Dijeta Uz Visok Krvni Pritisak

Click here to load reader

  • date post

    16-Apr-2015
  • Category

    Documents

  • view

    292
  • download

    18

Embed Size (px)

Transcript of Dijeta Uz Visok Krvni Pritisak

Dijeta uz visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak, nain ishrane i seksualni ivot - pojave su u uzronoposledinim vezama: visok pritisak moe izazvati probleme sa potencijom, a nainom ishrane i odreenim dijetama vi moete uticati na svoje zdravlje i time poboljati i svoj seksualni ivot. Ono to morate znati jeste da su potrebe organizma kod razliitih ljudi veoma individualne i zato se uvek u vezi sa dijetama morate konsultovati sa lekarom, nutricionistom. Vae dnevne potrebe zavise od vae teine, visine, ivotnog doba u kome ste i stepena vae aktivnosti. Dijeta kojom se unosi oko 2.000 kalorija primerena je na primer osobi od oko 55 godina starosti, prosene visine i teine, osobi koja je umereno, ak i slabo aktivna, a koja eli da odrava svoju teinu. Visokom atletski graenom mukarcu od oko 35 godina treba vie od 3.000 kalorija dnevno samo da bi odravao svoju teinu. Nema pravila: ako elite da smanjite svoju telesnu teinu, morate strogo voditi rauna o tome koliko kalorija unosite. Zapamtite - 3.500 kalorija vika jednako je polovini kilograma sala. Da biste gubili pola kilograma nedeljno, to zapravo i jeste najzdravije mravljenje, treba samo da unosite dnevno 500 kalorija manje nego sada. Za one koji imaju visok krvni pritisak, veoma je vano ograniiti unoenje natrijuma na 1.500 miligrama dnevno. To je otprilike 2/3 ajne kaiice kuhinjske soli. Taj cilj je veoma teko postii ukoliko previe jedete preraenu hranu - instant supe, odreske, slane sireve, kakavalje itd. Najbolje je jesti sveu hranu koja ne sadri konzervanse. itajte etikete na pakovanjima i proveravajte koliko natrijuma sadri hrana koju kupujete.

ta initi kada je povien krvni pritisak?

Ako se stalno povien krvni pritisak (hipertenzija), sistolni (gornji) pritisak ili dijastolni (donji) pritisak, ne kontrolie i ne lei, moe biti opasan po zdravlje i ivot. Uzroci povienog krvnog pritiska mogu biti razliiti i kada se otkriju, na njih treba delovati odgovarajuom terapijom kako bi se spreile posledice. Posledice povienog krvnog pritiska Povieni krvni pritisak oteuje krvne sudove i dovodi do oteenja bubrega i mozga, a usled toga moe doi do: modanog udara, sranog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oteenja bubrega i drugih zdravstvenih poremeaja. ta initi? Redovnom kontrolom, merenjem krvnog pritiska, mogu se spreiti posledice. Kada se utvrdi poveani krvni pritisak ili povremeno poveanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru. Da bi lekari mogli da uspostave tanu dijagnozu i uzroke povienog krvnog pritiska, potebno je vie puta obaviti pregled i vie puta izmeriti pritisak. U savremenu dijagnostiku bolesti srca i kontrole krvnog pritiska spada i aparat poznat kao holter. Ranije su ovi aparati bili veoma skupi (bilo ih je malo) i sama metoda merenja bila je komplikovana i skupa. U prolosti se na holter ekalo dosta dugo, dok su sada ovi aparati relativno dostupni svim pacijentima.

ta se dobija holterom?

