MANEK 2

m a n e kmagazin nezavisne kulture Broj 2, februar 2014.

ISSN 2334-7090

m a n e k Februar 2013.

Sadraj

24

5

67

89

10

1112

1314

1518

19

20

21

22

23

24

25

2627

Od 28

Portret umetnika Slaven Tolj, intervju

NVO u (ovoj) krizi: Promiljanja na putu ka zajednikom istraivanjuEma Dauling

Mere tednje u kulturi umetnost preivljavanjaMarko Mileti

Nacionalne institucije kulture u Srbiji bile su nekada graanske inicijativeMarijana Cvetkovi

Sluaj rezultata Konkursa GUK 2013, Novi Sad, ok zadruga

Finansiranje kulture u SrbijiHristina Miki

Poreske i druge mere podrke sektoru kulture, Vesna ori Eri

Finansijska odrivost civilnog sektora u kulturi u Srbiji ili o pubertetskom statusu naeg drutva, Dr Predrag Cvetianin

Strip: Elektrika

Predstavljanje: Kustosiranje

Predstavljanje: gallery-shots

Predstavljanje: Supervizuelna

Predstavljanje: Umetnik kao publika

Strip: aj... odlian

Makedonija: KooperacijaIgor Toevski

Dom (vojske) kultureMinistarstvo prostora

Vesti o aktivnostima NKSS 2013.

MANEK, magazin nezavisne kultureBroj 2, februar 2014.BeogradIzdava: Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) Sremska 4a, Beograd t/f +381.11.3283672 [email protected] izdanje: www.nezavisnakultura.net Urednitvo: Darka Radosavljevi Vasiljevi, Vesna Milosavljevi, Vesna Tai, Boba Mirjana StojadinoviGrafiko oblikovanje: FrekvencijaLektura i korektura: Marija LazoviOvaj broj pomogli su: Fondacija za otvoreno drutvo, Srbija i Grad Beograd - Sekretarijat za Kulturutampa: Akademija, Beograd Tira: 1000

CIP ,

7

MANEK : magazin nezavisne kulture . 2013, br. 1 ( jan. ) . Beograd :Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije,2013 ( Beograd : Akademija ) . 47cm

PolugodinjeISSN 23347090 = Manek ( Beograd )COBISS . SR ID 196056588

m a n e kFOND ZA OTVORENO DRUTVO - SRBIJAFUND FOR AN OPEN SOCIETY - SERBIA

*font moe biti bilo koji standardni serifni font

*ovako izgleda font pretvoren u krive

FONDACIJA ZA OTVORENO DRUTVO SRBIJA

Fotografija na naslovnoj strani:

Saa Tkaenko

IS THIS REAL LIFENarodni muzej, Beograd, 2012.Fotografija: Goran Micevski

Rad Is this real life nastao je iz potrebe za provociranjem situacije u kojoj je jedan umetniki objekat, izloen u muzejskom okruenju (u ovom sluaju izlobenom prostoru Narodnog muzeja u Beogradu), uskraen da izazove vizuelni doivljaj kod posmatraa. Metalna konstrukcija koja nosi natpis Is this real life postavljena je u okolnostima koje joj ne dozvoljavaju da bude viena ili percipirana u uobiajenim izlobenim uslovima, tako otvarajui pitanje o znaenju i statusu umetnikog rada u situaciji kada njegova materijalna egzistencija u prostoru ne moe biti potvrena od posmatraa. Da li je umetnost samodovoljna kategorija ije postojanje legitimie in autorovog stvaranja, ili je njen identitet uslovljen izlaganjem i iznoenjem u prostor dostupan javnosti, dilema je koja me esto okupira u neizvesnim uslovima funkcionisanja lokalne umetnike sredine koji posredno utiu na moje bavljenje umetnou, ali ga i ograniavaju. Is this real life, ne samo zbog direktne tekstualne poruke ve i monumentalnou dimenzija, pretenduje da ostvari komunikaciju sa sredinom i pred publikom kojoj se izlae. Sa namerom mu imputirajui mogunost da direktno prodre u prostor posmatraa i ostvari svoj kulturoloki i drutveno pretpostavljeni status, ovaj rad smetam u prostor nefunkcionalnog Narodnog muzeja, uz kapitalna dela iz istorije nacionalne umetnosti koja su, isto tako, ve vie od deset godina u stanju nevidljivosti. Autodematerijalizovan umetniki in liavam i sopstvene, autorske kontrole pozivom petoro fotografa da ga dokumentuju na nain koji samostalno odreuju, tako relativizujui i potrebu za interpretacijom umetnikog rada, koja neminovno prati svako njegovo javljanje u vizuelnom polju posmatraa. Fotografski dokumenti postaju jedini trag o postojanju rada koji je nakon fotografisanja trajno uklonjen.

m a n e k Februar 2013. 0 1

odnos javnog i nezavisnogUvodnik

Officiume ellabor eruntiusciis molendit delitis mos sum consed quam nes quas utenim reic tem idessitiam expedit ius dolesseque doluptatiur?Harum ut qui cullab ipid magni cum re, simin pero maxim a suntemp orrovitae ex estem. Et aliatemo dolum eosa quos autecus alitae. Harchit aspiet quo conet qui con raepel moloritia soluptat et quas simus in cum as et ab idenis doluptas volut doloratur aute pore nobit iduntibus, se-quatusa quid qui dicabo. Musantium fuga. Nam, et as es vel ipsanda dolora nihit pra vollectota voluptate porum cor ad quos dolorib usapidi psuscimpor simenectibus et hicia ditem. Itasper uptati res et acia quo doluptatur secum nonse nes asit lam que nos volenime essimaximus re, sectur am net aborporrum undelle nduntio consed mint odi sunt, con-seque non nostius daescit, iur sanihil laboriostium dolor maximen deli-quistem aut unt.Me pellat. Res eos plia sapicia cuptam, tesequundi ut explaut vello-rem. Neque rero di as alibusd anihillandam eum, est, sunturi ossimus mo consed eum rem eum, coremodis erspid mintiur sa soloriam, quo doloreh endipiet veliqui dolupid ignimil loriorporiae volo doluptae cum quat.Dae por maximil minusam, si dent.Odipsandae reium et quiam ipsaera consequae. Namet evel maximi, quia qui doluptatur?Totate doluptaquo et, culpa sequo deris dolore sinturis min nobit ut lam voloria natis eos consed quis doluptio. Ut am qui offictur molup-tiamus quam harum eost, accabor ectatur, consequia dolorro optaquia des asinven ectetur? Puditat urerit poreiciae voluptatem. Ut volorepro dolestinum sunt peritibusdae consequat ipsam nobitatent la venduciis maionsequia con cus, et pedi sit ipitae solorem sa nime liciis et apelibust faciet es dolor aut velignam ex estios aut eaturit, sequi officabor moles aliqui nescil modit volupturi qui opta idendiatem hillandenis molen-dem es ex esequatem aut andit am ea dio idendis minimin placea ne voluptatium quam imi, et ati derio ium, ideliquam sed quo omnis eum ut officii stiassit ant ut pere vellandus iduntem quatestium nobis nat laborere, soluptatus mostem rerumqui to odit ve-lites sin repel mi, ommos dus expererfero molorepro tenihil id quasimos conse natur?


Jo od kraja osamdesetih i poetka devede-setih ste aktivni na dubrovakoj i iroj hr-vatskoj nezavisnoj sceni, vodili ste godina-ma Art radionicu Lazareti, a sada ste direk-tor Muzeja moderne i savremene umetnosti (MMSU) u Rijeci. Da li je odluka prelaska u javni sektor bila teka, ta vas je motivisalo na nju i da li ste imali dileme?Poziv iz Rijeke zatekao me u trenutku potpune iscpljenosti. Odluka nije bila laka, jer je uklju-ivala odvojenost od porodice, koju nisam mogao povesti sa sobom. Duboko neslaganje s politikom koju karakterie prezir prema ivo-tu i koja ubrzano i temeljno rastae supstancu Grada, emu sam se tako dugo i svim snagama suprotstavljao, postalo je permanentno i opte-reujue u meri koju vie nisam mogao izdrati. Ostanak u takvim okolnostima bio bi ravan sa-moubistvu. Morao sam odbaciti i donkihotov-sku ulogu koju sam nosio, jer je postala kiasta i slaba, pa odluka o prelasku iz nezavisnog u javni sektor nije bila teka ve samo naizgled kontradiktorna.Koje su slinosti, a koje razlike u voenju ne-zavisne i dravne institucije?Muzej moderne i suvremene umetnosti u Rijeci je gradska institucija koja deli sudbinu postin-dustrijskog grada koji traga za novim indeti-tetom. Muzej takoer mora redefinirati svoju ulogu i svrhu postojanja kako bi ostvario ko-munikaciju s zajednicom u kojoj deluje. Sastav u kojem su institucije mogle komforno egzisti-rati uruio se i ne jami sigurnost i opstanak

institucija koje su ga reprezentova-le. MMSU Rijeka funkcionie sli-no kao nezavisna institucija to se programa tie, a osniva jo uveko sigurava sredstva za plate zaposlenih i pokrivanje reija. Institucije, gradske, dravne i nezavi-sne, deluju u razli-itim kontekstima, a kontekst Rijeke je takav da ne osje-am bitnu razliku u voenju Muzeja od rada u Art ra-dionici Lazareti. U Rijeci kvalitetno saraujem s grad-skom upravom, a u Dubrovniku sam bio u stalnom konfliktu zato to je bilo nemogue ostvariti bilo kakav dijalog, a kamoli saradnju. Prednost rada u nezavisnoj instituciji je vei stepen slobode

i bra dinamika rada, a za te vred-nosti se treba izboriti i u kontekstu rada u gradskoj ili dravnoj instituciji. Stepen birokratizacije bitno je vei u Muzeju, ali slini kriteriji nameu se sada i nezavisnoj sceni, kao to se pribliavaju i odnosi u finansiranju programa. Na osnovu dugogodinjeg vo-enja ARL, a proteklih godina i na osnovu iskustva u pokretanju graanske inicijative Sr je na, kako biste opisali odnos javnog i civilnog sektora u Dubrovniku? I kakva je situacija sada u tom smi-slu u Rijeci?U Dubrovniku je razarajua politika ubijanja Grada, otimanja javnog pro-stora i potpunog ignorisanja aktivnih graana, dovela do artikulirane po-bune civilnog sektora koji je u otvo-renom sukobu s gradskom upravom i Gradskim veem, koji su izgubili sav legitimitet i kredibilitet za upravlja-nje gradom. Posljednji in izdaje i prodaje grada je formiranje koalicije levih i desnih u Gradskom veu, takozvani Dubrovaki dogovor, koji je nastao kao odgovor na politi-ki angaman civilnog drutva kako bi se izglasao pekulantski projekt

apartmanizacije Sra. Tim inom maske su do kraja pale i ne spaavaju ih ni vulgarne bajke o politikoj sinergiji za dobrobit graana. U Rijeci nezadovoljstvo civilnog sektora uglavnom pro-izilazi iz razliitog statusa aktera i uglavnom se vee za partikularne probleme. Rijeka gradska uprava aktere i delatnost udruenja civilnog sektora doivljava kao bitan deo identiteta Ri-jeke i stoga je situacija potpuno drugaija od stanja u Dubrovniku. Koje su opcije za unapreenja saradnje ne-zavisnog sektora i institucija kulture koje dotiraju drava/lokalne vlasti?Mojim dolaskom u Rijeku MMSU se potpuno otvorio za saradnju s akterima s nezavisne sce-ne. Institucije se moraju otvoriti za kvalitetne programe koje stvara nezavisni sektor i to sto-ga to nam je potrebna ta enormna energija i dinamika koja se kroz saradnike programe moe oploditi i tako postati vidljiva, komunika-tivna i korisna zajednici. Uloga muzeja se pro-menila, moramo stvarati hibridne institucije, pobediti nepoverenje i nesuglasice, jer ciljevi bi trebalo da su nam isti. U Rijeci smo zahva-ljujui saradnji i zajednikom nastupu proizveli tri puta vie programa nego prethodne godine, ukljuili veliki broj graana u programe i pro-budili angaman svih aktera u kulturi. Moramo biti budni i angaovani u svakom segmentu ivota, jer samo tako moemo da gradimo po-verenje i da budemo verodostojni u onome to radimo.

