja lo je di ni na čin „ko ji ima mo na ras po la ga nju za do ka zi va nje bož jeg po-sto ja nja“ (str. 168).

[„Sva ka ko je i kod De kar ta i Lajb-ni ca bog prin cip fi lo zo fi je; ali sa mo kao objekt raz li čit od mi šlje nja, pa za to prin-cip sa mo uop šte, sa mo u pret sta vi, ne ustva ri i u isti ni. Bog je sa mo pr vi i op šti uzrok ma te ri je, kre ta nja i de lat no sti; ali po seb na kre ta nja i de lat no sti, od re đe ne stvar ne ma te ri jal ne stva ri po sma tra ju se i pri zna ju ne za vi sno od bo ga. Lajb-nic i De kart su sa mo u op štem ide a li sti, a u po seb nom ma te ri ja li sti“, za pa zio je Lu dvig Fo jer bah.5]

De kart je sma trao da i za isti ne vere tre ba uoči ti „ne ki raz log ko ji će nas ube-di ti da nam ih je ot krio Bog, pre ne go što se od lu či mo da u njih po ve ru je mo“ (str. 187).

* * *Ne ka od pi ta nja po sta vlje nih De-

kar tu ti ca la su se even tu al nog po sto ja nja ra zu ma u ži vo ti nja ma, ne pro men lji vo sti i več no sti ge o me trij skih i me ta fi zič kih isti na (uz nji ho vu isto vre me nu uzroč-nu za vi snost od Bo ga), pr o ble ma ve će iz ve sno sti ra zu ma od iz ve sno sti ču la, pi ta nja bo žan stva Si na i Sve tog du ha u slu ča ju kad se te lu od ri ču duh i smi sao.

Po vo dom raz li ke iz me đu mi sli i po-kre ta, De kart je u svom osvr tu na gla ša-vao da se ona mo že raz u me ti sa mo ako se uvi de raz li či tost i ne za vi snost iz me đu ide je o stva ri ko ja mi sli i ide je o stva ri ko ja je pr o te žna i po kret na. „Na taj na čin, iako ih za jed no sre će mo u istom su bjek tu, kao mi sao i te le sni po kret u istom čo ve ku, ne mo že mo su di ti da su one ista stvar

5 Lu dvig Fo jer bah, Prin ci pi fi lo zo fi je bu duć no sti, Kul tu ra, 1956, str. 16.

Dekartova metafizika

289

za to što ima ju je din stve nu pri ro du, već sa mo za to što ima ju je din stven sa stav“, pi sao je De kart (str. 201).

Kad je reč o uzroč noj za vi sno sti do bro te i svih ma te ma tič kih i me ta fi-zič kih isti na od Bo ga, De kart ni je vi deo po tre bu za po sta vlja njem ta kvog pi ta nja. „Iz li šno je pi ta ti i ka ko je Bog mo gao uči ni ti da dva pu ta če ti ri to kom či ta ve več no sti bu du osam, i to me slič no, jer pri zna jem da to ne mo že mo raz u me ti“, na veo je De kart (str. 208).

[„Na ko nač no pi ta nje o sa gla sno sti ve či te ne pro men lji vo sti ’ge o me trij skih i me ta fi zič kih isti na’ i te ze da nji ho va isti ni tost za vi si od bož je vo lje, De kart ni je imao od go vor, a iz ve sna non ša lant-nost sa ko jom je to pri znao, su ge ri še da mu do od go vo ra i ni je bi lo mno go sta lo“, pri me ću je pre vo di lac I. Vu ko vić na jed no me me stu u svom po go vo ru (str. 258/259).]

De kar tov za klju čak bio je da se o po- sto ja nju Bo ga mo že ste ći ja sno sa zna nje iako se ni šta ne zna o lič no sti ma ko je tvo re Sve to tr oj stvo, „ko je ni je dan duh ne bi mo gao va lja no da shva ti ako ni je pr o sve tljen sve tlo šću ve re“ (str. 212).

Me ta fi zič ke me di ta ci je za vr ša va De-kart uti skom o isti ni to sti i ne sum nji vo sti svo jih do ka za, „pre vas hod no za to što su oslo nje ni na na če la ko ja ni su ni ne ja sna ni ne po zna ta jer su iz ve de na iz poj mo va

ko ji se či ne sa svim oči gled nim du hu ko ga je op šta sum nja oslo bo di la svih pred ra su da“ (str. 214).

Na da ren za pri rod ne na u ke, s du a-li stič kim fi lo zof skim kon cep tom, De kart je po sma tran kao ute me lji vač no vo ve-kov ne fi lo zof ske mi sli i na uč nog po gle da na svet.

[„U svo joj fi zi ci De scar tes je ma te ri ji po da rio sa mo stal nu stva ra lač ku si lu i me­ha nič ko kre ta nje shva tio kao njen ži vot ni akt. On je svo ju fi zi ku pot pu no odvo jio od svo je me ta fi zi ke. U gra ni ca ma nje go-ve fi zi ke ma te ri ja je je di na sup stan ci ja, je di ni osnov bi ća i sa zna va nja“, pi sa li su Marks i En gels u Sve toj po ro di ci, do da-ju ći da će po čet kom osam na e stog ve ka do ći do odva ja nja po zi tiv nih na u ka od me ta fi zi ke, a da će de fi ni tiv no ras ta ka nje me ta fi zi ke iz vr ši ti skep tik Pjer Bejl.6]

De kar to ve spe ku la ci je o po sto ja nju Bo ga ne sum nji vo ima ju do dir ne tač ke s fi lo zof skom tra di ci jom i sho la sti kom. U ko joj me ri je sa mu tu gra đu De kart znao i na nju se sve sno na do ve zi vao, po seb no je pi ta nje s ob zi rom na ne ke nje go ve ogra de u tom smi slu.

No, od re đe ne pa ra le le se si gur no mo gu po vla či ti i to su ne ki is tra ži va či već uve li ko uči ni li.

6 Glav ni ra do vi Mar xa i En gel sa, Stvar-nost, Za greb, 1979, str. 291–292.

Hereticus, 1–2/2014 Dobrica Gajić

290

Dobrica Gajić

MARKSOVA BIOGRAFIJA

Rolf Hosfeld, Karl Marks/ Biografija, Karpos, Loznica 2014,

prevela Mirjana Avramović

Biografija Karla Marksa (1818– –1883) koju je sastavio Rolf Hosfeld predstavlja sažet i zanimljiv osvrt na Marksov život i njegovu teorijsku i po-litičku de latnost. Hosfeld počinje svoju knjigu Marksovim stavom iz pariskog egzila 1844. godine: „Oružje kritike ne može zameniti kritiku oružja.“

Zauzimanje ovakve pozicije shvata kao Marksovo pretvaranje u radikala, jer mu je posle povlačenja sa mesta glav nog urednika „Rajnskih novina“, zbog stanja u pruskoj cenzuri, bilo „oduzeto oružje kritike“ (str. 7).

Posle drugog semestra u Berlinu, za vre me jednog oporavka od grudobolje, Marks je „postao hegelijanac“ (str. 11). Hosfeld piše o stanju na univerzitetu i atmosferi u društvu, Marksovom odnosu prema Fridrihu Vilhelmu IV, saradnji sa Brunom Bauerom i doktorskom radu iz 1841. godine o razlici između Demokri-tove i Epikurove filozofije prirode.

Prvi komunista kojeg je Marks upo-znao bio je Mozes Hes, koji je kod osni-vanja „Rajnskih novina“ imao „vodeću ulogu“ (str. 21). Hosfeld primećuje da su neki Marksovi saradnici iz vremena nje-govog političkog novinarstva uočili auto-ritativne crte u Marksovom ponašanju.

[Baveći se logički protvrečnim iz-danjima Marksove političke filozofije, kako determinističkim, tako i volunta-rističkim, čiji je cilj bio da sruše kapita-listički društveni poredak, Nikola Milo-šević je došao do zaključka da je Marks bio „autoritarna ličnost“, i da se samo u „psihološkoj ravni“ može naći odgovor zašto je on u isto vreme bio voluntarist i determinist.1]

* * *Marks se 19. juna 1843. godine ven-

čao sa Dženi fon Vestfalen u Krojcnahu. U tom periodu, kako navodi Hosfeld, Fojerbah postaje istinsko otkriće za Marksa, što će se odraziti u njegovim člancima u „Nemačko-francuskim go- dišnjacima“.

[Lukač je pisao da je Marks još 1842. čitao Fojerbahovu Suštinu hrišćanstva, pri čemu „odmah zapaža značaj ovoga dela, u kome nemačka filozofija prvi put vrši proboj ka materijazmu“.2]

1 Nikola Milošević, Antinomije mark-sističkih ideologija – Boljševizam, sta-ljinizam, marksizam, BIGZ, 1990, str. 314–315.

2 Đerđ Lukač, Mladi Marks – Njegov filozofski razvitak od 1840–1844, BIGZ, 1976, str. 24.

Marksova biografija

291

Po Hosfeldu, Arnold Ruge je imao realističniji pristup od Marksa prema ustanku šleskih tkača, kada mu je pri-davao lokalni značaj. Marks je, napro-tiv, mislio da je s tim ustankom „prva vidljiva znamenja posejalo doba revo-lucionarnog uma“ i da on po stepenu osvešćenosti i teorijskom karakteru pre-vazilazi radničke ustanke u Francuskoj i Engleskoj, u čemu Hosfeld prepoznaje ne samo „potpuno neprimereno viđenje događaja“, nego i „jednu čudnu, nesve-sno panteističku odliku“ (str. 45).

Krajem avgusta 1844. Marks se u Parizu zbližio sa Engelsom, s kojim će ostati prijatelj do kraja života. Hosfeld, inače, vrlo upućeno izlaže Marksove i Engelsove ideje, i pokazuje njihovu po- vezanost sa drugim teoretičarima, ne ustežući se ni od kritičkih komentara kad objašnjava genezu Marksove po-litičke filozofije i njegov razvojni put.

U tom kontekstu, piše da, iako je Marks tezu o diktaturi proletarijata „već rano smatrao najvažnijim rezultatom svojih istinskih otkrića“, on je taj naziv „preuzeo od blankista“ (str. 58). Blanki-ste je Marks cenio zbog odlučne odbrane klasne borbe, bezuslovnog potvrđivanja tvoračke uloge nasilja na istorijskom planu i zalaganja za koncept „neprekid-ne revolucije“, a ne zato što je u njima zapazio neke velike teoretičare (str. 59).