Za preciznu dijagnostiku bolesti srca treba imati uvid u dnevno-none varijacije krvnog pritiska i rad srca. Koje aparate treba upotrebiti i koje analize izvriti utvruje i odluuje internista. Savremena dijagnostika veoma esto ukljuuje dvadesetetvoroasovni holter monitoring krvnog pritiska. Ovaj aparat je prenosan, lak i bezbedan, tako da ga pacijent nosi sa sobom 24 sata. Tokom toga se svakih 30 minuta pacijentu meri krvni pritisak, kao i ostali bitni parametri (puls, pravilnost otkucaja srca...). Ovi podaci se belee u memorju holtera, a posle skidanja aparata se uitavaju u raunar. Podaci sa holtera se posle unoenja u raunar obrauju i sumiraju. Na osnovu ovih podataka, lekar stie saznanja i uvid u maksimalne, minimalne i prosene vrednosti krvnog pritika, brzinu otkucaja srca, kao i periode (vreme u toku dana) kada dolazi do naglog skoka krvnog pritiska. Na osnovu pregleda, rezultata holtera i ostalih analiza lekar e ustanoviti uzroke i mogue posledice kako bi propisao adekvatnu terapiju i pravilno doziranje lekova. Zakljuak i upozorenje Kada se ustanovi povean ili nestabilan krvni pritisak i definiu uzroci takvog stanja, onda se treba strogo pridravati propisane terapije i ii na redovne kontrole

Uzroci povienog krvnog pritiska

Povienim krvnim pritiskom (hipertenzija) smatra se sistolni (gornji) pritisak vei od 140 milimetara ivinog stuba i dijastolni (donji) pritisak vii od 90 milimetara ivinog stuba. ta je "gornji" a ta "donji" pritisak? Sistolni (gornji) pritisak oznaava najveu vrednost pritiska u arterijama posle otkucaja srca. Dijastolni (donji) pritisak oznaava vrednost pritiska u arterijama pri otputanju srca izmeu dva otkucaja. Izmerene vrednosti krvnog pritiska pokazuju koliki otpor krvni sudovi pruaju proticanju krvi. Uzroci Statistiki je utvreno da 95% pacijenata boluje od takozvane primarne arterijske hipertenzije nepoznatog uzroka - to su kombinovani genetski i drugih uzroci. Za ostalih 5% (sekundarna hipertenzija) poznati su uzroci, i to su uglavnom posledice: hormonskih poremeaja, bolesti bubrega, bolesti nadbubrne lezde, bolesti perifernih krvnih sudova, trudnoa, nusposledice nekih lekova, bolesti srca i drugo. ta se deava u naim krvnim sudovima? Srce svojim otkucajima pumpa krv kroz krvne sudove zvane arterije u ceo organizam. Iz srca krv ide kroz velike arterije koje se granaju u manje arterije, tj. arteriole, do najmanjih krvnih sudova kapilara. Kapilari dovode krv i hranljive materije do svih organa i delova tela. Krv se iz tela kroz vene vraa u srce. Arteriole se ire ili skupljaju pod dejstvom nervnih impulsa. Kada su krvni sudovi otvoreni, kroz njih krv tee slobodno bez mnogo sranog naprezanja. Ukoliko su krvni sudovi sueni, onda srce mora raditi sa mnogo vie naprezanja, tj. sa vie

snage. Zbog suenih krvnih sudova, poveava se otpor u krvnim sudovima, pa se javlja poveani krvni pritisak ili hipertenzija. Posledice Usled poveanog krvnog pritiska, srce se napree prekomerno, a krvni sudovi se oteuju. Poveani krvni pritisak oteenjem krvih sudova dovodi do oteenja bubrega i mozga. Srce, krvni sudovi, mozak i bubrezi mogu dugo odolevati povienom krvnom pritisku a da se ne uoavaju vidljivi simtomi (glavobolja, zamor, bolovi u bubrezima ili drugi bolovi). Meutim, dugogodinji ivot sa poveanim krvnim pritiskom moe dovesti do: modanog udara, sranog udara, slabljenja srca, prskanja krvnih sudova, oteenja bubrega i drugih zdravstvenih problema. Preporuke Da bi se spreile posledice povienog krvnog pritiska, potrebna je redovna kontrola - merenje krvnog pritiska. Ukoliko se ustanovi poveani krvni pritisak ili povremeno poveanje krvnog pritiska, treba se obratiti lekaru i pristupiti leenju. Na osnovu propisane terapije lekara, treba redovno uzimati lekove za regulisanje krvnog pritiska, kako bi se spreile komplikacije zdravstvenog stanja i oteenje vitalnih organa. Upozorenje Veoma je vano da pacijenti ne prestaju samoincijativno sa uzimanjem lekova kada im se navodno pritisak stabilizuje. Povremeno poveanje krvnog pritiska (nestabilan krvni pritisak) podjednako je opasno kao i stalno povien krvni pritisak. Prestanak terapije kod privremeno stabilnog pritiska, moe biti veoma opasan. U takvim sluajevima esto dolazi do iznenadnog znaajnog poveanja krvnog pritiska sa fatalnim posledicama kao to su modani udar, infarkt ili otkaz bubrega.

