2Broj dokumenta: Datum dokumenta: Tip dokumenta:

29.11.2010 Studija

Naslov: UDK:

STUDija mogUNoSTi poveaNja STaNDarDa SigUrNoSTi Na loKacijama SKlaDiTeNja mUNicije U BoSNi i HercegoviNi

loKacija magaziNa KUla

institucija:

Institut za zatitu od poara i eksplozije- INZA Ltd. Sarajevo

autori: Berko Zeevi, Jasmin Terzi, Ragib Hodi, Sven Badurina, Sadeta Halilagi-Zukanovi, Fadila Konji, Muhamed Omerbegovi, Adnan Garaplija

voditelj projekta: Prof. dr Berko Zeevi

Direktor: Dr Ferdo Pavlovi

institucija za koju je dokument uraen:

General ServicesThe United Nations Development ProgramMarsala Tita 48,71000 Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Distribucija/raspoloivost dokumenta:

Ograniena distribucija dokumenta

abstrakt:

Izvrena je analiza sadanjeg stanja na tri lokacije za skladitenje municije i eksploziva Kula. Razmatrana su dva skladina kompleksa Kula I i Kula II. Za svaki magazin na pojedinom kompleksu skladita je utvreno realno stanje i uspostavljen formular. Zatim je izvrena analiza nunih aktivnosti za dovoenje skladita u operativno stanje i usuglaavanje sa NATO zahtjevima. Precizno je definiran sistem zatite primjenom CCTV. Posebno je razmatran aspekt sigurnosti lokacije s obzirom na koliinu municije i eksploziva u svakom magazinu.

Kljune rijei:

Skladitenje, municija, igloo, lokacija, eksploziv, CCTV, NATO, AGM, ECM, opasnost, zatitna ograda.

Nauna oblast: Nauno polje:

Military sciences

Broj strana: Broj slika: Broj tabela: Broj koritenih izvora podataka:

Napomene:

3SaDraj

iDeNTifiKacija STaNja iNfraSTrUKTUre loKacije SKlaDiTa mUNicije i eKSploziva KUla i i KUla ii . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

SigUrNoST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

pregled uvjeta na lokaciji skladita municije i eksploziva Krupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

vanjske strukturalne karakteristike objekta za skladitenje municije i eksploziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8

Unutranje karakteristike objekata za skladitenje municije i eksploziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

Sistemi za podrku objektima za skladitenje municije i eksploziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Mehaniki sistemi za podrku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Elektro dizajn . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18

Vodovod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Zatita od poara i sigurnost ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Mjere za ouvanje energije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Telekomunikacioni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Sigurnosni sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Neto masa eksploziva (NeW) i faktor koliina-udaljenost (QD) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Kompleks Kula I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22

Kompleks Kula II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Integrirani sistem tehnike zatite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

prijedlog mogunosti instaliranja sistema ccTv za pokrivanje unutranjeg perimetra prostora lokacije Kula za smjetaj municije i eksploziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

4TeHNiKi aSpeKTi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

administrativna zona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

Sadanje stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31

Uspostavljanje operativnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Unapreenja radi usklaivanja sa NATO standardima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

objekti skladita municije i eksploziva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Kompleks Kula I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Sadanje stanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33

Uspostavljanje operativnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36

Unapreenja radi usklaivanja sa NaTo standardima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38

Kompleks Kula II . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

Uspostavljanje operativnog stanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Unapreenja radi usklaivanja sa NATO standardima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

ljUDSKi reSUrSi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48

UTjecaji Na oKrUeNje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

KoNTrolNi popiS procjeNa oBjeKTa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Kompleks Kula i, zemljom prekriveni magazini ecm-01 do ecm-14 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

Kompleks Kula ii, zemljom prekriveni magazini ecm-01 do ecm-22 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

5identifikacija stanja infrastrukture lokacije skladita municije i eksploziva Kula i i Kula ii

Uvod

Lokacija za skladitenje municije i eksploziva pod nazivom Kula se nalazi oko 5 km od Mrkonji Grada u pravcu prema Bihau.

U sklopu lokacije Kula se nalaze dva kompleksa skladita municije i eksploziva Kula I i Kula II

Lokaciju je izgraena od strane Jugoslovenske narodne armije u periodu 1984-90. U kompleksu skladita municije i eksploziva Kula I su izgraena 14 objekata tipa zemljom prekrivenih magazina ECM, dok u kompleksu skladita municije i eksploziva Kula II su izgraena 22 objekta tipa ECM.

fig. 1 Satelitski pogled na iru lokaciju skladita municije i eksploziva Kula

Lokacija je smjetena u prostoru koji je udaljen od naseljenih mjesta, pri emu se kompleks Kula I nalazi u jednoj vrtai, a kompleks skladita municije i eksploziva Kula II se nalazi na kompleksnom terenu kod kojeg su pojedini objekti izgraeni na razliitim visinskim nivoima.

6Sigurnost

pregled uvjeta na lokaciji skladita municije i eksploziva Krupa

Unutar lokacije se nalaze tri odvojena kompleksa; administrativni kompleks i dva kompleksa sa objektima za skladitenje municije i eksploziva.

Prvi kompleks objekta za skladitenje municije i eksploziva se sastoji od 14 zemljom pokrivena magazina (ECM- Earth covered magazines) rasporeenih po perimetru u obliku dva spojena prstena i koji su ukopani u zemlju.

Drugi kompleks objekta za skladitenje municije i eksploziva se sastoji od 22 zemljom pokrivena magazina (ECM- Earth covered magazines), takoer rasporeenih po perimetru u obliku dva spojena prstena, ali kod kojih postoji meusobna visinska razlika i koji su ukopani u zemlju.

fig. 2 Udaljenost ulaza u kompleks za skladitenje municije i eksploziva Kula i od administrativnog kompleksa

Ulaz u lokacija skladita municije i eksploziva Krupa je udaljena oko 430 m od putne komunikacije Sarajevo-Konjic.

Ulaz u lokacija skladita municije i eksploziva Kula je udaljena oko 2,2 km od putne komunikacije Mrkonji grad-Biha.

7Ulaz u skladini kompleks Kula I se nalazi na udaljenosti oko 570 m od administrativnog kompleksa dok se saobraajnice, dok se skladini kompleks Kula II nalazi na udaljenosti oko 2.025 m.

U razgovoru sa komandantom lokacije konstatirano je da postoji tehnika dokumentacija za objekte, a da ne postoje sljedei dokumenti:

Tehnika dokumentacija lokacije u cjelini, Dokumentacija za elektrine, vodovodne, sanitarne instalacije, Pravilnik zatite od poara (usuglasiti sa zakonom i standardom), Plan zatite od poara, i Projekt zatite od poara Dokumentacija za zatitnu ogradu, Procjena za kategorizacija zemlje i hidrologije itd.

Na osnovu vizualnog uvida u stanje lokacije u cjelini mogue je konstatirati sljedee:

1. Administrativni objekti i objekti za stanovanje. Unutar administrativne zone se nalaze vie administrativnih objekata kako za komandu lokacije tako i za smjetaj vojnika za rad i uvanje lokacije. Objekti su stari oko 20 godina i zahtijevaju manja ulaganje u dovoenje u operativnu upotrebu (kreenje, zapitivanje prozora, poboljanje grijanja itd.)

2. Putevi, trotoari, parking, etalite i korisni prostori. Glavna asfaltna saobraajnica se prostire du lokacije spajajui oba skladina kompleksa sa administrativnom zonom. Asfaltna saobraajnica postoji unutar skladinog kompleksa Kula I, dok unutar skladinog kompleksa Kula II postoji je makadamska saobraajnica, koja u jako loem stanju sa izrazitim udarnim rupama na podlozi. Ne postoje trotoari du saobraajnice. Parking za zaposlene u objektima se nalazi na ulazu u administrativnu zonu.

3. Mapa rasvjete. Postoji instalacija rasvjete pod naponom unutar administrativne zone. Unutar skladinog kompleksa Kula I instalirana je rasvjeta do ulaznih vrata u objekte i trenutno kod nekih objekata je pod naponom. Instalacija rasvjete u objektima i oko objekata nije postavljena.

4. U skladinom kompleksu KULA IInapojna elektrina mrea od trafo stanice je dovedena do ulaza na lokaciju, a kablovska napojna mrea do pojedinih objekata ne postoji.

5. Mapa znakova. Postoje jasni znakovi na karakteristinim mjestima lokacije. Potrebno je unificirati znakove na svim lokacijama i objektima.

6. Kategorizacija zemlje i hidrologije. Nema podataka o mogunostima. Prema informacijama u firmi Centroprom u Beogradu postoji potpuna dokumentacija o iroj lokaciji.

7. Mapa proirenja ili promjena misije objekta. Postoji mapa proirenja lokacije po kojem je samo mali dio prostora izgraen u podnosu na prvobitan plan.

8. Oblast za puenje. Dozvoljeno je puenje samo u administrativnoj zoni.9. Opasnost od elektromagnetnog zraenja (EMR). Ne postoji opasnost od elektromagnetnog

zraenja. 10. Zapaljivi i sagorljivi materijali. Svi materijali ovog tipa se nalaze u administrativnoj zoni.11. Protiv poarna preventivna kontrola. Protivpoarna kontrola. Kontrola se formalno vri u

skladu sa zakonom. Nisu izvreni protivpoarni treninzi sa vojnicima svakih 6 mjeseci, i nije sprovedena edukacija vojnika sa aspekta Zatite od poara kako nalau vaei propisi. Plan zatite od poara cijele lokacije i procjenu ugroenosti od poara treba neprekidno usuglaavati sa postojeim stanjem.

