MEUNACIONALNI INCIDENTI U SRBIJI U 2006. GODINI

DALJE SMIRIVANJE PRED REAVANJE STATUSA KOSOVA

Kosovo i meuetniki incidenti u Srbiji

Veza izmeu etnikih odnosa na Kosovu i etnikih incidenata na podruju pod kontrolom vlade

u Beogradu posve je neosporna. Meuetnike incidente u Vojvodini kao izrazito multietnikom delu

Srbije u izvesnom smislu je najavio nemaki list pigl ve 16. marta 2004. godine, dan pre eskalacije

incidenata na Kosovu i njihovog prelivanja na Vojvodinu. Od tog vremena je situacija u vezi sa etniki

motivisanim incidentima u Srbiji i posebno u Vojvodini prola kroz nekoliko faza. Sam proces

smirivanja imao je neujednaen ritam i spiralni tok. Opti trend je karakterisalo smirivanje etnikih

tenzija u Vojvodini i u Srbiji posle ukljuivanja meunarodnih inilaca u reavanje problema.1

Predstojei izbori u Srbiji, zakazani za 21. januar 2007, i, jo vie, reavanje statusa Kosova

koje e ubrzo uslediti, pozivaju na stalni monitoring ne samo ostvarivanja prava pripadnika nacionalnih

manjina u Srbiji nego i na ukupno stanje meunacionalnih odnosa. Do naglog i velikog poveanja broja

etnikih incidenata u Srbiji dolo je upravo povodom erupcije nasilja na Kosovu 2004. godine.

U ovom kratkom izvetaju e se pre svega na osnovu podataka iz press clippinga prikazati

stanje na planu etniki motivisanih incidenata u Srbiji u toku 2006. Odsustvo adekvatne terenske

provere na teritoriji cele Srbije rezultat je nedostatka finansijskih resursa. Deo izvetaja koji se odnosi

na stanje u Srednjem Banatu je nastao na osnovu terenskog istraivanja, podranog od strane

Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Tamna brojka je izvesno vea od one koja e biti

prikazana; no, detaljno istraivanje podrazumevalo bi kombinovanu upotrebu podataka dravnih

organa, tampe, NGOs i fieldwork kakav je raen 2004. i 2005.

Temeljni nalaz zakljuno sa decembrom 2006:

Tokom 2006. godine u Srbiji nastavio se trend opadanja broja i intenziteta meunacionalnih

incidenata. Ovaj povoljan trend zapaen je ve u 2005. godini, kada je konstatovano smanjenje broja 1 http://www.cdcs.org.yu/docs/ethnical_fn.doc, http://www.cdcs.org.yu/docs/ethnic_engl.doc, http://www.cdcs.org.yu/docs/internat_engl.doc, http://www.cdcs.org.yu/docs/Ethnic,okt.2005.doc

1

incidenata u odnosu na prethodnu, 2004. godinu, u kojoj je dolo do prelivanja etniki motivisanog

nasilja sa Kosova deo Republike Srbije koji se nalazi pod kontrolom vlade u Beogradu.

Prethodna eskalacija

U Vojvodini je od poetka 2004. godine pa u nekoliko narednih meseci bilo vie incidenata na

etnikoj osnovi nego za poslednjih sedam godina Miloevieve vlade (sa izuzetkom epizoda iz avgusta

1995. i vremena NATO bombardovanja) i za tri godine ini-ivkovieve vlade (2001-2003). Dva

glavna paroksizma incidenata na etnikoj osnovi bili su mart 2004. (u vezi sa nasiljem nad Srbima na

Kosovu) i septembar iste godine (usled porasta politike temperature pred lokalne izbore i pokra-

jinske izbore u Vojvodini).

Samo za 6 dana, od 17. do 23. marta 2004, policija je u Vojvodini zabeleila vie od 40

incidenata sa etnikim osnovom. U ovim nemirima bilo je povreeno 10 policajaca. Neke zajednice,

kao slovaka i rusinska, prvi put su bile postale predmetima ugroavanja. Napadnuti su i devastirani

objekti verskih manjina (moeje u Beogradu i Niu) koje policija nije htela da titi. Mase huligana

napale su akalijska naselja Adice i Veliki Rit u Novom Sadu i rasterane su tek upotrebom suzavca.

