MALA ŠKOLA POVRTARSTVA

Pod pojmom povræe treba podrazumevati razlièite soène organe jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih biljaka, koje èoveku koriste za ishranu u svežem ili preradjenom stanju. Povrtarstvo je privredna oblast koja se bavi pitanjima vezanim za proizvodnju povræa.Povræe se može gajiti (proizvoditi) u raznim klimatskim sredinama. U toplim krajevima dobro uspevaju termofilne vrste, a u podruèjima sa svežom klimom vrste koje imaju male zahteve prema toploti. Najveæem broju povrtarskih biljaka optimalno odgovaraju umereno topli i umereno vlažni krajevi (rejoni).Povrtarske biljke su u celini vrlo produktivne. One daju visoke prinose po jedinici površine. U uslovima intenzivne proizvodnje neke vrste povræa daju tri, pet i više vagona plodova po 1 ha.Treba oèekivati da æe se povrtarska proizvodnja na našim prostorima jako menjati. Ona æe se ukrupnjavati i modernizovati. Naroèito znaèajne promene oèekuju se u oblasti prometa (tržište). Uvodjenje savremene mehanizacije biæe glavna tehnološka preokupacija. To æe doprineti poveæanju proizvodnosti rada i kvalitetu radnih operacija. Mnogo se oèekuje od novih sorata i hibrida povræa, koji æe ispoljavati veliku produktivnost (rodnost) i veliku otpornost na biljne bolesti. Predviða se dalji porast potrošnje povræa, koja æe uskoro dostiæi nivo razvijenih zemalja (oko 150 kg po stanovniku godišnje).

PLODORED U POVRTARSKOJ PROIZVODNJIPlodored je organizovano smenjivanje povrtarskih useva na istoj parceli u toku odredjenog broja godina (3-7 godina). On ima dosta prednosti nad uzastopnim gajenjem jednog useva na istom mestu (parceli) više godina (monokultura). Medjutim, nestabilno tržište, specijalizacija povrtarske proizvodnje (gajenje malog broja useva), korišæenje krupne mehanizacije, kao i primena herbicida, donekle su umanjili nekadašnji (raniji) znaèaj plodoreda. No, on i dalje ostaje vrlo korisna mera u biljnoj (povrtarskoj) proizvodnji, pa je treba primenjivati gde god je to moguæe, bez obzira na navedene specifiènosti savremene poljoprivrede (povrtarstva).Plodored se pažljivo planira i pažljivo izvodi. On zavisi od klimatskih uslova, zemljišta, mehanizacije, tržišta i dr. Za svaki plodored je najvažnije da se odredi pravilno smenjivanje useva u njemu ili plodosmena. Pitanje plodosmene je u uskoj vezi sa upotrebom stajnjaka u povrtarstvu, sa usvajanje vode i hraniva od strane biljaka, zaštitom useva od bolesti i štetoèina itd.Naime, izvesni povrtarski usevi vrlo povoljno reaguju na neposredno (direktno) ðubrenje organskim ðubrivima (stajnjak, kompost), dok ih drugi ne podnose, veæ traže da se rasporede tek druge ili treæe godine posle ovoga. Na neposredno ðubrenje pomenutim ðubrivima dobro reaguju sve srednje rane i kasne kupusnjaèe (osim kelerabe), krastavci, tikvice, praziluk, paprika i paradajz. Rani usevi (rani kupus, karfiol, zeljasto i lisnato povræe) ne stižu da neposredno iskoriste organska ðubriva i zato dolaze tek druge godine. Korenasto povræe (mrkva, peršun, celer, rotkva i rotkvica) ne podnose direktno ðubrenje organskim ðubrivima, ako je reè o normalnom i plodnom zemljištu. Tamo gde je zemljište slabo i u lošem stanju i ovi usevi æe dobro reagovati na ðubrenje organskim ðubrivima.Grašak, boranija i bob kada se gaje na plodnom zemljištu nije potrebno ðubriti organskim djubrivima. Meðutim, ako se ovi usevi moraju gajiti na siromašnom i degradiranom zemljištu daæe odliène rezultata i ukoliko se naðubre nekim organskim djubrivima. U normalnim uslovima pomenute vrste povræa dolaze druge, pa i treæe godine posle ðubrenja organskim ðubrivima. Apsolutno se izbegava uvoðenje u plodored jedne za drugom povrtarskih vrsta koje pripadaju istoj porodici zbog toga što one najèešæe imaju iste neprijatelje (insekte) i bolesti. To naroèito važi za paradajz, plavi patlidžan i krompir, zatim za korenasto povræe (mrkva, peršun, celer i pastrnjak), kao i za krastavac, lubenice i dinje. Svaka povrtarska biljka ima manji ili veæi broj pogodnih preduseva. Na osnovu dosadašnjeg iskustva najboljim prethodnim usevima za pojedine povrtarske kulture smatraju se:Paradajz: kupus, grašak, boranija, krastavci, korenasto povræe, trave, žita.Paprika: trave, krastavci, grašak, korenasto povræe, žita.Kupusnjaèe: trave, krompir, paradajz, paprika, grašak, boranija, žita.Krastavac i bostan (dinje i lubenice): paprika, krompir, trave, žita, lucerka, paradajz.Crni luk: paprika, paradajz, krastavac, bostan, žita.Korenasto povræe: paprika, paradajz, krastavac, grašak, boranija, žita.