12. Skladitenje nafta, ulja, maziva (POL). Skladitenje ovih materijala se vri u administrativnoj zoni.

8vanjske strukturalne karakteristike objekta za skladitenje municije i eksploziva

Dana 19. i 20. oktobra 2010 god. Izvren je obilazak svih objekata za skladitenje municije i eksploziva. Tim za analizu su sainjavali strunjaci za oblasti municije, sigurnosti za rukovanje i skladitenje municije i eksploziva, sigurnost lokacije i objekata (fiziki i tehniki aspekt), graevinarstvo, elektrotehniku, ventilaciju i klimatizaciju.

Za svaki objekt je uspostavljena procjena stanja i ona je interpretirana u formi dokumenata koji su dati u prilogu ove analize.

Analiza je obuhvatna, ali za precizniju procjenu je potrebno vie vremena i dostupnost svih dokumenata.

Na osnovu uvida u objekte za skladitenje municije i eksploziva mogue je dati sljedeu procjenu stanja objekata u cjelini.

Na dva kompleksa Kula I i Kula II postoje 36 zemljom prekrivena magazina (ECM) za smjetaj municije i eksploziva.

Strukturni dizajn. Postoje tri tipa zemljom prekrivena magazina U10, U15 i U20. Razlika izmeu ovih tipova zemljom prekrivena magazina se oituje u razliitim unutranjim duinama prostora za skladitenje. Nadzemni zemljom prekriveni magazini imaju irinu od 11,5 m, visinu od 5,3 m (poluprenik luka od 5,4 m) i duinu 10 m, 15 m i 20 m.

U kompleksu Kula I se nalazi 14 magazina ECM, od ega 3 magazina duine 10 m (U-10), 10 magazina duine 15m (U-15) i jedan magazin duine 20 m (U-20).

U kompleksu Kula II se nalazi 22 magazina ECM od ega 5 magazina duine 10 m (U-10), 10 magazina duine 15m (U-15) i 7 magazina duine 20 m (U-20).

fig. 3 opti izgled ecm magazina (U-110, U-15 i U-20)

9 Dubina sloja zemlje na vrhu objekta je ispod standarda gradnje i iznosi min. 0,3 m, dok je uobiajen zahtjev 0.6m.

Svi objekti ECM imaju raslinje unutar 15 m sa strane i iza objekta. Na svim objektima postoji staklo iznad ulaznih vrata postoji, ali postoje naprsline stakala na

pojedinim prozorima. Kod ovih objekata na kompleksu Kula I prostor oko gornjeg izlaza za ventilaciju je ist od

raslinja, a kod objekata na kompleksu Kula II prostor oko gornjeg izlaza za ventilaciju je obrastao raslinjem.

Svi magazini na kompleksu Kula I imaju pristupnu lansirnu rampe za utovar i istovar municije, ali im treba manja intervencija radi sigurnijeg rada sa municijom.

Na kompleksu Kula II svi magazini nemaju pristupnu lansirnu rampe za utovar i istovar municije koja osigurava sigurni rad sa municijom. Prostor nije asfaltiran, postoji razlika u nivou poda magazina i nivoa pristupnog puta. Tri ahta za odvod vode ispred ulaza u magazin su iznad nivoa tla oko 100 mm i predstavljaju potencijalnu opasnost od udara u viljukar tokom transporta municije.

Na kompleksu Kula I ispred magazina ECM-07 i ECM-14 prema putnoj komunikaciji postoje barikade koje tite nasuprotne magazine od djelovanja udarnog talasa pri sluajnoj eksploziji.

Magazin ECM-06 je postavljen nasuprot magazinu ECM-01 (nalazi se ispod nivoa tla ovog magazina) i u sluaju eksplozije nema prepreka za defleksiju udarnog talasa u sluaju eksplozije.

Magazin ECM-08 je postavljen nasuprot magazinu ECM-13, a desno se nalazi magazin ECM-12 i ne postoji zatitna barijera za defleksiju udarnog talasa u sluaju eksplozije.

U zoni udarnog talasa magazina ECM-09, desno od prednjeg zida se nalazi magazin ECM-11 i ne postoji zatitna barijera za defleksiju udarnog talasa u sluaju eksplozije.

Magazini ECM-03 do ECM-10 se nalaze na viem nivou kotline u odnosu na magazine ECM-01, ECM-02, ECM-03, ECM-11 do ECM-14.

fig. 4 meusobni raspored objekata ecm na kompleksu Kula i

10

fig. 5 pogled sa ispred magazina ecm-08 na magazin ecm-12, desno (iza drvea ispod se nalazi magazin ecm-13)

fig. 6 pogled sa vrha magazina ecm-06 na magazin ecm-01

11

fig. 7 pogled sa ispred magazina ecm-09 na magazin ecm-11

Na kompleksu Kula II ispred magazina ECM-13 i ECM-14 prema putnoj komunikaciji postoje barikade koje tite nasuprotne magazine od djelovanja udarnog talasa pri sluajnoj eksploziji.

Ispred magazina ECM-15 desno nema zatitnih barijera prema magazinu ECM-22. Ispred magazina ECM-16 nema zatitnih barijera i eventualni udarni talas ima otvoren prostor

prema magazinima ECM-22 i ECM-21. Ispred magazina ECM-17 nema zatitnih barijera i eventualni udarni talas ima otvoren prostor

prema magazinima ECM-22 i ECM-21. Ispred magazina ECM-18 nema prepreka za defleksiju udarnog talasa u sluaju eksplozije i

tada bi bili ugroeni magazini ECM-20, ECM-21 i ECM-22. Ispred magazina ECM-21 i ECM-22 nema zatitnih barijera i eventualni udarni talas ima otvoren

prostor prema magazinima ECM-16, ECM-17 i ECM-18. Magazini ECM-13 do ECM-22 se nalaze na viem nivou kotline u odnosu na magazine ECM-01do

ECM-12.

12

fig. 8. meusobni raspored objekata ecm na kompleksu Kula ii

fig. 9. pogled sa ispred magazina ecm-15 na magazin ecm-22 (zumiran pogled)

13

fig. 10. pogled sa ispred magazina ecm-16 na magazine ecm-22 i ecm-21

fig. 11 pogled sa ispred magazina ecm-21 na magazine ecm-16, ecm-17 i ecm-18

Vanjski materijali i struktura. Magazini ECM su izvedeni kao luna armirano-betonska konstrukcija sa ravnim armirano-betonskim zidovima na prednjoj i zadnjoj strani. Osim prednjeg zida svi ostali su zatrpani nasipom i zemljom. Radi stabilnosti nasutog materijala prednji zid je izveden tako da mu je visina vea od visine krova sa nasutim materijalom, tj. uraen je zub po gornjem obimu prednjeg zida. Iz istih razloga na prednjem zidu su uraeni dodatni boni kosi armirano-betonski zidovi - krila. Svi ukopani zidovi objekta su prije zatrpavanja zatieni hidroizolacijom sa vanjske strane. Zatita hidroizolacije nije izvedena. Na prednjem zidu i ventilacionoj kuici na krou je vidljiva zatita hidroizolacije koja je izvedena opekom na kant. Oko ukopanih zidova postoje ventilacioni kanali i sistem za drenau.

Vanjske zidove predstavlja prednji zid i dva bona krila. Izvedeni su od armiranog betona

14

debljine oko 250 mm. Na krilima nekih objekata postoje izlazi za drenane cijevi (od jednog do tri izlaza po jednom krilu), ali ima objekata na ijim krilima nema izlaza za drenau. Na spoju prednjeg zida sa krilima postoje pukotine koje su na nekim objektima obrasle mahovinom. Gornja horizontalna povrina u vrhu prednjeg zida i krila nije zatiena limenim okapnicama, to ima za posljedicu zakinjavanje na svim objektima. Usljed ovog zakinjavanja na nekim objektima je ve dolo do znatnog oteenja betona po obimu vrha prednjeg zida i krila (u Kuli I objekti ECM-06 i ECM-08, u Kuli II objekti ECM-06, ECM-09 i ECM-18), a na nekim objektima je ve vidljiva armatura zida i krila (u Kuli I objekat ECM-07; u Kuli II objekti ECM-01, ECM-03, ECM-07, ECM-10, ECM-11, ECM-12, ECM-15 i ECM-22). Iz slinih razloga je dolo do zakinjavanja i na nadstrenici iznad vrata te na obje ventilacione kuice. Posljedice zakinjavanja su tragovi vode i oteenja betona svih povrina nadstrenice i kuica, naroito gornje horizontalne povrine. Na nekim objektima je beton ventilacionih kuica sasvim otpao i vidljiva je armatura (u Kuli I objekti ECM-10 i ECM-11; u Kuli II objekti ECM-06 i ranije pobrojani na prednjem zidu). Sva oteenja betona na prednjoj strani objekata je potrebno sanirati. Potrebno je takoer preduzeti mjere kako bi se otklonio uzrok ovih oteenja i sprijeilo dalje zakinjavanje. Na nekim objektima je vidljivo da ventilacione kuice nisu oslonjene na tlo (u Kuli I objekti ECM-03, ECM-08 i ECM-11; u Kuli II objekti ECM-01, ECM-04, ECM-06, ECM-08, ECM-09, ECM-10, ECM-12, ECM-19, ECM-21 i ECM-22). Oslanjanje ventilacionih kuica e se postii izvoenjem radova koji su potrebni radi ravnanja i niveliranja ulazne povrine, tj. nasipanjem tucanika i asfaltiranjem ulaznog prostora.