Bilo je masovnog demoliranja u Somboru i Apatinu (prema objavljenim policijskim podacima, u prvoj

od pomenutih optina za tih 6 dana je bilo 14 incidenata sa etnikom pozadinom, a u drugoj 13), a

sporadinog gotovo svuda u Vojvodini.

Jo pre martovskih dogaaja 2004. zabeleen je niz etnikih incidenata usmerenih prema

pripadnicima razliitih manjina.

Reakcije meunarodne zajednice koje su prethodile smirivanju etnikih incidenata

Intervencije Parlamentarne skuptine Saveta Evrope od 3. oktobra 2004., specijalnog izvestioca

generalnog sekretara UN 19. oktobra 2004, monitoring OSCE (kraj oktobra 2004) i EU (poetak

februara 2005), izvetaj generalnog sekretara Saveta Evrope od 16. decembra 2004, poseta visokog

komesara OSCE za nacionalne manjine Vojvodini 16. februara 2005, vanredno zasedanje Komisije za

Jugoistonu Evropu Evropskog parlamenta 6. juna 2005, dovele su do pozitivnih promena vezanih

kako za broj incidenata tako i za stav organa vlasti prema njima. Tokom 2006. nastavljena je pojaana

panja meunarodnih organizacija (OSCE, CoE, EU), bilo preko monitoring misija, poseta specijalnih

2

izvestilaca ili na tree naine.

Samostalna Srbija - legalni i institucionalni okvir zatite nacionalnih manjina2

Proglaenjem nezavisnosti Crne Gore 3. juna 2006. prestala je da postoji Dravna zajednice Srbija

i Crna Gora. Vlada Srbije 8. juna 2006. ukida Ministarstvo za ljudska i manjinska prava SCG.

Uredbom Vlade Srbije (stupila na snagu 9. juna 2006.)3 osniva se Sluba za ljudska i manjinska prava.

Imajui u vidu ovu reorganizaciju i, posebno, kapacitete novoosnovane slube, kao i gotovo potpuno

odsustvo bilo kakvog rada Saveta Vlade Srbije za nacionalne manjine, na institucionalnoj ravni su

smanjene mogunosti organa uprave da adekvatno reaguju u sluaju neeljenih promena na planu

zatite prava pripadnika nacionalnih manjina.

Zatita nacionalnih manjina oslabila je i na ravni zakonske regulative u nezavisnoj Srbiji. Prema

tumaenju veine pravnih eksperata, prestala je da vai Ustavna povelja i Povelja o ljudskim i

manjinskim pravima, to je dovelo do sniavanja nivoa ljudskih prava i stepena njihove zatite. Neki

strunjaci za ustavno pravo tvrdili su, meutim, da je Srbija iz pravnog poretka dravne zajednice

nasledila Povelju o ljudskim i manjinskim pravima ali je vlast u Srbiji pokuavala da pronae nain

kako da eliminie ovu Povelju iz pravnog poretka Srbije.4 Ipak, odredbe ustavnih akata nekadanje

Srbije i Crne Gore koje uvaju dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava, postale su, prema tvrdnjama

nekih eksperata, i bez deklaracije, integralni deo ustavnog sistema samostalne Srbije. ak i formalno,

jer je Narodna skuptina Srbije Ustavnu povelju SCG i Povelju o ljudskim i manjinskim pravima i

graanskim slobodama SCG usvojila jo 27. januara, odnosno 28. februara 2003. godine.5 Ipak, prema

drugom vladinom zakonskom predlogu - o prestanku vaenja zakona SCG, delovi nasleenih akata koji

nisu u skladu sa Ustavom i propisima Srbije nee se ni primenjivati (to se odnosi i na delove Povelje o