Grafit iz Pule, nepoznati autor (nakon sukoba s istarskim upanom Jakoviem)

Slaven Tolj u Art radionici Lazareti.

slaven Tolj


Kakav je status javnog interesa u irem smi-slu danas u Hrvatskoj i koliko se situacija u tom pogledu razlikuje na lokalnom nivou, na primer u Dubrovniku i Rijeci, s obzirom na, ini se, drugaiji odnos moi na lokal-nom nivou, razliit status ta dva grada u smislu turistikih destinacija, pa i delovanje i uticaj krupnog kapitala?Zbog pritiska krupnog kapitala i dunikog ropstva u kojoj se zemlja nalazi, javni interes je ugroeniji nego ikada ranije i to je u veoj ili manjoj meri evidentno na svim razinama i u svim sredinama. Dubrovnik je na udaru i teko se moe suprotstaviti pritisku kojem je izloen, ne zato to kao sredina ne bi mogao drugaije, ve zbog lokalne i nacionalne politike koja Du-brovnik percipira kao nepresuan izvor novca i nita drugo, kao destinaciju u kojoj ne ive lju-di s svojim potrebama i memorijom. Zakoni se stvaraju kako bi se omoguilo otimanje javnog prostora i njegovo pretvaranje u privatni. Misli se i radi od danas za sutra bez ikakve vizije i prostora za budunost. Da li se u tom pogledu bilo ta promenilo ulaskom Hrvatske u EU?Nita se nije promenilo, samo se proces ubr-zao.Uprkos raznim pritiscima, uspeli ste da odr-ite ARL kao svojevrsnu oazu nezavisne kul-turne scene u Dubrovniku ve gotovo 25 godina. ta su bili presudni momenti u toj borbi i kakva je perspektiva ARL?Art radionica Lazareti u kontekstu ovovreme-nog Dubrovnika, kao kao to ste rekli oaza nezavisne kulture, postaje svojevrstan azil za lokalne stanovnike, stanovnike destinacije. Kao takav prostor AR moe biti platforma za dalji otpor ukoliko civilna scena bude imala snage za borbu. Presudnih trenutaka bilo je mnogo i nemogue ih je nabrojiti, tim vie to mi ta tema rasplamsava civilni ptsp koji se aktivira na spomen Dubrovnika.I MMSU ste preuzeli u svojevrsnoj tranzicio-noj fazi dok eka novu zgradu i preseljenje. Vie puta ste izjavili, meutim, da se uloga muzeja ne moe svesti samo na uvanje ba-tine i da je potrebno otvoriti nove prostore kreativnosti i aktivirati ljude. Na koji nain nameravate to da postignete i koliko vam iskustvo dugogodinje borbe za ouvanje ARL pomae da utiete na eventualno ubr-zanje tog procesa?Iskustvo koje nosim s nezavisne i umetnike scene pomae mi u transformaciji Muzeja u otvorenu i ivu instituciju koja samu sebe nee doivljavati kao vanu i neupitnu, ve e preis-pitivati svoju ulogu i razloge svog postojanja. Tranzicijska fazu obiljeava aktivan rad na kon-ceptu preseljenja u novu zgradu, jedno krilo H-objekta u bivoj tvornici Beni. Pogreno bi bilo ekati novu zgadu kako bi se ugodno smestili u nove prostore i oputeno se bavili muzejskim poslom. Moramo se izboriti za novi prostor, jer sadanji ne moe odgovoriti potre-bama vremena i korisnika, te kako bi imali mo-gunost jo svrsishodnijeg i komunikativnijeg delovanja. U toku je i vaa izloba u zagrebakom Mu-zeju za umetnost i obrt Citius, altius, fortis (Bre, vie, jae), u okviru ciklusa Savreme-ni umetnici u Stalnom postavu MUO. I ovu priliku ste iskoristili da ukaete na politiku, drutvenu i kulturnu situaciju u Dubroviku, probleme graanskog aktivizma i inicijative Sr je na! Koliko angaovana umetni-ka praksa moe doprineti stvarnoj promeni situacije, pored toga to svakako pomae veoj vidljivosti problema kojim se bavi ?Umesto odgovora na zadnje pitanje prilaem tekst Vesne Vukovi.

Dokumentacija izlobe Citius, Altius, Fotrius iz Muzreja za umjetnost i obrt, ZagrebFotograf: Ana Opali


IZ MUZEJA VAN I NATRAG I MUZEJo izlobi Slavena Tolja citius, altius, fortius u Muzeju za umetnost i obrt

Vesna Vukovi

Tek negde u osamnaestom veku umetnost poinje da obuhvata razliite discipline, kao to su slikarstvo, muzika, knjievnost, i konstituie se kao zasebna sfe-ra, koju s jedne strane karakterie unutarnja logika i zajednike karakteristike, i koja s druge strane kao takva, homogena, celina stoji u opreci prema svim ostalim ljudskim aktivnostima. Ovaj proces podupi-re konstituisanje estetike kao samostalnog podruja filozofske spoznaje koji umetniko stvaranje izdvaja iz ivotnog totaliteta drutvenih aktivnosti i njemu se apstraktno suprotstavlja.1 Ovaj zahtev za izdvojeno-u iz ivog totaliteta drutvenih aktivnosti istorijski se realizovao kao uspostavljanje institucije umetnosti i njenih aparata. Roenje modernog muzeja, jednog od tih aparata, Daglas Krimp (Douglas Crimp) razla-e na primeru Altes Museuma u Berlinu, iju funkciju vee uz Hegelovu filozofiju umetnosti, a prema kojoj je umetnost, nakon to je ustupila mesto filozofiji kao vrhovnom nainu nae spoznaje Apsolutnog, postala puki objekt filozofske kontemplacije.Tako muzej postaje mesto na kojem je umetnost, apstrahovana od svakog konteksta stvarnog ivota, depolitizovana. Ukratko, muzej je specifino mesto ograivanja (enclosure). Institucionalna kritika je ra-nih sedamdesetih godina izloila ekonomske, dru-tvene i politike temelje umetnikih institucija, inei ih neodeljivima od izloenih dela. Setimo se radova njenog rodonaelnika, Hansa Ha-kea (Hans Haacke), u kojima razotkriva tamnu tvar polja umetnosti, trgovinu izmeu muzeja i biznisa, u kojoj se trguje s jedne strane simbolikim, a s druge finansijskim kapitalom. Pritom ne smemo izgubiti iz vida da su takva umetnika kretanja u to vreme bila povezana s drutvenim pokretima sedamdesetih. Tzv. drugi talas institucionalne kritike proirio je interes: vie nije fokusiran na umetnike institucije, ve na ire drutvene odnose. Meutim, u tom je irenju, a i specifinom drutvenopolitikom kontekstu, izgu-bio iz vida problematizaciju umetnosti kao institucije. Neeljeni, a stvarni, efekat takvog razvoja rezultirao je time da se umetnost uvrstila u svojoj funkciji ventila za radikalne impulse ili poloaju simbolikog pribeita za drutvene silnice koje idu usuprot do-minantnoj ideologiji. Tradicija institucionalne kritike, kao i ovakav njen ra-zvoj, ini mi se dobrom ulaznom takom za razume-vanje rada Slavena Tolja, ako ga elimo oteti interpre-tacijama koje mu oduzimaju svaku umetniku rele-vantnost, smetajui ga u krilo drutvenog aktivizma. I u uvodnom tekstu kataloga izlobe citius, altius, for-tius, koji potpisuje kustoskinja Jasmina Fukan, tako se provuklo opaanje da broj medijskih izvetaja o umetnikovim akcijama i aktivnostima premauje broj strunih tekstova napisanih o njegovom umetnikom radu . Stoga emo u ovom prikazu pokuati potvr-diti kako je re o specifinoj umetnikoj strategiji i poziciji. Kako bismo to uinili, bie potrebno vratiti se nekoli-ko koraka natrag i prisetiti se njegovih ranijih radova. Sve njih, bilo da su izvedeni u mediju performansa ili instalacija, karakterie jezgrovit, siromaki jezik, pa time uslovljena i upotreba ready-madea, naenih objekata i u krajnjoj liniji vlastitog tela kao materijala. esto je to korienje vlastitog tela znailo radikalno izlaganje, ne samo pogledu, ve i autodestrukciji, pa i pogibiji. U performansu Priroda i drutvo, izvedenom u zagrebakoj Gliptoteci 2002. godine, Tolj natie jelenske rogove i zalijee se u zid, pri emu povre-uje kraljenicu, a iste godine je u Njujorku, nakon izvedbe performansa Globalizacija, u kojem naizme-nino ispija votku i viski, hospitalizovan je zbog tro-vanja alkoholom te je, kako navodi Antun Marai u tekstu kataloga Toljeve izlobe u Umjetnikoj galeriji Dubrovnik 2007. godine, dva dana proveo u nesvje-snom stanju . U performansu Volim Zagreb iz 2008. (naslov je parafraza glasovitog performansa Toma Gotovca iz 1981. Zagreb, volim te u kojem go eta Ilicom do Trga Republike), Slaven Tolj je sat vremena etao centrom Zagreba s crnom motoristikom ka-cigom na glavi. Tim inom Tolj preuzima pojavnost, glumi ubicu novinskog izdavaa Pukania, koji je na sigurnosnim kamerama nekoliko dana ranije snimljen

1 Peter Brger, Teorija avangarde, Antibarbarus, Zagreb, 2007, str. 56

s motoristikom kacigom na glavi. Ve iz turih opisa ovih radova razvidna je Toljeva umetnika preokupacija binarnom opozicijom javno/privatno, ije roenje smetamo u isto razdoblje kad i konstituiranje umetnosti kao autonomne sfere, za-jedno sa stupanjem kapitalizma na scenu. Najkasnije od trenutka feministike kritike jasno je da je distink-cija javno/privatno mehanizam kojim se stanoviti po-jedinci i prakse isteruju iz politikog i ekonomskog u privatnu sferu. Problematizovanje i uporno ispre-plitanje javnog i privatnog osnovne su preokupacije Slavena Tolja. Ovome valja dodati i njegovo trajno bavljenje Dubrovnikom kao motivom i motivacijom, a koje se prolazei kroz filter njegove aktivne uloge u ivotu i proizvodnji Grada (kao osnivaa i dugo-godinjeg voditelja Art radionice Lazareti), ne moe zadrati na planu fascinacije ili kritike, ve postaje ne-odvojivo od svakodnevne prakse, koje poput upravo spomenutih radova insistira na isprepletenosti jav-nog i privatnog. Nakon tematiziranja ratnih stradanja, Tolj se ranih dvehiljaditih okree prostornim promenama ( javnog) gradskog prostora i njihovim ekonomskim razlozima, a od okupljanja inicijative Sr je na! oko konkret-nog sluaja planirane izgradnje golf terena na Sru i ograivanja tog javnog dobra, koja se bori protiv privatizacije i komodifikacije javnih prostora i zago-vara demokratizaciju procesa odluivanja, njegov rad sve direktnije i sve borbenije proziva spregu kapitala i politike. Onako kako maloas spomenuti Hans Hake razotkriva trgovinu muzeja i biznisa, tako Tolj razot-kriva trgovinu gradske uprave i biznisa, s tom razli-kom to njegov teren vie nije (samo) muzej, ili neka druga umetnika institucija, ve itav grad.Izloba u Muzeju za umetnost i obrt pod nazivom citius, altius, fortius (bre, jae, vie) intervencija je u stalnoj postavci, u okviru programa Savremeni umetnici u Stalnoj postavci MUO, pokrenutog 2009. godine izlobom Dalibora Martinisa. Organizacijski princip stalnog postava Muzeja za umetnost i obrt su stiliska razdoblja koja istoriju dele po stilskim ka-rakteristikama (od gotike do industrijskog dizajna). Pratei i izlaui formalne aspekte eksponata, ukra-snih i svakodnevnih predmeta iz domova vladajuih elita, postavka brie sve tragove drutvenih ureenja i proizvodnih odnosa. U takav postav Slaven Tolj ulazi s nekoliko jezgrovitih i direktnih inetrevencija u razli-itim medijima. Kontura golf-igraa politiara se, u siromakom gestu ocrtavanja putanje lepljivom trakom, 'razba-cuje' muzejskim eksponatima, kulturnim javnim do-brom. Tapiserije, koje dominiraju od gotike do isto-ricizma, ograene su trakama s natpisima PRIVATE PROPERTY. Ponovljena gesta privatizacije muzejskih eksponata na razini njihovog simbolikog sadraja (prikaz godinjih doba) aludira na ograivanje javnih dobara. Golf loptice 'uljeze' nalazimo meu ekspo-

