11. MAŠINE ZA SADNJU

Primenom mehanizovane sadnje postiţu se višestruko veći učinci po svakom radniku, koji

opsluţuje mašinu za sadnju, u odnosu na ručnu sadnju. Osim toga, značajno je i to što se

obezbeđuje tačniji raspored sadnog materijala unutar i između zasađenih redova, kao i dubina

sadnje, a sve to doprinosi lakšem i boljem izvođenju ostalih agrotehničkih operacija u toku

vegetacije.

U zavisnosti od vrste sadnog materijala postoje mašine za:

- sadnju rasada,

- sadnju lukovica, gomolja i krtola, i

- za sadnju sadnica.

11.1. Mašine za sadnju rasada

U zavisnosti od stepena mehanizovanosti sadnje, ulaganje rasada u brazdu moţe da se izvede na

sledeće načine:

- ručno, ulaganjem rasada u otvorenu brazdu ili formirane rupe,

- sa poluautomatskim uređajima za ulaganje rasada u otvorenu brazdu i

- s automatskim uređajima za ulaganje rasada u otvorenu brazdu.

Sadnja rasada sa sadilicom, sastoji se iz sledećih operacija:

- otvaranje brazde ili formiranje rupe za odlaganje rasada,

- ulaganje rasada u brazdu ili rupu, i

- učvršćivanje rasada u zemljištu.

Najniţi stepen mehanizovanosti sadnje je sa ručnim ulaganjem rasada u brazdu ili u rupe. Na

slici 11.1 prikazana je samohodna, petoredna sadilica sa grebenima, pomoću kojih se formiraju rupe

u obliku kocke. Dva radnika ručno ulaţu rasad u formirana udubljenja. Sadilica dobija pogon za

kretanje od elektromotora i namenjena je za zaštićeni prostor, za sadnju rasada u hranljivim

kockama. Dimenzije grebena moraju da odgovaraju dimenzijama hranljivih kocki.

Sl. 11.1. Samohodna sadilica sa ručnim ulaganjem rasada u formirane rupe

Vučena sadilica, sa ručnim ulaganjem rasada, prikazana je na slici 11.2. Po širini valjka (1),

postavljeni su limeni, prstenasti nosači sa grebenima. Broj grebena po obimu valjka određuje

razmak između formiranih rupa, tj. razmak biljaka u redu, dok razmak između limenih prstenova sa

MAŠINE ZA SADNJU

129

grebenima određuje razmak između zasađenih redova. Radnici, sedeći na dasci (4), uzimaju iz

sanduka (2) ili kontejnera rasad i ručno ga ulaţu u formirana udubljenja. Jedan radnik opsluţuje

dva ili tri reda. Brzina kretanja sadilice je od 50 do 80, pa čak 100 do 300 m/h. Poloţaj radnika, pri

izvođenju sadnje, je neudoban, zbog stalno pognutog poloţaja tela, i to izaziva zamor.

Sl. 11.2. Vučena sadilica rasada sa ručnim ulaganjem rasada u formirane rupe:

1 – valjak sa grebenima; 2 – sanduk sa rasadom; 3 – nagazni točkovi; 4 – sedište-daska; 5 – osloni točkovi;

6 – platforma za skladištenje rasada; 7 – piramida za agregatiranje sa traktorom

Ako se sadi rasad sa golim ţilama, umesto grebena, na valjak se postavljaju prstenasti otvarači

brazdi, a nagazni točkovi, sa leve i desne strane rasada, sabijaju zemljište. Radni zahvat sadilica sa

grebenima je najčešće od 1,0 do 1,5 m.

U novije vreme najviše su u upotrebi sadilice sa

poluautomatskim uređajem za ulaganje rasada u otvorenu

brazdu (tzv. poluautomatske sadilice). Razlikuju se dve

osnovne grupe sadilica: univerzalne i uskonamenske.

Univerzalne sadilice, sa poluautomatskim uređajem za

ulaganje rasada u otvorenu brazdu (sa golim ţilama, iz

kontejnera, zapremine do 40 cm3, i iz hranljivih kocki manjih

dimenzija). Uskonamenske sadilice (npr. samo za sadnju

rasada proizvedenog u hranljivim kockama, samo za sadnju

rasada proizvedenog u kontejnerima, ili po "culto" sistemu).

Otvarači brazde imaju različite dimenzije, u zavisnosti od

vrste rasada (sl. 11.3).

Kod univerzalnih sadilica sa poluautomatskim uređajem

za ulaganje rasada, radnik rukom ulaţe rasad u uređaj za ulaganje u brazdu, po određenom ritmu

(ulaganje rasada bez stvaranja zalihe). U praksi su najviše u upotrebi dva tipa uređaja za ulaganje

rasada u otvorenu brazdu:

- s elastičnim diskovima i

- sa hvataljkama na lancu.

Sekcija za sadnju ima uređaj za ulaganje rasada u brazdu, sa dva, međusobno zakošena i na

vrhu priljubljena, elastična diska (2) od čeličnog lima. Na levom elastičnom disku nalazi se

zupčanik, koji se preko sistema zupčanika pogoni od levog nagaznog točka (3) sa tandem

zupčanikom. Po obimu levog elastičnog diska pričvršćeni su plastični markiri, pored kojih radnik

ulaţe po jedan rasad ( II ) između diskova sa jednom rukom, dok u drugoj drţi veći broj biljaka ( I ).

Rasad se umeće sa korenom okrenutim izvan diskova. Pošto su na prednjem delu elastični diskovi

priljubljeni jedan uz drugi, uloţeni rasad se obrće zajedno sa diskovima.