ljudskim i manjinskim pravima i graanskim slobodama).6

2 Fond za otvoreno drutvo iz Beograda priprema u okviru realizacije svog projekta Monitoring procesa pribliavanja Srbije Evropskoj Uniji i evropeizacije Srbije izdavanje monografije o pravima nacionalnih manjina i poloaju Roma koja e sadravati rezultate istraivanja i analiza koje su izveli Fond za otvoreno drutvo, Centar za razvoj civilnog drutva i Liga za dekadu Roma. U ovoj monografiji e pored analize legalnog i institucionalnog okvira za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, kao i izvetaja o ostvarivanju ovih prava, biti navedeni i razlozi zbog kojih veina nacionalnih saveta nacionalnih manjina (9 od 13) nije mogla da bez rezerve podri novi ustav Srbije.

3 Slubeni glasnik RS, broj 49/064 Danas, 04. 10. 2006.5 Danas, 15. 06. 2006.6 Prema tumaenju dobijenom u Slubi za ljudska i manjinska prava Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih manjina (2002.) ostaje na snazi.

3

Novi Ustav Republike Srbije proglaen je 7. novembra 2006.7

Meunacionalni incidenti i reakcije vlasti zabeleeni u medijima tokom 2006.8

Januar 2006.- Na Ambasadu Albanije baena manja eksplozivna naprava, policija reagovala, nema

daljih saznanja; Nastavljaju se pozivi na informativne razgovore metana Beke (optina Inija), koji su

u decembru 2005. potpisali inicijativu za smenu radikalske vlasti u Savetu Mesne zajednice, pri emu

se poseban pritisak vri na nesrpsko stanovnitvo (Hrvate i Maare); Susret predstavnika iredentistike

maarske organizacije Pokret 64 upanije, ekstremno desne Srpske radikalne stranke i Demokratske

zajednice vojvoanskih Maara u Novom Beeju; Nacionalistiki grafiti u Novom Sadu - policija je

podnela krivinu prijavu za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; Fiziki napad

na dvojicu diplomata hrvatske ambasade u Beogradu, napadai privedeni, bez daljih saznanja; U

Zrenjaninu razbijena stakla na maarskom KUD Petefi, policija traga za poiniocima.

Februar 2006.- Distribuirani udbenici iz maarskog jezika sa neprimerenim nacionalistikim

sadrajima, povueni nakon intervencije Pokrajinskog sekretara za obrazovanje i kulturu Vojvodine;

Anonimne pretnje smru novinarima redakcije Hrvatske rijei, jedinog nedeljnika na hrvatskom

jeziku, bez saoptenja policije; Rasistiki i antisemitski grafiti na spomen logoru u Niu, bez saoptenja

policije; U Vrbasu promocija antisemitske knjige, na kojoj uestvuje i lan optinskog vea (organ

lokalne samouprave) zaduen za kulturu.

Mart 2006.- U banatskom selu Srpski Itebej ispisani kukasti krstovi na kuama, policija izdala

saoptenje; U Novoj Crnji fiziki napadnuta trojica mladia maarske nacionalnosti, bez saoptenja

policije; Lokalna vlast u Rumi imenovala za sekretara jedne mesne zajednice oveka, protiv kojeg je

bio voen postupak za progon hrvatskog stanovnitva u toj optini tokom 1992, posle reagovanja

brojnih stranaka i NVO odluka o imenovanju je ponitena; Predsednik SO Vrbas (iz Srpske radikalne

stranke), inae i predsednik Saveta za meunacionalne odnose optine Vrbas, pojavio se na javnom

skupu u majici JSO (deo Miloevieve tajne policije iji su pripadnici ubili predsednika Vlade Srbije

7 Vid. fusnotu broj 2. 8 Ovaj izvetaj ne obuhvata incidente usmerene prema Romima kao nacionalnoj manjini. Incidenata usmerenih prema

Romima ima u znaajnom broju i njihovim monitoringom se bavi vie organizacija. Treba pomenuti da je Srbija jedna od uesnica Dekade inkluzije Roma (2005-2015) i da je Vlada Srbije izradila posebne Akcione planove za unapreivanje poloaja Roma. No, kljuni razlog zbog kojeg se incidenti prema Romima ovde ne pominju jeste to oni ne predstavljaju srbijansku specifinost ve evropsku i naroito istono- evropsku pojavu: treba moda podsetiti da je cilj ovog izvetaja da pokae stanje na planu etniki motivisanih incidenata u Srbiji pred januarske izbore 2007. i pred reavanje statusa Kosova.