natima u instalaciji koja kontekstualno varira: Rokoko golf, Golf istorizam, Golf klasicizam, Golf secesija, na lusterima, svenjacima i u posudama za cvee. U odeljku Sakralna umetnost golf loptice zatiemo na oltarima i u rukama figura svetaca u instalaciji Pi-oniri golfa , koja s jedne strane govori o kontinuite-tu eskploatacije i povezanosti vladajuih i duhovnih struktura, a s druge strane o feudalnom odnosu da-nanje demokratske izabrane vlasti, to je potcrtano medijskom izjavom gradonaelnika Dubrovnika An-dra Vlahuia: Ja potujem zakon, ali bit e onako kako ja kaem . Medijske izjave politiara i podu-zetnika provlae se kroz sve prostorije aplicirane na vitrine sa svakodnevnim predmetima. Inae prozirne, ovom intervencijom vitrine gube 'nevinost' i postaju filter kroz koji promatramo reprezentaciju prolosti. Zastavica s grbom (kruna, dva lava, dve ukrtene golf palice i natpis citius, altius, fortius) koja krasi radne stolove industrijalaca i globuse, kao i figura crnkinje luonoe (Venecija, druga polovica devetnaestog veka) u muzeju razotkrivaju imperijalistiko lice kapi-talizma i eksploatatorske korene ovakvog bogatstva oblika i materijala. Kretanje kroz prostorije u dva na-vrata prati i zvuna kulisa, tako u odeljku Renesansa, a ponovo i u odeljku Zvona, sluamo audio-rad Sr je na!, umetnikovo 'mantranje' slogana inicijative, a u odeljku Klasicizam/empire audio-instalaciju Re-dodrava, itanje Zakona o stratekim investicijama, pravnoj podlozi savremenih ograivanja javnih po-vrina i izvlaenja graana iz procesa odluivanja i korienja. Video, insert iz serije Game of Thrones (2012), u kojoj Tolja zatjeemo u ulozi statiste, za-klanja nam pogled na tapiseriju Naae Mojsija iz sedamnaestog veka scenom smaknua. Umetnik je izvoa, perfomer, ali u tuem scenariju, a ipak izlo-en u svojoj ivotnoj specifinosti: uestvovanje u kulturnoj industriji statiranjem u serijama (bilo) mu je u odreenom trenutku modus preivljavanja.Na poetku smo govorili o raanju modernog mu-zeja kao mestu specifinog ograivanja, okviru koji eutanazira svaku drutvenu funkciju umetnosti, de-politizira je i pretvara u puki objekt filozofske kon-templacije. Svaka od Toljevih intervencija uz dlaku elja stalnu postavku Muzeja za umetnost i obrt, eksponatima apstrahiranim od svakog konteksta stvarnog ivota vraa istorijsku specifinost. Ali, i ra-zotkriva muzej kao mesto proizvodnje specifinog subjekta. Veza umetnosti i drutva, njena funkcija da preslikava ideologiju vladajue klase vie je nego oi-gledna. Rei Maje Brinar Frenkel, supruge izraelskog investitora Aarona Frenkela, krase jedan od zidova: Moj suprug ima karakter poduzetnika. Ljudi su to od emocija koji imaju vlastitu viziju i odmah reagu-ju. Kao slikar, ni jedan ne razmilja neposredno pre o profitu koji e zaraditi kad proda sliku, prvenstveno je fasciniran. Ako je muzej ustanovljen kako bi iz eskponata izbri-sao svaki trag ivog rada, izdvajajui ih iz njihovog okruenja, ovakva muzejska inicijativa (Savreme-ni umetnici u stalnoj postavci MUO) ima emanci-patorski potencijal da ih nanovo vrati u ivot, a da umetnost povee sa svetom. U tom je svetlu guranje Toljeve izlobe u aktivistiki ko , koje tako lepo oslikavaju izloene izjave protagonista i uvara projekta izgradnje golf-terena na Sru, mera devalorizacije kritikih i intervencionisti-kih umetnikih praksi i njihovo ukla-njanje iz registra lepih umetnosti. Mera izrazito politika.

Zaduivali su se svi drava, gradovi, javna preduzea, toplane, Sr-bijagas, EPS... Penali za

neiskoriene kredite samo eleznice Srbije budet su kotali 5.000.000

evra, to je dva i po puta vei iznos od ukupne

sume koja se izdvaja za NVO sektor u kulturi.


nvo u (ovoj) krizi: Promiljanja na putu ka zajednikom istraivanju

Ema Dauling

U julu 2013, na poziv Kulturnog centra REX iz Beograda, odrali smo seriju razgovora s ciljem da se istrae problemi s kojima se trenutno su-sreu nevladine organizacije (NVO) u Srbiji koje deluju na poljima savremene umetnosti, neza-visne kulture i drutvenog aktivizma. Naelno gledano, organizacije sa ijim smo lanovima i lanicama razgovarali, mogle su se prema svo-joj orijentaciji u odnosu na umetnost i kulturu podeliti u dve grupe. U prvoj grupi bile su or-ganizacije koje se bave produkcijom savremene umetnosti, a koje za cilj imaju poveanje njene javne prisutnosti i prijemivosti. Za drugu gru-pu organizacija, umetnike, kulturne i estetske prakse predstavljaju jedan deo iz repertoara aktivnosti in-tervenisanja u javnim debatama i uea u drutvenim prome-nama. Budui da je raeno u sklopu pro-jekta Mainsko ode-ljenje Evropa, istrai-vanje se koristilo ma-inskim odeljenjem kao metaforom koja evocira proizvodne snage to rade na stvaranju savremene umetnosti i kulture, odnosno metaforom koja otvara pitanja u vezi sa strukturom i stratifikacijom rada u polju kulture, kao i politike, u vezi sa odnosima izmeu centra i periferije u Evropi, i du njenih granica koje se me-njaju. U fokusu naih razgovora bili su problemi koje su organizacije i kolektivi oznaili kao one s kojima se trenutno suoavaju. Krenu-li smo od pojma krize u kontekstu svetske finansijske krize, odnosno njenih posledica po region i sektor. Ukoliko krizu shvatimo kao situaciju u kojoj se budunost trenutno odgaa sve dok se ne donesu odluke i oda-bere jedan od ponuenih puteva, onda kriza predstavlja odreenu vrstu raskra i podra-zumeva mogunost promene. Posmatranje kroz prizmu krize u ovom smislu predstav-ljalo je nain da se trenutno stanje otkri-je i ralani kako bi se razmotrilo ta treba initi da bismo uopte mogli da se bavimo aktuelnim pitanjima. Pa ipak, u ovom regi-onu, kriza ne predstavlja skoranji fenomen i u veini razgovora ubrzo bi nam skrenuli panju na konflikte i transformacije koji su doveli do toga da se krize niu jedna za dru-gom i uinili da kriza kao nain ivota kao nain vladanja postane deo svakodnevice. Ovde kriza kao fenomen ima vie dimenzija i ne deluje samo na nivou politikih i pri-vrednih mera, ve i na emocionalnom pla-nu, stvarajui odreenu vrstu subjektivite-ta, gde kriza deluje direktno na organizam na naine koji su kontradiktorni i izazivaju anksioznost. U vreme krize, ovek, sa jedne strane, moe iskusiti odreenu rezignaciju, inerciju i oseanje zaglavljenosti u ivotnim

okolnostima; sa druge strane, kriza (a naroito ona koja nikada ne jenjava) zahteva izuzetnu istrajnost, kreativnost i delovanje pri susretu sa stalnim orsokacima i hitnim situacijama na koje treba reagovati i reiti ih. Ovakvo ge-nerisanje anksioznosti usled krize moglo bi biti uzrok za javljanje kritika na raun posmatranja situacije kroz prizmu krize. Neki smatraju da je, naroito na prostorima bive Jugoslavije, kriza postala do te mere sveprisutna da je zaista te-ko izvui bilo kakvu korist iz posmatranja kroz prizmu krize: umesto da slui kao signal za izu-zetnu situaciju i mogunost promene, stanje krize postaje normalizovano kao stalno stanje stvari. Kao posledica toga, kriza moe postati

neto to gui pokret i nije dovoljno snano polazite za analizu da bi omoguilo mapiranje karakteristika odreene situacije. Ovo ukazuje na injenicu da posmatranje kroz prizmu krize moe zapravo da destimulie delovanje, onda kada se o krizi raspravlja kao o apstraktnom pojmu umesto da se neto preduzme u vezi s konkretnim okolnostima. Pa ipak, mnogi su pri-metili da su posledice svetske finansijske krize danas sve oiglednije u Srbiji, naglasivi kako mere tednje uzimaju sve vei danak, zajedno sa privatizacijom javnog prostora i transforma-cijom javnih ustanova. Prema razgovorima koje smo vodili, veliki broj sporova koji se javlja poti-e od tri centralna pitanja. Kao prvo, koje su to promene koje se deava-ju na polju finansija, fondova i resursa u NVO sektoru i na koji nain ove promene utiu na organizacije? Sposobnost da se obezbede budeti za projekte oigledno predstavlja od-luujui olakavajui ili ograniavajui faktor za nevladine organizacije. U pristupu fondovima, bilo nacionalnim ili meunarodnim, organizaci-je se potencijalno susreu sa hirovitim izmena-ma prioriteta finansiranja. Pored toga, manjim organizacijama moe biti teko da se nadmeu sa organizacijama koje su vee i u veoj meri etablirane. Promene u sistemu finansiranja oigledne su na nacionalnom nivou, ali se ovo takoe odnosi i na meunarodne fondove. Za neke, novi oblici preduzetnitva (bilo da je ono

drutveno, kulturno, ili neko drugo) predstav-ljaju ansu da se stekne autonomija u odnosu na izvesna ogranienja koja se javljaju u posto-jeoj NVO kulturi. Ipak, oni takoe sa sobom nose i nove disciplinujue mehanizme koji utiu na aktivnosti organizacija (npr., potreba da se generie prihod). Zbog toga, nameu se odre-ena politika i organizaciona pitanja, u sprezi sa razliitim logikama koje su osnov za vladine odluke o obezbeivanju sredstava i finansija, kao i pitanje ta je to to ini resurs za rad jed-ne organizacije. Drugo, koje se to nove prakse i subjektiviteti javljaju, kao i kako se prema njima odnositi?

Transformacija javne sfere donosi sa sobom i reakcije na tu transfor-maciju koje ukazuju na produktiv-nost konfrontacije izmeu estetskih praksi kao naina bavljenja svetom i njihove uloge u transformaciji i prekonfiguraciji novih drutvenih odnosa. Pitanje koje se ovde javlja ne odnosi se samo na mogunosti i nemogunosti savremene umet-nosti i njene produkcije, ve i na materijalne uslove za ivot i rad. Kako se privatizacija fizikog javnog prostora ubrzava, tako su sve ei i pokuaji da se taj prostor pono-vo zadobije i preoblikuje lokalnim inicijativama koje povezuju sused-stva i zajednice, ne preko ekspertiza koje usmeravaju druge, ve zajed-nikim stvaranjem nove drutveno-

sti tj. nove drutvene svesti bazirane na aktuelnim zajednikim iskustvima u

konfrontacijama. Ovo ukazuje da postoje mogunosti za povezivanje, ne samo sa lo-

kalnim zajednicama ve i sa ljudima koji rade u drugim oblastima, izvan polja neposrednog delovanja umetnosti i kulture. Tree, ta je zajedniko a ta razliito u iskustvi-ma koje se javljaju u mreama? Pitanje zajedni-kog i razlike obuhvata domene javnih institucija i nezavisnih umetnikih scena, ali se postavlja i u samim organizacijama, gde dovodi do zapita-nosti nad time ko se moe smatrati umetnikom, kulturnim radnikom, ili aktivistom, a ko ne. Svi su, bez izuzetka, izrazili elju da im se prui vie prilika za diskusiju, kao i da se uspostave zajed-nike perspektive, saradnja i podrka. Moda bi tri ovde postavljena pitanja mogla biti korisno polazite za dalje istraivanje koje e dovesti do stvaranja zajednikih praksi? Ne samo u Srbiji ili regionu, ve i izvan granica Evrope, u saradnji sa drugima koji se suoavaju sa slinim proble-mima i ele da razviju zajednike transnacional-ne prakse kao put kolektivnog izlaska iz krize.

(Prevod: Milan Markovi)Ema Dauling bila je rezident u Kulturnom Centru REX u okviru projekta Raskra IstokZapad. ivi i radi u Londonu i predaje na Katedri za socio-logiju Univerziteta Midlseks. Trenutno se bavi istraivanjem svetske finansijske krize i nje-nih konstitutivnih sukoba i transformacija. U skorije vreme je objavljivala u nau-nim asopisima Social Justice, Cultural Studies Critical Methodologies i Lateral.