Hosfeld ističe da Blankijevu ideju o uvođenju komunizma „spretno orke-striranim državnim udarom odlučne manjine“ Marks nije prihvatio, i da je emancipaciju radničke klase video kao njen sopstveni zadatak, a ne kao delo koje će izvesti neka avangardna manjina (str. 59–60).

* * *Marks 1847. postaje član Saveza

komunista, a Manifest komunističke par-tije zvanični program te organizacije. Hosfeld opisuje revolucionarna zbivanja 1848. godine. Posle propasti revolucije,

Marks postaje „sklon aktivizmu“ i pro-pagiranju svetskog rata „protiv Rusije, kao centra evropske reakcije“, zagova-rajući po padu Beča revolucionarni tero-rizam kao jedino sredstvo za prekraći-vanje samrtničkih bolova starog društva (str. 83).

[Za Ničea su „stremljenja“ socija-lizma bila „u najdubljem smislu reak-cionarna“, pošto taj poredak „žudi za takvim obiljem državne vlasti kakvo je nekad imao samo despotizam“, idući još dalje sa težnjom da istinski uništi jedin-ku, „koja mu izgleda kao neopravdani luksuz prirode i koju on treba da popravi tako što će je pretvoriti u svrsishodni organ zajednice“, dok će njegovo posto-janje u kratkim periodima biti moguće „samo zahvaljujući najekstremnijem terorizmu“3.]

Zbog podrške austrijskoj reakciji Marks i Engels su se grubo izražavali o Hrvatima i Slovencima. Za definitivni obračun sa izdajničkim slovenstvom En-gels je preporučivao borbu do uništenja i bezobzirni terorizam. S tezom da po-stoje narodi bez istorije, Marks će kasni-je opravdavati kolonijalizam.

Po prelasku u London, Marks je mislio da neće dugo ostati u egzilu, jer je bio uveren u izbijanje nove revolucije u Francuskoj. „Njegova gledišta su bila retko toliko radikalna i ekstravagantna kao tokom tog kratkog vremena prko-sno potiskivanog poraza“, piše Hosfeld (str. 90).

Sredinom 1850. godine Marks se vraća ekonomskim istraživanjima, po-stajući istovremeno „sve obazriviji u pro- gnozama predstojeće revolucije“ (str. 91). U jesen iste godine Marks i Engels su zaključili da je privredni prosperitet doprineo potiskivanju revolucionarne

3 Fridrih Niče, Ljudsko, suviše ljudsko – Knjiga za slobodne duhove, Fedon, Beograd, 2012, str. 252–253.

Hereticus, 1–2/2014 Dobrica Gajić

292

partije u građanskom društvu, i da će nova revolucija biti „moguća samo kao pratilac neke nove krize“ (str. 92). Kra-jem 1852. godine, na Marksovo traže-nje, raspušten je Savez komunista, uz obrazloženje da je neprimeren vremenu.

Hosfeld pohvaljuje Marksovu ras-pravu Osamnaesti brimer Luja Bonaparte, kao „impresivno delo ispisivanja savre-mene istorije“ (str. 98). Dodaje da je Marks postao otac vanbračnog deteta u vezi sa svojom služavkom Helenom Demut, s tim što ga je na porodičnom planu zaštitio Engels preuzimanjem od-govornosti za očinstvo.

* * *Hosfeld je obradio i Marksovu vezu

sa Lasalom, koji je 23. maja 1863. godine izabran za predsednika Opšteg nemač-kog udruženja radnika. Ubrzo po Lasa-lovoj smrti u jednom dvoboju u Ženevi, u Londonu je 28. septembra 1864. godi-ne osnovana Prva internacionala. Iako je Marks bio prisutan, Hosfeld ne veruje da je on inicirao njeno stvaranje, ali ističe da će Marks „vrlo brzo postati najva-žniji i najznačajniji glas Internacionale“ (str. 117). Rukovodeće mesto u njoj, po Hosfeldu, „nije osvojio futurističkim ski-cama revolucije, kao što je to bio slučaj 1847. godine u Savezu komunista, već kao čist teoretičar nužnosti sindikalne politike“ (str. 118).

Hosfeld iznijansirano predstavlja događaje iz nemačko-francuskog rata 1870. godine i Marksovo raspoloženje tokom tog sukoba. Posebnu pažnju po-svećuje Pariskoj komuni, koja je zva-nično proglašena 29. marta 1871. godi-ne. „Marksovo delo o građanskom ratu u Francuskoj bilo je nekrolog toj drami, ali ono će ga konačno učiniti mitom u Evropi“, konstatuje Hosfeld (str. 126). Pozdrav Pariskoj komuni, u kojem su njeni članovi nazvani prethodnicom čita-vog modernog proletarijata, doveo je do erozije u vođstvu Prve internacionale.

Engleskim sindikalcima nije odgo-varala radikalizacija Internacionale, jer su Gledstonovim aktom dobili pravo na štrajk i pravnu zaštitu, a devetočasovni radni dan bio im je sledeći cilj.

Prva internacionala je raspuštena 15. jula 1876. godine u Filadelfiji, što je bio i kraj Marksove političke karijere.

Hosfeld je na više stranica interpre-tirao Marksove stavove iz Kapitala. Nje-gove teorijske uvide o protivrečnostima kapitalizma smatra vrednim, za razliku od opisa komunističke budućnosti, koji je u svim Marksovim radovima „ostao od početka do kraja uvek nesiguran hod po tankom ledu“ (str. 155).

[„Ideja mesijanstva proletarijata, vera da proletarijatu pripada naročito poslanstvo u svetu, da je on pozvan da oslobodi čovečanstvo, ojača ga i usreći, razreši sva mučna pitanja života, jeste najoriginalnije Marksovo delo“, pisao je Nikolaj Berđajev, uz opasku da „takva svojstva proletarijata nisu mogla biti otkrivena objektivnom naukom“ i da takva ideja „sadrži u sebi sva obeležja religiozne vere“.4]

* * *Marksizam se među socijaldemo-

kratama raširio zahvaljujući Engelsovoj knjizi Anti-Diring, a njegov razvoj dove-šće 1889. do stvaranja Druge interna-cionale. Hosfeld ukazuje i na Erfurtski program iz 1891. godine koji su napisali Kaucki i Bernštajn, tvrdeći da je „potpu-no fascinirao radnike koji su se borili za bolji ekonomski položaj i socijalno osigu-ranje, društveno priznavanje i građansku ravnopravnost“ (str. 167).

Bernštajnov revizionizam poticao je od njegovog razumevanja da nužnost pobede socijalizma, teoretski gledano,

4 Nikolaj A. Berđajev, Marksizam i re-ligija, prevod i pogovor Dobrica Gajić, Centar za kulturu – Palanka, 1994, str. 20, 22.

Marksova biografija

293

mora da se zasniva na ekonomskom slo-mu postojećeg društva, ali da se dokaz za to ne može nikako pribaviti.

Marks je u starosti projektovao svo- ja mesijanska očekivanja na Rusiju, bez obzira na to što je do tada rusofobija „bila sastavni deo njegovog pogleda na svet“ (str. 169).

Došao je do uverenja da je ruska seoska komuna uporište socijalne reinkar-nacije Rusije, što je bilo neprihvatljivo za Plehanova, koji je bio zastupnik mišlje-nja da se do socijalizma stiže „preko ka-pitalizma i zato je stara seoska komuna osuđena na propast“ (str. 174).

Marks je umro 14. marta 1883. go-dine. Pogrebu je prisustvao manji broj ljudi, a Engels je održao posmrtni go-vor. Ruska javnost i ruska emigracija su Marksovoj smrti poklonili veliku pažnju.

Hosfeld navodi da će marksizam u Rusiji „doživeti i svoju najradikalniju novu verziju i najsudbonosniju prefor-mulaciju“ (str. 175). Lenjin će se, kao što je poznato, založiti za stvaranje partije profesionalnih revolucionara, sa centralističkom disciplinom, poput vojne formacije. Boljševici će, ocenjuje Hosfeld, silom „nametnuti princip koji nije korespondirao s realnim istorijskim razvojem i građanskim životom“ (str. 177). Milionske žrtve komunizma, po

Hosfeldu, sigurno da povlače i Marksovu odgovornost. „Ako se čovek držao Mark-sovog ubeđenja da je komunizam nužna posledica istorije, morao je nasilno da ga stvori ukoliko bi se Marksove progno-ze pokazale kao nerealne. Na kraju je marksistički eksperiment i propao zbog nedostatka profanog, zbog kvazireligio-zne preopterećenosti svih realnih sfera života. Pokazalo se da se ta fatalna ten-dencija nalazila već u materijalističkoj eshatologiji Marksovih ranih radova“, zaključuje Hosfeld (str. 177).

Pad komunizma 1989. godine, kaže na kraju Hosfeld, jasno je demanto-vao osnovne Marksove zablude, „što se u prvom redu odnosi na političkog i teo-loško-istorijskog Marksa“, poručujući da Marksa „tek treba nepristrasno otkrivati, sa svim njegovim nepotpunim uvidima i protivrečnostima“ (str. 177).

Prema našem mišljenju, Hosfeld u svojoj analizi ima više razumevanja za socijaldemokratski pristup i realističnije saglédanje političkih procesa.

Iako je propustio da pomene Mark- sov ambivalentan odnos prema hrišćan-stvu u mladosti, kao i tragičnu sudbinu njegove dece, Hosfeld je, ipak, dosta do- bro koncipirao i napisao svoju knjigu, uloživši u nju očigledno ogromnu po-svećenost i energiju.

Hereticus, 1–2/2014 Saša Radojčić

294

Saša Radojčić

O KARAKTERU MEDALJONÂ DRAGOLJUBA JOVANOVIĆA

Dragoljub Jovanović, Medaljoni I–IV, JP Službeni glasnik, 2008.