Boranija i grašak: kupusnjaèe, paradajz, paprika, krompir, žita.U praksi su poznati razlièiti tipovi plodoreda. Njihov sastav i velièina zavise od niza faktora. Tako se plodoredi povrtarskih gazdinstava u pojasu oko velikih gradova znatno razlikuju od plodoreda udaljenih mesta. Isto tako znatno se razlikuju tipovi plodoreda na gazdinstvima koja proizvode sirovinu za konzervnu industriju od gazdinstava koja rade na proizvodnji povræa za svežu potrošnju ili se, recimo, bave proizvodnjom semena povræa.

OBRADA ZEMLJIŠTAObrada zemljišta u povrtarstvu može biti osnovna, predsetvena i obrada u toku vegetacije.Osnovna obrada. - Ova obrada se izvodi obièno u jesen (parcele se oru, prekopavaju ili riljaju). Od blagovremenog izvršenja ove obrade zavisi u velikom stepenu celokupni rezultat proizvodnje. Ova obrada omoguæuje akumuliranje zimske vlage, popravlja fizièke i hemijske osobine zemljišta i doprinosi suzbijanju korovskih biljaka. Pravilno obavljanje jesenje obrade olakšava i ubrzava izvodjenje proleænih radova. Stvara se moguænost pravilnog i blagovremenog obavljanja setve i sadnje povræa.Osnovna obrada zemljišta vrši se na najveæu moguæu dubinu, koja zavisi od pedoloških osobina zemljišta, prethodne obrade i useva koji æe se gajiti. Dubina osnovne obrade ne treba da bude manja od 30 cm.Osnovnu obradu zemljišta u povrtarstvu treba obaviti odmah posle berbe (žetve) prethodnog useva. Ukoliko se iz bilo kojih razloga ova obrade ne izvede u toku jeseni, onda to treba uèiniti u zimskom periodu godine. Jednovremeno sa osnovnom obradom unosi se stajnjak u zemljište.Obrada zemljišta za naknadne i postrne povrtarske useve izvodi se neposredno po žetvi (berbi) žita i ranih proleænih useva. Ova obrada se izvodi na dubinu od 15-18 cm. Ukoliko je zemljište suvo, pre obrade treba izvršiti navodnjavanje. Prilikom ovog oranja unose se neophodna ðubriva za naredni usev.Predsetvena obrada zemljišta. - U zavisnosti od klimatskih i zemljšnih uslova, naèina navodnjavanja i bioloških osobina vrste, povræe se gaji na ravnoj površini, na lejama, u fitarijama i brazdama.Ravna površina. Gajenje povræa na ravnoj površini se primenjuje za one useve koji se gaje bez navodnjavanja ili se navodnjavaju veštaèkom košom. Na ravnoj površini omoguæava se gusta setva (sadnja) i pravilan raspored biljaka. Ovaj naèin omoguæava primenu mehanizacije za izvoðenje èitavog niza agromera. Na ravnoj površini je najmanje kolebanje zemljišne vlage i ispiranje hranljivih materija. Leje. Gajenje povræa na lejama primenjuje se na parcelama koje su slabo propustljive, na zemljištima sa poveæanim sadržajem štetnih soli ili pliæim oraniènim slojem.Leje se èesto primenjuju za gajenje povræa koje se seje s jeseni i rano u proleæe. Širina leje može da varira izmeðu 120 i 150 cm, visina 20-30 cm, a dužina prema