Iako je budet za kulturu u Srbiji za 2014. godi-nu nominalno povean, teko je pomisliti da e to dovesti do znaajnijeg poveanja kulturne produkcije, niti do poboljanja poloaja radni-ka u kulturi. Rast nezaposlenosti, vee oporezi-vanje zarada, zabrana zapoljavanja u javnom sektoru, pad realne vrednosti plata i penzija, donoenje zakona koji naruavaju prava rad-nika i svi drugi reformski potezi, pogorava-ju ionako loe stanje u kulturnoj sferi. Ukoliko veina svakodnevno balansira da ne bi upala u totalno siromatvo, teko je oekivati da e biti spremna da izdvoji sredstva za kulturne sadra-je: ne samo da stanovnitvo ne moe da izdvoji novac, ve nema ni vremena, niti volje, da se posveti kulturnim sadrajima. Kulturna produk-cija u svome delovanju ne moe biti odvojeni deo drutva, a u Srbiji je to realnost na koju tre-ba da odgovori i sa kojom mora da radi. Sami radnici u kulturi dugo su se samoobma-njivali floskulom da za kulturu nikada nema dovoljno novca, to je u godinama ekonom-ske krize doprinelo gotovo neometanom pri-hvatanju mera koje su vodile padu kulturne proizvodnje. Ovoj samoobmani treba dodati i paralelni poetak ekonomske krize u Srbiji i donoenje Zakona o kulturi. Malo ko je 2009. godine mogao jasno videti dalji razvoj doga-aja, ali smo sada suoeni sa drastinim padom kulturne proizvodnje i pogoranjem radnog i materijalnog poloaja radnika u kulturi: zakon je svojim odredbama doprineo uspostavljanju trinih principa u kulturnom sektoru, to je pratilo i smanjivanje javnih budetskih sred-stava sa krizom kao izgovorom. Kao i u svim drugim oblastima, mere donoene tokom eko-nomske krize ugrozile su javni, a ojaale privat-ni interes. U kulturnoj proizvodnji to je znailo dalje uruavanje institucija i nezavisne scene kao zastupnika javnog interesa, i jaanje krea-tivnih industrija kao nosilaca privatnog interesa u kulturi.

Bezalternativnost

Iznos budetskih sredstva Republike Srbije za kulturu u poslednjih je est godina nominalno stagnirao, ali usled inflacije i generalne ten-dencije rasta cena njegova vrednost se realno smanjivala. Pad je naroito izraen u periodu 20102012, a njegova najnia vrednost bila je 2011. godine. Osim smanjivanja budeta, dru-ga okolnost koja negativno utie na kulturnu produkciju jeste i neredovnost njegove raspo-dele. Ni Ministarstvo kulture ni lokalne instance vlasti zaduene za kulturu ne potuju rokove za raspisivanje konkursa za raspodelu budeta. Nakon toga dolazi do kanjenja s donoenjem odluka i isplatom sredstava, to onemoguava ozbiljnije planiranje u kulturnoj produkciji.

Slika 1 Kretanje republikog budeta za kulturu, 20082012.

Slika 2 Kretanje budeta za kulturu grada Beograda, 20082010.

Ujedno, u raspodeli budeta za kulturu prime-tan je trend poveanja dela koji odlazi instituci-jama kulture i javnim preduzeima koja se bave kulturom, dok se sredstva za nezavisnu scenu smanjuju. Ipak, ovo ne znai i poveanje stvo-renih sadraja u javnom sektoru. Godine krize su javnom sektoru donele i pritisak u vidu po-rasta broja zaposlenih. Deo ovih radnih mesta svakako je nastao radi zadovoljenja lanova ra-znih partija, ali deo dolazi i sa nezavisne scene gde su uslovi rada sve tei. Za institucije kulture ovo je znailo nuno vee izdatke za trokove rada (plate, izdvajanja za poreze itd.), to je za posledicu imalo smanjivanje sredstava za pro-dukciju. Tako smo doli u situaciju da veina ustanova kulture funkcionie na granici odri-vosti, dok naunih istraivanja u kulturi i javnih programa ima sve manje, iako je to razlog nji-hovog postojanja. Ipak, teko je zamisliti da e najnovije odluke iz paketa mera tednje, kao to je ona o za-brani zapoljavanja u javnom sektoru, doprineti poboljanju ove situacije. Neosporno je da po-stoje veliki problemi u funkcionisanju instituci-ja kulture, kao i u celom javnom sektoru, a isto tako je jasno da postoji veliki broj zaposlenih na potpuno izlinim radnim mestima. Meutim, restrukturiranje i demokratizacija upravljanja in-stitucijama e se mnogo tee sprovesti ukoliko one ostanu zakljuane u trenutnom stanju.

Tokom svake godine posmatranog perioda, najvie sredstava izdvojeno je za gradske ustanove kulture, zatim za projekte umetnikih asocijacija, udruenja, pojedinaca i na kraju za

ustanove kulture drugih nivoa vlasti i javna preduzea

Slika 3 Struktura isplaenih sredstava iz budeta za kulturu grada Beograda za programe prema nivoima, 20082009.

Primetno vei deo javnih sredstava izdvaja se za kulturno naslee u odnosu na sredstva za savremeno stvaralatvo. Ovo nikako nije ka-rakteristino samo za Srbiju i u potpunosti se uklapa u opti evropski trend retradicionaliza-cije, ime se dodatno pojaava oseaj bezalter-nativnosti, odnosno osnauje vladajui sistem sa svim svojim manama. Ulaganje u kulturno naslee vlastima omoguava odravanje po-stojee kulturne matrice, koja ne dovodi u pita-nje ekonomski sistem, drutvenu nejednakost, privredni kolaps, pa ni same probleme u kultur-noj produkciji. Sa druge strane, vea ulaganja u savremeno stvaralatvo sa sobom bi nosila i mogunost da se unutar kulturne i umetnike proizvodnje generiu alternativne politike, koje svakako ne bi radile na ouvanju postojeeg sistema.

Mere tednje u kulturi umetnost preivljavanja

Marko Mileti

73,95 gradske ustanove kulture

1,93 gradska javna preduzea

2,62 ustanove kulture drugih nivoa vlasti

21,49 um. asocijacije, udruenja, galerije, ansambli










4,6 Ustanove u oblasti zatite i ouvanja kulturnog naslea

1,9 Ustanove u oblasti kulturnog stvaralatva

Slika 4 Raspodela republikog budeta za kulturu prema usta-novama korisnicima, 2014.

337,8 Programi zatita i ouvanje kulturne batine

224,3 Programi savremeno stvaralatvo i kulturne industrije

Slika 5 Raspodela republikog budeta za kulturu prema pro-gramima, 2014.

Probleme sa lokalnim javnim finansiranjem prati i prestanak zainteresovanosti stranih vla-da i fondacija da ulau u kulturnu proizvodnju u Srbiji kojoj su tokom devedesetih i poetkom dvehiljaditih znaajno doprineli. U ovoj situaciji nezavisna scena, ali i institucije, prinueni su da sredstva za svoj rad sve vie trae apliciranjem za projekte na evropskom i regionalnom nivou. Iako ta sredstva predstavljaju znaajan dopri-nos stvaralatvu, kompleksnost i obimnost uslova koje je potrebno ispuniti da bi se do njih dolo birokratizuju rad u kulturi. Pojavljuje se niz potekoa s kojima se nije lako izboriti, to posebno vai za organizacije manjeg kapacite-ta. Tako se ispostavlja da je sama veliina gran-tova, odnosno koliina administracije potrebne za njihovo odravanje, prevelika za veliki broj organizacija. Jedna od potekoa jeste uslov da je za realizaciju granta kod veine fondacija potrebno obezbediti odreeni deo ukupnog budeta projekta kod lokalnih fondova. Ima-jui u vidu situaciju sa lokalnim finansiranjem, jasno je da ova obaveza zadaje mnogo muka. Jo jedan problem je i to to se samo mali deo sredstava iz regionalnih i +EU grantova moe iskoristiti za pokrivanje trokova rada. Kako bi se ti trokovi pokrili, a ujedno ispunili uslovi postavljeni od donatora, potrebno je dosta do-punskog truda, vremena i znanja. Svemu ovome treba dodati aktuelnu situaciju u kojoj se nalaze oni radnici u kulturi koji imaju status samostalnog umetnika. Nejasnoe u Zakonu o kulturi oko sticanja ovog statusa i be-neficija koje on donosi omoguile su lokalnim upravama da ne izmiruju svoje obaveze prema umetnicima. Veliki broj umetnika sada ne moe da regulie pravo na zdravstveno osiguranje ili odlazak u penziju, dok ih istovremeno drava tereti za nastale dugove prema poreskoj upra-vi, iako oni nisu ti koji trebaju da snose te tro-kove.

Biti kreativan

Ekonomsku kriza i mere tednje u kulturi svoje ideoloko opravdanje nale su u isticanju kon-cepata kreativnosti. Ti koncepti,1 koji se posled-

1 Koncepti koji se afirmiu kao kreativni rad, kreativni gradovi, kreativne industrije, kreativna klasa,

njih godina agresivno promoviu u razliitim lokalnim, nacionalnim i meunarodnim strate-gijama, istiu pojam kreativnosti kao najbitniji faktor kulturne proizvodnje. U svojim konse-kvencama oni dodatno prekarizuju stavljaju u opte i trajno stanje nesigurnosti poziciju radnika u kulturi i opravdavaju njihovu sve veu eksploataciju. Po tim premisama, umetniku produkciju pokree nesputana kreativnost na-darenih individua koje su, navodno, uvek spre-mne da se angauju radi stvaranja novog i za-nimljivog estetskog doivljaja. Kada ovaj zahtev za kreativnou postavimo u kontekst smanjenih javnih budeta za kulturu i nedostatka prostora za produkciju, dobija-mo situaciju u kojoj 76,1% mladih umetnika nema dovoljno sredstava da nabavi materijal za rad, ali koji istovremeno produkuju veliki broj radova i nastupa za festivale na kojima se promoviu kreativne industrije. Pri tome njima najee nisu plaeni ni produkcioni trokovi ni njihov rad. Dodatno, 66,2% mladih neetablira-nih umetnika izdravaju roditelji, 54,9% bavi se i drugim zanimanjem kako bi popunili budet,2 dok je u septembru 2013. godine prosena zarada u sektoru umetnosti bila 38.140 din,3 odnosno ispod republikog proseka mesene zarade. Ovo je realnost za veinu kreativnih radnika, a kako bi se ta situaciju promenila potrebno je kreativnost vratiti u merljive uinke njihovog rada, znanja i uloenih resursa.

Umetnost preivljavanja

Fleksibilizacija rada kojoj su radnici u kulturi izloeni forsiranjem kratkoronih ugovora o radu (ukoliko ugovora uopte ima) nisu novina u sektoru kulture. U ovakvom nainu rada rizik i odgovornost za proizvodni proces prebacuje se sa onoga koji nudi posao na samog radni-ka. Od umetnika ili radnika u kulturi oekuje se da sm obezbedi posao, sredstva za rad, kao i da sm organizuje proizvodni proces. Obaveze koje postoje prema poreskim organima, pita-nja zdravstvenog i penzionog osiguranja, esto moraju da reavaju sami radnici, to oduzima dodatno vreme i energiju.

1283 Ukupan broj stalno zaposlenih

4924 Ukupan broj angaovanih po ugovoru

Slika 6 Broj zaposlenih u gradskim ustanovama kulture i oblik ugovora (podaci se odnose na 2010. godinu)

Najavljene izmene u radnom zakonodavstvu ovu bi anomaliju u radnim odnosima uinile pravilom za radnike u mnogim drugim obla-stima. Trebalo bi, meutim, da radnici u kulturi obrate panju i na postojei Zakon o kulturi u kojem su jo 2009. godine privilegovani flek-sibilni radni odnosi. Iako nedostaju odreeni

kreativna Evropa... 2 Statistiki podaci preuzeti iz istraivanja Poboljanje statusa mladih neafirmisanih umetnika koje je sprovela Mirna Gavrilov 2010. godine, u izdanju Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka. 3 Republiki zavod za statistiku.

zakonski podakti da bi ga uinili delotvornim, ovaj zakon predvia da se radni odnos u usta-novama kulture zasniva na period od tri godi-ne. Ako uzmemo u obzir najavljeno produenje perioda za probni rad, jasno je da veliki broj mladih ljudi nikada nee biti stalno zaposlen. Oni koji budu imali sreu da potpiu taj ugovor o radu na tri godine, tek nakon dvadeset godi-na tako steenog staa za mukarce, odnosno 17,5 za ene, mogu se nadati zasnivanju rad-nog odnosa na neodreeno vreme!Sam princip projektnog finansiranja stvara do-datnu nesigurnost u radnom i materijalnom poloaju radnika u kulturi. Ako je ovo nekad bio princip po kojem se radilo pre svega na nezavisnoj sceni, donoenjem Zakona o kulturi on je postao pravilo i za institucije. Onima koji su angaovani na odreenim projektima rad-ni odnos je najee nereen, a ak i dok rade na nekom projektu umetnici i radnici u kultu-ri istovremeno su na tritu rada. Konstantno zaposlivi, ali nikada zaposleni. Postoji stalni pritisak da se unapred moraju obezbediti sle-dei angamani, kako bi se osigurali materijal-ni uslovi za ivot. Rezultat je potpuni gubitak bilo kakvog jasnog ritma ivota, ne znate kada vam je i koliko dugo radno vreme, a ak i kada imate dovoljno novca odmor je veoma teko planirati.

