MEDIJI O ZDRAVSTVU

petak, 18.januar 2019.godine

OBAVEŠTENJE: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – novi sajt!

RTS: Kraljevačka bolnica: Tela beba čuvaju se po propisu

RTV: Vantelesna oplodnja i za drugo dete o trošku države

DNEVNIK: KCV: Po prvi put obolele krvne sudove lekari zamenili bez operacije

VEČERNJE NOVOSTI: DEPRESIJA UZELA MAHA: Broj pacijenata na jagodinskoj psihijatriji znatno povećan

POLITIKA: Sve zrenjaninske apoteke u privatnim rukama

TELEGRAF: Za još tri bolesti uvode se preventivni pregledi: Jedna je glavni uzrok umiranja u Srbiji, a zbog druge ljudi sve češće dižu ruku na sebe

Komora zdravstvenih ustanova Srbije – novi sajt!

www.komorazus.org.rs

Obaveštavamo Vas da je sajt Komore zdravstvenih ustanova Srbije redizajniran i pozivamo Vas da ga posetite www.komorazus.org.rs !

Želeli smo da sajt bude dinamičan, informativan, pregledan i moderan i nadamo se da smo u tome uspeli. Namera nam je da informacije iz ustanova budu u velikoj meri zastupljene na sajtu pa Vas pozivamo da nas obaveštavate o aktivnostima iz svojih ustanova i svemu što mislite da je važno (kzus@mts.rs , mob 064-63-17-416, kontakt osoba je Marijana Stojanović).

Kraljevačka bolnica: Tela beba čuvaju se po propisu

Nakon što je objavljeno da u Opštoj bolnici u Kraljevu u zamrzivaču čuvaju tela 13 beba, oglasila se uprava te bolnice. Kažu da je reč o mrtvorođenim bebama u periodu od 2016. do 2018. godine koje nisu sahranjene. Ističu da se tela čuvaju po svim Zakonom predviđenim propisima, o čemu se vodi uredna evidencija.

Radi se o bebama koje roditelji nisu preuzeli i sami sahranili, što po zakonu nisu ni dužni da urade, kažu u Opštoj bolnici.

"Prilikom kontrole Republičke komisije za nestale bebe, u Službi za patologiju i sudsku medicinu Opšte bolnice 'Studenica' je prikazano 13 mrtvorođenih, obdukovanih beba od 2016. godine, koje roditelji nisu preuzeli. One se čuvaju po svim Zakonom predviđenim propisima, o čemu se vodi uredna evidencija u Protokolima", navodi se u saopštenju bolnice.

Objašnjavaju da do decembra 2018. godine nije postojala gradska odluka o sahranjivanju ovih beba.

"U toku je formiranje Komisije od strane ovlašćenog preduzeća JKP 'Čistoća' Kraljevo i OB 'Studenica' za sahranjivanje mrtvorođenih beba, tako da će se u narednom periodu, u skladu sa ovom odlukom, izvršiti sahranjivanje", ističe se u saopštenju Opšte bolnice Kraljevo.

"Skandalozno je da se ovi podaci pogrešno tumače i koriste za širenje panike i uznemiravanje javnosti, a za to neko treba da snosi odgovornost", zaključuje se u saopštenju.

Član Komisije za ispitivanje postupanja državnih organa u svim prijavljenim slučajevima nestale dece Radiša Pavlović kaže da republički inspektor za zdravstvo pregleda dokumentaciju.

"Dole, mi smo deo dokumentacije pregledali, imaju pokriće za sve to, samo se otvara pitanje zašto se u zamrzivačima nalaze bebe mrtve, znači zašto", upitao je Pavlović.

U kraljevačkoj Opštoj bolnici bili su i pripadnici policije i tužilac kako bi utvrdili činjenice o slučaju.

Vantelesna oplodnja i za drugo dete o trošku države

NOVI SAD -

Od ove godine država će finansirati vantelesnu oplodnju i za drugo dete, parovima koji nemaju drugu mogućnost začeća. Kako smo saznali, uskoro se očekuje i potpisivanje ugovora republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje i četiri privatne klinike u Novom Sadu, koje za sada pokrivaju potrebe za vantelesnom oplodnjom i u Vojvodini.

U samo jednoj od četiri novosadske privatne klinike prošle godine pomoć pri stvaranju potomstva potražilo je 650 parova, a procenat ostvarenih trudnoća je 58. I ove godine očekuju isti broj parova kojima će vantelesnu oplodnju platiti država.

“Za ovu godinu očekujemo da ćemo imati bar nekih 650 odobrenih postupaka preko fonda za zdravstveno osiguranje, što jeste neki nivo kao i za prethodnu 2018. godinu, a na nivou cele države za prošlu godinu je Fond je obezbedio sredstva za oko 3.800 parova”, izjavila je dr Božana Stepanov iz specijalne ginekološke bolnice “Genezis”.