Ka da ba ci sa mo le ti mi čan po gled na iz da nje Medaljonâ Dra go lju ba Jo va­no vi ća, na če ti ri po ve li ka to ma, da na šnji čo vek, od vik nut od či ta nja, ve ro vat no će se ma lo za ču di ti. Ču đe nje će bi ti još ve će ka da shva ti da su Me da ljo ni sa mo deo – ot pri li ke jed na če tvr ti na – pi šče vih Sa bra nih de la: jer je taj autor, iz ne ta ko dav ne pro šlo sti, na pi sao vi še ne go što će mno gi sa da šnji sred njo škol ci pro či ta ti za svog ve ka. A ka da ču je pod ka kvim su kraj nje te škim ži vot nim okol no sti ma svi ti tek sto vi na sta ja li, da se na njih mo že pri me ni ti od re đe nje za tvor ske (ro bi ja­ške) li te ra tu re, de lo va će mu to sko ro

ne ve ro vat no, sko ro ne za mi sli vo, sko ro ne mo gu će. Ali, to de lo je pred na ma – da kle, mo gu će je, ma ko li ko da je ne­sva ki da šnje. Pri to me se ak ce nat uoče ne (ne)mo guć no sti po me ra sa dela pre ma auto ru i nje go vim iz u zet nim ka rak ter nim oso bi na ma – hra bro sti i ne po ko le blji vo­sti, pre sve ga.

Ali ov de ne že lim to li ko da go vo rim o pi šče vom ka rak te ru, ne go o ka rak te ru nje go vih Me da ljo na. Ka kva je to vr sta tek sta? Ko jem žan ru pri pa da? Ka ko bi mo gao da se opi še auto rov po stu pak?

Ono što se na po čet ku mo že re ći je ste da su ti za pi si svo je vr sni por tre ti lič no sti sa ko ji ma je Dra go ljub Jo va no vić do la zio u do dir – por tre ti pi sa ni kraj nje lič nim sti lom, ne ret ko uz sa svim in ti man ton i uz iz no še nje po da ta ka i sta vo va ko ji se mo gu uob li či ti sa mo na osno vu ne­po sred nog, lič nog od no sa. Pi šče va že lja ni je bi la, da kle, da pru ži ne ku objek tiv nu i ce lo vi tu bi o gra fi ju por tre ti sa ne lič no sti (za to su se po bri nu li pri re đi va či če tvo ro­tom nog iz da nja Me da ljo na, ko ji su tekst opre mi li i dra go ce nim ko men ta ri ma), već da se ne po sred no opre de li pre ma njoj, da iz ne se sop stve nu, ho ti mič no su bjek tiv nu sli ku nje nog ka rak te ra.

Uto li ko Me da ljo ni mo gu da bu du i te ka ko za ni mlji vi oni ma ko ji pro u ča­va ju po li tič ku i kul tur nu isto ri ju Sr bi je dva de se tog ve ka, kao ne ka vr sta po gle­da pro pu šte nog kroz pri zmu jed nog zna čaj nog uče sni ka po li tič kog ži vo ta tri de se tih i če tr de se tih go di na pro šlog ve ka, pro fe so ra uni ver zi te ta, te melj no obra zo va nog in te lek tu al ca te ške ži vot ne sud bi ne, sna žne lič no sti i – vi spre nog po zna va o ca lju di i nji ho ve pri ro de.

Ali i ne za vi sno od tih funk ci o nal nih vred no sti, Me da ljo ni po se du ju i od re đe nu estet sku vred nost, uko li ko ih po sma tra­mo ma nje kao po li tič ku pu bli ci sti ku, a vi še kao knji žev ni esej. I za i sta, ovi za pi si, ovi in di vi du al ni por tre ti, po ka­zu ju mno ge oso bi ne po stup ka i sti la ko je

O karakteru Medaljonâ Dragoljuba Jovanovića

295

ih do vo de u ve zu sa ese ji stič kim me to­dom: frag men tar ni su, svom pred me tu se obra ća ju iz in di vi du al ne per spek ti ve, a ne iz ugla ob u hvat nog, za tvo re nog si ste ma, kru že oko pred me ta na sto je ći da na đu nje go vu naj o so be ni ju od li ku, nje go vu – ako ta ko sme da se ka že – po­je di nač nu isti nu.

Jo va no vić to či ni maj stor ski; nje go­vi Me da ljo ni po pra vi lu da ju op štu sli ku ka rak te ra lič no sti ko joj su po sve će ne, tu nje nu po je di nač nu isti nu, već na sa mom po čet ku, če sto u pr voj ili dru goj re če ni ci, je zgro vi to, zgu snu to, po kat kad po ma lo elip tič no, što či ta o ca na vo di da za sta ne i da se za pi ta – da li bi, i u ko jem bi tač no smi slu, i sâm mo gao da pri hva ti i za stu pa ta kvu oce nu. Na ve šću sa mo ne ko li ko pri­me ra – o Slo bo da nu Jo va no vi ću: „Pre no što sam pro či tao ma ko je nje go vo de lo, znao sam da je naj bo lji srp ski sti li sta.“

O Mo ši Pi ja deu: „Uži vao je da usta­no va ma i ide ja ma da je prav nu for mu, da ot kri va ne po zna te či nje ni ce, da ra za ra auto ri te te. A to je umeo – jed no, dru go i tre će, bo lje ne go iko. Bo lje je ru šio nego što je ve li čao, bo lje for mu li sao nego stva rao.“ O Mi lo va nu Đi la su: „Slu šao sam ga ma lo. Mi slim da ni je go vor nik na vi si ni pi sca. Go vo re ne pi še u ce li ni, ali ih ne im pro vi zu je ta ko uspe šno. Go vo ri spo ro, pra vi du gač ke re če ni ce, uba cu je mno go spo red nog me sa, ni je ni ja san ni efek tan. Mno go po volj ni je de lu je nje go va fi zič ka po ja va ne go ono što i ka ko ka že. Ta po ja va je pri jat na, bo lja je od nje go ve re pu ta ci je kru tog ide o lo ga, raz o ča ra va one ko ji oče ku ju da vi de i ču ju dže la ta na še re vo lu ci je.“

O Ni ko la ju Ve li mi ro vi ću: „Zna tan po zo ri šni čo vek u jed nom na ro du ko ji ni kad ni je osku de vao u ve li kim glum ci­ma.“ Ova oštra iro ni ja u pri ka zu Ve li mi­ro vi ću ka sni je bi va pre o bra že na u ve li­ ku po hva lu vla di ki noj re či to sti. Uop šte, Jo va no vi će vi por tre ti ni su cr no­be li, on ume da is tak ne i vred no sti i sla bo sti

lju di o ko ji ma pi še, ne že le ći da ih pri­ka zu je ni kao đa vo le ni kao an đe le. Te oce ne su, ka ko je svo je vre me no is ta kla Na de žda Jo va no vić, pro u ča va lac i pri­re đi vač no vih iz da nja por tre ta svog pre­zi me nja ka, iz re če ne „bez ogor če nja, bez zlo be, sa iskre nom i ljud skom to pli nom i pu no raz u me va nja“.

Me đu Me da ljo ni ma je naj vi še por­tre ta po li ti ča ra, što je i ra zu mlji vo, ali su tu i broj ni tek sto vi po sve će ni kul tur nim po sle ni ci ma i knji žev ni ci ma. (Po sto ji lep tekst knji žev ni ka i ured ni ka u „Slu­žbe nom gla sni ku“ Mi o dra ga Ra i če vi ća o knji žev nim fi gu ra ma Jo va no vi će vih Me da ljo na.) I od mah tre ba re ći da ti pi­ sci kod Dra go lju ba Jo va no vi ća če sto pro la ze mno go lo ši je ne go u isto ri ja ma knji žev no sti – za to što pi sac Me da ljo na ne go vo ri o de lu i nje go voj vred no sti, već o lič no sti i nje nom ka rak te ru ko ji sto je iza tog de la.

Ta ko će, na pri mer, o Jo va nu Du­či ću, ko ji je na zi van i „kne zom“ srp skih pe sni ka, bi ti re če no: „U gim na zi ji smo ga vi še vo le li zbog Sker li će vih po hva la ne go zbog hlad nih sti ho va, ko je ni smo mo gli pa ti ti kao Ra ki će ve. [...] On je odi sta bio sja jan, bli stav, mlad, svež. Sva ki put smo ga na šli u dru gom ode lu. Pra vio je raz ne kom bi na ci je, sa mo drim, si vim, krem i be lim. Vr lo čist i uku sno ob u čen. Uvek mar lji vo iz bri jan. [...] Ni je imao lju ba vi za dru ge, za čo ve ka, ni za ko ga osim za se be. Na lju de, čak i na svo je do bro tvo re, gle dao je s vi si ne.“

Som bor skoj pu bli ci će bi ti za ni­mlji vo ono što Dra go ljub Jo va no vić piše o pe sni ku Voj vo di ne i pri po ve da ču Ra­ van gra da Velj ku Pe tro vi ću, u tek stu po­sve će nom Va si Sta ji ću. „Već kao gim na­zi sti uži va li smo u le poj po ja vi Velj ka Pe tro vi ća kad je pro la zio Knez Mi ha i­lo vom, či ta li smo nje go vu ro do lju bi vu po e zi ju i sve što je ob ja vio, ali vi še za to što je Sker lić bio pot pi sao nje go vu me­ni cu. Ka sni je sam na i šao na nje go vu

Hereticus, 1–2/2014 Saša Radojčić

296

pri po vet ku ‘Mo loh’, a još ka sni je za vo leo nje go ve voj vo đan ske pri če, oso bi to opi se se o skog ži vo ta. Na po slet ku sam ot krio nje go ve ‘agrar ne’ pe sme i an tej sku pro­po ved u nji ma. Ni kad za me ne ni je bio ona ko ve li ki kao za Va su Sta ji ća, bar u pe ri o du 1925–1928. kad sam se vi đao sa apo sto lom srp ske Voj vo di ne. Po mi­šljam da je nje go vo odu še vlje nje Velj kom spla slo [...]“ – do da ću da ci tat pre ki dam na naj za ni mlji vi jem me stu, jer u na­stav ku sle di Jo va no vi će vo raz mi šlja nje o to me za što je Sta ji će vo odu še vlje nje spla slo. Na dam se da ću ti me za go li ca ti in te re so va nje bar ne kog bu du ćeg či ta­o ca Me da ljo na.

Već i iz ovih ne ko li ko ci ti ra nih od lo­ma ka uoča va se lep i ne go van je zik, či sta i teč na fra za, ne go van knji žev ni stil. Ali nam još pre o sta je pi ta nje o žan ru ovih tek sto va. Re če no je: in di vi du a li zo va ni por tre ti ostva re ni po stup kom ko ji je ve­o ma sro dan ese ji stič kom. Da li je to sve?