Sve tea situacija u sektoru kulture dovela je i do uestalijih protesta radnika u kulturi. Kako bi se stvari reavale nabolje, treba pre svega imati u vidu da bez razvoja privrede nisu mogua ni znaajnija javna ulaganja u kulturu. Iz ovog ra-zloga radnici u kulturi morali bi vie da obrate panju na deavanja u drutvu. Treba podrati borbe radnika protiv privatizacije i unitavanja proizvodnje i sagledati realne mogunosti promovisanih reformi. Treba prepoznati da u ovom sektoru moda i nisu mogui ili potrebni vrsti radni odnosi, ali to ne znai da treba odbaciti borbu za re-gulativu koja e obezbediti socijal-nu i materijalnu zatitu radnicima u kulturi.

Korieni podaci: Zakon o budetu Republike Srbije

(20082013). http://budzet.info/ Kulturne politike gradova Srbije. Kul-

turni resursi grada Beograda, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2012.

Ukupan budet za kulturu u 2014. godi-ni priblino je isti kao i visina isplata zarada mimo zakona koje je ut-vrdila Dravna revizor-ska institucija kod prov-eravanih budetskih

korisnika.


Nacionalne institucije kulture u Srbiji bile su nekada graanske inicijative

Marijana Cvetkovi

Firmi Ane Bekute iz budeta Gornjeg Milanovca uplaeno je vie od 9.000 evra za koncert povodom Dana optine, taman onoliko koliki je bio bruto iznos otkupljene instalacije Mrana Bajia Yugomuzej u poslednjem gradskom

otkupu po konkursu za davnu 2007. godinu.

Ovaj tekst nastao je kao reakcija na nesklad koji postoji u javnim politikama u Srbiji izmeu jav-nog i civilnog sektora, kao i na (ne)razumevanje uloge i znaaja graanskih inicijativa za demo-kratski razvoj drutva i za stvaranje drave od-govorne prema svojim graanima.U oblasti kulture, koja je u fokusu ovog teksta, uoava se dugogodinje ignorisanje i siste-matsko zanemarivanje velikog dela umetnike i kulturne scene u Srbiji oliene u nezavisnim organizacijama koje pripadaju civilnom sektoru u kulturi. U poslednje vreme ova pozicija do-datno je naglaena izjavama predstavnika Mi-nistarstva kulture i informisanja Srbije kojima se pomenute organizacije stavljaju u podreen poloaj u odnosu na javni sektor u kulturi. Ova-kav stav posebno zabrinjava budui da dolazi od najviih predstavnika kulturnog establi-menta koji bi trebalo da poznaju i potuju ba-rem Ustav i Zakon o kulturi. U tim se dokumen-tima drava obavezuje da podstie umetniko i kulturno stvaralatvo (Ustav), te priznaje sve inioce u kulturi ( javne, civilne i privatne) izjed-naavajui njihov poloaj. To su subjekti iji se rad moe smatrati doprinosom optem inte-resu u kulturi; kao takve, drava ih podstie i kofinansira iz javnog budeta (Zakon o kulturi). Negativan stav prema civilnom sektoru nasle-en je iz 90-tih godina prolog veka i jo uvek je teko te predrasude ukloniti iz javnog govo-ra. Zato je potrebno ee u javnosti govoriti o prirodi i poreklu civilnih inicijativa i ukazati na njihovu neodvojivost od samih graana i nji-hovog prava da se udruuju, zajedniki rade i zagovaraju teme koje ih se direktno tiu, a bez pretenzija na ostvarivanje profita od te delat-nosti. Znaaj graanskih inicijativa postaje sve vei kada dravni aparat, kao to je to sluaj u Srbiji, prolazi kroz veliku krizu i ima problem da se izbori sa svojim unutranjim slabostima korupcijom, partokratijom, inertnou, nagla-enom hijerarhijom, zatvorenou, tromou Dobar primer upravo je oblast savremene umetnike produkcije. Ve vie od jedne dece-nije nezavisne organizacije i inicijative umetni-ka, kulturnih radnika razliitih profila, teoretia-ra i producenata stvorile su uzbudljivu i inova-tivnu umetniku scenu u raznim oblastima od vizuelnih umetnosti, novih medija, savremenih

izvoakih umetnosti (pozorita, plesa, perfor-mansa), filma, muzike, teorije umetnosti do festivala, bijenalnih i drugih izlobi, istraiva-kih projekata, konferencija, obrazovnih platfor-mi. Svojim profesionalnim radom (a ne ama-terskim angamanom) one su prelazile gra-nice disciplina i polja, eksperimentiui u tim

saradnjama i pozicionirajui kulturu i umetnost u oblastima u kojima pokazuju svoju snagu i kapacitete za obrazovanje, socijalnu integraci-ju, interkulturalni dijalog, zagovaranje, politiki razvoj zajednica, demokratizaciju i jo mnogo toga. Shvatanje kulture kao dela drutvenog polja koje nije odvojeno od ukupnog ekonom-skog i drutvenopolitikog preobraaja dru-tva rezultira injenicom da poslednjih nekoliko godina sve najvrednije i najinovativnije u savre-menoj umetnosti u Srbiji dolazi upravo iz ne-zavisnog sektora kome pripadaju i pojedinci umetnici, autori, istraivai, kulturni radnici koji nisu vezani za javni sektor neogranienim ugo-vorima, mada sa njima esto sarauju. Kvalitet i relevantnost delovanja ovog dela kulturnog sektora potvruju se meunarodnim znaajem mnogih organizacija i pojedinaca koji u njima rade, zatim nove umetnike i organizacijske prakse koje e, u dinaminom procesu razme-

ne, provocirati i nove institucionalne prakse, partnerstva sa najznaajnijim evropskim i svet-skim umetnikim i kulturnim organizacijama, mreama, sa univerzitetskim i obrazovnim cen-trima, ali i uspenost u apliciranju na sloenim i zahtevnim evropskim programima podrke kulturi i civilnom drutvu.

Ovde je veoma vano ne upasti u zamke eliti-stikog pristupa kulturi i ne posmatrati samo najvee projekte, one u prestonici i drugim ve-im gradovima, najvidljivije dogaaje koje pro-moviu mainstream mediji. Inicijative i organi-zacije o kojima govorimo vrlo esto nastaju i rade u malim mestima, u selima i gradovima u kojima su jedini koji lokalnoj zajednici pruaju priliku da se sretne sa savremenom umetnou. Njihova uloga i njihov znaaj zato su viestruko vei poto javni sektor, i kada formalno postoji (lokalna pozorita, biblioteke, muzej, kultur-ni centri), promovie, sve vie, tradicionalne i patrijarhalne kulturne modele koji ne mogu biti od koristi mladoj publici i njihovoj buduoj ulozi aktera i pokretaa drutvenih procesa. Kako bismo pomogli javnosti da razume ulo-gu nezavisnih kulturnih organizacija u sistemu kulture i irem drutvenom kontekstu Srbije,

Uziivanje Povelje, Umetniki Paviljon Cvijeta Zuzori, 1927. Umetniki paviljon Cvijeta Zuzori, avio snimak 1968.


pokazaemo primere nekoliko nacionalnih in-stitucija kulture. Odabrani sluajevi, danas u temeljima sistema institucionalne kulture u Sr-biji, nastali su od slinih inicijativa pojedinaca ili grupa posveenih umetnika, kulturnih radnika, prosvetitelja i profesionalaca koji su ulagali sve svoje znanje u kulturni razvitak ove sredine.Ponimo od jednog krupnog primerka, Narod-nog pozorita u Beogradu. Danas je to glo-mazna institucija kojoj se pripisuje nacionalni znaaj i koja se definie kao model koncepcije i organizacije nacionalnog teatra. U zvaninoj istoriji institucije kae se da od 1842. godine postoje pokuaji da se u Beogradu osnuje pro-fesionalno pozorite, sve do 1868. godine kada je osnovano Narodno pozorite. Ali, ono nije imalo svoju zgradu. Prva predstava odrana je u kafani Kod engleske kraljice koja je godinu dana bila dom Narodnog pozorita. Inicijative za izgradnju namenske zgrade podnosili su

graani, graanske inicijative poput Odbora Ljubitelji narodne prosvete i Pozorinog od-bora koji su pokrenuli prikupljanje dobrovolj-nih priloga.1 To su bili poeci organizovanog pozorinog ivota juno od Save i Dunava. Sa druge strane ovih reka, u Vojvodini, najve-a pozorina institucija razvijala se na slian nain. Gostovanje pozorine druine Jovana Kneevia 1860. podstaklo je Jovana orevia da napie vie lanaka u Srbskom dnevniku o nunosti osnivanja Srpskog narodnog pozori-ta. Pripreme oko osnivanja vrili su Svetozar Mileti, Stefan Branovaki, Jovan orevi i Jo-van Jovanovi, potonji Zmaj. Obrazovani i ue-ni ljudi uloili su svoj rad, iskustvo i uticaj da podre inicijative koje su postojale i da, putem institucija sistema, tim inicijativama daju zamah za dalji razvoj specifine oblasti i kulture uop-te. A to je izgledalo ovako:Kako Pozorite nije bilo dravna ustanova, Srpska itaonica je ustanovila Drutvo za Srp-sko narodno pozorite koje e voditi brigu i finansirati Pozorite. Osnivaka skuptina Dru-tva bila je 29. i 30. maja 1862. i na njoj je donet i prvi Ustav Drutva. Meutim na odobrenje za osnivanje i rad Drutva ekalo se do 18. jula 1865. kada je car Franc Jozef potpisao. lan Drutva, pored tadanjih uglednih ljudi, mogao je da postane svaki pojedinac koji uplati 50 fo-rinti i svako pravno lice koje uplati 100 forinti. Drutvo je imalo svoj Upravni odbor na elu sa naelnikom i dva odseka: Pozorini, koji je vodio brigu o glumakoj druini, repertoaru i drugim strunim pitanjima, i Ekonomski, koji je obezbeivao materijalna sredstva za rad Pozo-1 Sa sajta Narodnog pozorita http://www.narodnopozoriste.rs/index.php?id=194 , pristupljeno 15. decembra 2013.

rita. Skuptinu Drutva inili su svi lanovi po-jedinci i predstavnici lanova pravnih lica, a sa-stajali su se jednom godinje. Mesni pozorini odbori bili su po celoj Vojvodini i imali zadatak da organizuju rad Pozorita u svojim mestima prilikom gostovanja. Prvi upravnik bio je Jovan orevi, koji je na toj funkciji ostao do 1867. kada se odazvao pozivu kneza Mihaila i sa po-lovinom glumaca otiao u Beograd i osnovao Narodno pozorite.2

Kao primer ovakvog razvoja institucija moe posluiti i Beogradska filharmonija. U zvaninoj istoriji institucije na njenoj Internet stranici stoji da su mnogi muziari izmeu dva rata poku-avali da obogate i unaprede umetniki ivot prestonice, ugledajui se na velike evropske metropole. Tako je orkestar, sastavljen od mu-ziara Opere Narodnog pozorita, nastavnika beogradskih muzikih kola i nekolicine ama-tera, 13. juna 1923. godine odrao svoj prvi koncert pod zvaninim imenom Beogradska filharmonija. Njen osniva, umetniki direktor i ef-dirigent bio je Stevan Hristi (18851958), jedan od najznaajnijih srpskih kompozitora i dirigenata. Uprkos loim uslovima rada i broj-nim problemima, Filharmonija je tokom ovog, tzv. Hristievog perioda (19231936), ustanovi-la sistem pretplatnikih koncerata, sa gostova-njima domaih i stranih umetnika...3 Zvanino, institucija je osnovana 1951. kao Simfonijski or-kestar Narodne Republike Srbije, a od naredne godine dobila je dananji naziv Beogradska filharmonija.Matica srpska, nastala u vreme buenja i ja-anja nacionalne svesti Srba u Vojvodini, delu Austrougarske monarhije, pojavila se 1826. go-dine u Peti kao samoorganizovana inicijativa uglednih Srba (a od 1864. godine preseljena je u Novi Sad). Ona je bila simbol graanskog drutva, visoke kulture, prosvetiteljstva i dobro-instva, kako se kae u njenoj zvaninoj istoriji. U ondanjem drutvenom i politikom kon-tekstu, trebalo je da Matica predstavlja sponu srpske zajednice u Maarskoj sa evropskim to-kovima u kulturi, prosveti i nauci.Sve pomenute inicijative i institucije nastale su do Drugog svetskog rata ili neposredno nakon njega (Beogradska filharmonija). Socijalistika drava je tokom pedesetak godina osnovala ogroman broj novih institucija ne samo u pre-stonicama ve u svim gradovima i mestima, od pozorita, muzeja, biblioteka, do domova kul-ture. Ova drava imala je svoju jasnu kulturnu politiku koja je omoguavala da sistem javnih institucija prati deavanja u savremenoj kulturi i umetnosti. Tako su nastali Muzej savremene umetnosti kao jedan od prvih muzeja u Isto-noj Evropi posveenih savremenoj vizuelnoj umetnosti, Jugoslovenska kinoteka, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, festival Bitef kao najavangardniji pozorini dogaaj u ovom 2 Sa sajta SNP www.snp.org.rs, tekst Milene Leskovac, pristupljeno 10. decembra 2013.3 Sa sajta www.bgf.rs, pristupljeno 10. decembra 2013.

delu sveta, zavodi za zatitu spomenika kultu-re, arhivi... Sve su to bili dravni projekti koji su izvedeni saradnjom vrhunskih profesionalaca u raznim oblastima i dravnog aparata. Pored toga, ova politika omoguila je decentralizaci-ju kulture i dostupnost savremene umetnosti velikom broju graana (preko mrea domova kulture, bioskopskih sala, biblioteka...).

