LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 63 MART 2013.sindikatems.org.rs/pdf/listems/63.pdf ·...

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 63 MART 2013.

ODLUKA UPRAVNOG ODBORA JP EMS

Odlazak TS 110 kVNEBOJ[A PETROVI], IZVR[NI DIREKTOR

ZA PRENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE

Zakon o legalizaciji

~uva dalekovodne koridore

ODLUKA UPRAVNOG ODBORA JP EMS

Odlazak TS 110 kVNEBOJ[A PETROVI], IZVR[NI DIREKTOR

ZA PRENOS ELEKTRI^NE ENERGIJE

Zakon o legalizaciji

~uva dalekovodne koridore

Ministarka energetike Zorana

Mihajlovi} pustila je sredi-

nom marta u rad trafostanicu

In|ija 2, u koju je uloèno oko dva mili-

ona evra i koja }e omogu}iti pouzdano

napajawe elektri~nom energijom proiz-

vodnih pogona u severoisto~noj indu-

strijskoj zoni In|ije.JP Elektromreà Srbije izgradila je

novi 110 kV dalekovod od postoje}eg

In|ija – Stara Pazova do novoizgra|ene

transformatorske stanice In|ija 2, ~i-

me je omogu}eno weno funkcionisawe.Generalni direktor JP Elektromre-

à Srbije Nikola Petrovi} je na pu-

{tawu trafostanice u rad istakao - "Iz-

gradwa transformatorske stanice In-

|ija 2 primer je dobre saradwe PD Elek-

trovojvodina i JP Elektromreà Srbije.Na dalekovodnoj trasi duìne {est ki-

lometara podignuta su 23 dvosistemska

stuba,postavqeni su provodnici od alu-

minijuma i ~elika i za{titno OPGWuè. Izgradwa dalekovoda po~ela je u ju-

lu 2012.godine,a projektovawe i izvo|e-

we radova povereni su }erkama firmama

JP EMS- privrednim dru{tvima Elektro-

istok – Projektni biro i Elektroistok

– Izgradwa.Izgradwa dalekovoda i wego-

vo uvo|ewe u TS In|ija 2 u potpunosti

je finansirana sopstvenim sredstvima

JP EMS, a vrednost izvedenih radova iz-

nosi gotovo 90 miliona dinara."Direktor Petrovi} je najavio i da JP

EMS ove godine planira da uloì oko

50 miliona evra u izgradwu novih trafo-

stanica i dalekovoda. Re~ je o dalekovo-

dima Pan~evo - Re{ica, Bajina Ba{ta -Obrenovac,Pqevqa - Bajina Ba{ta i Kra-

gujevac – Kraqevo,kao i o trafostanica-

ma Vrawe 4 i Beograd 20.Ministarka Zorana Mihajlovi} je is-

takla da je dobro {to se otvaraju ovakve

trafostanice, jer to zna~i da se pove}a-

va potro{wa, {to ukazuje da po~iwemo i

ekonomski da se razvijamo. Ona je ista-

kla da u Srbiji postoji dosta problema

u gubicima struje na distributivnoj

mreì zbog ~ega }e prioritet u elek-

troenergetskom sektoru biti smawewe

tih gubitaka kroz izgradwu novih tra-

fostanica i promenu brojila.Gubici struje na prenosnoj mreì na

visokom naponu su u nivou evropskog

proseka,ali su gubici na distributivnoj

mreì mnogo vi{i i u pojedinim delovi-

ma distributivnog sistema iznose i do

50 odsto.Ministarka je naglasila da se u pro-

teklom periodu mnogo govorilo o pla-

novima za smawewe gubitaka struje, ali

da se nije mnogo uradilo, istakav{i da

otvarawe ovakvih trafostanica pokazuje

da to moè mnogo boqe i efikasnije da

se radi. Trafostanica In|ija 2, kapaci-

teta 110/20 kilovolti izgra|ena je zbog

porasta potro{we struje i prikqu~ewa

novih korisnika u severoisto~noj indu-

strijskoj zoni u In|iji. Elektrovojvodi-

na je u projekat uloìla oko 800.000evra, dok je iz kredita Svetske banke

finansirano oko 1,2 miliona evra.Direktor Elektrovojvodine Sr|an

Kruèvi} podsetio je da je izgradwa

trafostanice In|ija 2 po~ela 2007. go-

dine,ali je izrazio i o~ekivawe da }e se

takva postrojewa u budu}nosti graditi

brè. In|ija 2 }e omogu}iti {irewe

proizvodnih kapaciteta u radnim zonama

u In|iji {to }e omogu}iti otvarawe no-

vih radnih mesta,rekao je Kruèvi} i is-

takao da }e i snabdevawe gra|ana elek-

tri~nom energijom biti sigurnije.Predsednik Upravnog odbora EPS-a

Aca Markovi} istakao je da su poboq-

{awe kvaliteta distributivne mreè i

poboq{awe merewa potro{we struje je-

dini na~ini da se smawe gubici struje, adirektor Svetske banke u Srbiji Lu

Brefor naveo je da }e ta finansijska

institucija u narednih 18 meseci u Sr-

biju investirati oko 200 miliona evra i

izrazio o~ekivawe da }e deo tog novca

biti uloèn u elektroenergetski sek-

tor i projekte vezane za smawewe gubi-

taka elektri~ne energije.M. B.

2 VESTI

PU[TENA U RAD TS IN\IJA 2

Ubrzan industrijski razvoj

i sigurnije snabdevawe gra|ana

Generalni direktor JP EMS Nikola Petrovi}, Ministarka Zorana Mihajlovi} i direktor Elektrovojvodine Sr|an Kruèvi}

JP EMS izgradio 110 kV dalekovod ~ime je omogu}eno funkcionisawe

nove trafostanice

Javno preduze}e Elektromreà Sr-

bije, podstaknuto potresnom pri-

~om o porodici Drami}anin koja

sa {estoro dece ìvi u kolibi na Goli-

ji, izgradilo je toj familiji novu poro-

di~nu ku}u. Generalni direktor Niko-

la Petrovi} uru~io je kqu~eve porodi-

ci Drami}anin u petak, 15. marta.O te{koj situaciji porodice pisao

je dnevni list „Blic“, u sklopu svoje ak-

cije „Srce za decu“, a poslovodstvo JP

EMS odlu~ilo je da se iz sredstava

Preduze}a porodici Drami}anin kupi

monta`na porodi~na ku}a i tako Dra-

govanu,Mirjani,Dragani,Budimiru,Milo{u i Ivanu obezbede boqi uslo-

vi za ìvot, a detiwstvo u~ini sre}ni-

jim.Generalni direktor JP EMS Nikola

Petrovi} je poru~io – „JP Elektromre-

à Srbije nastoji da u okviru svojih mo-

gu}nosti pomogne svim socijalno ugro-

ènim grupama u zemqi i iza|e u susret

deci kojoj je pomo} potrebna.Prepozna-

jemo zna~aj i neophodnost dru{tveno

odgovornog pona{awa. Ako vratimo

osmeh deci, znamo da smo na dobrom pu-

tu.“„Poraàvaju}a je ~iwenica da u 21.

veku deca nemaju osnovne uslove za ì-

vot.Ona ne traè mnogo,treba im quba-

vi,topao dom,pristojan obrok i poneka

igra~ka. êsto wihovi roditeqi nisu u

mogu}nosti da im te osnovne stvari

obezbede,ali ima nas koji moèmo i mo-

ramo to da uradimo. Nastoja}emo da do-

prinesemo ja~awu svesti o va`nosti hu-

manitarnih aktivnosti i zna~aju sarad-

we na svim nivoima u ostvarivawu tog

ciqa“ – istakao je direktor Petrovi}.JP EMS je, upravo zbog te{ke finan-

sijske situacije u zemqi, doneo odluku

da se u planu poslovawa za 2013. godinu

uve}aju sredstva planirana za donator-

stva i humanitarne aktivnosti. Pomo}

}e biti dodeqivana ugroènim slojevi-

ma stanovni{tva i porodicama bez

osnovnih uslova za ìvot.Porodica Drami}anin odu{evqeno

je do~ekala novu ku}u.[estoro mali{ana

uglas se sloìlo da su im se snovi

ostvarili.„Moja bra}a i ja se vi{e nika-

da ne}emo buditi smrznutih trepavica.Dobili smo novu ku}u, du{eke, ormare,

garderobu, kompjuter. Sad imamo dovoq-

no stolica da svi zajedno ru~amo. Hvala

dobrim qudima {to }emo se prvi put

okupati toplom vodom u na{em kupatilu

– rekla je petnaestogodi{wa Mirjana

Drami}anin,koja je do skoro sa svojom

bra}om i sestrama ìvela u tro{noj

brvnari.M. B.

VESTI 3

Elektromreà Srbije omogu}ila pristojne uslove za ìvot

JP ELEKTROMRE@A SRBIJE U HUMANITARNOJ AKCIJI

Nova ku}a za porodicu

Drami}anin sa Golije JP EMS planira da i u budu}nosti pomaè najugroènijim delovima

stanovni{tva

Deca odu{evqena novom ku}om Generalni direktor JP EMS uru~uje kqu~eve

POGON PRENOSA NOVI SAD

Poslovne prostorije od sada u istoj zgradi strana 6

IZGRADWA INTERKONEKTIVNOG DALEKOVODA

Saradwa JP EMS i Transelektrike strana 7

POGON PRENOSA KRU[EVAC

Zahuktavaju se radovi strana 7

SASTANAK REGIONALNE ENTSO-E GRUPE

Zavr{ena izrada regionalne mre`ne studije strana 8

NEBOJ[A PETROVI], IZVR[NI DIREKTOR ZA PRENOS

Zakon "~uva" i dalekovodne koridore strana 9

JP EPS, JP EMS I INSTITUT MIHAJLO PUPIN

TENT u sekundarnoj regulaciji strane 10-11

NAVR[ENO 14 GODINA OD BOMBARDOVAWA

Razarawa "Milosrdnog an|ela" strane 12-13

NAU^NO-OBRAZOVNI CENTAR JP EMS

Zaboravqena vila danas ponos Bukovika strane 17-19

SKUP[TINA SINDIKATA EMS

Usvojen Izve{taj o radu Sindikata EMS strana 23

EMS-OVA AMBULANTA

Gram prevencije kao kilogram le~ewa strane 24-25

izdaje JP EMS

Beograd, Kneza Milo{a 11

www.ems.rs

generalni direktor:

Nikola Petrovi}

organizator za

odnose sa javno{}u:

Mildan Vuji~i}

odgovorni urednik:

Milo{ Bogi}evi}

redakcija:

Predrag Batini}

Miroslav Vukas

Aleksandar Opa~i}

Sr|an Stankovi}

kontakt:

(011) 3243 081

[email protected]

priprema i {tampa:

DOO "Komazec"

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

658 (497.11) (085.3)

EMS:Elektromreà Srbije : list

Elektromreè Srbije / odgovorni urednik Milo{

Bogi}evi}. – God. 1,br. 1 (sep. 2005) -

. - Beograd (Kneza Milo{a 11) : JP EMS, 2005 -

(In|ija : “Komazec”). - 30 cm

Mese~no. - Je nastavak: Elektoristok

ISSN 1452 - 3817 = EMS.Elektromreà Srbije

COBISS.SR - ID 128361740

Upravni odbor JP Elektromreà

Srbije doneo je na redovnoj 47.sednici odluku kojom se na repu-

bliku Srbiju prenose prava kori{}ewa

(dràvine) nad 110-kilovoltnim tran-

sformatorskim stanicama,~ime je ispu-

wena zakonska obaveza Preduze}a i za-

vr{en dug i komplikovan postupak pre-

uzimawa odnosno predaje objekata iz-

me|u JP EMS i JP EPS. Status 62 zapo-

slena koji prelaze u JP EPS re{i}e se

ugovorima. Primopredaja objekata o~e-

kuje se u maju ove godine.Transformatorske stanice koje su

„oti{le“ iz JP EMS su:Bor 1,Bor 3,Ve-

liki Kriveq, Zaje~ar 1, Zaje~ar 2, Kwa-

èvac, Negotin, Majdanpek 3, Majdanpek

2, Majdanpek 1, Vrawe 1, Svrqig, Proku-

pqe, Pirot 2, Pirot 1, Ni{ 1, Bosile-

grad, Poàrevac, Petrovac, Smederev-

ska Palanka, Beograd 10, Beograd 9, Be-

ograd 7, Beograd 6, Nova Varo{, â~ak 1,Aran|elovac, [abac 2, [abac 1, Vaqevo

1, Trstenik, Sjenica, Ra{ka; Para}in 1,Novi Pazar 1, Kraqevo 1, Aleksinac i

Dimitrovgrad. Pored trafostanica,prava su preneta i za ~etiri 35-kilo-

voltna dalekovoda za napajawe sopstve-

ne potro{we i jedan 10-kilovoltni da-

lekovod za napajawe relejne stanice.Tako|e, doneta je odluka o prenosu

prava dràvine na Republiku Srbiju nad

objektima gde je JP EMS dràlac i fak-

ti~ki korisnik, a na kojima tre}a lica

(javna preduze}a, privredna dru{tva, dr-

àvni organi) u javnim kwigama imaju

upisano pravo kori{}ewa, odnosno

eventualno upisano pravo vlasni{tva:Beograd 1,Beograd 2,Beograd 11,Mlade-

novac,Smederevo 1,Smederevo 2,Velika

Plana, Veliko Gradi{te, Kur{umlija, Le-

skovac 1,Ni{ 3, Jagodina 1,Ose~ina,Gor-

wi Milanovac, Sevojno.Upravni odbor usvojio je i odluku o

izmenama Godi{weg plana poslovawa JP

EMS za 2013. godinu, koji je bio potre-

ban zbog primopredaje 110-kilovolt-

nih objekata. Izmena predvi|a i ve}a

sredstva za donacije i humanitarne ak-

tivnosti, a pomo} }e biti upu}ivana

najugroènijim delovima stanovni{tva.Odluka je prosle|ena Vladi Republike

Srbije na davawe saglasnosti.