4

2003); U Petrovaradinu osvanuli grafiti protiv Maara, Hrvata, manjina, bez saoptenja policije; U

Bakom Graditu ispisani nacistiki grafiti, policija izdala saoptenje; elnici tri politike stranke

vojvoanskih Maara su imajui u vidu i ovde relevantan kontekst zatraili od specijalnog izaslanika

UN za status Kosova Martija Ahtisarija podrku za autonomiju etnikih Maara u Vojvodini.

April 2006.- U delu Subotice graani organizovali civilne strae tokom noi zbog uestalih kraa,

provala i razbojnitva (prema podacima Saveza vojvoanskih Maara za desetak dana 120 graana je

ovoj stranci prijavilo provale), policija iznosi podatak da su u ovoj godini zabeleena 104 krivina dela

manje nego u prvom tromeseju prole godine; U Bajmoku (optina Subotica) ispisani grafiti

uvredljive sadrine, policija podnela krivinu prijavu za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje;

Nakon odluke Vlade Srbije o uvoenju privremenih mera u optini Novi Pazar, eksplodirale tri bombe,

bez saoptenja policije; Oteenje nadgrobnih spomenika na slovakom groblju u Dobanovcima u dva

navrata, bez saoptenja policije; U Subotici policija podnela krivinu prijavu po lanu 134. protiv

osobe, koja je lano prijavila napad na nacionalnoj osnovi; U dva banatska sela ispisane poruke Smrt

Maarima, oglasila se lokalna samouprava u Zrenjaninu, ali ne i policija;

Maj 2006.- nisu zabeleeni incidenti na etnikoj osnovi

Juni 2006.- U Subotici maloletnici delili ulaznice za zabavu sa znakom Maari stop, podneta krivina

prijava za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; Pretnje Slovacima na utakmici

u Bakom Petrovcu, nije sankcionisano; U Vrcu grafiti nacionalistike sadrine; Vehabije (radikalna

islamistika grupa) i navijai fudbalskog kluba Novi Pazar spreili odravanje koncerta Balkanike u

Novom Pazaru, podneta krivina prijava protiv jednog lica za izazivanje nacionalne, rasne i verske

mrnje i netrpeljivosti; Radikalski poslanik vreao sa skuptinske govornice ministarku I. Duli-

Markovi, nazivajui je ustaom, to nije sankcionisano; na Internetu se pojavila pesma, koja

otvoreno velia genocid u Srebrenici i poziva na dalje istrebljenje bonjakog naroda, prijava Fonda za

humanitarno pravo; Odbijena inicijativa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i Hrvatskog

kulturno-prosvjetnog drutva iz Vrbasa (na vlasti je SRS) da se na optinskom radiju emituje emisija na

hrvatskom; Oskrnavljeno 10 spomenika na katolikom groblju u Temerinu, bez saoptenja MUP-a; U

Pirotu napad na kuu hrvatskih dravljana, bez daljih informacija; Nekoliko stotina Albanaca zatrailo

je na protestnom skupu u Preevu, pod nazivom Stop diskriminaciji i marginalizaciji Albanaca u

Preevskoj dolini, regionalnu samoupravu za tri optine juga Srbije; Odbor za bezbednost Skuptine

Srbije usvojio izvetaj BIA o bezbedonosnoj situaciji u kome se kae da je bezbednosna situacija u

Srbiji stabilna, uprkospojaanim bezbednosnim rizicima, pre svega na Kosovu i Metohiji, Jugu

5

Srbije, Rakoj oblasti i Vojvodini,. gde ekstremisti iz redova nacionalnih manjina zloupotrebljavaju

aktuelne politike procesekako bi prikriveno kroz nove inicijative ostvarili separatistike zahteve;

Sandaka demokratska partija (SDP) uputila protest Ministarstvu pravde, jer su u zatvoru u Niu

pretueni zatvorenici bonjake nacionalnosti.