Sl. 11.3. Veličine otvarača brazde

MAŠINE U HORTIKULTURI

130

a) b)

Sl. 11.4. Poluautomatska univerzalna sadilica s elastičnim diskovima:

1 - otvarač brazde; 2 - elastični diskovi; 3 - nagazni točkovi; 4 - sedište;5 - nagrtači; 6 - ram sekcije

Poluautomatska sadilica s elastičnim diskovima ima sekcije za sadnju (sl. 11.4,a), koje su

pričvršćene za ram sadilice (sl.i 11.4,b).

a) b)

Sl. 11.5. Nagazni točkovi i nagrtači tragova točkova

U donjem delu diskovi su razmaknuti, tako da se rasad oslobađa stiska od diskova i odlaţe u

formiranu brazdu. Istovremeno, nagazni točkovi sabijaju zemlju oko korena i učvršćuju ga u

zemljištu (sl. 11.5,a). Iza nagaznih točkova su nagrtači (5), koji prekrivaju tragove nagaznih točkova

rastresitom zemljom (sl. 11.5,b).

a) b)

Sl. 11.6. Elastični diskovi sadilice sa markirima i metalnim šiljcima:

1 – otvarač brazde; 2 – elastični disk; 3 – marker sa metalnim šiljcima; 4 - "Jiffy"-saksija sa rastvorom;

5 – nagazni točak

MAŠINE ZA SADNJU

131

Kod sadnje rasada proizvedenog u "Jiffy"-saksijama manjih dimenzijama, slika 11.6,a, ili u

hranljivim kockama (sl. 11.6,b), markiri su sa metalnim šiljcima, na koje radnik nabada rasad. Pri

sadnji rasada, koji je osetljiv na mehaničke pritiske, koriste se elastični diskovi na čije obode se

postavljaju elastični gumeni prstenovi (sl. 11.6,b).

Poluautomatske univerzalne sadilice sa hvataljkama na lancu (sl. 11.7) jednako su zastupljene

kao i sadilice s elastičnim diskovima. Uređaj za ulaganje rasada u brazdu sastoji se iz gumenih

hvataljki u obliku prstiju (3), namontiranih na lanac (2). Lanac dobija pogon od nagaznih (5), sl.

11.7, ili pogonskih točkova sadilice (sl. 11.8,a). Kod sadilice sa jednim ramom (sl. 11.8,a),

minimalni razmak između zasađenih redova je 50 cm, dok pri upotrebi tandem verzije (tj. sa dva

rama, slika 11.4,b) je 25 cm. Razmak između zasađenih biljaka u redu moţe da se podešava

postavljanjem različitog broja markira po obimu elastičnog diska (2,3,4 i 6) i promenom prenosnog

odnosa pomoću zupčanika. Razmaci u redu su od 20 do 60 cm.

a) b)

Sl. 11.7. Poluautomatska sadilica sa hvataljkama na lancu:

1 - otvarač brazde; 2 - lanac; 3 - hvataljka; 4 - pogonski lanac; 5 - nagazni točkovi; 6 - vođica; 7 - tegovi

(po potrebi); 8 - sedište; 9 - opruga; 10 - ram sekcije sadilice, 11 - ram sadilice;

12 - piramida za kačenje o traktor

Radnik ulaţe rasad u otvorenu hvataljku (sl. 11.8,b), tako da je koren okrenut prema radniku.

Prolaskom hvataljki između vođice (, sl. 11.7,a, poz. 6, pogled A), one se zatvaraju, pridrţavajući

rasad. U donjem poloţaju lanca hvataljka se otvara, jer izađe iz vođice, a rasad se ulaţe u otvorenu

brazdu. Istovremeno nagazni točkovi (5) sabijaju zemlju oko korenovog sistema rasada i učvršćuju

ga u zemljištu.

a) b)

Sl. 11.8. Poluautomatska sadilica rasada sa pogonskim točkom (a) i hvataljkama na lancu (b)

MAŠINE U HORTIKULTURI

132

Brzina ulaganja rasada, kod sadilica s elastičnim diskovima je od 40 do 45 biljaka/min (oko

2.500 biljaka/h). To znači da zadati razmak biljaka unutar zasađenog reda uslovljava brzinu kretanja

sadilice.

Brzina kretanja sadilice (Vs) u agregatu sa traktorom moţe da se izračuna na osnovu izraza:

Vs ≈ 2,5 · a (km/h), (11.1)

gde je:

a – razmak biljaka unutar zasađenog reda, (m).

Kod sadilica sa hvataljkama na lancu brzina ulaganja rasada je od 50 do 60 biljaka/min. Veći

učinak radnika, u odnosu na sadilicu sa diskovima, objašnjava se činjenicom da je poloţaj tela

radnika, pri ulaganju rasada, u pribliţno vertikalnom poloţaju, bez saginjanja, s udobnijim sedištem

i mogućnošću za njeno podešavanje.

Sadnju treba istovremeno da prati i lokalno zalivanje zasađenog rasada. Sistem za zalivanje

sastoji se od rezervoara za vodu zapremine 250 litara, (sl. 11.9), koji je plastičnim cevima povezan

sa propusnim ventilima između elastičnih diskova i otvarača brazdi.

Pored rezervoara (1), uređaja za lokalno zalivanje (2), višeredna sadilica ima i marker (3) za

spajanje dva susedna prohoda sadilice. Prikazana sadilica moţe biti opremljena i sistemom za

unošenje pesticida, zaštitnog sredstva ili hraniva.

Uskonamenske sadilice imaju uređaj za ulaganje rasada, koji omogućava stvaranje zalihe

rasada, tako da radnik ne mora u tačno određenom trenutku da uloţi rasad u uređaj za ulaganje, već

ga samo ulaţe u predviđeno mesto. Uređaj u koji je uloţen rasad, svojim kretanjem (rotacionim ili

translatornim), ulaţe rasad u vremenskom intervalu, koji definiše zadati razmak biljaka u redu.