Krovovi. Krovovi objekata su izvedeni kao armirano-betonski luk poluprenika 5,4 m, debljine 250 mm. Sa vanjske strane je uraena hidroizolacija pa zasipanje zemljom. Prema standardima, debljina zemljanog nasipa treba iznositi minimalno 60 cm. Meutim, mjerenje na pojedinim objektima na sluajno izabranom mjestu je pokazalo da debljina zemljanog nasipa iznosi oko 300 mm. Na istim objektima je izmjerena visina zuba prednjeg zida koji viri iz zemlje u vrhu krova objekta. Ova visina iznosi oko 250 mm.

Budui da su u unutranjosti nekih objekata vidljivi tragovi vode i curenja na svodu (ECM-10 i ECM-11 u Kuli I; ECM-6, ECM-9, ECM-16, ECM-17, ECM-20 i ECM-21 u Kuli II), mogue je zakljuiti da hidroizolacija ne vri svoju ulogu ili je dolo do njenog oteenja. Stoga je neophodno izvriti potrebne popravke hidroizolacije krovova.

Vrata. Svi ECM-i imaju dupla metalna dvokrilna vrata dimenzija 3,50 m x 3,50 m, sa otvaranjem u unutranji prostor magazina. Metalna struktura vrata se sastoji od omotaa od elinog lima debljine 1 mm i ispune o termo zatitne mase. Na desnom krilu glavnih vrata, nalaze se vrata za ulaz ljudi, dimenzija 90 cm x 190 cm. Okvir vrata je od elika dimenzija 6 cm x 6 cm obloen sa rebrastim elinim limom debljine 1 milimetar sa jedne i druge strane. Izmeu limova nalazi se staklena vuna. Vrata su postavljena na obine cilindrina zgloba sa vanjske strane magazina. Vrata nisu usklaeni sa standardima NATO-a.

Unutranja vrata su izraena od elinih profila 40x40 mm sa ispunom od eline mree. Ova vrata su namijenjena za ventilaciju

Brave i ulazna vrata ne odgovaraju uobiajenim standardima za objekte za skladitenje municije i eksploziva (napr. UFC 4-420-10, od 29.9.2006. godine) kojim su definirani uvjeti zatite magazina od nasilnog ulaska i zatite od djelovanja udarnog talasa uslijed eksplozije. Vrata se zakljuavaju obinim lancem i katancem.

Nakon svakog izlaska iz magazina, vrata se plombiraju od strane lica koje je ovlateno za ulazak u magazin i koje je zadueno sa kljuevima.

Iza ulaznih vrata postavljena su druga vrata namijenjena za ventilaciju. Izgraena su od elinih profila 40 mm x 40 mm, sa ispunom od eline mree.

15

Prozori. Postoje dva metalna prozora dimenzija 160 cm x 60 cm iznad ulaznih vrata na prednjem zidu objekta. Iznad prozora je uraena armirano-betonska nadstrenica u obliku izvrnutog korita koja prua fiziku zatitu prozora sa tri strane: odozgo, sa prednje strane i sa bonih strana. Uloga nadstrenice je spreavanje prodora fragmenata ili udarnog talasa unutar objekta. U tom prostoru je bilo predvieno instaliranje vanjske rasvjete.

Oznaavanje objekta. objekta. Postoje oznake objekata. Treba unificirati oznake na svim lokacijama za skladitenje municije i eksploziva. Na ulaznim kapijama, ogradi, objektima i krugu magazinskih prostora, ne postoje potrebna obavjetenja: Zabranjena upotreba otvorenog plamena; Zabrana upotrebe alata koji iskri; Opasnost od poara; Zabranjeno puenje; Zabranjen pristup neovlatenim licima; Prostori i objekti pod video nadzorom.

U krugu magazinskih prostora, nema postavljenog saobraajnog znaka najvee dozvoljene brzine u skladu sa Zakonom o bezbjednosti saobraaju BiH.

Sistem zatite od groma (LPS). Prisutan je funkcionalni sistem zatite od atmosferskog pranjenja. Vre se redovne kontrole, ali nije pouzdano utvreno da li se vri provjera funkcionalnosti ovog sistema (to je od vitalnog znaaja za sigurnost sistema od potencijalne opasnosti od neplanirane eksplozije municije). Potrebno je nanijeti oznake mjernih mjesta na gromobranskoj instalaciji.

Sistem uzemljenja. Prisutan je sistem uzemljenja. Uoeni su prekidi na pojedinim objektima ili dijelovima objekta u sistemu uzemljenja.

Zaptivanje. Nije ostvareno zaptivanje posebno izmeu okvira prozora i betonskih zidova. Kontrola korozije. Uoene su pojave korozije na elinoj strukturi betonskih zidova i krila

objekta.

Unutranje karakteristike objekata za skladitenje municije i eksploziva

Unutranji povrine zidovi: Nosivi boni zidovi su sastavni dio lune armirano-betonske kon-strukcije i nisu vidljivi, jer su sa vanjske strane zatrpani nasipom i zemljom a sa unutranje strane ih zaklanjaju bone pregrade izvedene od lakih montanih ravnih tabli. Izmeu no-sivih zidova i lakih pregrada su smjeteni ventilacioni kanali. Postoje masne mrlje i manja oteenja na lakim pregradama ali ona ne ugroavaju stabilnost i nosivost objekta.

Ventilacioni kanal nasuprot ulaza je odvojen unutranjim armirano-betonskim zidom u kojem su ugraena vrata za glavni izlazni ventilacioni kanal na krovu objekta. Na unutranjim povrina-ma pregrada, kao i prednjeg nosivog zida postoje manja oteenja koja ne ugroavaju strukturu objekta (u Kuli I objekti ECM-7 i ECM-8; u Kuli II objekti ECM-5, ECM-7, ECM-8, ECM-16 i ECM-22), a u nekim objektima su vidljiva i znatna oteenja prednjeg zida (u kompleksu Kuli I, objekt ECM-12 i u kompleksu Kuli II, objekt ECM-1 u kojima je oteenje zahvatilo i armaturu).

Na unutranjim zidovima nekih objekata su vidljivi tragovi vlage iz temelja i od prokinjavanja krova. Vlaga je vidljiva i na pregradama ali je posebno kritina ona na nosivim prednjim zidovima (ECM-6, ECM-7 i ECM-11 u kompleksu Kuli I, te veina objekata u kompleksu Kuli II, tj. ECM-1, ECM-3, ECM-4, ECM-6, ECM-8, ECM-9, ECM-10, ECM-12, ECM-16, ECM-17, ECM-20 i ECM-21). Stoga je potrebno izvriti sanaciju hidroizolacije krova i drenanog sistema oko ugroenih objekata.

16

Na nekim objektima u kompleksu Kuli II je uoeno da se voda direktno uliva u unutranjost kroz ventilacione kuice na prednjem zidu (ECM-1, ECM-3 i ECM-6), te ispod ulaznih vrata (ECM-5). Ovo e biti sprijeeno zamjenom reetki na ventilacionim kuicama i ulaznih vrata, te njihovom pravilnom ugradnjom.

Ventilacioni kanal nasuprot ulaza je odvojen unutranjim armirano-betonskim zidom u kojem su ugraena vrata za glavni izlazni ventilacioni kanal na krovu objekta. Na unutranjem zidu, kao i na prednjem nosivom zidu postoje manja oteenja koja ne ugroavaju strukturu objekta.

Stropovi. Stropovi su takoer dio lune armirano-betonske konstrukcije i sa unutranje strane imaju izgled svodova. Postoje manja oteenja povrine stropova (ECM-5 i ECM-13 u kompleksu Kuli I, te ECM-6, ECM-11 i ECM-15 u Kuli II), kao i tragovi prodora vode (ECM-10 u kompleksu Kuli I; ECM-6, ECM-9, ECM-16, ECM-17, ECM-20 i ECM-21 u kompleksu Kuli II). Sva oteenja je potrebno popraviti a prodor vode onemoguiti saniranjem hidroizolacije krova, kako je ve ranije navedeno.

Podovi, zavrni sloj. Podovi u svim objektima su uraeni od nabijenog betona, zavrno obraeni hidroizolacionim premazom na bazi bitumena. Podovi su u dobrom stanju, povrina omoguava lako kretanje transportnih sredstava (viljukara), a manje pukotine su uoene u kompleksu Kuli II na objektima ECM-4 i ECM-12 uz prag ulaznih vrata te ECM-6 na spoju poda i zida. Na objektima ECM-5 i ECM-7 u kompleksu Kuli I, te ECM-3, ECM-7, ECM-10, ECM-11, ECM-13, ECM-15 i ECM 21 u kompleksu Kuli II, uoeno su manja oteenje sloja zavrne hidroizolacije, a takoer i masne mrlje na podovima u ECM-8 i ECM-11 u Kuli I, te ECM-4, ECM-7 i ECM-17 u kompleksu Kuli II. Masne mrlje su vane jer mogu dovesti do oteenja sloja hidroizolacije. Na skoro svim objektima nisu iznivelisani pragovi ulaznih vrata, na mnogima ni poklopci ahtova ispred ulaza. Manje popravke su potrebne na ECM-1, ECM-3, ECM-6, ECM-7, ECM-10, ECM-11 i ECM-12 u Kuli I. Ispred svih objekata u kompleksu Kuli II je potrebno izvriti nasipanje drobljenog kamena i asfaltiranje povrine ispred ulaza, uz potrebne popravke i niveliranje poklopaca na ahtovima. Posebno je kritina situacija ispred objekata ECM-8, ECM-21 i ECM-22 gdje nije izvreno ni zatrpavanje nakon izvedenih ahtova.