Juli 2006. - Nepoznate osobe su unitile opremu na predajniku RTV Preevo; U Somboru prebojena

ploa s natpisom Hrvatskog kulturno-umjetnikog drutva Vladimir Nazor; Optinski odbor SRS u

Kuli izdao saoptenje u kome za neuspeh svog kandidata na izborima za predsednika optine optuio

nekih 17% nacionalistiki nastrojenih Rusina i Maara, koji odreuju predsednika optine Kula, bez

reakcije organa vlasti; Kamenovanje Katolike crkve u Smederevu, etvrti put za godinu dana,

poinioci prethodnog kamenovanja otkriveni; U Niu napadnuti aktivisti NVO, koji su izvodili akciju

povodom godinjice masakra u Srebrenici, napadai privedeni, bez saoptenja policije; Antisrpski

grafiti u Senti; Poslanik SRS i predsednik SO Leskovac u lokalnom parlamentu nazvao ministarku I.

Duli- Markovi ustaom, bez reakcije organa vlasti, politika stranka G 17+ podnela krivinu

prijavu; Tua u Medvei izmeu mladih Srba i Albanaca, pomirili se uz posredovanje OEBS-a i

lokalnih vlasti;

August 2006.- Okruno tuilatvo u Leskovcu odbacilo je krivinu prijavu potpredsednice Vlade

Duli-Markovi protiv predsednika SO Leskovac, jer nije uinjeno krivino delo izazivanja

nacionalne i verske mrnje i netrpeljivosti; Ministar vera u Vladi Srbije izjavio da se Crnogorska

pravoslavna crkva ne moe registrovati u Srbiji niti graditi objekte na njenoj teritoriji, takoe je

proizvoljno podigao zakonski cenzus sa 75 na 100 graana potrebnih za registrovanje verske zajednice;

Okruno javno tuilatvo u Beogradu odbacilo krivinu prijavu G 17+ protiv republikog poslanika

SRS za izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; Policija u Novom Sadu zbog

prijave episkopa SPC da se radi o satanistikoj manifestaciji prekinula performans italijanskih

umetnika; Policija na putu kod Gornjeg Milanovca zaustavila vozilo sandakog muftije i 95 minuta

vrila pretres vozila bez razloga; U Beogradu zbog jevrejskog porekla napadnut izraelski dravljanin,

poinitelj se prijavio policiji.

Septembar 2006.- Novosadska policija saoptila da traga za nepoznatim osobama koje su na

Rimokatolikoj crkvi u Bakoj Palanci u periodu od 5. avgusta do 5. septembra ispisivali grafite

uvredljive sadrine na nacionalnoj osnovi; Dekan Fakulteta za islamske studije u Novom Pazaru

optuio aktiviste koalicije Lista za Sandak da su tokom predizbornog mitinga otetili prostorije

Islamske zajednice, policija potvrdila navode; Tokom vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru

6

ubijen kandidat za odbornika Koalicije Lista za Sandak, uhapen lan SDP; U beogradskom tabloidu

pojavljuju se dva teksta protiv potpredsednice Vlade zbog njenog hrvatskog porekla, pokrenut

pretkrivini postupak, javni tuilac odbio zahtev Ministarstva kulture da reaguje; Bonjako nacionalno

vijee (BNV) prekinulo saradnju sa Islamskom zajednicom Sandaka, zbog njenog meanja u politiki

ivot u Novom Pazaru i prozvalo SDP zbog tetnog politikog delovanja; U Novom Pazaru pucano na

kuu aktiviste SDP.