potrebi. Izmeðu leja ostavlja se širina 40-60 cm. Leje omoguæavaju bolje cedjenje suvišne vode u toku zime i rano proleæe, a u toku vegetacije navodnjavanje tekuæom vodom koja ide stazom i upija se u leje.Fitarije. To su u stvari udubljene leje najèešæe široke 80-120 cm, duboke 15-20 cm i 5-10 m duge. Najèešæe se primenjuju na malim površinama za useve koji se moraju obilno navodnjavati (paprika, praziluk i celer). Navodnjavanje se vrši natapanjem, tj. upuštanjem vode u fitarije. Gajenje povræa na ovakav naèin treba vršiti samo na propustljivim, toplim zemljištima s niskim nivoom podzemne vode.Brazde. Primenjuju se za useve koji se navodnjavaju po sistemu natapanja brazdama. Brazde se otvaraju u pravcu pada terena, njihova širina može da se kreæe izmedju 40 i 60 cm, a izmeðu njih se ostavlja greben 30- 50 cm. Brazdanjem se površina isparavanja znatno poveæava, što dovodi do bržeg prosušivanja, posebno grebena, usled èega je vodni režim podložniji kolebanju. Grebeni se brže suše i zagrevaju, što omoguæava raniju setvu, odnosno sadnju, naroèito na težim zemljištima gde postoji opasnost od zabarivanja.Za ovaj naèin gajenja povræa je karakteristièno da omoguæava mehanizovanu obradu samo u jednom pravcu. Usled èestog navodnjavanja i èeste meðuredne obrade brazde se zasipaju te ih pred svako navodnjavanje treba popravljati.Brazde se prave rano u proleæe neposredno pred setvu, odnosno sadnju povræa. One se mogu izvlaèiti mašinama ili ruèno. Vrlo èesto se setva ili rasaðivanje obavlja na ravnoj površini, a brazde se otvaraju neposredno pred prvo navodnjavanje.

ÐUBRENJEPovrtarske biljke iznose velike kolièine hranljivih materija iz zemljišta, pa ðubrenju treba obratiti posebnu pažnju u sistemu gajenja ovih biljaka. Za ðubrenje zemljišta mogu se koristiti organska i mineralna ðubriva.Od organskih ðubriva najveæi znaèaj ima stajnjak. Za povrtarske useve treba koristiti poluzgoreli i zgoreli stajnjak. Ukoliko je vremenski period izmedju ðubrenja i setve kraæi upotrebljava se jaèe zgoreli stajnjak.Za jesenje useve obièno se ðubri 2-3 nedelje pre setve ili rasadjivanja. U jesen se zaorava stajsko djubrivo i za proleæne useve, mada se ðubrenje zemljišta za kasne proleæne useve može obaviti i u proleæe. U tom sluèaju treba upotrebiti dobro zgoreli stajnjak.Najbolje je da se stajsko ðubrivo odmah po iznošenju ravnomerno rasturi i zaore. Dubina oranja zavisi od zemljišta, norme ðubrenja i potrebe samog useva. Najizdašnije ðubrenje stajnjakom zahtevaju kupusi, paprika, celer, paradajz, krastavac, lubenica, dinja, praziluk i višegodišnje povræe. Na tešim zemljištima stajnjak se zaorava pliæe nego na lakšim.Stajnjak se može unositi u kuæice ili brazde, ali se tada upotrebljava dobro zgoreli stajnjak, koji se pri unošenju dobro izmeša sa zemljom.Norme ðubrenja zavise od kvaliteta stajnjaka, potreba useva, tipa zemljišta, klimatskih