Do zvo li te da iz ne sem jed nu pret­po stav ku. Me ni se či ni da su Me da ljo ni, u stva ri, svo je vr sna auto bi o gra fi ja Dra­go lju ba Jo va no vi ća, da on, pi šu ći o dru gi­ma, iz no se ći nji ho ve in di vi du al ne isti ne, za pra vo pi še o se bi i svo joj isti ni, da, osli ka va ju ći svoj du hov ni pro stor i od nos pre ma lič no sti ma ko je od re đu ju ko or di­na te tog du hov nog pro sto ra, in di rekt no, sli ka i se be, kao ži žu u ko joj se sti ču svi ti po te zi upra vlje ni pre ma dru gi ma.

Su ge sti ju ko ja pod u pi re ovu pret­po stav ku nu di i sa da šnje for mal no or­ga ni zo va nje Me da ljo na: oni su ob ja vlje ni u če ti ri knji ge po hro no lo škom na če lu: pr va knji ga ob u hva ta pe riod pi šče vog for mi ra nja, ško lo va nja u Sr bi ji i Fran­cu skoj, rad na Prav nom fa kul te tu, i po­seb no ocr ta va du hov nu kli mu tog vre­me na; dru ga knji ga uglav nom sa dr ži tek sto ve o po li ti ča ri ma, dok tre ća, po već iz re če nim oce na ma isto ri ča ra, po­se du je izrazitu vred nost kao se kun dar ni isto rij ski iz vor, jer se ov de, me đu vi še od sto ti nu por tre ta, na la ze Jo va no vi­će ve sli ke ve ći ne naj va žni jih po li tič kih lič no sti me đu rat ne Ju go sla vi je, kao i oku pi ra ne Sr bi je u pe ri o du 1941–1944; če tvr ta knji ga pri ka zu je po sle rat ni pe­riod i sli ka ka ko no si o ce no ve vla sti, ta ko i nji ho ve pro tiv ni ke. Pi sa ti o se bi ta ko što će se pi sa ti o dru gi ma – to ni je usa mljen slu čaj u no vi joj srp skoj kul tu ri. Auto­ bio gra fi ju o dru gi ma sro čio je i knji žev­ni kri ti čar Bo ri slav Mi haj lo vić Mi hiz, o ko jem ta ko đe pi še Dra go ljub Jo va no vić, iz no se ći i ne ke pret po stav ke o Mi hi zo­vom bu du ćem ra du, ko je će se ostva ri ti.

Ovom pret po stav kom, da Me da­ljo ne Dra go lju ba Jo va no vi ća mo že mo či ta ti kao dra go ce nu ko lek ci ju por tre ta u ko ji ma je iz lo že na po je di nač na isti na osli ka ne lič no sti – a da ce li nu tih por tre ta raz u me mo kao pi šče vu auto bi o gra fi ju, auto por tret – okon ča ću svoj osvrt.

Jovica Trkulja

BEZBEDNOST LJUDI U USLOVIMA GLOBALIZACIJE*

Ivica Lj. Đorđević, Ljudska bezbednost – Globalni kontekst i primena u Srbiji,

Dosije studio, Beograd 2013.

Monografija dr Ivice Đorđevića Ljudska bezbednost – Globalni kontekst i primena u Srbiji bavi se operacionaliza-cijom koncepta ljudske bezbednosti, na-slanjajući se na postojeće radove autora koji se ba ve osno va ma fun da men tal nih

* Re cen zi ja ru ko pi sa dr Ivi ce Đor đe­vi ća „Ljud ska bez bed nost – glo bal ni kon tekst i pri me na u Sr bi ji“, In sti tut za upo red no pra vo, Be o grad, 2013, 230 str. (U ov de ob ja vlje nom tek stu iz vr še ne su neo p hod ne mo di fi ka ci je u skla du s okol no šću da je ru ko pis u me đu vre me nu štam pan kao knji ga.)

te o ri ja bez bed no sti. Autor na sto ji da na jed no me me stu pri ka že kon cept ljud­ ske bez bed no sti kroz dru štve no­isto rij­ski kon tekst nje go vog na sta ja nja. Cilj nje go vog is tra ži va nja bio je da pru ži te o rij ski okvir i kroz kon kre tan pri kaz pa ra me ta ra, na pri me ru Sr bi je, uka že na nje gov ana li tič ki po ten ci jal.

Autor svo ju ana li zu za po či nje poj­mov nim od re đe njem ljud ske bez bed no sti u kon tek stu ak tu el nih svet sko i sto rij skih zbi va nja. U tom smi slu on uka zu je na ogra ni če nja ana li tič kog pri stu pa kla sič­nih te o ri ja bez bed no sti, ko je se ba zi ra ju na mo de li ma u či jem cen tru je dr ža va kao objekt po sma tra nja: on s pra vom is ti če da se agre gi ra njem sta ti stič kih po da ta ka i iz vla če njem pro se ka gu bi mo guć nost do bi ja nja real(is tič)ne sli ke ži vo ta lju di. U uslo vi ma ve li kih so ci jal nih raz li ka pro sek da je is kri vlje nu, ili u naj­bo ljem slu ča ju ne pre ci znu, sli ku stvar nog sta tu sa ve ći ne gra đa na na po sma tra nom pro sto ru. Za to se on opre de lio za uvo đe­nje no vih pa ra me ta ra pri ana li zi si tu a ci je ka ko bi se do bi la što objek tiv ni ja sli ka sta nja. U skla du s tim on je kon ci pi­rao svo ju stu di ju, ko ja sa dr ži pet lo gič­ki po ve za nih ce li na: (1) Glo ba li za ci ja, (2) Na ru ša va nje dr žav nog su ve re ni te ta, (3) Bez bed nost lju di u uslo vi ma glo ba li­za ci je, (4) No va bez bed no sna pa ra dig ma, (5) Po sto je ći in sti tu ci o nal ni okvir Sr bi je u funk ci ji kon cep ta ljud ske bez bed no sti. Na kra ju su iz lo že na za ključ na raz ma­tra nja o per spek ti vi kon cep ta ljud ske bez bed no sti.

Po la ze ći od ova ko for mu li sa nog kon cep tu al nog i te o rij sko­me to do lo škog okvi ra, u op ti ci auto ro ve ana li ze na šla su se naj zna čaj ni ja ak tu el na pi ta nja ljud ske bez bed no sti u da na šnjem sve tu. Na kon od re đi va nja pred me ta i ci lja stu di je te me to do lo ško­hi po te tič kih po la zi šta is­tra ži va nja, autor je pr vo ob ra dio pro­tiv reč ja pro ce sa glo ba li za ci je i nji hov uti caj na ljud sku bez bed nost, po seb no na

297

Hereticus, 1–2/2014 Jovica Trkulja

298

pro ce se na ru ša va nja dr žav nog su ve re ni­te ta. Po tom je po drob no ob ra dio glo bal ne i lo kal ne ri zi ke i pret nje bez bed no sti lju di u sa vre me nom sve tu.

Te ži šte auto ro ve ana li ze je u če tvr­tom de lu ra da, pod na slo vom „No va bez­bed no sna pa ra dig ma“. U nje mu, na kon krat kog isto ri ja ta na sta ja nja kon cep ta ljud ske bez bed no sti, autor osve tlja va bit ne di men zi je ljud ske bez bed no sti: eko nom ska bez bed nost, bez bed nost is­hra ne, bez bed nost zdra vlja, eko lo ška bez bed nost, lič na bez bed nost, bez bed­nost za jed ni ce i po li tič ka bez bed nost. Oči gle dan je na por auto ra da po ve zi va­njem ši reg bez bed no snog kon cep ta sa in sti tu ci o nal nim am bi jen tom, po nu di ob u hvat ni ji i kom plek sni ji pri kaz sta nja na ne kom pro sto ru u od no su na kla sič­nu ana li zu ugro že no sti pro sto ra unu tar dr žav nih gra ni ca.

U tom kon tek stu on je po nu dio re la tiv no za o kru glje nu ce li nu uvi da u ljud sku bez bed nost sa ade kvat nim ana­li tič kim mo de lom koji da je po god nu osno vu za pre ven ci ju i bla go vre me no re a go va nje. Jer, sma tra autor, „na ba zi do bi je nih re zul ta ta o sta nju bez bed no sti na ne kom pro sto ru mo že da se spre či eska la ci ja si tu a ci je od no sno do pri ne se po bolj ša nju sta nja“.

U op ti ci auto ro vog is tra ži va nja na­šao se i pri kaz sta nja ljud ske bez bed­no sti u Sr bi ji. On je po nu dio kri tič ku i re la tiv no ce lo vi tu ana li zu sa da šnjeg in sti tu ci o nal nog okvi ra u funk ci o ni sa nju re a li za ci je kon cep ta ljud ske bez bed no sti u Sr bi ji (Ustav, Stra te gi ja na ci o nal ne bez bed no sti, Za kon o voj sci, Za kon o po ­ li ci ji i osta la za kon ska re še nja u ovoj obla sti). Po seb no su ob ra đe ni aspek­ti ljud ske bez bed no sti u lo kal noj sa­ mo upra vi, pre sve ga: eko nom ski fak to ri bez bed no sti, kva li tet i do stup nost ži vot­nih na mir ni ca, zdrav stve ni si stem, eko lo­ški aspek ti bez bed no sti, lič na, po li tič ka i kul tur na si gur nost, teh nič ko­teh no lo ški

aspek ti bez bed no sti i re gi o nal na bez bed­nost. Pri to me, on je uka zao na kom ple­men tar nost, ali i mo gu će ko li zi je kla sič nih dr žav nih in stru me na ta i kon cep ta ljud ske bez bed no sti. U za ključ ku autor je krat ko su mi rao re zul ta te do ko jih je do šao u svom is tra ži va nju i pod vu kao da „iz laz iz sa da šnje glo bal ne kri ze zah te va vra ća nje na ba zič ne ide je hu ma ni zma i pro sve­ti telj stva o po što va nju i rav no prav no sti gra đa na bez ob zi ra na nji ho vu ver sku, ra snu ili ne ku dru gu pri pad nost. To pod­ra zu me va vra ća nje in sti tu ci ja si ste ma pod po li tič ku kon tro lu de mo krat ske ve ći ne. Kon cept ljud ske bez bed no sti mo že, kao ana li tič ki okvir, da po slu ži za utvr đi va nje osnov nih sla bo sti po sto je ćeg si ste ma i sa mim tim do pri ne se pre va zi­la že nju pa ra dig mat ske kri ze sa vre me ne ci vi li za ci je.“

Ovom ra du se mo gu upu ti ti i od re­đe ne pri med be, ko je se, pre sve ga, od­no se na ši ro ko po sta vljen kon cep tu al ni okvir te me i ne do volj nu kon zi stent nost po je di nih de lo va mo no gra fi je. U knji zi je po sta vljen vr lo ve lik broj pi ta nja re­le vant nih za pred met is tra ži va nja, ali ona ni su uvek na za do vo lja va ju ći na čin ana li tič ki ob ra đe na.

