Milan Suboti ilnst i tut za f i lozohju i druStvenLr teori . iu

Beograd

UDK 129. I 2 ' I IOr ig ina ln i naudn i lad

LIB ERALN I KONZE RVATIVIZ AM PETRASTRUVEA

Apstrakt: (J ovom radu unuli:irune su politiCke ideje i prikuzctnje !ivotni put

ruskog misliocct. puhliciste isxtlitiiaru Petru Struvea (lBi0-1913). Povotl za inter-pretaciju Struveove zatnisli .sin/e:e klasiinih liberalnih vrednosti i kott,ervativnepolitike autor nulctzi u reuktuulizLtciji konceptcr ,,liberalnog konzenutivizmtt" uraspravanxa o pravcima i tempu postkomunistiike tranzicije u Rusiji. Biografskipristup predntetu istraZivctnfu ntolivison .fe autorovom nomerom da prikaie

,,beogradski period" Struveovog emigrantskog :ivota o koue je u nus nwlo pisano.U raduje analizirana evolucija Struveovih politiikilt ideja od ntladalaikog ,,legal-nog marksizma", preko ,.liberalizma" cto pozicije ,,konzervativnog liheralizma"kojuje Struve grctdio ntikon neuspeha revolucije 1905. godine i, posebno, nakonpobede Boljievika u Rusiji. Naznaiena ideoloika putanjctje prikazano pracenjentkljuinih momenota Struveove biograJije i interpretirana je kao reakcija nadramatiine socijalne i istorijske promene iiji je on bio uiesnik i svedok. Posebncrpainjaje posvetena emigrantskom perioclu Slruveovog:ivota i rada, kao i njegovontpoloiaju tr okviru ruske ,,beogratlske kolonije". U zavrinom osvrtu istaknut opitijiproblem politiikog kapaciteta i relevantnosti liberalne tradicije u Rusiji.

Kljudne reEi: Struve. liberalizam. konzeryatiyizsm, liberalni konzervativi-zam emigracija, boljSevizam, marksizam, ntonarhizam, tradicija, Rusija, politika,ideologija.

Na prvi pogled, iz perspektive podetka XXI veka, istraZivanjeZivota i dela Petra Struvea izgleda kao jedna od onih akadernskihtema kojima se bavimo samo u trenutku jubilarnih, ,,okruglih"godi5njica koje se obidno obeleZavaju nizom prigodnih tekstova.Ali, godine Struveovog rodenja i smrti (1870-1943) ne pruZajupovod za pisanje ovoga teksta i njegov nastanak zahteva dodatnoobjaSnjenje. Tim pre, Sto za generacije u diju obaveznlr lektiru neulaze Lenjirrcva Dela, Struve predstavlja nepoznato irne i l i . unajbotjem sludaju, nejasni epizodni l ik koji se povremeno sre6e nastranicama knjiga o Rusij i s podetka XX veka. JoS davne 1909.godine Trocki . le tvrdio da se o Struver"r ,,moZe pisati sasvint mirno,

=xo

4t)lE.o<-LL

NoJLL

>-

3 5

'(J

Fa)@:fU)

z)=

jer je on sav u proSlosti", t j . da sa stanoviSta savreutenosti LravljenjeStruveom nema vel iku vaZnost . ier . ,on nerna buducnost i " (Trocki .1909). Na ta. j nacin je- l ' rock i Z ivog St luvear srne5tao u pro i lost ,uprkos tome Sto je osecao potrebu da p iSe tekst prot iv n jega. Al i .nezavisno od ove polent i iki zaoStrene tvrdnje

'frockog, za darraSnjeg

citaoca obojica zaista pripadaju proSlosti o kojoj se r.noZe ,,ruirnopisati". Ipak, ironijon istori je, danas je njihov status radikalno izme-njen - sa stanovi5ta savremenosti, pre ce biti da -je Trocki ,.sav upro5losti", dok se upravo za Struvea rnoZe tvrditi da ,, ima bLrdu6-nost". Jer, dok nam ideja ,,perrnanentne revolLrcije" izgleda kao fan-tasticni san dernantovan istori jskim razvojem i slclrnom korlunizrna,dotle se danas u .. l iberalnom konzervativizntrt ' traZi inspiracija zafornrulisanje odrZivog projekta stabilnog razv oja i,,normalizacije"postkomunistidke Rusij e. I Poslednj i Ir god i na. nakon bolnog iskustvai suodavanja sa rezultatirna.,Sok terapije" kojaje trebalo da za kratkovreme komunistidku Rusiju pretvori u l iberalno-demokratskudrZavu sa trZi5nom privredom, uzdrrnan je pocetni optirnizarn pokome je ostvariva brza i jednostavna ,, implementacija" l iberalrrihvrednosti i institucija na ruskom tlu. Pokazalo se da je radikalna inekontrolisana liberalizacija razorna u gotovo svim segmentimadru5tvenog Zivota, te da drZavu dovodi Ll stanje permanentne krize ukojoj se otvara pitanje i samog njenog opstanka. Otuda, ne ulazeiiovde u razloge zbog kojih se u Rusij i iskazuje snaZan,,otpor mate-ri jala" prema zamislirna radikalnih,,l iberalnih konstruktivista",treba istaii da se re5enje problema tranzicrje ne mora nulno traliti uanti l iberalnom stavu i (neo)komunistidkoj nostalgij i . Moguie jer.rsvajati liberalne vrednosti i zalagati se za njihovo postepeno ostva-renje koje bi respektovalo zatedeno stanje, tradicionalne vrednosti ipolit idku kulturu ruskog druStva, te vodilo raduna o neophodnostikontrolisanih promena kao ,,procesa dugog trajanja". Situaciono.takav polit idki projekat bi imao karakteristike .,konzervativizma"narodito zbog insistiranja na interesima dru5tva kao celine, razvoju,,posreduju6ih tela" koja stoje iznredu pojedinca i drZave, kao iodbijanju da drZavu svede na.,noinog duvara" kcrj i se odride Lrticaja

' Tako, na pr imer. l .eonid Pol jakov anal iz i la Put inov programsl<i tekst. .Rusi janarazmeduvel<ova"(30. I2. 1999).upravokao..nrani , fest l iberalnogkon:er,vat iv izma". t j . u l iberalnom konzelvat iv izmu vid i teor i isku osnovu Put inove pol i t ike(Polyakov. 2000).

u dru5tveninr poslov ima.2 Al i , on ne b i gubio svoju l ibe la lnu inspi ra-

ciju ako bi postepeno teZio obezbederrju sloboda i prava irrdividLra,

stabil izaci j i vladavine zakona, onrogtt6avao sigurnost privatnog vla-

sniStva i etrkasnu trZi5nr.r privredLr. Druginr recinra, takav polit icki

projekat bi rrogao biti nazvan ",l iberalnirn konzervativizntotrt ' ' - sinta-

gmom koju je upravo Struve l<oristio da oznadi svoju polit idku

fi lozofrju i svoj polit idki stav.r Stoga, Lrplkos tvrdnji da..struve pripa-

da proSlosti", ovaj rad.je napisan kao prilog istori j i polit ickih ideja

koje nam mogLr bit i od pomo6i Lr razumevanjLl savretnenosti. Jer, kao

Sto to Struve, objaSnjavajuii svoje bavljenje istori jom, istice Lrjednom

pismu napisanom pred kraj Zivota: ,,Zamene, istori jska'proSlost' nije

neSto Stoje proSlo, vei neSto Sto Zivi u savremenosti i postoji zaniu".

Pored uverenja da ,, l iberalni konzervativizam" Petra Struvea

zbog svoje aktuelnosti nema samo istoriografski zna(q, dodatni pod-

stical za nastanak ovoga rada predstavlja dinjenica daje Struve detrna-

est godina Ziveo u Beogradu (1928-1942), a da o njernu ovde gotovo

ni5ta nije napisano. Kada se ima u vidu da je on bio najznadajnije imeruske emigracije u dugoslavij i , onda iznerraduje dinjenica da se onsamo uzgredno pominje u brojnim radovima koji su tokom poslednje

decenije napisani o ulozi iznadajr"r ruske emigracije u nas.'Stoga je

2 .,Konzervativni libelali stnatraju da ie u Rusiji. gde su se svi znar)ajni pro-

blemi reSavali kloz i posredstvom drZave, brzo odlicanje od firnkci.ia drZave nuZno

dovesti do katastrofalnih rezultata. Oni smatraju daje nuZno osigurati drZavtro re-gulisanje, mada sajasno odredenim katalogom ovlaSienja. Dtiavaza njih. takode.predstavl ja garant stabi lnost i medunacionalnih odnosa unutar zeml je. Sto se prot iv iradikalno-liberalno.j apsolutizaciji ideje suverenosti. gotovo do lokalnih olganavlasti" (Matveeva. I 993).

t , .Kada. le p isac ovih redova (Stmve - M.S) is takao s intagmu' l iberaln i kon-zervativizam' da bi oznadio svoju politdku uslrerenost, onda je tu sintagmu dodekalodudno nerazumevanje ijoS dudnije primedbe: neki su se nad tom sintagurotn smejali.drugima se prostb nije svidala, treii su smatlali da je ona izmi5ljena i nepotrebna.Medutim. i redi i sintagrne imaju. kao i ideje i teorije, svoju istori.iu i tradiciju"(Struve. 1931 43).

a .,Osamdesete godine. pogotovo njihov klaj, donele su naglo povcianie inte-

resovanja za rusko izbegli5tvo. Sam podetak ove decenije pokazuje da je ova temasve b liZa samoj ZiZi istoriografskih interesovanj a Sirom sveta '' (Jovanov ii. I 996: I 3 ).Pored navedenog ar-rtora dijiradovi predstavl.iaju najozbiljniji prilog tunradenju f'eno-mena ruskog izbegli5tva u nas. postoje brojne druge knjige. zbornici i dlanci koji suposveieni razl id i t im aspekt ima Zivota i rada ruske enr igraci je u. lugoslavi . j i . Al i . dakni t t t 'adovima posveienim ist raZivanju ut ica. ja idopr inosa ruske emigraci je kul-turnom Zivotu Srbi je i Jugoslavi je. Struve ni ie b io predrnet posebnog proueavanja.

=X

a

tI=t!

N

)L!

3 6

>-.

) l

'(J

Fa)@:fU)

z)=

jer je on sav u proSlosti", t j . da sa stanoviSta savreutenosti LravljenjeStruveom nema vel iku vaZnost . ier . ,on nerna buducnost i " (Trocki .1909). Na ta. j nacin je- l ' rock i Z ivog St luvear srne5tao u pro i lost ,uprkos tome Sto je osecao potrebu da p iSe tekst prot iv n jega. Al i .nezavisno od ove polent i iki zaoStrene tvrdnje

'frockog, za darraSnjeg

citaoca obojica zaista pripadaju proSlosti o kojoj se r.noZe ,,ruirnopisati". Ipak, ironijon istori je, danas je njihov status radikalno izme-njen - sa stanovi5ta savremenosti, pre ce biti da -je Trocki ,.sav upro5losti", dok se upravo za Struvea rnoZe tvrditi da ,, ima bLrdu6-nost". Jer, dok nam ideja ,,perrnanentne revolLrcije" izgleda kao fan-tasticni san dernantovan istori jskim razvojem i slclrnom korlunizrna,dotle se danas u .. l iberalnom konzervativizntrt ' traZi inspiracija zafornrulisanje odrZivog projekta stabilnog razv oja i,,normalizacije"postkomunistidke Rusij e. I Poslednj i Ir god i na. nakon bolnog iskustvai suodavanja sa rezultatirna.,Sok terapije" kojaje trebalo da za kratkovreme komunistidku Rusiju pretvori u l iberalno-demokratskudrZavu sa trZi5nom privredom, uzdrrnan je pocetni optirnizarn pokome je ostvariva brza i jednostavna ,, implementacija" l iberalrrihvrednosti i institucija na ruskom tlu. Pokazalo se da je radikalna inekontrolisana liberalizacija razorna u gotovo svim segmentimadru5tvenog Zivota, te da drZavu dovodi Ll stanje permanentne krize ukojoj se otvara pitanje i samog njenog opstanka. Otuda, ne ulazeiiovde u razloge zbog kojih se u Rusij i iskazuje snaZan,,otpor mate-ri jala" prema zamislirna radikalnih,,l iberalnih konstruktivista",treba istaii da se re5enje problema tranzicrje ne mora nulno traliti uanti l iberalnom stavu i (neo)komunistidkoj nostalgij i . Moguie jer.rsvajati liberalne vrednosti i zalagati se za njihovo postepeno ostva-renje koje bi respektovalo zatedeno stanje, tradicionalne vrednosti ipolit idku kulturu ruskog druStva, te vodilo raduna o neophodnostikontrolisanih promena kao ,,procesa dugog trajanja". Situaciono.takav polit idki projekat bi imao karakteristike .,konzervativizma"narodito zbog insistiranja na interesima dru5tva kao celine, razvoju,,posreduju6ih tela" koja stoje iznredu pojedinca i drZave, kao iodbijanju da drZavu svede na.,noinog duvara" kcrj i se odride Lrticaja

' Tako, na pr imer. l .eonid Pol jakov anal iz i la Put inov programsl<i tekst. .Rusi janarazmeduvel<ova"(30. I2. 1999).upravokao..nrani , fest l iberalnogkon:er,vat iv izma". t j . u l iberalnom konzelvat iv izmu vid i teor i isku osnovu Put inove pol i t ike(Polyakov. 2000).

u dru5tveninr poslov ima.2 Al i , on ne b i gubio svoju l ibe la lnu inspi ra-

ciju ako bi postepeno teZio obezbederrju sloboda i prava irrdividLra,

stabil izaci j i vladavine zakona, onrogtt6avao sigurnost privatnog vla-

sniStva i etrkasnu trZi5nr.r privredLr. Druginr recinra, takav polit icki

projekat bi rrogao biti nazvan ",l iberalnirn konzervativizntotrt ' ' - sinta-

gmom koju je upravo Struve l<oristio da oznadi svoju polit idku

fi lozofrju i svoj polit idki stav.r Stoga, Lrplkos tvrdnji da..struve pripa-

da proSlosti", ovaj rad.je napisan kao prilog istori j i polit ickih ideja

koje nam mogLr bit i od pomo6i Lr razumevanjLl savretnenosti. Jer, kao

Sto to Struve, objaSnjavajuii svoje bavljenje istori jom, istice Lrjednom

pismu napisanom pred kraj Zivota: ,,Zamene, istori jska'proSlost' nije

neSto Stoje proSlo, vei neSto Sto Zivi u savremenosti i postoji zaniu".

Pored uverenja da ,, l iberalni konzervativizam" Petra Struvea

zbog svoje aktuelnosti nema samo istoriografski zna(q, dodatni pod-

stical za nastanak ovoga rada predstavlja dinjenica daje Struve detrna-

est godina Ziveo u Beogradu (1928-1942), a da o njernu ovde gotovo

ni5ta nije napisano. Kada se ima u vidu da je on bio najznadajnije imeruske emigracije u dugoslavij i , onda iznerraduje dinjenica da se onsamo uzgredno pominje u brojnim radovima koji su tokom poslednje

decenije napisani o ulozi iznadajr"r ruske emigracije u nas.'Stoga je

2 .,Konzervativni libelali stnatraju da ie u Rusiji. gde su se svi znar)ajni pro-

blemi reSavali kloz i posredstvom drZave, brzo odlicanje od firnkci.ia drZave nuZno

dovesti do katastrofalnih rezultata. Oni smatraju daje nuZno osigurati drZavtro re-gulisanje, mada sajasno odredenim katalogom ovlaSienja. Dtiavaza njih. takode.predstavl ja garant stabi lnost i medunacionalnih odnosa unutar zeml je. Sto se prot iv iradikalno-liberalno.j apsolutizaciji ideje suverenosti. gotovo do lokalnih olganavlasti" (Matveeva. I 993).

t , .Kada. le p isac ovih redova (Stmve - M.S) is takao s intagmu' l iberaln i kon-zervativizam' da bi oznadio svoju politdku uslrerenost, onda je tu sintagmu dodekalodudno nerazumevanje ijoS dudnije primedbe: neki su se nad tom sintagurotn smejali.drugima se prostb nije svidala, treii su smatlali da je ona izmi5ljena i nepotrebna.Medutim. i redi i sintagrne imaju. kao i ideje i teorije, svoju istori.iu i tradiciju"(Struve. 1931 43).

a .,Osamdesete godine. pogotovo njihov klaj, donele su naglo povcianie inte-

resovanja za rusko izbegli5tvo. Sam podetak ove decenije pokazuje da je ova temasve b liZa samoj ZiZi istoriografskih interesovanj a Sirom sveta '' (Jovanov ii. I 996: I 3 ).Pored navedenog ar-rtora dijiradovi predstavl.iaju najozbiljniji prilog tunradenju f'eno-mena ruskog izbegli5tva u nas. postoje brojne druge knjige. zbornici i dlanci koji suposveieni razl id i t im aspekt ima Zivota i rada ruske enr igraci je u. lugoslavi . j i . Al i . dakni t t t 'adovima posveienim ist raZivanju ut ica. ja idopr inosa ruske emigraci je kul-turnom Zivotu Srbi je i Jugoslavi je. Struve ni ie b io predrnet posebnog proueavanja.

=X

a

tI=t!

N

)L!

3 6

>-.

) l

tr(Df

z

ovaj rad pocetno bio zamiSljen kao prikaz Struveovog ..beogradskogperioda", ali je vremenont pro5iren zbog potrebe dase detaljniieizloliStruveova idejna i polit idka evolucija bez koje bi se teSko mogaorazumeti njegov Zivot i poloZaj unutar beogradske rr_rsl<e koloniie.

L Mladi Struve - od tnarksiznta do liberalnog konzervativizma

Petar Struve je roden 26. januara I870. godine u permu kaopotomak ugledne porodice .,ruskih Nentaca.,. Njegov deda, VilhelmStruve se u mladosti doselio u Rusiju gde je dobio drZavljanstvo inasledno plemstvo, te postao dlan Akadernije narlka i jedan odvodeiih evropskih astronoma. Struveov otac je zauzirnao visoki gu-bernatorski poloZaj u calskoj adrninistracij i , a mladi StrLrve je osno-vno obrazovanje stekao u Nemadkoj. Nakon zavr5etka gimnazije uPeterburgu, zapodeo je studije prirodnih nauka koje je prekinuoopredeliv5i se za pravo. Zavr!;ioje Pravni fakuttet 1895. godine, alinaucni ugled koji je imao u javnosti prevazilazoje njegov skromnipoloZaj predavada na Politehnidkorn institutu. pre nego Sto jedoktorirao u Kijevu 1917. godine, dobio je titulu podasnog doktor.aprava na KembridZu, a neposredno nakon odbranjenog doktorataprimljen je i u Rusku akademiju nauka. polit idko delovanje i publi-cistidki angaZman su mladom Struveu bil i vaZnij i od klasidne aka-demske karijere. JoS na fakultetu on organizuje kruZok u kome seproudava mar"ksistidka literatura, a njegovi politidki pogledi se for-miraju pod uticajem te5ke socijalne situacije u Rusij i (glad1891-1892. godine)s i nernadke socijaldemokratske reorije i publi-cistike. Uveren u naudnu vrednost Marksove ekonomske teorije,Struve je koristi u analizi ruske socijalne stvarnosti i, nasuprot

' Seiajuii se susreta sa Lenjinom i svoje marksistidke proSlosti. Struve jeisticao: ,,Na naSe pokoljenje je veliki uticaj imala gladgl-92. godine. Ti utisci sustvori l ionaj pravac dt-ustvene misl i koj i je poznat pod imenom ' legalni rnarksizam'Istidern dinjenicu da taj p'avac nije roden iz knjiga. vei pod utiskorn zivota'' (Struve,1934:390). Takode, u dasopisu..Ruska misao" (mart. 1908. godine). on je tvrdio:.,Sto se tide mene lid.o, vise rne je marl<s istorn udinila glad I 89 I - I 892. god ine, rregoditanje Marksovog Kapitala" (Struve, 1997:226). Ali. vei u objaSnjenju ekonomskepozadine gladi u Rusiji, Struve se posluZio udenjern iz Kctpitala, pa pajps s pravomistide da.ie tadnije tvrditi da je .,glad osnazila Struveovo sociijal-dernokratskousmerenje", te da ga je ona ,,ubedila da se proces ko.lije Marks tako elokventnoopisao u Kapitttlu ponavlja u Rusiji" (Pipes. | 970: 6l )

narodnjackoj veri u mogr-Lcnost ..pleskakania" kapitalistidkog

.,purgatorijLrma", izvodi zakljr-rdak da je ubrzani kapitalistidkirazNitak neophodan RLrsi.l i da bi se eliminisao nien ar-rtokratski po-l i t idki s istem i ekonomska zaostalost. Kr i t iku. jui i skr ivene slo-venofilske pretpostavke narodnja5tva Struve je svoju prvu knjigu,Kritiike primedbe r.t pitaniu ekonontskog razvitka Rusije (1894),zakljucio tvrdnjom da se mora priznati kr-rlturna nerazvijenost RLrsijei ,,uditi od kapitalizma".r'Ova gorka poruka Lr kojoj se odraZava para-doksalnost poloZaja .,ruskog marksiste" koji se, slloden sa soci-jalno-istorijskom stvarnoSiu Rusije, mora zalagati za njenukapi t ali s t i i ku transformac ij u nij e b i la prep reka S truveovoj saradnj isa ,,ortodoksnim" rlarksistima poput Plehanova i Lenjina. Zajed-nidka borba protiv narodnjadkog ekonomsko-sociolo5kog r"rdenja uime,,naudnog marksizma" potiskivala je Lr drLrgi plan razlike koje supostojale medu Marksovim sledbenicima u Rusiji i ruskoj emi-graciji. Struve je bio udesnik IV kongresa Internacionale u Londonu(1896), urednik dvE dasopisa marksistidke orijentacije, pisac Mani-festa Ruske socijaldemokratske radnidke partije kojije usvojen nanjenom prvom, osnivackom kongresu u Minsku 1989. godine, teredaktor izdanja prvog toma Kapitala na ruskom jeziku. Oko njega iekonomiste Tugan-Baranovskog se krajem 90-tih godina okupljagrupa mladih mislilaca (Berdajev, Frank, Bulgakov) dija se teorijskadelatnost obidno ozna(ava imenom ,,legalnog marksizma".' Manjepod neposrednim uticajem onda5njeg nemadkog socijaldemokrat-skog ,,revizionizma", a znatno vi5e zbog sumnje u filozofskuutemeljenost marksizma,s Stnrve i drugi ,.legalni marksisti" su se

o U odnosu na centralnu slovenofilsko-zaoadniadku kontroverzu ruskeintelektualne tradici je Struve je od svoj ih rnarksist idkih poietaka zauzimao nedvo-smislenu ,,zapadnjadku" pozicilu: ,,On je imao glavnu ulogu u ide.jnom obrazloZenjumarksizma kao doslednog zapadnjaStva" (Frank, 1956: l4).

7 Poreklo i znadenje naziva .,legalnog marksiznia" je razlidito tumadeno ul i teratul i . Jedno od objaSnjenja je vezano za dinjenicu da su ,. legalni marksist i"svoje radove objavl j ival i u publ ikaci jama koje su legalno izlazi le, d. prolazi lecenzunt. Al i , po5to su i . ,oftodoksni" rnarksist i u takvim publikaci jama objavl j ival iradove, tadni jeje poreklo ovog naziva povezivati sa statusom koj i su imali , , legalnimarksist i" , d. sa dinjenicoim da oni nisu. kao,.prof 'esionalni revoh-rcionari ' ' , bi l i u,, i legal i". U sovjetskoj I i teratul i je termin kasni je dobio izrazito negativnu pol i t idkuKonotaci ju,,reformist idkog"., ,bur2oaskog skretan.ja' ' (Videti u: Kindersley,1962:23t-233\.

Xo

*J)lEo

TLoN

=u

3 8

>-.

3 9

tr(Df

z

ovaj rad pocetno bio zamiSljen kao prikaz Struveovog ..beogradskogperioda", ali je vremenont pro5iren zbog potrebe dase detaljniieizloliStruveova idejna i polit idka evolucija bez koje bi se teSko mogaorazumeti njegov Zivot i poloZaj unutar beogradske rr_rsl<e koloniie.

L Mladi Struve - od tnarksiznta do liberalnog konzervativizma

Petar Struve je roden 26. januara I870. godine u permu kaopotomak ugledne porodice .,ruskih Nentaca.,. Njegov deda, VilhelmStruve se u mladosti doselio u Rusiju gde je dobio drZavljanstvo inasledno plemstvo, te postao dlan Akadernije narlka i jedan odvodeiih evropskih astronoma. Struveov otac je zauzirnao visoki gu-bernatorski poloZaj u calskoj adrninistracij i , a mladi StrLrve je osno-vno obrazovanje stekao u Nemadkoj. Nakon zavr5etka gimnazije uPeterburgu, zapodeo je studije prirodnih nauka koje je prekinuoopredeliv5i se za pravo. Zavr!;ioje Pravni fakuttet 1895. godine, alinaucni ugled koji je imao u javnosti prevazilazoje njegov skromnipoloZaj predavada na Politehnidkorn institutu. pre nego Sto jedoktorirao u Kijevu 1917. godine, dobio je titulu podasnog doktor.aprava na KembridZu, a neposredno nakon odbranjenog doktorataprimljen je i u Rusku akademiju nauka. polit idko delovanje i publi-cistidki angaZman su mladom Struveu bil i vaZnij i od klasidne aka-demske karijere. JoS na fakultetu on organizuje kruZok u kome seproudava mar"ksistidka literatura, a njegovi politidki pogledi se for-miraju pod uticajem te5ke socijalne situacije u Rusij i (glad1891-1892. godine)s i nernadke socijaldemokratske reorije i publi-cistike. Uveren u naudnu vrednost Marksove ekonomske teorije,Struve je koristi u analizi ruske socijalne stvarnosti i, nasuprot

' Seiajuii se susreta sa Lenjinom i svoje marksistidke proSlosti. Struve jeisticao: ,,Na naSe pokoljenje je veliki uticaj imala gladgl-92. godine. Ti utisci sustvori l ionaj pravac dt-ustvene misl i koj i je poznat pod imenom ' legalni rnarksizam'Istidern dinjenicu da taj p'avac nije roden iz knjiga. vei pod utiskorn zivota'' (Struve,1934:390). Takode, u dasopisu..Ruska misao" (mart. 1908. godine). on je tvrdio:.,Sto se tide mene lid.o, vise rne je marl<s istorn udinila glad I 89 I - I 892. god ine, rregoditanje Marksovog Kapitala" (Struve, 1997:226). Ali. vei u objaSnjenju ekonomskepozadine gladi u Rusiji, Struve se posluZio udenjern iz Kctpitala, pa pajps s pravomistide da.ie tadnije tvrditi da je .,glad osnazila Struveovo sociijal-dernokratskousmerenje", te da ga je ona ,,ubedila da se proces ko.lije Marks tako elokventnoopisao u Kapitttlu ponavlja u Rusiji" (Pipes. | 970: 6l )

narodnjackoj veri u mogr-Lcnost ..pleskakania" kapitalistidkog

.,purgatorijLrma", izvodi zakljr-rdak da je ubrzani kapitalistidkirazNitak neophodan RLrsi.l i da bi se eliminisao nien ar-rtokratski po-l i t idki s istem i ekonomska zaostalost. Kr i t iku. jui i skr ivene slo-venofilske pretpostavke narodnja5tva Struve je svoju prvu knjigu,Kritiike primedbe r.t pitaniu ekonontskog razvitka Rusije (1894),zakljucio tvrdnjom da se mora priznati kr-rlturna nerazvijenost RLrsijei ,,uditi od kapitalizma".r'Ova gorka poruka Lr kojoj se odraZava para-doksalnost poloZaja .,ruskog marksiste" koji se, slloden sa soci-jalno-istorijskom stvarnoSiu Rusije, mora zalagati za njenukapi t ali s t i i ku transformac ij u nij e b i la prep reka S truveovoj saradnj isa ,,ortodoksnim" rlarksistima poput Plehanova i Lenjina. Zajed-nidka borba protiv narodnjadkog ekonomsko-sociolo5kog r"rdenja uime,,naudnog marksizma" potiskivala je Lr drLrgi plan razlike koje supostojale medu Marksovim sledbenicima u Rusiji i ruskoj emi-graciji. Struve je bio udesnik IV kongresa Internacionale u Londonu(1896), urednik dvE dasopisa marksistidke orijentacije, pisac Mani-festa Ruske socijaldemokratske radnidke partije kojije usvojen nanjenom prvom, osnivackom kongresu u Minsku 1989. godine, teredaktor izdanja prvog toma Kapitala na ruskom jeziku. Oko njega iekonomiste Tugan-Baranovskog se krajem 90-tih godina okupljagrupa mladih mislilaca (Berdajev, Frank, Bulgakov) dija se teorijskadelatnost obidno ozna(ava imenom ,,legalnog marksizma".' Manjepod neposrednim uticajem onda5njeg nemadkog socijaldemokrat-skog ,,revizionizma", a znatno vi5e zbog sumnje u filozofskuutemeljenost marksizma,s Stnrve i drugi ,.legalni marksisti" su se

o U odnosu na centralnu slovenofilsko-zaoadniadku kontroverzu ruskeintelektualne tradici je Struve je od svoj ih rnarksist idkih poietaka zauzimao nedvo-smislenu ,,zapadnjadku" pozicilu: ,,On je imao glavnu ulogu u ide.jnom obrazloZenjumarksizma kao doslednog zapadnjaStva" (Frank, 1956: l4).

7 Poreklo i znadenje naziva .,legalnog marksiznia" je razlidito tumadeno ul i teratul i . Jedno od objaSnjenja je vezano za dinjenicu da su ,. legalni marksist i"svoje radove objavl j ival i u publ ikaci jama koje su legalno izlazi le, d. prolazi lecenzunt. Al i , po5to su i . ,oftodoksni" rnarksist i u takvim publikaci jama objavl j ival iradove, tadni jeje poreklo ovog naziva povezivati sa statusom koj i su imali , , legalnimarksist i" , d. sa dinjenicoim da oni nisu. kao,.prof 'esionalni revoh-rcionari ' ' , bi l i u,, i legal i". U sovjetskoj I i teratul i je termin kasni je dobio izrazito negativnu pol i t idkuKonotaci ju,,reformist idkog"., ,bur2oaskog skretan.ja' ' (Videti u: Kindersley,1962:23t-233\.

Xo

*J)lEo

TLoN

=u

3 8

>-.

3 9

trcolazJ

udaljavali od marksisticke ..ortodoksi.ie-'. Prvi korak u krit ic[<ompre i spitivanj r.r ..ortodoks i j e' ' nad i nj en .i e razl i kovanj em u Malksovo.jteoprij i druStveno-istori jskog razvo.ia njene naudno-deskriptivne ivrednosne konrponente, d. razdvaianienr . .b ica ' ' i . , t rebanja" c i ie je

postulirano jedinstvo ocenjivano kao hegeli janski ostatak u mark-s izmu. Zat im su srediSrr j i po jnrov i nrarks is t idke or todol<si je , poput

.,socijane revolucije" i neizbeZnog ..slorna kapitalizma", protulna-

deni kao ,,teorijski pseuclopojmovr proizaSli iz nastojanja da se plak-

tidko-polit idki postulati socijaliznra, t i. . iednog socijalnog ideala,preinade u teorijske pojmove u slLrZbi povesnog, tj. kauzalno-genetskograzntatranja" (Struve, 1889: 310). Jedna od najvaZnijih prak-tidko-polit idkih posledica Struveove pozicije ticala se afirrnacijerefonnske i evolutivne koncepcije i sn'ategije polit idkog i socijal-no-istorijskog ramoja, dok je, u teorijsko-filozofskom pogledu, njomeotvoren prob lem,,utemelj enj a' socij al izma kao,,socijalnog ideala". Jer,njegovim razdvajanjem ,,naudnog" i ,,etidkog" elementa u marksizmu,socijalizam kao ,,regulativna ideja' je opet nogao biti protumaden na

,,subjektivistidki" nadin karakteristidan za ruske narodnjake. Stoga je

,,objektivno" utemeljenje normativnog pojma,.socijalizma" moralobiti nadeno izvan ,,materijalizma", pa se dalja evolucija filozofskihuverenja ,,legalnih marksista" moZe najkraie opisati kori5ienjemnaslova Bulgakovljeve knjige Od marksizma ka idealizmu (1903).Drugim redima, otpadniStvo ,,legalnih marksista" bilo je plod nji-hovog otkrica nuZnosti rel i gij sko-metafi zi dkog uteme lj enj a vrednostiljudske slobode i dostojanstva i- ono je, kasnije, dovelo do ruskereligijsko-fi lozofske ,,renesanse".' U jesen 1900. godine, u obimnompredgovoru za Berdajevljevu knjigu Subjektivizam i objektivizam rt

o Struve je vei 1903. godine tvrdio da je . ,Ahi lova peta ruskog marksizma bi lanjegova filozoiija". tj. materijalizam koji .ie on tumadio kao nastavak tradicijefrancuskog materi . jal izma i senzualizma XVIII veka (Struve. 1997: 188).