uslova i dr. Za uspešno gajenje povrtarskih biljaka neophodna je upotreba gotovo svih vrsta mineralnih ðubriva. Ova ðubriva se koriste za osnovno i dopunsko ðubrenje, kao i za prihranjivanje u toku vegetacije. U poreðenju sa organskim ðubrivima (stajnjakom) ona deluju brzo, ali njihovo delovanje traje kraæe vreme. Najefikasnije deluju u kombinaciji sa stajnjakom.Danas se najviše koriste mešana i kompleksna ðubriva. Ova ðubriva uglavnom služe za osnovno ðubrenje, a unose se istovremeno sa osnovnom ili predsetvenom obradom zemljišta. U nekim sluèajevima koriste se i za prihranjivanje useva. Reè je o usevima koji imaju dug period plodonošenja i koji se beru u više navrata. Prihranjivanje biljaka izvodi se mahom azotnim ðubrivima. Ova ðubriva brzo reaguju i povoljno utièu na rast useva. Povrtarski usevi se prihranjuju 2-3 puta, a neki i više. Za ðubrenje povrtarskih useva primenjuju se znatne kolièine mineralnih djubriva. Za neke useve potrebno je upotrebiti i do 15 kg ðjubriva po 1 aru.

SETVAPovræe se može sejati omaške, u redove i u kuæice. Setva omaške ima brojne i dobro poznate nedostatke, ali se ona u povrtarstvu dosta primenjuje. Ovaj naèin setve je naroèito zastupljen u proizvodnji rasada.Setva u redove je najbolji naèin setve povræa. Ona se može obavljati ruèno i mašinski. Na malim površinama setva se izvodi ruèno ili malim ruènim sejalicama. Ovakvom setvom obezbeðuje se ravnomeran raspored biljaka na parceli.Setva u kuæice primenjuje se kod nekih povrtarskih vrsta, kao što su krastavci, lubenice, dinje, boranija, grašak, bob i dr. Setva u kuæice može se vršiti na podjednaka rastojanja izmedju redova i u redu. Ovaj naèin setve izvodi se pretežno ruèno.Dubina setve je vrlo znaèajna za sigurno i pravilno nicanje. Dublje posejano seme teško nièe, a suviše plitko èesto propada, jer ne isklija ili klica ugine. Za svaku vrstu povræa postoji optimalna dubina setve i utvrdjuje se prema snazi klice i osobinama zemljišta. Ukoliko je seme sitnije i klica nežnija utoliko se pliæe mora sejati i obrnuto. Povoljna vlažnost zemljišta omoguæuje pliæu setvu. Na lakim, rastresitim zemljištima seje se dublje, jer u površinskom sloju ovakvih zemljišta postoji izraženo kolebanje vlage. Sem toga, na lakom zemljištu klica savladjuje manji otpor pri nicanju. Vreme setve povræa zavisi od vrste, klimatskih uslova, rokova pripevanja i kvaliteta produkcije. U zavisnosti od vremena setve postoje sledeæi rokovi:Proleæna setva. Poèinje rano s proleæa setvom biljaka otpornih na hladnoæu (mrkva, peršun, luk, grašak) i završava se setvom vrsta koje su osetljive na hladnoæu (krastavac, dinja, lubenica, boranija, tikvice).Letnja (postrna) setva. Obavlja se tokom letnjih meseci. Najvažnija karakteristika letnje setve ogleda se u tome što je usko povezana s moguænostima navodnjavanja. U našem podneblju ova setva praktièno nije moguæa ako se usev ne može navodnjavati.Jesenja setva. Izvodi se u jesenjim mesecima (septembru i oktobru). U ovom roku seje