Oktobar 2006.- Radio-televizija Vojvodine odustala od tube koju je pre dve godine protiv urednice i

producenta emisije na hrvatskom jeziku Tragom hrvatskim podigla zbog navodnog govora mrnje; U

optini Vrbas, u kojoj su u slubenoj upotrebi srpski, maarski i rusinski jezik, pojavile se nove table sa

nazivima ulica samo na srpskom jeziku i irilinom pismu; U aku na fudbalskoj utakmici rasistiko

divljanje navijaa upereno protiv tamnoputog igraa, policija reagovala, podneta prijava zbog

izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; U Beogradu na fudbalskoj utakmici

izmeu beogradskog i novopazarskog kluba navijai uzvikivali No, ica, Srebrenica i Srbija

Srbima, napolje sa Turcima, policija reagovala, podneta prijava zbog izazivanja nacionalne, rasne i

verske mrnje i netrpeljivosti; Novosadska policija saoptila da je zbog ispisivanja grafita neprimerene

sadrine podnela prijavu protiv N. N. lica zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i

netrpeljivosti; U Niu dve osobe vreale i pretile vernicima u damiji, urinirajui na ulazna vrata

damije i u njenu unutranjost, policija reagovala; U Novom Sadu tee proces protiv 18 pripadnika

neonacistike organizacije Nacionalni stroj, istovremeno iz tampe izlazi i u javnosti se reklamira

knjiga Sluaj Nacionalni stroj, iji je autor prvooptueni u tom procesu; Anti-albanski protest u

Beogradu, uvredljive poruke na raun Albanaca, nevladinih organizacija i politikih partija koje se

zalau za bojkot referenduma, bez reakcije organa vlasti; U vie navrata oteuje se katedrala sv.

Terezije Avilske u Subotici, bez saoptenja policije; Maltretiranje trojice Albanaca na benzinskoj

pumpi u blizini Novog Sada, policija reagovala, okruno javno tuilatvo podnelo krivinu prijavu

protiv nepoznatih lica za izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti;

Novembar 2006.- Okruno javno tuilatvo u Novom Sadu podnelo je zahtev za sprovoenje istrage

protiv jednog lica iz Beeja, zbog sumnje da je izazivalo nacionalnu, rasnu i versku mrnju i

netrpeljivost; Nacionalistiki grafiti u Vrbasu, policija privela dva lica i podnela prijavu zbog

izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; Oruani sukob u Arab-damiji u Novom

Pazaru izmeu vernika i vehabija- islamskih ekstremista, policija podnela krivine i prekrajne prijave;

Neonacistiki grafiti na Telepu (deo Novog sada nastanjen etnikim Maarima), u policiji novinarima

7

nisu mogli da kau da li se vodi istraga; Oteena katolika crkva u Kau i ispisani nacionalistki

grafiti u Futogu (optina Novi Sad), policija izdala saoptenje; Govor mrnje na konferenciji za tampu

SRS u Somboru usmeren protiv Ivane Duli- Markovi zbog njenog porekla; Baena bomba na kuu

aktiviste SDA u Novom Pazaru, bez saoptenja policije, osumnjieni priveden; Aktivisti profaistikog

Nacionalnog stroja delili po Niu proglas u kome dominiraju poruke Srbija Srbima, Srbin za

Srbina, bez reakcije policije.

Decembar 2006 nulta taka za merenje buduih promena?

Nesporno je da je posle intervencije meunarodnih organizacija (EU, Saveta Evrope i OEBS)

ne samo veoma opao broj etniki motivisanih incidenata u Srbiji, nego i da je policija poela da

podnosi krivine prijave, a vidljivo je da i pravosudni organi rade svoj posao znatno aurnije nego

2003. i 2004. godine. S druge strane, MUP i dalje ne izdaje pravovremeno zvanina saoptenja o

incidentima sa etnikom pozadinom, to umanjuje oseaj sigurnosti u manjinskim zajednicama i

ostavlja prostor za manipulaciju. Takoe, tokom ove godine izostala je decentralizacija MUP-a, kako u

ustavnom reenju tako i u Zakonu o policiji. Pravosudni organi i dalje ne reaguju uvek, a i kada donesu

presude, one su isuvie blage. Policija i tuilatvo ne izlaze u javnost sa zvaninim podacima o broju

incidenata na etnikoj osnovi.9 Ne postoji komunikacija izmeu nadlenih dravnih institucija na temu

broja meunacionalnih incidenata.