Prema novom predlogu, parovi koji imaju jedno dete, od ove godine imaće priliku da o trošku države pokušaju vantelesnu oplodnju i za drugu bebu. Takav program u Vojvodini je zaživeo, a finansiran je iz pokrajinskih sredstava.

Osim novina u vantelesnoj oplodnji Republički fond za zdravstveno osiguranje ove godine će na pozitivnu listu staviti još 61 novi lek, među kojima su terapijske alternative za kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, reumatološke bolesti, kao i inovativni lekovi za pacijente obolele od psorijaze i metastatičkog melanoma, a nova lista trebalo bi da bude usvojena na jednoj od narednih sednica Vlade Srbije.

KCV: Po prvi put obolele krvne sudove lekari zamenili bez operacije

NOVI SAD: Pacijentu koji ima 69 godina u utorak je u Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine urađena endovaskularna procedura i bez reza i operacije postavljena su dva veštačka krvna suda na trbušnoj aorti i bubrežnoj arteriji i praktično zamenjeni oboleli krvni sudovi.

Ovakvu intervenciju ne radi nijedna ustanova u Vojvodini, a sada je po prvi put urađena i u Kliničkom centru. Upravnik Urgentnog centra docent dr Dragan Nikolić objašnjava da je proširenje krvnog suda bilo na trbušnoj aorti, i to na mestu iz kojeg izlazi bubrežna aretrija, koja ovaj organ snabdeva krvlju. Stoga nije mogao da se postavi graft koji bi samo rešio aneurizmu aorte, jer bi zatvorio dovod krvi za bubreg.

U pitanju je muškarac koji je imao proširenje trbušne aorte, koje je zahvatilo i odstup arterije za levi bubreg. Okolina proširenja, odnosno aneurizme, ožiljno je izmenjena i zbog toga pacijent već ima atrofiju jednog bubrega i drugi bubreg je morao da bude sačuvan. Klasičnom, vrlo složenom operacijom, teško bi se sačuvao bubreg, a takva operacija bila bi i potencijalno rizična, odnosno fatalna. Zato je ova procedura bila i jedino rešenje za pacijenta, koji se dobro oporavlja - kaže upravnik Klinike za vaskularnu hirurgiju i jedan od članova tima koji je radio ovu inovativnu proceduru docent dr Vladimir Manojlović.

Docent Nikolić kaže da su ovakve procedure ekskluzivne i u velikim svetskim zdravstvenim centrima, a u Srbiji se izvode još samo u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i u Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju KC Srbije u Beogradu. Pristup aneurizmi trbušne aorte izveden je kroz krvne sudove ruke posebnim kateterima koji u sebi sadrže veštačke krvne sudove.

Intervencija je trajala tri i po sata i najkompleksnije je bilo pozicioniranje veštačkog krvnog suda u bubrežnu arteriju. Intervencija je kompleksna i zahteva saradnju kompletnog tima. U isto vreme treba da se pozicioniraju proteze koje se postavljaju u bubrežnu arteriju i u trbušnu aortu i da se modeliraju proteze prema različitim krvnim sudovima. Jako je dobro i važno što imamo tim stručnjaka koji može sve ovo da izvede, te naši pacijenti nisu primorani da lečenje potraže u inostranstvu- istakao je upravnik Centra za radiologiju KCV profesor dr Viktor Til, koji je kao interventni radiolog i izveo ovu proceduru.

Bez reza zatvorili puknutu grudnu aortu

Osim ove intervencije, ekipa Urgentog centra uradila je prošle sedmice intervenciju pacijentu koji je imao saobraćajnu nesreću u kojoj mu je pukla grudna aorta. Dr Dragan Nikolić kaže kako pacijent najverovatnije ne bi preživeo da mu nisu ugradili veštački krvni sud, a otvorena operacija takođe bi bila veoma rizična.

Kateterom smo ušli kroz preponu, došli do mesta povrede, a u pitanju je glavni krvni sud, koji je u neposrednoj blizini srca. Ušlo se do mesta iznad povrede, kateter se zakači za krvni sud, a u njemu je veštački krvni sud, koji se otvori poput kišobrana i fiksira. Mesto povrede se zatvori i puknut krvni sud se zameni veštačkim. Nema otvaranja grudnog koša, a veštački krvni sud potpuno preuzme funkciju, objasnio je dr Nikolić i dodao da se i ovaj pacijent dobro oporavlja, ali je i dalje na bolničkom lečenju, zbog drugih povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći.