' Po Valickom, .,pobuna protiv pozit ivizma u Evropi ' ' je snaZno uticala napreispitivanje tllozofbkih osnova marksizma ko.ji.ie i za Plehanova i mladog Struveabio, pre svega. pozitivno-naudna interpretacija istorije: ,,U Rusiji je to podelo satranscendentalnlnr (neokantovskirn) idealizmom kojije ustanovio autonontiju etikebez ponovnog padanja u'subjektivizam' i ublzo se razvio u transcendentl (meta-fizidki) idealizanr koji je davao metafizidko uten.reljenje ljudske lidnosti i njenihneotudivih prava. 'lb je od.iednom poplodalo put za otvoreno religijsko-filozolskomiSljenje i r-el igi isko-f i lozofsku renesansu u l{usi j i . BivSi ' legalni marksist i ' postal isu vodece l idnosti u toj intelektualnoj revoluci j i" (Walicki. 1994:84)

./ i tozoli i i drtLih'tt, Strttve plelazi (f l lozofsl<i) RLrbikon jer ocl tacla,

kako je sarr kasnije istakao u ZbornikLr Problemi iclealiznta (1902).

. ,o tvoreno pre laz i na metaf iz iku, t i . napLrst ivSi pozi t iv izant , prestu ie

da u /i lozo./skom smislu bude meu'ksisfrr" (Struve, 1997:189).

Skicirana fi lozofska evolr.rci. ia bila.le praiena prortlenom Stru-

veove polit icke pozicije, njegovim odvajanjenr od rl lske so-

cijaldernokrati je i pribliZavanjem liberalnom pokretrl koji se zalagao

za lokalnu (zemsku) santoupravtl i ustavno ogranidenje saurodrZavne

vlasti. Nakon Stampanja u Islcri clanka .,SamodrZavlje i zemstvo"

(februar imaj 1901. godine), Struve je od voda obe br.tdrrde fiakcrje

ruske socijaldernokrati je - boljSevika (Lenjin) i menjSevika (Maltov)- proglasen ,.Judom" i ,,renegatom".l0 Struveov raskid sa socijal-

demokratskim pokretom gotovo se poklopio sa njegovirn pl 'ogononl

iz Peterburga zbog ude5ca u studentskim demonstracijama u nlartu

1901. godine. Nakon godinu dana provedenih u Tveru, Struve odlazi

u Nemadku, u svoju trogodiSnju ,,prvu euigraciju" (1902-1905). U

Stutgartu pokrede dasopis ,,Oslobodenj e" (Osvoboiclenie) s na'

merom ,,da ujed:ini rusku opozicijr"r na programu konstitttcionalnogpreobraZaja Rusi je" (Frank, 1956:30) . Ju la 1901. godine u Saf t l ra-

uzenu sa grupom ruskih intelektualaca i pripadnika ,,zetnskog"plemstva (Berdajev, Frank, Bulgakov, Novogorodcev, Petrunkevic,

Sahovski, Vernandski, Kovalevski i dr.) osniva,,savez oslobodenja"(Soyuz osvoboideniya) koji svoj prvi zvanidni kongres tr Rusiji

odrZava u januaru 1904. godine. Savez nije bio zamiSljen kao

klasidna parti ja, vei kao ,,koalici ja razlidit ih struja, federacijalokalnih grupa" okupljenih oko ideje konstitucionalno-demokrat-skih reformi koje bi Rusiju izvele iz.,slepe ulice" samodrZavlja, bez

opasnosti od pada u revolucionarni ekstremizatn (Fischer,

1958:142).

Oktobarski manifest kojim je 1905. godine car Nikolaj II,nakon serije Strajkova, teroristidkih napada i vojnih poraza u ratu sa

"' .,Metode koje su Lenjin i Martov koristili da utriSte Struveovu reptrtaciiu po

svom znadaju prevazilaze problem odnosa izrnedu ova tri doveka: one su sitnpto-matidne za konadni raskid izmedu ruske socijal-dernokrati.ie i liberalizrna...Pukotinaizmedu socijalderrokrata i liberala je inrala velike istorijske posledice. Napustir,Si rradupredvodenja'burZoazi.ie'. socijaldemokrati su se usmerili previSe levo imnogi od niihsu postali antiliberalni. antikonstitucionalisti i antiparlamentaristi. Od tada, liberalizarli sociializam ie se u Rusiji boriti ne samo sa vlaS6u vei i medusobno. sa t'czultatitnako.li ce se 1917. godine pokazati poraznitn za gotovo sve aktet'e" (Pipes. 1970:278)

X

FalE

?-L

oNoJ

u

40

L-.

4 l

trcolazJ

udaljavali od marksisticke ..ortodoksi.ie-'. Prvi korak u krit ic[<ompre i spitivanj r.r ..ortodoks i j e' ' nad i nj en .i e razl i kovanj em u Malksovo.jteoprij i druStveno-istori jskog razvo.ia njene naudno-deskriptivne ivrednosne konrponente, d. razdvaianienr . .b ica ' ' i . , t rebanja" c i ie je

postulirano jedinstvo ocenjivano kao hegeli janski ostatak u mark-s izmu. Zat im su srediSrr j i po jnrov i nrarks is t idke or todol<si je , poput

.,socijane revolucije" i neizbeZnog ..slorna kapitalizma", protulna-

deni kao ,,teorijski pseuclopojmovr proizaSli iz nastojanja da se plak-

tidko-polit idki postulati socijaliznra, t i. . iednog socijalnog ideala,preinade u teorijske pojmove u slLrZbi povesnog, tj. kauzalno-genetskograzntatranja" (Struve, 1889: 310). Jedna od najvaZnijih prak-tidko-polit idkih posledica Struveove pozicije ticala se afirrnacijerefonnske i evolutivne koncepcije i sn'ategije polit idkog i socijal-no-istorijskog ramoja, dok je, u teorijsko-filozofskom pogledu, njomeotvoren prob lem,,utemelj enj a' socij al izma kao,,socijalnog ideala". Jer,njegovim razdvajanjem ,,naudnog" i ,,etidkog" elementa u marksizmu,socijalizam kao ,,regulativna ideja' je opet nogao biti protumaden na

,,subjektivistidki" nadin karakteristidan za ruske narodnjake. Stoga je

,,objektivno" utemeljenje normativnog pojma,.socijalizma" moralobiti nadeno izvan ,,materijalizma", pa se dalja evolucija filozofskihuverenja ,,legalnih marksista" moZe najkraie opisati kori5ienjemnaslova Bulgakovljeve knjige Od marksizma ka idealizmu (1903).Drugim redima, otpadniStvo ,,legalnih marksista" bilo je plod nji-hovog otkrica nuZnosti rel i gij sko-metafi zi dkog uteme lj enj a vrednostiljudske slobode i dostojanstva i- ono je, kasnije, dovelo do ruskereligijsko-fi lozofske ,,renesanse".' U jesen 1900. godine, u obimnompredgovoru za Berdajevljevu knjigu Subjektivizam i objektivizam rt

o Struve je vei 1903. godine tvrdio da je . ,Ahi lova peta ruskog marksizma bi lanjegova filozoiija". tj. materijalizam koji .ie on tumadio kao nastavak tradicijefrancuskog materi . jal izma i senzualizma XVIII veka (Struve. 1997: 188).

' Po Valickom, .,pobuna protiv pozit ivizma u Evropi ' ' je snaZno uticala napreispitivanje tllozofbkih osnova marksizma ko.ji.ie i za Plehanova i mladog Struveabio, pre svega. pozitivno-naudna interpretacija istorije: ,,U Rusiji je to podelo satranscendentalnlnr (neokantovskirn) idealizmom kojije ustanovio autonontiju etikebez ponovnog padanja u'subjektivizam' i ublzo se razvio u transcendentl (meta-fizidki) idealizanr koji je davao metafizidko uten.reljenje ljudske lidnosti i njenihneotudivih prava. 'lb je od.iednom poplodalo put za otvoreno religijsko-filozolskomiSljenje i r-el igi isko-f i lozofsku renesansu u l{usi j i . BivSi ' legalni marksist i ' postal isu vodece l idnosti u toj intelektualnoj revoluci j i" (Walicki. 1994:84)

./ i tozoli i i drtLih'tt, Strttve plelazi (f l lozofsl<i) RLrbikon jer ocl tacla,

kako je sarr kasnije istakao u ZbornikLr Problemi iclealiznta (1902).

. ,o tvoreno pre laz i na metaf iz iku, t i . napLrst ivSi pozi t iv izant , prestu ie

da u /i lozo./skom smislu bude meu'ksisfrr" (Struve, 1997:189).

Skicirana fi lozofska evolr.rci. ia bila.le praiena prortlenom Stru-

veove polit icke pozicije, njegovim odvajanjenr od rl lske so-

cijaldernokrati je i pribliZavanjem liberalnom pokretrl koji se zalagao

za lokalnu (zemsku) santoupravtl i ustavno ogranidenje saurodrZavne

vlasti. Nakon Stampanja u Islcri clanka .,SamodrZavlje i zemstvo"

(februar imaj 1901. godine), Struve je od voda obe br.tdrrde fiakcrje

ruske socijaldernokrati je - boljSevika (Lenjin) i menjSevika (Maltov)- proglasen ,.Judom" i ,,renegatom".l0 Struveov raskid sa socijal-

demokratskim pokretom gotovo se poklopio sa njegovirn pl 'ogononl

iz Peterburga zbog ude5ca u studentskim demonstracijama u nlartu

1901. godine. Nakon godinu dana provedenih u Tveru, Struve odlazi

u Nemadku, u svoju trogodiSnju ,,prvu euigraciju" (1902-1905). U

Stutgartu pokrede dasopis ,,Oslobodenj e" (Osvoboiclenie) s na'

merom ,,da ujed:ini rusku opozicijr"r na programu konstitttcionalnogpreobraZaja Rusi je" (Frank, 1956:30) . Ju la 1901. godine u Saf t l ra-

uzenu sa grupom ruskih intelektualaca i pripadnika ,,zetnskog"plemstva (Berdajev, Frank, Bulgakov, Novogorodcev, Petrunkevic,

Sahovski, Vernandski, Kovalevski i dr.) osniva,,savez oslobodenja"(Soyuz osvoboideniya) koji svoj prvi zvanidni kongres tr Rusiji

odrZava u januaru 1904. godine. Savez nije bio zamiSljen kao

klasidna parti ja, vei kao ,,koalici ja razlidit ih struja, federacijalokalnih grupa" okupljenih oko ideje konstitucionalno-demokrat-skih reformi koje bi Rusiju izvele iz.,slepe ulice" samodrZavlja, bez

opasnosti od pada u revolucionarni ekstremizatn (Fischer,

1958:142).

Oktobarski manifest kojim je 1905. godine car Nikolaj II,nakon serije Strajkova, teroristidkih napada i vojnih poraza u ratu sa

"' .,Metode koje su Lenjin i Martov koristili da utriSte Struveovu reptrtaciiu po

svom znadaju prevazilaze problem odnosa izrnedu ova tri doveka: one su sitnpto-matidne za konadni raskid izmedu ruske socijal-dernokrati.ie i liberalizrna...Pukotinaizmedu socijalderrokrata i liberala je inrala velike istorijske posledice. Napustir,Si rradupredvodenja'burZoazi.ie'. socijaldemokrati su se usmerili previSe levo imnogi od niihsu postali antiliberalni. antikonstitucionalisti i antiparlamentaristi. Od tada, liberalizarli sociializam ie se u Rusiji boriti ne samo sa vlaS6u vei i medusobno. sa t'czultatitnako.li ce se 1917. godine pokazati poraznitn za gotovo sve aktet'e" (Pipes. 1970:278)

X

FalE

?-L

oNoJ

u

40

L-.

4 l

=X

F'alE

I-LL

oN

J

u

F

lazJ

Japanour, fakticki pristao na ustavno oglanidenje svoje samodrZadkevlast i obecav5i pol i t icke s lobode, demol<rat izaci j r - r izbora za Dumu in jeno pretvalanje u zakonodavni organ. zatide Struvea r-r Parizu. Putza n jegov povratak r - r Rusi ju b io. je otvoren i , po redima nlegovogbiografa, , ,da ga je sml t zadesi la 17. oktobra 1905. godine, on b iumlo kao srecan dovek" (Pipes, 1970: 359) . Nakon uZurbanogpovratka u domovinu," Str ru. se akt ivno uk l juduje u pol i t idk i Z ivot ipostaje clan Centralnog komiteta Konstitucionalno demokratskeparti je (Kadeta) koja je osnovana ujedinjenjem ,.Saveza oslobo-denja" i aktivista zemskog pokreta. Nalednih godina on u okviruparti je, nasuprot Miljukovu, predvodi ..desno kri lo" koje sedistancira od saradnje sa revolucionarnim parti jama i taktike daljeradikalizacije polit idke krize u Rusij i. O Struveovom pokuSaju for-mulisanja,,tre6eg puta" - mimo el<stremne desnice (clnostotina5kihmonarhista) i revolucionarne levice (boljSevika i esera) - svedodinjegova polit idka aktivnost (kao dlana Druge Durne, 1907), kao ipublicistidki angaZman (Patriotica - zbornik dlanaka pisanih uper iodu od 1905. do 1910. godine; urednick i rad u dasopis imaPolarna zvezda i Ruska misao). U osnovi te aktivnosti je bila idejakonsolidacije ruske drZave na l iberalnim principima (individua-lizma, slobode i vladavine prava) bez olakog ,,opozicionarskog"radikalizma kojigubi izvida opasnosti od preteceg raspada drZave ipada dru5tva u anarhiju. Naravno, Struveovo zalaganje za strpljivoreformatorsko po litidko de lanj e koj e respektuj e nuZnost stabi I izac ij edru5tvenog i drZavnog Livota nije imalo velikog odjeka na politidkojsceni na kojoj su glavnu red imali revolucionari i l i zagovornicipovratka na svespasavaj uie samod rLavlje.

Odbacujudi levi i desni ekstremizam, StLuve je u svom teo-rij sko- pub I i cistidkom radu pose bn u paZnj u posvetio analizi nastankaruske inteligencije i krit ici njenog levidarskog radikalizn,a. On je biojedan od autora zbornika ,,Putokazi" (Vehi) u kome je 1909. godineruska inteligencija bila pozvana na preispitivanje sopstveneduliovno-filozofske orijentacije i o5tro kritikovana zbog revolu-cionarno-maksimalistidkih pol it idkih stremljenja. Burna diskusija

" Na dan objavljivanja Nikolajevog Manifesta, 17. oktobra. roden je detvrtiStruveov sin, Arkadi j . Uprkos porodidnim obavezama. Struveje vec nakon sedanrdana krenuo za Rusiju. a u Berlinu.je saznao za amnestijr-r koja mu je omogucila da26. oktobra 1905. godine st igne legalno, sa sopstvenim pasoSom. u Petersburg.

vodena povodom .,Putokaza''rr pokazala je prakti ikLr izolovanost

autofa zbornika koji nisu napadani sarro od strane revolucionarnih

krugova ve6 i od urnereno- l ibera lne in te l igenci je . Vrednost Lrpozo-

renja formulisanih u ,,Putokazima" potvrdena je naknadno, Revo-

l r - rc i jorn 1917. godine, ko ja je podstak la , ,vehovce" na p isanje novog

zbornika radova pod recitirn nazivorn - ,, lz dubine" (lz glubiny Deprofundis). ' ' Ali, kao i u periodu izmedu dve revolucije, njihova

nova krit ika revolucionarr,og radikalizma inteligencije nije imalaprakticnog uspeha. Ovoga puta, izostale sr"r polenicke reakcije - unovoj , bol jSevickoj Rusi j i n isu se mogl i dut ig lasovi . , iz dubina" . ' '

U svakom slucaju, za ocenu Struveove klit ike ruske inteli-gencije treba imati na umu socijalno-polit idki kontekst u kome je onaformulisana, kao i dinjenicu daje ta krit ika uvek bila pracena jasnom

distancom prema,,starom reZimu" koji je, u krajnjoj l ini j i , iproizveo

,,otpadnidku" inteligenciju. Ako se to izgubi iz vida, onda se njegovakritika j ednostrano ocenj uj e kao,,desni darska" odbrana s t a t us q uo - a,a previda se dinjenica da je on za neuspeh konstitucionalno-demok-ratske reforme'("trsije osudivao kako radikalnu inteligencijLr, tako isamodrZavlje sa nesposobnom i korumpiranom birokrati jom.r5 Utom pogledu on 1e zauzimao principijelan stav ali je, pod prit iskom

tt l, 'ehi su za nekoliko meseci imali petizdanjaiizazvali su blojne leakcije uonda5njoj Rusiji. Na osnovu uvida u diskusije o ovorn Zborniku ladova GerSenzona.Berdajeva, Bulgakova, Struvea, Franka, Kistjakovskog i Izgoeva, moZe seopravdano zakljuditi da st I'bhi oznadili prelomni momenat u novijoj ruskojintelektualnoj istoriji (Materijali diskusije o Putokaza dostupni su u knjizi Vehi: Proet contra, RHGI. SankrPetefburg, 1999. s. 856)

13 U Predgovorvzbornika Iz glzrblnl, (napisanom jula l9l8) Struve je istakao:

,,Zbomik Vehi koji je iza5ao 1909. godine, bio je apel i upozorenje. To upozorenje,bez obzira na svu, katkad i besnu reakci.ju i polemiku koje.je izazvalo, bilo je u stvarisamo snebivljiva dijagnoza poroka Rusije i slabaSno predose6anje one moralne ipolitidke katastrofe koja se straSno pokazivala jo5 1905-1907. godine i koja serazbuktala I 9 I 7. godine. Istoridar ie primetiti da veii deo mske oblazovane javnosti,ne shvatajuii veliku opasnost koja se nadvija nad kulturom i drZavom, ni.je sasluSaoupozorenje koje muje upuieno" (Struve, l9 l8:19).

ra Zbornik je Stampan u pr ivatno. j Stampal i j i septernbra 1918. godine. a l i se

nije pojavio u prodaji. Mali broj primeraka je distribuiran u moskovske knji2arel92l . godine u vrerle krize .,vojnog komun izma" kada su mnogi od njegovih autora,popt t t Struvea. vei b i l i u en.r igraci j i . Sledeie, 1922. godine Zbornik je st igao naZapad u prtljagu Berda.jeva koji je, sa velikom gnrporn ruskih intelektualaca., , f i lozofskim parobrodom" bio prognan iz Rusi je.

- fek 1990. godine ovaj . .Zbornik

dlanaka o ruskoj revoluci l i ' ' je . .vra ien' ' u domovinu, t j . u novom izdar i ju je postaooostupan rusko.j jaVnosti.

A 1

L-.

43

=X

F'alE

I-LL

oN

J

u

F

lazJ

Japanour, fakticki pristao na ustavno oglanidenje svoje samodrZadkevlast i obecav5i pol i t icke s lobode, demol<rat izaci j r - r izbora za Dumu in jeno pretvalanje u zakonodavni organ. zatide Struvea r-r Parizu. Putza n jegov povratak r - r Rusi ju b io. je otvoren i , po redima nlegovogbiografa, , ,da ga je sml t zadesi la 17. oktobra 1905. godine, on b iumlo kao srecan dovek" (Pipes, 1970: 359) . Nakon uZurbanogpovratka u domovinu," Str ru. se akt ivno uk l juduje u pol i t idk i Z ivot ipostaje clan Centralnog komiteta Konstitucionalno demokratskeparti je (Kadeta) koja je osnovana ujedinjenjem ,.Saveza oslobo-denja" i aktivista zemskog pokreta. Nalednih godina on u okviruparti je, nasuprot Miljukovu, predvodi ..desno kri lo" koje sedistancira od saradnje sa revolucionarnim parti jama i taktike daljeradikalizacije polit idke krize u Rusij i. O Struveovom pokuSaju for-mulisanja,,tre6eg puta" - mimo el<stremne desnice (clnostotina5kihmonarhista) i revolucionarne levice (boljSevika i esera) - svedodinjegova polit idka aktivnost (kao dlana Druge Durne, 1907), kao ipublicistidki angaZman (Patriotica - zbornik dlanaka pisanih uper iodu od 1905. do 1910. godine; urednick i rad u dasopis imaPolarna zvezda i Ruska misao). U osnovi te aktivnosti je bila idejakonsolidacije ruske drZave na l iberalnim principima (individua-lizma, slobode i vladavine prava) bez olakog ,,opozicionarskog"radikalizma kojigubi izvida opasnosti od preteceg raspada drZave ipada dru5tva u anarhiju. Naravno, Struveovo zalaganje za strpljivoreformatorsko po litidko de lanj e koj e respektuj e nuZnost stabi I izac ij edru5tvenog i drZavnog Livota nije imalo velikog odjeka na politidkojsceni na kojoj su glavnu red imali revolucionari i l i zagovornicipovratka na svespasavaj uie samod rLavlje.

Odbacujudi levi i desni ekstremizam, StLuve je u svom teo-rij sko- pub I i cistidkom radu pose bn u paZnj u posvetio analizi nastankaruske inteligencije i krit ici njenog levidarskog radikalizn,a. On je biojedan od autora zbornika ,,Putokazi" (Vehi) u kome je 1909. godineruska inteligencija bila pozvana na preispitivanje sopstveneduliovno-filozofske orijentacije i o5tro kritikovana zbog revolu-cionarno-maksimalistidkih pol it idkih stremljenja. Burna diskusija

" Na dan objavljivanja Nikolajevog Manifesta, 17. oktobra. roden je detvrtiStruveov sin, Arkadi j . Uprkos porodidnim obavezama. Struveje vec nakon sedanrdana krenuo za Rusiju. a u Berlinu.je saznao za amnestijr-r koja mu je omogucila da26. oktobra 1905. godine st igne legalno, sa sopstvenim pasoSom. u Petersburg.

vodena povodom .,Putokaza''rr pokazala je prakti ikLr izolovanost

autofa zbornika koji nisu napadani sarro od strane revolucionarnih

krugova ve6 i od urnereno- l ibera lne in te l igenci je . Vrednost Lrpozo-

renja formulisanih u ,,Putokazima" potvrdena je naknadno, Revo-

l r - rc i jorn 1917. godine, ko ja je podstak la , ,vehovce" na p isanje novog

zbornika radova pod recitirn nazivorn - ,, lz dubine" (lz glubiny Deprofundis). ' ' Ali, kao i u periodu izmedu dve revolucije, njihova

nova krit ika revolucionarr,og radikalizma inteligencije nije imalaprakticnog uspeha. Ovoga puta, izostale sr"r polenicke reakcije - unovoj , bol jSevickoj Rusi j i n isu se mogl i dut ig lasovi . , iz dubina" . ' '

U svakom slucaju, za ocenu Struveove klit ike ruske inteli-gencije treba imati na umu socijalno-polit idki kontekst u kome je onaformulisana, kao i dinjenicu daje ta krit ika uvek bila pracena jasnom

distancom prema,,starom reZimu" koji je, u krajnjoj l ini j i , iproizveo

,,otpadnidku" inteligenciju. Ako se to izgubi iz vida, onda se njegovakritika j ednostrano ocenj uj e kao,,desni darska" odbrana s t a t us q uo - a,a previda se dinjenica da je on za neuspeh konstitucionalno-demok-ratske reforme'("trsije osudivao kako radikalnu inteligencijLr, tako isamodrZavlje sa nesposobnom i korumpiranom birokrati jom.r5 Utom pogledu on 1e zauzimao principijelan stav ali je, pod prit iskom

tt l, 'ehi su za nekoliko meseci imali petizdanjaiizazvali su blojne leakcije uonda5njoj Rusiji. Na osnovu uvida u diskusije o ovorn Zborniku ladova GerSenzona.Berdajeva, Bulgakova, Struvea, Franka, Kistjakovskog i Izgoeva, moZe seopravdano zakljuditi da st I'bhi oznadili prelomni momenat u novijoj ruskojintelektualnoj istoriji (Materijali diskusije o Putokaza dostupni su u knjizi Vehi: Proet contra, RHGI. SankrPetefburg, 1999. s. 856)

13 U Predgovorvzbornika Iz glzrblnl, (napisanom jula l9l8) Struve je istakao:

,,Zbomik Vehi koji je iza5ao 1909. godine, bio je apel i upozorenje. To upozorenje,bez obzira na svu, katkad i besnu reakci.ju i polemiku koje.je izazvalo, bilo je u stvarisamo snebivljiva dijagnoza poroka Rusije i slabaSno predose6anje one moralne ipolitidke katastrofe koja se straSno pokazivala jo5 1905-1907. godine i koja serazbuktala I 9 I 7. godine. Istoridar ie primetiti da veii deo mske oblazovane javnosti,ne shvatajuii veliku opasnost koja se nadvija nad kulturom i drZavom, ni.je sasluSaoupozorenje koje muje upuieno" (Struve, l9 l8:19).

ra Zbornik je Stampan u pr ivatno. j Stampal i j i septernbra 1918. godine. a l i se

nije pojavio u prodaji. Mali broj primeraka je distribuiran u moskovske knji2arel92l . godine u vrerle krize .,vojnog komun izma" kada su mnogi od njegovih autora,popt t t Struvea. vei b i l i u en.r igraci j i . Sledeie, 1922. godine Zbornik je st igao naZapad u prtljagu Berda.jeva koji je, sa velikom gnrporn ruskih intelektualaca., , f i lozofskim parobrodom" bio prognan iz Rusi je.

- fek 1990. godine ovaj . .Zbornik

dlanaka o ruskoj revoluci l i ' ' je . .vra ien' ' u domovinu, t j . u novom izdar i ju je postaooostupan rusko.j jaVnosti.

A 1

L-.

43

II

II1

I

IlilIlililill

OF

colazJ

cl ranrat icn ih pol i t idk ih okolnost i . naglasal< L l svonr r tngaZuranu sta-v l - jao na kr i t iku soci - ia lno destabi l izu jLrc ih a l< l ivr rost i radikalneinteligencije. N.iegova bliga za drZavr,r i vera u patriotizant kao onusjedinjavajucu snagLr kojorn se rrroZe prevazii i polarizacija i f i 'ag-rrrentacija ruskog druStva zahvaienog revoluciorrarrrirn potlesirna isvetsk i r .u sul<obonr r r i . ie zr ra i i la napui tarr je l ibera ln ih ideala indiv i -cllalne slobode i vladavine prava. Naprotiv, r"rpravo za ostvarenje tihvrednosti u korrkretnoj istori jskoj situacij i, po njegovour uri5ljenju,b i la je neophodna drZavotvorna i konzervat ivna pol i t ika kojalespektr"rje tradiciju i niskr-r polit idkLr kulturu masa, a ne ladikalneliberalrre reforme koje, iz tarktickih razloga, podrZava i podstide levoLlsnrerena inte l igenci ja . Struveova vel ika odekivanja od revoluc i je iz1905. godine n isu ostvarena ion vei 1908. godine is t ice da ga je

revoluc i ja , ,naudi la da snaZno oset i i razume Sta je dr iava, te da sezamisli nad odnosom ruske inteligencije prema dlZavi i drZavnosti"(Struve, 1997:226). Strahujuci od nogu6ih neobuzdanih pokretamasa ( ,,ruskog bunta") i protiveci se analhistidkoj sklonosti inteli-gencije da odbacuje drZavu (redukujuci je na reZiur), Struvenagla5ava da ,, ideal drZavne moci i ideja discipline narodnog rada -

zajedno sa idejom zakonq i pravct - t leba da obrazuju nesalomivisadrZaj nove polit icke i kLrltr,rrne svesti ruskog doveka" (Strr-rve,1997 : 55). NajopStije. religijsko-metafizidki utemeljen individua-lizam, ideja snaZne drZave zasnovane na pravll, zakonom regulisanaprivreda bazirana na privatnom vlasniStvu i nacionalna kultura plot-kana patriotizmom - predstavliaju osnovne postulate Stluveovogliberalnog konzervativizma nakon 1907. godine.

Praktdki neuspeh Struveovog polit idkog angaZrnana je deopride o istori jskom neuspehu projekta kontrolisane demokrat-sko-liberalne transformacije ruskog samodrZavlja. Sam Struve je dokraja Zivota tematizovao brojne uzroke tog neuspeha, nagla5avajuiikako subjektivne slabosti glavnih polit ickih i socijalnih aktera, tako iobjektivne okolnosti (polit idka tradicija, nerazvijenost privatnogvlasniStva, nedostatak polit idke kulture, svetski rat...) koje supotpomogle da se (konunist idka) utopi ja dodepa v last i , a l ibe-

' ' U predgovoru l<n. i iz i Patr iot ica ( l9 l l ) Struve piSe: . . lzmedu nedostatakaruskog druStva i nedostataka ruske drZave postoji sudbinska unutraSnja povezanost.

svojevrsno is tor i jsko sol idarrro jernstvo. Svaka kr i t ika koja je upravl jena samo najedrru stranu. nuZno.je nrar.r.jkava i.iednostrana. lTenesansu i obnovu llusije ntorujubiti poieti i ostvnretti sa dva kraju - druitvenog i tlriavnog'(Struve. 1997: 12)

ralno-demokratska Rusi.ia decenijartra ostalle prezfena utopisticka

iluzija. LJ odbacivanju teze o netafizidko.i "drugosti" RLrsi. ie kao

kl jLrdu za objaSnlenje n iene is tor i jske sr" rdbine, kao i t t soc io-e l tonotn-

sko.j usmerenosti njegove rnisli nloZe se traZiti trag Strttveovog

mladalackog marksizma. Al i , jedan dr t rg i postr - r la t ko j i je karak-

ter is t ican i za marksis t id l<u t radic i ju - prograr .ns l<o jedi r rs tvo teor i je i

prakse - nalazitlo ovaplocen u Struveovo.i intelektualnoj i Zivotnoj

biograhji. lstirra. rr. iegovo vaZenje kod Stt 'uvea nije bilo doktriuarno

zasnovano, ved je pre proisticalo iz niegovog tell lpelalnenta i

usvojenog .,Zivotnog sti la" u kome je .jedinstvo i teorijskog i

praktidko-pol it idkog angaZmana postr,rl irano kao satrrorazum lj ivo.

Njegovu publ ic is t idkLr i urednidku akt ivnost (Russkayt t mv's l ' ,

190 '7-1918), pol i t idku delatnost kao poslanika u I I Dunt i , c lana

Centra lnog komiteta Kadeta (1906- 1915) i d lana Pr ivretnene v lade

(Minis tarstvo spol jn ih poslova 1917. godine) , kao i ve i pominjanu

ravnoduSnost prema kabinetsko-akademskoj karijeri, treba sagle-

davati u svetlu teZnje ka ostvarenjn jedinstva teorijskih uverenja i

javne, praktickorpolit idke delatnosti. Ova teznja je joS snaZnije ispo-

ljena u Struveovom odnosu preltla Oktobarskoj revolucij i , t j u

njegovom aktivnom suprotstavlj anj u boli evidkoj vl asti.

U periodLr izmedu dve ruske revolucije, Februarske i Okto-

barske, Struve je samo tri meseca bio rukovodilac ekononlskog

odeljenja Ministarstva spoljnih poslova da bi, nakon toga,,, iz drugog

plana", svojom javnom delatno56u nastojao da utide na stabil izaciju

haotidne polit idke situacije.'o OcenjLrjuii da levica svojom propa-

gandom rasplamsava anarhistidke impulse rnasa koje RLrsiju vode u

varvarstvo, on sa grllpom intelektualaca tt maju 1917. godine osniva

,,Ligu ruske kulture" kojateZi sfvaranju najSireg druStvenog konsen-

zusa (nacionatnogjedinstva) u odbrani kulture, drLave i slobode'"

Takode, Struve sa grupom industri jalaca, polit idara i visokih oficira

formira .,Savet javnih radnika" koji je trebalo da bude protivteZa

Petrogradskom Sovjetu i da ,,amortizuje" njegov prit isak na vladu

'u . .Od kada se Struve, nakon Revoluci je I905. godine. odvoj io od

inte l igenci je. u srediStu njegovih akt ivnost i je b i la ruska kul tut 'a. a ne pol i t ika

Februarska levolr.rcija .je samo po.iadala njegovc napofe u izgradnli Sirokog

nacionalnog konsenzusa zasnovanog na zajedrt i tk i rn vrednost ima i t ladicr . iama"(Burnbank. 1986: l i I )

" . .Str ' , , " . ie naivno pfetpostavl jao da ie se oko l t tga okupi t i nrnogi ida ce.

okupl ja iu i i se. odbaci t i sve svoje ' idejne' nesuglasice ' ' (Pivoi 'aror ' . 1997:234)

xo

4t)lE.o<-oNo!u

44

L-.