Na slici 11.10 prikazana je domaća,uskonamenska poluautomatska sadilica, koja je namenjena

za rasad proizveden u kontejnerima. Uređaj za odlaganje rasada je sa vertikalnom osom obrtanja i

rotirajućim kljunovima.

Sl. 11.9. Sadilica rasada s uređajem za lokalno zalivanje zasađenog rasada:

1 - rezervoar za vodu; 2 - razvodni uređaj sistema za zalivanje; 3 - marker; 4 - platforma za skladištenje

rasada; 5 - sedište; 6 - otvarač brazde; 7 - elastični diskovi; 8 - nagazni točkovi; 9 - čistači nagaznih

točkova od nalepljene zemlje

Princip rada sadilice je sledeći (sl. 11.10,a): radnik sedi na sedištu sadilice (3), uzima rasad iz

kontejnera na nosaču (2) i stavlja ga u otvore na rotirajućoj ploči (1), ispod kojih se nalaze

"kljunovi". Na rotirajućoj ploči se nalazi najčešće šest otvora. U momentu ulaganja rasada

"kljunovi" su zatvoreni, a kada naiđe iznad sprovodne cevi (4) otvara se, rasad prolazi kroz

MAŠINE ZA SADNJU

133

sprovodnu cev i odlaţe na dno otvarača brazde (5). Pomoću mehanizma (6) rasad se iz otvarača

brazde potiskuje na dno brazde. Istovremeno, nagazni točkovi (7) rasad učvršćuju u zemljište. U

zavisnosti od dimenzija ćelije kontejnera, odnosno zapremine supstrata u kojem se nalazi korenov

sistem rasada, podešava se razmak između nagaznih točkova.

a) b)

Sl. 11.10. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada iz kontejnera:

1 - rotirajuća ploča sa kljunovima; 2 - nosač kontejnera sa rasadom; 3 - sedište; 4 - sprovodna cev;

5 - otvarač brazde; 6 - mehanizam za odlaganje rasada u brazdu; 7 - nagazni točkovi; 8 - osloni točkovi

Minimalni razmak između zasađenih redova (tj. razmaka između sekcija sadilice) kod

standardne verzije, sa jednim ramom, je 50, a kod tandem varijante (sa dva rama) je 25 cm. Razmak

biljaka u redu podešava se promenom prenosnog odnosa između pogonskih točkova i rotirajuće

ploče. Razmak između zasađenih biljaka u redu moţe da se podešava u granicama od 8 do 60 cm.

Kao dodatna oprema, na sadilici moţe da se nalazi depozitor za unošenje insekticida (sl.

11.10,b, poz. 1), ili uređaj za lokalno zalivanje rasada.

Poluautomatska sadilica na slici 11.11,a, namenjena je za sadnju rasada proizvedenog u

kontejnerima i hranljivim kockama. Rotacioni raspoređivač rasada (sl. 11.11,b), moţe biti urađen sa

maksimalno 12 otvora u koje radnik ulaţe rasad. Minimalni razmak rasada između redova je 50,

dok u redu moţe da se podešava u granicama od 15 do 50 cm.

a) b)

Sl. 11.11. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada iz kontejnera i hranljivih kocki

MAŠINE U HORTIKULTURI

134

Sadilica se priključuje na poluge podiznog mehanizma traktora, pa u transportu je nošena (kao i

sadilice prikazane na slikama 11.2,7,8,9 i 10), a u radu vučena.

Uskonamenska poluautomatska sadilica rasada, namenjena je za sadnju rasada proizvedenog po

"Culto"-sistemu (sl. 11.12,a), ima uređaj za ulaganje rasada u obliku elastičnih diskova (sl. 11.12,b).

Radnik izuzima rasad iz ćelija stiroporskih kontejnera i odlaţe ga u kašike (sl. 11.12,b) na

beskrajnom lancu. Kašike dopremaju rasad do elastičnih diskova, a oni zatim do formirane brazde.

Istovremeno, pomoću nagaznih točkova, rasad se učvršćuje za zemljište. Beskrajni lanac dobija

pogon od kandţastog točka, lančanika i sistema zupčanika u menjačkoj kutiji. Razmak rasada u

redu moţe da se podešava u granicama od 10 do 60 cm. Minimalni razmak između zasađenih

redova je 50 cm.

a) b)

Sl. 11.12. Poluautomatska sadilica za sadnju rasada proizvedenog po "Culto" sistemu

Sedišta za radnike mogu da se podešavaju u horizontalnoj ravni (napred – nazad), da bi telo

radnika zauzelo pravilan poloţaj. Sedišta su sa naslonom, tapacirana i imaju bočne oslonce.

Kvalitetno i pravilno podešeno sedište utiče na manje zamaranje radnika i moţe da poveća

efikasnost sadnje i do 50%.

U drugu grupu uskonamenskih sadilica spada i ona namenjena za sadnju rasada proizvedenog u

hranljivim kockama.

a) b)

Sl. 11.13. Samohodna sadilica rasada proizvedenog u hranljivim kockama:

1 - platforma za kretanje radnika; 2 - poprečna vođica; 3 - nosač sanduka; 4 - sanduk sa rasadom;

5 - trakasti transporter; 6 - vođice za hranljive kocke; 7 - otvarač brazde; 8 - mehanizam za ulaganje

rasada u brazdu; 9 - nagazni točkovi; 10 - upravljački točkovi; 11 - upravljač; 12 - osloni točkovi;

13 - pogonski motor; 14 - platforma za skladištenje rasada

MAŠINE ZA SADNJU

135

Samohodnu sadilicu namenjenu za sadnju rasada proizvedenog u hranljivim kockama opsluţuje

jedan radnik, koji stoji na platformi (1), sl. 11.13,a. Rasad proizveden u hranljivim kockama, nalazi

se u sanducima i uskladišten je na platformi (14), koja moţe da primi 5.000 hranljivih kocki. Proces

sadnje rasada počinje uzimanjem punog sanduka sa platforme (14) i postavljanjem na nosač

sanduka (4), koji se pomera levo – desno po vođici (2). Svaki red hranljivih kocki unutar sanduka,

nalazi se u teleskopskim drţačima. Prednja strana sanduka je bez stranice. Radnik koji usmerava

redove hranljivih kocki prema trakastom transporteru (5), pomera nosač sa sandukom (3) po vođici.