Broj incidenata opada10, a njihova struktura pokazuje opadanje udela fizikih napada, mada se

grafiti i natpisi sa nacionalistikom sadrinom, kao i oteenja nadgrobnih spomenika, jo uvek

javljaju. Terenski nalazi ukazuju na sve ee oteivanje tabli sa tradicionalnim nazivima mesta u Vojvodini, koja se ne registruju u medijima. Lokalne samouprave razliito reaguju na pojavu oteenja

ovih tabli. Neke (npr. zrenjaninska) odmah reaguju javnom osudom i dovode ih u prvobitno stanje dok

druge (npr. novocrnjanska), ne reagujui na oteenje ili vandalsko uklanjanje, de facto izbacuju

viejezine table iz upotrebe.

Kada je o Vojvodini re, i dalje je primetan trend geografskog pomeranje incidenata, dodue

sve malobrojnijih, sa severnog dela Vojvodine na njen centralni deo, koji je izloen brzom procesu 9 Podaci dobijeni od tuilatava i sudova za krivino delo izazivanja nacionalne i rasne mrnje za 2004. i 2005. godinu

mogu se nai u YIHR, Implementation of Transitional Laws in Serbia 2006, Beograd. 10 Podaci o broju etniki motivisanih incidenata u pojedinim razdobljima u znatnoj su meri razliiti; navoenje meusobno

veoma razliitih podataka nekadanjeg Ministarstva za ljudska i manjinska prava, MUP, Pokrajinskog sekretarijata za propise, upravu i nacionalne manjine Vojvodine, skuptinskih odbora za bezbednost ili iz izvetaja NGO poput Human Rights Watch potpuno bi zbunilo itaoca. Pregled broja incidenata moe se nai na web adresama iz fusnote 1.

8

etnike homogenizacije stanovnitva. Inae, juna treina Vojvodine (Srem i Juni Banat) skoro da je

postala nacionalno homogena, a uskoro bi ista sudbina mogla zadesiti i Junu Baku i Srednji Banat.

Osnov za tenzije na nacionalnoj osnovi stvara i spor srpske, crnogorske i makedonske

pravoslavne crkve. Rumunska pravoslavna crkva nije priznata ni novim Zakonom o crkvama i verskim

zajednicama (usvojen aprila 2006.), to je u praksi i do sada bio sluaj. Republika Rumunija je i pored

spora izmeu srpske i rumunske crkve i otvorenog pitanja etnikog sastava stanovnitva Istone

Srbije11 blokirala inicijativu moldavskih i litvanskih poslanika u Parlamentarnoj skuptini Saveta

Evrope da se Srbija stavi pod monitoring.

Jedna od pojava za koju razliita ranija terenska iskustva upuuju da je neposredno povezana sa

etnikim incidentima jeste podvojenost mladih po etnikoj osnovi u nacionalno meovitim sredinama.

Izmeu etniki raznorodne omladine postoji visoka meuetnika distanca, ivljenje paralelnih ivota.

Ovaj nalaz, nije suvino ponoviti, korespondira i sa injenicom da su mladi ljudi akteri naveeg broja

(oko devet desetina) meunacionalnih incidenata.

Unutarbonjake tenzije u Sandaku, infrastrukturno najnerazvijenijem podruje Srbije,

narastaju od aprila 2006. Dravni organi u sporovima izmeu bonjakih partija, Islamske zajednice i

Bonjakog nacionalnog vijea ne nastupaju nepristrasno.

esto prisutna pojava svoenja hrvatstva na ustatvo za govornicom Skuptine Srbije, nekim

lokalnim parlamentima i tabloidima u 2006. godini, i pored deklarativne osude u najveem delu

politike javnosti, ostaje nesankcionisana od strane pravosudnih organa.

Posmatrana prema vrsti incidenata, njihova struktura na osnovu prikazane grae pokazuje govor

mrnje u 17 sluajeva, grafite u 15, fiziki napadi imaju frekvenciju 11, oteenje crkava i grobalja 6,

oteenje imovine 6, pretnje smru 2.