^ <

II

II1

I

IlilIlililill

OF

colazJ

cl ranrat icn ih pol i t idk ih okolnost i . naglasal< L l svonr r tngaZuranu sta-v l - jao na kr i t iku soci - ia lno destabi l izu jLrc ih a l< l ivr rost i radikalneinteligencije. N.iegova bliga za drZavr,r i vera u patriotizant kao onusjedinjavajucu snagLr kojorn se rrroZe prevazii i polarizacija i f i 'ag-rrrentacija ruskog druStva zahvaienog revoluciorrarrrirn potlesirna isvetsk i r .u sul<obonr r r i . ie zr ra i i la napui tarr je l ibera ln ih ideala indiv i -cllalne slobode i vladavine prava. Naprotiv, r"rpravo za ostvarenje tihvrednosti u korrkretnoj istori jskoj situacij i, po njegovour uri5ljenju,b i la je neophodna drZavotvorna i konzervat ivna pol i t ika kojalespektr"rje tradiciju i niskr-r polit idkLr kulturu masa, a ne ladikalneliberalrre reforme koje, iz tarktickih razloga, podrZava i podstide levoLlsnrerena inte l igenci ja . Struveova vel ika odekivanja od revoluc i je iz1905. godine n isu ostvarena ion vei 1908. godine is t ice da ga je

revoluc i ja , ,naudi la da snaZno oset i i razume Sta je dr iava, te da sezamisli nad odnosom ruske inteligencije prema dlZavi i drZavnosti"(Struve, 1997:226). Strahujuci od nogu6ih neobuzdanih pokretamasa ( ,,ruskog bunta") i protiveci se analhistidkoj sklonosti inteli-gencije da odbacuje drZavu (redukujuci je na reZiur), Struvenagla5ava da ,, ideal drZavne moci i ideja discipline narodnog rada -

zajedno sa idejom zakonq i pravct - t leba da obrazuju nesalomivisadrZaj nove polit icke i kLrltr,rrne svesti ruskog doveka" (Strr-rve,1997 : 55). NajopStije. religijsko-metafizidki utemeljen individua-lizam, ideja snaZne drZave zasnovane na pravll, zakonom regulisanaprivreda bazirana na privatnom vlasniStvu i nacionalna kultura plot-kana patriotizmom - predstavliaju osnovne postulate Stluveovogliberalnog konzervativizma nakon 1907. godine.

Praktdki neuspeh Struveovog polit idkog angaZrnana je deopride o istori jskom neuspehu projekta kontrolisane demokrat-sko-liberalne transformacije ruskog samodrZavlja. Sam Struve je dokraja Zivota tematizovao brojne uzroke tog neuspeha, nagla5avajuiikako subjektivne slabosti glavnih polit ickih i socijalnih aktera, tako iobjektivne okolnosti (polit idka tradicija, nerazvijenost privatnogvlasniStva, nedostatak polit idke kulture, svetski rat...) koje supotpomogle da se (konunist idka) utopi ja dodepa v last i , a l ibe-

' ' U predgovoru l<n. i iz i Patr iot ica ( l9 l l ) Struve piSe: . . lzmedu nedostatakaruskog druStva i nedostataka ruske drZave postoji sudbinska unutraSnja povezanost.

svojevrsno is tor i jsko sol idarrro jernstvo. Svaka kr i t ika koja je upravl jena samo najedrru stranu. nuZno.je nrar.r.jkava i.iednostrana. lTenesansu i obnovu llusije ntorujubiti poieti i ostvnretti sa dva kraju - druitvenog i tlriavnog'(Struve. 1997: 12)

ralno-demokratska Rusi.ia decenijartra ostalle prezfena utopisticka

iluzija. LJ odbacivanju teze o netafizidko.i "drugosti" RLrsi. ie kao

kl jLrdu za objaSnlenje n iene is tor i jske sr" rdbine, kao i t t soc io-e l tonotn-

sko.j usmerenosti njegove rnisli nloZe se traZiti trag Strttveovog

mladalackog marksizma. Al i , jedan dr t rg i postr - r la t ko j i je karak-

ter is t ican i za marksis t id l<u t radic i ju - prograr .ns l<o jedi r rs tvo teor i je i

prakse - nalazitlo ovaplocen u Struveovo.i intelektualnoj i Zivotnoj

biograhji. lstirra. rr. iegovo vaZenje kod Stt 'uvea nije bilo doktriuarno

zasnovano, ved je pre proisticalo iz niegovog tell lpelalnenta i

usvojenog .,Zivotnog sti la" u kome je .jedinstvo i teorijskog i

praktidko-pol it idkog angaZmana postr,rl irano kao satrrorazum lj ivo.

Njegovu publ ic is t idkLr i urednidku akt ivnost (Russkayt t mv's l ' ,

190 '7-1918), pol i t idku delatnost kao poslanika u I I Dunt i , c lana

Centra lnog komiteta Kadeta (1906- 1915) i d lana Pr ivretnene v lade

(Minis tarstvo spol jn ih poslova 1917. godine) , kao i ve i pominjanu

ravnoduSnost prema kabinetsko-akademskoj karijeri, treba sagle-

davati u svetlu teZnje ka ostvarenjn jedinstva teorijskih uverenja i

javne, praktickorpolit idke delatnosti. Ova teznja je joS snaZnije ispo-

ljena u Struveovom odnosu preltla Oktobarskoj revolucij i , t j u

njegovom aktivnom suprotstavlj anj u boli evidkoj vl asti.

U periodLr izmedu dve ruske revolucije, Februarske i Okto-

barske, Struve je samo tri meseca bio rukovodilac ekononlskog

odeljenja Ministarstva spoljnih poslova da bi, nakon toga,,, iz drugog

plana", svojom javnom delatno56u nastojao da utide na stabil izaciju

haotidne polit idke situacije.'o OcenjLrjuii da levica svojom propa-

gandom rasplamsava anarhistidke impulse rnasa koje RLrsiju vode u

varvarstvo, on sa grllpom intelektualaca tt maju 1917. godine osniva

,,Ligu ruske kulture" kojateZi sfvaranju najSireg druStvenog konsen-

zusa (nacionatnogjedinstva) u odbrani kulture, drLave i slobode'"

Takode, Struve sa grupom industri jalaca, polit idara i visokih oficira

formira .,Savet javnih radnika" koji je trebalo da bude protivteZa

Petrogradskom Sovjetu i da ,,amortizuje" njegov prit isak na vladu

'u . .Od kada se Struve, nakon Revoluci je I905. godine. odvoj io od

inte l igenci je. u srediStu njegovih akt ivnost i je b i la ruska kul tut 'a. a ne pol i t ika

Februarska levolr.rcija .je samo po.iadala njegovc napofe u izgradnli Sirokog

nacionalnog konsenzusa zasnovanog na zajedrt i tk i rn vrednost ima i t ladicr . iama"(Burnbank. 1986: l i I )

" . .Str ' , , " . ie naivno pfetpostavl jao da ie se oko l t tga okupi t i nrnogi ida ce.

okupl ja iu i i se. odbaci t i sve svoje ' idejne' nesuglasice ' ' (Pivoi 'aror ' . 1997:234)

xo

4t)lE.o<-oNo!u

44

L-.

^ <

=x

Faltrt-LL

N

:]u-

trloz:

Kerenskog. U - javninr istupima Struve posebno kr i t ikuje bol jSevi ikLrveru da 6e se ..proletelska revoluci.ia". nakon njene priZeljkivanepobede u Rusi j i , poput poZara proSir i t i na celu Evropu. U toj ver i onvidi svojevrsni . .nacional izam bLrdala". pervertovanu slovenof i lskuidejr-r o rnesijanskoj r"rlozi RLrsije u svetsl<oj istoriji u inre [<oje seruska drZava dovodi u opasnost od vojnog poraza i raspada. BoljSe-vizarn je, po njegovoj oceni, .,r.neSavina internacionalnog otrova idobre stare ruske donrace rakije", opasno piie koje fanatici nudemasama veruir-rii, u najboljem slucajr-r, da ie revolr.rcija pobediti uNemadkoj.rs

Konfuzija nakon preuzirnanja vlasti od strane Sovjeta omo-gLri i la je Struveu da neko vrerne nastavi svoju javnu delatnost - unovenrbru je pripremio poslednji dvobroj Ruske misli i odrZao pre-davanie u Akademiji nauka. Ali, vei sredinom decembra or-r odlazinajug Rusije gde se oko generala Alekse.jeva okuplja Dobrovoljadkaarmija. Od tog trenutka, pa do klaja Gradanskog rata Strurve senedvosmisleno i aktivno stavlja na stranu ..Belih". Izuzimaju6i ne-kol iko meseci tokorn 1918. godine u Moskvi, on je boravio i l i nateritioriji koju kontroli5e Dobrovoljadka armija, il i je u inostranstvuod saveznika traZio pomoi za borbu protiv boljSevika. U decembru1918. god ine on i lega lno pre laz i u F insku ido septernbra 1919.godine u Londonu i Parizu nastoji da zapadne vlade uveri da,,beli"pokret ne teZi pukoj restauraciji ,,starog reLima", te da za Rusijupostoji potitidko re5enje koje ne bi bilo ni samodrZavno, niboljSevidko. Na savetovanju ruskil-r diplomatskih predstavnika uParizu (5. rnart l9l9) Struve formuliSe programsku deklaraciju ukojoj se istide da ie u Rusiji, nakon vojnog poraza boljSevika, bitidemokratski izabrana vlada, obezbedena jednakost svih gradanapred zakonom, decentralizacijom vlasti zaStiiena manjinska prava,te ozakonjene posledice agrarne revolucije i obezbedena socijalnaza5tita radnika.re Ali, primarni zadatakje pobeda nad boljSevicima

't U govoru 7. oktobra na zasedaniu Privremenog Saveta Ruske Republike(.,Predparlarnentu"), Struveje ist icao da, nasuprot nadanjirna bol jSevika, nemadkisoci jal-dernokrati neie di i i revoluci ju: , ,Oni su prvo i iznad svega Nemci. a izneduostalog su idobri bur2uj i . Kao Nernci ikao bur'Zui i , oni su potpuno nesposobni dadignr"r revoluciju. Veru.jte rri, najpitorniji ruski Kadet .je revolucionarniji negonajZeSii nernadi soci jalni revolucionar" (Cit. plenra: Pipes. I980:244)

"' U pismu iz Pariza Nikola.iu Ustrjalovu. buclucern ideologu nacio-nal-bol jSevizma. Stt 'uve piSe: . , . [avno mnjenje saveznidkih zernal ja reaguje veorla

koju je moguce ostvar i t i u jedin jenjem svih bel ih armi ja pod jedin-

stverlom komandom i stvaraniem polit idkog tela koje ce te sllage

legi t inno predstav l ia t i u zeml. i i i inostranstvu. Aduira l Kolcak i

njegova vlada u Omskr,r stt Strltveu bil i prihvattj ivo re5enje i on se u

septembru 1919. godine vraca L l Rusi jLr (Rostov t ta Donu) da nepo-

sredno utide na stvaranje jedinstvenog ..belog" fi 'onta. Ali, vec u

januaru 1920. godine i Kolcak i Denjikin su vojno poraZeni, pa se

Struve, pred naletom Crvene armije, u martu povladi u Istambul.

Nakon toga, u poslednjem poku5aju konsolidacije Dobrovoljadke

armije pod komandom generala Vlangela na KrimLl, Strrrve se jo5

neposrednije angaluie i prihvata poloZaj Ministra spoljnih poslova u

Vrangelovoj vladi. Kao ministar on ponovo putuje u Pariz i London

odajnidki traLe1i pomoc kod saveznika u dij im redovima jada ideja

priznavanja boljSevidke vlasti. Uveren da je na Krit.t.tu moguie

formirati privladnu oazu ,, istori jske Rusije" koja ie Lr povoljnij im

medunarodnim okolnostima biti polazna tatkaza oslobodenje ditave

zemlje, Struve 6. oktobra 1920. godine odlazi u Pariz da obezbedi

pomoi u snabdevanju stanovni5tva okupljenog na jedinoj . 'slobod-

noj teritori j i" Rusije. Tokom njegovog boravka u Francuskoj, vojna

situacija se dramatidno menja i trupe Crvene armije, nakon

uspostavljanja mira sa Poljskom, kreiu u napad na Krim. Vrangel u

novembru evakuiSe svoje trupe sa Krima, a Struveova diplomatska

misija koja je trebalo da traje nekoliko nedelja, pretvara se u

doZivotno izbegli5tvo. Gradanski ratje bio okondan, ajedna od nje-

govih posledica je bila stvaranje emigrantske, ,,zagranidne Rusije" -

virtuelne drLave diji ie stanovnik Struve ostati do kraja Zivota. Te5kopogoden Vrangelovim porazom, Struve je tri dana nakon evakr'racije

trupa sa Krima, zakljudio da je izgubljena bitka, ali ne i rat:

,,BoljSevizam je svetski fenomen i njegova sudbina ie bit i odredenas€uno na svetskoj pozornici. La sdance continue... " (cit. prema:

Pipes, 1980:295).

razdraZljivo na ideju da suzbijanje boljSevika rnoZe voditi politidkoj i sociialno.ireakciji...Zapadna demokratija 6e biti ta koja 6e pobediti u Svetskom ratu i borbaprotiv botjSevizma moZe sada zadobiti zapadnu pomoi samo ako se vodi u irnedemokratskih principa. To .je istinsko obja5nienje one opreznosti sa kojorn sesaveznici odnose prema vladi antiboljSevidke Rusije. opreznosti ko.ia katkad imatakoobeshrabrLrjui i udinak na ruskojavno mnienie. Zapad se plaSi reakci ie u Rusi j igotovo isto kao Sto se plaSi i luskog bol jSeviznta..." (ci t . prerna: Pipes. 1980: 273).

46

>-.

47

=x

Faltrt-LL

N

:]u-

trloz:

Kerenskog. U - javninr istupima Struve posebno kr i t ikuje bol jSevi ikLrveru da 6e se ..proletelska revoluci.ia". nakon njene priZeljkivanepobede u Rusi j i , poput poZara proSir i t i na celu Evropu. U toj ver i onvidi svojevrsni . .nacional izam bLrdala". pervertovanu slovenof i lskuidejr-r o rnesijanskoj r"rlozi RLrsije u svetsl<oj istoriji u inre [<oje seruska drZava dovodi u opasnost od vojnog poraza i raspada. BoljSe-vizarn je, po njegovoj oceni, .,r.neSavina internacionalnog otrova idobre stare ruske donrace rakije", opasno piie koje fanatici nudemasama veruir-rii, u najboljem slucajr-r, da ie revolr.rcija pobediti uNemadkoj.rs

Konfuzija nakon preuzirnanja vlasti od strane Sovjeta omo-gLri i la je Struveu da neko vrerne nastavi svoju javnu delatnost - unovenrbru je pripremio poslednji dvobroj Ruske misli i odrZao pre-davanie u Akademiji nauka. Ali, vei sredinom decembra or-r odlazinajug Rusije gde se oko generala Alekse.jeva okuplja Dobrovoljadkaarmija. Od tog trenutka, pa do klaja Gradanskog rata Strurve senedvosmisleno i aktivno stavlja na stranu ..Belih". Izuzimaju6i ne-kol iko meseci tokorn 1918. godine u Moskvi, on je boravio i l i nateritioriji koju kontroli5e Dobrovoljadka armija, il i je u inostranstvuod saveznika traZio pomoi za borbu protiv boljSevika. U decembru1918. god ine on i lega lno pre laz i u F insku ido septernbra 1919.godine u Londonu i Parizu nastoji da zapadne vlade uveri da,,beli"pokret ne teZi pukoj restauraciji ,,starog reLima", te da za Rusijupostoji potitidko re5enje koje ne bi bilo ni samodrZavno, niboljSevidko. Na savetovanju ruskil-r diplomatskih predstavnika uParizu (5. rnart l9l9) Struve formuliSe programsku deklaraciju ukojoj se istide da ie u Rusiji, nakon vojnog poraza boljSevika, bitidemokratski izabrana vlada, obezbedena jednakost svih gradanapred zakonom, decentralizacijom vlasti zaStiiena manjinska prava,te ozakonjene posledice agrarne revolucije i obezbedena socijalnaza5tita radnika.re Ali, primarni zadatakje pobeda nad boljSevicima

't U govoru 7. oktobra na zasedaniu Privremenog Saveta Ruske Republike(.,Predparlarnentu"), Struveje ist icao da, nasuprot nadanjirna bol jSevika, nemadkisoci jal-dernokrati neie di i i revoluci ju: , ,Oni su prvo i iznad svega Nemci. a izneduostalog su idobri bur2uj i . Kao Nernci ikao bur'Zui i , oni su potpuno nesposobni dadignr"r revoluciju. Veru.jte rri, najpitorniji ruski Kadet .je revolucionarniji negonajZeSii nernadi soci jalni revolucionar" (Cit. plenra: Pipes. I980:244)

"' U pismu iz Pariza Nikola.iu Ustrjalovu. buclucern ideologu nacio-nal-bol jSevizma. Stt 'uve piSe: . , . [avno mnjenje saveznidkih zernal ja reaguje veorla

koju je moguce ostvar i t i u jedin jenjem svih bel ih armi ja pod jedin-

stverlom komandom i stvaraniem polit idkog tela koje ce te sllage

legi t inno predstav l ia t i u zeml. i i i inostranstvu. Aduira l Kolcak i

njegova vlada u Omskr,r stt Strltveu bil i prihvattj ivo re5enje i on se u

septembru 1919. godine vraca L l Rusi jLr (Rostov t ta Donu) da nepo-

sredno utide na stvaranje jedinstvenog ..belog" fi 'onta. Ali, vec u

januaru 1920. godine i Kolcak i Denjikin su vojno poraZeni, pa se

Struve, pred naletom Crvene armije, u martu povladi u Istambul.

Nakon toga, u poslednjem poku5aju konsolidacije Dobrovoljadke

armije pod komandom generala Vlangela na KrimLl, Strrrve se jo5

neposrednije angaluie i prihvata poloZaj Ministra spoljnih poslova u

Vrangelovoj vladi. Kao ministar on ponovo putuje u Pariz i London

odajnidki traLe1i pomoc kod saveznika u dij im redovima jada ideja

priznavanja boljSevidke vlasti. Uveren da je na Krit.t.tu moguie

formirati privladnu oazu ,, istori jske Rusije" koja ie Lr povoljnij im

medunarodnim okolnostima biti polazna tatkaza oslobodenje ditave

zemlje, Struve 6. oktobra 1920. godine odlazi u Pariz da obezbedi

pomoi u snabdevanju stanovni5tva okupljenog na jedinoj . 'slobod-

noj teritori j i" Rusije. Tokom njegovog boravka u Francuskoj, vojna

situacija se dramatidno menja i trupe Crvene armije, nakon

uspostavljanja mira sa Poljskom, kreiu u napad na Krim. Vrangel u

novembru evakuiSe svoje trupe sa Krima, a Struveova diplomatska

misija koja je trebalo da traje nekoliko nedelja, pretvara se u

doZivotno izbegli5tvo. Gradanski ratje bio okondan, ajedna od nje-

govih posledica je bila stvaranje emigrantske, ,,zagranidne Rusije" -

virtuelne drLave diji ie stanovnik Struve ostati do kraja Zivota. Te5kopogoden Vrangelovim porazom, Struve je tri dana nakon evakr'racije

trupa sa Krima, zakljudio da je izgubljena bitka, ali ne i rat:

,,BoljSevizam je svetski fenomen i njegova sudbina ie bit i odredenas€uno na svetskoj pozornici. La sdance continue... " (cit. prema:

Pipes, 1980:295).

razdraZljivo na ideju da suzbijanje boljSevika rnoZe voditi politidkoj i sociialno.ireakciji...Zapadna demokratija 6e biti ta koja 6e pobediti u Svetskom ratu i borbaprotiv botjSevizma moZe sada zadobiti zapadnu pomoi samo ako se vodi u irnedemokratskih principa. To .je istinsko obja5nienje one opreznosti sa kojorn sesaveznici odnose prema vladi antiboljSevidke Rusije. opreznosti ko.ia katkad imatakoobeshrabrLrjui i udinak na ruskojavno mnienie. Zapad se plaSi reakci ie u Rusi j igotovo isto kao Sto se plaSi i luskog bol jSeviznta..." (ci t . prerna: Pipes. 1980: 273).

46

>-.

47

=xo

'a:)E.

I=L

N

)tr

.O

FocolU)zJ

2. Struv,e u emigrocili

Na osnovu kratkog prikaza Stluveove aktivnosti tokontgradanskog rata dini se opravdanonr Pajpsova ocena det .,nijedanlr-rshi intelektualac njegove gcneracije nijc' sebe tako tesno iden-t i f lkovao sa vojn im otpolonr bol jSevizrru, n i t i je tako predano radio

u n jegovr-r kor is t " (Pipes, 1980:269). I nakon pobede bol - i5evika Stru-veu je, kao i vecini izgnanikzr, enrigracija izgledala l<ao privreuteua

epizoda koju t reba iskor is t i t i za pr iprernu obnavl janja borbe prot iv

sovjetskog leZima. Za tu buducu borbu, pored saduvanih vojn i l - r

snaga Bele arr r i je , od p lesudne vaZnost i b i le su akt ivnost i ruskeemigracije u dve mectusobno povezane ravni - polit idko-i i kr"rlturnoj.U p lvoj , pr i r rarno je b i lo uspostav l janje pol i t idkog jedinstva eur i -gracije u odnosu preura boljseviznu, te formiranje bazicnog kon-senzusa razlicit ih polit ickih grupacija o buducnosti Rusije. S drugestrane, svo.lom delatno5cu u oblasti kulture, .,zagranidna Rusija" je

trebala da potvrdi da je r-rpravo ona istinska Rusija, pravi baStiniknacionalne kul ture, nosi lac nacio-nalnog dLrha koj i je samo pr ivre-meno li5en sopstvene teritori je.'u Za Struvea su ove potit idke iku l turne akt ivnost b i le tesno povezane - pol i t idk i konsenzus je b ioostvariv upravo na patriotizmu koji je suStinsko obeleZje ruskogkulturnog nasleda. Stogaje on, obnavljaju6ijanuara 1920. godine uSofrj i izdavanje Ru.ske ntisl i, tt uvodniku prvog broja istakao: ,,...Mimoramo osloboditi naSu patriotsku strast od robovanja pojedinadnimpolit ickirn formulama i parolarna, od njene zarobljenosti parti jskirnprogramima i platformama i slobodno se predati velit<oj celini -

Rusi j i " (c i t . prema: Struve, G, l9 l2:334) . Is tovremeno, on se ufebruaru 1921. godine u Parizu prikljuduje organizacionom kornitetuza o dr lanje Kongresa Nac i onal nog Lrj edinj enj a ruske em i grac ij e koj ije, po zarnisli inicijatora, trebalo da okupi Sto Siri broj ruskihpolit idkih grupa. Ali. uprkos programskoni stavu da emigracija netreba unapred da donosi odluke u pogledu r ronarhi je i l i republ ike(nepredreieniesn*o), Kongres odrZan u Parizu 5. juna 192 l. godine,

' " . .Jedna od osobenost i pol i t idke i soci . ia lne revoluci je l to. ja se desi la u Rusi j i

sasto. i i se u tome Sto. je ona duhovni Zivot u samo. i zerr l j i svela gotovo na rn in i rnum, apoStoje celokupna dosadaSnja is tor i ja stvor i la u Rusi i i veoma intenzivan duhovniZivot , onda se sada ta. j Z ivot u znatuoj rnel i presel io izvan sranica Rusi je. I ,J ruskom' izbegl iSn,u ' pred nama. le ne pol i t idka i dak ni soci ja lna emigraci ia. .vei geoglat iko

presol jen je s\ /esnos c iuhovnog Zivota l {usi . je" (Struve. 1997:4l0)

ni je uspeo da okupi Si rok i spektar rusk ih pol i t i ik ih organizaci ja .

Republ ikansko-derrokratsko kr i lo kadeta (Mi l . jukov) i desni esel i(Kerenski ) odbi l i sLr da r : iestvr- r iu u radu Korrgresa, kao ideo nro-narhista. zagovornil<a restauracije starog reZinra.' ' Pokazalo se da je

Lrspostavljanje polit ickog jeclinstva joS teZe ostvarivo u ernigracij inego u dorrov in i . Fragment izovana pol i t idka scena dorevoluc io-narne Rusije je bila bukvalno .,preneta" u E,vropu (bez boljSevika -

do izgona Trockog), da bi se tamo, pod prit iskom te5kih uslovaenr igrantskog Liv ota, dodatno .,usitnj avala". SnaZni faktor pol it idkediferencijacije ruske ernigracije bile su razlike u stavovima prentaproteklim zbivanjirna u Rusij i, d. razlidita tumadenja uzroka, posle-dica i perspektiva Oktobarske revolucije. Oslanja-iuci se na svojetekstove iz zbornika Vehi i Iz glubiny, Struve je od podetka, pa dosamog kraja ernigrantskog livota, tragao za ob.ia5njenjem onoga Stose dogodi lo u Rusi j i oktobra 1917. godine.

Smatraj uci revo I ucij u,,nacionalnom propa5du i svetskom sra-motom", Struve je dogadaje iz 1917 . g. sagledavao u svetlu analogijesa poznatim .,vreri lenolr smutnje" iz ruske proSlosti.22 Gubitakmonarhijskog autoriteta, destruktivni pokreti masa, neodgovornostviSih, obrazovanih klasa i gubitak njihovog smisla za drlavu, teaktivna uloga stranih sila Lr lazbijanju Rusije - svi ovi procesi koj i suse odvi ja l i 1605-1613. godine, ponovi l i su se podetkom XX veka ikulminirali su BoljSevidkom revolucijom. Ova anatogija je Struveupredstavljala podetni, opSti okvir za analizu uzroka revolucije -potpunije objaSnjenje sloma carske Rusije on je traZio u njenomdruStveno-polit idkom razvoju tokom poslednja dva veka. Prelomnatadka novije ruske istori je je, po Struveu, 1730. godina u kojojpropadaju poku5aji konstitucionalnog ogranidenja vlasti impera-

"' Struveje sebe u politidkiont spektlu ruske emiglacije locirao u nacionalni.,centar". dok su levo i desno, po njernu stajali: ,,S jedne str.ane doktr.inar.i-rnonarhistikoji sebe nazivaju legitimistirna i. zala2u(ise za restauraciju, zakonitim naslednikorntmperatorskog tlona smatlaju velikog kneza Kirila, dok se na drugom kraju nalazeqoKrrnarni republikanci koji istidu nuZnost uspostavljanja republikanskog sistema uRusiji. Sa svoje strane. tu grupo se deli na clve: burZoasku na delu sa P N.Miljukovirn, i iocijalistidku ko.ju predvorli A. F. Kerenskj" ( .,VozroZdenie". Paris.14.08. 1926: cit. pien.ra: Nazaror,. 1992:42\.

. '- ..Rusija podetkom XX veka preZivljava na.idubl.ii potres i naSi pogledi se

pl'll'odno upravlla.ju u vreme od pre trista godine, u epohu prve rr-rske srnutnje koja jeprethodila dolasku na presto dinasti je Romanovih" (Struve. 1952:3 10)

48

E-_

49

=xo

'a:)E.

I=L

N

)tr

.O

FocolU)zJ

2. Struv,e u emigrocili

Na osnovu kratkog prikaza Stluveove aktivnosti tokontgradanskog rata dini se opravdanonr Pajpsova ocena det .,nijedanlr-rshi intelektualac njegove gcneracije nijc' sebe tako tesno iden-t i f lkovao sa vojn im otpolonr bol jSevizrru, n i t i je tako predano radio

u n jegovr-r kor is t " (Pipes, 1980:269). I nakon pobede bol - i5evika Stru-veu je, kao i vecini izgnanikzr, enrigracija izgledala l<ao privreuteua

epizoda koju t reba iskor is t i t i za pr iprernu obnavl janja borbe prot iv

sovjetskog leZima. Za tu buducu borbu, pored saduvanih vojn i l - r

snaga Bele arr r i je , od p lesudne vaZnost i b i le su akt ivnost i ruskeemigracije u dve mectusobno povezane ravni - polit idko-i i kr"rlturnoj.U p lvoj , pr i r rarno je b i lo uspostav l janje pol i t idkog jedinstva eur i -gracije u odnosu preura boljseviznu, te formiranje bazicnog kon-senzusa razlicit ih polit ickih grupacija o buducnosti Rusije. S drugestrane, svo.lom delatno5cu u oblasti kulture, .,zagranidna Rusija" je

trebala da potvrdi da je r-rpravo ona istinska Rusija, pravi baStiniknacionalne kul ture, nosi lac nacio-nalnog dLrha koj i je samo pr ivre-meno li5en sopstvene teritori je.'u Za Struvea su ove potit idke iku l turne akt ivnost b i le tesno povezane - pol i t idk i konsenzus je b ioostvariv upravo na patriotizmu koji je suStinsko obeleZje ruskogkulturnog nasleda. Stogaje on, obnavljaju6ijanuara 1920. godine uSofrj i izdavanje Ru.ske ntisl i, tt uvodniku prvog broja istakao: ,,...Mimoramo osloboditi naSu patriotsku strast od robovanja pojedinadnimpolit ickirn formulama i parolarna, od njene zarobljenosti parti jskirnprogramima i platformama i slobodno se predati velit<oj celini -

Rusi j i " (c i t . prema: Struve, G, l9 l2:334) . Is tovremeno, on se ufebruaru 1921. godine u Parizu prikljuduje organizacionom kornitetuza o dr lanje Kongresa Nac i onal nog Lrj edinj enj a ruske em i grac ij e koj ije, po zarnisli inicijatora, trebalo da okupi Sto Siri broj ruskihpolit idkih grupa. Ali. uprkos programskoni stavu da emigracija netreba unapred da donosi odluke u pogledu r ronarhi je i l i republ ike(nepredreieniesn*o), Kongres odrZan u Parizu 5. juna 192 l. godine,

' " . .Jedna od osobenost i pol i t idke i soci . ia lne revoluci je l to. ja se desi la u Rusi j i

sasto. i i se u tome Sto. je ona duhovni Zivot u samo. i zerr l j i svela gotovo na rn in i rnum, apoStoje celokupna dosadaSnja is tor i ja stvor i la u Rusi i i veoma intenzivan duhovniZivot , onda se sada ta. j Z ivot u znatuoj rnel i presel io izvan sranica Rusi je. I ,J ruskom' izbegl iSn,u ' pred nama. le ne pol i t idka i dak ni soci ja lna emigraci ia. .vei geoglat iko

presol jen je s\ /esnos c iuhovnog Zivota l {usi . je" (Struve. 1997:4l0)

ni je uspeo da okupi Si rok i spektar rusk ih pol i t i ik ih organizaci ja .

Republ ikansko-derrokratsko kr i lo kadeta (Mi l . jukov) i desni esel i(Kerenski ) odbi l i sLr da r : iestvr- r iu u radu Korrgresa, kao ideo nro-narhista. zagovornil<a restauracije starog reZinra.' ' Pokazalo se da je

Lrspostavljanje polit ickog jeclinstva joS teZe ostvarivo u ernigracij inego u dorrov in i . Fragment izovana pol i t idka scena dorevoluc io-narne Rusije je bila bukvalno .,preneta" u E,vropu (bez boljSevika -

do izgona Trockog), da bi se tamo, pod prit iskom te5kih uslovaenr igrantskog Liv ota, dodatno .,usitnj avala". SnaZni faktor pol it idkediferencijacije ruske ernigracije bile su razlike u stavovima prentaproteklim zbivanjirna u Rusij i, d. razlidita tumadenja uzroka, posle-dica i perspektiva Oktobarske revolucije. Oslanja-iuci se na svojetekstove iz zbornika Vehi i Iz glubiny, Struve je od podetka, pa dosamog kraja ernigrantskog livota, tragao za ob.ia5njenjem onoga Stose dogodi lo u Rusi j i oktobra 1917. godine.

Smatraj uci revo I ucij u,,nacionalnom propa5du i svetskom sra-motom", Struve je dogadaje iz 1917 . g. sagledavao u svetlu analogijesa poznatim .,vreri lenolr smutnje" iz ruske proSlosti.22 Gubitakmonarhijskog autoriteta, destruktivni pokreti masa, neodgovornostviSih, obrazovanih klasa i gubitak njihovog smisla za drlavu, teaktivna uloga stranih sila Lr lazbijanju Rusije - svi ovi procesi koj i suse odvi ja l i 1605-1613. godine, ponovi l i su se podetkom XX veka ikulminirali su BoljSevidkom revolucijom. Ova anatogija je Struveupredstavljala podetni, opSti okvir za analizu uzroka revolucije -potpunije objaSnjenje sloma carske Rusije on je traZio u njenomdruStveno-polit idkom razvoju tokom poslednja dva veka. Prelomnatadka novije ruske istori je je, po Struveu, 1730. godina u kojojpropadaju poku5aji konstitucionalnog ogranidenja vlasti impera-

"' Struveje sebe u politidkiont spektlu ruske emiglacije locirao u nacionalni.,centar". dok su levo i desno, po njernu stajali: ,,S jedne str.ane doktr.inar.i-rnonarhistikoji sebe nazivaju legitimistirna i. zala2u(ise za restauraciju, zakonitim naslednikorntmperatorskog tlona smatlaju velikog kneza Kirila, dok se na drugom kraju nalazeqoKrrnarni republikanci koji istidu nuZnost uspostavljanja republikanskog sistema uRusiji. Sa svoje strane. tu grupo se deli na clve: burZoasku na delu sa P N.Miljukovirn, i iocijalistidku ko.ju predvorli A. F. Kerenskj" ( .,VozroZdenie". Paris.14.08. 1926: cit. pien.ra: Nazaror,. 1992:42\.

. '- ..Rusija podetkom XX veka preZivljava na.idubl.ii potres i naSi pogledi se

pl'll'odno upravlla.ju u vreme od pre trista godine, u epohu prve rr-rske srnutnje koja jeprethodila dolasku na presto dinasti je Romanovih" (Struve. 1952:3 10)

48

E-_

49

=x

alE.