Pomoću teleskopskog drţača, potiskuje red hranljivih kocki između vođica (6). Isti postupak

ponavlja kod "hranjenja" svakog od pet trakastih transportera, koliko i sadilica ima redova. Na

donjem delu trakastog transportera, rasad se zahvata mehanizmom (8) za ulaganje rasade na dno

formirane brazde s otvaračem brazde (7). Pomoću nagaznih točkova (9) učvršćuje se rasad u

zemljištu. Minimalni razmak biljaka u redu je 15, a između zasađenih redova 23 cm. Učinak

sadilice je od 7.000, ako je opsluţuje jedan radnik, pa do 14.000 biljaka/h, ako je opsluţuju dva

radnika. Snaga pogonskog motora je 7,5 kW. U zavisnosti od razmaka biljaka u redu i broja radnika

koji opsluţuju sadilicu, brzina kretanja u radu je od 0,2 do 6 km/h. Na slici 11.13,b prikazana je

samohodna petoredna sadilica u sadnji rasada na gredicama, u visokom tunelu.

Na slici 11.14 prikazana je traktorom vučena, četvororedna sadilica rasada, proizvedena u

hranljivim kockama, pri sadnji na gredice, u zaštićenom prostoru (ista sadilica moţe da sadi i na

otvorenom polju). Na slici 11.14,a prikazana je platforma za odlaganje praznih sanduka, na slici

11.14,b uređaj za formiranje mini gredice, uz istovremenu sadnju, a na slici 11.14,c je varijanta za

sadnju na ravnoj površini, učvršćivanjem rasada u zemljištu pomoću gumom obloţenih, nagaznih

točkova.

Sl. 11.14. Vučena sadilica rasada proizvedenog u hranljivim kockama

Sadnja rasada, koji je proizveden u kontejnerima, hranljivim kockama, kao i drugi sadni

materijal, moţe da se sadi i na zemljištu gde je prethodno obavljeno nastiranje (malčovanje)

zemljišta folijom.

Na slici 11.15 prikazana je sadnja rasada, na ranije malčovanom zemljištu pomoću folije, koji je

proizveden u kontejnerima. Prikazana sadilica je sa jednom sekcijom za sadnju (tzv. jednoredna

sadilica). Uređaj za ulaganje rasada u zemljište izrađen je u obliku "kljunova" (1), koji su

raspoređeni po obodu dve okrugle, vertikalno postavljene ploče (2), koja rotira oko horizontalne ose

obrtanja. Pogon ploča, između kojih su postavljeni kljunovi, izveden je od točkova sadilice (3)

preko lančastog prenosnika i vratila. Razmak biljaka unutar zasađenog reda podešava se promenom

prenosnog odnosa u prenosniku. U momentu ulaganja rasada, kljun je zatvoren (detalj prikazan u

gornjem desnom uglu slike 11.15). Kada obrtanjem ploče kljun dospe do površine folije, on je buši,

MAŠINE U HORTIKULTURI

136

prodire na određenu dubinu (u zavisnosti od ţeljene dubine sadnje i duţine ćelije kontejnera). U

najniţem poloţaju, kljun se otvara, dolazi do prosecanja folije u obliku slova "T" i odlaţe se rasad u

formiranu rupu. Pozadi sadilice nalaze se nagazni točkovi (4), koji učvršćuju rasad u zemljištu.

Razmak biljaka unutar zasađenog reda moţe da se podešava u granicama od 21 do 165 cm.

Sl. 11.15. Sadnja rasada kroz malč foliju

Na slici 11.16,a prikazana je vučena sadilica, koja u jednom prohodu izvodi: polaganje trake za

navodnjavanje po sistemu "kap po kap", nastiranje zemljišta folijom i sadnju rasada proizvedenog u

kontejnerima. Sadilica pripada grupi mašina sa poluautomatskim uređajem za ulaganje sadnog

materijala. Uređaj u koji radnik odlaţe sadni materijal (u ovom slučaju rasad proizveden u

kontejnerima), izveden je u obliku vertikalno rotirajućih "kljunova".

Mašina, šematski prikazana na slici 11.16,b, ima glatki valjak (1) za ravnanje i delimično

sabijanje rastresitog površinskog sloja zemljišta, po širini radnog zahvata mašine. Osim toga,

opremljena je uređajem na kojem je kalem sa trakama za navodnjavanje po sistemu "kap po kap"

(2) i uređajem na kojem je kalem sa malč folijom (3).

a) b)

Sl. 11.16. Istovremeno nastiranje zemljišta i sadnja rasada kroz malč foliju:

1 – glatki valjak; 2 – kalem sa trakom za navodnjavanje; 3 – kalem sa malč folijom; 4 – vođica za polaganje

malč folije na površinu zemljišta; 5 – platforma sa kontejnerima; 6 – sedište za radnika; 7 - "kljun" za

ulaganje rasada; 8 – nosač "kljuna"; 9 – vođica; 10 – uređaj za otvaranje "kljuna"; 11 – nagazni točkovi;