Izvestioci po ta~kama bili su Ta-

mara Crvenica, izvr{ni direktor za

pravne i poslove qudskih resursa i

Ivan Jovi}evi}, korporativni direk-

tor za plan i kontrolu.Sednicu je vodio predsednik

Upravnog odbora Vidoje Jevremovi},prisustvovala joj je i zamenica general-

nog direktora JP EMS Aleksandra

Nauparac, kao i predstavnik Mini-

starstva energetike, razvoja i ìvotne

sredine Qubomir Aksentijevi}.Krajem februara odràna je 46. re-

dovna sednica na kojoj je Upravni od-

bor doneo odluku kojom se porodici

Drami}anin iz mesta Vu~ak na plani-

ni Goliji odobrava finansijska pomo}

za kupovinu monta`ne porodi~ne ku}e.Re~ je o porodici sa {estoro dece, ko-

ja ìvi u izrazito te{kim uslovima, o

~emu je pisano u medijima. Izvestilac je

bila Gordana Markovi},rukovodilac

Slu`be za finansijske dinarske po-

slove.Na 46. sednici donete su i odluke

o davawu u zakup poslovnog prostora

JP EMS privrednim dru{tvima „Elek-

troistok – Projektni biro“ i „Elek-

troistok – Izgradwa“. Budu}i da je JP

EMS nosilac prava kori{}ewa po-

slovnog prostora, takvi ugovori sa

„}erkama firmama“ zakonska su obave-

za, a visina zakupnine regulisana je

Odlukom o utvr|ivawu zakupnina za

poslovni prostor na kome je nosilac

prava javne svojine grad Beograd i Od-

lukom o odre|ivawu zona na terito-

riji grada Beograda, kao i odgovaraju-

}im odlukama koje vaè na teritoriji

grada Ni{a. Izvestioci po tim ta~ka-

ma bili su Branislav Bibi}, pred-

sednik skup{tine PD „Elektroistok

– Projektni biro“ i Rajko Gveri},predsednik skup{tine PD „Elektroi-

stok – Izgradwa“.Upravni odbor doneo je i Odluku o

izmeni i dopuni odluke o popisu sred-

stava, obaveza i potraìvawa JP EMS,kao i odluke o rashodu osnovnih sred-

stava i sitnog inventara pogona Bor i

Kru{evac, a izvestilac je bio Nenad

Luci}, predstavnik Slu`be ra~uno-

vodstva.Dono{ewe Odluke o izmeni kamat-

ne stope na reprogram obaveza JP EPS

prema JP EMS odloèno je za neku od

idu}ih sednica, po{to su ~lanovi UO

traìli dodatne informacije. Izve-

stilac je bila Oqa \eli}, rukovodi-

lac Centra za EFP.M. B. – M. V.

POSLOVNA POLITIKA 5

REDOVNE SEDNICE UPRAVNOG ODBORA JP EMS

Odlazak „stodesetki“Odlukom ispuwena zakonska obaveza Preduze}a i zavr{en dug i kompli-

kovan postupak preuzimawa objekata izme|u JP EMS i JP EPS

Vlada dala saglasnost na program poslovawa

Na 53. sednici Vlade Republike Srbije odrànoj 28. februara 2013. godi-

ne u Beogradu, donet je Zakqu~ak o prihvatawu Izve{taja o potrebi fakti~kog

preuzimawa,odnosno predaje objekata,opreme i postrojewa izme|u JP EPS i JP

EMS, saglasno Zakonu o energetici, kojim su organi upravqawa tih preduze}a

i Ministarstvo energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine zaduèni da

odgovaraju}im odlukama i aktivnostima realizuju navedene zadatke i obaveze.Na istoj sednici Vlada RS je, na osnovu ~lana 50. stav 3. Zakona o javnim pred-

uze}ima, donela Re{ewe o davawu saglasnosti na Godi{wi program poslovawa

JP Elektromreà Srbije za 2013. godinu, koji je doneo Upravni odbor JP EMS

na sednici od 14. februara 2013. godine, ~ime je, pored uslova za redovno po-

slovawe JP EMS, omogu}ena i realizacija svih planiranih zajedni~kih progra-

ma Poslodavca i Sindikata.

Po~etak 2013. godine u Pogonu

Novi Sad obeleèn je dugo i{-

~ekivanim preseqewem poslov-

nog prostora. Radi se o eta`nim celi-

nama zgrade „Dispe~erskog centra“

Elektrovojvodine i dela poslovne

zgrade Elektrovojvodine. Naime, deo

kancelarijskog prostora koji se nala-

zio na petom spratu u poslovnoj zgradi

Elektrovojvodine, preseqen je u zgradu

„Dispe~erskog centra“, tako da }e se

od sada poslovni prostor u Novom Sa-

du nalaziti u jednoj zgradi od drugog

do {estog sprata,ukqu~uju}i i suteren.

Nakon potipisivawa Ugovora o raz-

meni nepokretnosti izme|u JP EMS-a i

Elektrovojvodine, pristupilo se spro-

vo|ewu odredbi protokola o preseqe-

wu. Po ovla{}ewu generalnog direkto-

ra, formiran je stru~ni tim, pa je 21. ja-nuara po~elo preseqewe. Uz neznatno

ka{wewe u pripremi, Elektrovojvodina

je 4. februara po~ela da iseqava svoje

prostorije u zgradi „Dispe~erskog

centra“ i to je trajalo do 22. marta, ka-

da je zavr{eno preseqewe qudstva i iz-

vr{eno raspore|ivawe po kancelarija-

ma. Postoje mawi problemi oko prese-

qewa biblioteke i telefonskih ope-

ratera,ali se o~ekuje se da }e Elektro-

vojvodina u skorije vreme da re{i i taj

problem.Poslovawe Pogona u toku selidbe

odvijalo se uobi~ajenim tempom, po{to

je u hodu preme{tena infrastruktura

telefonskih i ra~unarskih veza. Zahva-

quju}i stru~nim radnicima tehni~kih

slu`bi Pogona i angaòvawu svih zapo-

slenih,selidba je izvr{ena uz minimalan

utro{ak nov~anih sredstava.U narednom

periodu, u sklopu investicija, a prema

usvojenom elaboratu,predvi|ena je adap-

tacija dela poslovnog prostora na dru-

gom,tre}em i {estom spratu sa komplet-

nom vertikalom sanitarnih ~vorova.S. S.

6 IZ POGONA I CENTARA

POGON NOVI SAD

Poslovne prostorije od sada u istoj zgradi

Selidba izvr{ena uz minimalan utro{ak nov~anih sredstava

Po~etak prole}a u Pogonu Novi

Sad obeleìle su naàlost

ve} uobi~ajene vesti o kra|ama

opreme. Dijagonale sa stubova kradu

se bez obzira na godi{we doba, a ko-

li~ine ukradenog materijala su re-

kordne. Sredinom marta na dalekovo-

dima broj 1003 i 1004 sa dva ugaono

zatezna stuba na obilaznici oko Su-

botice, odnete su po 24 dijagonale sa

svakog stuba. Tako|e, po~etkom marta,

prilikom pregleda sa zemqe, uo~ene su

nedostaju}e dijagonale na ~etiri da-

lekovoda kod Ka}ke petqe u okolini

Novog Sada. Na najkriti~nija mesta

tada je postavqeno oko 100 komada,

ali dijagonale i daqe nedostaju. Osim

toga, u okolini trafostanice Novi

Sad 3 u februaru su dijagonale nedo-

stajale na jednom 110kV i jednom

220kV dalekovodu.

Slu~aj s kraja pro{le godine upo-

zorava da nesmawen tempo kra|a dija-

gonala ozbiqno ugroàva sigurnost

pogona prenosne mreè. Krajem okto-

bra 2012. godine u ju`nom Sremu, sa 43

stuba dalekovoda broj 124/2, 124/3 i

124/4 odnete su ~ak 372 dijagonale,

teìne oko ~etiri i po tone. Proce-

wena {teta je iznosila 4 miliona di-

nara. Po~inioci su prona|eni i pri-

vedeni, a u toku je proces su|ewa u

Sremskoj Mitrovici.

Na mesto ukradenih dijagonala

ugra|uju se nove, ukoliko ih ima, a u

posledwe vreme sve vi{e i stare dija-

gonale. Tako|e, zbog nedostatka re-

zervnih, ugra|ivane su dijagonale po-

zajmqene iz drugih pogona prenosa

EMS-a.

S. S.

Kra|e ne jewavaju

Lopovi ozbiqno ugroàvaju sigurnost rada prenosne mreè

Pokradene dijagonale u okolini Subotice

UTemi{varu je krajem marta pot-

pisan "Joint Position Paper 4" iz-

me|u kompanija JP EMS i Tran-

selektrika. Dokument, koji je potpi-

sala izvr{na direktorka za investi-

cije i strategiju Jelena Mateji},

predstavqa osnovu za nastavak zajed-

ni~kih aktivnosti dva operatora

prenosnih sistema na pripremi iz-

gradwe dvostrukog 400 kV interko-

nektivnog dalekovoda izme|u Re{ice

u Rumuniji i Pan~eva.

Elektroenergetski sistem Srbije

spojen je interkonektivnim vezama sa

osam susednih dràva. Zbog takvog ge-

ografskog poloàja na{ sistem pred-

stavqa prirodnu vezu izme|u ostalih

sistema u regionu. Izgradwa nove 400

kV interkonekcije izme|u Srbije i

Rumunije predstavqa projekat ja~awa

izuzetno bitnog regionalnog, ali i

panevropskog koridora u pravcu seve-

roistok - jugozapad. Realizacija celo-

kupnog projekta, osim o~iglednog na-

cionalnog zna~aja, u skladu je i sa tri

osnovna proklamovana ciqa energet-

ske politike EU: pove}awem sigurno-

sti napajawa, integracijom obnovqi-

vih izvora energije i uspostavqawem

internog elektroenergetskog trì-

{ta.

R. E.

VESTI 7

UPogonu prenosa Kru{evac odvi-

jaju se mnogobrojne aktivnosti

i sprovode se zna~ajne investi-

cije, pa smo tim povodom razgovarali

sa Zoranom Kneèvi}em, direkto-

rom tog pogona. Kneèvi} je napravio

kratak pregled po~etih investicija i

trenutnih aktivnosti i istakao –

„Zima je pro{la bez ve}ih problema.

Pripremqeni su planovi za remontnu

i investicionu sezonu 2013. godine.

Sa stanovi{ta Pogona, najva`niji za-

datak je da se poslovi odràvawa pre-

nosnih objekata urade kvalitetno i u

potrebnom obimu, kako bi se korisni-

cima prenosnog sistema pruìla kva-

litetna usluga. Poslovi odràvawa

standardno se rade po Pravilniku o

odràvawu elektroenergetskih obje-

kata Javnog Preduze}a Elektromreà

Srbije, uz neke neophodne specifi~-

ne radove.“

Direktor Kneèvi} dodaje da bez

obzira na status TS 110 kV, te objek-

te treba odràvati kako bi ceo ener-

getski sistem funkcionisao na zado-

voqavaju}em nivou, a tih trafostani-

ca u Pogonu Kru{evac ima devetnaest.

Tako|e, treba uraditi i „poja~ani re-

mont“ preuzetih 300 kilometara 110

kV dalekovoda. Kada je re~ o investi-

cionim poslovima, na podru~ju Pogona

prenosa Kru{evac, planiran je zna~a-

jan obim radova: Izgradwa TS 400/110

kV Vrawe 4, rekonstrukcija DV 113/1,

DV 154/1, DV 114/1, rekonstrukcija i

rasplet napajawa TS Fijat Automobi-

la Srbija, izgradwa davno planiranih

platoa za sme{taj VN opreme u sedi-

{tu Pogona, fazni radovi u sklopu re-

konstrukcije TS 220/110 kV Kru{evac

1 (pu{tene u pogon {ezdesetih godi-

na pro{log veka ), fazni radovi na iz-

gradwi dvostrukog dalekovoda 110 kV

Kraqevo – Ra{ka – Novi Pazar, ugrad-

wa drugog transformatora 400/110 kV

300 MVA u TS Jagodina 4, zamena tran-

sformatora 220/110 kV 150 MVA,

transformatorom 400/110 kV 300MVA

u TS Leskovac 2. Fazni radovi na iz-

gradwi dalekovoda 400 kV Kragujevac-

Kraqevo .

„U svim napred navedenim poslo-

vima Pogon Kru{evac }e u~estvovati u

potrebnom obimu i sa raspoloìvim

stru~nim kadrom. Podrazumeva se da se

sve aktivnosti izvode uz racionali-

zaciju tro{kova, i naro~ito od ove

godine, minimizirawe gubitaka u pre-

nosu, “- zakqu~uje Kneèvi}.

S. Stankovi}

POGON PRENOSA KRU[EVAC

Zahuktavaju se radovi

IZGRADWA INTERKONEKTIVNOG

DALEKOVODA IZME\U SRBIJE I RUMUNIJE

Saradwa JP EMS

i Transelektrike

Na sastanku regionalne ENTSO-

E grupe za razvoj prenosnog si-

stema, koji je odràn po~etkom

marta u Skopqu, uspe{no su predsta-

vqeni rezultati multilateralne, pre-

liminarne regionalne mre`ne studije,

~ijom je izradom koordinirao Centar

za strategiju JP EMS u okviru svojih

redovnih me|unarodnih aktivnosti.

Naime,analiti~ari iz Slu`be za plani-

rawe razvoja EES Centra za strategiju

JP EMS, su u saradwi sa predstavnici-

ma crnogorskog Operatora prenosnog

sistema izvr{ili sve neophodne si-

stemske analize i prora~une, i asocija-

ciji ENTSO-E su,ispred regiona jugoi-

sto~ne Evrope, isporu~ili prvu preli-

minarnu regionalnu mre`nu studiju.

U prvoj fazi pripreme narednog

Panevropskog Desetogodi{weg plana

razvoja prenosne mreè TYNDP 2014,

svaka od {est ENTSO-E regionalnih

radnih grupa zaduènih za razvoj pre-

nosne mreè imala je obavezu da pri-

premi odgovaraju}u preliminarnu re-

gionalnu mre`nu studiju. U na{em re-

gionu, kontinentalne jugoisto~ne

Evrope (CSE - Continental South East)

izradu navedene regionalne mre`ne

studije vodio je JP EMS kao lider

podgrupe za regionalne mre`ne stu-

dije (CSE RG NSSG).

Plan je bio da se izvr{i prelimi-

narna procena prilago|enosti pre-

nosne mreè analizirawem najkriti~-

nijih radnih reìma, koji odgovaraju

ekstremnim slu~ajevima, a do kojih se

do{lo prethodno izvr{enim trì{nim

simulacijama. Namera je da se rezultati

preliminarne mre`ne studije iskori-

ste za identifikaciju potencijalnih

zagu{enih prenosnih koridora i iden-

tifikaciju potencijalnih novih inve-

sticionih potreba u periodu do 2030.

godine. Posmatran je scenario razvoja

regionalnog elektroenergetskog si-

stema koji je najrealniji po mi{qewu

ve}ine operatora prenosnih sistema u

Evropi, tzv. scenario "V1".