I

L

N

:r

tro(Dloz

!

torke Arre .lovanove.li Tada5nja kriza vlasti i njeno razreSenje upravcu .jadanja sar-nodrZavlia vodila je. s jedne strane polit idko.j

obespravl jenost i p lemstva i drugih obrazovanih s lo. jeva, a s d luge,druitveno-el<ononiskoj obespravljenosti seljaStva koje je, u kuret-skom statr-rsu, bilo l iSeno plivatnog vlasniStva. Izostanal< pravo-vremenih pol i t idk ih i soc i ja ln ih refbrrn i us lov io je svojevrsno

,.otpadniStvo" inteligencije u odnosu na drZavu, a dugotrajno neza-dovoljstvo seljackih masa je, akumulirano i potiskivano, predsta-vljalo snaZan socijalno-destrr-rktivni potenci.jal. '" Polit idka nezrelostruskih masa (uzrokovana njihovim zakasnelim ukljudivanjem uproces pol i t idke paf i ic ipaci je) b i la je , po Stuveu, inst rumental i -zovana i podstrekivana neodgovorno56u ruske inteligencije kojaje inakon 1905. godine u drZavi videla samo svog osrlovnog neprija-telja. Na taj nacin, moZe se zakljuditi da je za Struvea revolucija bila

,,kombinacij a apstraktni h radikalni h idej a na koj i ma .i e vaspi tavanainteligencija i anarhistidkih, destruktivnih i egoistidkih poriva narod-nih masa" (Utechin, 1963:271). Formulisano jezikom socioloSkeanalize, pobeda boljSevizma je posledica neuspeha modernizacijeRusije -,,boljSevidki prevrat i vladavina su socijalna i polit idka reak-cija egalitarnih niZih slojeva protiv mnogovekovne socijalne iekonomske evropeizacije Rusije" (Struve, 1952:19). Ako se ovimdubokim ,,unutrainjim" diniocima doda uticaj rata i stranog faktora(ulogu Poljaka iz ,.vremena smutnje" sada su, u cil ju dezintegracijeRusije, preuzeli Nemci koji su u boljSevicirna i Rusij i nelojalnimnacionalnim manjinan-ra na5li saveznike), onda je Struveov opisRevolucije kao,,nacionalno-drZavne katastrofe" potpun.

Ali, podetna analogija sa ,,vremenom smutnje" nije samoomoguiavala razurnevanje onoga Sto se dogodilo - ona je, takode,ukazivala i na put spasa za Rusiju. Kao Sto je poznato, .,vreme

2r .,Lenjin je mogao sruSiti msku drZavu l g l T. godine upravo zato Sto je 1 730.godine kurlandska vo.jvotkinja Ana Jovanova pobedita kneza Dimitr i ja Miha.j lovidaColicina. To.je odloZilo pol i t idku reformu u Rusi j i za 175 godina i uslovi lonenormalni, naopaki odnos ruske obrazovane klase prerna drZavi i drZavnosti"(Struve,1952:314)

2a .,SamodrZavtje je sazdalo u du5ama, r-nislima i navikama ruskih obra-zovanih ljudi psihologiju i tradiciju otpadniStva od drZave. To otpadni5tvo je upravoona ruSitel jska snaga ko.iaje, razl iv5i se po celom narodu i spoj iv5i se sa njegovimmaterijalnim po2udama i pohlepama. sru5ila veliku i sloZenu drZavu" lStr-uve.l9l8:237\.

sm Lrtnje" j e okoncano ustarr konr nac ionalno-patri otski h snaga sred-njeg plemstva i gradske sredn-je klase pod voCfstvom kneza PoZar-skog i glaclanina Minjina, ustankom koji je isterao Poljake i, izboromza cara Mihaila Romanova, ponovo Lrjedinio Rusiju." Analognotome, i izlaz iz katastrofe izazyane revolucijom ntofa, po Struveu,biti traZen .,pod znamenjem i u inre nacije", te se, nasupfot bolj5e-vidkom internacionalizmu, mora istadi,,spasiladka snaga nacionalneideje i duhovno-polit idkog ujedinjenja u njeno ine" (Struve,l9 l8:250) . Ovaplodenje te ideje je mogla b i t i DobLovol jadkaarnrija26 koja je trebalo daizbaci Neurce, porazi boljSevike i uspo-stavi ustavnu monarhiju, te da stvori Rusiju sa snaZnom, demok-ratski izabranom vlaSiu koja se oslanja na zakonitost i svojinu. Njenneuspeh je b io samo pr ivremen i s lu ia jan, lT pa se vei insk i , , ,desno--centristidki" deo emigracije zalagao za obnavljanje gradanskog ratai stvaranje Rusije ,,proniknute idejama nacije i otadZbine, slobode isopstvenosti i, istovremeno, slobodne od duha osvete i koristo-l jublja"28 Odbacujuii moguinost unutra5nje, spontane evolucijeSovjetske Rusije,.,Struve je smatrao da pored polit idke aktivnosti ioduvanja evakuisanih vojnih snaga, emigracija mora, do trenutka

25 ,,Rusiju je od smutnje izbavio nacionalni poklet kojije polazio iz r-edova

srednje klasa. srednjeg plemstva i gradskih liudi. a bio nadahnut duhovniStvom,jedinon intel igenci jom zemlje u to doba" (Struve. 1952:3l l)

to ,,NU. sludajno to Sto je general Deniikin svoje memoare o gradanskom ratu

naslovio Oierki russkoj smuty,jer je, slidno drugim belim generalima, sebe videokao rnodernog Dimitrija PoZarskog, kneza koj i je bio na delu nacionalnog okupljanjakojeje isteralo Poljake i njihovog cara-marioneru." (Pipes, 1980: 299).

2t Struve je osnovni razlog neuspeha Dobrovoljadke armije video u njenojpsiholoSkoj i organizacionoj rreprilagodenosti za vodenje gradanskog, gerilskog rata.U jednoj Zudno.j diskusiji sa Frankom. Izgoevim i Ber.dajevim, vodenoj neposrednonakon nj ihovog izgona iz Rusije I922. godine. Stmve je ,,dokazivao da je Beli pokretpropao (po njegovom uverenju, samo privremeno). a bolj5evizam trijurnfovao samozbogniza posebnih, sludajnih taktidkih pogreSaka njegovih voda...Pokazalo se, ponjemu, da generali nisu bili u stanju da shvate kako gradanski rat ne treba voditi pouobidajenim pravilima vojne strategije, ved pomo6u revolucionarnih mera..."(Frank, 1956:129). Slidne stavove on je i javno iznosio u svojim analizamaboljSevidke pobede: .,Neuspeh 'belog' pokreta se zasniva na tome Sto u njemu nijedovoljno dobro bila organizovana bojna si ta koja bi bila prilagodena za gradanski rat.Ona nije bila organizovana ni kao vojna, ni kao revolucional.na snaga. po svojo.jpsihologiji boljSevici su se pokazali bolje prilagodeni vodenju gradanskog rata negobeli ' - (Struve. 192 I :g).

t * P .B.St t 'uue , , ,Dnevn ikpo l i t i ka" . Vozro iden ie ,Par is .3 .06 . 1926.s t r . l . (c i t .Prema: Nazarov. 1992: 5 l)

5 l50

L-_

=x

alE.

I

L

N

:r

tro(Dloz

!

torke Arre .lovanove.li Tada5nja kriza vlasti i njeno razreSenje upravcu .jadanja sar-nodrZavlia vodila je. s jedne strane polit idko.j

obespravl jenost i p lemstva i drugih obrazovanih s lo. jeva, a s d luge,druitveno-el<ononiskoj obespravljenosti seljaStva koje je, u kuret-skom statr-rsu, bilo l iSeno plivatnog vlasniStva. Izostanal< pravo-vremenih pol i t idk ih i soc i ja ln ih refbrrn i us lov io je svojevrsno

,.otpadniStvo" inteligencije u odnosu na drZavu, a dugotrajno neza-dovoljstvo seljackih masa je, akumulirano i potiskivano, predsta-vljalo snaZan socijalno-destrr-rktivni potenci.jal. '" Polit idka nezrelostruskih masa (uzrokovana njihovim zakasnelim ukljudivanjem uproces pol i t idke paf i ic ipaci je) b i la je , po Stuveu, inst rumental i -zovana i podstrekivana neodgovorno56u ruske inteligencije kojaje inakon 1905. godine u drZavi videla samo svog osrlovnog neprija-telja. Na taj nacin, moZe se zakljuditi da je za Struvea revolucija bila

,,kombinacij a apstraktni h radikalni h idej a na koj i ma .i e vaspi tavanainteligencija i anarhistidkih, destruktivnih i egoistidkih poriva narod-nih masa" (Utechin, 1963:271). Formulisano jezikom socioloSkeanalize, pobeda boljSevizma je posledica neuspeha modernizacijeRusije -,,boljSevidki prevrat i vladavina su socijalna i polit idka reak-cija egalitarnih niZih slojeva protiv mnogovekovne socijalne iekonomske evropeizacije Rusije" (Struve, 1952:19). Ako se ovimdubokim ,,unutrainjim" diniocima doda uticaj rata i stranog faktora(ulogu Poljaka iz ,.vremena smutnje" sada su, u cil ju dezintegracijeRusije, preuzeli Nemci koji su u boljSevicirna i Rusij i nelojalnimnacionalnim manjinan-ra na5li saveznike), onda je Struveov opisRevolucije kao,,nacionalno-drZavne katastrofe" potpun.

Ali, podetna analogija sa ,,vremenom smutnje" nije samoomoguiavala razurnevanje onoga Sto se dogodilo - ona je, takode,ukazivala i na put spasa za Rusiju. Kao Sto je poznato, .,vreme

2r .,Lenjin je mogao sruSiti msku drZavu l g l T. godine upravo zato Sto je 1 730.godine kurlandska vo.jvotkinja Ana Jovanova pobedita kneza Dimitr i ja Miha.j lovidaColicina. To.je odloZilo pol i t idku reformu u Rusi j i za 175 godina i uslovi lonenormalni, naopaki odnos ruske obrazovane klase prerna drZavi i drZavnosti"(Struve,1952:314)

2a .,SamodrZavtje je sazdalo u du5ama, r-nislima i navikama ruskih obra-zovanih ljudi psihologiju i tradiciju otpadniStva od drZave. To otpadni5tvo je upravoona ruSitel jska snaga ko.iaje, razl iv5i se po celom narodu i spoj iv5i se sa njegovimmaterijalnim po2udama i pohlepama. sru5ila veliku i sloZenu drZavu" lStr-uve.l9l8:237\.

sm Lrtnje" j e okoncano ustarr konr nac ionalno-patri otski h snaga sred-njeg plemstva i gradske sredn-je klase pod voCfstvom kneza PoZar-skog i glaclanina Minjina, ustankom koji je isterao Poljake i, izboromza cara Mihaila Romanova, ponovo Lrjedinio Rusiju." Analognotome, i izlaz iz katastrofe izazyane revolucijom ntofa, po Struveu,biti traZen .,pod znamenjem i u inre nacije", te se, nasupfot bolj5e-vidkom internacionalizmu, mora istadi,,spasiladka snaga nacionalneideje i duhovno-polit idkog ujedinjenja u njeno ine" (Struve,l9 l8:250) . Ovaplodenje te ideje je mogla b i t i DobLovol jadkaarnrija26 koja je trebalo daizbaci Neurce, porazi boljSevike i uspo-stavi ustavnu monarhiju, te da stvori Rusiju sa snaZnom, demok-ratski izabranom vlaSiu koja se oslanja na zakonitost i svojinu. Njenneuspeh je b io samo pr ivremen i s lu ia jan, lT pa se vei insk i , , ,desno--centristidki" deo emigracije zalagao za obnavljanje gradanskog ratai stvaranje Rusije ,,proniknute idejama nacije i otadZbine, slobode isopstvenosti i, istovremeno, slobodne od duha osvete i koristo-l jublja"28 Odbacujuii moguinost unutra5nje, spontane evolucijeSovjetske Rusije,.,Struve je smatrao da pored polit idke aktivnosti ioduvanja evakuisanih vojnih snaga, emigracija mora, do trenutka

25 ,,Rusiju je od smutnje izbavio nacionalni poklet kojije polazio iz r-edova

srednje klasa. srednjeg plemstva i gradskih liudi. a bio nadahnut duhovniStvom,jedinon intel igenci jom zemlje u to doba" (Struve. 1952:3l l)

to ,,NU. sludajno to Sto je general Deniikin svoje memoare o gradanskom ratu

naslovio Oierki russkoj smuty,jer je, slidno drugim belim generalima, sebe videokao rnodernog Dimitrija PoZarskog, kneza koj i je bio na delu nacionalnog okupljanjakojeje isteralo Poljake i njihovog cara-marioneru." (Pipes, 1980: 299).

2t Struve je osnovni razlog neuspeha Dobrovoljadke armije video u njenojpsiholoSkoj i organizacionoj rreprilagodenosti za vodenje gradanskog, gerilskog rata.U jednoj Zudno.j diskusiji sa Frankom. Izgoevim i Ber.dajevim, vodenoj neposrednonakon nj ihovog izgona iz Rusije I922. godine. Stmve je ,,dokazivao da je Beli pokretpropao (po njegovom uverenju, samo privremeno). a bolj5evizam trijurnfovao samozbogniza posebnih, sludajnih taktidkih pogreSaka njegovih voda...Pokazalo se, ponjemu, da generali nisu bili u stanju da shvate kako gradanski rat ne treba voditi pouobidajenim pravilima vojne strategije, ved pomo6u revolucionarnih mera..."(Frank, 1956:129). Slidne stavove on je i javno iznosio u svojim analizamaboljSevidke pobede: .,Neuspeh 'belog' pokreta se zasniva na tome Sto u njemu nijedovoljno dobro bila organizovana bojna si ta koja bi bila prilagodena za gradanski rat.Ona nije bila organizovana ni kao vojna, ni kao revolucional.na snaga. po svojo.jpsihologiji boljSevici su se pokazali bolje prilagodeni vodenju gradanskog rata negobeli ' - (Struve. 192 I :g).

t * P .B.St t 'uue , , ,Dnevn ikpo l i t i ka" . Vozro iden ie ,Par is .3 .06 . 1926.s t r . l . (c i t .Prema: Nazarov. 1992: 5 l)

5 l50

L-_

li

><

alE.o

=LL

N

:I

tr

:)z

povol jnog za nien bolbeui povratak, ocuvat i i razvi lat i rusku kulturui nacionalnu sanlosvest.

Pr iZel jk ivani s lom komunizma, po Struveovom miSl jenju,neie i ne treba da bude puki ..povratak na staro". d. doslovna resta-uracija ,,stal'og reZima". Jer', kao Sto smo videli, njegova analizaluzroka revolucije je vodila zakljLrdku da je upravo rusko sarlo-drZavlje, u krajnjoj instanci, osnovni ,.krivac" sopstvene propasti.2')Pol i t idki sol idaran sa borbeno-ant ibol jSevidkim. desn irn kr i lorn em i-gracije (u kome su najbrojniji bili konzervativni rronarhisti), Struveje svojom analizom istorijskih uzroka Revoluci.je potvrdivao da je,

,.uprkos svim njegovim afinitetima za desnicu, njegovo pl'avo nlestou ruskoj pol i t idkoj t radici j i sa l iberal i r .na" (Pipes, 1980: 305).Izvesna nesaglasnost njegovog praktidko-politickog aktivizura iteorijski nijansiranog razumevanja dubokih korena Ruske revolucijestavljala je Struvea u nezavidan poloZaj unutar ruske emigracije:.,Jedna od tragedija njegovog Livota bila je da nije mogao naii zajed-nidku pol i t idku platforrnu sa onima sa koj ima je imao najbol i i l idniodnos, dok se, istovremeno, rdavo i nelagodno oseiao sa onima sakoj ima se de5avalo da del i pol i t icke stavove" (Pipes, 1980: 398).Njegovim bliskim prijateljima i saradnicima joS iz vremena,,legalnog marksizma" i ruske ,,fi lozofsko-religijske renesanse" -Franku, Bulgakovu i Berdajevu - bila je strana njegova predanostpolitidkim aktivnostima bele emigracije u kojima su prepoznavalicrte one iste ,,revolucionarnosti" koja karakteri5e i boljSevike, samosa obrnutim politidkim predznakom. Kritidar sindrorna i tradicije..revolucionarnosti" ruske inteligencije, Struve je sada, nakon porazai izgnanstva, isticao da se ,,osnovni psiholo5ki zadatak sastoji u tomeda 'beli' postanu, u krajnjo.j l iniji, pravi, aktivni revolucionari uborbi protiv crvene prevlasti" (Struve, l92l:8). Stogaje njegovoudaljavanje od ,,vehovske" grupe bilo neminovno - po Franku,Struveova,,reakcija na boljSevidku revoluciju se ispoljavala u poja-davanju politidkih interesovanja i snaZenju volje za politidkorlakcijom", dok je grupa religijskih mislilaca, ,,pod utiskom ruskekatastrofe, potptmo u5la u sferu cluhovnog Zivota i duhovnihinteresa" (Frank, 1956: 134).

t ' . ,Sada naffr mora bit i potpurro jasno da se ruska rnonarhi ja sruSila 1917.godine zato Sto se suviSe dugo oslanjala na pol i t idku obespravl jenost plemstva igradansku obespravl jenost sel jaStva" (Struve. l9 l8: 240).

Stluveova obuzetost prakticko-poIitidkont cleIatno56u tokoutdvadeset ih godina vidl i iva 1e i iz, c inienice da. ie on, nakon t logo-diSnjeg protbsolskog rada na Ruskom pfavnont fakultetu r.r Pragtt(1922-1925), preSao u Pariz da bi bio urednik .,VozroZdeniya",rr.rskih emigrantskih novina koje su pokrenute kao organ ,,patfiot-skog centra" i protivte2a uticajnim Mi ljukovljevirrr republikansko--demokratskim .,Poslednjim novostima". NapuStanje mirne aka-demske karijere i Praga ko.iije, iako veliki centar ruske emigracije,ipak bio (politicka) periferija u odnosu naPariz. ukazuje na snaZnuStruveovu potrebu da se nepost'edno politicki angaZuje. Po redimanjegovih sinova, u periodu od 1925. do 1928. godine Stt 'uve zane-maruje naudni rad da bi se potpuno predao politickoj i publicistidkojdelatnosti koja je, istina, za njega ,,uvek bila suStinski povezana sanaudnim i idejnim osmiSljavanjem ruske pro5losti" (Struve, 1952:vii). Pored urednidkih poslova i svakodnevnog pisanja za novine,Struve u Parizu organizuje novo okupljanje ruske emigracije iodrZavanje velikog Kongresa emigracije (Zarubeinyj S'ezd). Pro-cenjujuii da ubed{j'ivo najveci deo ruske emigracije dine monarhisti(dak do 85%), Struve se pribliZio velikom knezu Nikolaju Niko-lajevidu koj ije od strane veieg dela monarhistidki usmerene emigra-cije smatran istinskim nacionalnim vodom, kao i generalu Kr.ttepovttkoji je sa generalom Vrangelom vodio Ruski opStevojni savez(ROVS), vojnu organizaciju sastavljenu od biv5ih boraca spremnihza novu bitku protiv bolj5evika. Dodatan element za zauzimanieaktivnije pozicije emigracije bile su vesti i svedodanstva o posto-j anj u snaZne podzemne anti bolj Sev idke organi zac ij e,,Monarhi stidkisavez centralne Rusije" u Moskvi (u emigracij i poznate pod imenom,,Trest") i njenom uticaju na vrhove Crvene armije i deo visokihprivrednih i politidkih funkcionera.3o U atmosferi optimistidkihodekivanja eskalacije unutra5nje krize Sovjetskog Saveza koja biomoguiila efikasnu intervenciju saduvanih emigrantskih vojnihsnaga, aprila 1926. godine u Parizuje odrZan Zagrani(ni kongres,koji je zamiSljen kao kongres ujedinjenja i konsolidacije svihantiboljSevidkih snaga oko minimalno shvaiene zajednidke politidkeplatforme. U pripremi ovoga skupa Struve je imao kljudnu ulogu, aodlukom udesnika (oko 450 predstavnika ,,zarubelne Rusije" iz 26zemalja), on je rukovodio radom Kongresom. Uprkos ujediniteljskojintenciji organizatora, Kongres nije okupio ditav spektar politidkih

illil1il1

52

L-_

5 3

li

><

alE.o

=LL

N

:I

tr

:)z

povol jnog za nien bolbeui povratak, ocuvat i i razvi lat i rusku kulturui nacionalnu sanlosvest.

Pr iZel jk ivani s lom komunizma, po Struveovom miSl jenju,neie i ne treba da bude puki ..povratak na staro". d. doslovna resta-uracija ,,stal'og reZima". Jer', kao Sto smo videli, njegova analizaluzroka revolucije je vodila zakljLrdku da je upravo rusko sarlo-drZavlje, u krajnjoj instanci, osnovni ,.krivac" sopstvene propasti.2')Pol i t idki sol idaran sa borbeno-ant ibol jSevidkim. desn irn kr i lorn em i-gracije (u kome su najbrojniji bili konzervativni rronarhisti), Struveje svojom analizom istorijskih uzroka Revoluci.je potvrdivao da je,

,.uprkos svim njegovim afinitetima za desnicu, njegovo pl'avo nlestou ruskoj pol i t idkoj t radici j i sa l iberal i r .na" (Pipes, 1980: 305).Izvesna nesaglasnost njegovog praktidko-politickog aktivizura iteorijski nijansiranog razumevanja dubokih korena Ruske revolucijestavljala je Struvea u nezavidan poloZaj unutar ruske emigracije:.,Jedna od tragedija njegovog Livota bila je da nije mogao naii zajed-nidku pol i t idku platforrnu sa onima sa koj ima je imao najbol i i l idniodnos, dok se, istovremeno, rdavo i nelagodno oseiao sa onima sakoj ima se de5avalo da del i pol i t icke stavove" (Pipes, 1980: 398).Njegovim bliskim prijateljima i saradnicima joS iz vremena,,legalnog marksizma" i ruske ,,fi lozofsko-religijske renesanse" -Franku, Bulgakovu i Berdajevu - bila je strana njegova predanostpolitidkim aktivnostima bele emigracije u kojima su prepoznavalicrte one iste ,,revolucionarnosti" koja karakteri5e i boljSevike, samosa obrnutim politidkim predznakom. Kritidar sindrorna i tradicije..revolucionarnosti" ruske inteligencije, Struve je sada, nakon porazai izgnanstva, isticao da se ,,osnovni psiholo5ki zadatak sastoji u tomeda 'beli' postanu, u krajnjo.j l iniji, pravi, aktivni revolucionari uborbi protiv crvene prevlasti" (Struve, l92l:8). Stogaje njegovoudaljavanje od ,,vehovske" grupe bilo neminovno - po Franku,Struveova,,reakcija na boljSevidku revoluciju se ispoljavala u poja-davanju politidkih interesovanja i snaZenju volje za politidkorlakcijom", dok je grupa religijskih mislilaca, ,,pod utiskom ruskekatastrofe, potptmo u5la u sferu cluhovnog Zivota i duhovnihinteresa" (Frank, 1956: 134).

t ' . ,Sada naffr mora bit i potpurro jasno da se ruska rnonarhi ja sruSila 1917.godine zato Sto se suviSe dugo oslanjala na pol i t idku obespravl jenost plemstva igradansku obespravl jenost sel jaStva" (Struve. l9 l8: 240).

Stluveova obuzetost prakticko-poIitidkont cleIatno56u tokoutdvadeset ih godina vidl i iva 1e i iz, c inienice da. ie on, nakon t logo-diSnjeg protbsolskog rada na Ruskom pfavnont fakultetu r.r Pragtt(1922-1925), preSao u Pariz da bi bio urednik .,VozroZdeniya",rr.rskih emigrantskih novina koje su pokrenute kao organ ,,patfiot-skog centra" i protivte2a uticajnim Mi ljukovljevirrr republikansko--demokratskim .,Poslednjim novostima". NapuStanje mirne aka-demske karijere i Praga ko.iije, iako veliki centar ruske emigracije,ipak bio (politicka) periferija u odnosu naPariz. ukazuje na snaZnuStruveovu potrebu da se nepost'edno politicki angaZuje. Po redimanjegovih sinova, u periodu od 1925. do 1928. godine Stt 'uve zane-maruje naudni rad da bi se potpuno predao politickoj i publicistidkojdelatnosti koja je, istina, za njega ,,uvek bila suStinski povezana sanaudnim i idejnim osmiSljavanjem ruske pro5losti" (Struve, 1952:vii). Pored urednidkih poslova i svakodnevnog pisanja za novine,Struve u Parizu organizuje novo okupljanje ruske emigracije iodrZavanje velikog Kongresa emigracije (Zarubeinyj S'ezd). Pro-cenjujuii da ubed{j'ivo najveci deo ruske emigracije dine monarhisti(dak do 85%), Struve se pribliZio velikom knezu Nikolaju Niko-lajevidu koj ije od strane veieg dela monarhistidki usmerene emigra-cije smatran istinskim nacionalnim vodom, kao i generalu Kr.ttepovttkoji je sa generalom Vrangelom vodio Ruski opStevojni savez(ROVS), vojnu organizaciju sastavljenu od biv5ih boraca spremnihza novu bitku protiv bolj5evika. Dodatan element za zauzimanieaktivnije pozicije emigracije bile su vesti i svedodanstva o posto-j anj u snaZne podzemne anti bolj Sev idke organi zac ij e,,Monarhi stidkisavez centralne Rusije" u Moskvi (u emigracij i poznate pod imenom,,Trest") i njenom uticaju na vrhove Crvene armije i deo visokihprivrednih i politidkih funkcionera.3o U atmosferi optimistidkihodekivanja eskalacije unutra5nje krize Sovjetskog Saveza koja biomoguiila efikasnu intervenciju saduvanih emigrantskih vojnihsnaga, aprila 1926. godine u Parizuje odrZan Zagrani(ni kongres,koji je zamiSljen kao kongres ujedinjenja i konsolidacije svihantiboljSevidkih snaga oko minimalno shvaiene zajednidke politidkeplatforme. U pripremi ovoga skupa Struve je imao kljudnu ulogu, aodlukom udesnika (oko 450 predstavnika ,,zarubelne Rusije" iz 26zemalja), on je rukovodio radom Kongresom. Uprkos ujediniteljskojintenciji organizatora, Kongres nije okupio ditav spektar politidkih

illil1il1

52

L-_

5 3

'L

grupacija ruske emigracije - republikansko-demokratski blok i decrmonarhista (sledbenici vel . kneza Kir i la Vladimirovida) ponovo subojkotovali pariski skup. Takode, tokom Kongresajasno su se ispo-l j i le pol i t idke razl ike izmedu , ,centr ist icki" usrrerene intel igenci je iekstremnih monarhista i desnidara koje sr,r onemoguci le izbor i for-miranje izvr5nog politidkog organa Kongresa, jedno-g operativnogKomiteta koji bi koordinisao aktivnosti emigracije.' ' Usvajanjenrdeklaracija o stanju r.r Sovjetskom Savezu, pozivom na jedinstvo

,,Rusije u izgnanstvlr" i ,,Rusije u stradanju", te rezolucijama o pri-hvatanju podele obradive zemlje uz pravednu nadoknadu bivSim

r" Vec 1927. godine se ispostavi lo da.je posto. janje..Tresta' ' t i . , . trusta" ( iel jeokupljao poslovrre ljude n-ronarhistidkih uverenja) sanro legenda koju je smislio iorganizovao GPU sa ciljenr da se infiltrira u emigrantske knrgor,e i utide na delatnost.,akt ivist idki" r.rsmerene bele emigraci le. e i ta.,a Spi junska operaci ja ie bi la vel ikiuspeh GPU - rrekol iko istakrrut ih l idnosti bele emigraci je je i legalno putovalo r"rMoskvu na sastanke sa tarnoSnjim .,organizaci.jama", a emiglacija je ubrzo bila.,pojadana' ' novim beguncima iz SSSR-a koj i su radi l i za GPU. Jedan od ,, i legalnihputnika" u Moskvu, u organizaci j i CPU. bio je V. Sul jgin. poslanik Durne. saradnikVrangela i ideolog belog pokreta kojije Ziveo u Beogladu i kojije nakon uspeSnogpovratka iz SSSR-a objavio i knjigu o svom boravku tamo (Tri stolicy. Berlin, I 927).Naravno, posle njegovog uspe5nog povratka, brojni drugi ..putnici'' u SovjetskiSavez nisu se nikada vratili, a dlanovi moskovskog,,Tresta" su, prebacivSi se uemigraciju. kasnije organizovali otmicu generala Kutepova. Nakon otkrica praveprirode ,,Tresta'' (priznanjem jednog od aktera koji je jos 1921. podeo da radi zaGPU), izbio je vel iki skandal ipokenut je talas opSteg sumnjidenja u emigrantskimkrugovima. Sulfgin, kojije surnnjiden za svesnu saradnju sa GPU ili osudivan zbognaivnosti, nastavio je da Zivi u Beogradu i kasnije, Sremskim Karlovcima, sve do1945. godine kadaje uhapSen i ponovo odveden u SSSR. Tamoje osuden na 25godina zatvola, alije osloboden 1956. godine i prognan u grad Vladimir na Kljazrni.Odatle je pisao ,,Pisma nrskim ernigrantirna" (sabrana u knjigu i izdata u Moskvi.1961. godine) u koj ima.je uveravao emigraci ju da grei i u pogledu ocene stanja uSSSR-u. Umroje 1976. godine, u devedesetosmoj godini Zivota.

ir Monarhisti su predlagali da Komitet bude podreden vel. kn. NikolajuNikolajevidu koji bi. na taj nadin, faktidki postao ,,samodrZac u egzilu''. dok su.,centristi" vel. kneza smatrali ,,simbolom nacionalne Rusije", figurorn koja simbolidkiujedinjuje emigraciju, alinema faktidku moi i dak ni ne istide svoje pretenzije na presto(dok se o pitanju monarhije slobodno ne izjasni narod u oslobodenoj Rusiji). PoSto seza odluku traZila dvotreiinska ve6ina. Komitet nije ni izabran, a sam NikolajNikolajevid nije podriao predlog morrarhistidke grupacije. Neposredno nakonKongresa, umesto.jedinstvenog Komiteta folmirana su dva izvrSna tela - naglaSenomonarhistidki ..Ruski zagranidni patriotski savez'' i .,Ruski centlalni savez" koji.leokupljao.,centriste'' i kogaje predvodio Cukasov. finansijer Struveovih novina. Obeorganizacije su se pozivale na vel. kn. Nikota.ia Nikola.levida dija je smrt t929. godineditav soor udini la besoredmetrrim.

zemljoposednicima i o pr ihvatanjLl nezavisnost i nekadaSnj ih obod-

nih delova Ruske imperi je, Kongres je zavr5io rad. Po oceni. iedl log

em igrac i i i pol itieki naklonj enog istoriiara,,,nj egov suSti nski znaaaije bio vi5e mofalni , nego prakt iaki" (Nazarov, 1992:54). Savre-

menici i svedoci vel ik ih ocekivanja Struvea i dlugih inic i jatora Kon-gresa bi l isLt, poput S. Franka, znatno kr i t idni j i : . ,Kongres emigraci je

se, kao Sto se moglo predvideti, zavrsio potpunim neuspehom i

okondan je na zadovoljavajLrii nacin samo u formalnom smislu..."(Frank. 1956:140). U osnovi, neuspehom ,,kongresa ujedinjenja''ruske emigracije iznova su potvrdene nasledene politidke podele i

neukorenjenost ulnerene,,,centristid ke" pozicij e.,,Traged ij a pred re-volucionarne Rusije je bila na delu i u emigrantskom mikrokosrlosu:zemlja je imala snaZne ekstreme, a sredina nije bila Zivotnosposobna" (Pipes, 1980: 385).

Nakon faktidkog neuspeha Struveovog projekta Ltjedinjenjaemigracije na nacionalno-liberalnoj platformi," njegov politidkiaktivizam je u jesen 1927. godine pretrpeo joS jedan veliki udarac.Posle viSemesednog spora sa finansijerom ,,VozroZdeniya", Struveje bio primoran da napusti mesto glavnog urednika novina. U ovomsporu u kome su bili pomeSani politidki i l idni razlozi, visoki principii emigranske intrige, Struve je odbio da bude ,,sluga" Gukasova,bogatog trgovca naftom sa neskrivenim politidkim ambicijama.Ostav5i bez urednidkog posla, napustio je Pariz s namerom da,povratkom u Prag, izadeiz matice politidkog Zivota ruske emigracijei svoje aktivnosti ponovno usmeri ka mirnijim vodama naudnograda. Ali, Ruski pravni fakultet u Pragu je bio pred zatvaranjem zbogsmanjenja sredstava koje je ee5ka vlada davala za njegovo funkcio-nisanje. Zato je Struve odludio da prihvati ranije upuien poziv dapreuzme rukovodenje Ekonomskim institutom u Sofrji. Po5to je u

32 lstina. sam Struve nije odmah priznao neuspeh ditavog poduhvata. a ttjednoj izjavi nakon Kongresa, dakje istakao kako smatra organizaciju i odrZavanjeKonglesajednim od najve6ih druStveno-politidkih poduhvata svoga Zivota. FrankjepsiholoSkim razlozima objaSnjavao ovaj oditi Struveov gubitak ose6aja za realnost:,,Cudio sam se kako tako istorijski obrazovan i politidki uman dovel< kao Sto jeStruve. ni je video daje svaki disto emigrantski poduhvat'zidanie na pesku', dajeemigracija po imanentno-sociolo5kim zakonima svoga postojanja osttdena napolitidku besplodnost i predstavlja klasiino mesto za politidke razdore i'grupaSenja'.

Al i , St luveje tada suviSe snazno verovao u svoju obavezu i misi. iu t tantibol jsevidko.i borbi da bi te razloge imao u vidu" (Flank, 1956:138).