Zidovi. Nosivi zid je lunog profila od betona debljine od 210 mm do 260 mm. Na unutranjim bonim stranama je napravljen zid od lakih materijala ime su stvoreni prostori za bone ventilacione kanale. Na zidu nasuprot ulaznih vrata se nalaze vrata za glavni izlazni ventilacioni kanala. Postoje manja oteenja na pojedinim povrinama lakih pregradnih zidova, ali koja ne ugroavaju strukturu objekta.

Otpornost vrata na nadpritisak. Vrata nisu dizajnirana da izdre nadpritiska od eksplozije ili da eventualno zaustave fragmente od projektila. Metalana struktura vrata se sastoji od omotaa od elinog lima debljine 1 mm i ispune o termo zatitne mase.

Stanje prozora. Na veini objekata stakla iznad ulaznih vrata su popucalo ili su loe ugraeno u metalni okvir. Dizajn i izvedba prozora ne odgovara namjeni objekata. Diskutabilna je njihova funkcija zbog sigurnosnih razloga.

Rasvjeta. Ne postoji rasvjeta u objektima, ali postoje naznake da je u prostoru ispred svjetlarnika unutar vanjske betonske nadstrenica bila planirana vanjska rasvjeta

Zahodi. Ne postoje zahodi u objektu ili blizini objekata. Potrebni namjetaj. Postoje samo improvizirani namjetaj za smjetaj dokumentacije. Vrata za izlaz ljudi. Vrata za izlaz ljudi odgovaraju eventualnim potrebama za evakuaciju.

17

Sistemi za podrku objektima za skladitenje municije i eksploziva

Mehaniki sistemi za podrku

Grijanje, ventilacija i klimatizacija (HVAC). Ne postoji grijanje i klimatizacija unutar objekata. Ventilacija objekata izvedena je prirodnim putem (stvaranjem propuha).

Svjei vazduh u objekte dovodi se preko ulaznih otvora za dovod vazduha koji se nalaze na eonom zidu objekata. Ulazni otvori opremljeni su sa ventilacionim reetkama sa mehanizmom za podeavanje protoka vazduha. Dovodni kanali za vazduh prije ulaza u objekte lome se pod uglom od 90.

Dovodni vazduni kanali nisu redovno odravani pa je dolo do nakupljanja lia i otpadnog materijala to ometa optimalno strujanje vazduha. Ventilacione reetke na dovodnim kanalima su mehaniki oteene i deformisane, velikim dijelom korodirale. Pojedine lamele na reetkama nedostaju. Spojevi uzemljenja na ulaznim ventilacionim reetkama su korodirali. Mehanizmi za podeavanje protoka vazduha na ulaznim ventilacionim reetkama su veim dijelom neispravni ili blokirani.

Ulazni otvori nisu zatieni od ulaza glodara i insekata. Mree koje su postavljene na dovodne reetke nisu ugraene u zid, uzemljenja ovih reetki su korodirala i gustoa mree ne ispunjava zatitnu funkciju radi sprijeavanja ulaska glodara i insekata.

Broj otvora za odvod vazduha zavisi od izvedbe magazina, na lokacijama Kula I i Kula II su prisutne tri izvedbe magazina U-10, U-15, U-20. Kula I izvedba U 10 (objekti ECM-01, ECM-07, ECM-08), U 15 (objekti ECM-03, ECM-04, ECM-05, ECM-06, ECM-09 do ECM-14), U 20 (objekt ECM-02). Kula II izvedba U 10 (objekti ECM-04, ECM-08, ECM-10, ECM-07, ECM-08), U-15 (objekti ECM-01, ECM-03, ECM-05, ECM-06, ECM-09, ECM-11, ECM-19 do ECM-22), U 20 ( objekti ECM-02, ECM-07, ECM-12 do ECM-16).

Odvod vazduha iz objekta vri se kroz otvore postavljene u bonim kanalima (ukupno 4 otvora kod U-10, est otvora kod U-15, osam otvora- U-20) i kroz otvore na zadnjem zidu postavljene u dnu 15 cm iznad nivoa poda (ukupno etiri otvora vrijedi za sve izvedbe magazina) i pri vrhu na zadnjem zidu (ukupno dva otvora vrijedi za sve izvedbe magazina). Iz bonih kanala vazduh se odvodi u popreni kanal iza zadnjeg zida, a zatim kroz vertikalni ventilacioni vod do izlaznog otvora. Odvodni vazduni kanali nisu redovno odravani pa je dolo do nakupljanja lia i otpadnog materijala, posebno u vertikalnom ventilacionom vodu. Na objektu ECM-8 lokacija Kula II nedostaju vrata koja vode u vertikalni ventilacioni vod. Ventilacione reetke na odvodnim otvorima su mehaniki oteene i deformisane, velikim dijelom korodirale na svim objektima. Pojedine lamele na reetkama nedostaju na veini magazina. Mehanizmi za podeavanje protoka vazduha na odvodnim ventilacionim reetkama u unutranjosti objekta su veim dijelom neispravni ili blokirani. Na izlaznom ventilacionom otvoru na vrhu vertikalnog ventilacionog voda su postavljene zatitne mree koje spreavaju ulaz glodara i insekata. Veina ovih zatitnih mrea su oteene, tako da ne ispunjavaju zatitnu funkciju. Na veini objekata odravanje izlaznih ventilacionih otvora od obraslosti vegetacijom je dobro, ali i dalje zahtijeva poboljanje.

Veliina otvora, ulaznih i izlaznih, predviene su za uslove da bude zadovoljen zahtjev od 1 do 5 izmjena vazduha u objektu na sat pri temperaturnoj razlici od 2C do 5C. Broj izmjena vazduha u objektu na sat zavisi od visine ventilacionog ahta i popunjenosti skladinog prostora municijom. Ovi

18

uslovi su zadovoljeni sa visinom vertikalnog ventilacionog voda viom od 2 m iznad povrine nasipa. Maksimalan broj izmjena vazduha u objektu ostvaruje se u sluaju kada je skladini prostor popunjen dok se minimalan broj izmjena ostvaruje kada je skladini prostor prazan (uinak ventilacije je isti, mjenja se zapremina vazduha unutar objekta).

Na ulaznim ventilacionim otvorima i na izlaznom ventilacionom otvoru ugraene su protivpoarne klapne koje se zatvaraju kada temperatura okoline (zona klapne) dostigne 72C. Topivi osigurai na protivpoarnim klapnama nedostaju te su protivpoarne klapne van funkcije. U pojedinim magazinima (ECM-2 i ECM 5 lokacija Kula II) protivpoarne klapne su mehaniki izvaene iz leita. A na veini skladita na obje lokacije nedostaju ili su iskrivljeni zatitni limovi na otvorima za redovno odravanje klapni. Protivpoarne klapne koje su postavljene na ulaznim ventilacionim otvorima aktiviranjem ne blokiraju prodor plamena u boni ventilacioni vod te postoji mogunost prenoenja vanjskog poara na unutranjost objekta putem bonih ventilacionih otvora.

Ne postoji sistem za odvajanje vlage iz svjeeg vazduha koji ulazi u objekt.

Kontrola temperature i vlanosti. Kontrola temperature i vlanosti se vri periodino na ureajima koji nisu atestirani. Potrebno je da postoji unificirani sistem mjerenja temperature i vlanosti unutar objekta i da postoje formulari za jedinstven pristup praenju promjena parametara atmosfere.

Izlazi toaleta. Ne postoje toaleti unutar objekata.

Elektro dizajn

Osvjetljenje. Ne postoji vanjsko osvjetljenje unutar kompleksa za skladitenje municije i eksploziva Kula I iako je elektrina kablovska mrea funkcionalna do ulaza u objekte. Instalirani su razvodni ormari ispred objekata, prekidai i razvodne (spojne) kutije na eonom zidu objekata u protueksplozijskoj izvedbi

Izvori energije. Trafo stanica se nalazi u administrativnoj zoni lokacije, potrebno je izvriti manje rekonstrukcije na niskonaponskom postrojenju, kao i redovno obavljati periodine preglede elektrinih zatita u trafo stanici.

Generator za nudu. Ne postoji generator za alternativno napajanje elektrinom energijom. Neprekidno napajanje (UPS). Ne postoji ureaj za neprekidno napajanje (UPS). Sustav zatite od groma (LPS). Gromobranska instalacija u dobrom stanju. Metalni stupovi sa

gromobranskim hvataljkama su udaljeni oko 15 m od objekta i u relativno dobrom stanju. Sistem uzemljenja i spajanje. Uzemljenje je instalirano, ali postoje odreeni prekidi na

pojedinim takama spajanja. Prenaponska zatita. Ne postoji prenaponska zatita.

Vodovod

Postoji vodovodna instalacija du saobraajnice unutar lokacije. Pritisak unutar vodovodne mree nije u skladu sa propisima, jer dolazi do povremenog pucanja vodovodnih cijevi. Iz tih razloga je ugraen redukcioni ventil, tako da je pritisak u cjevovodu oko 2 bar i to nije dovoljno za interventne sluajeve u sluaju poara.