Rezultati preliminarne regio-

nalne mre`ne studije su pokazali da u

prenosnoj mreì regiona jugoisto~ne

Evrope u periodu od 2020. do 2030.

godine postoje potencijalno zagu{e-

ni prenosni koridori, naro~ito ako

se uzme u obzir osetqivost prenosne

mreè na{eg regiona na uvoz, odnosno

izvoz iz sistema Turske i Ukrajine.

Svi identifikovani zagu{eni preno-

sni koridori, kao i potencijalni no-

vi investicioni projekti, odnosno

poja~awa u prenosnoj mreì regiona

jugoisto~ne Evrope, bi}e detaqnije

analizirani tokom druge faze pri-

preme narednog Panevropskog Dese-

togodi{weg plana razvoja prenosne

mreè,TYNDP 2014.

R. E.

8 VESTI

Uorganizaciji JP EMS, krajem fe-

bruara u hotelu „Moskva“ odr-

àn je sastanak regionalne rad-

ne grupe „Congestion Managment and

Market Integration“ (CMMI) u okviru

ENTSO-E Market komiteta. U radu

grupe u~estvuju TSO-ovi jugoisto~ne

Evrope: bugarski, rumunski, turski, ma-

kedonski, crnogorski, bosanski, gr~-

ki, albanski, hrvatski, slovena~ki, ma-

|arski, austrijski, italijanski i srp-

ski operator prenosnog sistema.

CMMI radna grupa bavi se kreira-

wem regionalnog mre`nog modela,

harmonizacijom procedura za prora-

~un prenosnih kapaciteta prema NTC

metodologiji i pra}ewem najsavreme-

nijih metoda za prora~un kapaciteta

koje se zasnivaju na tokovima snaga, u

skladu sa aktuelnim evropskim ten-

dencijama.

Vi{egodi{wim radom te grupe, an-

gaòvawem evropskih i regionalnih

konsultanata, do{lo je do velikog na-

pretka u regionu, pre svega kada su u

pitawu nova znawa i metodologije. Ta-

ko|e, zahvaquju}i donacijama realizo-

vanim u okviru CMMI grupe, TSO-ovi

jugoisto~ne Evrope dobili su najsa-

vremeniji softver.

„Moè se re}i da region prati

aktuelna evropska de{avawa i da su

TSO-ovi spremni za nove izazove dik-

tirane budu}im obavezama, postavqe-

nim od strane ENTSO-E“, - kaè Ma-

rija \or|evi} iz EMS-a, konvenor

te radne grupe.M. B.

SASTANAK REGIONALNE RADNE GRUPE

Nova znawa i metodologije

SASTANAK REGIONALNE ENTSO-E GRUPE

ZA RAZVOJ PRENOSNOG SISTEMA

Planeri JP EMS uspe{no okon~ali

izradu regionalne mre`ne studije

Nedavno je Vlada Republike Sr-

bije usvojila Zakon o poseb-

nim uslovima za upis prava

svojine na objektima izgra|enim bez

gra|evinske dozvole. Re~ je o zakonu o

katastarskoj legalizaciji gotovo mi-

lion i 300 hiqada bespravno izgra|e-

nih objekata. Tim zakonom ure|uju se

uslovi za upis prava svojine na objek-

tima i delovima objekata koji su iz-

gra|eni bez gra|evinske dozvole do

11. septembra 2009. godine, odnosno,koji se koriste bez upotrebne dozvo-

le, kao i na gra|evinskom zemqi{tu na

kome je objekat izgra|en, tj, na gra|e-

vinskom zemqi{tu ispod objekta. Do-

bijawe gra|evinske i upotrebne do-

zvole definisano je odredbama o le-

galizaciji Zakona o planirawu i iz-

gradwi.Predstavnici Javnog preduze}a

Elektromreà Srbije aktivno su se

ukqu~ili u javnu raspravu odrànu u

Privrednoj komori Beograda o tom

Zakonu, istakao je Neboj{a Petro-

vi}, izvr{ni direktor za prenos

elektri~ne energije u JP EMS.- Za na{u kompaniju taj Zakon je vr-

lo zna~ajan pa smo predloìli amand-

man stava 3. ~lana 1. Osnovni razlog

za{to je EMS reagovao predlogom

kroz amandman je {to u koridorima

110, 220 i 400 kV u naseqenim mesti-

ma i u blizini naseqenih mesta izgra-

|en veliki broj nelegalnih objekata.Neki od tih objekata nemaju sagla-

snost EMS-a pa samim tim ni gra|e-

vinsku, ni upotrebnu dozvolu. Drugi

su, opet, izgra|eni tako da ne zadovo-

qavaju propise o sigurnosnim visina-

ma i sigurnosnim udaqenostima od

nadzemnih vodova, - kaè Neboj{a Pe-

trovi} i nastavqa: - Za najve}i broj

bespravno izgra|enih objekata koji

se upi{u u katastar ne}e postojati

interes da se posle toga nastavi

proces legalizacije, odnosno, da se

po posebnom postupku nabavi gra|e-

vinska i upotrebna dozvola. U stavu

3. ~lana 1. Zakona o katastarskoj lega-

lizaciji odlu~eno je da se odredbe

tog Zakona ne primewuju na objekte

koji su izgra|eni na povr{inama javne

namene, odnosno, na zemqi{tu plani-

ranom za ure|ewe ili izgradwu obje-

kata javne namene ili na povr{inama

javne namene za koje se utvr|uje javni

interes. U skladu s tim, stav 3. ~lana

1. navodi i objekte izgra|ene u kori-

dorima postoje}ih ili planiranih

dalekovoda. Te objekte mogu}e je le-

galizovati samo u skladu sa Zakonom o

posebnom postupku za dobijawe gra-

|evinske i upotrebne dozvole. Tako

je otklowena opasnost da EMS ne mo-

è da preduzme ni{ta protiv vlasni-

ka bespravno izgra|enih objekata ko-

ji ugroàvaju bezbednost i zdravqe

qudi, imovinu kao i elektroenerget-

ske nadzemne vodove, {to je veoma

bitno za pouzdan rad elektroener-

getskog sistema.Direktor Petrovi} se osvrnuo i

na Uputstvo za angaòvawe inter-

ventnih ekipa sa normiranim stan-

dardima putovawa, koje je potpisao

generalni direktor Nikola Petro-

vi}:- Re~ je o veoma va`nom Uputstvu i

s tehni~kog, i s pravnog stanovi{ta.S tehni~kog aspekta zato {to su

odre|eni zaposleni u EMS-u koji po

kriterijumu pouzdanog i sigurnog ra-

da prenosnog sistema donose odluku

o potrebi interventnih poslova, kao

i zaposleni koji na osnovu donete

odluke o potrebi interventnih po-

slova donose odluku o vremenu i na-

~inu obavqawa interventnih poslova.Odluka za obavqawe interventnih

poslova donosi se na osnovu krite-

rijuma za pouzdan i siguran rad pre-

nosnog sistema, a uzima se u obzir iz-

vodqivost poslova, posebno tretira-

ju}i kriterijume kao {to su vremen-

ski uslovi i doba dana (zbog bezbed-

nosti i zdravqa zaposlenih), raspo-

loìvost ekipa i raspoloìvost vo-

zila, udaqenost ekipa od objekta,opremqenost ekipa...Tako te aktiv-

nosti postaju zna~ajno preciznije za-

hvaquju}i jasno razgrani~enim odgo-

vornostima prema tehni~kim zahtevi-

ma za rad prenosnog sistema i, poseb-

no, prema zakonskim propisima za za-

{titu i bezbednost na radu.S pravnog aspekta bitno je da je

~lanom 11. Kolektivnog ugovora pred-

vi|eno dono{ewe posebnog Uputstva

s procedurama za angaòvawe zaposle-

nih u JP EMS van radnog vremena sa

normiranim standardima putovawa,koji su sastavni deo Uputstva, ~ime su

potvr|ena prava zaposlenih, - rekao

je Neboj{a Petrovi}.Predrag Batini}

AKTUELNOSTI 9

VLADA SRBIJE USVOJILA ZAKON O POSEBNIM USLOVIMA ZA UPIS PRAVA SVOJINE

NA OBJEKTIMA IZGRA\ENIM BEZ GRA\EVINSKE DOZVOLE

Zakon o legalizaciji „~uva“

i dalekovodne koridoreNeboj{a Petrovi}, izvr{ni direktor za prenos elektri~ne energije u

JP EMS, isti~e da su se predstavnici Javnog preduze}a Elektromreà

Srbije aktivno ukqu~ili u javnu raspravu o tom Zakonu. – Usvojen

amandman prema kojem je nemogu}e legalizovati objekat bez EMS-ove sa-

glasnosti

Neboj{a Petrovi}

Termoelektrana Nikola Tesla ra-

di u sekundarnoj regulaciji, pr-

vi put u ~etrdeset godina funk-

cionisawa sekundarne regulacije u~e-

stanosti i snage razmene u Republici

Srbiji. TENT A4 je zvani~no ukqu~en

u rad sekundarne regulacije u~esta-

nosti i snage razmene 13. marta 2013.godine. Nedequ kasnije - 20. marta, u

rad sekundarne regulacije zvani~no je

ukqu~en i blok TENT A5.Sekundarna regulacija u~estano-

sti i snage razmene je uvedena u elek-

troenergetski sistem Srbije po~et-

kom sedamdesetih godina pro{loga

veka, u sklopu priprema za povezivawe

elektroenergetskog sistema Jugosla-

vije sa zapadnoevropskom interko-

nekcijom, tada{wom UCPTE. Osnove

wenog rada postavili su prof. dr

Milan ]alovi} i Petar Rajkovi},- kaè mr Nikola Obradovi}, koor-

dinator za sistemske usluge u JP

Elektromreà Srbije.Princip rada sekundarne regula-

cije u~estanosti i snage razmene je

veoma jednostavan. Ra~unar sme{ten u

Nacionalnom dispe~erskom centru u

Beogradu (mre`ni regulator), svake

dve sekunde izra~unava sumu razmene

snage sa susedima i poredi je sa pla-

nom razmene Srbije za taj sat. Tako|e,izra~unava se i trenutno odstupawe

u~estanosti od nominalne vrednosti

(50 Hz). Ta dva odstupawa se sabiraju

i dobija se ukupna regulaciona gre-

{ka Srbije.Da bi otklonio regulacionu gre-

{ku mre`ni regulator svake ~etiri

sekunde, ukoliko postoji potreba,{aqe regulacione impulse na elek-

trane koje su predvi|ene za rad u se-

kundarnoj regulaciji. Za to su u Sr-

biji su do sada bile sposobne HE

\erdap 1, HE Bajina Ba{ta, HE Bi-

strica i RHE Bajina Ba{ta. Hidroe-

lektrane su jednostavnije za uvo|ewe

u sekundarnu regulaciju, lak{e upra-

vqive i brè. Impulsi poslati iz

Beograda dolaze na turbinski regu-

lator i, u zavisnosti od znaka impul-

sa, pove}avaju ili smawuju dovod vode

u turbinu, a samim tim i snagu gene-

ratora.Problemi su naj~e{}i u ranim ju-

tarwim ~asovima kada se smawi konzum

pa hidroelektrane moraju da se zau-

stave. Tada se de{ava da elektroener-

getski sistem Srbije radi sa smawe-

nom rezervom u sekundarnoj regulaci-

ji ili bez we. Jo{ ve}i problem je u

periodu velikih dotoka ili su{e. Ka-

da su veliki dotoci rad elektrane u

sekundarnoj regulaciji nije ekonom-

ski opravdan jer regulacija automat-

ski moè oboriti snagu ma{ine, {to

dovodi do smawewa prera|ene vode i

preliva. U periodima su{e nedosta-

tak vode ma{inu ~ini neupotrebqi-

vom za angaòvawe, pa i za rad u sekun-

darnoj regulaciji.- Termoelektrane u proteklim go-

dinama nisu kori{}ene za rad u se-

kundarnoj regulaciji, mada je u evrop-

skoj interkonekciji to uobi~ajena

praksa. Iskori{}ena je komparativna

prednost na{eg elektroenergetskog

sistema u kome je jedna tre}ina hi-

droelektrana, koje su upravqivije i

brè.Problem sa radom termoelektrane

u sekundarnoj regulaciji je obezbe|i-

vawe stalnog dotoka pare. Kod hidro-

elektrane, impuls poslan iz Beograda

dodatno otvori turbinu i vi{e vode

stigne iz akumulacije. Kod termoelek-

10 AKTUELNOSTI

ZAJEDNI^KI NAPOR JP EPS, JP EMS I INSTITUTA MIHAJLO PUPIN

TENT u sekundarnojUvo|ewe blokova TENT A4 i TENT A5 u sekundarnu regulaciju u~esta-

nosti i snage razmene investicija je JP Elektroprivreda Srbije i iz-

vanredno je zna~ajno za pouzdan rad elektroenergetskog sistema u vre-

me nièg konzuma, ali i velikih dotoka ili su{a

trane, impuls poslat iz Beograda ta-

ko|e otvori turbinu i poraste do-

tok pare iz kotla, a samim tim i snaga

generatora. Na àlost, ako se reìm

kotla ne promeni posle desetak mi-

nuta ne}e bidi dovoqno pare u kotlu

i generator }e oboriti snagu bez ob-

zira na otvor turbine. Za rad termo-

elektrane u sekundarnoj regulaciji

u~estanosti i snage razmene neop-

hodno je da regulacija kotla bude po-

vezana sa regulacijom turbine. Ba{ to

je ostvareno po prvi put u Srbiji,tokom velikih zahvata na upravqa~kim

sistemima na blokovima TENT A3, A4,A5 i A6. Te zahvate je finansirao JP

EPS. Na dva bloka je ugra|ena SIE-MENS upravqa~ka oprema, a na dva

bloka je ugra|ena oprema Instituta

Mihajlo Pupin, - kaè mr Obradovi}.Koordiniranim radom JP EPS, In-

stituta Mihajlo Pupin i JP EMS,blok TENT A4 je 1. marta 2013 pu{ten

u probni rad u sekundarnoj regulaci-

ji. Od 5. marta zapo~elo je testirawe

bloka TENT A5 u sekundarnoj regula-

ciji. Sa strane JP EMS na ovom poslu

su bili angaòvani mr Nikola Ob-

radovi} i Mirela \ur|evi}. Peri-

od visokih vodostaja na hidroelek-

tranama je ubrzao uvo|ewe tih bloko-

va u stalan rad u sekundarnoj regula-

ciji. Blok TENT A4 je pu{ten u stal-

ni rad u sekundarnoj regulaciji 13.marta, a blok TENT A5 20. marta 2013.U ovom trenutku TENT A4 i TENT A5su zvani~no osposobqeni za rad u se-

kundarnoj regulaciji i svakodnevno

u~estvuju u woj. Za 26. mart planiran je

po~etak testirawa rada TENT A3 u

sekundarnoj regulaciji, a vrlo brzo se

o~ekuje i po~etak testirawa TENT

A6.- Uvo|ewem termoblokova u sekun-

darnu regulaciju u~estanosti i snage

razmene elektroenergetski sistem

Srbije je stvorio preduslove za znat-

no poboq{we kvaliteta rada regula-

cije u~estanosti i snage razmene u

periodima kada su mogu}nosti hidro-

elektrana za rad u sekundarnoj regu-

laciji smawene. Na taj na~in je poboq-

{ana sigurnost rada elektronerget-

skog sistema Srbije u tim reìmima,- kaè mr Obradovi}.