=Xo

tn:)E.

9-LL

NoL

Ilrl e

oco

azI=

< A

L-

5 5

'L

grupacija ruske emigracije - republikansko-demokratski blok i decrmonarhista (sledbenici vel . kneza Kir i la Vladimirovida) ponovo subojkotovali pariski skup. Takode, tokom Kongresajasno su se ispo-l j i le pol i t idke razl ike izmedu , ,centr ist icki" usrrerene intel igenci je iekstremnih monarhista i desnidara koje sr,r onemoguci le izbor i for-miranje izvr5nog politidkog organa Kongresa, jedno-g operativnogKomiteta koji bi koordinisao aktivnosti emigracije.' ' Usvajanjenrdeklaracija o stanju r.r Sovjetskom Savezu, pozivom na jedinstvo

,,Rusije u izgnanstvlr" i ,,Rusije u stradanju", te rezolucijama o pri-hvatanju podele obradive zemlje uz pravednu nadoknadu bivSim

r" Vec 1927. godine se ispostavi lo da.je posto. janje..Tresta' ' t i . , . trusta" ( iel jeokupljao poslovrre ljude n-ronarhistidkih uverenja) sanro legenda koju je smislio iorganizovao GPU sa ciljenr da se infiltrira u emigrantske knrgor,e i utide na delatnost.,akt ivist idki" r.rsmerene bele emigraci le. e i ta.,a Spi junska operaci ja ie bi la vel ikiuspeh GPU - rrekol iko istakrrut ih l idnosti bele emigraci je je i legalno putovalo r"rMoskvu na sastanke sa tarnoSnjim .,organizaci.jama", a emiglacija je ubrzo bila.,pojadana' ' novim beguncima iz SSSR-a koj i su radi l i za GPU. Jedan od ,, i legalnihputnika" u Moskvu, u organizaci j i CPU. bio je V. Sul jgin. poslanik Durne. saradnikVrangela i ideolog belog pokreta kojije Ziveo u Beogladu i kojije nakon uspeSnogpovratka iz SSSR-a objavio i knjigu o svom boravku tamo (Tri stolicy. Berlin, I 927).Naravno, posle njegovog uspe5nog povratka, brojni drugi ..putnici'' u SovjetskiSavez nisu se nikada vratili, a dlanovi moskovskog,,Tresta" su, prebacivSi se uemigraciju. kasnije organizovali otmicu generala Kutepova. Nakon otkrica praveprirode ,,Tresta'' (priznanjem jednog od aktera koji je jos 1921. podeo da radi zaGPU), izbio je vel iki skandal ipokenut je talas opSteg sumnjidenja u emigrantskimkrugovima. Sulfgin, kojije surnnjiden za svesnu saradnju sa GPU ili osudivan zbognaivnosti, nastavio je da Zivi u Beogradu i kasnije, Sremskim Karlovcima, sve do1945. godine kadaje uhapSen i ponovo odveden u SSSR. Tamoje osuden na 25godina zatvola, alije osloboden 1956. godine i prognan u grad Vladimir na Kljazrni.Odatle je pisao ,,Pisma nrskim ernigrantirna" (sabrana u knjigu i izdata u Moskvi.1961. godine) u koj ima.je uveravao emigraci ju da grei i u pogledu ocene stanja uSSSR-u. Umroje 1976. godine, u devedesetosmoj godini Zivota.

ir Monarhisti su predlagali da Komitet bude podreden vel. kn. NikolajuNikolajevidu koji bi. na taj nadin, faktidki postao ,,samodrZac u egzilu''. dok su.,centristi" vel. kneza smatrali ,,simbolom nacionalne Rusije", figurorn koja simbolidkiujedinjuje emigraciju, alinema faktidku moi i dak ni ne istide svoje pretenzije na presto(dok se o pitanju monarhije slobodno ne izjasni narod u oslobodenoj Rusiji). PoSto seza odluku traZila dvotreiinska ve6ina. Komitet nije ni izabran, a sam NikolajNikolajevid nije podriao predlog morrarhistidke grupacije. Neposredno nakonKongresa, umesto.jedinstvenog Komiteta folmirana su dva izvrSna tela - naglaSenomonarhistidki ..Ruski zagranidni patriotski savez'' i .,Ruski centlalni savez" koji.leokupljao.,centriste'' i kogaje predvodio Cukasov. finansijer Struveovih novina. Obeorganizacije su se pozivale na vel. kn. Nikota.ia Nikola.levida dija je smrt t929. godineditav soor udini la besoredmetrrim.

zemljoposednicima i o pr ihvatanjLl nezavisnost i nekadaSnj ih obod-

nih delova Ruske imperi je, Kongres je zavr5io rad. Po oceni. iedl log

em igrac i i i pol itieki naklonj enog istoriiara,,,nj egov suSti nski znaaaije bio vi5e mofalni , nego prakt iaki" (Nazarov, 1992:54). Savre-

menici i svedoci vel ik ih ocekivanja Struvea i dlugih inic i jatora Kon-gresa bi l isLt, poput S. Franka, znatno kr i t idni j i : . ,Kongres emigraci je

se, kao Sto se moglo predvideti, zavrsio potpunim neuspehom i

okondan je na zadovoljavajLrii nacin samo u formalnom smislu..."(Frank. 1956:140). U osnovi, neuspehom ,,kongresa ujedinjenja''ruske emigracije iznova su potvrdene nasledene politidke podele i

neukorenjenost ulnerene,,,centristid ke" pozicij e.,,Traged ij a pred re-volucionarne Rusije je bila na delu i u emigrantskom mikrokosrlosu:zemlja je imala snaZne ekstreme, a sredina nije bila Zivotnosposobna" (Pipes, 1980: 385).

Nakon faktidkog neuspeha Struveovog projekta Ltjedinjenjaemigracije na nacionalno-liberalnoj platformi," njegov politidkiaktivizam je u jesen 1927. godine pretrpeo joS jedan veliki udarac.Posle viSemesednog spora sa finansijerom ,,VozroZdeniya", Struveje bio primoran da napusti mesto glavnog urednika novina. U ovomsporu u kome su bili pomeSani politidki i l idni razlozi, visoki principii emigranske intrige, Struve je odbio da bude ,,sluga" Gukasova,bogatog trgovca naftom sa neskrivenim politidkim ambicijama.Ostav5i bez urednidkog posla, napustio je Pariz s namerom da,povratkom u Prag, izadeiz matice politidkog Zivota ruske emigracijei svoje aktivnosti ponovno usmeri ka mirnijim vodama naudnograda. Ali, Ruski pravni fakultet u Pragu je bio pred zatvaranjem zbogsmanjenja sredstava koje je ee5ka vlada davala za njegovo funkcio-nisanje. Zato je Struve odludio da prihvati ranije upuien poziv dapreuzme rukovodenje Ekonomskim institutom u Sofrji. Po5to je u

32 lstina. sam Struve nije odmah priznao neuspeh ditavog poduhvata. a ttjednoj izjavi nakon Kongresa, dakje istakao kako smatra organizaciju i odrZavanjeKonglesajednim od najve6ih druStveno-politidkih poduhvata svoga Zivota. FrankjepsiholoSkim razlozima objaSnjavao ovaj oditi Struveov gubitak ose6aja za realnost:,,Cudio sam se kako tako istorijski obrazovan i politidki uman dovel< kao Sto jeStruve. ni je video daje svaki disto emigrantski poduhvat'zidanie na pesku', dajeemigracija po imanentno-sociolo5kim zakonima svoga postojanja osttdena napolitidku besplodnost i predstavlja klasiino mesto za politidke razdore i'grupaSenja'.

Al i , St luveje tada suviSe snazno verovao u svoju obavezu i misi. iu t tantibol jsevidko.i borbi da bi te razloge imao u vidu" (Flank, 1956:138).

=Xo

tn:)E.

9-LL

NoL

Ilrl e

oco

azI=

< A

L-

5 5

=X

alt3=t!

NotL

12-

oz

:=

Bugarsku putovao preko Jugoslavije, bio je u prilici da odrZi neko-liko predavanja u Beogradu i upozna se sa Zivotorn ovdainie n-rskekolonije. Tokom gostovanja u Beogradu, aprila 1928. godine pred-sednik DrZavne komisije za pomoc ruskim izbeglicanta, akademikAleksandar Belii ponudio mu je posao u beogradskorrt Ruskomnauinom institutu dije je osnivanje upravo bilo u toku. Struve jeprihvatio ovu ponudu, odustao od nastavka putovanja u Sofrju itokom leta se sa porodicom preselio Lr Beograd. Tako je otpodeo naj-duZi, beogradski period njegovog emigrantskog Zivota kojije trajaosve do ratne 1942. godine.

3. Struve u Beogradu: egzil u egzilu

Struveova odluka da se sa porodicom doseli u Beograd moZebiti tumadena kao posledica,.r-rkr5tanja" njegovih privatnih Zivotnihokolnosti i potrebe da se ovda5nja ruska kolonija pojada prvorazred-nim intelektualcima. Naime, poSto je ostao bez urednidkog poloZajau Parizu i profesorskog mesta na Ruskom pravnom fakultetu uPragu, Struveu je bio neophodan novi posao. S druge strane, Beo-grad je na mapi ,,Zagranilne Rusije" u odnosu naPariz, Berlin i Prag,ipak bio balkanska ,,provincija" koju su, u najve6em broju, naselja-vali oficiri i vojnici Vrangelove armije.33 Ali, utisak o preteZno,,pro-vincijalnom duhu" ruske kolonije u Beogradu bio je plod evropske,3aa ne srpske perspektive iz koje se obrazovni i kulturni nivo ruskihemigranata-upadljivo isticao u odnosu na prosek njihovog novogokruZenja.-" Mereno ovda5njim merilima, najveii deo ruske emi-gracije je predstavljao elitu koja je zauzimala istaknuto mesto u

" .,U arhivu Aleksandra Belica saduvanje tabelarni pregled Sumarni podaci oproJesionalnom sastavu ruskilt izbeglica koji pokazuje da u uzorku od 17.905anketiranih ima 61,70/o lica iz vojne struke, 9,2o/o iz industrijske, 9,lo/, izadministrativne , 9Yo iz poljoprivredne, 3,lo/" iz medicinske, 3%o iz pravne, 2,60/o izpedagoSke, 1,2%" iz sve5tenidke. 0,8oh iz umetnidke i 0,3oh iz knjiZevne struke"(Sibinovi6. 1994.1:6)

io S. Frank, koji je 1930. godine iz Berlina doputovao u Beograd da odrZaiciklus predavanja o fiiozofskirn aspektima psihoanalize, kasnije.je zapisao da su,,osim izvesnog broia ozbiljnih luskih naudnika, moZda najveii deo ruske koloniie,uktjudujuii i neke profesore, dinili prosto malogradani koji su r.'odili tipidnirusko-provincijalni nadin Zivota, ispunjen obiljem hrane. picem i kartanjem'' (Flank,1 9 5 6 : 1 5 6 ) .

kulturnom, naucnom i pr ivrednom Zivotu Srbi je. Tako je, na pf inref,u tfenlltl(Ll Struveovog dolaska u Beograd, gotovo tre6ina profesofaBeogradskog univerziteta (ne raiunajr"rci Medicinski fakultet) bilaiz redova fLlske emigraci je (Prpa-Jovanovic, 1988:152), a vel ik idoprinos Rusa kulturnour, kao i privrednom Zivotu Srbije nijepotrebno ovde posebno isticati. Pa ipak, ovda5nja ,,ruska kolonija"je, u odnosu na parisku, berlinsku i pra5ku, oskudevala u ,,zvudnimimenima", evropski poznatim i priznatim knjiZevnirn i naudnimautoritetima. TeZnja da se u evropskim razmeranla Beograd afirmiSekao znadajan centar ruske emigracije doprinela je da se, uz flnan-sijsku pornoi Dvora i Vlade, 1928. godine odrZi .,Cetvrti kongresruskih akademskih organ izacija u errr i glac ij i " (l 6 -23. septem bra).'"kao i ,,Prvi kongres ruskih pisaca i novinara u emigraciji" (25-30.septembra) na kojima su se okupili najznadajniji naudni i knjiZevnistvaraoci zagranidne Rusije''. Takode, odluka da se u Beograduosnuje Ruski naudni institut (po uzoru na ved postojeie r-r Berlinlr iPragu), ukazivala je na arnbicije ovdaSnje ruske kolonije kao i napodrSku koju je qna uZivala u srpskim akademskim i zvanidnimkrugovima. U tom kontekstu, Beliiev poziv i angaZovanje Struveakao evropski poznatog ,,imena" za rad u novootvorenom lnstitutubio je sasvim razumljiv.ss

tt Podatke o obrazovnoj i profesionalnoj strukturi ruskih izbeglica u vrernenjihovog prispeia u Kraljevinu SHS videti u: Jovanovid, 1996:270-293. Na osnovudostupnih podataka autol ukazu-ie na.,izuzetno visok procenat izbeglica sa visokim isrednjim obrazovanjem (75,73%), kao i veoma nizak procenat neobrazovanih(nepisnrenih). koji je bio svega 2.62Vo". te navodi. poredenja radi, da je ..premapopisu iz 1921. godine u Klaljevini SHS meclu stanovniStvom starijim od l2 godinabilo dak 50,57o nepisrnenih (40,4%o medu muSkarcina i 60Y" medu Zenama)"(Jovanovii, 1996:283)

tu Delegaciju udesnika ovog Konglesa primio je kralj Aleksandar Kara-dortlevii i trinaestoricu ruskih naudnika odlikovao ,,Ordenom sv. Save" (drugog itreieg reda). Medu odlikovanim bio je i P. Stluve (vid. Euric, 1990:208).

tt Na ouo,o Kongresu Struveje udestvovao kao dlan Pariskog saveza ruskilrpisaca i novinara, iako se vec preselio u Beograd. Po dokumentaciji Beogradskogsaveza, on se u njega zvanidno udlanio 23. decembra 1928. godine i nakon togaaktivno udestvovao u aktivnostima Saveza (vid. Na straZe Rossii, I 935, s. 5 I : 60).

'* Prema Pajpsu, . ,Beti i je bio veoma impresioniran Struveom i ni je 2al ionapora da ga privude u Jugoslaviju", pa muje, pored posla i odgovarajuie plate uInstitutu. obeiao i dodatna sredstva za pokretanje sopstvenog dasopisa poput.,Ruskemisl i" . Pozivaju6i se na razgo\ior sa neimenovaninr . ,struveovim beogradskimprijateljem''. Pajps zakljudule da je .,Struve bio posebno privuden perspektivom da

56

b-

5 1

=X

alt3=t!

NotL

12-

oz

:=

Bugarsku putovao preko Jugoslavije, bio je u prilici da odrZi neko-liko predavanja u Beogradu i upozna se sa Zivotorn ovdainie n-rskekolonije. Tokom gostovanja u Beogradu, aprila 1928. godine pred-sednik DrZavne komisije za pomoc ruskim izbeglicanta, akademikAleksandar Belii ponudio mu je posao u beogradskorrt Ruskomnauinom institutu dije je osnivanje upravo bilo u toku. Struve jeprihvatio ovu ponudu, odustao od nastavka putovanja u Sofrju itokom leta se sa porodicom preselio Lr Beograd. Tako je otpodeo naj-duZi, beogradski period njegovog emigrantskog Zivota kojije trajaosve do ratne 1942. godine.

3. Struve u Beogradu: egzil u egzilu

Struveova odluka da se sa porodicom doseli u Beograd moZebiti tumadena kao posledica,.r-rkr5tanja" njegovih privatnih Zivotnihokolnosti i potrebe da se ovda5nja ruska kolonija pojada prvorazred-nim intelektualcima. Naime, poSto je ostao bez urednidkog poloZajau Parizu i profesorskog mesta na Ruskom pravnom fakultetu uPragu, Struveu je bio neophodan novi posao. S druge strane, Beo-grad je na mapi ,,Zagranilne Rusije" u odnosu naPariz, Berlin i Prag,ipak bio balkanska ,,provincija" koju su, u najve6em broju, naselja-vali oficiri i vojnici Vrangelove armije.33 Ali, utisak o preteZno,,pro-vincijalnom duhu" ruske kolonije u Beogradu bio je plod evropske,3aa ne srpske perspektive iz koje se obrazovni i kulturni nivo ruskihemigranata-upadljivo isticao u odnosu na prosek njihovog novogokruZenja.-" Mereno ovda5njim merilima, najveii deo ruske emi-gracije je predstavljao elitu koja je zauzimala istaknuto mesto u

" .,U arhivu Aleksandra Belica saduvanje tabelarni pregled Sumarni podaci oproJesionalnom sastavu ruskilt izbeglica koji pokazuje da u uzorku od 17.905anketiranih ima 61,70/o lica iz vojne struke, 9,2o/o iz industrijske, 9,lo/, izadministrativne , 9Yo iz poljoprivredne, 3,lo/" iz medicinske, 3%o iz pravne, 2,60/o izpedagoSke, 1,2%" iz sve5tenidke. 0,8oh iz umetnidke i 0,3oh iz knjiZevne struke"(Sibinovi6. 1994.1:6)

io S. Frank, koji je 1930. godine iz Berlina doputovao u Beograd da odrZaiciklus predavanja o fiiozofskirn aspektima psihoanalize, kasnije.je zapisao da su,,osim izvesnog broia ozbiljnih luskih naudnika, moZda najveii deo ruske koloniie,uktjudujuii i neke profesore, dinili prosto malogradani koji su r.'odili tipidnirusko-provincijalni nadin Zivota, ispunjen obiljem hrane. picem i kartanjem'' (Flank,1 9 5 6 : 1 5 6 ) .

kulturnom, naucnom i pr ivrednom Zivotu Srbi je. Tako je, na pf inref,u tfenlltl(Ll Struveovog dolaska u Beograd, gotovo tre6ina profesofaBeogradskog univerziteta (ne raiunajr"rci Medicinski fakultet) bilaiz redova fLlske emigraci je (Prpa-Jovanovic, 1988:152), a vel ik idoprinos Rusa kulturnour, kao i privrednom Zivotu Srbije nijepotrebno ovde posebno isticati. Pa ipak, ovda5nja ,,ruska kolonija"je, u odnosu na parisku, berlinsku i pra5ku, oskudevala u ,,zvudnimimenima", evropski poznatim i priznatim knjiZevnirn i naudnimautoritetima. TeZnja da se u evropskim razmeranla Beograd afirmiSekao znadajan centar ruske emigracije doprinela je da se, uz flnan-sijsku pornoi Dvora i Vlade, 1928. godine odrZi .,Cetvrti kongresruskih akademskih organ izacija u errr i glac ij i " (l 6 -23. septem bra).'"kao i ,,Prvi kongres ruskih pisaca i novinara u emigraciji" (25-30.septembra) na kojima su se okupili najznadajniji naudni i knjiZevnistvaraoci zagranidne Rusije''. Takode, odluka da se u Beograduosnuje Ruski naudni institut (po uzoru na ved postojeie r-r Berlinlr iPragu), ukazivala je na arnbicije ovdaSnje ruske kolonije kao i napodrSku koju je qna uZivala u srpskim akademskim i zvanidnimkrugovima. U tom kontekstu, Beliiev poziv i angaZovanje Struveakao evropski poznatog ,,imena" za rad u novootvorenom lnstitutubio je sasvim razumljiv.ss

tt Podatke o obrazovnoj i profesionalnoj strukturi ruskih izbeglica u vrernenjihovog prispeia u Kraljevinu SHS videti u: Jovanovid, 1996:270-293. Na osnovudostupnih podataka autol ukazu-ie na.,izuzetno visok procenat izbeglica sa visokim isrednjim obrazovanjem (75,73%), kao i veoma nizak procenat neobrazovanih(nepisnrenih). koji je bio svega 2.62Vo". te navodi. poredenja radi, da je ..premapopisu iz 1921. godine u Klaljevini SHS meclu stanovniStvom starijim od l2 godinabilo dak 50,57o nepisrnenih (40,4%o medu muSkarcina i 60Y" medu Zenama)"(Jovanovii, 1996:283)

tu Delegaciju udesnika ovog Konglesa primio je kralj Aleksandar Kara-dortlevii i trinaestoricu ruskih naudnika odlikovao ,,Ordenom sv. Save" (drugog itreieg reda). Medu odlikovanim bio je i P. Stluve (vid. Euric, 1990:208).

tt Na ouo,o Kongresu Struveje udestvovao kao dlan Pariskog saveza ruskilrpisaca i novinara, iako se vec preselio u Beograd. Po dokumentaciji Beogradskogsaveza, on se u njega zvanidno udlanio 23. decembra 1928. godine i nakon togaaktivno udestvovao u aktivnostima Saveza (vid. Na straZe Rossii, I 935, s. 5 I : 60).

'* Prema Pajpsu, . ,Beti i je bio veoma impresioniran Struveom i ni je 2al ionapora da ga privude u Jugoslaviju", pa muje, pored posla i odgovarajuie plate uInstitutu. obeiao i dodatna sredstva za pokretanje sopstvenog dasopisa poput.,Ruskemisl i" . Pozivaju6i se na razgo\ior sa neimenovaninr . ,struveovim beogradskimprijateljem''. Pajps zakljudule da je .,Struve bio posebno privuden perspektivom da

56

b-

5 1

lrl=X

*J)

lE.o

-L

N

)lJ-

'9Fo(Dl

zI

Sudeii po Struveovoj koresponclenciji, njegovi prvi utisci orrslovima Livota i racla u Beograclu bili su veoma pozitivni.'"' Brojnaruska l<oloni-ia, pri.iateljska naklonost domaieg stanovniStva. miran ijef t in svakodnevni Zivot, kao i intenzivan rad u okviru Rusl<ognaucnog instituta, predstavljali su svetliju stranu Struveovog pocet-nog ..beogradskog perioda". Predvodeii odeljenje hurrranistidkihnauka Ruskog Instituta, Struveje svoju ogronrnu energiju preusnte-rio sa neposredno politidkog angaZmana na akademsko istraZivanjeistorije Rusije, probleme filozofrje, pravne i ekonomske teorije.SecajLrii se svog gostovanja u Beogradu 1930. godine, Frankje ka-snije zapisao da je Struve,.Ziveo, kao i uvek, meilu gornilom knjiga,izudavajudi osim ruske istorije i rrrnogo drugih predmeta, koriste6i seizvesnim brojem relativno dobrih beogradskih biblioteka. On jeuop5te imao zadivljujuiu sposobnost da se, Zive6i daleko od velikihkr,rlturnih centara, orijentiSe u naudninr novinar.na i da pronalazistare, desto jedino njemu poznate knjige - jednom recju, da nepre-kidno pro5iruje svoju i bez toga ogromnLr erudiciju. Iz Beograda jeon saraclivao u jednont Bedkorn dasopisu objavtjuju6i tamo svojedlanke iz politicke ekonomije i sociologije"ao (Frank, 1956: 157).Ali, nezavisno od Struveove plodne publicistidke aktivnosti urusko-emigrantskim i inostranim dasopisima, njegova glavna delat-nost tokom Livota u Beogradu bilaje vezana za kurseve i predavanjana Ruskom naudnom institutu. U periodu od 1928. do 1940. godineon je radio na, kako bi se to danas reklo, tri vi5egodi5nja projektaInstituta. Prvi je bio posveien istraZivanju ekonomske i kulturne

joSjednom izdaje sopstvene novine bez kojih se oseiao, kakoje govorio, 'kao pticaslomljenih kri la' ." (Pipes. 1980: 395). Nezavisno od toga da l i je Bel i i zaista.,obeiao'' Stluveu sredstva za pokletanje dasopisa. dinjenica je da Struve takavdasopis u Beogradu nije izdavao. Istina, on je iz Beograda uredivao nedeljnik.,Rossiya i slavyanstvo" koj i je izlazio u Palizu (1928-1934) zahvaljujui ifinansijskoj podrSci deSkog politidara KramarZa.

i' .,Oude u Jugoslaviji su povoljne okolnosti za intelektualnu delatnost meduemigracijom, povoliniiie nego bilo gde''. pisao.je Struve svom prijatelju Meljgunovu10. maja 1928. godine. tokom svog prvog dolaska u Beograd.

o" Frank ima na urnu Struveove radove objavljivane u Bedkorn easopisuZeitscltriJi ftir Natoinaldkonomie. od ko.iih .ie najvedi bro.j Stampan u periodu1936-1938. godine. Iz Beograda.je Struve razvio redovnu saradnju i sa uglednimdasopisom The Slavonic Revlew (London). a napisao je i veci broj odrednica zaEnciklopediju dluStvenih nauka (Enc.yclopedia oJ'the Social Science, Nerv York.Seligrnan and Johnson, eds.)

is tor i je Rusi je od najrani j ih vrenrena do XVII I veka ( 1928-1932);drugi ( tokom l93l-34) se bavio soci jalnirn i pot i t idkim ideiama ipokret inra u Rusi l i od 1825. godine, a u treiem je racl io na istor i j idruStvenih i pol i t ickih pokreta Lr Rusi j i od druge polovine XIX vekado Oktobarske revolucije. Pored toga, on je rr-rkovodio redovnirnradnim seminarima koj i su se odrZaval i u lnst i tutu i koj i su bi l i po-svedeni razmatranju problema savt'el'nene dru5tvene, pravne iekonomske teorije. Uz sve to, Struve je u lnstitutu odrZao preko 90javnih predavanja na razlidite teme: od antidke i novovekovne filo-zofije, istorije ruske misli i knjiZevnosti, preko evropske ekonomskei sociolo5ke misli, do komentara savremenih politiclcih dogadaja.orAli, ubrzo se pokazalo da Struveova zadivljuju6a radna energija iogromni dijapazon njegovih naudnih interesovanja ne nailaze uruskoj beogradskoj koloniji na odgovarajuiu paZnju i odjek: .,Bilo.ieZafosno videti kako on ogromno blago svojih znanja rasipa pred ma-lobrojnim ruskim starim generalirrra i staricama koji su bili njegovisluSaoci. Omladina je, osim retkih i sludajnih izuzetaka, kako se tokaZe,' blistala svqi im odsustvom "' (Frank, I 956 : I 56).42 Naravno, tone znadi da u Becigradu nije postojala uZa intelektualna zajednica odijem plodnom radu svedodi i sedamnaest svezaka dasopisa (Zapi-sti) kojegje od 1930. do 1941. godine izdavao Ruski naudni institutu Beogradu. Neki od dlanova ove zajednice, (poput istoridara pravaT. Taranovskog, osnivada Interne klinike i profesora Medicinskogfakulteta lgnatovskog, matematidara Davca, kao i tada mladog vi-zantologa G. Ostrogorskog), bili su i Struveovi lidni prijatelji. Ali, uSirim kugovima ruske emigracije u Beogradu brzo je doSlo do ,,hla-denja" prema Struveu koje je bilo notivisano, pre svega, politidkim iideolo5kim razlozima.

'' Spisak tema njegovih (objavljenih i neobjavljenih) predavanja dat je uStruve, 1952:377-380.

nt Palps istide da su na podetlnr Struveova predavanja privladita veliku paZnju.ali daje interes za njih ubrzo podeo da opada: ,,Publika se smanjila - neki su izgubiliinteresovanje. neki nisu irnali vremena, a drugima, posebno istaknutim studentima.nije bio po ukusu Struveov staromodni intelektualni pristup problerrirla Rusije jer suprefelirali ukljudenje u 'aktivistidke' bolbene i potitidke organizacije" (pipes.1980:400). Desetakgodina nakon dolaska u Beograd, Strlveje pisao Franku da se napredavanju o Frankovoj knjizi NepostiZlruoe skupilo oko 25 ljudi. a cla .,dlanovaInsti tuta ni je bi lo - nj ihova suStinska karakterist ika je.. . to da oni ne posecujusastanke' ' (Pismo od 19. novembra 1939. u : Frank. 1956: 172).

5 8

L--

59

lrl=X

*J)

lE.o

-L

N

)lJ-

'9Fo(Dl

zI

Sudeii po Struveovoj koresponclenciji, njegovi prvi utisci orrslovima Livota i racla u Beograclu bili su veoma pozitivni.'"' Brojnaruska l<oloni-ia, pri.iateljska naklonost domaieg stanovniStva. miran ijef t in svakodnevni Zivot, kao i intenzivan rad u okviru Rusl<ognaucnog instituta, predstavljali su svetliju stranu Struveovog pocet-nog ..beogradskog perioda". Predvodeii odeljenje hurrranistidkihnauka Ruskog Instituta, Struveje svoju ogronrnu energiju preusnte-rio sa neposredno politidkog angaZmana na akademsko istraZivanjeistorije Rusije, probleme filozofrje, pravne i ekonomske teorije.SecajLrii se svog gostovanja u Beogradu 1930. godine, Frankje ka-snije zapisao da je Struve,.Ziveo, kao i uvek, meilu gornilom knjiga,izudavajudi osim ruske istorije i rrrnogo drugih predmeta, koriste6i seizvesnim brojem relativno dobrih beogradskih biblioteka. On jeuop5te imao zadivljujuiu sposobnost da se, Zive6i daleko od velikihkr,rlturnih centara, orijentiSe u naudninr novinar.na i da pronalazistare, desto jedino njemu poznate knjige - jednom recju, da nepre-kidno pro5iruje svoju i bez toga ogromnLr erudiciju. Iz Beograda jeon saraclivao u jednont Bedkorn dasopisu objavtjuju6i tamo svojedlanke iz politicke ekonomije i sociologije"ao (Frank, 1956: 157).Ali, nezavisno od Struveove plodne publicistidke aktivnosti urusko-emigrantskim i inostranim dasopisima, njegova glavna delat-nost tokom Livota u Beogradu bilaje vezana za kurseve i predavanjana Ruskom naudnom institutu. U periodu od 1928. do 1940. godineon je radio na, kako bi se to danas reklo, tri vi5egodi5nja projektaInstituta. Prvi je bio posveien istraZivanju ekonomske i kulturne

joSjednom izdaje sopstvene novine bez kojih se oseiao, kakoje govorio, 'kao pticaslomljenih kri la' ." (Pipes. 1980: 395). Nezavisno od toga da l i je Bel i i zaista.,obeiao'' Stluveu sredstva za pokletanje dasopisa. dinjenica je da Struve takavdasopis u Beogradu nije izdavao. Istina, on je iz Beograda uredivao nedeljnik.,Rossiya i slavyanstvo" koj i je izlazio u Palizu (1928-1934) zahvaljujui ifinansijskoj podrSci deSkog politidara KramarZa.

i' .,Oude u Jugoslaviji su povoljne okolnosti za intelektualnu delatnost meduemigracijom, povoliniiie nego bilo gde''. pisao.je Struve svom prijatelju Meljgunovu10. maja 1928. godine. tokom svog prvog dolaska u Beograd.

o" Frank ima na urnu Struveove radove objavljivane u Bedkorn easopisuZeitscltriJi ftir Natoinaldkonomie. od ko.iih .ie najvedi bro.j Stampan u periodu1936-1938. godine. Iz Beograda.je Struve razvio redovnu saradnju i sa uglednimdasopisom The Slavonic Revlew (London). a napisao je i veci broj odrednica zaEnciklopediju dluStvenih nauka (Enc.yclopedia oJ'the Social Science, Nerv York.Seligrnan and Johnson, eds.)

is tor i je Rusi je od najrani j ih vrenrena do XVII I veka ( 1928-1932);drugi ( tokom l93l-34) se bavio soci jalnirn i pot i t idkim ideiama ipokret inra u Rusi l i od 1825. godine, a u treiem je racl io na istor i j idruStvenih i pol i t ickih pokreta Lr Rusi j i od druge polovine XIX vekado Oktobarske revolucije. Pored toga, on je rr-rkovodio redovnirnradnim seminarima koj i su se odrZaval i u lnst i tutu i koj i su bi l i po-svedeni razmatranju problema savt'el'nene dru5tvene, pravne iekonomske teorije. Uz sve to, Struve je u lnstitutu odrZao preko 90javnih predavanja na razlidite teme: od antidke i novovekovne filo-zofije, istorije ruske misli i knjiZevnosti, preko evropske ekonomskei sociolo5ke misli, do komentara savremenih politiclcih dogadaja.orAli, ubrzo se pokazalo da Struveova zadivljuju6a radna energija iogromni dijapazon njegovih naudnih interesovanja ne nailaze uruskoj beogradskoj koloniji na odgovarajuiu paZnju i odjek: .,Bilo.ieZafosno videti kako on ogromno blago svojih znanja rasipa pred ma-lobrojnim ruskim starim generalirrra i staricama koji su bili njegovisluSaoci. Omladina je, osim retkih i sludajnih izuzetaka, kako se tokaZe,' blistala svqi im odsustvom "' (Frank, I 956 : I 56).42 Naravno, tone znadi da u Becigradu nije postojala uZa intelektualna zajednica odijem plodnom radu svedodi i sedamnaest svezaka dasopisa (Zapi-sti) kojegje od 1930. do 1941. godine izdavao Ruski naudni institutu Beogradu. Neki od dlanova ove zajednice, (poput istoridara pravaT. Taranovskog, osnivada Interne klinike i profesora Medicinskogfakulteta lgnatovskog, matematidara Davca, kao i tada mladog vi-zantologa G. Ostrogorskog), bili su i Struveovi lidni prijatelji. Ali, uSirim kugovima ruske emigracije u Beogradu brzo je doSlo do ,,hla-denja" prema Struveu koje je bilo notivisano, pre svega, politidkim iideolo5kim razlozima.