19

Zatita od poara i sigurnost ivota

Zatita od poara na kompleksima Kula I i Kula II nije zadovoljavajua, moe se konstatovati da zemljom pokriveni magazini (ECM) na ovim lokacijama nisu zatieni od poara. Prema Planu zatite od poara koji nam je prilikom obilaska ovih lokacija dat na uvid vatrogasnoj brigadi je za poetak intervencije na lokaciji potrebno vrijeme dolaska 15 min (Vatrogasna brigada Mrkonji Grad je udaljena 9 km od lokacije), 30 min (Vatrogasna brigada ipovo je udaljena22 km), 90 min (Vatrogasna brigada Banja Luka je udaljena 65 km). Svaki objekt ima samo jedan protivpoarni aparat tipa S9 kg ili S6 kg to je ne dovoljno za optimalnu zatitu pri gaenju poetnog poara, ako uzmemo u obzir da je vrijeme pranjenja ovih aparata cca 13 sec (S 6 kg) ili cca 20 sec (S 9 kg).

Protivpoarni aparati na ovim lokacijama su u jako loem stanju, korodirali i veina njih je starija od 20 godina, protivpoarni aparati su smjeteni unutar objekta. Potrebno je za objekte obezbijediti odgovarajui broj protivpoarnih aparata, kao i mogunost da se naprave protivpoarni objekti u blizini magazina za smjetaj odgovarajueg broja opreme za gaenje poara, ovi objekti se moraju postaviti na nain da se omogui efikasan pristup protivpoarnoj opremi.

Protivpoarne aparate je potrebno periodino pregledati u skladu sa vaeim zakonskim propisima. Protivpoarne aparate je potrebno postaviti na vanjski eoni zid objekta na dostupna mjesta i na propisnu visinu tako da ruka protivpoarnog aparata ne prelazi 1,5 m visine od tla. Za protivpoarne aparate obezbijediti adekvatno kuite kako bi se zatitili od vremenskih uticaja. Protivpoarni aparati koji su stariji vie od 20 godina moraju se zamijeniti novim aparatima. Novi aparati moraju biti proizvedeni prema EN3 normi (Evropska norma EN3 specificira zahtjeve za prenosne aparate za gaenje poara) koju potvruje akreditirani atestni laboratorij. Potrebno je voditi rauna o kontrolnom ispitivanju protivpoarnih aparata, koje se radi svakih 5 godina.

Uz same objekte na obje lokacije se nalaze bure sa pijeskom i bure sa vodom. Ova burad su dotrajala, nemaju adekvatne poklopce i nemaju kompletnu opremu za upotrebu ovih sredstava za gaenje poara (lopata, kanta, ...). Pijesak nije odgovarajue granulacije. Zbog dotrajalosti postojeih buradi za pijesak i vodu iste je potrebno zamijeniti novima, koji e imati uoljiv natpis i adekvatne poklopce.

Za tienje magazina na lokaciji Kula I postoji i hidrantska mrea. Trenutno hidrantska mrea nije tehniki ispravna. Po izjavi komadanta lokacije cijevi za vodu su oteene uslijed vremenskih neprilika. Takoer projektovani pritisak vode u hidrantskoj mrei nije odgovarajui (2 bara).

Predlae se rekonstrukcija hidrantske mree sa mogunou ugradnje ureaja za povienje pritiska vode, iji napor pumpe mora odgovarati potrebama za pritiskom koji na mjestu potronje mora iznositi najmanje 2,5 bar. Ovo je mogue ako hidrantska mrea raspolae sa dovoljnom koliinom vode. Potrebno je izraditi projekt hidrantske mree u kojem e se proraunom odrediti izmeu ostalog i potreban pritisak vode u hidrantskoj mrei i protok vode na mlaznicama. Hidrantske ormare obezbijediti sa dva vatrogasna crijeva, dvije mlaznice i klju za montau crijeva na hidrant.

Oprema u hidrantskim ormarima mora biti atestirana prema standardu BAS EN 671-3/AC (Fixed firefighting systems - Hose systems - Part 2: Hose systems with lay-flat hose). Prema vaeim zakonskim propisima potrebno je obezbijediti periodini pregled hidrantske mree. Lokacija Kula I raspolae sa dva rezervoara vode kapaciteta od po 300 m3.

20

Zemljom pokriveni magazini na lokaciji Kula II se ne tite hidrantskom mreom. Potrebno je izraditi projekt i izvesti hidrantsku mreu i na lokaciji Kula II, jer se i ovi objekti se moraju tititi hidrantskom mreom.

Poarni putevi. Pristup vatrogasnim vozilima do svakog objekta je omoguen postojeim internim saobraajnicama koje ujedno predstavljaju i poarne puteve.

Evakuacija. Mogua je brza i laka evakuacija iz svakog od objekata. Evakuacija iz ECM magazina je mogua direktno u vanjski prostor. Putevi evakuacije su najvee duine u ECM tipa U20 i iznose maksimalno 26 m (u najnepovoljnijem sluaju), a evakuacija je mogua putem vrata koja su dovoljne irine. Za ostale tipove ECM magazina putevi evakuacije su jo krai, za ECM tipa U10 iznose maksimalno 16 m, a za ECM tipa U15 maksimalno 21 m.

Mjere za ouvanje energije

Ne postoji potreba za ouvanje energije na lokaciji.

Telekomunikacioni sistemi

Komunikacija. Na straarskim mjestima se nalaze po 5 poljskih telefona na svakom kompleksu koja su povezana direktnom vezom sa administrativnom zonom. Kablovi za ovu komunikaciju su poloeni neadekvatno pored komunikacionog puta. Ne postoji nikakav koncept telekomunikacijskih sistema.

Elektronika sigurnost. Oprema za elektronsku protu-provalnu detekciju i dizajn protu-provalnih sistema. Ne postoji nikakav funkcionalan koncept aktivne elektronske protu-provalne detekcije i protu-provalnih sistema.

Na kompleksu Kula I sredstvima doniranim od Norveke Vlade 2002 godine je uraen sistem videonadzora i sistem detekcije pokreta koji nisu u funkciji, koji su djelomino oteeni.

Sigurnosni sistemi

Antiterorizam / Kriteriji zatite vojnim snagama. Nije razmatran ovaj aspekt sigurnosnog sistema. Fizika sigurnost. Kompletna lokacija Krupa djelomino ograena je metalnom ogradom duine

cca 4800 m. Sama ograda je u jako loem stanju a na nekim dionicama je totalno unitena. Zbog miniranosti veeg dijela lokacije nije mogue utvrditi trenutno stanje ograde. U sklopu ove ograde nalaze se dvije ulazno-izlazne kapije od kojih ni jedna nije u kompletno funkcionalnom stanju. Oko ograde sa unutranje i vanjske strane nalazi se nisko i visoko rastinje koje je na kompletnoj ogradi postalo i dio ograde tako da je smanjena vizualna identifikacija uljeza i olakano mogue preskakanje ograde.

Administrativna zona je ograena metalnom ogradom duine cca 520 m. Sama ograda je u jako loem stanju a na nekim mjestima je kompletno unitena. U sklopu ove ograde nalaze se dvije ulazno-izlazne kapije od kojih je samo jedna i to glavni ulaz u dobrom stanju a druga kapija koja je ulaz u X zonu je u jako loem stanju.

Tehniki aspekt sigurnosti. U administrativnoj zoni u objektima ne postoje sistemi tehnike zatite za nadzor kompleksa Kula I i Kula II. Objekti su izgraeni od strane Jugoslovenske narodne armije po tadanjim standardima zatite koji nisu podrazumijevali ugradnju alarmnih i video sigurnosnih sistema tehnike zatite.

21

Dizajn mjesta objekta. Dizajn mjesta objekta omoguava primjenu nekih mjera tehnike zatite okoline objekta.

Dizajn zgrada. Dizajn zgrade zahtjeva uspostavljanje potpuno novog koncepta zatite unutar objekta.

Neto masa eksploziva (NeW) i faktor koliina-udaljenost (QD)

Izvrena je pregled svih 36 objekata zemljom prekrivenih objekata za skladitenje municije i eksploziva, na kompleksu Kula I se nalaze 14 objekata, a na kompleksu Kula II se nalaze 22 objekta.

Na osnovu satelitskih snimaka lokacije i objekata za skladitenje municije i eksploziva izvreno je odreivanje meusobnog odstojanja izmeu objekata za skladitenje i objekata u administrativnoj zoni.

Uvidom u dokumentaciju dobivenu od komandanta lokacije utvreno je da postoje dozvole za skladitenje municije i eksploziva Ministarstva Odbrane Bosne i Hercegovine za sve zemljom pokrivene magazine svih grupa rizika HD. Ove dozvole su bazirane u skladu sa Q-D tabelama iz Prirunika NATO o principima sigurnosti za uskladitenje vojne municije i eksploziva, izdanje 1, izmjena 1, 1997. God.

Od tada su izvrene jo dvije izmjene prirunika i pri tome su pootreni kriteriji za skladitenje municije.

Detaljnim uvidom i stanje objekata i na osnovu satelitskih snimaka iz programa Google Earth i na osnovu Prirunika NATO o principima sigurnosti za uskladitenje vojne municije i eksploziva1, Izmjena 3, AASTP-1, maj 2010 god. procijenjena je maksimalna neto koliina eksplozivnih materija za svaki kompleks i za svaki magazin.