Dr Nikolić ističe da značajno mesto imaju anesteziolozi, kako u properativnoj pripremi, izvođenju same intervencije u opštoj anesteziji, kao i u postproceduralnom praćenju pacijenta.

Da bi se izvela procedura, kateterom se ulazi u krvni sud u suprotnom smeru od krvotoka. Stoga i krvni pritisak mora da bude tome prilagođen, te takozvani gornji pritisak treba da bude 80, u suprotnom ne bi mogli da se dobro pozicioniraju veštački krvni sudovi, navodi dr Nikolić.

Načelnica Odeljenja anestezije Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KCV dr Nataša Nestorov kaže da je osnovni zadatak anesteziologa da iz minuta u minut održava stabilnost pacijenta.

Obezbeđuje se da pacijent nema svest, niti bol, kao i da bude miran, jer tokom intervencije ne sme da se pomera, zato što bi se pomerala slika na rendgenu. Mora da se vodi računa o krvnom pritisku, ali i da se pre intervencije pacijent pregleda, da se provere svi nalazi i uzme anamneza, kaže dr Nestorov.

Anesteziolog dr Snežana Stanisavljević napominje da anesteziolog mora pre intervencije da pripremi pacijenta, a priprema je ista i za ovu proceduru, kao i za klasičnu intervnciju.

Naša angio-sala je hibridna i u njoj osim angiografskih procedura, može da se uradi i klasična operacija, odnosno da se sala pretvori u operacionu salu. To što smo uradili ovu intervenciju, rezultat je desetogodišnjeg kontinuiteta u izvođenju endovaskularnih procedura, s tim što je ova specifičnija i zahtevnija, istakao je dr Manojlović i dodao kako ništa od toga ne bi bilo izvodljivo da nema pomoći Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo koji je obezbedio opremu i nabavio angio-salu, kao i menaymenta koji ulaže u nove procedure i prepoznaje njihov značaj.

DEPRESIJA UZELA MAHA: Broj pacijenata na jagodinskoj psihijatriji znatno povećan

Psihijatriji jagodinske Opšte bolnice iz godine u godinu javlja sve veći broj pacijenata. Arsić: "Patološka tuga" ne bira, ali je važno da se leči

Gubitak posla, pedesetogodišnjaci koji su prinuđeni da rade poslove koje više ne mogu da obavljaju, besparica, porodične tragedije, razvod braka... Zbog toga se Psihijatriji jagodinske Opšte bolnice iz godine u godinu javlja sve veći broj pacijenata. U poslednje tri godine tri lekara godišnje pregleda oko 9.000 osoba, dok je ranije njih šestoro imalo 60 odsto manje pacijenata.

- Najviše, 70 odsto, čine pacijenti s neurotskim problemima, od kojih polovina boluje od depresije i poremećaja ličnosti, a ostali od psihotičkih oboljenja. Mnogi se prvi put javljaju, a dobro je što su razbijene predrasude o ovim pacijentima, pa žele da se leče i više sarađuju. Pomaci u lečenju veoma su vidljivi - ocenjuje specijalista psihijatrije doktorka Milica S. Arsić.

Pošto je depresija uzela maha, ona savetuje da lekarsku pomoć zatraže svi oni koji dve-tri nedelje imaju neprestani pad raspoloženja, nezadovoljni su, napeti, nervozni, izoluju se od okoline, nemaju želju da idu na posao niti da komuniciraju s ljudima. Najpre im izgubljeni hormon sreće treba vratiti u normalu, a samim tim i optimistički pogled na život.

- Depresija ili "patološka tuga" ne bira. Obolevaju muškarci i žene svih godina i obrazovnih profila. Pošto naiđe period poboljšanja, oni se zavaravaju, pa "padnu" još više. Depresija se leči, pa se treba javiti psihijatru radi uvođenja adekvatne terapije. Kroz terapijske grupe, radnu terapiju i druženje u Dnevnoj bolnici, pacijenti menjaju pogrešan način mišljenja, prihvataju svoje probleme i postepeno ih rešavaju - kaže doktorka.

SAVETI

UNIVERZALNOG recepta za borbu sa životnim problemima nema. Čovek mora da shvati da je život jedan, da ga treba živeti punim plućima, da nema odustajanja i da treba izbegavati negativne ljude. Životni moto svakog čoveka treba da bude da sreća nije destinacija, već način života, savetuje doktorka.