Danas, sve te funkcije obavljaju udruenja gra-ana koja svojim programima donose nove umetnike i drutvene prakse, nove tehno-logije i nove jezike. Ove organizacije znaajni su resurs za razvoj kulture u Srbiji, jer se bave oblastima umetnosti, temama i metodima koji jo nisu prodrli u sistem javnih institucija. Zbog toga one moraju biti drugaije tretirane od onih koji sprovode javne politike: ne kao nuno zlo kome se mora pomalo udeliti, ve kao partner i izvor ogromnog specijalistikog znanja i profesionalnog iskustva proverenog u meunarodnim okvirima.

Suprotno zako-nu, RTS godinama unazad nije uplai-vala u budet nakna-du za razvoj domae kinematografije i na taj nain je zadra-la skoro 5.000.000 evra. Budetom je za kinematografiju i au-diovizuelno stvara-latvo predvieno oko 500.000 hiljada evra to je deset puta ma-

nje od duga RTS-a.

Februar 2013.

Sluaj rezultata Konkursa GUK 2013Novi Sad, ok zadruga, jul 2013.

Izloba Sluaj rezultata Konkursa GUK 2013 Novi Sad Multimedijalnog centra Led art, prikazuje i komentarie rezultate Konkursa Gradske uprave za kulturu Novog Sada za 2013. godinu. Tom izlobom, MMC Led art otvorio je 4. jula, na nekadanji Dan borca, ok zadrugu novi izlobeni pros-tor koji je pokrenuo nakon eutanazije legendarne Art klinike. MMC Led art nije dobio podrku na Konkursu grada Novog Sada za 2013, nakon petnaest godina rada. Ostavljen je bez ikakve finansijske podrke, kao i veliki deo nezavisne kulturne i umetnike scene. Prema rezultatima Konkursa, koji su objavljeni poetkom juna, najvei iznosi odobreni su za EXIT festival (20.000.000 dinara) i Tamburica fest (17.600.000 di-nara). http://cargocollective.com/testament/SOK-ZADRUGA

Nastavak na 27. strani.


Finansiranje kulture u SrbijiHristina Miki

Mr Hristina Miki, Visoka kola modernog biznisa / Grupa za kreativnu ekonomiju

2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.

Ukupni javni rashodi za kulturu* 148.0 185.8 174.8 186.7 199.3 213.4 194.8 178.8 170.0 164.7

Udeo rashoda za kulturu u ukupnim javnim rashodima (%)* 3.01 3.58 3.12 2.7 2.44 2.35 2.07 1.78 1.57 1.39

Ministarstvo kulture i informisanja 47.8 85.31 70.55 78.2 60.34 81.0 72.6 58.6 55.4 54.2

Ministarstvo ekonomije i finansija** Np. Np. Np. 4.3 13.6 4.5 3.3 2.0 0.771 1.2

Ministarstvo vera i Min. dijaspore Na. Na. Na. Na. 20.6 12.7 1.0 0.99 0.1 0.1

AP Vojvodina 7.2 7.5 11.3 9.2 6.7 10.3 12.9 16.5 16.8 14.2

Lokalni javni rashodi za kulturu 93.0 93.0 93.0 95.0 98.0 105.0 105.0 100.6 96.9 94.8

Tabela 1: Struktura javnih rashoda za kulturu i informisanje, 2003-2012. (u 000 000 evra) Revidirani i prilagoeni podaci: Miki, H . (2011); Miki, H. (2013)Napomena: ukljueni tekui i kapitalni rashodi za kulturu i javno informisanje , kao i sredstva Nacionalnog investicionog plana. Nisu ukljueni rashodi za umetniko obrazovanje.* svi nivoi vlasti ** finansiranje projekata kulturnog turizma i kulturnih manifestacija.

Modernizacija finansiranja kulturnog sektora u Srbiji kljuna je oblast javnih politika, iako se ini sutinski ignorisanom temom, skoro itavu deceniju. Sem javnih razgovora na ovu temu realizovanih poslednjih godina, izosta-la su konkretna reenja drave u ovoj oblasti. Opta je konstatacija da se izdvaja malo javnih sredstava za kulturu, da ona nije prioritetna oblast na politikoj agendi i da sve ovo dovodi do devastacije kulturnog sektora. Dajui kon-tekst ovoj temi, a u poreenju sa dravama iz okruenja (slinog ekonomskog, drutveno politikog i kulturnog razvoja), Srbija se prema obimu sredstava koja izdvaja za kulturu nalazi na drugom mestu, posle Hrvatske (320 miliona evra), a premauje viestruko budet za kulturu Makedonije (57,9 miliona evra), BiH (oko 22,5 miliona evra), Albanije (9,9 miliona evra)1 i Crne Gore (21,5 miliona evra).

U poslednjih 10 godina za kulturu i javno infor-misanje proseno se izdvajalo oko 181 milion evra godinje na svim nivoima vlasti (proseno oko 1,5% ukupnih javnih rashoda). Javni rasho-di za kulturu i informisanje kretali su se u ras-ponu od 18-25 evra godinje per capita, dok su privatni iznosili oko 75 evra godinje. U raspo-deli javnih rashoda, 85% inili su tekui rashodi javnog, privatnog i civilnog sektora, oko 15% investicije. Od ukupnih sredstava, oko 70% se alocira na kulturne programe, a 30% na javno informisanje.2 1 Samo centralni nivo. 2 Proseni udeli. Povlaenje drave iz sfere medija, a naroito samostalno finansiranje RTS, uticalo je na odnos preraspodele kultura vs. mediji.

Glavne karakteristike tekueg modela finansi-ranja kulture u Srbiji (na svim nivoima vlasti) jesu njegova nefokusiranost, diskontinuitet i nefunkcionalnost. On se primarno oslanja na kvantitet, a ne kvalitet;3 pokazuje veliku nerav-noteu u tretiranju kulturnih aktera sa aspekta vlasnitva ( javni vs. privatni/civilni); karakterie ga politiki voluntarizam i subjektivna interpre-tacija formalnih kriterijuma finansiranja, kao i nedostatak jasnih i kontinuiranih oblika ugo-vornog finansiranja na razliitim nivoima vlasti ( javna partnerstva) i sa korporativnim sektorom (privatno-javna partnerstva).4 Usled ovoga, fi-nansiranje kulture je do te mere diverzifiko-vano, nestabilno i bez relevantnih kriterijuma, da ponekad predstavlja glavnu pretnju razvoju izvrsnosti na kulturnoj sceni. Dravne dotacije ine u proseku oko 90% ukupnih prihoda koje ostvaruju dravne institucije kulture (oko 100

Ipak, formalno povlaenje drave iz lokalnih medija nije zaustavilo i njihovo finansiranje, jer se preko razliitih ugovornih odnosa i drugim oblicima saradnje i dalje preusmeravaju javna sredstva u medijsku sferu. 3 Ova karakteristika se najbolje vidi po veliini pojedinanih grantova za vaninstitucionalne aktere (5002.800 evra), kao i po broju preteno podranih mikroprojekata vaninstitucionalnih aktera. 4 Ugovorno sufinansiranje postojalo je na nivou Republike i Grada Beograda u pogledu najznaajnijih manifestacija u oblasti kulture, kao i protokoli o finansiranju nekih od najznaajnijih manifestacija irom Srbije, a koje prevazilaze lokalni i regionalni znaaj. U poslednje vreme, meutim, upitna je realizacija ovih modela kofinansiranja.

miliona evra), dok je u privatnom/civilnom sek-toru udeo dravnih subvencija izmeu 2030% ukupnih prihoda (oko 20 miliona evra).5

Sem budet u 2007. i 2008, koji su u odree-noj meri programirani kao razvojni,6 nijedan budet za kulturu nije imao razvojnu funkciju. Jer da jeste, to bi znailo da je u odreenoj meri razvijeno kvalitetno i funkcionalno trite u kulturi, da je stvorena efikasna kulturna infra-struktura, poveana efikasnost intelektualnog kapitala u kulturnom sektoru ili stvoren done-kle ekonomski odriv sistem u kulturi. Budeti-ranje rashoda za kulturu, meutim, decenijski se zasniva na praenju trokova, a ne i rezultata i ishoda za koje se oni vezuju. Neke od glav-nih ekonomskih manjkavosti tekueg modela finansiranja kulture koje treba otkloniti jesu:7

5 Udeo civilnog sektora je veoma nizak. Istraivanja NKSS pokazuju da je u sluaju lanica ove mree, udeo dravnih subvencija bio na nivou oko 25% njihovih ukupnih prihoda, od ega udeo dotacija Ministarstva kulture 12%, a lokalnih samouprava 13,3% (Cvetianin, 2013). U apsolutnim veliinama, npr. ovo je inilo oko 30.000 evra u 2013. godini od ukupno 310.000 evra, koliko je Ministarstvo kulture dodelio civilnom sektoru. Poreenja radi, samo republike institucije kulture finansirane su u istoj godini sa oko 35 miliona evra, te je racio finansiranja javnog i civilnog sektora samo na osnovu ovog poreenja oko 0,8%. 6 U ovom periodu kapitalni rashodi iznosili su oko 1625% ukupnih javnih sredstava za kulturu.7 Detaljnije videti: Dravna revizorska institucija (2012). Izvetaj o reviziji godinjeg finansijskog izvetaja Ministarstva kulture, informisanja i informacionog drutva za 2011.


1. Nejasna interpretacija kriterijuma u po-gledu izbora projekata. Veina formal-nih kriterijuma i merila o izboru projekata ne vrednuje se, niti postoji metodologija i ponderi za njihovu dodelu, te se ne moe izvriti provera izabranih projekata; formal-ni kriterijumi izbora projekata podravaju osrednjost, a ne programsku izvrsnost i inovativnost; podrka odreenim projek-tima esto je upitna (npr. podrka nekim naunoistraivakim projektima u kulturi koji niti imaju naunu komponentu, niti ih realizuju relevantne organizacije s odgova-rajuim naunim kadrom); pretvaranje dr-avnih projekata u privatne preko razliitih organizacija u svojstvu tehnikih imple-mentatora; dodeljivanje sredstava projekti-ma kod kojih postoji direktan ili indirektan sukob interesa po politikoj, profesionalnoj ili rodbinskoj liniji funkcionera, rukovodila-ca i zaposlenih u dravnim organima, itd.

2. Nedostatak pragova finansiranja, kao i po-krivanje trokova bez normiranja njihove visine. Nije redak sluaj da su cene na-bavke pojedinih resursa tehnike opre-me, materijala, usluge tampanja, dizajn, kancelarijske opreme, itd. i do deset puta vie, ili nie, u zavisnosti od toga ko je na-ruilac privatni ili javni sektor; pragovi finansiranja uglavnom ne postoje,8 pa su tako este situacije da se nivoi finansiranja odreuju subjektivnom procenom.

3. Postojanje dualnog trita rada sa nejed-nakom cenom kreativnog i administrativ-nog rada u privatnom i javnom sektoru u odnosu na kvalitet. Proseni autorski honorari razlikuju se u zavisnosti od visine raspoloivog budeta i realizatora projek-ta; pa tako, na primer, kreativci angaovani na javnim projektima ostvaruju tri do pet puta vie naknade nego kada istu vrstu po-sla realizuju u vaninstitucionalnom sektoru.