1 Manual of NATO Safety Principles for the Storage of Military Ammunition and Explosives, Allied Ammunition Storage and Transport Publications (AASTP), Edition 1, Change 3 - May 2010.

22

Kompleks Kula i

Izvrena je pregled svih 14 zemljom prekrivenih objekata za skladitenje municije i eksploziva sa oznakama ECM-1 do ECM-14.

Na osnovu satelitskih snimaka lokacije i objekata za skladitenje municije i eksploziva izvreno je odreivanje meusobnog odstojanja izmeu objekata za skladitenje i objekata u administrativnoj zoni.

Tabela 1. Procjena maksimalne neto koliine eksplozivnih materija, sadanje stanje

magaciniDozvoljena neto koliina eksplozivne materije po grupama opasnosti, kg

HD 1.1 SsD 1.2.12 SsD 1.2.2 SsD 1.3.1 SsD 1.3.2 HD 1.4

ECM-1 37.037 940 337.500 0 250.000 250.000

ECM-2 28.528 600 180.000 0 250.000 250.000

ECM-3 do 5 17.661 250 45.000 0 250.000 250.000

ECM-6 21.433 700 200.000 0 250.000 250.000

ECM-7 19.866 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-8 37.037 1.000 375.000 0 250.000 250.000

ECM-9 21.433 450 100.000 0 250.000 250.000

ECM-10 21.433 400 90.000 0 250.000 250.000

ECM-11 21.433 500 140.000 0 250.000 250.000

ECM-12 21.433 400 90.000 0 250.000 250.000

ECM-13 28.528 1.000 375.000 0 250.000 250.000

ECM-14 19.866 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

Ukupno: 331.011 1.006.740 3.022.500 500.000 3.500.000 3.500.000

fusnota 2

Detaljnim uvidom i stanje objekata i na osnovu satelitskih snimaka iz programa Google Earth i na osnovu Prirunika NATO o principima sigurnosti za uskladitenje vojne municije i eksploziva, Izmjena 3, AASTP-1, maj 2010 god. procijenjena je maksimalna neto koliina eksplozivnih materija.

Za grupe opasnosti HD 1.2 i HD 1.3 uvedeni su NATO podgrupe opasnosti za skladitenja (Storage Sub-Divisions)-SSD koje se primjenjuju samo za skladitenja i u skladu sa nacionalnim uvjetima i taj sistem se ne primjenjuje tokom transporta. Definiranje pripadnosti municije pojedinom NATO Storage Sub-Divisions (SsD) 1.2.1, 1.2.2, 1.3.1, or 1.3.2 zavisi od reakcionog efekta (tj. izmjerena energija fragmenata i udaljenosti koju postiu, udarnog talasa i termikog fluksa). Taj efekt se definira po procedurama od strane UN za testiranje grupa i klasa opasnosti municije (HD/HC).

Najvei dio uskladitene municije je artiljerijska municija velikog kalibra i protiv-tenkovskih mina, manje koliine municije za viecjevne bacae raketa i protiv-oklopnih raketnih projektila i municija malog kalibra. Municije je preteno jugoslovenske ili ruske proizvodnje, starosti vee od 20 godina.

2 NATO Storage Sub-Divisions (SSD) 1.2.1 /1.2.2 / 1.2.3, AC/258(ST)WP/208 of 06/10/1999, AC/258(ST)WP/218 of 04/09/2002 and AASTP-1, Change 3.

23

Postoje znaajni naporu da se potuju osnovna pravila skladitenja municije, posebno na grupa i klasa opasnosti i kompatabilnih grupa municije. Uoeno je odstupanja od pravila skladitenja zbog postojeih aktivnosti u procesu unitavanja i demilitarizacije municije.

I dalje postoji ozbiljan problem da municija istog tipa i kalibra ima razliite nazive i oznake, tako da ta pojava predstavlja i dalje potencijalni rizik u fazi rukovanja sa municijom.

Moe se konstatirati sljedee:

Naseljena mjesta i putne komunikacije su na dovoljnim rastojanjima da ne utiu na smanjenje neto koliine eksploziva u objektima.

Podruje skladitenja municije je osmiljeno u formi dva ovala, tako da elne strane veine ECM gledaju jedne prema drugima (ECM-1 prema ECM-6 i ECM-5 i obrnuto), te u tom sluaju imamo ogranien stepen zatite i smanjenje koliine municije i eksplozivnih materija u magazinima.

Ispred veine objekata nama izgraenog zatitnog zida (barikada), postoje samo ispred objekata ECM-7 i ECM-14, tako da za municiju koja pripada podgrupi SsD 1.2.1 rastojanja izmeu objekata znaajno utiu na smanjenje koliine municije, a za podgrupu rizika SsD 1.3.1 trai se minimalno rastojanje od 240 m za eone strane.

Prijedlog preporuke za poboljanje sigurnosti skladita municije i eksploziva

Da bi se lokacija i objekti doveli u stanje operativne upotrebe i zadovoljili sigurnosni i tehniki zahtjevi predlau se sljedee aktivnosti:

Kod zemljom prekrivenih objekata poveati sloj zemlje na debljinu min. 610 mm. Zatitne zidove ispred objekata ECM-7 i ECM-14, oistiti, obnoviti i napraviti sa nagibom 1:2

radi lakeg odravanje. Oistiti raslinje oko magazina na minimalno rastojanje od 15 m. Visoko raslinje u uvali ispred objekata oistiti s ciljem boljeg uoavanja znakova grupe poara. Da bi ova lokacija dobila dozvolu za iskoritavanje svog punog potencijala, vrata i prozore

treba zamijeniti, te izgraditi zatitne zidove (barikade) ispred eonih zidova.

24

Tabela 2. Procjena maksimalne neto koliine eksplozivnih materija, sadanje stanje za sluaj postavljanja zatitnih zidova ispred eonih zidova objekata

magaciniDozvoljena neto koliina eksplozivne materije po grupama opasnosti, kg

HD1.1 SsD 1.2.1 SsD 1.2.2 SsD 1.3.1 SsD 1.3.2 HD1.4

ECM-1 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-2 28.528 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-3 do 5 17.661 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-6 21.433 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-7 19.866 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-8 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-9 do 12 21.433 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-13 28.528 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-14 19.866 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

Ukupno: 331.011 7.000.000 7.000.000 3.500.000 3.500.000 3.500.000

U ovom sluaju je osiguran visok stepen zatite municije i eksplozivnih materija od svih grupa rizika.

Ovim je osigurano nesmetano mijeanje municije prema grupama rizika i znatno poveanje neto koliine eksploziva za grupe rizika HD 1.2 i HD 1.3. Nije dolo do promjene neto mase eksploziva za grupu opasnosti HD 1.1.

Potrebno se pridravati pravilnog formiranja stokova municije i potovanje razmaka izmeu stokova municije.

Unapreenja radi poboljanja sigurnosti skladita municije i eksploziva prema NATO standardima

Ojaati strukturu prednjih zidova objekata da moe izdrati nadpritiske od 7 bar ili 3 bar.

Vrata na objektima zamijeniti sa vratima otpornim na nadpritiske od 7 bar ili 3 bar.

Paletizirati municiju s ciljem efikasnijeg formiranja stokova i unutranji transport iste.

25

Kompleks Kula ii

Izvrena je pregled svih 22 zemljom prekrivenih objekata za skladitenje municije i eksploziva sa oznakama ECM-1 do ECM-22.

Na osnovu satelitskih snimaka lokacije i objekata za skladitenje municije i eksploziva izvreno je odreivanje meusobnog odstojanja izmeu objekata za skladitenje i objekata u administrativ-noj zoni.

Svi zemljom pokriveni magazini imaju dozvole za skladitenje municije svih grupa opasnosti, HD. Ove dozvole su bazirane u skladu sa Q-D tabelama iz Prirunika NATO o principima sigurnosti za uskladitenje vojne municije i eksploziva, izdanje 1, izmjena 1, 1997. god.

Tabela 3. Procjena maksimalne neto koliine eksplozivnih materija, sadanje stanjefusnota3

magaciniDozvoljena neto koliina eksplozivne materije po grupama opasnosti, kg

HD 1.1 SsD 1.2.1 3 SsD 1.2.2 SsD 1.3.1 SsD 1.3.2 HD 1.4

ECM-1 37.037 70.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-2 37.037 50.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-3 47.089 200.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-4 37.037 200.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-5 37.037 25.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-6 37.037 4.000 500.000 0 250.000 250.000

ECM-7 37.037 9.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-8 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-9 96.282 500.000 500.000 0 250.000 250.000

ECM-10 147.012 18.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-11 37.037 50.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-12 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-13 47.089 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-14 i 15 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-16 28.528 500.000 500.000 0 250.000 250.000

ECM-17 28.528 1.000 375.000 0 250.000 250.000

ECM-18 37.037 1.200 437.500 0 250.000 250.000

ECM-19 31.755 500.000 500.000 0 250.000 250.000

ECM-20 31.755 1.000 375.000 0 250.000 250.000

ECM-21 i 22 47.089 1.200 437.500 0 250.000 250.000

Ukupno 690.312 3.573.600 6.562.500 1.500.000 3.500.000 3.500.000

3 NATO Storage Sub-Divisions (SSD) 1.2.1 /1.2.2 / 1.2.3, AC/258(ST)WP/208 of 06/10/1999, AC/258(ST)WP/218 of 04/09/2002 and AASTP-1, Change 3.