Sve zrenjaninske apoteke u privatnim rukama

Prema sklopljenom ugovoru s firmom „Janković”, neće biti gašenja prodavnica lekova po selima

Zrenjanin – Zrenjaninske apotekarske usluge se povlače iz društvenog sektora. Gradska vlast se na ovaj korak odlučila među poslednjima u Vojvodini, ali je zato, po načinu ove tranzicije, prva u zemlji odlučila da se snabdevanje lekovima obavlja primenom partnerstva između javnog i privatnog sektora. Uglavnom, prekjuče je doneta odluka da se koncesija na snabdevanje građana lekovima preko dosadašnjih apoteka u javnom sektoru ustupi privatnoj novosadskoj firmi „Janković” koja se već nalazi na ovdašnjem tržištu.

Mada je još rano ocenjivati šta ova promena znači u takvoj, za građane, važnoj oblasti, na izbor ponuđača nakon cele procedure nema velikih primedbi. „Jankovići” su se pokazali kao solidni snabdevači. Oni su se i jedini pojavili na tenderu.

Uslovi koje je postavila lokalna samouprava su složeni jer su u Zrenjaninu hteli da po svaku cenu izbegnu klasičnu prodaju i da snabdevanje lekovima prepuste tržištu. Zašto? Da bi se obezbedilo ravnomerno snabdevanje lekovima, odnosno da oni dospevaju i – na sela. Iz njih mladi odlaze, ostaju stari i nemoćni, a njima lekovi najviše i trebaju. Koncesionar zrenjaninskih apoteka se obavezao da neće biti zanemareno dostavljanje lekova i na ova mesta. Zbog svega je privatizacija i kasnila jer se tražilo prihvatljivo rešenje. Uglavnom, koncesionar preuzima 32 lokala u Zrenjaninu i selima. Za njihovo korišćenje će avansno uplatiti 840.000 evra, a ugovorom potpisanim prekjuče predviđeno je da se posle šest godina plaća i godišnja koncesiona naknada od 120.000 evra. Koncesija je ugovorena na 15 godina.

Od 32 lokala grad raspolaže s 24, a osam je vlasništvo trećih lica. Pored ostalih i apoteka u glavnoj pešačkoj ulici je u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve. Ono što može da zabrine stanovništvo iz okolnih sela jeste malo neobična praksa – da „Jankovići” u svim svojim prodavnicama lekova nemaju iste cene.

Sada postoji bojazan da će cene u seoskim apotekama, da bi se ostvarila njihova rentabilnost, mogle biti više. Međutim, nisu još obelodanjeni svi postignuti dogovori pa postoji nada da je predviđeno da se izbegne mogućnost da u tranziciji apotekarstva ispaštaju seljaci.

Za još tri bolesti uvode se preventivni pregledi: Jedna je glavni uzrok umiranja u Srbiji, a zbog druge ljudi sve češće dižu ruku na sebe

Novim programima ranog otkrivanja targetirane su bolesti od kojih se u Srbiji najviše oboleva. Još tri programa ranog otkrivanja bolesti - kardiovaskularnih, depresije i dijabetesa - uz postojeća tri skrininga za karcinome dojke, grlića materice i debelog creva, biće uvedena ove i sledeće godine, pišu današnje "Večernje novosti", pozivajući se na izvore u Ministarstvu zdravlja.

Stručne komisije već rade na protokolima novih skrininga, odnosno definišu vrste pregleda i analiza koje će se raditi u okviru ovih programa o trošku osiguranja.

- Kao i za postojeća tri, i za nove skrininge biće definisane i uzrasne grupe stanovništva koje će njima biti obuhvaćene i periodika pregleda - rekli su za "Novosti" u Ministarstvu.

Pravni osnov i dodatna pojašnjenja o nova tri programa ranog otkrivanja bolesti, sadrži predlog novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti koji bi trebalo uskoro da uđe u skupštinsku proceduru.

- Uz popravljanje uslova lečenja u smislu boljeg standarda u zdravstvenim ustanovama i kupovine savremene dijagnostičke i terapijske opreme, prevencija je jedan od stubova zdravstvene politike koja treba da doprinese boljem zdravlju nacije - objašnjavaju u Ministarstvu.

Novim programima ranog otkrivanja targetirane su bolesti od kojih se u Srbiji najviše oboleva, odnosno šećerna bolest koju ima čak 710.000 ljudi, depresija od koje boluje 420.000 ljudi i vodeći uzrok umiranja, kardiovaskularne bolesi.

- Procene su da 36 odsto ljudi sa dijabetesom nije svesno svog oboljenja. Zbog velik učestalosti ui brojnih komplikacija koje ga prate, dijabetes nameće ekonomski teret svim nacionalnim zdravstvenim sistemima i čitavom društvu. Troškovi zdravstvene zaštite obolelih od dijabetesa su dva do tri puta veći na pacijente koji nemaju dijabetes i iznose 12 odsto ukupnih troškova u zdravstvu - rečeno je u Ministarstvu.