Posmatrano prema nacionalnosti oteenih, meu njima je 12 Maara, a ostale frekvencije su:

Hrvati 12, Albanci 5, Bonjaci 5, Jevreji 3, Slovaci 2, Rusini 1, Crnogorci 1. U unutarbonjakim

sukobima bilo je 7 rtava, od toga u vreme vanrednih lokalnih izbora u Novom Pazaru u septembru

2006. njih 4.

Prikazana graa pokazuje da je policija reagovala u 24 sluaja, a da nije reagovala u 20 sluajeva.

Tuilatva su propustila da reaguju u 4 sluaja.

Incidenata i dalje ima najvie u Vojvodini (33, od toga najvie u Novom Sadu - 9, i u Subotici - 6).

11 Broj etnikih Vlaha u Istonoj Srbiji varira, u zavisnosti od konkretnog cenzusa stanovnitva, izmedju 1500 i 100 000. Na poslednjem cenzusu (2002) registrovano ih je dva puta vie nego na prethodnom.

9

U Novom Pazaru je zabeleeno 7 12, u Beogradu takoe 7, na jugu Srbije nastanjenom Albancima -3, a

u ostalom delu Srbije jo 9.

Uopte uzev, incidenti su tokom 2006, kao i u prethodne dve godine bili periodino fokusirani u

Vojvodini pre svega na Maare i Hrvate, a u Srbiji na Albance i Bonjake. Upadljivo je oivljavanje i

intenziviranje govora mrnje prema Hrvatima od strane Srpske radikalne stranke. Visoki funkcioneri

SRS su kao ustae prozivali ne samo pripadnike hrvatske manjine ve i politike neistomiljenike i

to na sednicama Narodne skuptine Srbije i u brojnim medijskim nastupima.

Proputena je prilika da se novim Zakonom o crkvama i verskim zajednicama legalizuje rad

Rumunske pravoslavne crkve. I pored apela rumunskog predsednika poloaj ove crkve ni do danas nije

zakonski regulisan. Panje vredna injenica je da, za razliku od Vlade Srbije, Izvrno vee Vojvodine

ve godinama unazad prua finansijsku podrku RPC, tretirajui je kao tradicionalnu crkvu na teritoriji

Vojvodine.

Razliiti napori dravnih organa Republike Srbije (i posebno opsene akcije Izvrnog Vea

Vojvodine) na razvijanju meunacionalnog poverenja zasluuju poseban izvetaj i posebnu analizu, bez

koje slika ne moe biti potpuna. Ovakva analiza morala bi, kao i kada su sami incidenti u pitanju, da

kombinuje korienje zvaninih podataka sa aktivnim prikupljanjem informacija na terenu. Zvanini

podaci i pisanje tampe nekada govore vie o eljenom i nameravanom nego o ostvarenom. I pored

napora da se povea udeo pripadnika nacionalnih manjina u posebno senzitivnim slubama (policija,

tuilatva, sudovi), ak i u optinama u kojima manjinski ivalj predstavlja 80-90% ukupnog

stanovnitva (npr. Kanjia, Senta) gotovo da nema slubenika koji govore jezikom veine stanovnika

lokalne zajednice. Ovo je posebno izrazito u dve june optine (Preevo i Bujanovac) u kojima etniki

Albanci ine veinu stanovnitva.

Kljuna preporuka u vezi sa odnosom prema meunacionalnim incidentima u Srbiji, posebno

aktualizovana pred izbore i reavanje statusa Kosova, ista je kao i pre godinu dana: Preko je potrebno

da organizacije meunarodne zajednice nastave da paljivo posmatraju ostvarivanje prava pripadnika

nacionalnih manjina. S obzirom na iskustva iz marta 2004. godine kada se talas etniki motivisanog

nasilja prelio sa Kosova na Beograd, Ni i Vojvodinu, ova panja meunarodnih organizacija moe da

u neposredno nailazeem razdoblju ima neprocenjiv znaaj.

18. decembar 2006.

12 Ponovo treba obratiti panju na unutarbonjake incidente.

10