26

Detaljnim uvidom i stanje objekata i na osnovu satelitskih snimaka iz programa Google Earth i na osnovu Prirunika NATO o principima sigurnosti za uskladitenje vojne municije i eksploziva4, Izmjena 3, AASTP-1, maj 2010 god. procijenjena je maksimalna neto koliina eksplozivnih materija.

Najvei dio uskladitene municije je artiljerijska municija velikog kalibra i protiv-tenkovskih mina, manje koliine municije za viecjevne bacae raketa i protiv-oklopnih raketnih projektila i municija malog kalibra. Municije je preteno jugoslovenske ili ruske proizvodnje, starosti vee od 20 godina. Vei dio uskladitene municije (avio bombe, modifikovane raketizirane bombe i dio protiv-tenkovkih mina) je oznaena za unitenje.

Postoje znaajni naporu da se potuju osnovna pravila skladitenja municije, posebno na grupa i klasa opasnosti i kompatabilnih grupa municije. Uoeno je odstupanja od pravila skladitenja zbog postojeih aktivnosti u procesu unitavanja i demilitarizacije municije.

I dalje postoji ozbiljan problem da municija istog tipa i kalibra ima razliite nazive i oznake, tako da ta pojava predstavlja i dalje potencijalni rizik u fazi rukovanja sa municijom.

Moe se konstatirati sljedee:

Naseljena mjesta i putne komunikacije su na dovoljnim rastojanjima da ne utiu na smanjenje neto koliine eksploziva u objektima.

Podruje skladitenja municije je osmiljeno u formi jednog ovala sa 12 objekata od broja ECM-1 do ECM-12 i jednog poluprstena, sa vanjske strane ovog ovala, sa 10 objekata od ECM-13 do ECM-22. Objekti ECM-1 do ECM-12 su ispod nivo objekata na vanjskom poluprstenu. Ipak i u ovom sluaju veina objekata sa elne strane djela ECM gledaju jedne prema drugima, ali sa veim razdaljinama izmeu nih nego u Kuli-1, te u tom sluaju imamo ogranien stepen zatite i smanjenje koliine municije i eksplozivnih materija u magazinima.

Ispred veine objekata nama izgraenog zatitnog zida (barikada), postoje samo ispred objekata ECM-13, ECM-14 i ECM-15, tako da za municiju koja pripada podgrupi SsD 1.2.1 rastojanja izmeu objekata znaajno utiu na smanjenje koliine municije, a za podgrupu rizika SsD 1.3.1 trai se minimalno rastojanje od 240 m sa eone strane.

Prijedlog preporuke za poboljanje sigurnosti skladita municije i eksploziva

Da bi se lokacija i objekti doveli u stanje operativne upotrebe i zadovoljili sigurnosni i tehniki zahtjevi predlau se sljedee aktivnosti:

Kod zemljom prekrivenih objekata poveati sloj zemlje na debljinu min. 610 mm. Zatitne zidove ispred objekata ECM-13, ECM-14 i ECM-15, oistiti, obnoviti i napraviti sa

nagibom 1:2 radi lakeg odravanje. Oistiti raslinje oko magazina na minimalno rastojanje od 15 m. Visoko raslinje u uvali ispred objekata oistiti s ciljem boljeg uoavanja znakova grupe poara. Da bi ova lokacija dobila dozvolu za iskoritavanje svog punog potencijala, vrata i prozore

treba zamijeniti, te izgraditi zatitne zidove (barikade) ispred eonih zidova.

4 Manual of NATO Safety Principles for the Storage of Military Ammunition and Explosives, Allied Ammunition Storage and Transport Publications (AASTP), Edition 1, Change 3 - May 2010.

27

Tabela 4. Procjena maksimalne neto koliine eksplozivnih materija, sadanje stanje za sluaj postavljanja zatitnih zidova ispred eonih zidova objekata

magaciniDozvoljena neto koliina eksplozivne materije po grupama opasnosti, kg

HD 1.1 SsD 1.2.1 SsD 1.2.2 SsD 1.3.1 SsD 1.3.2 HD 1.4

ECM-1 i 2 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-3 47.089 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-4 do 8 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-9 96.282 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-10 147.012 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-11 i 12 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-13 47.089 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-14 i 15 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-16 i 16 28.528 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-18 37.037 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-19 i 20 31.755 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

ECM-21 i 22 47.089 500.000 500.000 250.000 250.000 250.000

Ukupno 690.312 7.000.000 7.000.000 3.500.000 3.500.000 3.500.000

U ovom sluaju je osiguran visok stepen zatite municije i eksplozivnih materija od svih grupa rizika.

Ovim je osigurano nesmetano mijeanje municije prema grupama rizika i znatno poveanje neto koliine eksploziva za grupe rizika HD 1.2 i HD 1.3. Nije dolo do poveanja neto koliine eksploziva za HD 1.1.

Unapreenja radi poboljanja sigurnosti skladita municije i eksploziva prema NATO standardima

Ojaati strukturu prednjih zidova objekata da moe izdrati nadpritiske od 7 bar ili 3 bar.

Vrata na objektima zamijeniti sa vratima otpornim na nadpritisak od 7 bar ili 3 bar.

Paletizirati municiju s ciljem efikasnijeg formiranja stokova i unutranji transport iste.

Prijedlog preporuke za poboljanje fizike i tehnike zatite skladita u postoje-im uvjetima

Na lokaciji Kula, kao i u objektima za skladitenje municije na oba kompleksa (Kula I i Kula II) treba implementirati integrirani sistemi tehnike zatite po NATO standardima.

28

Integrirani sistem tehnike zatite

Integrirani sistem tehnike zatite treba da osigurati:

sigurnost lokacije i objekata od neovlatenog ulaska u kompletnu zonu kao i u svaki objekat alarmna dojava u sluaju neovlatenog ulaska intercom veza centralne nadzorne lokacije sa straarskim mjestima segmentna kapacitivna perimetarska zatita ograde kontrolirano kretanje ovlatenih osoba otvaranja i zatvaranja vrata svih magazina (kartice, itai) kontrola - evidentiranje otvaranja i zatvaranja vrata svih magazina kontrola - evidentiranje otvaranja i zatvaranja vrata svih magazina sa udaljene lokacije blokada na otvaranje svih vrata magazina u odreeni vremenskim periodima kontrolirani ulaz-izlaz municije barkode opremom video nadzor sa dan - no IP kamerama i IR reflektorima za sve objekte arhiviranje kompletnog video zapisa sa arhivom zapisa od minimalno 2 mjeseca kontrolu temperature i vlanosti u objektima integraciju svih sistema u jedan integrirani sistem administracija i monitoring cijelog sistema sa jednog mjesta administracija i monitoring cijelog sistema sa udaljene lokacije udaljena lokacija paljenje-gaenje alarmnog sistema sa lokalne i udaljene lokacije dojava alarma lokalno i na udaljenoj lokaciji arhiviranje svih dogaaja na sistemu backup opciju kompletnog software rjeenja enkripcija pronosa podataka

Sistem je koncipiran da radi kao integracija svih sistema u jedan sistem na nain da se sa centralnog mjesta nadziru svi objekti isto tako da je povezan sa udaljenim nadzornim centrom sa kojeg bi se nadzirale i administrirale sve lokacije.

perimetarska zatita

Nadziranje lokacije i objekata vrilo bi se sa jednog centralnog mjesta putem raunara, radne stanice i flor planovima ( tlocrta objekata).

Perimetarska zatita ograde funkcionie sa est nivoa detekcije i bi bila aktivna 365/24 sata i bilo kakva aktivnost na i oko ograde aktivirala bi alarm u nadzornom centru i na ekranu raunara prikazala bi se skica lokacije sa tanom lokacijom alarm.

alarm

Svi objekti bi bili, 365/24 sata, pod alarmom i deaktivirali bi se samo po potrebi iz nadzornog centra na nain da operater u nadzornom centru na zahtjev nadreenih samo u odreenom periodu ugasi (razorua) alarmni sistem samo za jedan ili vie objekata i isti putem raunara aktivira (naorua).

29

Bilo kakvo otvaranje ili ulazak u objekte kada su oni naoruani aktivira alarm u nadzornom centru i na ekranu raunara prikazuje se skica lokacije sa objektom u kojem je aktiviran alarm.

Kontrola pristupa

Ulazak u sve objekte kontrolirao bi se na nain da se ni u jedan objekt ne moe ui dok to neodobri operater u nadzornom centru putem raunara. Bilo kakav nasilan ili nedozvoljen ulazak tj. otvaranje vrata aktiviralo bi alarm u nadzornom centru i na ekranu raunara prikazala bi se skica lokacije sa objektom u kojem je dolo do neovlatenog ulaska.

Neki od objekta bi imali i dodatnu zatitu i otvarali bi se putem personalnih kartica i itaa na vratima, koja bi se otvarala samo ako je personalna kartica validna i vlasnik kartice ima pristup u objekt. Kartice se mogu programirati na vremenski period kada je dozvoljen pristup. Koritenjem kartice na nekom od itaa na ekranu u nadzornom centru bi se pojavio prozor sa slikom i podacima o vlasniku kartice tako da operater vizuelnom provjerom provjerava identitet i otvara vrata. U sluaju da operater ne potvrdi identifikaciju vrata se ne mogu otvoriti.