'' Spisak tema njegovih (objavljenih i neobjavljenih) predavanja dat je uStruve, 1952:377-380.

nt Palps istide da su na podetlnr Struveova predavanja privladita veliku paZnju.ali daje interes za njih ubrzo podeo da opada: ,,Publika se smanjila - neki su izgubiliinteresovanje. neki nisu irnali vremena, a drugima, posebno istaknutim studentima.nije bio po ukusu Struveov staromodni intelektualni pristup problerrirla Rusije jer suprefelirali ukljudenje u 'aktivistidke' bolbene i potitidke organizacije" (pipes.1980:400). Desetakgodina nakon dolaska u Beograd, Strlveje pisao Franku da se napredavanju o Frankovoj knjizi NepostiZlruoe skupilo oko 25 ljudi. a cla .,dlanovaInsti tuta ni je bi lo - nj ihova suStinska karakterist ika je.. . to da oni ne posecujusastanke' ' (Pismo od 19. novembra 1939. u : Frank. 1956: 172).

5 8

L--

59

Za uralobrojnr"r ali aktivnu eserovskt-r grr"rpacijr.r okLrpljenu okobeogradskog Zemgora i casopisa Ruski arhiv rezervisanost i distarrcaprerna StruveLr bila je prirodrra - njihova levidarska pozicija i diskret-no-prosovjetski stav iskljudivao je rnogucnost saradnje sa Stflrveoutkao deklarisanim ..desnicalorl". Ali, ni za vecinsku, desno-monarhi-stidki orijentisanu ernigraciju Stluve nije bio prihvatljiv zbog njegove.,sumnjive" proSlosti, kritike samodlZavlja i odbijanja mogucnostipuke restauracije ,,starog reZima" nakon priZeljkivanog pada boljSe-vizma. U.iednoj anonimnoj broSuriob-iavljenoj 1936. godine u Beogra-du, Struve je kao ..stari mason" optlden da je ..u stara dobra vl'emen4zajedno sa svojirn kolegom

'fugan-Baranovskim, prvi zasejao mark-sizarn na deviianskom tlr"r Rusije". Njegova aktivnost u ,,Savezuos lobodenj a" je, zatim, okarakterisana kao,,subverzivna propaganda"koja je, ,,trujudi mozak od rodenja slepe ruske inteligencije", dovelado nametanja luskom narodu ,,surovog Zidovskog jarma". Pozivajuciemigraciju da se distancira od Struvea, pisac anonimnog pamfleta jezakljudio da .,Struve moZe potpuno zasluZeno i ponosno nositi titulu'Oca ruskog boljSevizma'!"43 Gresi mladosti, kao i odbijanje svo-denja Revolucije na.,Zidovsko-masonsku" zaveru vodili su izolacij i im arginal izacij i Struvea u konzervativno-monarhistidkoj sred ini sta-rijeg pokoljenja ruske emigracije. Ali, u politidkom pogledu, on je joSmanje uspevao da nade zajednidki jezik sa mladim pokoljenjimaokupljenim u brojne,,postrevolucional'ne" pokrete ruske emigracije.Naime, pored vec postoje6ih politidkih podela prenetih iz Rusije,tokom dvadesetih i podetkom tridesetih godina u okviru ruske emi-gracije nastaju novi, ,,postrevolucionarni" pokreti koji se ideolo5kiprofiliSu nezavisno od zatedenih politidkih grupacija. Sa nastankompokreta poput, ,smenovehovstva", , ,evroazi jstva", , ,sol idar izma",

,,mladorusa"...., obnavlja se tradicionalni sukob ,,odeva i dece", d. napolitidku i kultumu pozornicu ruske emigracije stupaju nove gene-racije koje svoje potitidko i idejno stanoviSte artikuliSu u protivstavupren-ra predrevolucionarnim ideoloSkim i partijskim formacijamasvojih odeva. Veliki uticaj na njihov nastanak vrie ideoloSka previ-ranja unutar evropskog okruZenja (italijanski fa5izam, pre svega), aprihvatanje Revolucije kao ,,svrSenog dina" predstavlja za njih polaznutadku od koje tragaju za moguinostima njenog ,,prevladavanja", a ne

"' Struve nije biojedina lneta ovoga napada, a anoninrna bro5ura.je stampanapod naslovom: Strandman, Struve, A. Ksjunin, Pronin i Ko. (1936:10-l l)

prostog .,negiranja" ko.ii karakte|iSe tradiciorralistickrr .,belr-r" emi-graciju. Struve .le. ranih dvadesetih, od samog trastanka .,sllleno-vehovswa" i .,evroaziistva" klitikovao ove postfevolucionarne pokrete

koje su predvodili njegovi bivSi Lrcenici - Nikolaj Ustrjalov i Petat

Savicki.aa Ustrjalovljev ..nacional-boljSevizarl" je odbacivao kaopraktidko prihvatanje boljSevizma koje se ideoloSki racionalizuje po-

zivanjem na ,,nacionalne" interese Rusije, dok je ,,evroazijstvo" za

njega, kao uverenog ..zapadnjaka" bilo neprilrvatliivo zbog Leze oposebnom neevlopskom, (evroazijskom) identitetLr RLrsiie. Kombi-nacija ove politidke i idejno-teorijske arguntentacije bila je plime-

njiva i kritici veiine kasnije nastalih oblika postrevolucionanihpokreta, ali Struve se njirna nije posebno bavio. Svaki poku5aj kom-binovanja sovjeta kao organizacione forme (prevedene najezik kor-porativizma) sa tradicionalnim idealom samodrZavlja i opravdanjeove sinteze metafizidkom ,,drugo5cu" Rusije u odnosu na Evropu,morala je biti tuda Struveu kao liberalnom konzervativcu. Stoga je

njegova distanca prema,,postrevo lucionarn i tn" pokreti ma bi la logid-na, a dinjenica daJe jedan od njih * pokret,.Mladorusa"-- bio posebnosnaZan u ruskoj beogradskoj koloniji dovela je do sukoba aktivistatog pokreta sa Struveom.

Politidki pokret i partija ,,Mladorusa" spadaju u jednu od naj-egzotidnijih politidkih i ideolo5kih pojava ,,zagranidne Rusije",svojevrsni ,,Komsomol" ruske emigracije. Partija je osnovana uMinhenu 1923. godine pod imenom ,,Savez mlada Rtrsija", a od1925. godine delovalaje kao ,,Savez mladorusa"-_Njen osnivad je biodvadesetjednogodiSnji Aleksandar Kazem-Beko' ko.li 1e bio uverenda zbog svoje okrenutosti pro5losti starija pokotjenja emigranatanisu sposobna da razumeju smisao savremenih zbivanja u Rusiji i

oo Vise o ,,smenovehovstvu" (nacional-bollSevizmu) i ,,evroazijstvu" videti umojim radovima: Subotic. (1996:207-222) i Suboti i (1993:77-105)

ot Kn. nleksandar Kazem-Bel< svojom biografijorn slikovito potvrcluje ipojadava utisak o .,egzotidnosti" pokreta ko.ii je pledvodio. Potonrak ugledneplemi6ke porodice (iranskog porekla), Kazern-Bek ( roden 1902. godine),Skolovaose i Ziveo u Parizu i Nenradkoj. Pred Drugi svetski rat, uprkos ranijim vezama sanemadkim nacist ima. isel io se u Ameriku, a 1956. godine vraia se u SSSR. Nakonpovratka u domovinu. zapoSljava se u Moskovsko.i patrijarSiji kao prevodilac isavetnik za medunarodrru saradnju Patr i- jarha Alekseja I. Umro je 1977. godine uMoskvi. a u zborniku Bogoslovskih rurlova lVloskovske PatriiarSije (Vol.34) Stampanje 1997. godine njegor, obiman racl o 2ivotu Patr i larha Alekse.ja I .

xo

a

9-LL

N

Jtr

1l.O

trt o

cofazi

60

L--

6 t

Za uralobrojnr"r ali aktivnu eserovskt-r grr"rpacijr.r okLrpljenu okobeogradskog Zemgora i casopisa Ruski arhiv rezervisanost i distarrcaprerna StruveLr bila je prirodrra - njihova levidarska pozicija i diskret-no-prosovjetski stav iskljudivao je rnogucnost saradnje sa Stflrveoutkao deklarisanim ..desnicalorl". Ali, ni za vecinsku, desno-monarhi-stidki orijentisanu ernigraciju Stluve nije bio prihvatljiv zbog njegove.,sumnjive" proSlosti, kritike samodlZavlja i odbijanja mogucnostipuke restauracije ,,starog reZima" nakon priZeljkivanog pada boljSe-vizma. U.iednoj anonimnoj broSuriob-iavljenoj 1936. godine u Beogra-du, Struve je kao ..stari mason" optlden da je ..u stara dobra vl'emen4zajedno sa svojirn kolegom

'fugan-Baranovskim, prvi zasejao mark-sizarn na deviianskom tlr"r Rusije". Njegova aktivnost u ,,Savezuos lobodenj a" je, zatim, okarakterisana kao,,subverzivna propaganda"koja je, ,,trujudi mozak od rodenja slepe ruske inteligencije", dovelado nametanja luskom narodu ,,surovog Zidovskog jarma". Pozivajuciemigraciju da se distancira od Struvea, pisac anonimnog pamfleta jezakljudio da .,Struve moZe potpuno zasluZeno i ponosno nositi titulu'Oca ruskog boljSevizma'!"43 Gresi mladosti, kao i odbijanje svo-denja Revolucije na.,Zidovsko-masonsku" zaveru vodili su izolacij i im arginal izacij i Struvea u konzervativno-monarhistidkoj sred ini sta-rijeg pokoljenja ruske emigracije. Ali, u politidkom pogledu, on je joSmanje uspevao da nade zajednidki jezik sa mladim pokoljenjimaokupljenim u brojne,,postrevolucional'ne" pokrete ruske emigracije.Naime, pored vec postoje6ih politidkih podela prenetih iz Rusije,tokom dvadesetih i podetkom tridesetih godina u okviru ruske emi-gracije nastaju novi, ,,postrevolucionarni" pokreti koji se ideolo5kiprofiliSu nezavisno od zatedenih politidkih grupacija. Sa nastankompokreta poput, ,smenovehovstva", , ,evroazi jstva", , ,sol idar izma",

,,mladorusa"...., obnavlja se tradicionalni sukob ,,odeva i dece", d. napolitidku i kultumu pozornicu ruske emigracije stupaju nove gene-racije koje svoje potitidko i idejno stanoviSte artikuliSu u protivstavupren-ra predrevolucionarnim ideoloSkim i partijskim formacijamasvojih odeva. Veliki uticaj na njihov nastanak vrie ideoloSka previ-ranja unutar evropskog okruZenja (italijanski fa5izam, pre svega), aprihvatanje Revolucije kao ,,svrSenog dina" predstavlja za njih polaznutadku od koje tragaju za moguinostima njenog ,,prevladavanja", a ne

"' Struve nije biojedina lneta ovoga napada, a anoninrna bro5ura.je stampanapod naslovom: Strandman, Struve, A. Ksjunin, Pronin i Ko. (1936:10-l l)

prostog .,negiranja" ko.ii karakte|iSe tradiciorralistickrr .,belr-r" emi-graciju. Struve .le. ranih dvadesetih, od samog trastanka .,sllleno-vehovswa" i .,evroaziistva" klitikovao ove postfevolucionarne pokrete

koje su predvodili njegovi bivSi Lrcenici - Nikolaj Ustrjalov i Petat

Savicki.aa Ustrjalovljev ..nacional-boljSevizarl" je odbacivao kaopraktidko prihvatanje boljSevizma koje se ideoloSki racionalizuje po-

zivanjem na ,,nacionalne" interese Rusije, dok je ,,evroazijstvo" za

njega, kao uverenog ..zapadnjaka" bilo neprilrvatliivo zbog Leze oposebnom neevlopskom, (evroazijskom) identitetLr RLrsiie. Kombi-nacija ove politidke i idejno-teorijske arguntentacije bila je plime-

njiva i kritici veiine kasnije nastalih oblika postrevolucionanihpokreta, ali Struve se njirna nije posebno bavio. Svaki poku5aj kom-binovanja sovjeta kao organizacione forme (prevedene najezik kor-porativizma) sa tradicionalnim idealom samodrZavlja i opravdanjeove sinteze metafizidkom ,,drugo5cu" Rusije u odnosu na Evropu,morala je biti tuda Struveu kao liberalnom konzervativcu. Stoga je

njegova distanca prema,,postrevo lucionarn i tn" pokreti ma bi la logid-na, a dinjenica daJe jedan od njih * pokret,.Mladorusa"-- bio posebnosnaZan u ruskoj beogradskoj koloniji dovela je do sukoba aktivistatog pokreta sa Struveom.

Politidki pokret i partija ,,Mladorusa" spadaju u jednu od naj-egzotidnijih politidkih i ideolo5kih pojava ,,zagranidne Rusije",svojevrsni ,,Komsomol" ruske emigracije. Partija je osnovana uMinhenu 1923. godine pod imenom ,,Savez mlada Rtrsija", a od1925. godine delovalaje kao ,,Savez mladorusa"-_Njen osnivad je biodvadesetjednogodiSnji Aleksandar Kazem-Beko' ko.li 1e bio uverenda zbog svoje okrenutosti pro5losti starija pokotjenja emigranatanisu sposobna da razumeju smisao savremenih zbivanja u Rusiji i

oo Vise o ,,smenovehovstvu" (nacional-bollSevizmu) i ,,evroazijstvu" videti umojim radovima: Subotic. (1996:207-222) i Suboti i (1993:77-105)

ot Kn. nleksandar Kazem-Bel< svojom biografijorn slikovito potvrcluje ipojadava utisak o .,egzotidnosti" pokreta ko.ii je pledvodio. Potonrak ugledneplemi6ke porodice (iranskog porekla), Kazern-Bek ( roden 1902. godine),Skolovaose i Ziveo u Parizu i Nenradkoj. Pred Drugi svetski rat, uprkos ranijim vezama sanemadkim nacist ima. isel io se u Ameriku, a 1956. godine vraia se u SSSR. Nakonpovratka u domovinu. zapoSljava se u Moskovsko.i patrijarSiji kao prevodilac isavetnik za medunarodrru saradnju Patr i- jarha Alekseja I. Umro je 1977. godine uMoskvi. a u zborniku Bogoslovskih rurlova lVloskovske PatriiarSije (Vol.34) Stampanje 1997. godine njegor, obiman racl o 2ivotu Patr i larha Alekse.ja I .

xo

a

9-LL

N

Jtr

1l.O

trt o

cofazi

60

L--

6 t

X

F,u )fdo<-u

No!u

tr(DlazJ

=

Evropi . ldeologi le t radic ionalnog ntonar l t izma. I i bera l izma. denro-k ra t i j e i r az l i t i t i h r rebo l jSev i i k i h ob l i ka soc i j a l i zn ra su , poKazenr-Beku, nemodne da odgovore naizazove Revolucije i potresekoj i pro is t idu iz posleratn ih kr iza evropskih drZava. Nove gerreraci , jemorajr-r fornrulisati sopstvena, originalrra polit idka re5enja koja necerobovati starim ideologijanra. Pojave itali janskog faSizma i nerrad-kog nacional-socijalizma su, Lr toul surislu, par.adigmatidue.uu preu-zimajuii od njih krit iku zapadne denrokr-ati je i parlanrentariznra, kaoi antikapital istidku retoriku, m ladi Rusi rloraj u prihvatit i RevoIucij ukao grandiozni pokuSaj izgradnje novog dru5tva - alternative zapad-nim,,p lutokrat i jama". Uspesi industr . i jske izgradnje, probudenaenergi ja Si rok ih narodnih nrasa i n j ihova par t ic ipaci ja u pol i t ickomZivotu zemlje kroz ,,Sovjete", te jacanje sovjetske drZave predsta-vljali su, po Mladorusiura, pokazatelje pozitivnog ishoda Revolucije.Ali, bolj5evizam je poniStio osnovni polit idki princip nacionalneRusije - monarhiju, pa su Mladorusi, kao sledbenici samodrZadkihpretenzija velikog kneza Kiri la, svoj polit idki program saZeli u devizi:,,Car i Soujeti". Drugim redima, oni su buduinost Rusije videli u,, nac i onal i zac ij i " bo lj Sev izm a, tj. u zadr Zav anju sovj etske o r ganiza-cije druitvenog Zivota dopr"rnjene monarhijskom vla5iu, u izgradnjinovog obtika ,,proleterske" (narodne) monarhije. Stoga su Mtado-rusi sebe nazivali,,drugom sovjetskom partijom,,, a u svom organi-zacionom ustrojstvu reprodukovali mesavinu mistidnih ,,redova.. istrogo hij erarhizovane i centralizovane partije sl idne boljSevidkoj izvremena ilegalnog rada*'. Celokupna mladoruska organizacija je bila

o" Bliskost Mladorusa faSizrnr,r je bila uodljiva vei po njihovom spolja5njernizgledu (uniforme) inadinu pozdravl janja. Al i . nj ihov podetno pozit ivni odnos premanemadko.i .,nacionalnoj revoluciji" je kasnile za'renjen kitikom nacizma zbognjegove otvorene rasistidke mrznje prema Slovenirna. Tako je septernbra 193g. godineKazem-Bek u jednom osvrtu na ideolosku evoluciju pokreta istakao: .,Nazivaju6i sebefasistima i pozdravlja.juii fasistidku ide.ju mi smo pod fasizmom podrazume'aliduhovni i idealistidki pokret upravljen ka socijalno.j pravdi r-r svetskorn okviru i pripostovanju nacionalnih osobenosti. pokret kon-re nije svojstven rasni egoizam, pokretkojije suprotan po duhu iplaksi nemadkom nacional-socijalizrnu,. (cit. pr.ema: Kosik,2000: l3 ) .

l i Preuzirnanje rarrobol j5evidke sirnbol ike vidl j ivo je i u nazivr.r glavnih novi-na pokreta - .,M ladoruska is kra" Organizac ioni princip ,,demokr.atskog centr.alizma.,Kazem-Bek u .jednom cirkularnour pismu upucenom svim rrladoruskirn orga-nizaci jama fbrrnul i5e na sledei i nadirr: . .svaki r l ladorus mo2e irrat i svoje misl jenje,al i je duZan da delu je saglasno misl ien ju 'odstva...Delovan je r ' lado'usa.ie u rukamahijerarhi je.. . . . (ci t . prema: Kosik. 2000: 7)

t lostepeno organizovana - od .,pokreta" kao naj 5i re forme, pfeko .,par-ti je", do .,reda" (orden) ko.i i je predstavljalo elitu pokreta, njegovo

,,tvrdo-jezgro" Clanovi ,,reda" sLr se okupljali Lr .,ognjiStim a" (oicrgy),

a ova kratka digresija o ,,Mlaclolr-rsinra" je uzrokovana dirrienicorn dasu upravo na teritori j i JLrgoslavije postojale njihove brojne parti iskeie l i je i . ,ognj iSta" .aS Sukob koj i . ie 1934. godine Struve inrao sa pred-vodnikom beogradskih ,,Mladorusa", I l jom Tolstojenr (unukom sla-vnog pisca).ae ukazivao je na neprijatetjstvo koje je prema njerruiskazivao znaaajni deo mlade generacije ruskih emigrarlata LrBeogradu.

Pomenuti sukob o konre je op5irno izveitavala beogradskaStampa kao o .,sukobu starih i rrrladih na skupu ruskih enriglanata"(Polit ikal t icao se odnosa enrigracije pfema medunarodnom polo-Zaju SSSR-a, a povod mu je bilo Struveovo javno predavanje odr-Lano 5. marta 1934. godine u Ruskorn domu. Prema pisanjLrondaSnje Stampe, ( ,,Polit ika", br.927 l, s. 7), Struve je krit ikovao

,,rdavi i laZni 'patriotizam' dela emigracije koji je po svom objektufiktivan, a po sadrZini apsolutno bezidejan". Obrazlaluci tezu daSSSR ne moZe pietendovati na patriotske sentimente emigracije jerje upravo boljSevizam uni5tio ..nacionalnu Rusiju", Struve je za-kljudio da pogor5anje medunarodnog poloZaja SSSR-a i eventualnisukob sa Japanom, moZe biti podetak unutra5njeg raspada boljSe-vidke vlasti izazvanog opStim nezadovoljstvom i ustankom stano-vni5tva. Iako je trideset godina ranije, u ,,Oslobodenju", osudivaopozdravne telegrame koje su rr"rski studenti i protivnici samodrZavlja

" Prerl-,a ruskom istoridaru V Kosiku. partijske 6etije .,Mladorusa" supostojale u Beogradu, Dubrovniku, Zagrebu. Po2alevcu. Skoplju, Smeclerevu.Subotici, a.,ognjiSta" su bila fonnirana u Beogradu. Novom Sadu i Vukovalu (Kosik,2000:4). Po naSern knjiZevnom istoridaru O. Duri6u: .,Na teritoriji Jugoslavije'ognjiSta' (odagi) mladorusa su bili u Beogradu (Karadordeva 4lllV zatinr KlaljiceNatalije), Petrovgradu (Zrenjaninu). Subotici i dmgim gladovima'' (Durii,1990:185). Ali, bez obzira na iscrpnost ovih podataka. oba autora svedode oaktivnosti Mladorusa u Beogradu gde je izlazilo nekoliko njihovih glasila od kojih sunajvaZnij i '. Naie vremj a (nedelinik, 1934) i Russkoe delo (nedeljnik | 93 6-3 8).

on I l ia 1tt i . ia) Tolstoj (1887-1970) injegov brat Vladimir(1899-196?) bi l i suistaknuti pripadnici mladoruskog pokreta. Obo.jica su se nakon Drugog svetskog ratavratili u Moskvu gde je llija radio kao pledavad srpskohrvatskog .jezik naMoskovskom univerzitetu i izdao Sroskohrvatsko-ruski rednik. Nieeov sin Nikita LTolstoj (roden 1923. godine u VlScti- unrro t996. u Moskvi) biojI svetski poznatslavista, akademik RAN. ko.ii.je svoje ()slr(,\'no i gimnazijsko obrazovanje stekao uBeogradu.

6 '

\-

63

X

F,u )fdo<-u

No!u

tr(DlazJ

=

Evropi . ldeologi le t radic ionalnog ntonar l t izma. I i bera l izma. denro-k ra t i j e i r az l i t i t i h r rebo l jSev i i k i h ob l i ka soc i j a l i zn ra su , poKazenr-Beku, nemodne da odgovore naizazove Revolucije i potresekoj i pro is t idu iz posleratn ih kr iza evropskih drZava. Nove gerrerac i , jemorajr-r fornrulisati sopstvena, originalrra polit idka re5enja koja necerobovati starim ideologijanra. Pojave itali janskog faSizma i nerrad-kog nacional-socijalizma su, Lr toul surislu, par.adigmatidue.uu preu-zimajuii od njih krit iku zapadne denrokr-ati je i parlanrentariznra, kaoi antikapital istidku retoriku, m ladi Rusi rloraj u prihvatit i RevoIucij ukao grandiozni pokuSaj izgradnje novog dru5tva - alternative zapad-nim,,p lutokrat i jama". Uspesi industr . i jske izgradnje, probudenaenergi ja Si rok ih narodnih nrasa i n j ihova par t ic ipaci ja u pol i t ickomZivotu zemlje kroz ,,Sovjete", te jacanje sovjetske drZave predsta-vljali su, po Mladorusiura, pokazatelje pozitivnog ishoda Revolucije.Ali, bolj5evizam je poniStio osnovni polit idki princip nacionalneRusije - monarhiju, pa su Mladorusi, kao sledbenici samodrZadkihpretenzija velikog kneza Kiri la, svoj polit idki program saZeli u devizi:,,Car i Soujeti". Drugim redima, oni su buduinost Rusije videli u,, nac i onal i zac ij i " bo lj Sev izm a, tj. u zadr Zav anju sovj etske o r ganiza-cije druitvenog Zivota dopr"rnjene monarhijskom vla5iu, u izgradnjinovog obtika ,,proleterske" (narodne) monarhije. Stoga su Mtado-rusi sebe nazivali,,drugom sovjetskom partijom,,, a u svom organi-zacionom ustrojstvu reprodukovali mesavinu mistidnih ,,redova.. istrogo hij erarhizovane i centralizovane partije sl idne boljSevidkoj izvremena ilegalnog rada*'. Celokupna mladoruska organizacija je bila

o" Bliskost Mladorusa faSizrnr,r je bila uodljiva vei po njihovom spolja5njernizgledu (uniforme) inadinu pozdravl janja. Al i . nj ihov podetno pozit ivni odnos premanemadko.i .,nacionalnoj revoluciji" je kasnile za'renjen kitikom nacizma zbognjegove otvorene rasistidke mrznje prema Slovenirna. Tako je septernbra 193g. godineKazem-Bek u jednom osvrtu na ideolosku evoluciju pokreta istakao: .,Nazivaju6i sebefasistima i pozdravlja.juii fasistidku ide.ju mi smo pod fasizmom podrazume'aliduhovni i idealistidki pokret upravljen ka socijalno.j pravdi r-r svetskorn okviru i pripostovanju nacionalnih osobenosti. pokret kon-re nije svojstven rasni egoizam, pokretkojije suprotan po duhu iplaksi nemadkom nacional-socijalizrnu,. (cit. pr.ema: Kosik,2000: l3 ) .

l i Preuzirnanje rarrobol j5evidke sirnbol ike vidl j ivo je i u nazivr.r glavnih novi-na pokreta - .,M ladoruska is kra" Organizac ioni princip ,,demokr.atskog centr.alizma.,Kazem-Bek u .jednom cirkularnour pismu upucenom svim rrladoruskirn orga-nizaci jama fbrrnul i5e na sledei i nadirr: . .svaki r l ladorus mo2e irrat i svoje misl jenje,al i je duZan da delu je saglasno misl ien ju 'odstva...Delovan je r ' lado'usa.ie u rukamahijerarhi je.. . . . (ci t . prema: Kosik. 2000: 7)

t lostepeno organizovana - od .,pokreta" kao naj 5i re forme, pfeko .,par-ti je", do .,reda" (orden) ko.i i je predstavljalo elitu pokreta, njegovo

,,tvrdo-jezgro" Clanovi ,,reda" sLr se okupljali Lr .,ognjiStim a" (oicrgy),

a ova kratka digresija o ,,Mlaclolr-rsinra" je uzrokovana dirrienicorn dasu upravo na teritori j i JLrgoslavije postojale njihove brojne parti iskeie l i je i . ,ognj iSta" .aS Sukob koj i . ie 1934. godine Struve inrao sa pred-vodnikom beogradskih ,,Mladorusa", I l jom Tolstojenr (unukom sla-vnog pisca).ae ukazivao je na neprijatetjstvo koje je prema njerruiskazivao znaaajni deo mlade generacije ruskih emigrarlata LrBeogradu.

Pomenuti sukob o konre je op5irno izveitavala beogradskaStampa kao o .,sukobu starih i rrrladih na skupu ruskih enriglanata"(Polit ikal t icao se odnosa enrigracije pfema medunarodnom polo-Zaju SSSR-a, a povod mu je bilo Struveovo javno predavanje odr-Lano 5. marta 1934. godine u Ruskorn domu. Prema pisanjLrondaSnje Stampe, ( ,,Polit ika", br.927 l, s. 7), Struve je krit ikovao

,,rdavi i laZni 'patriotizam' dela emigracije koji je po svom objektufiktivan, a po sadrZini apsolutno bezidejan". Obrazlaluci tezu daSSSR ne moZe pietendovati na patriotske sentimente emigracije jerje upravo boljSevizam uni5tio ..nacionalnu Rusiju", Struve je za-kljudio da pogor5anje medunarodnog poloZaja SSSR-a i eventualnisukob sa Japanom, moZe biti podetak unutra5njeg raspada boljSe-vidke vlasti izazvanog opStim nezadovoljstvom i ustankom stano-vni5tva. Iako je trideset godina ranije, u ,,Oslobodenju", osudivaopozdravne telegrame koje su rr"rski studenti i protivnici samodrZavlja

" Prerl-,a ruskom istoridaru V Kosiku. partijske 6etije .,Mladorusa" supostojale u Beogradu, Dubrovniku, Zagrebu. Po2alevcu. Skoplju, Smeclerevu.Subotici, a.,ognjiSta" su bila fonnirana u Beogradu. Novom Sadu i Vukovalu (Kosik,2000:4). Po naSern knjiZevnom istoridaru O. Duri6u: .,Na teritoriji Jugoslavije'ognjiSta' (odagi) mladorusa su bili u Beogradu (Karadordeva 4lllV zatinr KlaljiceNatalije), Petrovgradu (Zrenjaninu). Subotici i dmgim gladovima'' (Durii,1990:185). Ali, bez obzira na iscrpnost ovih podataka. oba autora svedode oaktivnosti Mladorusa u Beogradu gde je izlazilo nekoliko njihovih glasila od kojih sunajvaZnij i '. Naie vremj a (nedelinik, 1934) i Russkoe delo (nedeljnik | 93 6-3 8).

on I l ia 1tt i . ia) Tolstoj (1887-1970) injegov brat Vladimir(1899-196?) bi l i suistaknuti pripadnici mladoruskog pokreta. Obo.jica su se nakon Drugog svetskog ratavratili u Moskvu gde je llija radio kao pledavad srpskohrvatskog .jezik naMoskovskom univerzitetu i izdao Sroskohrvatsko-ruski rednik. Nieeov sin Nikita LTolstoj (roden 1923. godine u VlScti- unrro t996. u Moskvi) biojI svetski poznatslavista, akademik RAN. ko.ii.je svoje ()slr(,\'no i gimnazijsko obrazovanje stekao uBeogradu.

6 '

\-

63

=Xo

'u)ft?-LL

No)LL

F

loz:

s lal i japanskom Caru u nadi c la ce luski vo. lni poraz ubrzat i pot i t idkepronrene, Struve se sada poslr-rZio upfavo nj ihovonr argurlentaci jour.N.i egovo predavanj e.j e b i lo Lrprav I i eno protiv Mi lj ukov I j evog pozi vaenrigraciji da ne porrraZe raspardavanje SSSR-a," ali je izazvalooStru reakciju .,mladorusa" I. Tolstoja kojije kritikovao ..profesor-sku logil<u" i Struvea i MiljLrkova, tvrde6i da emigracija mora akti-vno (. ,krvl ju i Zrtvama") branit i SSSR jer je on pod opsadom mo6nihspol jnih nepri jatel ja koj i su i , ,nanetnul i bol jSevizanr ' ' Rusi j i . Bol j -Sevizam ie, po Tolstojevom nri5ljenju, biti prevladan od strauenacionalnih snaga u samorl Sovjetskom Savezu kojije. za razliku od,,zarubeine", jedina istinska RLrsija. Svoj govor Tolstoj je zavrSioosudonr ,,stare" enrigracije i podseianjem publike na StruveovuproSlost: ,,Stari politidari srnatraju sebe za so ruske zemlje, smatrajuda je nacionalna Rusija ovde. Oni ie pre pristati na to da umre Rusijanego da priznaju svoju smft. Ljudi koji govore o 'istorijskom shva-tanju' zaboravljaju svoju vlastitu istoriju. Oni su to prevodili KarlaMarksa na ruski jezik...i propovedali takozvani 'neomarksizam'.