4. Netransparentna raspodela sredstava i nenamensko troenje sredstava. Preko transparentnih procedura raspodeli se oko 35% ukupnog budeta za kulturu;9 od 524 korisnika budetskih sredstava u kulturi, samo sedam institucija objavljuje izvetaje o svom finansijskom poslovanju; upitni su naini odluivanja i troenja sredstava za pojedine programe (poput Srbija u Srbiji, Srbija u svetu, Inkubator kreativnih in-dustrija, Milanski edikt, Beograd 2020, Novi Sad 2020 kao i svih ostalih progra-ma u kojima se izvrgava transparentnost troenja sredstava po principu organiza-cionih odbora i njihovih ingerencija kao finansijskih raunopolagaa, itd.).

5. Nepostojanje kontrole troenja sredstava i evaluacije projekata. U 2011. godini za vie od 95% projekata koje je finansiralo Ministarstvo kulture nije sprovedena ni-

8 Sem u sluaju filmskih projekata gde iznose 30% i galerijskih programa od Sekretarijata za kulturu Grada Beograda. 9 Npr. u 2011. godini Ministarstvo kulture je oko 56% sredstava za projekte i programe raspodelilo bez konkursa (Dravna revizorska institucija, 2012); skoranji primer konkursa Sekretarijata za kulturu Grada Novog Sada pokazuje sline rezultate u pogledu upitnih projekata i organizacija (Drai, S. 2013); na lokalnom nivou, samo nekoliko optina sprovodi konkurs za projekte, ali se i tu mogu dovesti u pitanje kriterijumi izbora projekata.

kakva evaluacija, niti kontrola namenskog troenja; programom rasporeda i korie-nja sredstava za programe i projekte u kulturi na svim nivoima vlasti nedostaju ciljevi, indikatori i pokazatelji uspenosti, niti se sprovodi kvantitativna i kvalitativna ocena sprovedenih aktivnosti. Ovome tre-ba dodati i disfunkcionalne kontrolne me-hanizme troenja javnih sredstava, kao to su nejednaki tretman opravdanih trokova u privatnom i javnom sektoru (npr. zabra-na finansiranja transportnih i potanskih trokova, kancelarijskog materijala koji e-sto predstavlja produkcione trokove i sl. u sluaju vaninstitucionalih projekata).

6. Poreska politika koja oslikava put bez jasnog cilja, zasnovan na prevelikom po-reskom optereenju kreativnog rada i po-reskim olakicama koje su predviene za usko definisan sektor kulture. Tako izvan njihovog opsega ostaje itav niz umetni-kih formi (multimedija, audiovizuelna pro-dukcija, dizajn, stari i retki zanati), odree-nih aktera (npr. udruenja graana, profe-sionalna udruenja, galerije, festivali, itd.) ili nedostaju nefinansijske mere podrke za vea ulaganja korporativnog sektora. To potvruje i podatak da korporativni sektor godinje investira u kulturu oko 2 miliona evra10 od hipotetiki maksimalnog fiskal-nog kapaciteteta u intervalu od 125 do 550 miliona evra.

U narednim godinama ne mogu se oekiva-ti znaajnija poveanja budeta za kulturu, ali se otklanjanjem postojeih nedostataka i kva-litetnijom raspodelom mogu oekivati bolji rezultati i efekti preraspodele. Tu prvenstveno panju treba posvetiti standardima finansiranja javnih institucija kulture koji bi mogli stimuli-sati racionalno ponaanje, ekonominost, ino-vativnost programa i orijentisanost ka razvoju publike, kao i otklanjanju diskriminatornog tre-tmana privatnog sektora kao producenta kul-turnih programa. Uporedo sa ovim, neophod-no je raditi na diverzifikaciji ekonomskih instru-menata kulturne politike. Direktno finansiranje kao primarni ekonomski instrument regulacije kulturnog razvoja, pokazao se disfunkcional-nim u veini zemalja nezavisno od njihovog drutveno-ekonomskog ureenja.11 Potrebno je napustiti tradicionalno voenje sektorskih politika, poto uvoenje kulturnog sektora u razvojne tokove iziskuje stvaranje koherentnog sistema koji e uravnoteiti privatne i javne inicijative i koji e omoguiti intersektorsku saradnju i povezivanje na relaciji kulturaob-razovanjeekonomijaturizamregionalni i lokalni razvoj. Takoe je vano i irenje afirmativnog pristupa kulturi koji bi iao u pravcu promene percepcije kulture kao elitistike tvorevine, ka vienju kulture kao eko-nomskog i simbolikog kapitala u najirem smi-slu te rei.

10 Procena se odnosi na sto najuspenijih preduzea po ostvarenoj dobiti u 2012, kao i bankarski sektor. 11 O ovome videti vie: Miki, H. (2012)

Literatura:

Cvetianin, P. (2013) Ima li mesta za nezavisnu kul-turnu scenu, http://www.seecult.org/files/IMA-LI-MESTA-ZA-NEZAVISNU-KULTURU-P-Cveticanin.pdf

Drai, S. (2013) Novi Sad evropska prestoni-ca kulture, Peanik 30.12. 2013. http://pescanik.net/2013/12/novi-sad-evropska-prestonica-kul-ture/

Dravna revizorska institucija (2012) Izvetaj o re-viziji godinjeg finansijskog izvetaja Ministarstva kulture, informisanja i informacionog drutva za 2011.

Miki, H. (2011) Kulturna politika i savremeni iza-zovi finansiranja kulture: meunarodna iskustva i Srbija, Kultura br. 130:75-103.

Miki, H. (2012) Kultura i ekonomija: trite u kulturi i njegovi savremeni trendovi, italite br. 21: 2-9.

Miki, H. (2013) Kulturne industrije i raznolikost kulturnih izraza u Srbiji, Beograd: SFBC Grupa za krea-tivnu ekonomiju

Ministarstvo unutranjih pos-lova protivzakonito

je potroilo blizu 55.000.000 evra za

poboljanje socijalnog poloaja svojih

zaposlenika, dok je u isto vreme drava pokuavala

prinudno da naplati kamate na dugovanja za doprinose od 1.860 samostalnih umetnika za koja je odgovoran

Grad Beograd.


Veina drava je na globalnu ekonomsku kri-zu reagovala bilo zaustavljanjem daljeg rasta budetskih izdvajanja za kulturu, bilo njihovim znaajnim umanjenjem (pored ostalog, Itali-ja, Grka, panija, Velika Britanija i Hrvatska). Italija i Grka su pretrpele najotrija umanje-nja budeta za kulturu za 2011. godinu (izno-si budeta bili su prepolovljeni u odnosu na 2010). Izuzetak predstavljaju samo Francuska i Nemaka, koje su, uprkos krizi, uspele da ostvare blagi porast budetskih izdvajanja za kulturu za 2011. (oko 3% u odnosu na 2010).

Olakice koje se odnose na porez na dodatu vrednost

Budui da se naplatom poreza na dodatu vred-nost (PDV) ostvaruju vei prihodi u odnosu na druge mere poreske politike, osloboenja i umanjenja stope tog poreza povlae znaaj-ne implikacije. Naime, poreske olakice koje se predviaju u vezi sa PDV-om predstavljaju kljuni mehanizam kojim nosioci poreske po-litike mogu da utiu na unapreenje i funkci-onisanje kako kulturnog sektora tako i drugih sektora podvrgnutih privilegovanom poreskom tretmanu. U Francuskoj je, na primer, priblino 70% prihoda od ukupno ostvarenih poreskih olakica u kulturnom sektoru realizovano po osnovu umanjenja stope PDV-a.

Iako je na nivou Evropske unije usvo-jena zajednika regulativa u pogledu PDV-a, kad je o tome re unifikacija jo nije dovrena, te su stoga pore-ska reenja u pogledu PDV-a i da-lje neujednaena. Postoje znaajne razlike kako u visini stope PDV-a u dravama lanicama EU (standardna stopa varira izmeu 15% i 25%) tako i u predvienim poreskim olakica-ma propisanim za sektor kulture. Dok pojedina zakonodavstva pred-viaju mogunost osloboenja od poreza u vezi sa izvesnim artiklima kulturnog sadraja (npr. Velika Bri-tanija), najvei broj propisuje jedino umanjenje stope PDV-a. Na drugoj strani, u nekim zemljama EU (npr. Bugarska i panija) propisana je samo jedinstvena stopa PDV-a, ne predviajui, dakle, niti osloboenje, a ni umanjenje stope PDV-a za kul-turna dobra i usluge.Srbija spada u red drava koje, po-

red opte standardne stope PDV-a od 20%, predviaju i posebnu stopu PDV-a od 10%, koja se primenjuje kod oporezivanja prometa knjiga i usluga koje se naplauju preko ulaznica za bioskopske i pozorine predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte, izlobe, sportske dogaaje, muzeje i galerije, botani-ke bate i zooloke vrtove ako promet ovih usluga nije osloboen PDV-a. S druge strane, nacionalnim zakonodavstvom predvieno je da se PDV ne plaa na promet usluga iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog pro-meta dobara i usluga, od lica ija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su regi-strovana za tu delatnost.Iako izloena nacionalna reenja izgledaju po-voljno u odnosu na pojedine evropske drave koje predviaju da se standardna stopa PDV-a primenjuje na sve kulturne sadraje, tj. na pro-met svih roba i usluga iz oblasti kulture, neop-hodno je nekoliko napomena.

Najpre, slino Grkoj koja je reagovala na krizu uveanjem prethodno sniene stope, u Srbiji je dolo do poveanja posebne stope koja sada iznosi 10%, a do izmena Zakona o PDV-u je iznosila 8%. Na taj nain, svakako je umanjena olakica za kulturni sektor.

Zatim, dok je u srpskom zakonodavstvu od PDV-a osloboen jedino promet dobara ili usluga neprofitnog karaktera, primeri dobre prakse potvruju da pojedine drave predvia-

ju osloboenja od plaanja PDV-a i u pogle-du prometa dobara i usluga koje su profitnog karaktera, odnosno namenjeni za komercijalnu upotrebu. Tako se, na primer, u cilju podr-ke filmskoj industriji, koja svakako predstavlja profitnu granu, ukrajinskim zakonodavstvom predvia privremena mera (petogodinja) oslobaanja filmskih producenata od plaanja PDV-a, kada su u pitanju filmovi namenjeni za komercijalnu upotrebu.

Dalje, italijansko zakonodavstvo predvia jedi-nu specifinu meru podsticanja reinvestiranja u filmsku industriju. Naime, propisano je da se profiti koji potiu iz filmske produkcije i dis-tribucije izuzimaju od poreza ukoliko se dalje reinvestiraju u produkciju ili distribuciju odgo-varajuih italijanskih filmova.

Olakice koje se odnose na porez na dohodak graana

Zakon o porezu na dohodak graana Republi-ke Srbije predvia odreene olakice koje su od znaaja za podrku sektoru kulture. Tako se, pre svega, priznaju fizikim licima odbici prilikom obraunavanja poreza na prihode od autorskih prava i prava srodnih autorskim pra-vima u visini od 34% do 50% od bruto prihoda graana i to bez obaveze podnoenja dokaza.

S druge strane, meutim, aktuelni Zakon o po-rezu na dohodak graana ukinuo je mogu-nost predvienu prethodnim zakonom, a koja se svodila na umanjenje oporezivog prihoda za iznos dobroinog davanja, koje ukljuuje i ulaganje u predmete od kulturnog, istorijskog i naunog znaaja, ukoliko ne premauju iznos od 15% ukupnog oporezivog prihoda. Dakle, srpsko pravo ne predvia poreske olakice za fizika lica ije su donacije usmerene ka kul-turnom sektoru, ve jedino u pogledu dobro-tvornih davanja koja ine pravna lica propisuje olakice koje se odnose na porez na dobit pre-duzea.

Bilo bi uputno unaprediti nacionalnu regulati-vu u tom pogledu po ugledu na primere dobre prakse u uporednom pravu. U tom kontekstu su, pored ostalog, znaajna reenja iz ameri-kog, hrvatskog, makedonskog i panskog prav-nog sistema. Interesantno je da SAD prednjae u pogledu efikasnog podsticanja fizikih lica na dobroina davanja. Zahvaljujui sistemu pore-skih olakica, ukupno 75% privatnih donacija sektoru kulture u SAD potie od fizikih, a ne od pravnih lica.

Poreske i druge mere podrke sektoru kulture

Vesna ori Eri

Vesna ori Eri sa Instituta za uporedno pravo u Beogradu pie za Manek o klasinim merama poreske politike u sektoru kulture i izvesnim inovativnim, tzv. hibridnim vidovima finansijske podrke, koji mogu da poslue kao primeri dobre prakse pri daljem usavravanju nacionalnih mera finansiranja kulture. Pored ostalog, predlae unapreenje klasinih mera poreske politike, koje se svode na umanjenja ili poreska osloboenja po ugledu na najbolje uporedne prakse. U tom kontekstu, analiza se ograniava na poreske olakice kojima se prua podrka kulturnom sektoru, a odnose se na porez na dodatu vrednost, kao i na poreze na dobit pravnih lica, na dohodak graana i na imovinu. Takoe, ukazuje na modele dobre prakse inovativnih mera finansijske podrke kulturi koje bi trebalo uneti u srpsko zakonodavstvo.