se povræe otporno na niske temperature, èije prispevanje pada u rano proleæe sledeæe godine.Predzimska setva. Ova setva pada neposredno pred nastupanje mrazeva. Seme ne treba da nikne do proleæa, jer bi nikle biljèice izmrzle. Ova setva se primenjuje uspešno kod peršuna, mrkve, luka i graška. Kolièina semena u predzimskoj setvi treba da je za oko 30% veæa u poredjenju sa setvom u ranijim rokovima, jer jedan deo semena i klica ugine u toku zime.

PROIZVODNJA RASADAMnoštvo povrtarskih biljaka razmnožava se rasadom. U nas se tako razmnožava paprika, paradajz, kupus, karfiol, keleraba, celer i dr. Za ranu proizvodnju rasad se gaji u zaštiæenom prostoru (tople leje, plastenici), a za poznu na otvorenom polju.Rasad je teže odnegovati u zaštiæenom prostoru nego na otvorenom polju. Gajenje rasada u zaštiæenom prostoru izvodi se u onom delu godine (zimski period) kada to nije moguæe napolju. Zato leje i plastenike za ovu svrhu treba dopunski zagrevati. Jedino u kasnijim rokovima setve (mart, april) zagrevanje leja i plastenika nije više potrebno. Kod nas se zagrevanje leja najèešæe obavlja svežim stajskim djubrivom. Za

grejanje leja najpogodniji je konjski stajnjak koji se brzo zagreje i oslobadja dosta toplote. Govedji stajnjak u ovom pogledu ima lošije osobine od konjskog. Mešanjem s konjskim stajnjakom, slamom ili plevom osobine govedjeg stajnjaka mogu se u znatnoj meri popraviti.Zagrevanje plastenika obièno se izvodi tehnièkim putem. Za ovu svrhu može da se koristi i nezgoreli stajnjak. Meðutim, kod nas se u plastenicima najèešæe proizvodi kasniji rasad, pa se oni za ovu proizvodnju po pravilu ne greju. Poznato je da se za svaku vrstu povræa primenjuje poseban naèin proizvodnje rasada.

PROIZVODNJA POVRÆA POMOÆU MALÈ FOLIJAMalèiranje je poljoprivredna tehnika koja podrazumeva postavljanje organskih ili sintetièkih materijala na zemljište oko biljaka da bi se postigla pogodnija sredina za rast i proizvodnju.Organski malè se obièno koristi u baštama i za obavljanje manjih povrtarskih poslova. Organski malè pruža iste pogodnosti kao i veæina sintetièkih, ali ne greje zemljište i ne suzbija korov za duži vremenski period. Meðutim, za razliku od sintetièkog malèa, organski malè, kao što je što je seno, slama, trava ili kompost razlaganjem vraæaju hranljive sastojke zemljištu.Neorganski plastièni malè je u upotrebi od ranih 60-tih godina prošlog veka, a proizvoðaèi najèešæe koriste crni ili providni malè. Paradajz, paprika, plavi patlidžan, lubenice, dinje i drugo povræe dobro reaguju na ovaj malè. Da bi se održala optimalna vlažnost zemljišta, malè se obièno koristi zajedno sa navodnjavanjem (sistem „kap po kap“).