Oni su to u inostranstvu 1905. godine u listu 'Oslobodenje' napadalicara Nikolu, pozivajuii na osvetu. Veliki Car-Mudenik svojom jekrvlju dokazao svoju odanost, ljubav iveru prema svojoj naciji, anjegovi dLeIati, kroz Sesnaest godina, skrnave ovde dom njegovogsvetog imena."5r Nakon ovih izgovorenih redi, publika je burnonegodovala, predsedavajuci je oduzeo red Tolstoju i on se povukaouz povike, zviZduke i skandiranje: ,.napolje!...napolje!", a beograd-ski dnevnik ,,Stampa" je objavio tekst pod naslovom: ..Rusi izbaciliTolstojevog unuka iz Ruskog domal"

Prikazani sukob Struvea sa I. Tolstojem moZe biti tretiran kaojedan od ,,skandala" karakteristidnih za emigrantsku sredinu u kojojmali sporovi desto dobijaju predimenzioniran zna(aj. Ali, taj sukobje zanimljiv kao pokazatelj Sile rasprostranjene rezervisanosti premaStruveu u beogradskoj ruskoj koloniji jer je, nakon njega, H. Davacnapisao broSuru ,,lstina o Struveu" u kojoj je izloLio biografrju svogprijatelja i istakao njegove zasluge za ,,nacionalnu stvar". Odi-

-") Paradoksalno. 1904. godine uloge su bile dijametralno suprotne - Miljukov

.je priZellkivao vo.jni poraz Rusije, a Struve.je smilivao radikalne studente ipozivaoih na solidarnost sa annijorn.

t ' Cit . pre,oa..Pol i t ic i", od7.3. 1934. goti ine. Osim na Struvea, Tolstoj. iealudirao i na V. Sul igina ko.i i . ie kao pledstavnik Dume traZio i pr imio od Nikolaja I Iakt o abdikaci i i .

gledno, sam .,inciderrt" sa Tolstojem ne bi bio dovoljan razlog zapisanje te knjige - Tolstojeve stavove o ,,neor.narksisti" i ,,dZelatLr"Cara morali su delit i Siri krugovi ruske emigracije u Beogradr-r. U

osnovi, njima su anticipirane oslrde Struvea koje ce se kasnijepojaviti u vec pominjanoj anonimnoj broSuri, ali ovoga pllta one sllpoticale iz .,Mladoruske" (prosovjetske), a ne iz desno-rnonarhi-stidke grupacije. Nameie se zakljudak da Struve nije bio .,na dobromglasu" kod velikog i uticajnog dela kako ,,mlade'', tako i ,,stari je"generacije emigranata. Da je njegov status u javnosti i izvan emi-grantskog okruZenja takav, pokazalo se vei nakon dvadesetak danaod incidenta sa Tolstojem. Naime, na predlog grupe profesora pred-vodene Slobodanom Jovanovi6em, Struveje izabran za honorarnogprofesora sociologije na Pravnom fakultetu. Prvo, pristupnopredavanje bilo je zakazano 2a29. mar1" 1934. godine i u velikoj saliPravnog fakulteta se, pored brojnih kolega, okupilo mnoStvo stu-denata i gradana. Ali, neposredno nakon Stoje prof. Tasi6 predstaviopredavada, posle prve izgovorene Struveove redenice, ugaSeno je

svetlo u sali i uz aviZduke i viku, publika je podela da baca jaja idubre u pravcu kat"edre! Nakon toga, Struve je morao da napusti saluivi5e nikada nije mogao da odrZi predavanje na Pravnom fakultetu".Po5to je ved bio izabran za profesora, u strahu od novih demo-nstracija, fakultetska Llprava je prona5la kompromisno re5enje -

Struve je predavao na Pravnom fakultetu, ali ne u Beogradu vei nanjegovom isturenom odeljenju u Subotici. Do podetka rata, on je kaoprofesor beogradskog Pravnog fakultetajednom mesedno putovao uSuboticu i tamo tri dana predavao studentima opStu sociologiju ipolit idku ekonomiju. U Subotici njegova predavanja nisu izazivalaprotivljenje studenata jer takve demonstracije, za razliku od beo-gradskih, ne bi imale velikiodjek u javnosti. Odigledno, demonstra-cijaje bila polit idki motivisana (nije se radilo o staleSko-studentskiminteresima, niti se dovodila u pitanje strudnosti novoizabranogprofesora) - organizatori su bili beogradski studenti-komunisti iSkojevci, a u protestu na Pravnom faku-ltetu su udestvovali i,,Mladorusi" i pripadnici ekstremno desnih grupa ruske emigracije.Veljko Vlahovi6, tada student Tehnidkog fakulteta, dlan SKOJ-a ipredsednik,,Akcionog odbora studentskih udruZenja" organizo-vanje demonstracije protiv Struvea (zbog koje je priveden u

64

L.-

' " V ide t i : . ,Po l i t i ka" .b r .9294(30. I I I I934) .s t r .4 . ib r .9295 (3 l . I l l I934) .s t r2 .

65

=Xo

'u)ft?-LL

No)LL

F

loz:

s lal i japanskom Caru u nadi c la ce luski vo. lni poraz ubrzat i pot i t idkepronrene, Struve se sada poslr-rZio upfavo nj ihovonr argurlentaci jour.N.i egovo predavanj e.j e b i lo Lrprav I i eno protiv Mi lj ukov I j evog pozi vaenrigraciji da ne porrraZe raspardavanje SSSR-a," ali je izazvalooStru reakciju .,mladorusa" I. Tolstoja kojije kritikovao ..profesor-sku logil<u" i Struvea i MiljLrkova, tvrde6i da emigracija mora akti-vno (. ,krvl ju i Zrtvama") branit i SSSR jer je on pod opsadom mo6nihspol jnih nepri jatel ja koj i su i , ,nanetnul i bol jSevizanr ' ' Rusi j i . Bol j -Sevizam ie, po Tolstojevom nri5ljenju, biti prevladan od strauenacionalnih snaga u samorl Sovjetskom Savezu kojije. za razliku od,,zarubeine", jedina istinska RLrsija. Svoj govor Tolstoj je zavrSioosudonr ,,stare" enrigracije i podseianjem publike na StruveovuproSlost: ,,Stari politidari srnatraju sebe za so ruske zemlje, smatrajuda je nacionalna Rusija ovde. Oni ie pre pristati na to da umre Rusijanego da priznaju svoju smft. Ljudi koji govore o 'istorijskom shva-tanju' zaboravljaju svoju vlastitu istoriju. Oni su to prevodili KarlaMarksa na ruski jezik...i propovedali takozvani 'neomarksizam'.

Oni su to u inostranstvu 1905. godine u listu 'Oslobodenje' napadalicara Nikolu, pozivajuii na osvetu. Veliki Car-Mudenik svojom jekrvlju dokazao svoju odanost, ljubav iveru prema svojoj naciji, anjegovi dLeIati, kroz Sesnaest godina, skrnave ovde dom njegovogsvetog imena."5r Nakon ovih izgovorenih redi, publika je burnonegodovala, predsedavajuci je oduzeo red Tolstoju i on se povukaouz povike, zviZduke i skandiranje: ,.napolje!...napolje!", a beograd-ski dnevnik ,,Stampa" je objavio tekst pod naslovom: ..Rusi izbaciliTolstojevog unuka iz Ruskog domal"

Prikazani sukob Struvea sa I. Tolstojem moZe biti tretiran kaojedan od ,,skandala" karakteristidnih za emigrantsku sredinu u kojojmali sporovi desto dobijaju predimenzioniran zna(aj. Ali, taj sukobje zanimljiv kao pokazatelj Sile rasprostranjene rezervisanosti premaStruveu u beogradskoj ruskoj koloniji jer je, nakon njega, H. Davacnapisao broSuru ,,lstina o Struveu" u kojoj je izloLio biografrju svogprijatelja i istakao njegove zasluge za ,,nacionalnu stvar". Odi-

-") Paradoksalno. 1904. godine uloge su bile dijametralno suprotne - Miljukov

.je priZellkivao vo.jni poraz Rusije, a Struve.je smilivao radikalne studente ipozivaoih na solidarnost sa annijorn.

t ' Cit . pre,oa..Pol i t ic i", od7.3. 1934. goti ine. Osim na Struvea, Tolstoj. iealudirao i na V. Sul igina ko.i i . ie kao pledstavnik Dume traZio i pr imio od Nikolaja I Iakt o abdikaci i i .

gledno, sam .,inciderrt" sa Tolstojem ne bi bio dovoljan razlog zapisanje te knjige - Tolstojeve stavove o ,,neor.narksisti" i ,,dZelatLr"Cara morali su delit i Siri krugovi ruske emigracije u Beogradr-r. U

osnovi, njima su anticipirane oslrde Struvea koje ce se kasnijepojaviti u vec pominjanoj anonimnoj broSuri, ali ovoga pllta one sllpoticale iz .,Mladoruske" (prosovjetske), a ne iz desno-rnonarhi-stidke grupacije. Nameie se zakljudak da Struve nije bio .,na dobromglasu" kod velikog i uticajnog dela kako ,,mlade'', tako i ,,stari je"generacije emigranata. Da je njegov status u javnosti i izvan emi-grantskog okruZenja takav, pokazalo se vei nakon dvadesetak danaod incidenta sa Tolstojem. Naime, na predlog grupe profesora pred-vodene Slobodanom Jovanovi6em, Struveje izabran za honorarnogprofesora sociologije na Pravnom fakultetu. Prvo, pristupnopredavanje bilo je zakazano 2a29. mar1" 1934. godine i u velikoj saliPravnog fakulteta se, pored brojnih kolega, okupilo mnoStvo stu-denata i gradana. Ali, neposredno nakon Stoje prof. Tasi6 predstaviopredavada, posle prve izgovorene Struveove redenice, ugaSeno je

svetlo u sali i uz aviZduke i viku, publika je podela da baca jaja idubre u pravcu kat"edre! Nakon toga, Struve je morao da napusti saluivi5e nikada nije mogao da odrZi predavanje na Pravnom fakultetu".Po5to je ved bio izabran za profesora, u strahu od novih demo-nstracija, fakultetska Llprava je prona5la kompromisno re5enje -

Struve je predavao na Pravnom fakultetu, ali ne u Beogradu vei nanjegovom isturenom odeljenju u Subotici. Do podetka rata, on je kaoprofesor beogradskog Pravnog fakultetajednom mesedno putovao uSuboticu i tamo tri dana predavao studentima opStu sociologiju ipolit idku ekonomiju. U Subotici njegova predavanja nisu izazivalaprotivljenje studenata jer takve demonstracije, za razliku od beo-gradskih, ne bi imale velikiodjek u javnosti. Odigledno, demonstra-cijaje bila polit idki motivisana (nije se radilo o staleSko-studentskiminteresima, niti se dovodila u pitanje strudnosti novoizabranogprofesora) - organizatori su bili beogradski studenti-komunisti iSkojevci, a u protestu na Pravnom faku-ltetu su udestvovali i,,Mladorusi" i pripadnici ekstremno desnih grupa ruske emigracije.Veljko Vlahovi6, tada student Tehnidkog fakulteta, dlan SKOJ-a ipredsednik,,Akcionog odbora studentskih udruZenja" organizo-vanje demonstracije protiv Struvea (zbog koje je priveden u

64

L.-

' " V ide t i : . ,Po l i t i ka" .b r .9294(30. I I I I934) .s t r .4 . ib r .9295 (3 l . I l l I934) .s t r2 .

65

pot ic i iu) , objaSn javao. je d in jenicorr - ie Struve Lr io . ,opor tur t is ta ' ' ko j i

se odvoj io od soci ja l -denrokrat i je i netadnom tvrdnjorn daie on b icrpr is ta l ica . .e l<onorrr izrna" prot iv koga je Leni in vocl io . .Zestokuborbu".i-t Ali. bez obzira na ..ekonor.nizam" i poznavanje doktrirrar-nih sporova u ruskoj socijaldernokrati j i s podetka veka, zair"rgoslo-venske kor .nuniste Struve je b io . .o tpadnik" i n legova . .d is identska ' 'proSlostje bila dovoljan razlogza spredavanle predavadkog kursa izsociologije za postiplonce i doktorante Pravnog fakulteta. Paladok-salno, is ta ta proSlost je Struvea d isk ledi tovala u oc i r ra monar-histidke emigracrje, samo sa obrnutirn kvalif ikativom .,oca ruskogmarksizrla". dok mr.r je kod .,Mladorusa" oduzirnala moralni lrgledborcaza nacionalnu Rusi ju koju su orr i v idel i u spoju sa sovjets l< i r rinstitucijama! Jedinstvo ,, levice" i ,,desnice" Lr pogledu Struvea je

bi lo post ignuto, pa je . ,b i lo potpuno zamis l ivo da se univerz i te tskopredavanje prekine na osnovu toga sto je predavad bio izdajnik icarizma i revolucije koja ga je svrgla" (Pipes, 1980: 42 1).

Zarazllku od spola sa Tolstojem zakoji se moZe re6i da je biosamo ..svada u (ernigrantskoj) porodici", dogadaj na Pravnom bio je

teZi incident ko.j i je, po Frankovim recima, Struveu ,,pomradioZivot". Neprijateljstvo prema njemu nije vi5e bilo ogranideno naemigrantske grupe, vec je, posredstvom srpskih komunista, proSi-reno u javnosti do te mere daje, kao Sto sam pomenuo, uprava fakul-teta bila prisil jena da se faktidki l iSi njegovih predavadkih usluga. Oznadajnijem Struveovom angaZmanu u akademskorn i javnom

Zivotu Srbije iJugoslavije posle toga te5ko da je moglo bit i redi.5a

i3 , ,U Lenj inovim del ima postoj i pogtavl je o pr is ta l icarna 'ekononr izma' ,

protiv kojih.je Lenjin vodio Zestoku borbu. Jedan od takvihje bio i Petar Struve. koji

.je izvesno vreme bio u Socijaldemokratskoj partiji, a poznavao je i Lenjina. Kada se

odvojio od Socijaldemokratske partije i stao na delo oportunista, Lenjinje i protiv

njega poveo borbu. Struve je vei bio star dovek kada su ga postavili za profesora

Beogradskog univetziteta. Doneli smo odluku da mu onenrogucinto da odrii svojepristnpno predctvanje, na koje je do5lo nekoliko stotina studenata. Bilo je i gradana.

Petar Stnrve je iza5ao na govornicu i sarno st igao da kaZe: 'Cospodo.. . ' i n iSta v iSe.

. ier smo tada ugasi l i osvet l jenie, zagluSi l i ga povic i r -na i zasr-r l i otpacima. - fako

smo gapotpuno onemoguci l i i oteral i s Univerz i teta" (Vlahovi i :1960:259).

5o Struueova pr isutnost u kul turnom i naudnom 2ivotuJugoslavi je svela se naobjavl j ivanje dela n jegovih p ledavanja iz . ,Uvoda u opStu socio logi lu" ko. j i . je drZao uSubot ic i . Svi t i radovi su objavl jeni uAr l t ivu za prat tne i drui tvene nauke \1936:YolXXXII . No 6. st r . 517 -527 : 19-?B: Vol . XXXVI. No l -2 s. I I 0- | 13, Vol . XXXVI. No

6 . s . 5 6 1 - 5 7 8 : 1 9 3 9 : Y o l . X X X V I I I . N o . 5 - 6 . s . 4 , 1 4 - 4 5 0 . V o l . X X X t X . N o . l - 2 . s . l - 8 .Vol . XXXIX. No. 4. s. 289-295: 1940: Yol . XLI I . No. 2. s. 8 l -90). Osim ovih d lanaka

Struveov marginal r t i po loZa. j u odnosu r ra evropske centre pol i t ic l<og

i kulturnog Zivota ruske eurigracije bio je pojadan osecajemizolovanosti i ..r.noralne napuStenosti" - kako unutar beogradskerLlske kolonije, tako i unutar 5ire druStvene sredine u kojoj je Ziveo.Uz sve to. njegov materijalni poloZaj.je bivao sve loSij i - troSl<oviZ ivota u Beograclu su ras l i i sredstva koja je uspevao daobezbedin isu b i la dovol jna zana(, in Z ivota na ko. i i je b io naviknut . ) ) Stoga je

tokom godina Struveovo prvobitno zadovoljstvo Llslovima Zivota uBeogradu i ovdaSnjom ruskom kolonijom zalnenjeno nezado-voljstvom i uverenjem da je dolazak u Beograd bio ,,teSka gre5ka''koja se, zbog njegove starosti, ne moZe vi5e ispraviti. 'o Eventualnupromenu sredine je onemoguiavala i promena polit idke situacije uEvropi i ratna pletnja koja se nadvijala nad zemljama r.r kojima su po-stojali snaZni centri ruske emigracije. Zahvaljujuii stipendij i Srpskeakademije nauka Struve je 1938. godine boravio na studijskomboravku u Londonrl i Parizu, gde je Lr bibliotekama tragao za izvo-rima neophodnim za zavrSetak svog velikog rada o ruskoj istori j i .Ali, nedovr5eni tukopis knjige o istori j i Rusije je propao tokornnemadkog bombardovanja Beograda'', a okupacijom JugoslavijeStruve se ponovo na5ao na istori jskom ,,raskrSiu" i l i , kako je toFrank gorko zakljudio, .,na bespu6u".

koji bi, ako bi se sakupili ujednu knjigu. bili znadajni prilog istoriji sociologi.je u rras,Strr.rve je t Arhivu objavio samo jo5 dva nekrologa (R. Mihels i V. Stern.y i .iedanprikaz.

55 Po Frankovom svedodenju, Struve se nije Zatio prijateljima na rnaterijalnuoskudicu, al i je jednom pri l ikom. maja 1939. godine, gorko zakludio u pismuJelaSevidu: .,Zalim Sto nisam paralizovan, Sto nisarn poludeo - moZda bi me se tadaruska emigracija setila". Nakon toga, Frank je poklenuo akciju sakupljanja pomoiiza Struvea koji niuje iz Beoglada priznao daje ,,prinuden da Zivi od plate kojaje uznatnoj meri n-ranja od one koja muje obedana kada.je pozvan i koja ne obezbedujeelementanri Zivotni minimum, pa se potpuno uval io u dugove' ' (Frank. 1956:170).Frankovi pokuSaji da Stnrveu obezbedi ameridku ili englesku stipendiju nisu urodiliplodom usled nadolazeiih ratnih zbivanja.

56 Odgovarajuci na pitanje. iednog pri jatel la o moguinosti njegovog dosel ja-vanja u Jugoslaviju, Struve 4. rnarta 1937. godine piSe: .,Jugoslavija. s obzirom nakarakter lokalnog emigrantskog okruZenja koje ja smatram najgorim od svih. nedolazi u obzir ' ' , te mu savetuje da se presel i Lr Sofr iu. (Pismu Curikovu. ci t . prema:P ipes .1980:397) .

tt Od tog nrkopisa koji je trebalo da predstavlja sintezu i krr.rnu Struveovograda na istori j i Rusi je saduvano je prvih sest poglavl ja koje. je on rani je poslao r"r Parizt ont su objavl jeni posthur.nno (Struve. 1952)

=x

a)l

9-LL

N

=u

F

colazJ

66

>-.

67

pot ic i iu) , objaSn javao. je d in jenicorr - ie Struve Lr io . ,opor tur t is ta ' ' ko j i

se odvoj io od soci ja l -denrokrat i je i netadnom tvrdnjorn daie on b icrpr is ta l ica . .e l<onorrr izrna" prot iv koga je Leni in vocl io . .Zestokuborbu".i-t Ali. bez obzira na ..ekonor.nizam" i poznavanje doktrirrar-nih sporova u ruskoj socijaldernokrati j i s podetka veka, zair"rgoslo-venske kor .nuniste Struve je b io . .o tpadnik" i n legova . .d is identska ' 'proSlostje bila dovoljan razlogza spredavanle predavadkog kursa izsociologije za postiplonce i doktorante Pravnog fakulteta. Paladok-salno, is ta ta proSlost je Struvea d isk ledi tovala u oc i r ra monar-histidke emigracrje, samo sa obrnutirn kvalif ikativom .,oca ruskogmarksizrla". dok mr.r je kod .,Mladorusa" oduzirnala moralni lrgledborcaza nacionalnu Rusi ju koju su orr i v idel i u spoju sa sovjets l< i r rinstitucijama! Jedinstvo ,, levice" i ,,desnice" Lr pogledu Struvea je

bi lo post ignuto, pa je . ,b i lo potpuno zamis l ivo da se univerz i te tskopredavanje prekine na osnovu toga sto je predavad bio izdajnik icarizma i revolucije koja ga je svrgla" (Pipes, 1980: 42 1).

Zarazllku od spola sa Tolstojem zakoji se moZe re6i da je biosamo ..svada u (ernigrantskoj) porodici", dogadaj na Pravnom bio je

teZi incident ko.j i je, po Frankovim recima, Struveu ,,pomradioZivot". Neprijateljstvo prema njemu nije vi5e bilo ogranideno naemigrantske grupe, vec je, posredstvom srpskih komunista, proSi-reno u javnosti do te mere daje, kao Sto sam pomenuo, uprava fakul-teta bila prisil jena da se faktidki l iSi njegovih predavadkih usluga. Oznadajnijem Struveovom angaZmanu u akademskorn i javnom

Zivotu Srbije iJugoslavije posle toga te5ko da je moglo bit i redi.5a

i3 , ,U Lenj inovim del ima postoj i pogtavl je o pr is ta l icarna 'ekononr izma' ,

protiv kojih.je Lenjin vodio Zestoku borbu. Jedan od takvihje bio i Petar Struve. koji

.je izvesno vreme bio u Socijaldemokratskoj partiji, a poznavao je i Lenjina. Kada se

odvojio od Socijaldemokratske partije i stao na delo oportunista, Lenjinje i protiv

njega poveo borbu. Struve je vei bio star dovek kada su ga postavili za profesora

Beogradskog univetziteta. Doneli smo odluku da mu onenrogucinto da odrii svojepristnpno predctvanje, na koje je do5lo nekoliko stotina studenata. Bilo je i gradana.

Petar Stnrve je iza5ao na govornicu i sarno st igao da kaZe: 'Cospodo.. . ' i n iSta v iSe.

. ier smo tada ugasi l i osvet l jenie, zagluSi l i ga povic i r -na i zasr-r l i otpacima. - fako

smo gapotpuno onemoguci l i i oteral i s Univerz i teta" (Vlahovi i :1960:259).

5o Struueova pr isutnost u kul turnom i naudnom 2ivotuJugoslavi je svela se naobjavl j ivanje dela n jegovih p ledavanja iz . ,Uvoda u opStu socio logi lu" ko. j i . je drZao uSubot ic i . Svi t i radovi su objavl jeni uAr l t ivu za prat tne i drui tvene nauke \1936:YolXXXII . No 6. st r . 517 -527 : 19-?B: Vol . XXXVI. No l -2 s. I I 0- | 13, Vol . XXXVI. No

6 . s . 5 6 1 - 5 7 8 : 1 9 3 9 : Y o l . X X X V I I I . N o . 5 - 6 . s . 4 , 1 4 - 4 5 0 . V o l . X X X t X . N o . l - 2 . s . l - 8 .Vol . XXXIX. No. 4. s. 289-295: 1940: Yol . XLI I . No. 2. s. 8 l -90). Osim ovih d lanaka

Struveov marginal r t i po loZa. j u odnosu r ra evropske centre pol i t ic l<og

i kulturnog Zivota ruske eurigracije bio je pojadan osecajemizolovanosti i ..r.noralne napuStenosti" - kako unutar beogradskerLlske kolonije, tako i unutar 5ire druStvene sredine u kojoj je Ziveo.Uz sve to. njegov materijalni poloZaj.je bivao sve loSij i - troSl<oviZ ivota u Beograclu su ras l i i sredstva koja je uspevao daobezbedin isu b i la dovol jna zana(, in Z ivota na ko. i i je b io naviknut . ) ) Stoga je

tokom godina Struveovo prvobitno zadovoljstvo Llslovima Zivota uBeogradu i ovdaSnjom ruskom kolonijom zalnenjeno nezado-voljstvom i uverenjem da je dolazak u Beograd bio ,,teSka gre5ka''koja se, zbog njegove starosti, ne moZe vi5e ispraviti. 'o Eventualnupromenu sredine je onemoguiavala i promena polit idke situacije uEvropi i ratna pletnja koja se nadvijala nad zemljama r.r kojima su po-stojali snaZni centri ruske emigracije. Zahvaljujuii stipendij i Srpskeakademije nauka Struve je 1938. godine boravio na studijskomboravku u Londonrl i Parizu, gde je Lr bibliotekama tragao za izvo-rima neophodnim za zavrSetak svog velikog rada o ruskoj istori j i .Ali, nedovr5eni tukopis knjige o istori j i Rusije je propao tokornnemadkog bombardovanja Beograda'', a okupacijom JugoslavijeStruve se ponovo na5ao na istori jskom ,,raskrSiu" i l i , kako je toFrank gorko zakljudio, .,na bespu6u".

koji bi, ako bi se sakupili ujednu knjigu. bili znadajni prilog istoriji sociologi.je u rras,Strr.rve je t Arhivu objavio samo jo5 dva nekrologa (R. Mihels i V. Stern.y i .iedanprikaz.

55 Po Frankovom svedodenju, Struve se nije Zatio prijateljima na rnaterijalnuoskudicu, al i je jednom pri l ikom. maja 1939. godine, gorko zakludio u pismuJelaSevidu: .,Zalim Sto nisam paralizovan, Sto nisarn poludeo - moZda bi me se tadaruska emigracija setila". Nakon toga, Frank je poklenuo akciju sakupljanja pomoiiza Struvea koji niuje iz Beoglada priznao daje ,,prinuden da Zivi od plate kojaje uznatnoj meri n-ranja od one koja muje obedana kada.je pozvan i koja ne obezbedujeelementanri Zivotni minimum, pa se potpuno uval io u dugove' ' (Frank. 1956:170).Frankovi pokuSaji da Stnrveu obezbedi ameridku ili englesku stipendiju nisu urodiliplodom usled nadolazeiih ratnih zbivanja.

56 Odgovarajuci na pitanje. iednog pri jatel la o moguinosti njegovog dosel ja-vanja u Jugoslaviju, Struve 4. rnarta 1937. godine piSe: .,Jugoslavija. s obzirom nakarakter lokalnog emigrantskog okruZenja koje ja smatram najgorim od svih. nedolazi u obzir ' ' , te mu savetuje da se presel i Lr Sofr iu. (Pismu Curikovu. ci t . prema:P ipes .1980:397) .

tt Od tog nrkopisa koji je trebalo da predstavlja sintezu i krr.rnu Struveovograda na istori j i Rusi je saduvano je prvih sest poglavl ja koje. je on rani je poslao r"r Parizt ont su objavl jeni posthur.nno (Struve. 1952)

=x

a)l

9-LL

N

=u

F

colazJ

66

>-.

67

t|l

Zarazlikuod znadajnog clela ruske erniglacije koii. ie iz razli-

dit ih razloga isl<azivao at' irritet pferra fhSizmr"r i naciznlu (stari ie

pokol jenje zbog ant isemit iznta i ant ikomuniznra, a nr lade zbog

nacionalne revolr-rcije i ideje ..tfeceg pttta' '), Struve je od podetka

zattzirnzrojasnLr kiit idku distancu prelna njima''n Stoga. on nije bio

iznenaderr kada gaje u maju 1941. godine, uprkos n jegovog pood-

maklog 2ivotnog doba, uhapsio Gestapo. Nakon kratkog boravka u

beogradskom zatvoru, Struve je deportovan u Grac, grad u korre je

boravio kao student . Uveren da je n legovo hapSenje posledica de-

nuncijacije potekle iz krugova ekstremne emigrantske desnice kojoj

je njegov lcrit iclci stav prema nacizrnu bio poznat, Struve.ie u Gracu

saznao da je on za Gestapo, ., levidar" i .,stari pri jateli L,errj ina"' Po

jednoj verzij i ,5e Struve je u zatvolu slucajno doSao do nemackog

izdanla Istorije hotjieviike partiie i upravniku zatvora pokazao kako

se on u toj knjizi pominje samo kao .. izda.inik" i "nepli jatelj '" rad-

nidke klase i komunizma. Nakon toga, bio je osloboden i vracen u

Beograd. Odbijajudi bilo kakvu saradnju sa okupatorirna, Struve je

godinu dana proveo u Beogradu bez posla i sredstava za l ivot, na

ivici gladi. JoS 1939. godine on je, u pismu Franku, folmulisao stav

da su za njega nacional-socijalizam i boljSevizam dve .,f iakcije" to-

ta l i tar izma: . ,Moje stanoviste se svodi na formul l t : 'u jednrr vrect t ' l I

nacional-socijalizam i boljSevizam moraju, ne samo realno, vec Sto

je vaZni je , iduhovno b i t i svrstani u ' jednu vre iu ' . Sada to samo

malobrojni shvataju, a jo5 manje je u tom smislu usmerena praktidna

polit ika, mada bi nakon zajednidkog nasil ja nad Poljskorn i Finskom,

stanje moralo bit i jasno..." (Frank, 1956 174). Kao u proSlosti sa

bolj5evicima, tako i sada, uprkos teSkirn Zivotnim okolnostima,

nikakva saradnja sa nacistima nije dolazila u obzir, ukljuduju6i i bilo

kakvu podrSku formiranju ,,Ruskog zaStitnog korpusa".60 Ali, u rat-

t* ObjaSnjava.iuii Franku svoje tadno predvidanje eskalaci.ie rata Struveje 9'

oktobra 1939. godine. p isao: , .Od samog podetka sam shratao da se sa netra ike

strane ne radi o pol i t ic i , vei o d istor-n bezuml ju - indiv idualnotn ikolekt ivnom..

Sledstveno tome. uraiunao sam bezurnlje kao. takoreii, na.iva2niii istoriiski f'aktor.

tzledenje od bezumlja nije laka st\/ar' - ono ie koStati mnogo ljudskilr Zivota i

uniStenih egzistenci ia ' ' (Frank. I 956: I 7 I ) .tu l ) ruga i ,erz i ia. ie, u osnovi s l idna. Po njo. i . Str tve je od upravnika zatvora

traZio da pogleda u indeksu Leni inovih dela nresta u ko. i ima se on pominie i da. zat iu,

obr.at i pa2n ju na kval i f ikat ive koje l , -enj in upotrebl jaYa uz niegovo imc. (obe verz i . ie

v i d . u : P i pes , 1980 : 434 -435 )

nom sukobu dve strane koje su. za Struvea, sustinski bile podjednako

nepr i l rvat l j ive, jedna . ie ipr , rk b i la v iSe . ,n legova". Ta st rana je b i la

RLisi. ia - uprkos omrznuto.i bol.lSevickoj vlasti. Pobeda SSSR-a i za-

padnih saveznika je b i la pr ior i te t ko j i Lr dal . io j perspel<t iv i ontoguiu je

i is t insko ostobodenje . , is tor i jske RLrs i je" . Preua se6anju StrLrveovih

savrerlenika, on ni u najteZinr danirna Drugog svetskog rata nije

gubio veru u ostvarlj ivost kako prvog, neposrednog, tako i drugog,

udal jeni jeg c i l ja .o 'Ostav5i bez sredstava zai.ivot u Beogradu, Struve je podneo

zahtev nemadkim vlastima da mu se dozvoli odlazak u Pariz u kome

su Zivel i n jegovi s inovi ko j i b i preuzel i br igu o rnajc i i ocu." r U.1. . t l ' , '

1942. godine on je, ispracerr od malobrojnih beogradskih pri jatelja,

otputovao uPariz. U Beogradu je ostavio svoju biblioteku,6r kao i

l idni arhiv u kome je je duvao svoje rukopise i prepisku' Prema nje-

govour biografu, Ridardu Pajpsu, arhiv je poverio na cuvanje pro-

iesoru Pravnog fakulteta Ljubomiru Dukancu. U njemr"r je bio

rukopis nezavrSene knjige .,Sistem krit idke fi lozofrje", dela u kome

je Struve namefagao da sistematski izloLi i formuliSe svoju fi lo-

zofsku poziciju. Pored toga, u arhivu je bio pohranjen i rukopis

knjige o sociologij i polit ike i teku6im polit idko-vojnim zbivanjima

(,,Dva aspekta svetskog rata"), obimna ,,lstori ja ekonomske misli",

kao i brojni nacfti i zapodeti radovi, rukopisi njegovih predavanja iz

opSte sociologije odrZanih u Subotici, i td. O daljoj sudbini Stru-

veovog arhiva postoje dve razlidite verziie. Po prvoj, onje uni5ten -

i l i od strane prof. Dukanca koji gaje spalio neposredno pred ulazak

Crvene armije u Beograd, i l i u paljevini Dukandeve kude tokom

borbi za Beograd. Po drugoj verziji, knjiZevni teoretidal i kritidar

Viktor Sklovski koji je sa ruskim i partizanskim trupama uSao u

.,, Struveov prijatelj, maternatidar.Davac. stupio je u Ruski za5titni korpus, a

Struve nije hteo daie pozdravi sa njim kadaje, obuden u nernadku trnifbmru. polazio

na front (Pipes. 1980:436).o' . .ostao je izvor inspiraci je iohrabrenja svoj im ruskim pri iatet j ima kod ko.i ih

je nacistidko-sovjetski rat izazvao teski konflikt izmedu njihove ljubavi prerra Rusi.ii

i mr.Znje prema boljSevizmu. [J njegovom dLrhu nije bilo sumnje da u tom posebnom

ratu n iegor, a lj ubav prema Rusij i zahteva da Zeli poraz napadada''' ( P ipes' I 980: 43 7 )o2 Popunjavajuci zahtev, na pitanie kada i gde je poslednji put boravio u

Nemadko-i. Struu"i" kratko odgolorio: 194 l . godine, u zatvoru (Pipes. 1980:438)," Vei ina knj iga i dasopisa iz Stru'eo'e bibl ioteke nalazi se tr fbndtr Bibl ioteke

Pravnog takulteta r"r BeogradLr.

I

x

'(/)lE.

?

LL

No

troCDfaz

4

lr

68

\-

69

t|l

Zarazlikuod znadajnog clela ruske erniglacije koii. ie iz razli-

dit ih razloga isl<azivao at' irritet pferra fhSizmr"r i naciznlu (stari ie

pokol jenje zbog ant isemit iznta i ant ikomuniznra, a nr lade zbog

nacionalne revolr-rcije i ideje ..tfeceg pttta' '), Struve je od podetka

zattzirnzrojasnLr kiit idku distancu prelna njima''n Stoga. on nije bio

iznenaderr kada gaje u maju 1941. godine, uprkos n jegovog pood-

maklog 2ivotnog doba, uhapsio Gestapo. Nakon kratkog boravka u

beogradskom zatvoru, Struve je deportovan u Grac, grad u korre je

boravio kao student . Uveren da je n legovo hapSenje posledica de-

nuncijacije potekle iz krugova ekstremne emigrantske desnice kojoj

je njegov lcrit iclci stav prema nacizrnu bio poznat, Struve.ie u Gracu

saznao da je on za Gestapo, ., levidar" i .,stari pri jateli L,errj ina"' Po

jednoj verzij i ,5e Struve je u zatvolu slucajno doSao do nemackog

izdanla Istorije hotjieviike partiie i upravniku zatvora pokazao kako

se on u toj knjizi pominje samo kao .. izda.inik" i "nepli jatelj '" rad-

nidke klase i komunizma. Nakon toga, bio je osloboden i vracen u

Beograd. Odbijajudi bilo kakvu saradnju sa okupatorirna, Struve je

godinu dana proveo u Beogradu bez posla i sredstava za l ivot, na

ivici gladi. JoS 1939. godine on je, u pismu Franku, folmulisao stav

da su za njega nacional-socijalizam i boljSevizam dve .,f iakcije" to-

ta l i tar izma: . ,Moje stanoviste se svodi na formul l t : 'u jednrr vrect t ' l I

nacional-socijalizam i boljSevizam moraju, ne samo realno, vec Sto

je vaZni je , iduhovno b i t i svrstani u ' jednu vre iu ' . Sada to samo

malobrojni shvataju, a jo5 manje je u tom smislu usmerena praktidna

polit ika, mada bi nakon zajednidkog nasil ja nad Poljskorn i Finskom,

stanje moralo bit i jasno..." (Frank, 1956 174). Kao u proSlosti sa

bolj5evicima, tako i sada, uprkos teSkirn Zivotnim okolnostima,

nikakva saradnja sa nacistima nije dolazila u obzir, ukljuduju6i i bilo

kakvu podrSku formiranju ,,Ruskog zaStitnog korpusa".60 Ali, u rat-

t* ObjaSnjava.iuii Franku svoje tadno predvidanje eskalaci.ie rata Struveje 9'

oktobra 1939. godine. p isao: , .Od samog podetka sam shratao da se sa netra ike

strane ne radi o pol i t ic i , vei o d istor-n bezuml ju - indiv idualnotn ikolekt ivnom..