12 – nagrtači zemlje na krajeve malč folije; 13 – pogonski točkovi sadilice; 14 – platforma za uskladištenje

kontejnera sa rasadom; 15 – piramida za prikopčavanje mašine za poluge podiznog mehanizma traktora

MAŠINE ZA SADNJU

137

Postupak sadnje izvodi se na sledeći način: radnik, koji sedi na sedištu (6), uzima rasad iz

kontejnera, koji se nalazi na platformi (5) ili ga drţi na kolenu i ulaţe ga u kljunove, koji se

usmeravaju ka površini folije pomoću vođice (9). Kljun buši foliju i prodire na određenu dubinu

formirajući rupu, u vertikalnom poloţaju. U tom momentu kljun ulazi u uređaj (10) koji ga otvara,

rasad ostaje u formiranom udubljenju u vertikalnom poloţaju, a kljun nastavlja da se kreće po

kruţnoj putanji. Po izlasku kljuna iz uređaja, on se zatvara i ponovo je spreman za primanje rasada.

Nagazni točkovi (11) zateţu malč-foliju po širini i istovremeno utiskuju u plitku brazdu, koju

formiraju raonici (16), pre polaganja folije. Nagrtači (12) iza nagaznih točkova, s obe strane folije,

nagrću zemlju, kako ne bi dolazilo do izdizanja folije pod dejstvom vetra.

Pored sadnje rasada, proizvedenog u kontejnerima, uređaj za ulaganje sadnog materijala u

obliku "kljunova" moţe da sadi rasad proizveden u hranljivim kockama, rasad sa golim ţilama,

krtole, lukovice, semenke, reznice itd, a sadnju moţe da izvodi i kroz malč foliju, i na

nepokrivenom zemljištu.

Na slici 11.17 prikazan je princip rada uređaja automatske sadilice za ulaganje rasada. Sadilica je

agragatirana sa traktorom snage 60 kW. Na prednjem delu traktora postavljen je rezervoar sa

vodom, zapremine 1.500 litara, pumpa za vodu i dva kompresora snage po 7,5 kW. Pozadi traktora,

ispred sadilice, postavljene su platforme na koje se postavljaju kontejneri sa rasadom, nosivosti 635

kg. Kontejneri su izrađeni od tvrde plastike, sa 256 ćelija bez dna. Kontejneri sa rasadom se ručno

postavljaju na nosače sekcija sadilice, dok se prazni kontejneri trakastim transporterom odnose

izvan sekcija sadilica, gde se skladište.

Sl. 11.17. Automatska sadilica rasada proizvedenog u kontejnerima

Operacija automatske sadnje je sinhronizovana sa dve vrste kretanja kontejnera sa rasadom, kod

svakog od osam kontejnera. Prva vrsta kretanja izvodi se levo – desno, a druga napred – nazad, u

odnosu na pravac kretanja sadilice. Obe vrste pomeranja kontejnera sa rasadom izvode se pomoću

pneumatskih cilindara. Brzina pomeranja kontejnera je 180 m/s. Pomeranje kontejnera sa rasadom

izvodi se radi dovođenja određene ćelije sa rasadom iznad sprovodnih cevi sekcija sadilice.

U poloţaju ( I ) prikazan je momenat kada se pomera kontejner sa rasadom (3) udesno, kako bi

naredna ćelija sa rasadom bila postavljena iznad sprovodne cevi (5), koja se nalazi u sklopu

otvarača brazde (1). U sledećoj fazi ( II ), šipka sa šiljkom (2), potiskuje zemljišni supstrat sa

rasadom (4) iz ćelije kontejnera na dno brazde, koju formira otvarač brazde. U momentu odlaganja

rasada na dno brazde, svaka biljka se zalije sa 60 ml vode. Šipka sa šiljkom drţi rasad u vertikalnom

poloţaju, dok otvarač brazde nastavlja kretanje prema napred (poloţaj III ). Istovremeno, nagazni

točkovi sabijaju zemlju oko zemljišnog supstrata i učvršćuju rasad u zemljištu. Nakon što je rasad

MAŠINE U HORTIKULTURI

138

pravilno učvršćen, šipka sa šiljkom se pomera nagore, u početni poloţaj, dok se istovremeno

kontejner sa rasadom pomera prema napred (poloţaj IV ), kako bi počeo sledeći ciklus.

Hod šipke sa šiljkom je 266 mm, brzina kretanja šipke 90 m/s dok pritisak vazduha u

pneumatskom cilindru, koji pomera šipku sa šiljkom, iznosi 40 bar.

Broj ciklusa uređaja za ulaganje rasada, odnosno brzina brzina ulaganja rasada, je 125

biljaka/min. To omogućava osmorednoj automatskoj sadilici sadnju 1.000 biljaka/min. Sadni

materijal, koji moţe da se sadi ovom sadilicom, moţe biti: rasad cveća, povrća i drugih biljnih vrsta

koje se uzgajaju u kontejnerima.

Za sadnju rasada proizvedenog po "Paper pot" sistemu koriste se sadilice sa poluautomatskim i

automatskim uređajem za ulaganje rasada. Automatizacija sadilica razvija se ka automatizovanju

procesa ulaganja rasada u sadni mehanizam, jer ručno ulaganje rasada zahteva veće angaţovanje

ljudskog rada, uz relativno malu brzinu ulaganja.

Uporedo s usavršavanjem sadilica došlo je i do razvoja sistema za proizvodnju rasada u

papirnim ćelijama, koje se sakupljaju u talasasti, izuvijani, noseći pojas.