Predrag Batini}

AKTUELNOSTI 11

regulaciji

PRIVREDNO DRU[TVO ELEKTROISTOK PROJEKTNI BIRO

Zoran ôka{ novi direktor Projektovawa

Javno preduze}e Elektromreà

Srbije poznato mi je od ranije

kao veoma respektabilan pri-

vredni subjekt i kao jedan od stubova

srpske energetike. Nadam se da }u do-

laskom u EMS-ovu }erku-firmu Pri-

vredno dru{tvo Projektni biro do-

prineti da i ono bude na zavidnom

nivou po ugledu na EMS. Nastoja}u da

ostvarim taj ciq i da opravdam pove-

rewe koje sam dobio dolaskom na ~elo

Projektnog biroa, - rekao je novi di-

rektor Privrednog dru{tva Elektro-

istok Projektni biro Zoran ô-

ka{, diplomirani ekonomista za me-

|unarodno poslovawe.Pre visokog obrazovawa direktor

ôka{ zavr{io je sredwu elektroteh-

ni~ku {kolu Nikola Tesla u Beogradu.Od oktobra 2007. do juna 2011. bio je

pomo}nik direktora u “Put Sistemu”d.o.o, a od novembra 2012. do dolaska

u EMS bio je vi{i stru~ni saradnik –pomo}nik direktora u “Koridorima

Srbije” d.o.o.Direktor ôka{ je oèwen i otac

je dvoipogodi{we devoj~ice.P. B.

Aktivna snaga bloka TENT A4 tokom rada u sekundarnoj regulaciji

Pre 14 godina, 24.marta u 20.00 ~a-sova, NATO alijansa napala je ta-

da{wu Saveznu Republiku Jugo-

slaviju, bez saglasnosti Saveta bezbed-

nosti Ujediwenih nacija. Devetnaest

~lanica Alijanse po~elo je prvi put od

svog osnivawa 4. aprila 1949. godine,vojnu oruànu akciju protiv jedne suve-

rene dràve i to na evropskom tlu.U danima agresije od razarawa nisu

bili po{te|eni ni objekti JP Elektro-

privrede Srbije, odnosno JP Elektroi-

stoka, prethodnika sada{weg JP Elek-

tromreà Srbije. Ve} prvog dana Ali-

jansa je razli~itim kalibrima projekti-

la dejstvovala po gotovo svim distri-

butivnim podru~ijima, a posebno na

onim teritorijama gde su bile raspore-

}ene oruàne snage SRJ,tako da su u tim

trenucima mnogi distributivni objek-

ti o{te}eni. Sagledavaju}i 78 dana

agresije, ukupno je bilo 37 napada na

objekte JP EPS i JP Elektroistok, od

kojih su 10 bili istovremeni. Objekti

su ga|ani razornim projektilima, toma-

havk raketama,specijalnim projektilima

sa visokoprovodnim vlaknima...Na meti su 23. aprila dve Transfor-

matorske stanice: 220/110 kilovolti

Beograd 3 i 110/35 kilovolti Beograd

9. U 03.51~asova pogo|ene su razornim

bombama. Nedugo zatim, 2. maja 1999. go-

dine u 21.45 pogo|ene su bombama puwe-

nim specijalnim visokoprovodnim vlak-

nima TS 400/220 kV Obrenovac, TS

220/35 kV Bajina Ba{ta,TS 400/220/110kV Ni{ 2, 400/220/110 kV Novi Sad 2,razvodna postrojewa 400 i 110 kilovol-

ti u Drmnu. Dakle, na vi{e razli~itih

lokacija dejstvovano je u isto vreme,ka-

ko bi se onesposobio elektroenerget-

ski sistem Srbije.U periodu od 3.do 7.maja bilo je vi{e poreme}aja u radu pre-

nosnog sistema usled delovawa zaosta-

lih visokoprovodnih vlakana na objek-

tima no{enih vetrom, tako da je bilo

prekida u napajawu na objektima:110-ki-

lovoltni dalekovod TS Poàrevac -TS Petrovac na Mlavi,u dva navrata RP

400 kilovolti Drmno i 400 kilovoltna

TS Ni{ 2.Tako|e, 7.maja,Alijansa je de-

stvovala po prenosnim objektima na

razli~itim lokacijama u isto vreme.Po-

novo su u 21.21~asova specijalnim bom-

bama za izazivawe poreme}aja,dejstvova-

li po 400-kilovoltnoj TS Obrenovac,220-kilovoltnoj TS Beograd 3 u Resni-

ku i tada 220-kilovoltnoj TS Beograd 5na Beànijskoj kosi, kao i po 400-kilo-

voltnoj TS Beograd 8 u Le{tanima.

Po`rtvovanost i izuzetno

zalagawe zaposlenih

Svi nastali poreme}aji su otklawa-

ni u najkra}em mogu}em vremenu i to ve-

oma uspe{no zahvaquju}i znawu,saradwi,visprenosti, kordinaciji, snala`qivo-

sti, sr~anosti,ogromnim naporima i za-

lagawu zaposlenih u JP EPS- u i JP Elek-

troistoku. Posebno su se tada istica-

le monterske i dalekovodne ekipe, dis-

pe~eri,rukovaoci u trafostanicama,za-posleni u MRC-evima, rukovodioci slu-

`bi odràvawa i eksploatacije, direk-

tori, direktori pogona sektora, kao i

drugi zaposleni koji su danono}no pro-

vodili vreme na objektima otklwaju}i

12 POVODI

NAVR[ENO 14 GODINA OD BOMBARDOVAWA

Razarawa „Milosrdnog

TS Beograd 5 u plamenu

îme smo ga|aniPripadnici NATO alijanse u udarama na SRJ koristili su razli~ite oblike-

modele vojne tehnike, veliki broj aviona ,helikoptera,bespilotnih letelica,bor-

benih i ubojnih sredstava velikog dometa i razorne mo}i, navo|ene i dirigovane

projektile. Kori{}ene su razorne bombe velikih teìna, bombe sa osiroma{enim

uranijom,navo|ene projektile,kasetne rasprskavaju}e projektile,bombe sa puwenim

visokoprovodnim vlaknima....Bombe sa visokoprovodnim vlaknima za onesposobqavawe elektroenergetskog

sistema primewene su prvi put u januaru i februaru 1991. godine, u ratu sa Irakom

u akciji Pustiwska oluja. Tada su u napadima kori{}ene bombe puwene grafitnim

vlaknima za izazivawe kratkih spojeva.Me|utim, u ratu protiv SRJ prvi put u istoriji ratovawa primewena su oruà-

na sredstva - bombe sa visokoprovodnim vlaknima, koje su tada predstavqale najno-

viju tehnologiju. One, umesto klasi~nog eksplozivnog puwewa, imaju 202 kasete, a u

svakoj se nalazi 147 kalemova sa 150 metara elektroprovodnih vlakana. Jedna kaseta

ima ukupno 4 kilometra i 454 metra vlakana. Jedno vlakno se sastoji od 30 niti

pre~nika 13 mikrona. Jedna nit sa~iwena je od elektroizolacionog cilindri~nog

nosa~a pre~nika izme|u 6 i 7 mikrona i elektroprovodne presvlake od ~istog alu-

minijuma.Kada se gleda prose~an hemijski sastav vlakna onda je on slede}i:alumini-

jum 58 posto, silicijum oksid 34 odsto, kalcijum 3,9 odsto, natrijum 0,6, magnezijum

1 posto, kalijum 0,4 posto, te u mawim tragovima stroncijum, bakar i cink. Po akti-

virawu iz kaseta, vlakna formiraju mreù na ciqanom podru~iju veli~ine nekoliko

hektara.Prvi put su na elektroprivredne objekte ba~ene 3. maja 1999. godine.Ukla-

wane su ru~no i mehani~ki priru~nim sredstvima. Naknadnim i dodatnim analizama

nadle`nih institucija utvr|eno je da nisu radioaktivne.

posledice razarawa. Efikasnim radom

oni su u rekordnom vremenu otklawali

nastale poreme}aje i osposobqavali

sistem da ponovo funkcioni{e. NATOalijansa je preduzimala drasti~nije me-

re i nastavila sa bombardovawem obje-

kata razornim projektilima.Tako su 15.maja bombardovali TS 110 kilovoltnu

TS Bor 3 i TS Sartid u Smederevu, a

prethodno, 13.maja u 22:40 ~asova bombe

sa visoko provodnim vlaknima ispusti-

li su iznad energetskih postrojewa RP

TE Kolubara, TS Ni{ 2, TS Novi Sad 3i ponovo iznad RP 400 kilovolti Drm-

no.U periodu od 16.maja do 3. juna inte-

zivirali su svoje gotovo svakodnevne

napade po energetskim objektima. Neki

od objekata bili su napadani po vi{e

puta razli~itim projektilima i u razli-

~itim vremenskim intervalima. RP TE

Kolubara 110 kilovolti razornim bom-

bama je ga|ano 22 maja u 02:18 ~asova.Istog dana iz pogona je ispao i 220 ki-

lovoltni dalekovod Kosovo A – TS

Skopqe 1i dalekovod TS Bajina Ba{ta-TS Beograd 3.Narednog dana,23.maja u 4~asa i 6 minuta razornim projektiloma

pogo|ena je TS 400 kilovolti Obreno-

vac. Istog dana razornim projektilima

dejstvovano je po TS Novi Sad 3, TS

Ni{ 2 i RP Drmno 440 i 110 kilovolti

u 22 ~asa. Dalekovod TS Beograd 3-TS

Smederevo 2 istog dana imao je kra}i

prekid u napajawu.Nedugo zatim,25,26.i27.maja razornim projektilima ga|ani su

400 i 220-kilovoltni dalekovodni pre-

laz reke Save,potom TS Bor 3,TS Sar-

tid, TS Beograd 5 i TS Beograd 8. U

prekidu u napajawu 28.maja bili su dale-

kovodi TS Beograd 3 – TS Beograd 18i dalekovodi prema ERS I EPCG. Napa-

di razornim projektilima po energet-

skim objektima nastavqeni su i 31. maja

u no}nim i ve~erwim ~asovima kada su

ga|ane 400 kilovoltne transformator-

ske stanice Ni{ 2,Novi Sad 3,Obreno-

vac, Beograd 8, i 220 kilovotna tran-

sformatorska stanica Beograd 5. Na

podru~iju Crne Gore 1.i 2. juna u preki-

du su bili 220-kilovoltni dalekovodi

Pqevqa – Podgorica, Podgorica - Vau i

Dejes, te dalekovodi 206/2, 291/1, 278 idalekovod broj 140.Zbog izuzetno jakih

oruànih dejstava u tom periodu na Ko-

sovu i Metohiji znatno su o{te}eni

mnogi proizvodni, prenosni i distri-

butivni objekti.

Te{ke posledice

i ogromna {teta

Kad se sagleda tih 37 napada u 78 da-

na NATO agresije, u ciqu razbijawa

elektroenergetskog sistema Srbije,uni{teno je 23, a u ve}oj i mawoj meri

o{te}eno je 16 energetskih transfor-

matora na 400, 220, 110 i 35 kilovolt-

nom prenosnom odnosu. O{te}en je 21dalekovod od 400 i 220 kilovolti. Po-

ru{eno je 25 nose}ih i zateznih stubo-

va. O{te}ena je brojna visokonaponska

manipulativna oprema, merna oprema

transformatorskih i dalekovodnih po-

qa. O{te}eno je 19 manipulativnih po-

qa na 400 kilovolti, 15 poqa na 220 ki-

lovolti i 47 poqa na 110 kilovoltnom

naponu. U celosti je poru{ena tran-

sformatorska stanica Bor 3. U tih 78ratnih dana uni{teno je i o{te}eno 27odsto ukupne instalisane snage tran-

sformatora naponskog nivoa 440 i 220kilovolti u 1999. godini.

Neposredno po prestanku agresije

utvr|ena je i direktna {teta na elek-

troenergetskim objektima u iznosu od

267 miliona 570 hiqada 834 ameri~ka

dolara.Indirektna {teta je procewena

na 695 miliona 500 hiqada ameri~kih

dolara.Dakle,kada se sagledaju svi fak-

tori , ukupna {teta iznosi 963 miliona

70 hiqada i 834 ameri~kih dolara.Ukup-

na procewena {teta za SRJ kre}e se od

30 do 100 milijardi dolara.Sanacija

pretrpqene {tete, izvedena je u ~etiri

faze u sklopu razra|enog programa .Tri

faze su bile planirane za 1999. godinu.Prva faza obnove po~ela je tokom samih

razarawa i bazirala se na jedino tada

mogu}im provizornim re{ewima. Druga

faza realizovana je tokom jula 1999. go-

dine. Tre}a faza obuhvatala je osposo-

bqavawe sistema za zimski period

1999/2000. godinu. U godinama, koje su

usledile posle obnove od stravi~nog

razarawa u 1999. godini, prenosni si-

stem je rastao i razvijao se.U svom radu

postao je sigurniji i jo{ pouzdaniji u

snabdevawu potro{a~a elektri~nom

energijom izgradwom novih dalekovoda

i transformatorskih stanica i uvo|e-

wem nove softicirane opreme po svim

svetskim standardima. EMS je postao

lider u ovom delu Evrope u oblasti

prenosa,trì{ta i upravqawa elek-

tri~nom energijom. Na kraju 2012. godi-

ne, Preduze}e raspolaè sa ukupno 10hiqada 345 kilometara visoko napon-

skih dalekovoda,89 transformatorskih

stanica i 176 energetskih transforma-

tora ukupno instalisane snage od

16.995 megavoltampera, posmatrano bez

Kosova i Metohije, a sa ju`nom pokraji-

nom brojke iznose: 95 trafostanica,186 transformatora, 18.486,5 megavolt-

ampera instalisane snage. Samim tim, JPElektromreà Srbije ima veoma zna~aj-

nu ulogu u celom regionu, pa i u Evropi,sa svojih osam interkonektivnih veza.Pored toga ima i veoma bitnu ulogu u

organizaciji ENTSO-e.M. Vukas

POVODI 13

an|ela“

Ordewe za hrabrost

i rezultate

Za uspehe, nesebi~no zalagawe,po`rtovnost, hrabrost i postig-

nute rezultate u odbrani od NA-TO agresije, odre|eni broj zapo-

slenih u JP EPS i tada{wem JP

Elektroistoku je odlikovan Orde-

nom za hrabrost i Ordenom rada.JP EPS je odlikovan Ordenom za-

sluga za Saveznu republiku Jugo-

slaviju, a Elektroistok kolektiv-

nim Ordenom Jugoslovenske zasta-

ve Prvog stepena.