Fizikim aktivnostima protiv povienog krvnog pritiska

Povieni krvni pritisak (hipertenzija), koji u proseku ima svaka trea osoba, uzevi u obzir optu populaciju - znatno poveava rizik od nastajanja sranih bolesti i sranog udara. Stoga se fizike aktivnosti, kao i zdrava ishrana, smatraju najboljim sredstvima za borbu protiv hipertenzije. Fizike aktivnosti diprinose i efikasnosti lekova protiv povienog krvnog pritiska. Unesite to vie zabave u svoje vebe Pronaite aktivnosti u kojima uivate i potrudite se da vam donja granica bude pola sata, a praktikujte ih to je mogue vie dana u nedelji. Dnevni poslovi po kui, batovanstvo, pranje prozora, korienje stepenica umesto lifta, odlazak do supermarketa u nabavku, plivanje i vonja bicikla - sve ove aktivnosti jaaju vae srce. Teretana? Ne morate na pomen rei vebe ili fizika aktivnost odmah da pomislite na teretanu, jer ima bezbroj naina pomou kojih moete uvek biti u formi. Meutim, nekim ljudima je mnogo lake da se usredsrede na vebanje kada se nalaze u teretani. Moete zatraiti od trenera koji rade u vaoj teretani da vam urade program koji vam najvie moe pomoi u ostvarivanju cilja. Ojaajte svoje srce Vebe u cilju ojaavanja ili poveanja sveukupne otpornosti uz pomo tegova i sprava sa tegovima, ili putem sklekova i trbunjaka - mogu popraviti opte zdravlje vaeg srca, ukoliko ih radite 2-3 nedeljno. Vebe otpornosti sputaju krvni pritisak, smanjuju koliinu masti u telu, a poveavaju miinu masu i popravljaju bioritam.

im vam postane toplo, skoite istog trenutka u bazen Vebe za odravanje forme koje podstiu ubrzaniji rad srca (poput tranja, vonje bicikla i sl.) veoma su bitne za sniavanje krvnog pritiska i jaanje srca, kao i za poveanje izdrljivosti. Ukoliko pak ne moete da podnesete "vrelinu" ovakvih vebi, onda je odlazak na bazen prava stvar za vas. Naime, svega pola asa plivanja smanjuje koliinu adrenalina koji krui po naem telu i oputa krvne sudove. Povrh svega, plivanje vraa otkucaje u normalu i sputa krvni pritisak. Koliko aktivnosti i vebi je dovoljno? Ukoliko spadate u grupu ljudi ije su varijacije krvnog pritiska umerene, tridesetominutne vebe hodanja/etnje bie sasvim dovoljne da izbegnete lekove. Ukoliko ve uzimate neki od lekova, umerene tridesetominutne aktivnosti/vebe koje e vas naterati da se malo zadiete i time poveate brzinu otkucaja srca - mogu samo jo vie doprineti efektnosti lekova koje pijete. ak i ako nemate problema sa povienim krvnim pritiskom, redovne fizike aktivnosti i vebe pomoi e vam da ga odrite u normali. Za one koji ve imaju probleme sa srcem i krvnim pritiskom, vano je da ne preopterete svoj organizam pretekim, jer im to moe dodatno pogorati zdravstveno stanje.

Namirnice koj