Automatska sadilica sa "Ferisovim točkom" omogućava sadnju rasada proizvedenog u papirnim

ćelijama (sl. 11.18,a). Hvatači (1), koji su postavljeni na točku (2), otkidaju pojedinačno ćelije iz

nosećeg pojasa (3) i nose ih do otvorene brazde, koju formira otvarač brazde (4). Poseban graničnik

(5) zadrţava pojasni deo do sledećeg nailaska hvatača. Razmak između redova iznosi najčešće 30

cm, dok rastojanje biljaka u redu moţe da se podešava u granicama od 10 do 20 cm.

Pored opisane sadilice, u širokoj upotrebi je i automatska sadilica sa valjkastim uređajem za

ulaganje rasada, koji je proizveden u papirnim ćelijama. Princip rada valjkastog uređaja, koji odvaja

papirne ćelije sa rasadom iz nosećeg dela, prikazan je na slici 11.18,b.

a) b)

Sl. 11.18. Automatske sadilice rasada proizvedenog u papirnim ćelijama

Noseći deo, na kojem se nalaze papirne ćelije sa rasadom (1), pomera se pomoću para trakastih

kaiševa (2) prema paru konusnih valjaka (3), koji, ubrzavajući noseći deo sa papirnim ćelijama (1),

otkidaju papirne ćelije od njega, jednu po jednu (4). Otkinute papirne ćelije sa rasadom (4) spuštaju

se u sprovodnu cev sadilice, odakle dospevaju u prethodno otvorenu brazdicu. Pomoću nagaznih

točkova rasad se učvršćuje u zemljište. Sobzirom na brzinu kretanja sadilica (0,9 – 1,8 m/s), broj

redova sadilice i korak sadnje (razmak rasada u redu), kapacitet sadilice iznosi najmanje 100 biljaka

u minuti.

Automatske sadilice još uvek nisu dovoljno razvijene, naročito u pogledu univerzalnosti sadnje

rasada proizvedenog različitim tehnologijama, a ponajviše kada je reč o adaptibilnosti koraka sadnje

za različite kulture i njegove ujednačenosti u toku samog procesa sadnje.

MAŠINE ZA SADNJU

139

11.2. Mašine za sadnju lukovica i krtola

Mehanizovana sadnja lukovica cveća (gladiole, lale...) i povrća (arpadţik, čenovi belog luka),

izvodi se automatskim sadilicama, različite konstrukcije. Da bi sadnja bila kvalitetnija, potrebno je

da lukovice budu ujednačenih dimenzija. Na slici 11.19,a, prikazana je automatska, univerzalna,

četvororedna sadilica lukovica. Lukovice se nalaze u dvodelnom sanduku (1), sa konusnim dnom

(sl, 11.19,b) i za vreme praţnjenja kreću se prema donjem delu kosine. Pri dnu sanduka su zasuni

(2), povezani ručicama (3), za podešavanje količine lukovica na dva, uzduţno postavljena, trakasta

transportera (4). Iznad zadnjeg dela trakastih transportera nalaze se rotirajuće četke (5), koje se

navojnim vretenom pomeraju gore-dole. Sa svakog trakastog transportera lukovice se usmeravaju u

po dve sprovodne cevi (6). Na donjem delu sprovodnih cevi su otvarači brazdica (7), sa kojima se

lukovice odlaţu na zadatu dubinu. Na mašini u radu je jedan radnik, koji ima zadatak da podešava

reţim rada mašine (razmak lukovica u redu, udaljenost četke od trakastog transportera i dubinu

sadnje). Radnik sedi na sedištu (9), oslonjen nogama na platformu (8). Mašina se prikopčava za

poluge podiznog mehanizma traktora sa piramidom za kačenje (10), a u radu se oslanja oslonim

točkovima (11) na površinu parcele. Pokretni radni organi sadilice dobijaju pogon od PVT. Razmak

između redova sadnje je 30 cm.

a) b)

Sl. 11.19. Automatska, univerzalna sadilica lukovica

Mehanizovana sadnja krtola, sa i bez klica, obavlja se sadilicom. Ako su krtole bez klica, one se

smeštaju u zajednički sanduk na sadilici, a krtole sa klicama su u plitkim gajbicama, koje se odlaţu

na platformu.

Radni proces sadilice krtola sastoji se iz sledećih operacija:

- otvaranje brazdica,

- odlaganja krtola u uređaj za polaganje u brazdice, i

- nagrtanja krtola zemljom, formiranjem bankova.

U zavisnosti od načina ulaganja krtola u uređaj, sadilice mogu biti:

- sa ručnim ulaganjem (na znak signalnog zvona),

- poluautomatske i

- automatske.

MAŠINE U HORTIKULTURI

140

Sadilice sa ručnim ulaganjem krtola u sprovodnu cev (sl. 11.20) su na najniţem stepenu

mehanizovanosti. Ako se sade nenaklijale krtole, sadilica je opremljena sandukom (1), iz kojeg ih

radnik ručno uzima i ubacuje u sprovodnu cev (4), na znak signalnog zvona (8). Brzina ulaganja

krtola je u granicama od 80 do 100 krtola/min. Radnik sedi na sedištu (2) i oslonjen je nogama na

papučice (3). Otvarač brazdice (5), formira brazdicu određene dubine, a sverični diskovi (6)

nagrću krtole i formiraju bankove. Sadilice su nošene i sa piramidom (8) se kače za poluge

podiznog mehanizma traktora. Pri sadnji naklijalih krtola, skida se sanduk (1) sa sadilice i na

njegovo mesto se postavlja platforma, na koju se slaţu gajbice sa krtolama.