Posledice bombardovawa u Boqeva~koj {umi

Raspodela prekograni~nih prenosnih kapaciteta na granicama

regulacione oblasti Republike Srbije za april 2013. godine

Zajedni~ke mese~ne aukcije na granici Srbija – Ma|arska:

Zajedni~ke mese~ne aukcije za mesec april 2013. godine su odr`ane 12. marta 2013. godine. Ukupno 24 kompanije su

u~estvovale na aprilskim aukcijama i zabele`eno je zagu{ewe u oba smera.Rezultati zajedni~kih mese~nih aukcija na srpsko-ma|arskoj granici za april 2013. godine, prikazani su u ta-

beli i na grafiku:

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih zajedni~kih aukcija objavqeni su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf-joint.htm

14 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Aukcije za dodelu 50 posto raspoloìvog prenosnog kapaciteta:

13. marta 2013. godine JP EMS je organizovao dodelu kapaciteta na mese~nom nivou za dodelu 50 posto raspoloì-

vog prenosnog kapaciteta za mesec april 2013. godine.Ukupan broj kompanija koje su u~estvovale na aprilskim mese~nim aukcijama je 21.Na svim granicama i smerovima ukupni zahtevani kapacitet je bio ve}i od ponu|enog.Rezultati mese~nih aukcija za dodelu 50 posto raspoloìvog prenosnog kapaciteta, za april 2013. godine, pri-

kazani su u tabeli i na grafiku:

TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE 15

Detaqne informacije o rezultatima mese~nih aukcija objavqene su na zvani~nom sajtu JP EMS:http://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/mesecne_rezultati_inf.htm

Dnevne aukcije na granici Srbija - Rumunija:

Rezultati dnevnih aukcija na granici Srbija – Rumunija su objavqeni na zvani~nom sajtu JP EMS:ttp://www.ems.rs/stranice/tehnicke_informacije/dnevne_rezultati_inf-joint_RO.htm

Nikola To{i}, dipl.el.in`.

16 TR@I[TE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Uneposrednoj blizini Bukovi~ke

bawe, kod Aran|elovca, nalazi

se pravi mali zamak koji podse-

}a na dvorce Loare. Locirana u pod-

no`ju Bukuqe i na izvori{nom delu

reke Kubr{nice, ova vila se moè me-

riti sa svetskim gra|evinama i po iz-

gledu, ali i po svom okruèwu. Izgra-

|ena tridesetih godina dvadesetog

veka, imala je burnu i ~udnovatu isto-

riju. Mewala je vlasnike, preìvela

ratove, razli~ite politi~ke reìme,ali je naposletku, posle toliko dece-

nija iza{la kao pobednik, jo{ lep{a i

sjajnija. Ovo pravo arhitektonsko re-

mek-delo plod je graditeqskog podu-

hvata ~iji je idejni tvorac bila pod-

jednako interesantna li~nost, kao

{to je i sama gra|evina – ruski arhi-

tekta emigrant Andrej Vasiqevi~

Papkov, koji je dvadesetih godina

pro{log veka na{ao svoje uto~i{te i

novu otaxbinu upravo u Kraqevini Ju-

goslaviji. On je, osim obrazovawa u

Sankt Petersburgu, a potom i u Beo-

gradu na odseku za arhitekturu Teh-

ni~kog fakulteta, bio i izvanredan

crta~, ~iji smo slikarski talenat u

mogu}nosti i danas da cenimo, na

osnovu sa~uvanih slika i projekata

koji su ostali iza wega. Nesumwivo je

da je vila kod Aran|elovca predsta-

vqala veoma inspirativan projekat za

wega, pre svega u umetni~kom smislu,jer wena lepota pleni i danas i pred-

stavqa neosporno svedo~anstvo Pap-

kovqevog talenta.

Bogato nasle|e Andreja Papkova

Ta~na godina Papkovqevog dola-

ska u Beograd nije poznata, ali moè

da se pretpostavi da je to bilo ot-

prilike 1920. godine. Od dolaska pa

do posle Drugog svetskog rata, i ì-

vot i karijeru usmerio je ka Jugosla-

viji, a prvenstveno prema Beogradu,kao mestu stanovawa u kojem je podi-

gao najve}i broj gra|evina. Ostvare-

wa sa kojima se sretao u rodnoj Rusi-

ji i uticaji kojima je bio izloèn u

Beogradu tridesetih godina, bili su

veoma va`ni za razvoj graditeqske

li~nosti tog talentovanog Rusa. We-

gov arhitektonski razvoj u beograd-

skoj sredini moèmo pratiti na

osnovu zdawa podignutih u rasponu

dugotrajnijem od dve decenije - sve do

1951. godine, kada Papkov emigrira u

Argentinu i tamo ostaje do kraja ì-

vota (otprilike 1975). Predratne go-

dine su bile obeleène afirmacijom

u visokim dru{tvenim krugovima i

èqom da iza|e u susret svakom zah-

tevu onda{wih materijalno dobro-

stoje}ih gra|ana, kako u Beogradu, ta-

ko i unutra{wosti Jugoslavije. Najre-

prezentativnije gra|evine iz tog pe-

rioda su vile i porodi~ne ku}e, koje

je kontinuirano projektovao od 1932.do 1938. godine. U tom periodu nasta-

la je i vila „Karaxi}“ kod Aran|elov-

ca (1934-36), koja, osim vile „Savi}“ uLipiku (1932), moè da se smatra jed-

nim od wegovih najuspelijih ostvare-

wa u srpskoj sredini.Posle Drugog svetskog rata, situ-

acija u zemqi je bila u velikoj meri

nestimulativna za arhitekte koji su

èleli da ostvaruju svoje ambiciozne

zamisli i da pokaù svu svoju krea-

tivnost. Stawe je bilo takvo da se od

graditeqa o~ekivalo upravo suprot-

no – priklawawe kolektivnoj obnovi

i izgradwi zemqe, dok je individual-

nost bila nepoèqna. U takvom polo-

àju bio je i Papkov, uvek spreman za

rad i inovacije, koje u tim vremenima

nije mogao na najboqi mogu}i na~in

NASLE\E 17

NAU^NO-OBRAZOVNI CENTAR JP EMS - VILA KARAXI] KOD ARAN\ELOVCA

Nekad zaboravqena vila

danas ponos Bukovika

Vila „Karaxi}“ izgra|ena je u periodu od 1934. do 1936. godine i nazva-

na je po prezimenu prvog vlasnika, koji je ostao upam}en po tome {to je

bio upravnik Narodnog pozori{ta u Ni{u, a projektant je bio ruski ar-

hitekta emigrant Andrej Vasiqevi~ Papkov

Pi{e: mr Milica Tasovac, istori~ar arhitekture

Pogled na glavnu fasadu, razglednica

(Narodni muzej u Aran|elovcu)

Arhitekte Andrej Papkov

i Dragi{a Bra{ovan

da iskaè. Osim odre|enog broja gra-

|evina, koje su u istoriografskim iz-

vorima ve} ranije ozna~ene kao pred-

stavnici modernizovanog akademizma

(Krunska 22, Wego{eva 17, Makedonska

15, Resavska 33, Vojvode Dragomira

23, Mile{evska 17 i druge), Papkov je

od osnivawa sopstvenog biroa

(1932), podigao veliki broj porodi~-

nih ku}a i vila u modernisti~kom ma-

niru, koje poseduju ravno re{ene fa-

sade i tipi~an modernisti~ki deko-

rativni element – nosa~ za zastavu.Me|utim, ono {to je Papkova spre~a-

valo da na osnovu tih objekata bude

slobodno prozvan modernistom wego-

va je potreba da gradi uglavnom niske

objekte, od jednog do dva sprata naj-

~e{}e, pri ~emu petu fasadu naj~e{}e

ne re{ava u modernisti~kom maniru -ravno, ve} postavqa krov, a glavnu fa-

sadu vrlo ~esto projektuje troseg-

mentno, odnosno akademski, pri ~emu

postoji centralni deo i dva bo~na.Pri tome, arhitektura koja nastaje

kao rezultat, ima svoja specifi~na

obele`ja, na granici akademskog i mo-

dernog, a istovremeno je dovoqno

prijem~iva i ne previ{e ogoqena, od-

nosno ne suvi{e kruta i „te{ka”. Pap-

kov je, tako, za vreme svog boravka u

Beogradu i Jugoslaviji, duèm od dve

decenije, uspeo da ih arhitektonski

obogati, unose}i u ve} wenu postoje-

}u urbanu strukturu novi izraz, ka-

rakteristi~an za prelomno doba na

graditeqskoj sceni.

Istorija i obnova

Vila „Karaxi}“ izgra|ena je u od

1934. do 1936. godine i dobila je ime

po prezimenu prvog vlasnika, koji je

ostao upam}en po tome {to je tada bio

upravnik Narodnog pozori{ta u Ni{u.Ubrzo je vila prodata trgovcu Dobro-

savu Star~evi}u iz Aran|elovca, u

~ijem je posedu bila sve do 1946. Posle

Drugog svetskog rata mu je konfiskova-

na i postaje op{tenarodna imovina.Dugi niz godina su u vili bile sme{te-

ne prostorije Ferijalnog saveza, da bi

1960. novi vlasnik postalo preduze}e

Elektroistok koje je tu gra|evinu na-

menilo svojim radnicima za odmarali-

{te. Danas taj objekat, nasle|en od

Elektroistoka,koristi JP Elektromre-

à Srbije kao nau~no-obrazovni cen-

tar. Zahvaquju}i EMS-u i Zavodu za za-

{titu spomenika kulture grada Kragu-

jevca, arhitektura stara skoro osam de-

cenija, doìvela je obnovu i prikazala

se ponovo u punom sjaju. Renovirawe i

adaptacija vile po~eli su jo{ 2005. go-

dine, investirawem EMS-a u sanaciju

terase sa parternim ure|ewem terena,kao i u instalaterske radove. Vila je

progla{ena za spomenik kulture jo{

1987. godine, na inicijativu Republi~-

kog zavoda za za{titu spomenika kultu-

re, koji je u predlogu mera za o~uvawe

spomeni~kog nasle|a, izme|u ostalog,naveo slede}e: „Trebalo bi za{tititi

vilu Karaxi} i wen park. Vila Karaxi}

predstavqa bogatu gra|ansku vilu ve-

}ih razmera nastalu u godinama pre

Drugog svetskog rata.Ona se vrlo lepo

uklopila u ambijent u kojem se nalazi.Ve}e je vrednosti (i od same vile) wen

park koji se nadovezuje na bawski park

i kompleks Bukovi~ke crkve i kao takav

zasluùje da bude sa~uvan...“ (Obrazlo-

èwe odluke Skup{tine op{tine

Aran|elovac, Zavod za za{titu spome-

nika kulture grada Kragujevca). S obzi-

rom na status spomenika kulture, pri-

likom restauracije uslovi su bili

striktni: trebalo je ispo{tovati

autenti~nost fasade u svim wenim ele-

mentima. Enterijer zgrade je odavno iz-

mewen, po{to je ra|ena adaptacija

objekta. Ina~e, vila se sastoji od sute-

rena, prizemqa, sprata i potkrovqa.Stilski, podse}a na sredwevekovne

zamkove, ali se u detaqima uo~avaju ele-

menti moravske arhitekture, kao deko-

rativni momenat: u vidu bifora i tri-

fora na otvorima,oxaka,lu~nih zavr{e-

taka iznad prozora koji su obra|eni

alteracijom crvene opeke i belog mal-

tera, trema sa lu~nim otvorima, detaqa

poput saksija za cve}e koje su obloè-

ne opekom.Objekat vile se sastoji iz dve celi-

ne: postoje}e gra|evine (povr{ine 520m2) i dela suterena ispod velike tera-

se objekta (povr{ine 313 m2). U dowem

delu, suterenu, odre|eno je da budu dve

u~ionice u kojima bi se odràvala ra-

zna predavawa, skupovi, kursevi i sli~-

no, zatim ulazni hol sa garderobnim

prostorom,mesta za sedewe i izdvojeni

separe. Vila je u toku svoje duge isto-

rije bila vi{e puta sanirana, me|utim

nikada nije bio uloèn ovoliki trud,stru~nost, kao i finansije u wen „opo-

ravak“, kao {to je to sada bio slu~aj.Ura|ena je savremena instalacija, kli-

matizacija,uvedene su dve vrste grejawa

- na gas i na struju, vila je opremqena

18 NASLE\E

Bo~ni pogled, sa prilaznog platoa (Zavod za za{titu spomenika kulture grada Kragujevca)

Glavni ulaz i prijavnica

Foaje na prvom spratu

protivpoàrnim i bezbednosnim sen-

zorima.Sva ta ulagawa u skladu su sa ente-

rijerom, koji je u celosti renoviran i

ostavqa bez daha.Verovatno najvi{e vi-

zuelno impresionira sve~ana sala u

prizemqu,me|utim ni{ta mawe zanimqi-

vi nisu ni apartmani na prvom spratu i

u potkrovqu. Kompletan romanti~an

utisak stvaraju terase, koje asociraju

pomalo na period italijanske renesan-

se, ali i kula „vidikovac“ sa koje se

pruà fantasti~na panorama Aran|e-

lovca.