PREDNOSTI PLASTIÈNOG MALÈARaniji i veæi prinosi. Ranije sazrevanje i ranija proizvodnja su dve glavne prednosti korišæenja crnih i providnih malè folija. Ranija proizvodnja obièno omoguæava više tržišne cene. Crna malè folija ubrzava povrtarsku proizvodnju za jednu do dve nedelje, dok korišæenjem providnog plastiènog malèa u plodovi sazrevaju i do tri nedelje ranije. Meðutim, glavni problem kod primene providnog plastiènog malèa je pojava korova ukoliko se ne primene odgovarajuæi herbicidi ili fumiganti. Radi bolje pokrivenosti i zasenjivanja zemljišta u toplijim godinama treba napraviti dobar izbor odgovarajuæe kulture (biljke puzavice, kao što su bundeva, tikva, dinja, lubenica), da tokom leta, ne bi došlo do prekomerne akumulacije toplote ispod plastiènog malèa.Usporeno isparavanje. Plastièni malè usporava isparavanje vlage iz zemljišta. Uèestalost i kolièina navodnjavanja se obièno mogu smanjiti, mada je za sazrevanje ranijih kultura i veæu povrtarsku proizvodnju potrebno više vode. Ujednaèenija vlažnost zemljišta takoðe ublažava vodni stres kod biljaka.Suzbijanje korova. Pošto crni plastièni malè spreèava prodiranje svetlosti do zemljišta, time se spreèava rast jednogodišnjih i veæine višegodišnjih korova. Meðutim, tanki crni plastièni malè ne može da suzbije neke korovske vrste kao što je (šaš, trska i sl.).

Bolji kvalitet. Plastièni malè ne dozvoljava plodovima povræa i jagodama da dodiruje zemljište. Ovo smanjuje moguænost propadanja plodova od truleži, te plodovi ostaju èistiji.Manja zbijenost zemljišta. Pošto se korov suzbija, malèiranjem, manje je posla oko kultivacije zemljišta, a samim tim gaženje zemljišta je smanjeno. Ono ostaju rastresitije i manje zbijeno. Korov izmeðu redova se može suzbijati namenskim herbicidima ili mehanièkim putem. Manji gubici u primeni ðubriva . Plavljenjem i navodnjavanjem u brazde, azot i druge hranljive materije rastvorljive u vodi prodiru ispod zone korena. Pošto primena tehnike plastiènog malèa najèešæe ukljuèe navodnjavanje „kap po kap“, gubitak hranljivih materija je minimalan. Hranljive materije se mogu uneti u sistem i na taj naèin se po potrebi precizno sprovode do zone korena.Suzbijanje insekata. U nekim sluèajevima, reflektujuæe srebrne i beli plastièni malè odbijaju vaši i druge insekte koji ošteæuju biljke i prenose viroze.

NEDOSTACI PLASTIÈNOG MALÈAUklanjanje. Uklanjenje plastiènog malèa posle berbe je najveæi nedostatak. Mada postoji oprema za uklanjanje, plastika na jakom suncu postaje krta i zbog toga se malè ne može ukloniti u komadu. "Nabori" ili delovi malèa koji su okrenuti ka zemljištu ostaju neošteæeni, pošto nisu bili izloženi sunèevoj svetlosti i odvajaju se od krtog malèa na gornjoj brazdi (leji). Manji delovi plastike se mogu rasuti po polju. Takoðe ovu plastiku teško je reciklirati. Ocenjivani su mnogi fotorazgradivi i biorazgradivi malèevi, ali su rezultati bili razlièiti. Druga moguænost je pleteni, polipropilenski malè sa ultraljubièastim svetlosnim inhibitorom koji se može koristiti tokom više sezona.Cena. Primena plastiènog malèa je prilièno skupa kako u pogledu materijala tako i opreme. Minimalna oprema podrazumeva mašinu za pravljenje brazdi i aplikator malèa. Ostala oprema ukljuèuje i aplikator sistema za navodnjavanje (koji je obièno povezan sa postavljanjem malèa) i mašinu za presaðivanje ili sadnju. Prednosti korišæenja malèa za ranu berbu, poveæane prinose, smanjeno navodnjavanje, potpunije suzbijanje korova i više prodajne povræa - sve to iziskuje višu cenu postavljanja plastiènih malè folija.Upravljanje (postupanje, primena). Kod navodnjavanja „kap po kap“, mora se veoma voditi raèuna o plastiènom malèu. Uvenule biljke bi mogle znaèiti da su cevi za navodnjavanje zapušene, dok previše mokre površine ukazuju na ošteæenja koja su na cevima prouzrokovali glodari ili neki insekti. Veoma je teško otkriti probleme koji se mogu javiti na sistemu za navodnjavanje ukoliko je on pokriven malèom.