Sl. 11.20. Sadilica krtola sa ručnim ulaganjem krtola u sprovodnu cev

Poluautomatske sadilice krtola imaju sekcije za sadnju, čiji broj odgovara broju redova za

sadnju. Na svakoj sekciji sedi po jedan radnik, koji ručno odlaţe krtole u kašike na trakastom

transporteru (sl. 11.21,a) ili u komore horizontalno rotirajućeg diska (sl. 11.21,b). Učinak, koji je

diktiran brzinom kretanja kašika ili komora, po radniku je 120 do 130 krtola/min.

a) b)

Sl. 11.21. Poluautomatske sadilice sa različitim uređajima za ulaganje krtola

Razmak krtola unutar zasađenog reda podešava se promenom prenosnog odnosa između

kandţastog pogonskog točka i vratila, koje pogoni uređaj za ulaganje krtola. Krtole se nalaze u

zajedničkom sanduku (sl. 11.22,a, poz. 4) kod sadnje nenaklijalih krtola, a koji se skida sa nosača

kod sadnje naklijalih krtola (sl. 11.22,b) u gajbicama (3), na nosaču (1) i platformi (2).

MAŠINE ZA SADNJU

141

a) b)

Sl. 11.22. Univerzalna poluautomatska sadilica krtola

Rad univerzalnom, poluautomatskom sadilicom, sa komorama na horizontalno rotirajućem

disku, sastoji se u sledećem: radnik, sedeći na sedištu (sl. 11.22,a, poz. 7) krtole iz sanduka (4) ili

gajbica (sl. 11.22,b, poz. 3) odlaţe u komore (sl. 11.22,a, poz. 3). Pokretno dno komore klizi po

vođici i nailaskom na sprovodnu cev (2) otvori se i krtola propada. Na donjem delu sprovodne cevi

nalazi se elastični lim (8), koji ublaţava pad naklijale krtole na dno brazdice, formirane od otvarača

brazde (1). Iza sprovodne cevi je uređaj za nagrtanje krtola (5) (npr. u obliku sferičnog diska) i

klizači (6) za oslanjanje mašine. Dubina sadnje podešava se vertikalnim pomeranjem otvarača

brazde, a visina nagrnute zemlje iznad krtola pomeranjem klizača po istom pravcu.

Automatske sadilice krtola, u zavisnosti od veličine površine za sadnju, mogu biti: jednoredne

(prikopčavaju se za jednoosovinski traktor) ili višeredne (prikopčavanjem za standardni traktor).

One su namenjene za sadnju nenaklijalih krtola (sl. 11.23,a). Krtole se nalaze u sanduku (sl.

11.23,b, poz. 3) velike zapremine (kod četvororedne sadilice zapremina sanduka je oko 2.500 dm3, s

oko 1.600 kg krtola). Prilikom punjenja, sanduk se spušta u donji poloţaj (isprekidana linija na

slici), tako da je udaljenost gornje ivice sanduka od površine parcele oko 70 cm, što omogućava

mehanizovano punjenje iz traktorske prikolice ili boks palete, sa viljuškarom. Krtole iz sanduka

prolaze kroz zasun (4) i dospevaju u zonu zahvatanja od strane kašika (2) na trakastom transporteru

a) b)

Sl. 11.23. Automatska sadilica nenaklijalih krtola

MAŠINE U HORTIKULTURI

142

(1), u naizmeničnom rasporedu. Zahvaćene krtole ubacuju se u sprovodnu cev (5). Krtole koje u

sprovodnoj cevi dospevaju na zadnji deo prethodne kašike transportuju se do otvorene brazdice, sa

otvaračem brazdice (6). Nagrtač (7), zasađene krtole nagrće zemljom, tako da se formira banak.

Natresač (9) ima zadatak da, vibriranjem trakastog transportera, obezbedi samo po jednu krtolu u

svakoj kašiki.

Višeredne sadilice su vučene i oslonim točkovima (8) kreću se po parceli.

Za rad automatskom sadilicom, krtole moraju biti kalibrisane prema dimenzijama. Na slici

11.24,a prikazan je trakasti transporter sa kašikama za najkrupnije krtole. Na slici 11.24,b prikazane

su kašike za krupne, srednje i sitne krtole, a odabiraju se prema kalibraciji krtola. Brzina ulaganja

krtola, po jednoj sekciji, je do 500 krtola/min.

a) b)

Sl. 11.24. Trakasti transporter sa kašikama (a) i tipovi kašika (b)

Na slici 11.25. prikazana je dvoredna, automatska sadilica u radu. Krtole se nalaze u gajbicama

(sl. 11.25,b na platformi (2), čija je nosivost oko 400 kg.

a) b)

Sl. 11.25. Automatska sadilica naklijalih krtola

U vreme sadnje radnik stoji na donjem delu platforme, uzima gajbice sa naklijalim krtolama sa

gornjeg dela platforme i prazni ih na trakaste transportere (3). Ovakvim praţnjenjem gajbica

obezbeđuje se minimalno oštećenje klica na krtolama. Sa trakastog transportera krtole dospevaju na

rešetkastu kosu ravan (5), iznad koje je postavljen elektronski davač (4) za kontrolu debljine sloja.

Ako je sloj krtola veći od dozvoljenog, kratkotrajno se zaustavlja kretanje trakastog transportera, a

ako je tanji ubrza se, da bi se obezbedio ravnomeran dotok krtola u zonu zahvatanja. Krtole se

zahvataju kašikama (7), koje su na trakastom transporteru (6). U zavisnosti od krupnoće krtola, u

MAŠINE ZA SADNJU

143

kašike sa najvećim dimenzijama se postavljaju u one sa manjim dimenzijama (sl. 11.24,b). Natresač

(11), obezbeđuje da u svakoj kašiki bude samo po jedna krtola. Krtole se ubacuju u sprovodnu cev

(8), pri čemu se u sprovodnoj cevi transportuju na zadnjem delu prethodne kašike, tako da se

obezbedi mala visina padanja krtole u brazdicu, formiranu sa otvaračem (9). Diskosni nagrtač (10)

formira banak iznad krtola. Sadilica se oslanja na površinu parcele pogonskim točkovima (12), a za

poluge podiznog mehanizma je prikopčana sa piramidom (13). Razmak krtola u redu podešava se

promenom brzine kretanja trakastog transportera sa kašikama, tj. izmenom prenosnog odnosa

sistema lančanika. Razmak krtola u redu podešava se u granicama od 17 do 45 cm, a razmak

između redova od 70 do 90 cm. Sadilicu, pored vozača traktora, opsluţuje jedan radnik (sl. 11.25,a).