Sklad i nesvakida{wa

elegancija

Vila ima nepravilnu pravougaonu

osnovu sa velikom terasom u suterenu.Iako spoqa{wost nije mewana, ve} je

ostala verna prvobitnom izgledu iz

tridesetih godina 20. veka, enterijer

je adaptiran i prilago|en nameni

objekta. Slojevitost masa i piramidal-

no uzdizawe volumena uo~qivo je pod-

jednako jasno i u samoj osnovi gra|evi-

ne, kao i u spoqa{wem izgledu. Prila-

znim delom u vidu dugih stepenica sti-

è se do prostrane terase nalik na

plato ispred vile,pri ~emu se ona pri-

kazuje u celokupnoj svojoj lepoti. Ula-

zni deo se sam name}e, u vidu zalu~enog

trema,koji je ujedno i najniì elemenat

konstruktivnog kompleksa. Sredi{wi

deo ~ini glavni prostor, sve~ana sala,iz koje se moè pri}i ka gorwim spra-

tovima, odnosno do}i do prvog sprata,

potkrovqa i kule-vidikovca, najvi{e

ta~ke vile.Sredwi deo poseduje glavni

ulaz,koji je rasko{nije obra|en u odno-

su na sporedni,a dodatno je akcentovan

terasom koja se nalazi direktno iznad

wega, sa stubi}ima i rozetom na sredi-

ni ograde, ali i polihromno ukra{enim

lukovima iznad prozora na fasadi pr-

vog sprata. Iako fasadno platno obi-

luje detaqima i ukrasima, ne bi se mo-

glo re}i da je prenatrpano i da posedu-

je osobenosti ki~a. Uo~ava se red i

sklad od najniìh, dowih zona do su-

perstruktura, kako u plastici, tako i u

rasporedu i veli~ini otvora.Sve tera-

se i balkoni su postavqeni u levom

bloku korpusa,s tim {to je najmawi bal-

kon-lo|a sme{ten na sam ugao kule i po-

lukruàn je,i na veoma upe~atqiv i har-

moni~an na~in korespondira sa kva-

dratnim terasama na prvom spratu, od-

nosno onom na kuli. Na odre|en na~in

svojom sredwevekovnom asocijativno-

{}u ublaàva strogost masa i potenci-

jalnu hermeti~nost dvorca ka kojoj se

inkliniralo.îtava vila, iako je spoj najrazli~i-

tijih stilova i predstavqa izvestan

arhitektonski amalgam, ura|ena je sa

stilom koji poseduje egzoti~nu elegan-

ciju. Posmatra~a nostalgi~no vra}a u

romanti~nu pro{lost,obojenu legenda-

ma, bajkama, vilama i vitezovima, ali

opet, uz odre|ene detaqe nemu{tim je-

zikom arhitekture vizuelno potvr|uje

da je srpska tradicija itekako prisut-

na i da je u pitawu objekat ~iji je naru-

~ilac bio ~ovek od ukusa i znawa, pove-

riv{i taj nimalo lak zadatak izvrsnom

arhitekti. Vila „Karaxi}“ kao kultur-

no dobro, renovirano i adaptirano u

skladu sa svim vaè}im normama i pro-

pisima, reprezent je obrasca po kojem

treba postupati kada je re~ o spomeni-

cima kulture. Tako smo danas u prilici

da se makar na nekoliko minuta ili sa-

ti osetimo druga~ije i posebno kada

zakora~imo u taj druga~iji svet u odno-

su na onaj u kojem svakodnevno boravi-

mo. U takvom okruèwu na ispravan na-

~in moèmo spoznati {ta zna~i sklad

prirode i arhitekture i koliko on do-

prinosi boqem raspoloèwu ~oveka, a

samim tim i zdravijem ìvotu.

NASLE\E 19

Pogled na glavni ulaz

Unutra{wost kule, stepeni{te ka terasi

Foaje na prvom spratu, stepeni{te

ka drugom spratu

Pogled na prilazno stepeni{te iz parka

Sekretarijat Energetske zajed-

nice (EnZ) otvorio je 5. marta,zakqu~no sa 29. aprilom, peri-

od javnih konsultacija o listi poten-

cijalnih projekata od interesa za

Energetsku zajednicu (PECI), iz sekto-

ra elektri~ne energije, prirodnog ga-

sa i nafte.Lista projekata koji konkuri{u

formirana je na osnovu prijava zain-

teresovanih kompanija iz oblasti

prenosa, akumulacije i proizvodwe

elektri~ne energije, transporta i

skladi{tewa prirodnog gasa, iz sek-

tora ute~wenog i komprimovanog pri-

rodnog gasa, kao i skladi{tewa i

transporta nafte.

Kako je saop{teno iz Sekretarija-

ta, prilikom izbora PECI-ja na osnovu

metodologije koju }e za Radnu grupu

priremiti nezavisni konsultant, uze-

}e se u obzir i predlozi i sugestije

vezani za sve predloène projekte.Re~ je o projektima koji podsti~u

integraciju i otvarawe trì{ta, sigur-

nost i kontinuitet snabdevawa i obez-

be|uju istovremene prekograni~ne

prednosti za vi{e zemaqa potpisnica

ugovora. Predvi|eno je da, paralelno sa

sprovo|ewem PECI-ja, ve} u 2013. ide

usvajawe odgovaraju}ih politi~kih i

regulatornih mera, obezbe|ewe tehni~-

ke pomo}i i finansijskih mehanizama.R. E.

20 POVODI

Uz podr{ku Poslovod-

stva JP EPS otvorena je

kancelarija Udruèwa

malih akcionara Elektro-

privrede Srbije u Otona

@upan~i~a broj 2, u Novom

Beogradu. Kako isti~e Rado-

mir Markovi}, predsednik

Glavnog odbora udruèwa,otvoren je ìro ra~un UMA,u pripremi je izrada opera-

tivnog i finansijskog plana

za realizaciju statutarnih

zadataka i ciqeva u 2013. go-

dini. Radi postizawa jedin-

stva i odràvawa celovito-

sti Udruèwa pripremqen je

Predlog sporazuma o trajnoj

saradwi izme|u Glavnog od-

bora sindikata i Glavnog

odbora UMA sa Sindikal-

nim organizacijama i udruè-

wima penzionera PD JP EPS,JP EMS, JP PEU i JP KiM.

- U osnovi predloga je da

zajedni~ki i jedinstveno

ostvarujemo su{tinske ciqe-

ve UMA EPS - kaè Marko-

vi} i dodaje da su ciqevi

edukacija, informisawe, za-

{tita i zastupawe interesa

72.000 malih akcionara,koji

su stekli pravo na besplatne

akcije vrednosti 200 evra po

godini radnog staà (najvi-

{e do 35 godina) iz kapitala

JP EPS, posle svojinske

transformacije i prelaska u

formu akcionarskog dru-

{tva.Zajedni~ki je interes da

Statut UMA EPS, registro-

van u Agenciji za privredne

registre, bude osnov za o~u-

vawe jedinstvenog nepro-

fitnog i nestrana~kog udru-

èwa i na~in zajedni~kog de-

lovawa prema Agenciji za

privatizaciju, Akcionarskom

fondu, Vladi Republike Sr-

bije kao ve}inskom vlasniku

paketa akcija iz kapitala JP

EPS,kao i prema budu}im or-

ganima (skup{tina, upravni i

nadzorni odbor), i menax-

mentu budu}eg akcionarskog

dru{tva.A. B. M.

UDRU@EWE MALIH AKCIONARA EPS-A

Otvorena kancelarija

u Novom Beogradu

IN MEMORIAM

Slobodan Kova~evi}

(1960 – 2013)

Napustio nas je kolega Slobodan Kova~evi} Ko~a. Ko-

va~evi} je ro|en 1960. godine u selu Godance, u op{ti-

ni Uro{evac na Kosovu. Radni odnos zasnovao je 1980.godine u Elektroistoku i prvo radno mesto bilo je

elektromonter u Dalekovodnoj ekipi Pogona prenosa

Beograd. Na radno mesto Rukovalac - doma}in TS Be-

ograd 32 raspore|en je 1991. godine. Potom je 1994.godine raspore|en na radno mesto Rukovalac DUTS-a TS Beograd 17. Godine 1998. postao je Kontrolor

K2 u Mre`no-regionalnom centru Beograd, a konsti-

tuisawem JP EMS postao je dispe~er – saradnik u

RDC-u Beograd i tu radio do prerane smrti.Za wim su ostale supruga supruga Borjana, }erka

Sowa i sin Milo{.

ENERGETSKA ZAJEDNICA

Konsultacije o projektima

Ministar energetike, razvoja i

za{tite ìvotne sredine,prof. dr Zorana Mihajlo-

vi}, 20. marta otvorila je 10. Regio-

nalnu konferenciju o bezbednom i

profitabilnom investirawu u ener-

getiku „Balkan – novi evropski izvor

energije“. Konferencija je odràna u

Sava Centru u organizaciji Mas me-

dia interne{nal (Mass Media Interna-tional).

U pozdravnom obra}awu u~esnici-

ma konferencije iz zemqe i sveta,Milivoje Radovanovi}, generalni

direktor Mas media interne{nal i

organizator skupa je rekao da je ener-

getika privredna delatnost budu}no-

sti i osnova globalnog privrednog

razvoja. Dodao je da je potrebno omo-

gu}iti siguran pristup energiji, od-

nosno bezbednu investiciju u energe-

tiku koja }e dugoro~no obezbediti

rast privrednih aktivnosti i konku-

rentnost na svetskom trì{tu, jer je

to neminovnost odrìvog razvoja i

privrednog rasta i od velikog je in-

teresa za ceo region Balkana.Prof. dr Zorana Mihajlovi} je,

otvaraju}i ovu konferenciju, rekla da

je vrlo zna~ajno {to se konferencija

od regionalnog zna~aja otvara u Beo-

gradu, jer je Srbija kao centar Balka-

na od strate{kog zna~aja za unapre|e-

we energetskog sistema u regionu.Ministar, gospo|a Mihajlovi} smatra

da Balkan zasluùje vi{e pa`we, jer je

najkra}i, najprofitabilniji i najsi-

gurniji put izme|u istoka i zapada, s

obzirom na geostrate{ki poloàj.Istakla je da Srbija nije prebogata

energentima, jer uvozimo gas i naftu,ali da treba iskoristi geografski

poloàj na{e zemqe, pogotovo kada je

re~ o tranzitu energenata, ali i za

skladi{tewe gasa i nafte. Rekla je da

je ciq Vlade izgradwa energetskih

objekata, termoelektrana, hidroelek-

trana, ulagawe u energetsku infra-

strukturu, iskori{}ewe energije ve-

tra, biomase i alternativnih izvora

energije. Kao primere navela je Ju`ni

tok, gasovod koji je u izgradwi, kojim

bi trebalo da da se transportuje

prirodni gas iz Rusije do zemaqa EU,kao i gasovod od Ni{a do Dimitrov-

grada. Osvrnula se i na Zakon o efi-

kasnom kori{}ewu energije koji je

sredinom marta usvojen u Skup{tini,~ijim sprovo|ewem bi trebalo da se

obezbedi boqa energetska efika-

snost u Srbiji. Ministar Zorana Mi-

hajlovi} je rekla da je u planu i mo-

dernizacija toplana, kako bi bile

efikasnije i pored toplotne energi-

je proizvodile i elektri~nu. Istakla

je da je u Srbiji obezbe|ena sva po-

trebna legislativa neophodna za rea-

lizaciju ulagawa u obnovqive izvore

energije i osvrnula se na Nacionalni

akcioni plan za obnovqive izvore

energije. Ministar Mihajlovi} je do-

dala da je realno da Srbija do 2020.od ukupne potro{we energije, 27 po-

sto dobija iz obnovqivih izvora, bez

obzira na sumwi~avost pojedinaca.Profesor dr Zorana Mihajlovi} je

istakla da energetska politika tre-

ba da se razvija u pravcu povezivawa

svih zemaqa na Balkanu, {to se moè

ostvariti boqom saradwom tih zema-

qa. Zorana Mihajlovi} je ocenila da

zemqe Balkana moraju da se, pored po-

stoje}e energetske zajednice Jugoi-

sto~ne Evrope, mnogo vi{e me|usobno

poveù u energetskoj politici. Mi-

nistar energetike, razvoja i za{tite

ìvotne sredine Srbije najavila je

da }e poku{ati da u narednom perio-

du okupi predstavnike zemaqa Balka-

na u jednu uù energetsku grupu, kako

bi se povezale i pove}ale sopstvenu

bezbednost u toj oblasti.Na 10. Regionalnoj konferenciji o

bezbednom i profitabilnom investi-

rawu u energetiku, kao zemqa prijateq

konferencije bila je Turska koju je

predstavqao Wegova Ekselencija go-

spodin Mehmet Kemal Bozaj, ambasa-

dor Turske u Srbiji. Gospodin Bozaj je

prisutne upoznao sa energetskim po-

tencijalima svoje zemqe i istakao da

bi Turska mogla biti jedan od ulaga~a u

energetske projekte Srbije.Na konferenciji je u~estvovalo

oko 400 panelista, me|u kojima su bili

prisutni visoki predstavnici insti-

tucija iz Evropske unije, Rusije, Kine,ministri resornih ministarstava ze-

maqa regiona, vi{e od 50 kompanija ko-

je su najzna~ajniji nosioci razvoja raz-

li~itih oblasti energetike, IT i fi-

nansijskog sektora, kao i vode}i regi-

onalni mediji.Izvor: MERZ

POVODI 21

REGIONALNA KONFERENCIJA U BEOGRADU

Neophodno povezivawe

balkanskih zemaqa u energetici

Nikola Petrovi}, generalni di-

rektor JP EMS,potpisao je doku-

ment „Uputstvo za angaòvawe

interventnih ekipa sa normiranim

standardima putovawa“,koji ure|uje pra-

va, obaveze, odgovornosti i postupke

operativnog i drugog osobqa JP EMS

koje u~estvuje u pripremi i izvo|ewu in-

terventnih poslova na elementima pre-

nosnog sistema radi otklawawa posle-

dica doga|aja u radu prenosnog sistema.Uputstvo odre|uje na~in angaòvawa in-

terventnih ekipa van radnog vremena sa

standardima putovawa,prema ~lanoovima

11. i 39. Kolektivnog ugovora za Javno

preduze}e „Elektromreà Srbije“, kada

zaposleni dolazi na poziv ovla{}enog

lica, van redovnog radnog vremena i ra-

di na otklawawu kvarova na opremi i

ure|ajima koji su u funkciji obavqawa

osnovne delatnosti preduze}a, od po-

sebnog zna~aja za odràvawe pogonske

spremnosti prenosnog sistema, uz ade-

kvatnu nov~anu nagradu (za sve vreme an-

gaòvawa osnovna zarada zaposlenog se

uve}ava za 100 posto). Osniva~ na{eg

Preduze}a – Vlada Republike Srbije,da-

la je saglasnost na Godi{wi program po-

slovawa za 2013. godinu, ~ime je ispuwen

uslov da se, po ~lanu 32. Kolektivnog

ugovora za Javno preduze}e „Elektromre-

à Srbije“,izvr{i uskla|ivawe postoje-

}ih koeficijenata 160 zaposlenih u Jav-

nom preduze}u „Elektromreà Srbije”,sa koeficijentima grupe poslova iz

Priloga KU za JP EMS.Po~etak primene

Uputstva za intervencije i aneksirawe

ugovora o radu zaposlenih sa uskla|enim

koeficijentima,ozna~ava ispuwewe svih

zaostalih obaveza Poslodavca iz novog

Kolektivnog ugovora.M. A.