U tom smi slu pi sac je uspe šno uka zao na ogra ni če nja kla sič nih te o­ri ja bez bed no sti, što po la ze od mo de la u ko jem je dr ža va sre di šnji objekt po­sma tra nja, ali ni je do volj no raz vio no ve pa ra dig me i pa ra me tre u ana li zi ljud­ske bez bed no sti u da na šnjim uslo vi ma. Bi lo bi do bro da autor sle de će iz da nje do pu ni do dat nom li te ra tu rom o glo­ba li za ci ji, kao što su no vi je stu di je En­to ni ja Gi den sa (Kli mat ske pro me ne i po- li ti ka, Evro pa u glo bal nom do bu) i Mi ro­sla va Pe čuj li ća (Glo ba li za ci ja – dva li ka sve ta), kao i da u ana li zu po sto je ćeg in­sti tu ci o nal nog okvi ra u funk ci o ni sa nju re a li za ci je kon cep ta ljud ske bez bed no sti u Sr bi ji uka že na ve li ki ras ko rak iz me đu nor ma tiv nōg i stvar nōg u ovoj obla sti.

299

Bez ob zi ra na ove kri tič ke pri med­be, ova mo no gra fi ja dr Ivi ce Đor đe vi ća ko ri sna je struč na ras pra va o ak tu el nim pi ta nji ma ljud ske bez bed no sti.

Te o rij ska is tra ži va nja u ovoj knji­zi na uč no su za sno va na i ute me lje na na re le vant noj ino stra noj i do ma ćoj na uč no­struč noj li te ra tu ri. Po stup ci, me to de i teh ni ka is tra ži va nja ko rekt no su oba vlje ni.

Ne sum njiv je te o rij ski zna čaj auto­ro vog tu ma če nja ljud ske bez bed no sti u glo bal nom kon tek stu i u Sr bi ji. Nje go va

mo no gra fi ja je ozbi ljan pri log na uč nom pro u ča va nju ove te me.

Knji ga je pr ven stve no na me nje­na struč noj jav no sti ko ja ima od re đe na te o rij ska sa zna nja iz obla sti bez bed no­sti, ali, osim to ga, mo že da po slu ži i u vas pit no­obra zov ne svr he, kao udž be­nik. Bu du ći da je na pi sa na ra zu mlji vim i ja snim sti lom, a ilu stro va na broj nim sli ka ma i gra fi ko ni ma, knji ga će do bro do ći stu den ti ma i ši roj pu bli ci ko ja se in te re su je za pro ble me ljud ske bez bed­no sti u sa vre me nom sve tu i Sr bi ji.

Miloš Bajić, Igra konja, flomaster, 1964.

Bezbednost ljudi u uslovima globalizacije

Hereticus, 1–2/2014 Milica Joković

300

Milica Joković

TRAGANJE ZA TAJNAMA LJUDSKE PRIRODE

Slobodan G. Marković: Pesimistička antropologija Zigmunda Frojda, Dosije studio, Beograd, 2014.

Knji ga Slo bo da na G. Mar ko vi ća Pe­si mi stič ka an tro po lo gi ja Zig mun da Froj da uvod je u raz ma tra nje an tro po lo škog pe si mi zma, od no sno raz ot kri va nje te bit ne stra ne čo ve ko vog pri stu pa ži vo­tu – onog pri stu pa ko ji sum nja i otva ra tam ne pro sto re ljud ske pri ro de. Froj­do va sum nja je naj i zo štre ni je do sa da is ka za na u Mar ko vi će voj di op tri ji ko ja pe si mi zam „oca psi ho a na li ze“ po ka zu je u sklo pu ce lo kup ne dra me pe si mi stič kih pri stu pa ljud skoj pri ro di to kom isto ri je ljud ske mi sli.

Knji ga je raš čla nje na na se dam hro­no lo ški po re đa nih, pre ci zno po de lje nih,

ali po ve za nih ce li na. U uvod nom de lu autor u krat kim, ali moć no ar gu men­to va nim sta vo vi ma ocr ta va tra gič nost ljud skog pu ta kroz isto ri ju.

Ve ro va nje za pad nog sve ta – po seb­no naj ve ćih umo va, po put He ge la – da će bi ti na sta vljen li ne ar ni na pre dak čo­ve čan stva, po seb no do mi na ci jom ra zu­ma, ra ci o nal no sti i do bro te, do veo je u pi ta nje okrut ni 20. vek. Ogrom no ljud­sko zlo, ko je se iz li lo u tom sto le ću, mi­sli o ci kao što su Erik Hob zba um, Isa i ja Ber lin, Vi li jam Gol ding ozna či li su kao do ba ljud skih ka ta stro fa, naj stra šni jim ve kom, naj na sil ni jim u ce lo kup noj ljud­skoj isto ri ji. Pod stak nut za ključ ci ma tih mi sli la ca, autor is ti če da mi nu li vek ni je „pr vo tra gič no sto le će u evrop skoj isto­ri ji“ (Mar ko vić, 2014: 10). Ti iz u zet no tra gič ni pe ri o di ta ko đe su pe ti vek (pro­past Za pad nog rim skog car stva), za tim 14. (ka da je ku ga usmr ti la tre ći nu Evro­plja na), 17. (Tri de se to go di šnji rat, ko ji je od neo ve li ki broj ljud skih ži vo ta). Ova tra gič na raz do blja pod sta kla su mi sli o­ce da po sum nja ju u sa mo do bru stra nu ljud ske pri ro de. To je uti ca lo da pe si mi­stič ki pri stup ljud skoj pri ro di, za čet još u an tič kim vre me ni ma, do bi je zna čaj i ute me lje nje u za pad no e vrop skoj mi sli. Naj ra zvi je ni ji ob lik pe si mi stič kog pri stu­pa autor na la zi u mi sli i is tra ži va nji ma Zig mun da Froj da.

Ana li zi ra ju ći Froj dov mi sa o ni i na­uč ni opus, Mar ko vić si ste ma tič no i ar­gu men to va no po ka zu je da je Froj do va pe si mi stič ka an tro po lo gi ja ute me lje na i da se ona ne mo že za o bi ći pri is tra ži va­nju ljud ske pri ro de. Autor, naj pre, da je pre gled ra do va i iz vo ra o Froj du – nje­go ve bi o gra fi je, auto bi o gra fi je, pre pi ske i za pi sni ke, sa bra na de la, auto bi o gra fi­je sa vre me ni ka i in te lek tu al ne isto ri je Froj do vog vre me na i te o rij ske ra do ve o Froj du pi sa ne po sle nje go ve smr ti. Va žno je na po me nu ti da su na auto ro­vo či ta nje Froj da po seb no uti ca li Erih

Traganje za tajnama ljudske prirode

301

From, Nor man O. Braun, Er nest Be ker, Pol Ro a zen i Pol Ri ker.

U po gla vlju „Pe si mi zam i mo ral XIX ve ka“ autor raz ja šnja va zna če nje an tro po lo škog pe si mi zma, pre ma ko jem je čo vek ak tiv ni „no si lac zla“, od no sno pre vas hod no zlo bi će. On pri to me pra­vi raz li ku iz me đu on to lo škog i etič kog pe si mi zma, „u za vi sno sti od to ga da li je zao čo vek dat kao ta kav, ili se sâm opre de lio za zlo“ (Mar ko vić, 2014: 36). Ono što pre vas hod no ka rak te ri še on to­lo ški pe si mi zam je ste od su stvo sno še nja kri vi ce za po či nje na zla de la, jer je čo vek u osno vi zlo bi će i nje go va zlo ba je deo nje go ve sud bi ne.

S dru ge stra ne, etič ki pe si mi zam pret po sta vlja mo guć nost čo ve ko vog slo­ bod nog iz bo ra. Po je di nac u pro ce su iz­bo ra do no še nja od lu ka iz me đu do bra i zla sve sno bi ra zlo i sa mim tim mo ra da sno si kri vi cu (od go vor nost) za ta kav iz bor. Za raz u me va nje pe si mi stič ke an­tro po lo gi je na ro či to je zna čaj no osve tli ti tre ći ob lik pe si mi zma ve zan za po je din­ca, prak se o lo ški pe si mi zam, ili pe si mi zam sva ko dne vi ce, ko ji is klju ču je mo guć nost do sti za nja za do volj stva i sre će ko ji ma čo vek te ži to kom či ta vog ži vo ta.

Če tvr ta vr sta pe si mi zma, na spram pret hod na tri, je ste sta no vi šte pre ma ko jem su dru štva i ci vi li za ci je osu đe ni na pro past, a taj pe si mi zam je kul tur ni. Upra vo se to kom 19. ve ka raz vi la ide ja o ne stan ku i kra hu ci vi li za ci ja, ko ja je po ve zi va la raz li či te mi sli o ce i te o re ti ča­re tog pe ri o da. Je dan od naj zna čaj ni jih fi lo zo fa i pe si mi sta 19. ve ka Ar tur Šo­pen ha u er sma tra da je pat nja smi sao čo ve ko vog ži vo ta i po sto ja nja. Sli čan je pri stup i isto ri ča ra i te o re ti ča ra kul tu­ra Ja ko ba Burk har ta, ko ji ni je po la gao nadu u bu duć nost i ko ji pod sti če „sna žan ta las kul tur nog pe si mi zma u Evro pi“ (Mar ko vić, 2014: 50).

Burk har tov uti caj iz ra zit je na ni hi­li stič kog mi sli o ca Fri dri ha Ni čea. Pre ma

Mar ko vi ću, ključ na od li ka ko ja po ve zu je, ali isto vre me no i raz dva ja u tu ma če nju ta dva mi sli o ca je ste na go ve štaj ma sov­nih ra to va. Za raz li ku od Ni čea, ko ji je s odu še vlje njem na ja vlji vao pe riod ve­li kih ra to va i ne sre ća ko ji će ra za ra ju će de lo va ti na ma se, ali i omo gu ći ti ma nji ni da do mi ni ra i vlâda, Burk hart je po sma­trao pred sto je ći pe riod kao ne sre ću po­ra znu po čo ve čan stvo. Na ža lost, je dan „deo Burk har to vih pred vi đa nja ostva rio se u mrač nom dva de se tom ve ku“ (Mar­ko vić, 2014: 50).