11.3. Mašine za sadnju loznih kalemova, okulanata i sadnica

Bušenje pojedinačnih rupa za sadnju loznih kalemova, okulanata u gustim zasadima voća i

sadnica malina, kupina ili ribizle, izvodi se bušilicom, sa spiralnom ili hidrauličnom burgijom.

Spiralne burgije manjeg prečnika postavljaju se na motorne bušilice sa rukohvatima (sl. 11.26,a).

Umesto spiralne burgije (za sadnju vinove loze i sličnog sadnog materijala) moţe da se postavi

svrdlo (sl. 11.26,b).

a) b)

Sl. 11.26. Motorna bušilica sa rukohvatom, i spiralnom burgijom (a) ili svrdlom (b)

Kod istog sadnog materijala, rupe mogu da se buše i sa hidrauličnom bušilicom, tzv.

"hidrobura" (sl. 11.27,a). Ovom metom se buše rupe sa vodom pod pritiskom, pre svega, na

obrađenom i slegnutom zemljištu. Na vrhu bušilice obično ima tri bočne rupe (prečnika 1.5mm) i

jedna čeona (prečnika 3mm, sl. 11.27,b).

Potreban radni pritisak je oko 40 bar i sa kapacitetom pumpe od 60 l/min vode, moguće je

izbušiti 8 do 12 rupa/min.

MAŠINE U HORTIKULTURI

144

a) b)

Sl. 11.27. Hidraulična bušilica rupa

Za bušenje pojedinačnih rupa većeg prečnika, namenjenih za sadnju sadnog materijala sa većim

prečnikom korenovog sistema (sadnice ukrasnog, listopadnog i četinarskog drveća, voćaka,...)

koriste se spiralne burgije većeg prečnika. Ovakve burgije su sa posebnim ramom (sl. 11.28,a), koji

se kači na poluge podiznog sistema traktora. Prečnik spiralnih burgija je do 100 cm, a dubina rupe

do 160 cm (sl. 11.28,b).

a) b)

Sl. 11.28. Traktorska spiralna burgija sa ramom

Za sadnju ukrasnog drveća, koriste se razne mašine, u više radnih operacija. Prva operacija

obuhvata formiranje rupe određenog oblika i dimenzija. Druga operacija obuhvata vađenje sadnice

zajedno sa zemljom, oko korenovog sistema. U trećoj operaciji se transportuje sadnica, od mesta

vađenja do mesta bušenja rupe. U četvrtoj operaciji, sadnica se odlaţe u rupu. Takvom

tehnologijom čuva se kompaktnost korenovog sistema i zahvaćene zemlje oko nje, radi

garantovanja prijema i sadnice velikih dimenzija.

MAŠINE ZA SADNJU

145

Na slici 11.29 prikazan je radni organ mašine za vađenje ukrasnih sadnica, sa lučno povijenim

noţem. Noţ, okretan sa hidrauličnim cilindrom, lučnim kretanjem (a), podseca zemljište u velikom

luku oko i ispod korenovog sistema sadnice (b,c) i formira zemljišnu masu u obliku izduţene

polulopte (d).

a)

b)

c)

d)

Sl. 11.29. Faze vađenja ukrasnog drveta sa zemljom oko korenovog sistema

a) b)

Sl. 11.30. Mašine za formiranje rupa, vađenje sadnica, transport i sadnju

MAŠINE U HORTIKULTURI

146

Izvađena polulopta je takve čvstoće da je spremna za transport (sl. 11.30,a) do mesta sadnje.

Pored opisane samohodne mašine, koristi se i nošena traktorska mašina (sl. 11.30,b), sa četiri,

hidraulički pokretana cilindra, za formiranje rupa u obliku obrnute piramide. Ista mašina se koristi

za sve četiri operacije sadnje sadnica.

Literatura

1. Bajkin A. 1994. Mehanizacija u povrtarstvu. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, 103-148

2. Bajkin A, Ţigmanov P, Somer D. 1996. Sadnja šećerne repe. Monografija, Mehanizovana

proizvodnja šećerne repe, Institut za poljoprivrednu tehniku, Poljoprivredni fakultet, Novi

Sad, 48-54

3. Bugarin R, Cindrić P, Dragojević P. 2003. Mehanizacija u vinogradarstvu na Oglednom

dobru u Sremskim Karlovcima. Revija agronomska saznanja, 13(6), 24-26

4. Đević M, Dimitrijević Aleksandra. 2003. Tehnički sistemi rasađivanja. Povrtarski glasnik,

2(1), 13-17

5. Keserović Z, Gvozdenović D, Grgurević V, Ţivanović M. 1999. Proizvodnja voća na malim

površinama. Savez učeničkih zadruga Srbije, Beograd i Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,

134-137

6. Poničan J. 2002. Mechanizacia V Zahranictve. Vydala Slovenska polnohospodarska

univerzita v Nitre, Nitra, 75-90

7. www.checchiemagli.com

8. www.hortech.it

9. www.masitaly.com

10. www.selvatici.com

11. www.sfoggia.com

12. E – mail: termplin@verat.net