Reenja koja sadre poreski sistemi Hrvatske, Makedonije i panije, mogu da budu od zna-aja za dalje unapreenje nacionalne poreske politike, budui da sva ona, za razliku od srp-skih propisa, predviaju privilegovani poreski tretman kako za donacije pravnih lica tako i za donacije fizikih lica kulturnom sektoru.

Na primer, Zakon o porezu na dohodak Repu-blike Hrvatske predvia da se oporezivi prihod fizikog lica umanjuje za iznos dobroinih da-vanja izvrenih, pored ostalog, u kulturne svr-he, ukoliko iznos donacija ne premauje 2% od ukupnog prihoda za koji je dato lice podnelo godinju poresku prijavu u prethodnoj godini. Zakonom je, takoe, predviena i mogunost umanjenja oporezivog prihoda i za iznos do-nacije koja premauje pomenuti iznos, ukoliko je izvrena na osnovu odluke koju je donelo Ministarstvo kulture. Slino tome, aktuelni ma-kedonski Zakon o porezu na dohodak graana predvia da se oporezivi prihod kako fizikog tako i pravnog lica moe umanjiti za iznos do-nacija izvrenih u korist ustanova kulture do iznosa od 3% od ukupnog prihoda.

pansko pravo sadri veoma specifinu po-godnost, kako za fizika lica tako i za pravna lica, kojom se stimulie pribavljanje panske kulturne batine koja se nalazi u inostranstvu. U tom cilju, predvien je odbitak od 15% od oporezivog prihoda fizikog ili pravnog lica, pod uslovom da se u paniju prenesu predme-ti koji predstavljaju pansku kulturnu batinu, nakon njihovog sticanja u inostranstvu. Da bi odbitak bio odobren, potrebno je da dati pred-met ostane u paniji minimum etiri godine. Uvoenjem ovakve originalne olakice mogli bi se obogatiti poreski sistemi brojnih drava, ija se batina nalazi van dravnih granica.

Olakice koje se odnose na porez na dobit pravnih lica

Ve je napomenuto da se domaim aktima kojima se ureuje porez na dobit pravnih lica na potpuniji nain prua podrka kulturnom sektoru u odnosu na zakonodavstvo kojim se ureuje porez na dohodak graana. Tako se iz-daci za ulaganja u oblasti kulture, ukljuujui i kinematografsku delatnost, priznaju pravnim licima kao rashod u iznosu najvie do 5% od ukupnog prihoda. Ovakvo je reenje svakako pozitivna novina, budui da je sve do 2010. go-dine bilo mogue priznati odbitak najvie do visine od 1,5% od ukupnog prihoda. Takoe, domaim propisima predvia se da se nedo-bitna organizacija oslobaa plaanje poreza na dobit, ukoliko ispunjava propisana uslove, pored ostalog, da u okviru poreskog perioda ostvareni viak prihoda nad rashodima nije vei od 400.000 dinara.I pored izloenih pogodnosti, ini se, meutim, da ima prostora za dalje unapreenje sistema poreskih olakica kod poreza na dobit pravnih lica, kojima bi se dodatno stimulisala pravna lica na pruanje podrke kulturi.

Italijansko pravo, na primer, predvia potpune odbitke po osnovu uinjenih privatnih donaci-ja, dakle, bez obzira na iznos donacije, ukoliko su one namenjene za neku od kulturnih orga-nizacija sa liste koju je sastavilo ministarstvo nadleno za zatitu kulturne batine.

Francuskim zakonodavstvom predvia se ve-oma specifina poreska mera kojom se titi savremena umetnost. Privredna drutva, koja kupuju originalna dela od umetnika koji su ivi, mogu u roku od 20 godina odbiti od svo-jih oporezivih prihoda iznos jednak njihovoj kupovnoj ceni. Da bi se ova povlastica mogla koristiti, zahteva se da dato privredno drutvo javno izloi dati rad.

Olakice koje se odnose na porez na imovinu

U Srbiji je Zakonom o porezu na imovinu regu-lisan porez na nepokretnosti koje se nalaze na njenoj teritoriji, porez na naslee i poklon, kao i porez na prenos apsolutnih prava. Zakon sadri pri tom znaajne poreske olakice.

U pogledu poreza na imovinu na nepokretno-stima predvieno je poresko osloboenje koje je od posebnog znaaja za kulturni sektor. Nai-me, porez na imovinu ne plaa se na nepokret-nosti koje su od nadlenog organa proglaene kulturnim ili istorijskim spomenicima. Istim za-konom predvieno je i osloboenje od poreza na naslee i poklon. Porez na naslee i poklon ne plaaju fondacija i udruenje u pogledu na-sleene ili na poklon primljene imovine, koja slui iskljuivo za ostvarivanje optekorisnog cilja radi kojeg je fondacija osnovana. Da-kle, data pogodnost je od znaaja za kulturni sektor, budui da se pod optekorisne ciljeve mogu podvesti i oni koji su kulturne sadrine.

Osnovni nedostatak tog zakona ogleda se u tome to njime nisu predviene poreske olak-ice u pogledu prenosa apsolutnih prava, a ko-jima bi se stimulisalo pruanje podrke sektoru kulture. Re je o odsustvu poreskih olakica u pogledu prenosa uz naknadu prava svojine na nepokretnostima koje imaju kulturni znaaj, kao i kod prenosa uz naknadu prava intelek-tualne svojine.U cilju unapreivanja postojeeg okvira, kao inspiracija bi mogla da poslue reenja iz upo-rednog prava, pre svega panskog, ukrajinskog i britanskog. Tako su, na primer, u cilju ouva-nja panske kulturne batine u okviru dravnih granica, predviene poreske olakice za prenos kulturnih dobara bilo dravnom sektoru bilo neprofitnim organizacijama. U istom cilju pred-viene su i poreske olakice za nasleivanje kulturnih dobara. Ukrajinsko zakonodavstvo predvia da se producenti domaih filmova oslobaaju plaanja dabina za zemlju, koje nastaju u vezi sa snimanjem filmova.

Britansko pravo u tom pogledu sadri specifi-an model, kojim se stimulie prelazak u javnu svojinu umetnikog dela ili drugog predmeta od posebnog nacionalnog, naunog, istorij-skog ili arhitektonskog znaaja. Re je o mo-gunosti tzv. preuzimanja umesto, kojom se omoguava poreskim obveznicima da izmire bilo deo duga po osnovu dospelog poreza na nasleivanje, poreza na prenos kapitala ili po-reza na imovinu, bilo obavezu u celosti ustu-panjem umetnikog dela ili drugog predmeta u javnu svojinu Upravi unutranjih prihoda. O efi-kasnosti tog programa svedoi podatak da je 20062007. Velika Britanija prikupila umetni-ka dela i predmete iz ostavtine u priblinom iznosu od 25,3 miliona funti.

Atraktivnost ove eme objanjava se pogod-nostima za poreske obveznike koji se opredele za njenu primenu, podvrgavajui se predvi-enom reimu. Naime, korisnicima eme se ustupanjem datog dobra odobrava odbitak od poreza u iznosu od pune trine vrednosti da-tog dobra. U proseku se ostvaruje za 17% vea vrednost primenom eme preuzimanja umesto nego to bi se ostvarila prodajom dobra na slobodnom tritu po identinoj trinoj ceni. Do toga dolazi pre svega zato to se primenom eme preuzimanja umesto prua posebna po-godnost njenim korisnicima tako to se izbe-gava plaanje dodatnih trokova imanentnih prodaji na slobodnom tritu. Pored toga, ko-risnicima eme odobrava se trajno umanjenje iznosa datog poreza za 25%.

Inovativne mere podrke kulturnom sektoru

Osim klasinih mera poreske politike, u upo-rednom zakonodavstvu prisutni su i izvesni specifini i inovativni modeli finansiranja kultu-re. Najznaajniji od njih je mehanizam finansi-ranja kulturnog sektora prihodima ostvarenim od igara na sreu. Osim njega, interesantan je i vid inovativnih i hibridnih mera finansijske po-drke kulturnom sektoru koji predvia pansko pravo, a svodi se na obaveznu uplatu doprino-sa za finansiranje odravanja i unapreivanja kulturnog naslea u visini od 1% od trokova izgradnje objekata. Dati model finansiranja kul-ture bilo bi uputno uneti u nacionalno zakono-davstvo u Srbiji.

Finansiranje kulture prihodima od igara na sreu

Finansiranje kulture prihodima dravne lutri-je poznaju mnoga evropska zakonodavstva. Re je o znaajnoj inovativnoj meri finansijske podrke kulturi. Iako Zakon o igrama na sreu Republike Srbije regulie raspodelu prihoda od igara na sreu, propustio je da predvidi finansi-ranje kulture iz tih prihoda.

Jedno od naprednijih reenja u tom pogledu jeste ono u Nemakoj, gde savezni akt o dr-avnoj lutriji preputa federalnim jedinicama da detaljno reguliu raspodelu prihoda od iga-ra na sreu. Zakonodavstvom Donje Saksonije tako je propisano da se iz tih prihoda najee finansiraju programi u oblasti kulture, umetno-sti, zatite ivotne sredine i razvojni projekti. U vajcarskoj je saveznim zakonom o lutriji pre-puteno kantonima da dele prihode od drav-ne lutrije. Interesantno je da se u vajcarskom kantonu Argau iz tih prihoda na projekte za kulturu u irem smislu izdvaja 3/4 prihoda, dok su socijalna zatita i druge oblasti od opteg interesa u drugom planu.Napredno reenje, takoe, sadri Zakon o igra-ma na sreu Republike Srpske koji predvia da se za finansiranje organizacija koje se, pored ostalog, bave kulturom, izdvaja najmanje 50% od ostvarene dobiti Lutrije. Slino reenje sadr-i Zakon o igrama na sreu Republike Hrvatske, koji predvia da se za finansiranje programa organizacija, za namene koje ukljuuju i kultu-ru, izdvaja 50% ostvarenih prihoda od igara na


Dok se u veini savremenih drutava plodna sa-radnja i proimanje javnog, privatnog i civilnog sektora u kulturi smatra aksiomom dobre kul-turne politike, oni koji kod nas vode kulturnu politiku, itav privatni sektor u kulturi paualno odbacuju kao estradu, a civilni sektor u kulturi ignoriu, ili tanije reeno, toleriu njegovo po-stojanje, dok god ove organizacije i umetnike grupe finansira neko drugi. U ovom tekstu daemo kratak pregled ulaga-nja dravnih organa u Srbiji u civilni sektor u kulturi; pokazati kako su ta sredstva rasporee-na unutar civilnog sektora vienog u skladu sa klasifikacijom udruenja graana trenutno vaeom u naoj zemlji; i zastupati tezu da je odnos drave prema civilnom sektoru u Srbiji najbolje posmatrati kao izgradnju fasade (ku-lisa, koja bi sada verovatno trebalo da preva-re one koji prate napredak Srbije u procesima evropskih integracija), te da, kao deo te politike, praksa Ministarstva kulture i informisanja da na konkursima za projekte svakome da poneto (a prilino sumnjivim organizacijama najvie), ne samo to ne obezbeuje odrivost civilnog sektora u kulturi, nego najee onemoguava one koji su podneli predloge projekata da te projekte i realizuju. Na kraju su dati predlozi kako bi trebalo (i kako je mogue) ovakvu situ-aciju promeniti. Tekst je baziran na analizi rezultata konkursa za projekte Ministarstva kulture i informisanja iz 2012. i 2013. godine; rezultatima istraiva-kog projekta Vaninstitucionalni akteri kulturne politike u Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji koji je

realizovan 2010. godine uz finansijsku podrku Evrop-ske kulturne fondacije; na-lazima projekta Linija 481 Centra za razvoj neprofitnog sektora; kao i analizi rezulta-

ta internih anketa meu lanicama Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) 2012. i 2013. godine. Prema podacima koji su bili dostupni u me-dijima, ukupan budet Ministarstva kulture, informisanja i informacionog drutva Srbije u 2012. godini bio je 6.042.349.000 dinara (oko 52.090.000 EUR), a budet Ministarstva kulture i informisanja u 2013. godini, nakon rebalansa, 6.343.792.000 dinara (ili oko 57.150.000 EUR). U okviru dva glavna konkursa koje Ministarstvo kulture raspisuje godinje konkursa za finan-siranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti sa-vremenog stvaralatva i konkursa za finansira-nje ili sufinansiranje projeka

MANEK 2

Documents

Transcript of MANEK 2