VRSTE PLASTIÈNOG MALèAVeæina plastiènih malèeva je napravljena ili od linearnog polietilena male gustine, ili polietilena velike gustine. Polietilen velike gustine je svetliji i jaèi nego što je

polietilen manje gustine, a iste debljine. Debljina veæine plastiènih malèeva se kreæe od 0,75 do 1,5 mic., a njihova površina može biti glatka ili nabrana. Nabrana površina smanjuje savijanje i širenje malèa. Takav malè je i otporniji na rad vetra i lomljenje.Pleteni, crni polipropilenski malèevi se u staklenicima i rasadnicima veæ jedno odreðeno vreme koriste kao zaštita od korova. Potvrðeno je da ovi ultraljubièasti malèevi, svetlosno postojani, mogu da traju i do pet godina. Oni omoguæavaju prodiranje vode i vazduha i istovremeno štite od pojave korova. Ovi malèevi otporni na kidanje (debljine 16 mic.) se mogu ponovo koristiti iz godine u godinu. U eksperimentu sa malim proizvoðaèima povræa, ovi malèevi su bili upotrebljeni za zagrevanje zemljišta, suzbijanje korova, skupljanje padavina i smanjenje isparavanja vlage iz zemljišta.

BOJA MALÈ FOLIJABoja malèa utièe na temperaturu ispod i iznad malèa kroz apsorpciju, prenos i odbijanje sunèeve energije. Ovo dalje utièe na mikrosredinu koja okružuje biljke. Stepen dodira (otpor toplotnog kontakta) izmeðu malèa i zemljišta takoðe utièe na zagrevanje zemljišta. Što je kontakt izmeðu malèa i zemljišta bolji, to je efikasnija i njegova osobina zagrevanja.Crni malè. U industrijskoj proizvodnji povræa se najèešæe koristi crni plastièni malè, koji veoma dobro suzbija korov. Kao crno telo koje upija, ova plastika upija veliki deo sunèeve radijacije, ukljuèujuæi i vidljivu, infracrvenu i ultraljubièastu svetlost.Meðutim, u atmosferi se gubi velika kolièina toplotne energije kroz konvekciju i ponovno zraèenje. Prenos toplotne energije u zemljište je optimalan ukoliko malè maksimalno prianja uz zemljište. Temperatura zemljišta prekrivenog crnom plastikom tokom dana može da bude i za 30C viša na dubini od 5 cm, i za 1,7 0C viša na dubini od 10 cm, nego nepokriveno zemljište na istim dubinama.Providni malè. Ispod providnog plastiènog malèa, temperature zemljišta u toku dana mogu biti za 4,5 0C - 8 0C više na dubini od 5cm i za 3,30C - 8 0C više na dubini od 10sm, nego na nepokrivenom zemljištu na istim dubinama i to zahvaljujuæi veæem prenosu sunèeve radijacije (85 do 95%). Providna plastika upija veoma malo sunèeve radijacije. Vodene kapi, koje se kondenzuju na unutrašnjoj strani providnog plastiènog malèa, upijaju sunèevu svetlost (kratkotalasno zraèenje), ali spreèavaju izlazak dugotalasnog infracrvenog zraèenja (toplota). Ova toplota, koju emituje nepokriveno (golo) zemljište, gubi se u atmosferi. Meðutim, zbog sunèevog zraèenja koje prodire u zemljište, ispod providnog plastiènog malèa se može pojaviti korov ukoliko pre toga nisu primenjeni herbicidi ili fumiganti. Da ne bi došlo do pojave bolesti biljaka koje se prenose preko zemljišta i da bi se suzbio korov, u nekim krajevima se primenjuje solarizacija i dezinfekcija zemljišta. Da bi se postigla dovoljno visoka temperatura za solarizaciju, zemljište mora ostati pokriveno nekoliko nedelja tokom najtoplijeg dela leta. Ukoliko je zemljište dobro natopljeno vlagom, to æe omoguæiti bolji prenos toplote u zemljištni profil.