22 SINDIKALNE AKTIVNOSTI

Po~etkom marta, u prostorijama

TS 400/110kV Jagodina 4, odr-

àna je druga sednica Resora za

razvoj, ekonomska pitawa, kolektivno

ugovarawe, informisawe i saradwu sa

drugim sindikatima, na kojoj su usvoje-

ni Izve{taj o radu za 2012. godinu i

Plan rada za 2013. godinu. Milomir

Staji}, predsednik Resora, rekao je

da su ~lanovi ovog Resora u 2012. go-

dini u~estvovali u procesu kolektiv-

nog pregovarawa, organizaciji regio-

nalne sindikalne saradwe i posebno

na obave{tavawu zaposlenih o aktuel-

nostima u radu Sindikata EMS i pra-

}ewu aktivnosti koje je Sindikat

sprovodio zajedno sa Poslodavcem.Pored redovnog informisawa putem

ovog internet sajta - zvani~nog glasi-

la Sindikata EMS (postavqen i }iri-

li~ni internet domen: sindika-

tems.org.srb), pristupilo se i nepo-

srednom obave{tavawu ~lanova Sin-

dikata putem elektronske po{te, dru-

{tvenih mreà na internetu, oglasnih

tabli i telefonskih razgovora. Tako-

|e je uspostavqena saradwa sa listom

„EMS“ gde su u svakom broju objavqi-

vane informacije o radu Sindikata

EMS i sa listom „Sindikalni pove-

renik“, koji prati rad sindikata u

Srbiji i regionu. Planirano je da Re-

sor i 2013. godine nastavi sa blago-

vremenim obave{tavawem zaintereso-

vanih ~lanova o aktuelnostima u radu

Sindikata EMS sa pro{irewem sin-

dikalne mejling liste na ve}inu zapo-

slenih u JP EMS koji imaju mogu}nost

da primaju elektronsku po{tu, da se

primena Kolektivnog ugovora prati u

kontinuitetu i da se aktivno u~estvu-

je u pregovara~kom procesu utvr|iva-

wu Aneksa Kolektivnog ugovora veza-

nog za prava zaposlenih prilikom

eventualnog progla{avawa tehnolo-

{kog ili organizacionog vi{ka zapo-

slenih. Planirano je da se unapredi

saradwa sa sindikatima koji ~ine

Konfederaciju slobodnih sindikata

i sa sindikatima iz regiona Jugoi-

sto~ne Evrope.

R. P.

UPUTSTVO ZA ANGA@OVAWE INTERVENTNIH EKIPA

Prava, obaveze i odgovornosti

AKTIVNOSTI RESORA

Sastanak u Jagodini

Na {estoj sednici Skup{tine

Sindikata EMS, odrànoj 22.marta u Vrwa~koj Bawi u objektu

„Merkur-novi“ specijalne bolnice za

le~ewe i rehabilitaciju, poverenici

su jednoglasno usvojili Izve{taj pred-

sednika Sindikata EMS Milovana

Andri}a o radu Sindikata EMS u

2012. godini i Plan rada za 2013. godi-

nu. Sve aktivnosti Sindikata EMS

utvr|ene Planom rada za pro{lu godinu

realizovane su u predvi|enim rokovi-

ma.U uslovima ekonomske krize,ograni-

~ene i strogo kontrolisane mase za za-

rade, prona|eni su na~ini realizacije

svih sindikalnih zahteva. Doma}insko

upravqawe i odli~ni poslovni rezul-

tati, ostvareni u kontinuitetu duì

niz godina, obezbedili su redovnost

isplate zarada, a partnerski odnos iz-

gra|en izme|u Poslodavca i Sindikata

je, pored odràvawa zarada na podno-

{qivom nivou, zajedni~kim i argumento-

vanim delovawem prema Osniva~u,pomo-

gao da se odobre i isplate bonusi ko-

ji su zara|eni vanrednim naporima za-

poslenih u eksploataciji, odràvawu,upravqawu i podizawu performansi de-

la elektroenergetskog sistema za koji

su zaduèni i sanirawu posledica van-

redne energetske situacije uslovqene

izuzetno niskim temperaturama i veli-

kim sne`nim padavinama u zimskom pe-

riodu 2011/12. godine. Kao reprezenta-

tivna organizacija zaposlenih Sindi-

kat EMS je u~estvovao u pripremi, iz-

radi i zakqu~ivawu novog Kolektivnog

ugovora i kontinuirano kontrolisao

wegovo sprovo|ewe, u stalnom socijal-

nom dijalogu sa Poslodavcem i po po-

trebi sa Osniva~em. Na àlost, ubrzo

po wegovom dono{ewu, zbog mogu}eg na-

ru{avawa svih Kolektivnih ugovora u

javnom sektoru, bilo je potrebno na

uli~nim protestima ispred zgrade Vla-

de Republike Srbije odbraniti ugovo-

rena prava. Sindikat EMS je u~estvo-

vao u dono{ewu i sprovo|ewu programa

za prevenciju radne invalidnosti, re-

habilitaciju i rekreativni odmor za-

poslenih, aktivnostima Sportske sek-

cije JP EMS i organizaciji mnogih rad-

nih, humanitarnih, donatorskih, eduka-

tivnih, turisti~kih, kulturnih i dru-

gih manifestacija.U ciqu ja~awa sindi-

kalnog pokreta, razvoja demokratskih

industrijskih odnosa i socijalnog di-

jaloga, intenzivirani su saradwa sa

drugim sindikalnim organizacijama i

asocijacijama sindikata regiona Jugoi-

sto~ne Evrope, organizovawe sindikal-

nih kurseva, seminara i stru~nih eks-

kurzija za edukaciju poverenika i ~lan-

stva. Izdavawem drugog broja SEMS

zbornika kwièvnih i likovnih stva-

ralaca – almanaha „Kolonada“ i drugom

podr{kom stvarala{tvu ~lanova Sindi-

kata EMS, prigodno je obeleèn jubi-

lej dvadesetogodi{wice Sindikata

EMS.R. E.

SINDIKALNE AKTIVNOSTI 23

Ovla{}eni predstavnici tri

sindikalne organizacije iz sa-

stava Sindikata EPS: Sindi-

kat radnika direkcija JP EPS, Sindi-

kat EPSTURS i Sindikat EMS, odr-

àli su sredinom marta konstitutiv-

nu sednicu Odbora Pete koordinaci-

je Sindikata EPS, sa ciqem zauzimawa

zajedni~kih stavova i ostvarivawa za-

jedni~kih interesa. Peta koordinaci-

ja Sindikata EPS zauzima stavove po

pitawima koja su od vitalnog intere-

sa za ostvarivawe sindikalnih prava u

oblasti kolektivnog ugovarawa, za-

{tite standarda ~lanova sindikata,za{tite na radu, prava na odmor, re-

kreacije i rehabilitacije, sportskih

i kulturnih aktivnosti, pruàwa so-

lidarne pomo}i i drugih pitawa od

zajedni~kog i op{teg interesa. Na pr-

voj sednici verifikovani su mandati

devet stalnih ~lanova Odbora (po

funkciji tri predsednika udruènih

sindikalnih organizacija i {est iza-

branih predstavnika - tri ~lana Sin-

dikata EMS, dva ~lana Sindikata rad-

nika direkcija JP EPS i jedan ~lan

Sindikata EPSTURS). Za predsedni-

ka Odbora ponovo je izabran Dragan

Marjanovi}, a za zamenika Marija

[efer.Na sednici su usvojena inovi-

rana Pravila Koordinacije, dogovore-

ni su Sportski susreti, koji }e se

odràti na Kopaoniku aprila meseca

2013. godine i data je podr{ka apelu

Sindikata EPSTURS da se sa~uvaju

objekti za dru{tveni standard Elek-

troprivrede Srbije.R. E.

KONSTITUTIVNA SEDNICA

Peta koordinacija Sindikata EPS

EdukacijaU organizaciji Visoke strukovne {kole za preduzetni{tvo u Beogradu, Cen-

tra za industrijske odnose i Biznis trening akademije, 23. marta u Vrwa~koj Ba-

wi godine organizovan je seminar za ~lanove Skup{tine, komisije Fonda soli-

darnosti i Aktiva èna Sindikata EMS, sa aktuelnom temom „Restrukturira-

we javnih preduze}a u Republici Srbiji“. Svi u~esnici skupa u Vrwa~koj Bawi

dobili su na poklon kwigu „Svet rada – stari izazovi u novom dobu“, a wen

autor profesor dr Darko Marinkovi}, sa svojim saradnicima, odrào je izu-

zetno zanimqivo i korisno interaktivno predavawe. Vera Tomovi}, pravna

konsultantica i zastupnica Centrale Sindikata EMS, pored u~e{}a u diskusi-

ji seminarske teme, davala je i pojedina~ne pravne savete svim zainteresovanim

sindikalnim aktivistima.

SKUP[TINA SINDIKATA EMS

Usvojen Izve{taj o radu Sindikata EMS

Maligni tumori, po-

sle bolesti srca i

krvnih sudova,predstavqaju naj~e{}i

uzrok obolevawa i umirawa

qudi, kako u svetu tako i u

na{oj zemqi. Karcinom doj-

ke je naj~e{}i malignom kod

èna i naj~e{}i uzrok smr-

ti èna u zapadnom svetu.Kako su u sada{wem trenut-

ku mogu}nosti za primarnu

prevenciju tj. spre~avawe

nastanka bolesti veoma

ograni~ene, preventivne

aktivnosti usmeravaju se na

rano otkrivawe i smawewe

smrtnosti od ove opake

bolesti. Iako je rak dojke u

velikoj ekspanziji, va`no je

naglasiti da ova bolest

nije obavezno fatalna i da

moè uspe{no da se le~i

ukoliko se otkrije u po-

~etnoj fazi.Stope obolevawa i umi-

rawa od raka dojke su ve}

nekoliko decenija u nepre-

kidnom porastu. Rak dojke

je naj~e{}i maligni tumor i

jedan od vode}ih uzroka

prevremene smrti kod èna

u Srbiji. Oko ~etiri hiqa-

de èna svake godine obo-

li, a umre oko hiqadu i 600.Kod vi{e od polovine, rak

dojke se otkriva u odmakloj

fazi bolesti. Uzrok tome

su nedovoqna edukacija i

neredovni pregledi, ali i

neshvatqiv ose}aj sramote

koji postoji kod na{ih è-

na. Bolest se retko javqa

pre 20. godine ìvota, naj-

~e{}e izme|u 55. i 70. godi-

ne. Da od raka dojke ne

obolevaju samo ène govo-

ri i podatak da on poga|a i

mu{karce, mada 100 puta re-

|e u pore|ewu sa ènama,ali ipak ~ini 0,7 posto

svih tumora mu{ke popula-

cije.

Faktori rizika

Dojka, simbol ènstve-

nosti i jedan od ènskih

„atributa“, organ je koji se

sastoji od `lezdanog

(mle~ne `lezde i kanali}i)i potko`nog tj. masnog i

vezivnog tkiva. Najve}i

broj karcinoma dojke su

epitelnog porekla, lokali-

zovanih u spoqa{wem gor-

wem kvadrantu dojke i iz-

dancima `lezdanog tkiva

usmerenim prema pazu{noj

jami. Obzirom da je uzro~-

nik ove bolesti i daqe ne-

poznat i da ne postoji mo-

gu}nost primarne za{tite,stru~no je mi{qewe da su

naj~e{}i faktori rizika za

nastanak raka dojke:• pozitivna porodi~-

na anamneza (genet-

ska predispozicija)• rana prva menstrua-

cija (pre 12. godine

ìvota)• benigna patologija

dojke i prethodna

operacija

• nera|awe ili malo-

brojno ra|awe

• kasna prva trudno}a

(posle 30. godine)• kasna menopauza (po-

sle 55. godine)• nepravilna ishrana

i gojaznost

• nedovoqna fizi~ka

aktivnost

Simptomi su vrlo ka-

rakteristi~ni, a sumwu na

rak dojke mogu da pobude:bezbolna tvrdina (~vori})ili zadebqawe u dojci koju

èna ~esto napipa sama.Uvla~ewe ili mre{kawe ko-

è izgleda pomoranxine

kore; Jednostrano uvla~ewe

bradavice koje ranije nije

postojalo; poja~ano peruta-

we ili malinast izgled ko-

è bradavice; spontana

jednostrana sukrvi~ava se-

krecija iz bradavice koja

ostavqa trag na ve{u; pro-

mena veli~ine ili oblika

dojke i novonastala asime-

trija; uznapredovale forme

sa ulceracijama i infici-

ranim ranama na koì koje

krvare, uz uve}ane limfne

`lezde pod pazuhom ili bo-

24 EMS-OVA AMBULANTA

Gram prevencije kao

Dan borbe protiv raka dojkePrvi put u Srbiji, 20. marta obe-

leèn je Nacionalni dan borbe pro-

tiv raka dojke. Taj dan je ustanovqen

ove godine, kako bi se unapredila

svest javnosti o zna~aju prevencije

raka dojke. U Skup{tini Srbije pri-

re|ena je sve~anost i uru~ena su po-

sebna priznawa ènama koje su pobe-

dile tu bolest. “Kada mi je bilo 26godina saznala sam da bolujem od raka

dojke. Pogodilo me je kao grom iz ve-

dra neba. Qudi govore: „Sve je lako

kad si mlad“, a ja kaèm: „Sve je lako

kad si zdrav“, rekla je na sve~anosti

jedna pacijentkiwa.Povodom obeleàvawa prvog Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, najzna~aj-

nija zdawa u Beogradu dve ve~eri bila su osvetqena ruì~astom bojom koja simboli-

zuje borbu protiv raka dojke. Dom Narodne skup{tine Republike Srbije, spomenik

knezu Mihailu na Trgu Republike, Glavna po{ta, Avalski toraw, Most na Adi, spome-

nik Pobedniku na Kalemegdanu i Palata Albanija promenile su na kratko svoj izgled

kako bi se pa`wa javnosti skrenula na opaku bolest.Dan borbe protiv raka dojke uveden je u Kalendar javnog zdravqa Republike Srbi-

je i ubudu}e }e se beleàvati 20. marta, prvog dana prole}a.