Sledstveno tome. uraiunao sam bezurnlje kao. takoreii, na.iva2niii istoriiski f'aktor.

tzledenje od bezumlja nije laka st\/ar' - ono ie koStati mnogo ljudskilr Zivota i

uniStenih egzistenci ia ' ' (Frank. I 956: I 7 I ) .tu l ) ruga i ,erz i ia. ie, u osnovi s l idna. Po njo. i . Str tve je od upravnika zatvora

traZio da pogleda u indeksu Leni inovih dela nresta u ko. i ima se on pominie i da. zat iu,

obr.at i pa2n ju na kval i f ikat ive koje l , -enj in upotrebl jaYa uz niegovo imc. (obe verz i . ie

v i d . u : P i pes , 1980 : 434 -435 )

nom sukobu dve strane koje su. za Struvea, sustinski bile podjednako

nepr i l rvat l j ive, jedna . ie ipr , rk b i la v iSe . ,n legova". Ta st rana je b i la

RLisi. ia - uprkos omrznuto.i bol.lSevickoj vlasti. Pobeda SSSR-a i za-

padnih saveznika je b i la pr ior i te t ko j i Lr dal . io j perspel<t iv i ontoguiu je

i is t insko ostobodenje . , is tor i jske RLrs i je" . Preua se6anju StrLrveovih

savrerlenika, on ni u najteZinr danirna Drugog svetskog rata nije

gubio veru u ostvarlj ivost kako prvog, neposrednog, tako i drugog,

udal jeni jeg c i l ja .o 'Ostav5i bez sredstava zai.ivot u Beogradu, Struve je podneo

zahtev nemadkim vlastima da mu se dozvoli odlazak u Pariz u kome

su Zivel i n jegovi s inovi ko j i b i preuzel i br igu o rnajc i i ocu." r U.1. . t l ' , '

1942. godine on je, ispracerr od malobrojnih beogradskih pri jatelja,

otputovao uPariz. U Beogradu je ostavio svoju biblioteku,6r kao i

l idni arhiv u kome je je duvao svoje rukopise i prepisku' Prema nje-

govour biografu, Ridardu Pajpsu, arhiv je poverio na cuvanje pro-

iesoru Pravnog fakulteta Ljubomiru Dukancu. U njemr"r je bio

rukopis nezavrSene knjige .,Sistem krit idke fi lozofrje", dela u kome

je Struve namefagao da sistematski izloLi i formuliSe svoju fi lo-

zofsku poziciju. Pored toga, u arhivu je bio pohranjen i rukopis

knjige o sociologij i polit ike i teku6im polit idko-vojnim zbivanjima

(,,Dva aspekta svetskog rata"), obimna ,,lstori ja ekonomske misli",

kao i brojni nacfti i zapodeti radovi, rukopisi njegovih predavanja iz

opSte sociologije odrZanih u Subotici, i td. O daljoj sudbini Stru-

veovog arhiva postoje dve razlidite verziie. Po prvoj, onje uni5ten -

i l i od strane prof. Dukanca koji gaje spalio neposredno pred ulazak

Crvene armije u Beograd, i l i u paljevini Dukandeve kude tokom

borbi za Beograd. Po drugoj verziji, knjiZevni teoretidal i kritidar

Viktor Sklovski koji je sa ruskim i partizanskim trupama uSao u

.,, Struveov prijatelj, maternatidar.Davac. stupio je u Ruski za5titni korpus, a

Struve nije hteo daie pozdravi sa njim kadaje, obuden u nernadku trnifbmru. polazio

na front (Pipes. 1980:436).o' . .ostao je izvor inspiraci je iohrabrenja svoj im ruskim pri iatet j ima kod ko.i ih

je nacistidko-sovjetski rat izazvao teski konflikt izmedu njihove ljubavi prerra Rusi.ii

i mr.Znje prema boljSevizmu. [J njegovom dLrhu nije bilo sumnje da u tom posebnom

ratu n iegor, a lj ubav prema Rusij i zahteva da Zeli poraz napadada''' ( P ipes' I 980: 43 7 )o2 Popunjavajuci zahtev, na pitanie kada i gde je poslednji put boravio u

Nemadko-i. Struu"i" kratko odgolorio: 194 l . godine, u zatvoru (Pipes. 1980:438)," Vei ina knj iga i dasopisa iz Stru'eo'e bibl ioteke nalazi se tr fbndtr Bibl ioteke

Pravnog takulteta r"r BeogradLr.

I

x

'(/)lE.

?

LL

No

troCDfaz

4

lr

68

\-

69

=Xo

,afto

=LL

ONa))u

'9

dl

az

oslobodeni Beograd je naSao arhiv i otpremio ga za MoskvLr. Pajpsovu drugu verz i l r , r navodi na osnovu infbrmaci . je kojLr je dobio odanoninrnog arh iv is te u Moskvi 1975. godine a l i , do danas, ona n i jepotvrclena, d. niSta od materijala iz Struveove zaostavStine osta-v l jene u Beogradu n i je objav l jeno.

Poslednje godine Zivota Struve .ie proveo u ol<upiranorl Pa-rizu, svakodnevno radedi u Nacionatnoj bibtioteci. Koriste6i deorukopisa koj i je rani je poslao u Par iz , poku5avao. je da zavr5 i kn i igu osocijalnoj i ekonomskoi istori j i Rusije dila.le prva verzi. ja nestalatokom bombardovanja Beograda. Ali,26. februara 1944. godine onumire i n jegovi s inovi nezavr5eni rukopis objav l ju ju 1952. godine.Sahranjen je na ruskonr groblju (Ste. Geneviive de Bois), u pred-gradu Pariza, gde se od njega, govorom i opelonr, opfostio stariprij atelj, Serge.i Bulgakov.

Biografski prikazana """1;;"

teorijskih i polit idkih pogledaPetra Struvea suodava nas sa nizom lako uodlj ivih ,,otvorenih pi-tanja". Prvo se tide postojanja (dis)kontinuiteta u njegovom lidnomrazvoju od ,, legalnog marksizma" do konstitucionalno ogranidenogmonarhizna. Brojni Struveovi savremenici, kako oni sa revolu-cionarne ,, levice", tako i sa restauratorske ,,desnice", upravo su Llovoj evolucij i nalazil i povode za krit iku i odbacivanje Struvea kaotipidnog,,konvertita" koj i oportunistidki menja svoj a uverenja. Na-suprot tome, poznavaoci Struveovog teorijskograzvoja koji su bil ivi5e zainteresovani za ,,dubinsku" strukturu njegove rnisli nego zastriktno polit idko delanje, tvrdil i su, poput S. Franka, da ,,on,su5tinski uopSte nije ni menjao svoj dru5tveni i duhovi ideal" (Frank,1956: 217). Ovu Frankovu tezu o kontinuitetu Struveove filo-zofsko-teorijske pozicije deli i Ridard Pajps: ,,Gotovo u svim slu-dajevima, promene kroz koje je on prolazio predstavljaju samotakticke adaptacije na izmenjene okolnosti i ne tidu se principijelnihstvari - njegova epistemologija i etika, njegov socijalni ideal i vizijaRusije ostaju iste i u njegovim sedamdesetim godinama kao i pedesetgodina ranije" (Pipes, 1980: 445). Obojica autora su tvrdil i da suStruveova privrZenost idealima slobode, prava i pravde, njegovnacionalizam i uvid u vaZnost drLave, te zapadnjadka usmerenostr,jegove misli, dinil i ono ,,tvrdo jezgro" koje je tokorn decenijaostaj alo nepromenj eno, uprkos,,situacionom" prilagodavanj u zahte-

v ima jednog burnog vrenrena ko- ie je iz isk iva lo izbor raz l ic i t i l t

. . takt idk ih" pr ior i te ta i korrk letn ih pol i t idk ih odgovora. Sklon sam da

isam usvoj im ovu ocenu Strutveove evoluc i ie , t i . da se s loZi r l l sa

tvrdnjour o kont inui tetu r r . iegovih bazidnih uveren- ia. Al i , t ime se ne

ukida pitanje Stlr-rveove (ne)r"rspe5nosti njihove praktidke opera-

c ional izac i je . Naravno, to p i tanje je mnogo znacajr r i je i da lekose-

Znije od Struveovog slLrdaja koji je samo povod za njegovo

postavl ianje. U osnovi , ono se t ide sudbine l ibera lnog stanovi5ta u

Rusij i, t j . evolr"rt ivnih kapaciteta ruske istori je i socijalnih pretpo-

stavki za ostvarenje projekta l iberalnog dru5tva. Istori jski, slabosti

l iberalizma kao teorijske i polit idke pozicije Lr Rusij i moZemo

izvodi t i iz c in jenice da je . ,on, od samog podetka u Rusi j i b io 'pr i te-

Snjen' izmedu dve livalske struje: doninantne reakcionarno-kon-

zervativne kojom je branjena stabilnost samodrZavlja i druge,

revolucionarno-demokratske koja je sav ulog stavljala na nasilnu,

revolucionarnu promenu druStvenopolit idkog poretka" (Novikova,

Sizemkaya, 1995:53). Fakticka polarizacija polit idkog polja u Rusij ije, u slededem koraku, vodila i polarizacij i unutar ve6 ,,prite5njenog"liberalnog pokretai njegovo.j podeli na l iberalnu.,levictt" i ,,desnicu"Sto je dodatno slabilo njegov praktidki potencijal. Ali, kl judni prob-

lem za,,konzervativni l iberalizam" koji je uvidao i Struve bio je u

dinjenici da istori jski razvoj Rusije nije stvorio neophodnu socijalnu

,,infrastrukturu" (privatno vlasni5tvo, jaku srednju klasu sa jasnom

artikulacijom svojih interesa, podelu vlasti, i td), kao i poli-

tidko-kulturne pretpostavke na koje bi se sa viSe uspeha oslanjaoprojekat postupnog liberalnog preobraZaja druStva i drZave. Stogajeliberalni pokret u Rusij i dospeo u situaciju da sam stvara sopstvenepretpostavke, poput barona Minhauzena koji se iz Livog blataizvladio povladenjem za sopstveni perdin. U tom smislu, on je bio

,,idealistican", t j. bazirao se na doktrinarnim uverenjima i idealimazapadnjadke inteligencije, a ne na interesima socijalnih grupa. Istina,komunistidki pokret je bio u strukturno istom poloZaju, ali je onmogao mnogo lakSe da izvr5i mobil izaciju masa i da ih zatim,naknadno, obl ikuj e,,gvozdenom rukom", bez ikakv ih,,moral istidkihpredrasuda" i osvrtanja na utro5ak ,, l judskog materijala". Polit idkirascep izmedu radikalnij ih i konzervativnij ih l iberala koje su perso-nifikovali Mil jukov i Struve ticao se taktidkih prioriteta i poteza,izbora moguiih saveznika i projektovanja tempa promena. Sa sta-novi5ta istori jske stvarnosti, obe ove frakcije l iberalnog pokreta su

t0

L-

1 l

=Xo

,afto

=LL

ONa))u

'9

dl

az

oslobodeni Beograd je naSao arhiv i otpremio ga za MoskvLr. Pajpsovu drugu verz i l r , r navodi na osnovu infbrmaci . je kojLr je dobio odanoninrnog arh iv is te u Moskvi 1975. godine a l i , do danas, ona n i jepotvrclena, d. niSta od materijala iz Struveove zaostavStine osta-v l jene u Beogradu n i je objav l jeno.

Poslednje godine Zivota Struve .ie proveo u ol<upiranorl Pa-rizu, svakodnevno radedi u Nacionatnoj bibtioteci. Koriste6i deorukopisa koj i je rani je poslao u Par iz , poku5avao. je da zavr5 i kn i igu osocijalnoj i ekonomskoi istori j i Rusije dila.le prva verzi. ja nestalatokom bombardovanja Beograda. Ali,26. februara 1944. godine onumire i n jegovi s inovi nezavr5eni rukopis objav l ju ju 1952. godine.Sahranjen je na ruskonr groblju (Ste. Geneviive de Bois), u pred-gradu Pariza, gde se od njega, govorom i opelonr, opfostio stariprij atelj, Serge.i Bulgakov.

Biografski prikazana """1;;"

teorijskih i polit idkih pogledaPetra Struvea suodava nas sa nizom lako uodlj ivih ,,otvorenih pi-tanja". Prvo se tide postojanja (dis)kontinuiteta u njegovom lidnomrazvoju od ,, legalnog marksizma" do konstitucionalno ogranidenogmonarhizna. Brojni Struveovi savremenici, kako oni sa revolu-cionarne ,, levice", tako i sa restauratorske ,,desnice", upravo su Llovoj evolucij i nalazil i povode za krit iku i odbacivanje Struvea kaotipidnog,,konvertita" koj i oportunistidki menja svoj a uverenja. Na-suprot tome, poznavaoci Struveovog teorijskograzvoja koji su bil ivi5e zainteresovani za ,,dubinsku" strukturu njegove rnisli nego zastriktno polit idko delanje, tvrdil i su, poput S. Franka, da ,,on,su5tinski uopSte nije ni menjao svoj dru5tveni i duhovi ideal" (Frank,1956: 217). Ovu Frankovu tezu o kontinuitetu Struveove filo-zofsko-teorijske pozicije deli i Ridard Pajps: ,,Gotovo u svim slu-dajevima, promene kroz koje je on prolazio predstavljaju samotakticke adaptacije na izmenjene okolnosti i ne tidu se principijelnihstvari - njegova epistemologija i etika, njegov socijalni ideal i vizijaRusije ostaju iste i u njegovim sedamdesetim godinama kao i pedesetgodina ranije" (Pipes, 1980: 445). Obojica autora su tvrdil i da suStruveova privrZenost idealima slobode, prava i pravde, njegovnacionalizam i uvid u vaZnost drLave, te zapadnjadka usmerenostr,jegove misli, dinil i ono ,,tvrdo jezgro" koje je tokorn decenijaostaj alo nepromenj eno, uprkos,,situacionom" prilagodavanj u zahte-

v ima jednog burnog vrenrena ko- ie je iz isk iva lo izbor raz l ic i t i l t

. . takt idk ih" pr ior i te ta i korrk letn ih pol i t idk ih odgovora. Sklon sam da

isam usvoj im ovu ocenu Strutveove evoluc i ie , t i . da se s loZi r l l sa

tvrdnjour o kont inui tetu r r . iegovih bazidnih uveren- ia. Al i , t ime se ne

ukida pitanje Stlr-rveove (ne)r"rspe5nosti njihove praktidke opera-

c ional izac i je . Naravno, to p i tanje je mnogo znacajr r i je i da lekose-

Znije od Struveovog slLrdaja koji je samo povod za njegovo

postavl ianje. U osnovi , ono se t ide sudbine l ibera lnog stanovi5ta u

Rusij i, t j . evolr"rt ivnih kapaciteta ruske istori je i socijalnih pretpo-

stavki za ostvarenje projekta l iberalnog dru5tva. Istori jski, slabosti

l iberalizma kao teorijske i polit idke pozicije Lr Rusij i moZemo

izvodi t i iz c in jenice da je . ,on, od samog podetka u Rusi j i b io 'pr i te-

Snjen' izmedu dve livalske struje: doninantne reakcionarno-kon-

zervativne kojom je branjena stabilnost samodrZavlja i druge,

revolucionarno-demokratske koja je sav ulog stavljala na nasilnu,

revolucionarnu promenu druStvenopolit idkog poretka" (Novikova,

Sizemkaya, 1995:53). Fakticka polarizacija polit idkog polja u Rusij ije, u slededem koraku, vodila i polarizacij i unutar ve6 ,,prite5njenog"liberalnog pokretai njegovo.j podeli na l iberalnu.,levictt" i ,,desnicu"Sto je dodatno slabilo njegov praktidki potencijal. Ali, kl judni prob-

lem za,,konzervativni l iberalizam" koji je uvidao i Struve bio je u

dinjenici da istori jski razvoj Rusije nije stvorio neophodnu socijalnu

,,infrastrukturu" (privatno vlasni5tvo, jaku srednju klasu sa jasnom

artikulacijom svojih interesa, podelu vlasti, i td), kao i poli-

tidko-kulturne pretpostavke na koje bi se sa viSe uspeha oslanjaoprojekat postupnog liberalnog preobraZaja druStva i drZave. Stogajeliberalni pokret u Rusij i dospeo u situaciju da sam stvara sopstvenepretpostavke, poput barona Minhauzena koji se iz Livog blataizvladio povladenjem za sopstveni perdin. U tom smislu, on je bio

,,idealistican", t j. bazirao se na doktrinarnim uverenjima i idealimazapadnjadke inteligencije, a ne na interesima socijalnih grupa. Istina,komunistidki pokret je bio u strukturno istom poloZaju, ali je onmogao mnogo lakSe da izvr5i mobil izaciju masa i da ih zatim,naknadno, obl ikuj e,,gvozdenom rukom", bez ikakv ih,,moral istidkihpredrasuda" i osvrtanja na utro5ak ,, l judskog materijala". Polit idkirascep izmedu radikalnij ih i konzervativnij ih l iberala koje su perso-nifikovali Mil jukov i Struve ticao se taktidkih prioriteta i poteza,izbora moguiih saveznika i projektovanja tempa promena. Sa sta-novi5ta istori jske stvarnosti, obe ove frakcije l iberalnog pokreta su

t0

L-

1 l

poraZene: prya-ie bi la i nstrr-rnrental i zovana od revol r"rcionarne lev ice,drugaje bezuspeSno t raZi la os lonac u t radic i j i i rac ionaln im refor-mskim snagama u postojeco.i carskoj admirristracij i . Ali, sa st.trlo-v iSta savrenrene Rusi je , one obe u laze u fundLrs nacionalne t radic i iekoja se danas ne rno2e igrro l isat i .

Literqlurcr

Burnbank, J. ( 1986), Inelligentsio and Ret,olution. Russian L'iett,.s of'Bolshevism, I 9 I 7- I 922, Oxford University Press

Eurii, O. (1990), Ruska literot.na Srbija. 1920-1941 (Pisci, kruioc'i,i :danja), Gornji Milanovac: Dedije novine

Fisclrer, G. (1958), RLtssion Liberalism. Front Gentrv to Intell igentsia,Carnbridge: Harvard University Press

Frank, S. (1956), BiograJit,a P. B. Stnne, Izdatel'stvo irneni Cehova, NewYork

Jovanovii, M. (1996), Doseliavanje ruskih i:beglica u Kraljevinu SHSI 9 I 9- I 921, Beoglad, Stubovi kulture

Kindersley, R. (1962), The First Rtrssian Revisionists. A Study of 't.egal

lvlarxism' in Russia, Oxford: Clarendon PressKosik, V. (2000), ,,Molodaya Rossiya v emigracii", Slayyanovedenie,

Moskva. J \s 4. s . .3-15.Matveeva, S. (1993), ,,Conservative Liberalisrn in Modern Russia", URL:

http ://www. I i bertari um.ru/libertarium/l i brar"y/entatv2. htmlNazarov, M. ( 1992), Nlissiya nrsskoj emigracii, T. l, Stavropol'Novikova, L. & Sizemkaya, I (1995), , ,L ibera l Tradi t ions in the Cul-

tural-Historical Experience of Russia", Rtrssian Social Science Re-v i ew, J anuary lFebruary

Pipes, R. (1970), Strtne. Liberal on the Left, 1870-1905, Carnbridge: Har-vard University Press

Pipes, R. ( l980), Slruve. Liberal on the Right, 1905-1944, Cambridge: Har-vard University Press

Pivovarov, Yu. ( I 997), Oierki i storii russ koj obice nstye nno-pol itiies kojmysli.YLY pervoj treti XX stoletiya, Moskva, RAN

Polyakov, L. (2000), Manifest l iberal'nogo konservarizma (Strategiya itaktika buduSiego Prezidenta Rossii), www.msses.ru/win/re-search/texts/po lvakov2. htm I

Prpa-Jovanovi i , B. ( 1988), , ,Nastavnic i Univerz i tera 1919-1929. godine" ,Uniyer:itet Lr Beogradu 1838-1988, Zbornik radova, str. 147-159.

Sib inov ic , M. (u f . )11994) l luskaemigra t - i ju u . t rpsho i ku l tu r l . \ . \ ' vc [a . t . l - l l .F i loloSki lal iLr l tet, Beograd

St ruve , G. 11972) , . ,12 is to r i i russko j zarubeZno j pe ia t i . l zdan iya P. B .Struve'. , in. l lussiun [: .migre Literrrtuta, ed. Ni l<olay P. Poltoratzl<1,,P i t t sburg l i : l Jn ive ls i ty o f P i t t sburgh. pp . 333-352.

Struve, von P. ( 1889), , ,Marxova teori ja dluStvenog lazvoja", Ll:Ret, i : ioni:am (ur. Ivan Prpic), Zagreb, 198 l , str. i45-38i. (prevod sanemadl<og)

St ruve , P . ( l9 l8 ) , . . l s to r idesk i j smys l lL rssko . j revo lyuc i i i nac iona l 'nyezadadi", L gluhiq,. Sbornik stotej o russkoj reyob'uci i , Moskva,1 9 9 0 . s . 2 3 5 - 2 5 0 .

Struve, P. ( 1 92 I \. Istoriko-politiieskie :ametki o sot,remennosrl , Sofiya

St ruve , P . (1934) , , ,Mo i vs t red i i s to lknoven iva s Len inym" , u : l?usska l ' t ridet'cr tt krugtr pisatelej i myslitelej russkogo :orube! rra, Moskva,1994, t . l . s . 386-399.

Struve, P. ( 1937), u: Frank, Puikin kak politiieskij mt;slitelj. S predislot,iem idopolnenit 'ami P.B. Strute, Belgrad, 1937, s. 3-10; 43-49.

Strtrve, P.(1952), SociaJ'naltaiekonomiieskay6i5lst iy6l Rossl ls dreyneji ihvremen do noiego, v svya:i s ranitiem russkoj kul'tutt: irostomros s ij s koj gosutlars lve nn os Ii, P arii

Strttve, P. (1997), Palriotica Politika, htl'tu.cr, religilta, socializm (Sost. V.Zukova i A. Polyakova), Moskva: Respublika

Subotii, M ( 1993), ,,Socijalne i politidke ideje ruskog evroazijskog pokreta",Filo:ofske studije, Vol. XXV, Beograd, str.77 - 105.

Suboti i , M. ( 1 996),, ,Nacional-bol jSevizam:pri log istori j i pojma", Srps kapoli t i ika tnisao,Beograd, Vol. I I I , J\e 1- 4, str.207-222.

Trocki, L. ( 1909) ,,Gospodin Petr Struve", Kieyskaya l/],s/', Nr 109 ( 2 I . 04.I909) URL: http:/ /www. I9 I 7.corn1ru/Marxism/Trotsky-VlII /VIII--02-05-03.h tml

Utechin, S. (1963), Russian Political Thought. A Concise Hlslory, NewYork. London.

Vlahovi i , V. (t960), , ,Medu beogradskim studentirna", u: P. Moraia (ed),Cetrdeset godina. Zbornik secanja oktivista jtrgoslovenskogrevolucionarnog radniikog pokreta, Knjiga II, Beograd, str.2s9-263.

Walicki , A. (1994), , ,Russian Phi losophers of the Si lver Age as Cri t ics ofMarxism", Russian Thought ufter Communism: the Recot,ery of crPhilosophical fleritage, Edited by Jemes P. Scanlan, New Yolk: M.E . S h a r p e , p p . 8 l - 1 0 3 .

X

F{J)f&o

-I

NoJ

I

tr(DlU)

z!

72

\-

73

poraZene: prya-ie bi la i nstrr-rnrental i zovana od revol r"rcionarne lev ice,drugaje bezuspeSno t raZi la os lonac u t radic i j i i rac ionaln im refor-mskim snagama u postojeco.i carskoj admirristracij i . Ali, sa st.trlo-v iSta savrenrene Rusi je , one obe u laze u fundLrs nacionalne t radic i iekoja se danas ne rno2e igrro l isat i .

Literqlurcr

Burnbank, J. ( 1986), Inelligentsio and Ret,olution. Russian L'iett,.s of'Bolshevism, I 9 I 7- I 922, Oxford University Press

Eurii, O. (1990), Ruska literot.na Srbija. 1920-1941 (Pisci, kruioc'i,i :danja), Gornji Milanovac: Dedije novine

Fisclrer, G. (1958), RLtssion Liberalism. Front Gentrv to Intell igentsia,Carnbridge: Harvard University Press

Frank, S. (1956), BiograJit,a P. B. Stnne, Izdatel'stvo irneni Cehova, NewYork

Jovanovii, M. (1996), Doseliavanje ruskih i:beglica u Kraljevinu SHSI 9 I 9- I 921, Beoglad, Stubovi kulture

Kindersley, R. (1962), The First Rtrssian Revisionists. A Study of 't.egal

lvlarxism' in Russia, Oxford: Clarendon PressKosik, V. (2000), ,,Molodaya Rossiya v emigracii", Slayyanovedenie,

Moskva. J \s 4. s . .3-15.Matveeva, S. (1993), ,,Conservative Liberalisrn in Modern Russia", URL:

http ://www. I i bertari um.ru/libertarium/l i brar"y/entatv2. htmlNazarov, M. ( 1992), Nlissiya nrsskoj emigracii, T. l, Stavropol'Novikova, L. & Sizemkaya, I (1995), , ,L ibera l Tradi t ions in the Cul-

tural-Historical Experience of Russia", Rtrssian Social Science Re-v i ew, J anuary lFebruary

Pipes, R. (1970), Strtne. Liberal on the Left, 1870-1905, Carnbridge: Har-vard University Press

Pipes, R. ( l980), Slruve. Liberal on the Right, 1905-1944, Cambridge: Har-vard University Press

Pivovarov, Yu. ( I 997), Oierki i storii russ koj obice nstye nno-pol itiies kojmysli.YLY pervoj treti XX stoletiya, Moskva, RAN

Polyakov, L. (2000), Manifest l iberal'nogo konservarizma (Strategiya itaktika buduSiego Prezidenta Rossii), www.msses.ru/win/re-search/texts/po lvakov2. htm I

Prpa-Jovanovi i , B. ( 1988), , ,Nastavnic i Univerz i tera 1919-1929. godine" ,Uniyer:itet Lr Beogradu 1838-1988, Zbornik radova, str. 147-159.

Sib inov ic , M. (u f . )11994) l luskaemigra t - i ju u . t rpsho i ku l tu r l . \ . \ ' vc [a . t . l - l l .F i loloSki lal iLr l tet, Beograd

St ruve , G. 11972) , . ,12 is to r i i russko j zarubeZno j pe ia t i . l zdan iya P. B .Struve'. , in. l lussiun [: .migre Literrrtuta, ed. Ni l<olay P. Poltoratzl<1,,P i t t sburg l i : l Jn ive ls i ty o f P i t t sburgh. pp . 333-352.

Struve, von P. ( 1889), , ,Marxova teori ja dluStvenog lazvoja", Ll:Ret, i : ioni:am (ur. Ivan Prpic), Zagreb, 198 l , str. i45-38i. (prevod sanemadl<og)

St ruve , P . ( l9 l8 ) , . . l s to r idesk i j smys l lL rssko . j revo lyuc i i i nac iona l 'nyezadadi", L gluhiq,. Sbornik stotej o russkoj reyob'uci i , Moskva,1 9 9 0 . s . 2 3 5 - 2 5 0 .

Struve, P. ( 1 92 I \. Istoriko-politiieskie :ametki o sot,remennosrl , Sofiya

St ruve , P . (1934) , , ,Mo i vs t red i i s to lknoven iva s Len inym" , u : l?usska l ' t ridet'cr tt krugtr pisatelej i myslitelej russkogo :orube! rra, Moskva,1994, t . l . s . 386-399.

Struve, P. ( 1937), u: Frank, Puikin kak politiieskij mt;slitelj. S predislot,iem idopolnenit 'ami P.B. Strute, Belgrad, 1937, s. 3-10; 43-49.

Strtrve, P.(1952), SociaJ'naltaiekonomiieskay6i5lst iy6l Rossl ls dreyneji ihvremen do noiego, v svya:i s ranitiem russkoj kul'tutt: irostomros s ij s koj gosutlars lve nn os Ii, P arii

Strttve, P. (1997), Palriotica Politika, htl'tu.cr, religilta, socializm (Sost. V.Zukova i A. Polyakova), Moskva: Respublika

Subotii, M ( 1993), ,,Socijalne i politidke ideje ruskog evroazijskog pokreta",Filo:ofske studije, Vol. XXV, Beograd, str.77 - 105.

Suboti i , M. ( 1 996),, ,Nacional-bol jSevizam:pri log istori j i pojma", Srps kapoli t i ika tnisao,Beograd, Vol. I I I , J\e 1- 4, str.207-222.

Trocki, L. ( 1909) ,,Gospodin Petr Struve", Kieyskaya l/],s/', Nr 109 ( 2 I . 04.I909) URL: http:/ /www. I9 I 7.corn1ru/Marxism/Trotsky-VlII /VIII--02-05-03.h tml

Utechin, S. (1963), Russian Political Thought. A Concise Hlslory, NewYork. London.

Vlahovi i , V. (t960), , ,Medu beogradskim studentirna", u: P. Moraia (ed),Cetrdeset godina. Zbornik secanja oktivista jtrgoslovenskogrevolucionarnog radniikog pokreta, Knjiga II, Beograd, str.2s9-263.

Walicki , A. (1994), , ,Russian Phi losophers of the Si lver Age as Cri t ics ofMarxism", Russian Thought ufter Communism: the Recot,ery of crPhilosophical fleritage, Edited by Jemes P. Scanlan, New Yolk: M.E . S h a r p e , p p . 8 l - 1 0 3 .

X

F{J)f&o

-I

NoJ

I

tr(DlU)

z!

72

\-

73

L

ri

Mi lan Subo t i c

PETER STRUVE 'S L I BE I {AL CONSERVATISMJ I i l l l l i l ( l l ' l '

' l 'hc paper p l 'escnts an analysis o l ' t l rc pol i t ical ideas and an account o l ' the

biographical t ra. jecto ly o l ' the I {Lrssiern th inkcr I ) iot r Struve (1870-194: l ) . ' l 'h is intcr ' -p re ta t i on o l 'S t r uve ' s concep t i on o fa s r . n thcs i s be t s ,een c l ass i ca l l i be ra l r a l ucs anc lconso l ' \ ' a t i \ epo l i t i c s i sn ro t iVa tedb l t he r c r i r a l o l ' t heconccp to f " ' l i be ra l conse rva -t ism" rr , i th in debates on the coulse and pacc of post-communist t lansi t ion in Russia.The l i f 'c-h istory approach to the subject is gLr ided b1- the author 's intent ion to prescntthe ' 'Belgrade per iod" of Struve's I i f 'e in cr-n igrat ion. the per iod that has not been suf ' -f ic ient ly resealched in oru ' h isto l iograph) ' . In th is paper the evolut ion of 'Struve'sidcas is arra lyzed. f tom his youthfLl ' ' legal Malx ism" to ' ' l iberal isnr" to the posi t iorrof "conscn'at ive l iberal ism" cor. ls t l 'uctecl by Struve at ter the f a i lu le of ' the 1905 revo-Iut ion and part icular ly af ter the v ictory of thc L lo ls l reviks in Russia. Tl r is ideologicalt ra jectory is out l ined by marking the crucia l r ) ronrents ofStruve's l r iography and in-terpreted as a set ofresponses to dramatic social and historical changes he ,uvitnessed

and part ic ipated in. Speoial at tent ion is paid to the emigre per iot l of Struve's l i t 'e andrvork. as rvel l as to h is posi t ion wi th in the Russian "Belgrade colony". ln the conclud-ing part of the paper the genetal p loblem ot ' the pol i t ical capaci ty and le levance of thel ibela l t ladi t ion in Russia is considered.

Ke.1t re6v61t'. Stnrve. liberalisrn. conservatism. liberal conserlatisrn. ernigra-t ion, Bolshevism. Marxism, rnonarchism. t radi t ion, Russia. pol i t ics. ideology.

LIBERALNAPOLITIEKA MISAO

Foloz

l

I

lIII

74

\