1. MEDICINSKAETIKA

2. OSNOVNI ETIKI POJMOVI Re etika poinje od grkih reiethos -obiajethikos -moralan Etika je nauka o moralu Moral je skup obiaja, navika, normi ili pravila ponaanjakojima se ljudi rukovode u svojim postupcima. Ove norme, naela ili pravila ponaanja uvek podrazumevajuregulisanje meuljudskih odnosa i to odnosa izmeu ljudi iodnosa jedinke prema drutvu. 3. Cilj moralne norme je regulisanje meuljudskih odnosa iodreivanje sutine i svrhe ovekovog ivota. Tanije ciljevemoemo odrediti pojmovima dobro (ispravno) ili zlo(neispravno).Zato u praksi pojam moral podrazumeva ta je dobro, a tazlo.Moralni sud ili ocena se odnosi na neki postupak,rasuivanje, ponaanje ili karakter nekog oveka ili nassamih 4. . Etika je filozofska disciplina koja prouava moral,njegovo poreklo i ciljeve. Poreklo morala datira od prvobitne zajednice kada jeovek iveo u manjim ili veim grupama. ivei ugrupi postavljaju se dva pitanja:1. Kakav treba da budem ja da bih ja i drugi bilisreni?2. Kakvi treba da budu drugi da bih ja bio srean? Ovako su formirana pravila ljudskog ponasanja kojavremenom podleu promeni. 5. MORAL KAO PSIHIKA FUNKCIJAOVEKA Moral predstavlja psihiku funkciju oveijeg mozga.Svaki ovek poseduje dispoziciju za razvoj moralnosti.Kao i emocije ili inteligencija moralnost ima svojezakonitisti formiranja i redosled razvoja. Moralnost se sastoji iz:1. Moralnog rasuivanja2. Moralnog ponaanja 6. 1.Moralno rasuivanjeje misaoni procespomou koga se donose odreeni moralni sudovi, odluke ilizakljuci.Iz njih proizilaze nai odnosi sa drugim ljudima ili drutvomkao celinom. Takoe podrazumeva da u moralnom miljenjuvanu ulogu imaju neki principi. 7. a) Forma moralnog rasuivanja je:-nain na koji se donosi neki moralni sud.-motivi koji su ukljueni prilikom analizeodreene moralne situacije prilikom donoenjamoralnog suda.Tokom ivota naeg sazrevanja trebalo bi dasazreva i nae moralno rasuivanje. Postoje dvaoblika zrelog rasuivanja: 8. b) Sadraj moralnog rasuivanjaoznaava da se ovek opredeljuje za neku moralnuvrednost u odreenoj situaciji.Sadraj moralnog suda - uvek je vrednost kojoj ovektei vrhovno dobro2.Moralno ponaanje je svaka akcija jedinke koja jeregulisana moralnim normama. Ova aktivnost mora bitislobodna i samostalna. 9. PREDUSLOVI ZA MORALNOPONAANJE1. SvestSvest je sposobnost oveka da spozna samog sebe, svojeJA u svetu koji ga okruujeSa medicinske take sposobnost mozga da prepoznajepoznata lica, daje tane podatke o sebi i drugima i omestu i okolini u kojoj se nalazi.2. Inteligencija ili razumMisaona sposobnost koja omoguava shvatanje pojavaoko sebe, razlikovanje bitnog od nebitnog, donoenjezakljuaka. 10. 3. NagoniNasleeni obrasci ponaanja specifini za svaku vrstu-nagon za udruivanjem-nagon za ishranom-seksualni nagon4. Emocije (oseanja)Su snani pokretai ljudske delatnosti i razmiljanja. Sveinformacije koje primimo putem ula obrauje emocijalnimozak (limbiki sistem) i na taj nain odreuje na emocijanistav prema svakoj pojaviEmpatija je saoseanje prema pacijentu bez preivljavanjategoba. 11. 5. VoljaJe usmerena aktivnost ka odreenom cilju. To je psihikaenergija koja je neophodna za realizaciju naih namera.6. Oseaj dunostiProistie iz ivota oveka u zajednici i povezano je sarazliitim profesijama.7. ObiajiPreneseni su iz prvobitne zajednice, a karakterie ihodsustvo svesti o svrsi. 12. POZITIVNE I NEGATIVNE MORALNE OSOBINELINOSTI POZITIVNE OSOBINE LICNOSTI Pravinost Istinoljubivost Doslednost Iskrenost Samokritinost Humanost (ovekoljublje) SkromnostAltruizam(nesebina briga zadobrobit drugih ljudi)PlemenitostSolidarnostHrabrostOdgovornostRadinostLjubaznost 13. Sujeta Egoizam Zavist Zloba Ljubomora Osvetoljubivos Mrnja Dvolinost Laljivost Pohlepa Bestidnost Licemerje NEGATIVNE OSOBINE LINOSTI 14. PROCES USVAJANJA MORALA Tee u dve etape:1.Prva faza jePodsvesna,traje od etvrte do osme godine i nastaje pod utivcajemautoriteta.Autoritet podrazumeva dobro moralno ponaanje roditelja,vaspitaa, profesora, rukovodilaca. Ako postoji skald izmeuteorije i prakse osoba sa autoritetom gradie se pozitivnemoralne norme. 15. Druga fazaje svesnajer osoba ne usvaja sve sto joj se nudi nego vri izbor,neto usvaja, neto menja ili odbacuje. Sada ve uticajimaju i:vrnjaci, javne linosti, mediji...Kada je proces usvajanja morala zavren on funkcioniesam za sebe i ovek ima jaku potrebu da svoju moralnulinost sauva manje-vie ne promenjenu 16. KONTROLA VRENJA MORALNIH NORMIKazne:Sprovodi ih super ego (nad-ja = savest)u vidu nagrade i kazne.a) Gria savesti (samoosuda, gaenje nad uinjenimprekrajem, neodreeni strah, samokanjavanje,samoubistvo...)b) Stid Nagrade:a) Ponosb) Odobravanjec) Pohvaljivanje 17. ETIKA I PROFESIJA Medicinska etika prouava prava i dunosti zdravstvenihradnika. Da bi se neki postupak proglasi etiki ispravnim ilineispravnim etika javno definie (kodifikuje) odreeneprofesionalne obaveze i dunosti putem pisanihdokumenata koji se nazivaju kodeksi. Za krenje propisa ovih kodeksa sankcije izriu stalekeorganizacije preko tzv. suda asti, a kazne su opomena,javno igosanje ili iskljuenje iz staleke organizacije (SLD-SrpskoLekarsko Drutvo). 18. Deontologija je nauka koja se bavi moralnim normamaodreenih profesija i nainima normantivno-zakonskogregulisanja.Medicinska deontologija se bavi prouavanjem prava idunosti zdravstvenih radnika. Ona je iri pojam od etike jerobuhvata i pravne propise, a ne samo moralne.