Roze traka – simbol borbe

protiv raka dojke

lovi u le|ima zahtevaju

hitno obra}awe lekaru i

intervenciju.Dijagnoza se postavqa

detaqnom palpacijom (opi-

pavawem) obe dojke, obe pa-

zu{ne jame i podru~ja iznad

kqu~nih kostiju, u kombina-

ciji sa kompletnim inter-

nisti~kim pregledom, labo-

ratorijskim analizama sa

tumor markerima, mamogra-

fijom i ultrazvu~nim pre-

gledom dojki. U okviru do-

datne dijagnostike rade se

punkcija i biopsija ~vora, au ciqu detektovawa even-

tualne pro{irenosti bo-

lesti, rade se RTG snimak

plu}a, scintigrafija skele-

ta, CT ili MR pregledi

plu}a, glave i trbuha.Terapija raka dojke zavi-

si od stadijuma bolesti, vr-

ste tumorskih }elija i ste-

penu maligniteta, osetqivo-

sti tumora na hormone, op-

{teg stawa organizma i od

starosti pacijentkiwe s ob-

zirom na menstrualni ci-

klus. Brojna nau~na istraì-

vawa posledwih dvadesetak

godina doprinela su sve ra-

nijem otkrivawu malignih

promena na dojci. Terapija

raka dojke moè da bude hi-

rur{ka, hormonska, cito-

statska, zra~na i imunotera-

pija. Definitvnu odluku o

le~ewu donosi Konzilijum

onkologa odgovaraju}e

zdravstvene ustanove.

Prevencija i skrining

U posledwoj deceniji,zahvaquju}i organizovanim

programima ranog otkriva-

wa (screening) raka dojke, u

ve}ini razvijenih zemaqa

beleì se zna~ajan pad

smrtnosti od ove bolesti.Nacionalni program skri-

ninga moè da bude uspe-

{an samo ukoliko se, pored

aktivnosti vezanih za rano

otkrivawe, omogu}i i ade-

kvatna dijagnostika, blago-

vremeno le~ewe, suportiv-

na i palijativna nega, ~iji

je ciq smawewe smrtnosti

i poboq{awe kvaliteta

ìvota obolelih èna. Se-

kundarna prevencija je naj-

va`nija kako bi se bolest

otkrila pre pojave prvih

simptoma, kada je u najrani-

joj fazi, jer pored visoke

{anse za izle~ewem, omogu-

}ava i primenu po{tednih

hirur{kih operacija, brì

oporavak, smawewe invalid-

nosti, boqi kvalitet ì-

vota, kao i smawewe tro-

{kova le~ewa i indirekt-

nih tro{kova bolesti.Skrining za rak dojke

sprovodi se organizovawem

mamografskih pregleda kod

zdravih èna odre|ene sta-

rosne dobi. Mamografija

predstavqa rendgenski sni-

mak dojke i veoma ~esto mo-

è da otkrije rak pre nego

{to èna oseti bilo kakve

promene. Neke ène ose}aju

neprijatnost u toku snima-

wa, jer su dojke podvrgnute

pritisku, ali to traje samo

par minuta i nije {tetno za

dojke.Deo Nacionalnog pro-

grama za prevenciju raka doj-

ke, predlaè svim ènama

starosti od 45 do 69 godina

bazi~nu mamografiju svake

druge godine, a na zahtev se

radi i ènama iznad 64. go-

dine. Me|utim, mamografija

nije stopostotni dokaz, ta-

ko da ukoliko do|e do poja-

ve otekline, a mamografija

bude negativna, potrebna je

daqa kontrola kod lekara i

sprovo|ewe nekih drugih

dijagnosti~kih metoda.Da se prevencija ne za-

sniva samo na mamografskim

pregledima govore i Evrop-

ski kodeksi i preporuke u

borbi protiv raka dojke:• Obavqati samokon-

trolu dojki jednom

mese~no (desetog da-

na ciklusa)• Odlaziti na redovne

ginekolo{ke pregle-

de

• Prestati sa pu{ewem

(pasivno pu{ewe je

isto toliko opasno)• Alkohol konzumirati

povremeno

• Izbegavati pretera-

no sun~awe

• Hraniti se zdravo,redovno i umereno

• Odmah se javiti leka-

ru ukoliko se prime-

ti neka promena na

dojci

Samo podizawem svesti

~itave populacije i edukaci-

jom da jedino i iskqu~ivo

preventivnim delovawem mo-

èmo da spre~imo nastanak

nekog obolewa,pa i raka doj-

ke, u~ini}emo da ova te{ka i

opaka bolest vi{e ne uzima

toliki danak.Iz tog razloga,izgovora ni po koju cenu ne

sme da bude! Malo vremena i

gram prevencije mogu nekome

da spasu ìvot!

Dr Aleksandra Karapanxi}

(lekar op{te prakse

u ambulanti „EMS“)

EMS-OVA AMBULANTA 25

Serija tekstova “EMS-ova

ambulanta” omogu}ena je

sredstvima TEMPUS projekta

kilogram le~ewa

AAndrej Arsenijevi~ Tarkov-

ski (1932 – 1986) bio je ruski

filmski i operski reìser, pi-

sac i glumac. Mnogi ga smatraju jednim

od najzna~ajnijih i najuticajnijih ru-

skih filmskih umetnika i jednim od

najve}ih reìsera u istoriji kinema-

tografije. Wegova najpoznatija dela

su Andrej Rubqov, Solaris i Stalker.Stalker Tarkovski reìra 1979.

po scenariju zasnovanom na kwizi

bra}e Arkadija i Borisa Strugac-

kog i posledwi je film koji }e sni-

miti u Sovjetskom Savezu, a pre imi-

gracije u Italiju. Delo ima nau~no-fantasti~ni sadràj, ali sama matri-

ca posluì}e kao poqe, manevarski

prostor u kom }e sopstvene idejno-filozofske preokupacije preneti u

kinematografski jezik. Stalker

(Aleksandar Kwaìnski) je ile-

galni vodi~ kroz Zonu, zatvorenu i

strogo kontrolisanu oblast, nedo-

stupnu qudima, pod neprestanom pri-

smotrom redara reìma. Ovde vladaju

specifi~ni fenomeni i prepreke ko-

je prolaznika prate ka sobi, mestu ko-

je ispuwava najintimnije qudske è-

qe. Stalker, za malu nov~anu nadokna-

du, provodi filozofa (Nikolaj

Grinko) i pisca (Anatolij Solo-

wicin) kroz Zonu. Dijalozi trojice

aktera pri~e jesu neka vrsta revizije

hri{}anske duhovnosti, zaokupqe-

nost metafizi~kim temama se nepre-

stano upli}e, ali i preispitivawe

ta~aka u kojima se mewaju sami qudi, u

kojima najdubqa verovawa i stavovi

bivaju dovedeni u pitawe ili stavqe-

ni u kontekst izmewenih uloga. Dubo-

ko i pravilno proète uloge, uverqi-

vost atmosfere Zone i wenih zakona,odve{}e gledaoca daqe nego {to je to

uobi~ajenom filmskom jeziku dato.

A. Opa~i}

26 KULTURA

Ovaj kratki roman po~iwe oko

deset godina nakon nakon pose-

te vanzemaqaca (koje su zemaq-

ski nau~nici nazvali Posetiocima),koji su se na veoma kratko vreme poja-

vili na {est razli~itih mesta na Ze-

mqi (zemaqski nau~nici su te zone na-

zvali Zonama posete). Tokom Posete,qudi su prijavqivali zaslepquju}e

svetlo i zaglu{uju}e zvuke, a neki su

umrli od nepoznate bolesti. Svaka

zona predstavqa podru~je gde ne vla-

daju zakoni zemaqske fizike i koje je

opasno za zemaqski ìvot. Uskoro

vlasti zabrawuju ulazak u te zone, uz

nare|ewe da pucaju na svakog ko poku-

{a bilo da u|e, bilo da iza|e, jer po-

stoji bojazan da neki artefakti unu-

tar zona poseduju potencijal da uni-

{te ìvot na Zemqi, ako ne i da uni-

{te samu planetu. Ipak, qudi, u kwizi

poznati kao stokeri, ulaze u zonu da

bi nalazili i zara|ivali na vanzemaq-

skim artefaktima; stokeri dejstvuju

no}u, jer je dawu zona pod jakim vojnim

nadzorom. Zanimqivo je da se deca

stokera neretko ra|aju deformisana,a nauka nema obja{wewe za neke od

tih promena.Prava svrha vanzemaqskih artefa-

kata nije utvr|ena, ali su razna svoj-

stva istih otkrivena slu~ajno: neki se

pokazuju korisnim za onog ko ih ima,dok drugi predstavqaju opasnost za

istog. Najtraèniji od svih je, ipak,tzv. Zlatna sfera, za koju kruè glasi-

ne da moè ispuniti bilo koju èqu.Sama sfera se nalazi duboko u zoni u

blizini fiktivnog mesta Harmont, a

samo jedan stoker zna bezbedan put do

we.Kwiga je postala poznata kao pred-

loàk koji je Andrej Tarkovski upo-

trebio za film Stalker. Napisala su

je bra}a Arkadij i Boris Strugac-

ki i sara|ivali su u uobli~avawu tek-

sta u scenario. Kwiga je 1978. nomino-

vana za Xon Kempbel nagradu (drugo

mesto), a 1981. Na kwièvnom festiva-

lu u Mecu dobija nagradu za najboqu

stranu kwigu.A. Opa~i}

REMEK-DELO RUSKOG RE@ISERA

STALKER

Bergman o Tarkovskom“Prvi film Tarkovskog delovao je na mene kao ~udo. Neo~ekivano sam se

na{ao na pragu sobe od koje mi do tog vremena nisu davali kqu~eve. Ta-

mo,gde sam davno èleo da stignem,Tarkovski se ose}ao slobodno i si-

gurno. Na{ao se ~ovek koji je umeo da izrazi ono {to sam ja uvek è-

leo,ali nisam uspevao - to me je ohrabrilo i inspirisalo. Tarkovski je

veliki majstor filma,tvorac novog organskog filmskog jezika u kome se

ìvot predstavqa kao ogledalo, kao san,” - Ingmar Bergman.

RUSKI KWI@EVNI SF KLASIK

Piknik pokraj puta

Tesla je 1888. godine serijom pa-

tenata zaokruìo sistem proiz-

vodwe, prenosa i distribucije

elektri~ne energije naizmeni~nim

strujama. Wegova predavawa o izumima

i wihovoj primeni bila su izuzetno

popularna. Najpoznatiji nau~nici to-

ga doba u Americi i Evropi slu{ali

su tog „~arobwaka” elektriciteta,divili se wegovim re~ima, orginalnim

idejama i ogledima koje je izvodio ka-

ko bi demonstrirao svoje izume.Stvarni po~eci trijumfalnog puta

beleè se aktivnostima na Svetskoj

izlo`bi u îkagu, nazvanoj „ Kolumbo-

va” zbog obeleàvawa 400. godi{wice

otkri}a Amerike. Izlo`ba je otvore-

na 1. maja 1893.godine.Izlo`ba se prostirala na skoro

280 hektara sa skoro 60 hiqada izla-

ga~a i po zvani~nim podacima poseti-

lo ju je vi{e od 25 miliona qudi. Pa-

viqon elektroiwèwerstva zauzimao

je skoro 1,5 hektar, a bio je ukra{en

statuom Benxamina Frenklina ka-

ko pu{ta zmaja. Osvetqewe izlo`be

na konkursu je dobio Vestinghaus

sa Teslinim sistemom vi{efaznih na-

izmeni~nih struja. Upotrebqeno je

skoro milion sijalica, a proizvedeno

je tri puta vi{e energije nego {to je

u to vreme koristio ~itav îkago.

Ina~e, to je prvi put da se takva mani-

festacija osvetli elektri~nom stru-

jom, a zna~ajno je {to je za to odabran

Teslin sistem.U hali elektroinèwerstva svoje

pronalaske su izloìli Tomson,Bel, Grej, i naravno Edison. Tesli-

ni eksponati zauzimali su deo Ve-

stinghausovog prostora. To su bili

ure|aji za naizmeni~nu struju, motori,generatori itd. Interesantne su bi-

le cevi sa razre|enim gasom kojima su

bila ispisana imena zna~ajnih elek-

troinèwera i pronalaza~a kao Hel-

mholc, Faradej, Maksvel, Henri,Franklin, ali i ime zna~ajnog, a Te-

sli omiqenog srpskog pesnika Zmaja.Tesla je tako prikazao svetle}e cevi

koje su odavale svetlost, a bile su na-

pajane beì~nim putem. Glavna atrak-

cija je bila “Kolumbovo jaje” kojim je

demonstrirao obrtno magnetno poqe

i sna`na elektri~na pra`wewa sa du-

ga~kim varnicama i propratnom zaglu-

{uju}om bukom. Tesla je imao svoj

{tand gde je prikazivao niz veoma za-

nimqivih eksperimenata, izme|u

ostalih, propu{tao je kroz svoje telo

struju visoke u~estanosti i veoma vi-

sokih napona. Posmatra~ima je zasta-

jao dah dok su pratili demonstracije

tog “~arobwaka fizike“, kako su ga

mnogi zvali.

Tesla je prikazuju}i svoje izume

zadivio prisutne, na samo obi~ne gra-

|ane ve} i nau~nike tog doba. Bilo je

to pre 120 godina. Ubrzo se tom tri-

jumfu prikqu~ila i hidrocentrala na

Nijagari (1896. godine stavqen je u

pogon prvi agregat) u kojoj je od 13primewenih patenata devet Tesli-

nih. Slede izumi iz oblasti visokog

napona i visokih u~estanosti. Teslin

zamah u radu na kratko prekida poàr

u kom je 1895. izgorela cela labora-

torija, sva dokumentacija i sve na ~e-

mu je u to vreme radio. Poàr je bio

razlog za kratak prekid rada i stva-

rala{tva genijalnog Tesle. Vrlo brzo

nastavqa rad na problematici beì~-

nog prenosa energije i signala. Eks-

perimenti u Kolorado Springsu

upravo su bili nameweni toj proble-

matici.Zamah Teslinih ideja i izuma po-

~etkom 20. veka je zaustavqen, ne zbog

nedostatka ideja genijalnog izumite-

qa, ve} zbog nedostatka finansij-

skihsredstava neophodnih za rad. Rad

je je nastavio sa mnogo skromnijim

finansijskim zahtevima. Da su tada-

{wi imu}ni qudi i institucije vi{e

pomagali Teslu, ko zna kakva dobra bi

jo{ ponudio ~ove~anstvu.

R. Ivankovi}

JUBILEJ 27

STO DVADESET GODINA OD VELIKE SVETSKE IZLO@BE

Teslin trijumf u îkagu

LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 63 MART 2013.sindikatems.org.rs/pdf/listems/63.pdf ·...

Documents

Transcript of LIST ELEKTROMRE@E SRBIJE GODINA 8 BROJ 63 MART 2013.sindikatems.org.rs/pdf/listems/63.pdf ·...