Autor pro ce nju je da, po red na ve ­ de nih – pre ma nje mu bit nih – vr sta pe­si mi zma (on to lo škog, etič kog, prak se o­lo škog i kul tur nog), i dru ge pe si mi zme, kao što su es ha to lo ški, gno se o lo ški, ak­si o lo ški itd., tre ba ima ti u vi du ka da se is tra žu je an tro po lo gi ja pe si mi zma. Iako se iz sve ga na ve de nog mo že pri me ti ti da 19. vek sa so bom i u se bi no si od re đe na pe si mi stič ka vi đe nja i od re đe nja čo ve­ko ve pri ro de, po gre šno bi bi lo za klju či ti da je taj vek pred sta vljao do ba u ko jem pre o vla da va pe si mi zam pre ma ljud skoj pri ro di, što autor vr lo ja sno i ar gu men­to va no ilu stru je.

Dru go po gla vlje, „Po sred ni pesi mi­zam ra nog Froj da (1895–1912)“, autor za po či nje ana li zom Froj do vog dela Tu­ma če nje sno va, po ka zu ju ći zna čaj i uti caj čo ve ko vog ne sve snog na raz voj po je din ca i nje go vog ži vo ta, što ga je na ve lo da po­sum nja u op ti mi zam ka da je u pi ta nju ljud ska pri ro da. Autor ve ru je da je to Froj da od ve lo ka po sred nom pe si mi zmu. Pre ma Mar ko vi ću, po red uoča va nja va­žno sti ne sve snog na čo ve kov ži vot, Frojd se su o ča va s pro ble mom uti ca ja vla da­ju ćeg kul tur nog obra sca na po je din ca. Frojd je sma trao da na sta nak, raz voj i do mi na ci ja kul tu re po ti sku ju čo ve ko­ve na go ne, što je još je dan in di ka tor za po ja vu nje go vog pe si mi zma.

Pre ma auto ru, na Froj do vo gle di šte uti ca la je i ce lo kup na at mos fe ra u Be ču

Hereticus, 1–2/2014 Milica Joković

302

kra jem 19. i po čet kom 20. ve ka, ko ja je po go do va la raz vo ju pe si mi zma. Na Froj dov pe si mi zam po seb no je uti cao nje gov su gra đa nin Oto Vaj nin ger, ti me što „je su o čio Froj da, ko ji je već i sâm bio za hva ćen du a li stič kim shva ta njem, s pi ta njem dvo stru ko sti ljud ske pri ro de“ (Mar ko vić, 2014: 90). Dru gim re či ma, čo vek ni ti je pot pu no do bar, ni ti je pot­pu no rđav – on je isto vre me no i jed no i dru go.

U po gla vlju „Otvo re ni pe si mi zam (1913–1918)“ Mar ko vić uka zu je na zna­čaj osni va nja Me đu na rod nog psi ho a na­li tič kog po kre ta za Froj da. Pre nje go vog osni va nja Froj do va de la i rad ni su do­bi ja li od go va ra ju ći ni vo ni pri hva ta nja ni po što va nja u sve tu me di ci ne. Autor na gla ša va da je spi som To tem i ta bu Frojd otvo rio mo guć nost za ka sni ju po ja vu kul­tur nog pe si mi zma. Frojd se du a li stič ki od no sio pre ma čo ve ku kao kul tur nom bi ću. „Da bi čo vek do šao do kul tur nog sta di ju ma, on mo ra da se od rek ne na­gon skog za do vo lje nja, a u to ku ži vo ta po je din ca unu tra šnja pri nu da za me ni­će spo lja šnju. Pre ko kul tu re, čo ve kov ego i zam će se sve vi še pre o bra ća ti u al ­ tru i zam“ (Mar ko vić, 2014: 113). To zna­či da je, ako se oso ba po na ša u skla du s kul tu rom kao ve štač kom pri ro dom, sa mim tim ona po ti sla svo je ego i stič ne i se bič ne ci lje ve. U pri log po ja vi i raz vo­ju pe si mi zma kod Froj da autor is ti če da on ni je imao pre te ra no do bro mi šlje nje o lju di ma. Na pro tiv, Frojd je sma trao da su lju di u stvar nom po na ša nju „ološ“ i ni je ve ro vao u mo guć nost nji ho vog po­pra vlja nja i me nja nja.

Po seb no po gla vlje po sve će no je ra­di kal nom pe si mi zmu. Autor sma tra da je u pe ri o du od 1919. do 1924. go di ne Frojd pro du blji vao pe si mi stič ke sta vo ve. Ključ no de lo ko je ja sno pri ka zu je nje gov po ste pe ni ula zak u ra di kal ni pe si mi zam je ste S one stra ne na če la za do volj stva. Pro blem ko ji Frojd u nje mu is ti če je ste

strah od smr ti. Dru go de lo ko je je uti ca lo na da lji raz voj Froj do vog ra di kal nog pe­si mi zma je ste Eko nom ski pro blem ma zo­hi zma. Mar ko vić na gla ša va da se upra vo u tom de lu „raš čla nju je od nos iz me đu du a li zma na go na ži vo ta i smr ti, i me sta na če la za do volj stva, i na če la nir va ne“ (Mar ko vić, 2014: 135). Pre ma Froj du, na če lo nir va ne po ve za no je s na go nom smr ti, ali je pre ko ži vih or ga ni za ma po­sta lo na če lo za do volj stva i iz tih raz lo ga je ta dva na če la po treb no po sma tra ti odvo je no. Na raz dva ja nje ta dva na če la uti cao je na gon ži vo ta, od no sno li bi do. Autor upu ću je na Froj do vu po de lu ma­zo hi zma na ero to gen ski, žen ski i mo­ral ni. Mo ral ni ma zo hi zam se od pr va dva raz li ku je upra vo po na gla ša va nju zna ča ja pat nje.

U po gla vlju „Kul tur ni pe si mi zam (1927–1939)“ autor ana li zi ra ra do ve po­sve će ne kul tur nim te ma ma. Pr vi rad, Bu duć nost jed ne ilu zi je, na pi san je 1927. go di ne. Taj tekst po sve ćen je ana li zi ra­nju i re ša va nju pro ble ma ne za do volj stva ko je kul tu ra iza zi va kod ve ći ne sta nov ni­štva. Oni je do ži vlja va ju kao na me ta nje od ma njin skog vla da ju ćeg de la. Pre ma Mar ko vi ću, re še nje tog pro ble ma Frojd na la zi u „na pu šta nju re li gi o znog po gle da na svet, i u na pu šta nju ver skog od go ja“ (Mar ko vić, 2014: 146).

Po auto ro vom mi šlje nju, dru gi rad zna ča jan za raz u me va nje Froj do vog pe­si mi zma – Ne la god nost u kul tu ri – pri ka­zu je ka ko čo vek po sta je ne u ro ti čan usled po ti ski va nja na gon skih že lja pri li kom su sre ta sa ogra ni če nji ma ko ja na me će kul tu ra. Kul tu ra je od go vor na za čo ve ko­vo ne za do volj stvo i ne mo guć nost do sti­za nja sreć nog ži vo ta. Pre ma Mar ko vi ću, Frojd sma tra da bi se po je di nac ose ćao mno go bo lje i pri jat ni je ka da bi na pu stio kul tu ru i vo dio ži vot sli čan pri mi tiv nom čo ve ku. On pro su đu je da je in spi ra ci ja za na sta nak kul tur nog pe si mi zma pro is te­kla pre vas hod no iz Froj do vog stra ha od

Traganje za tajnama ljudske prirode

303

smr ti, a po tom i iz te ške bo le sti ko ja ga je za hva ti la u ka snim go di na ma ži vo ta.

U dru gom de lu ovog po gla vlja autor po sta vlja pi ta nje da li je rat ne iz be žan. Mo ti va ci ja i in spi ra ci ja za po sta vlja nje ta kvog pi ta nja pro iz la zi iz Ajn štaj no vog pi sma Froj du „Za što rat?“ Frojd je, kao i Ajn štajn, bio pro tiv ra ta, iako je sma­trao da se rat ne mo že iz be ći, zbog nje­go ve po ve za no sti s pri ro dom, od no sno bi o lo škom osno vom čo ve ka. Kul tu ra pri­mo ra va čo ve ka da se su prot sta vlja ratu, od no sno da se ne mi ri s njim, i to ne za to što on ta ko že li, već za to što ne ma mo guć nost iz bo ra. Autor na gla ša va da se Frojd upra vo tim pi smom vra tio ra di kal­nom pe si mi zmu iz pe ri o da 1919–1924.

Kroz ce lu knji gu, po go to vo u ovom po gla vlju, pro vla či se Froj do va raz o ča­ra nost u lju de kao vr stu, ali i u kul tu ru, re li gi ju i mo ral. Jed na od ret kih sve­tlih či nje ni ca u Froj do vom ži vo tu je ste nje gov pas Jo fi, ko jeg on ni kad, u bi lo ko joj si tu a ci ji, ni je do vo dio u pi ta nje. To se po seb no od no si lo na pri vr že nost, oda nost, spon ta nost i pri ja telj stvo Jo fi ja pre ma Froj du. Frojd je, ka da je u pi ta­nju nje gov pas, na gla ša vao, mo že se re ći i pre na gla ša vao, da ga Jo fi, za raz li ku od lju di, ni ka da ni je raz o ča rao.

Po gla vlje „Tu ma če nja, iz vo ri i na­sle đe Froj do vog pe si mi zma“ autor za po­či nje ja snom i si ste ma tič nom ana li zom od no sa Eri ha Fro ma i Froj da, na gla ša­va ju ći če ti ri ključ ne tač ke nji ho vog ra­zi la že nja u ko ji ma se From su prot sta vlja Froj do vom pe si mi zmu. Kru ci jal na raz­li ka iz me đu ta dva mi sli o ca sa sto ji se u to me što pre ma Froj du „čo ve čan stvo, sa svim je mo gu će, ne ma bu duć no sti. Ima sa mo jed no neo d re đe no ’mo žda’. Rat je ne iz be žan... S Fro mo vom di ja­gnozom čo ve čan stvo ima iz gle de, jer so­ci jal ni ka rak ter mo že da bu de go ri, ali i bo lji, pre ma uslo vi ma u ko ji ma se obra­zu je.“ (Mar ko vić, 2014: 182)

U ovom po gla vlju autor da je pre­ gled svih fi lo zo fa i te o re ti ča ra ko ji su

zna čaj no uti ca li na Froj da. Franc Bren­ta no, Froj dov pro fe sor na Me di cin skom fa kul te tu u Be ču, bio je je di ni fi lo zof ko ji je na nje ga uti cao svo jim pre da va­nji ma. Od an tič kih fi lo zo fa pr ven stve no se mo že iz dvo ji ti Pla ton, ko ji je in spi ri­sao Froj da, iz me đu osta log, i u po gle du du a li zma pre ma ko jem čo vek po se du je po ten ci jal i za do bro i za zlo. Od fi lo zo fa iz 19. veka naj ve ći uti caj na Froj dov pe­si mi zam iz vr ši li su Ni če i Šo pen ha u er.