Beli malè. Sa belog plastiènog malèa svetlost se odbija nazad u atmosferu ili u habitus biljke, zbog èega je temperatura zemljišta malo niža do 10C na dubini od 2,5cm. Beli plastièni malè se može upotrebiti za sadnju u toku leta kada bi snižena temperatura zemljišta bila delotvorna. Koekstrudovani beli ili crni plastièni malè rashlaðuje zemljište (beli) i istovremeno suzbija korov. Svetlo koje se odbija sa belog malèa u habitus biljaka, takoðe se može upotrebiti i za kulture koje se gaje u stakleniku gde nema dovoljno svetlosti. Srebro/aluminijum. Refleksivni srebrni ili aluminijumski malèevi takoðe utièu na sniženje temperature zemljišta. Oni odbijaju vaši koje ponekad mogu biti prenosioci razlièitih viroza.Crveni malè. Primena crvenog plastiènog malèa u nekim ogledima se odrazila na poveæanje prinosa paradajza i njegov kvalitet kao i na smanjenje intenziteta pegavosti u drugim ogledima. Takoðe je uoèeno da poveæava prinose dinja i tikvica. Osim toga, pokazalo se i da u znatnoj meri poveæava temperature zemljišta. Meðutim, crvena boja nije u svim sluèajevima ista i rezultati nisu uvek ujednaèeni.Ostale boje. Ispitivan je i efekat žutih, narandžastih, plavih i sivih plastiènih malèeva. Naèin na koji sunèevi zraci padaju na površinu malèa i potom se od nje odbijaju i prolaze kroz habitus (lišæe) biljaka na razlièit naèin utièe na njihov rast i razvoj. Neke boje, kao na primer žuta, privlaèe odreðene insekte kao što su biljne vaš koje napadju vrlik broj povrtarskih biljaka. Takvi malèevi bi se na njivi mogli upotrebiti za uzgajanje meðuuseva, da bi se insekti oterali sa drugih useva. Da bi se utvrdili konaèni efekti ovih boja na rast biljke, prinose, ranu berbu i otpornost na štetoèine, potrebno je sprovesti dodatna istraživanja. Malèevi koji funkcionišu na principu talasne dužine. Ovi malèevi selektivno apsorbuju fotosintetièki aktivno zraèenje, uz istovremeno emitovanje sunèevih infracrvenih zraka. Oni se još nazivaju i malèevi sa infracrvenom emisijom i koriste se za suzbijanje korova, a pokazali su se veoma dobro i u zagrevanju zemljišta, mada ne u toj meri kao providni malèevi.Uklanjanje plastiènog malèaPosle vegetacionog perioda plastièni malè se mora ukloniti. Nemojte istanjirati plastiku ispod površine zemljišta. Postoje i mašine za uklanjanje plastike, ali su one relativno skupe. Najèešæe se plastika mora ukloniti ruèno i potom se uništava ili odlaze u reciklažu.