Ne sum nji vo je da Frojd sa Šo pen­ha u e rom de li do sta slič no sti u po gle du pe si mi zma. Mar ko vić se pi ta da li je Šo­pen ha u er pre sud no de lo vao na Froj do­vo okre ta nje ka pe si mi zmu 1919–1920. go di ne ili je po sred stvom Šo pen ha u e ra Frojd sa mo po tvr dio svo ju te o ri ju. Obe mo guć no sti su za mi sli ve, ali Mar ko vić is ti če da je bli ži dru goj. Ne sme se za ne­ma ri ti ni uti caj knji žev nih de la ko ja su in spi ri sa la Froj do ve pe si mi stič ke sta vo­ve, me đu ko ji ma se po seb no iz dva ja pet: Fa ust (Ge te), Bi bli ja, Kralj Edip (So fo kle) i dra me Ha mlet i Mag bet (Šek spir). Upra­vo je Frojd, ka ko sjaj no za pa ža autor, pre ko knji žev nih de la, po seb no Šek spi ra, u ka snim go di na ma ži vo ta po tvr dio svo ju pe si mi stič ku te o ri ju.

U po sled njem po gla vlju, „Pe si mi­zmi Zig mun da Froj da“, Mar ko vić ja sno i ar gu men to va no pri ka zu je i do ka zu je da je Froj dov pe si mi zam ra zno vr stan. U vi še na vra ta autor na gla ša va zna čaj Froj do vog su sre ta sa smr ću za raz voj nje go vog pe si mi zma.

Mar ko vić taj raz voj ste pe nu je na če ti ri ni voa: unu tra šnji, po ro dič ni, te ra­pe ut ski i kul tur no­isto rij ski. Iako se na pr vi po gled či ni da ne po sto ji po ve za­nost i slič nost iz me đu Aure li ja Av gu sti na i Froj da, ona je pri sut na u nji ho vom po­i ma nju vi še sloj no sti pe si mi zma, kon sta­tu je Mar ko vić. On sjaj no za klju ču je da te melj sva kog pe si mi zma je ste „con di tio hu ma na – a to je sta nje čo ve ka, sa gle da­no u svim pat nja ma ko je so bom do no si

Hereticus, 1–2/2014 Milica Joković

304

ili mo že da do ne se“ (Mar ko vić, 2014: 222, 223).

De lo Slo bo da na Mar ko vi ća ma ni fe­stu je jed nu ši ru per spek ti vu raz u me va­nja zna ča ja čo ve ko ve pri ro de, nje go vog ne sve snog za ži vot po je din ca. Ana li zom po re kla, na stan ka i raz vo ja Froj do ve pe­si mi stič ke an tro po lo gi je autor po ka zu je neo spor ni zna čaj ob ra đe ne pro ble ma ti ke za da lja is tra ži va nja ove te me sa ja sno na ve de nim smer ni ca ma.

Va žan do pri nos ove knji ge ogle da se i u bo ga toj bi bli o gra fi ji, pre vas hod no za sno va noj na en gle skom je zi ku, ko ju je autor pa žlji vo oda brao i ob je di nio ta ko da sa či ni je din stve nu i ko he rent nu ce­li nu. Mar ko vi će va mo no gra fi ja o Froj­do vom an tro po lo škom pe si mi zmu jed na je od pr vih knji ga ova kve vr ste na sta lih

i ob ja vlje nih na srp skom je zi ku. Ona je pi sa na pit kim i ra zu mlji vim je zi kom. Od iz u zet ne je ko ri sti za struč nu i ši ru pu bli ku ko ja je za in te re so va na za uvid u pro blem an tro po lo gi je pe si mi zma.

Mar ko vi će va stu di ja je zna čaj na za raz u me va nje i ana li zi ra nje an tro po lo­škog pe si mi zma pre ma čo ve ko voj pri ro­di, či me mo ti vi še či ta o ce na da lje pro mi­šlja nje i pre i spi ti va nje ključ nih poj mo va ko ji ma Frojd opi su je ljud sku pri ro du, tra ga ju ći za nje nim du bljim ko re ni ma, ne po zna tim i taj no vi tim. To je Froj dov ula zak u bes kraj ni la vi rint unu tra šnjeg čo ve ko vog ži vo ta. Pre ko Froj da Slo bo dan Mar ko vić je raz gr nuo ve li ki deo mi sa o­nih na sla ga u ko ji ma se to kom raz vo ja isto ri je, od no sno kulturâ i civilizacijâ, tra ga lo za taj na ma ljud ske pri ro de.

Miloš Bajić, Akt, kombinovana tehnika, 1945.

Uporedna šahovska polja Vladimira Veličkovića

Svetlana Gradinac

UPOREDNA ŠAHOVSKA POLJA VLADIMIRA VELIČKOVIĆA

Osvrt na izložbu V. Veličkovića „Ga-vrani“ u Galeriji SANU, maja 2013.

Vladimir Veličković, Gavran, ulje na platnu, 2012.

Ma ja 2013. go di ne u Ga le ri ji SANU i Ga le ri ji „Cep ter“ otvo re na je iz lo žba cr te ža, ulja, gra fi ka i skulp tu ra po zna­tog na šeg i pa ri skog sli ka ra, Vla di mi ra Ve lič ko vi ća. Na ziv iz lo žbe je GA VRA NI.

Ovaj sna žan po ov ski1 mo tiv je za­ o ku pljao sli ka ra, no si o ca no ve eg zi sten­ci jal ne fi gu ra ci je, još od pre ne ko li ko de ce ni ja, ali su ti ra ni ga vra ni Vla di mi ra Ve lič ko vi ća bi li ma nji, ma nje cr ni, ma­nje po kret ni, vi še na ze mlji ne go u le tu.

1 Ed gar Alan Po, tvo rac po e me „Ga vran“.

I ta da su oni bi li pret nja čo ve ku na kra­ju 20. ve ka. Ide ja da ga vra ni kao sim bol bu du oli če nje po ten ci jal nog zla Ve lič ko­vi ću je mo žda pod sve sno usa đe na još iz na ših ep skih na rod nih pe sa ma i srp ske ep ske tra di ci je, gde su vra ni ga vra ni pred znak ne sre će i zla.

Ve lič ko vić se li kov no ba vi ovim sim bo li ma još od še zde se tih go di na pro­šlog ve ka. To je nje gov te mat ski od go­vor na ras pad Ju go sla vi je i bal kan ske ka ta kli zme de ve de se tih go di na pro šlog ve ka. Svo ju li kov nu po e ti ku Ve lič ko vić je ustro jio još u Be o gra du i ta kvu je po­neo u Pa riz.

Sli kar stvo Vla di mi ra Ve lič ko vi ća uža sa va, ali i hrâbri i opo mi nje, jer je mo guć ka kav­ta kav po mak u raz mi­šlja nji ma po sma tra ča. Ve lič ko vi će vo sli kar stvo ne pred sta vlja za do volj stvo za oči, ka ko je od sli ka ra zah te vao li­kov ni kri ti čar Pa vle Va sić. Ve lič ko vić sma tra ka ko je ne pra ved no da se sa mo od sli kar stva tra ži da bu de is klju či vo „pri jat no i de ko ra tiv no“. Za to on ni je pra vio kom pro mi se ni sa vre me nom, ni sa ak tu el nim li kov nim prav ci ma i kri ti­ča ri ma, ni sa pu bli kom.

Ve li ka plat na na ko ji ma su na sli ka­ni le te ći ga vra ni či ji ras pon kri la pre la zi i dva me tra vi še ne pred sta vlja ju samo po ten ci jal nu opa snost, već oni stvarno i je su opa snost. Čo vek na ko jeg su se ga vra ni ustre mi li naš je sa vre me nik, bes po mo ćan, spu tan, ne za šti ćen, uvek mu ška rac i uvek bez ode će, bez iz la za i spa sa, bez na de i bez i naj ma nje sve­tlo sti na kra ju tu ne la. Ga vran ni kad ni je sâm, on je uvek u ja tu i uvek sa mo u ve­re no i agre siv no na pa da žr tvu.

Ve lič ko vi će vi pej za ži su de va sti ra ­ni, ra zo re ni, u nji ma ne ma ni bi lja ka ni dru gih ži vo ti nja, osim ga vra na. Do mi­nant ne bo je Ve lič ko vi će vih plat na je su cr na i tam ne ni jan se si ve. Pre ma tim bo­ja ma u kon tra stu je čo ve ko vo pre ble de lo na go te lo, u gr ču, u stra hu od pre te će

305

Hereticus, 1–2/2014 Svetlana Gradinac

306

na do la ze će i ne iz be žne opa sno sti. Tam­ne bo je pre vla da va ju u od no su na sve tle. One po kri va ju naj ve ći deo po vr ši ne sli­ke, pri ti ska ju sve i pre te da pre pla ve sve. Na ne kim sli ka ma je i cr ve na bo ja ko ju iza zi va po žar ili kr va re nje na če te žr tve.

Žr tva je, kao što se vi di, čo vek, mada je na po ne koj sli ci žr tva i sâm ga vran. Ve lič ko vi ćev čo vek ne ma lik, ne vi di mu se li ce, ne vi de mu se oči. Iako sko ro ne po sto ji mi mi ka li ca, bol ni grč je na­go ve šten i vi dljiv. Po sma trač sli ke ne bi tre ba lo da ima di le mu za što Ve lič ko vi­ćev čo vek ni je iden ti fi ko van – on je bez lika i bez ime na, jer mo že da pred sta vlja bi lo ko jeg čo ve ka ovog vre me na, da kle, sva kog od nas.

Pred čo ve kom 20. i 21. ve ka stal ne su pre pre ke, on je ne pre sta no iz lo žen tor tu ri, de struk ci ji, stre su, ne pra ved nom i ne pred vi di vom po sta vlja nju no vih i sve te žih uslo va. On je če sto uve zan ka na­pi ma, sa pet i za ro bljen.

Čo vek­žr tva je ste mu ška rac u sna zi, u mla dim ili naj bo ljim go di na ma, nje­go vo na go te lo je mi ši ća vo, gra đa sko ro ide al na. Po lo žaj te la je u gr ču, u po ku­ša ju da ru ka ma za klo ni gla vu ili je pak ono već sko ro sa vla da no ili po be đe no. Na te lu su vi dlji ve sve že ra ne – po sle­di ca na sr ta ja ga vra na. Ra ne su sli ka ne in ten ziv nom cr ve nom bo jom i ak cen tu ju la tent ni bol i kr va re nje. Sna žni klju no vi ga vra na su an ti te za ra nji vom ljud skom te lu. Ga vra ni su uvek su u mno ži ni i pre­di men zi o ni ra ni, a čo vek je sâm. Za to Ve­ lič ko vić ka že:

– Ako ga mi ne za u sta vi mo, on će raz­vi ti svo ja kri la i da lje, i klju ca će nas kao što je to u nje go voj pri ro di. Ta ko da je taj ga vran ko ji nas nad le će jed na opšta opa­snost sa ko jom bi smo mo gli da se iz bo ri­mo, ali je ipak po treb no do sta do bre vo lje, ener gi je, am bi ci je da ga uda lji mo, ote ra mo. Me đu tim, u ovom tre nut ku to ni je slu čaj.

Na iz lo žbi u SA NU pred sta vlje ne su i tri skulp tu re, od ko jih naj ma nja

nu di raz mi šlja nje o raz re še nju sli ka re­ve pri vid ne za go net ke. Na pra vlje na je od me ta la, ve ro vat no gvo žđa, i sa sto ji se od dva pa ra lel na rav no kra ka tro u gla či ja je po jed na stra na po lo že na na osno­vu. Iz me đu ta dva pa ra lel na tro u gla na ko soj str moj li ni ji pro te že se pra zni na sko ro do vr ha, gde se na la zi sa mo deo ste pe ni ka ko ji vo de ka ci lju. Ne iz be žan cilj je se či vo ko je se vr ti.

Da kle, cilj je pro va li ja ili gi ljo ti na ili kraj od ko jeg se ne mo že od stu pi ti, jer stepenicâ ka po vrat ku ne ma. Sa vre­me ni čo vek ve ru je da se u svom ži vo tu uspe šno pe nje do ci lja, ži ve ći u ilu zi ji da osva ja no ve pro sto re i da uvek na pre­du je. Kad stig ne do tzv. ci lja, on vi di da je sve ilu zi ja, pri vid, da je cilj pra zni na, a da mu po vrat ka ne ma.

Ve lič ko vi ćev čo vek je su ro vo sâm, otu đen i usa mljen, bez za šti te i na de, od ba čen, ra njiv i su o čen sa naj cr njim sa zna njem. Ako je ne ka da i bio po bu­nje nik, sad zna da je žr tva.

Čak ni Hri stos na Ve lič ko vi će vom „Ras pe ću“ ne ma šan se. Ve lič ko vić va ri ra deo „Izen hajm skog ol ta ra“ Ma ti je Gri ne­val da, ali on ide i ko rak da lje. I Hri sto vo ras pe to te lo klju ju ga vra ni, što je vr hu­nac pe si mi zma i bez na đa. Ve lič ko vić tu sli ku ko men ta ri še ova ko:

– Pa, ne ma šan se. To je jed na sim­bo li ka. Svi ele men ti na mo jim sli ka ma od re đe nog su zna če nja i ta sim bo li ka je dav no, dav no usta no vlje na, po sta vlje na na to mo je ša hov sko po lje, po ko jem po me­ram svo je fi gu re. Ne kih še zde se tih go di na ti ga vra ni su se po ja vi li u jed noj druk či joj for mi, ali su već ta da bi li tu, što zna či da su tu već, evo, po la ve ka. Ostao sam im ve ran i oni me ni.

Kri zni pe ri o di, ko ji ma je na še dru­štvo obi lo va lo, sti mu la tiv ni su za kre a­tiv nost. Vla di mir Ve lič ko vić sma tra da i sli ka ri svo jim sli ka ma, iz bo rom mo ti va i te ma tre ba da bu du an ga žo va ni i da uka­zu ju na pro ble me sa vre me nog dru štva.

Uporedna šahovska polja Vladimira Veličkovića

307

Li kov ni umet ni ci su jed na ko du žni da pro go vo re o ono me što nas ti šti.

Ova kvom po e ti kom i sim bo li kom Vla di mir Ve lič ko vić ni je sa mo sve dok već je i po bu nje nik, ne ko ko svo jim auto ri te­tom i svo jom umet no šću skre će pa žnju na usa mlje nost i otu đe nost čo ve ka, ali i na eko lo ške ka ta stro fe i na sve u kup nu eg zi sten ci jal nu ugro že nost, te sma tra, kao i Me ša Se li mo vić, da je čo vek uvek i svu da gu bit nik, a da u su ko bu sa moć­nim si la ma zla on sko ro da ne ma šan se.

Dva de se ti vek je bio i do ba stra­ho vi tih lju do lo ma, obe le žen du hov nim te sko ba ma i ne slo bo dom, ko je spu ta­va ju čo ve ka i či ne ga ne moć nim i ogra­ni če nim. Apo ka lip tič ne vi zi je zla ko je

je iz ne dri lo „sto le će stra ha“ jed na ko su po gub ne i za „ulo vlje ne i za one koji love“. Za to de la Vla di mi ra Ve lič ko vi ća, na šeg, ma ke don skog i fran cu skog aka­de mi ka, odista sna žno ko mu ni ci ra ju sa pu bli kom i, prem da nam nu de pre te ća, ne po volj na i te ška sa zna nja u ovom ma­hom le de nom do bu mo der ne umet no sti, u ko jem su emo ci je znak in fe ri or no sti, ona su iz raz sli ka re vih is ku sta va, ube­đe nja i sa zna nja, pa i te ka ko iza zi va ju emo ci je po sma tra ča.

Sli ke i eks po na ti Vla di mi ra Ve lič­ko vi ća ne sa mo da opo mi nju, već sna­žno upo zo ra va ju sve one moć ni ke ko ji bi mo ra li bi ti od go vor ni za op sta nak čo ve čan stva.

Miloš Bajić, Akt, kombinovana tehnika, 1945.

Hereticus, 1–2/2014 Svetlana Gradinac

308

309

CONTENTS

Editorial Note . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

POLITICAL LEFT TODAY – DILEMMAS AND CONTROVERSIES

Goran MarkovićEconomic Democracy and the Modern Left . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Željko SimićThe Virgin Left . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Zlatiborka Popov MomčilovićThe Left and the Margins . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Ivica MladenovićFrench Moderate Left in Transition: From Social Democracyin Opposition to Social Liberalism in Government . . . . . . . . . . . . 64

ResearchesMilojica Šutović

Appearing of Linguistic Nationalismin Former Yugoslavia: A Case of Two Documents . . . . . . . . . . . . 89

Tatjana KandićComparative Analysis of Decisions of the ConstitutionalTribunal and the Judicial Authority (2003–2013) . . . . . . . . . . . . 105

Ana KostićThe Principle of Equality as a Social Goal, with anOverview of Gender Equality as One of Millenium Goalsof International Labour Organisation [ILO] . . . . . . . . . . . . . . . . . 117

ExperimentsMomo Pudar

Limits of Capitalism and the Return of Marx . . . . . . . . . . . . . . . . 129

CoursesDimitrije Tucović

On War and Peace . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

H E R E T I C U SJournal for the Re-examination of the Past

Vol. XII (20l4), No. l-2

Hereticus, 1–2/2014

310

EventsLegislative Initiative for Incorporating a TemporaryProhibition of Performing One’s Profession in Criminal Procedure Code of Republic Serbia . . . . . . . . . . . . . . 163

ViewsMarinko M. Vučinić

Siccophantism as a Way of Existence . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165Ilija Marković

Aphorism as the Last Line of Defence (12) . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

PolemicsGoran Marković

Chetniks and Anti-Fascism . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173Kosta Nikolić

On the Phenomenon of Scientific Regression:Goran Marković’s Text „Chetniks and Anti-Fascism“ as an Example . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186

SpeechesJovica Trkulja

Faith that Acts Through Love Brings Salvation . . . . . . . . . . . . . . . 195

InterviewElmar Altvater

One does not Believe in Utopias . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

DossierAleksandar V. Gordić

An Attempt to Define Political Mafia . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209Transcripts of Verica Barać’s Public Appearances (2007–2012) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Jovica Trkulja

Rehabilitation of Political Convicts in Serbia (14) . . . . . . . . . . . . 247Political Abuse of Psychiatry: Conviction, Persecutionand Rehabilitation of Vladimir Marković . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248

Notices and review articles Aleksandar V. Gordić

Fichte’s Philosophy of Freedom among Serbs (Fihteov idealizam slobode, Dva veka od smrti Johana Gotliba Fihtea (1814–2004), Danilo Basta (editor)) . . . . . 283

Dobrica GajićDescartes’ Metaphysics (Rene Dekart, Metafizičke meditacije) . . . 287

Dobrica GajićBiography of Marx (Rolf Hosfeld, Karl Marks/Biografija) . . . . . . 290

Saša RadojčićOn the Character of Dragoljub Jovanović’s Medallions . . . . . . . . 294

311

Contents

Jovica TrkuljaSecurity of People in the Age of Globalisation (Ivica Đorđević, Ljudska bezbednost – globalni kontekst i primena u Srbiji) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 297

Milica JokovićSearching for the Secrets of Human Nature (Slobodan G. Marković, Pesimističkaantropologija Zigmunda Frojda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300

Svetlana GradinacVladimir Veličković’s Exhibition in the Galleryof the Serbian Academy of Sciences and Arts [SANU] . . . . . . . . 305

Hereticus, 1–2/2014

312

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

1-2/2014HERETICUS: časopis za preispitivanjeprošlosti / glavni i odgovorni urednikJovica Trkulja . – Vol . 12, No . 1–2 (2014) –– Beograd (Goce Delčeva 36): Centar zaunapređivanje pravnih studija, 2014–. – 23 cmISSN 1451-1582 = HereticusCOBISS .SR-ID 109429004