Barcode sistem za magacine

Sva oprema i municija koja se unosi u magacine obiljeavaju se barkode naljepnicama. Sadraj kutija zajedno sa barkode oznakom se pohranjuju u bazu i odreuje se lokacija za skladitenje. Uvidom u bazu skladita u svakom trenutku se zna tano stanje svakog magazina sa tipom i koliinom skladitene municije.

Izdavanje municije se radi na nain da magacioner izdaje elektronsku otpremnicu sa tanom lokacijom gdje je ista uskladitena, koja se pohranjuje u runi barkode ita. Sa runim barkode itaem magacioner izdaje municija iz magazina i ako ima bilo kakve nepravilnosti prilikom izdavanja sistem to registruje na nain da kad se uradi sinhronizacija podataka na izlazu sa lokacije sistem putem elektronskog upozorenja obavjetava o nepravilnosti i neusklaenosti izmeu izdate i utovarene municije.

prijedlog mogunosti instaliranja sistema ccTv za pokrivanje unutranjeg perimetra prostora lokacije Kula za smjetaj municije i eksploziva

Pristupni putevi i glavni ulazi u objekte se pokrivaju vanjskim IP kamerama koje su dodatno opremljene sa IR reflektorima za nono osvjetljenje. IP kamera mora imati progresivnu skan tehnologiju, 1/3-inch kolorni CCD senzor koji je u stanju proizvesti do 540 TVL rezoluciju, H.264 i JPEG kompresije, Power over Ethernet (IEEE 802.3af klasa 3), mora biti u skladu ONVIF standardom, te e obezbjediti MOTION + video sistem detekcije pokreta koja prua osnovne analize video sadraja, obezbjeujui est razliitih naina rada koji je unaprijed memoriran i pohranjen u kameri, putem set up displeja namijenjenog za podeavanje back objektiva, fokusa i mrenu konfiguraciju. Obavezna NightSense uz mogunost da produi osjetljivost pod slabim svjetlosnim uslovima 0-0,12Lx.

30

Po potrebi koristiti kompatibilne varifokalne zoom lee 4-40 mm (manuel i auto iris) i infra red iluminatore za dodatno nono osvjetljenje prostora pod nadzorom. Vanjsko kuite mora biti predvieno za temperature od -40 C to +50 C, sa zatitnim standardom IP66, i napajanjem 24/120/240 VAC, 50/60 Hz. Pored IP kamera i dodatna oprema moraju biti u skladu sa slijedeim meunarodnim standarima (EN55022 Class B, EN61000-3-2, EN61000-3-3, FCC Part 15, EN50130-4 (PoE, +12 VDC), EN55024 (24 VAC), EN50121-4, EN60950-1, UL60950-1 (2nd edition), CAN/CSA-C 22.2, IEC60068-2-6).

Bilo kakva aktivnost oko objekata koje nadziru kamere aktivira alarm u nadzornom centru, automatski se na posebnom monitoru pojavljuje slika kamere koja je identifikovala kretanje i automatski se snimaju sve aktivnosti. Digitalni IP recorder, standardne video rezolucije PAL or NTSC sa mogunou auto-detekcije, Resolution 704x576 PAL, 704x480 NTSC, kompresija snimka H.264, podrka za protokole TCP/IP, DHCP, DNS, and SNTP, kapacitet do 32 IP kamere H.264, motioring MON-A Live, playback, meni VGA: analog RGB 1280x1024, 60/75 Hz (NTSC/PAL) BNC Y/C Full sequenca, quad, multi-screen, kapacitet diska Internal HDD 2 TB po disku, do 4 hard diska, ukupnog kapaciteta 8 TB, DVD Built-in DVD+R/RW recorder, USB Flash memory or external HDD (FAT32), Network Control Center Software, Record Frame Rate IP chanel Up to 25/30 IPS per channel at 4CIF, Playback funkcija, freeze Zoom 1.5x, 2x, 3x, 5x Search mode Date/time, Event (motion, input), Text, Smart Search Ethernet 1 or 2 RJ45 modular jack, 8 pins shielded:10/100/1000 Base-T. IP DVR i dodatna oprema moraju biti u skladu sa slijedeim me. Standarima (FCC Part 15, Class B, EU EMC directive 2004/108/EC, EN50130-4, EN55022 Class B, EN61000-3-2, EN61000-3-3, EN50130-5:1998, UL60950-1, EN60950-1, CSA C22.2 No., 60950-1).

Predvia se ugradnja odreenog broja termalnih kamere koje identifikuju kretanje u nonim uslovima. Kolor IP 3600 PTZ za eksplozivne uslove mora biti dizajnirana da bude iznimno pouzdana,visoke kvalitete za nadzorna rjeenja u potencijalno nestabilnim sigurnosnim aplikacijama koje zahtijevaju najbolje performanse. Rezolucije 18x modul 470TVL NTSC/PAL i 36x modul 470TVL NTSC/PAL, IR Filter, Autofocus, Auto iris, BLC, WBA, Synhronization Internal/external, min. iluminacija 0,01 Lx, AGC, lea 3.4-122.4 mm, 36x optiki i 12x digitalni ZOOM, Standards H.264 (ISO/IEC 14496/10), MJPEG, JPEG, Ethernet 10/100 Base-T, auto-sense, half/full duplex,RJ45 Protocols RTP, Telnet, UDP, TCP, IP, HTTP, HTTPS, FTP,DHCP, IGMP V2/V3, ICMP, ARP, SMTP, SNTP,SNMP, RTSP, 802.1x, iSCSI, DynDNS, UpnP, Encryption TLS 1.0, SSL, AES (license option), Telemetry Twisted pair. Simplex, half and full duplex operation. Pan angle 360 continuous rotation, Pan speed Up to 90 per second (variable), Tilt angle 320, Tilt speed 0.2 to 90 per second (variable), Speed control Closed-loop electronics, Audio, Anti-vandal, anti-blast, Aluminum cuntruction, Weatherproofing standard IP 68, Operativna temperatura -20 C do +60 C, IR iluminacija za none uslove i preporuena termalna detekcija za extremne uslove smanjene vidljivosti (magla). Precizno projektirana kako bi zahtjevnim standardima zadovoljila zahtjeve ATEX directive 94/9/EC Exd IIC T6 i CSA C/US klase I, odjel 1, grupe CD, klase II, odjel 1, grupe EFG, T6 za sigurnu upotrebu u eksplozivnim uslovima kao to su one u vojnoj, naftnoj, plinskoj, hemijskoj industriji.

Garancija na opremu treba da bude min. 3 godine. Sva ova oprema mora imati obavezno reference o upotrebi ovog tipa kamere u NATO objektima za skladitenje municije.

Za postavljanje ove savremene opreme tipa CCTV potrebno je postaviti oko 7.000 m optikog fiber kabla (podzemni fiber sa 4 vlakna u duini od 2.000m, nadzemni fiber sa 12 vlakana u duini od 3.000 m i nadzemni fiber sa 4 vlakana u duini od 2.000 m) i 4.500 m samonosivog napojnog kabla.

31

Tehniki aspekti

administrativna zona

Sadanje stanje

Glavno napajanje elektrinom energijom je djelimino sanirano u samim objektima ali sanacija ne zadovoljavaju sigurnosne aspekte napajanja elektrinom energijom.

U administrativnoj zoni do svakog objekta dovedena je elektrina energija iz napojne transformatorske stanice koja se nalazi u administrativnoj zoni.

U administrativnoj zoni u objektima ne postoje nikakvi sistemi tehnike zatite za nadzor kompleksa Kula I i Kula II.

fig. 12. administrativna zona

Administrativna zona je ograena metalnom ogradom duine cca 1050 m sa dvostrukom bodljikavom icom koja je na vrhu ograde oblikovana u slovo V tako da sprjeava preskakanje ograde. Sama ograda je u jako dobrom stanju iako ima oteenja. U sklopu ove ograde nalaze se etiri ulazno-izlazne kapije od kojih je samo jedna i to glavni ulaz u dobrom stanju ostale tri sporedne su u jako loem stanju. Oko ograde sa unutranje i vanjske strane nalazi se nisko i visoko rastinje koje je na nekim mjestima postalo i dio ograde tako da je smanjena vizualnu identifikacija uljeza i olakava mogua preskakanje ograde.

32

Na ogradi su vidljivi ostaci elektronske zatite u obliku kabela koji je poloen cijelom duinom ograde i sluila je kao detekcije pokreta na ogradi. Navedeni sistem je totalno devastirana i neupotrebljiv.

Uspostavljanje operativnog stanja

Za ovu faze potrebno je uraditi slijedee:

Sanirati napajanje elektrinom energijom objekt u kojem se nalazi prostorija za deurnog oficira, a koja bi bila centralno nadzorno mjesto za lokaciju Kula.

Popraviti manja oteenja na ogradi varenjem spojeva i fiksiranje mree na ogradi Ukloniti nisko i visoko rastinje unutar zone irine 2 m sa unutranje i vanjske strane ograde Popraviti tri sporedne ulazno-izlazne kapije varenjem spojeva i zamjenom oteenih dijelova Uraditi tehniku dokumentaciju lokacije u cjelini, Donijeti Pravilnik zatite od poara, Usvojiti Plan zatite od poara (uskladiti sa novim propisima i standardima) Uraditi Projekt zatite od poara, Uspostaviti Dokumentaciju za elektrine, vodovodne i sanitarne instalacije, Uraditi Projekt zatitne ograde, Procijeniti kategorizaciju zemljita i hidrologije itd.

Unapreenja radi usklaivanja sa NaTo standardima

Preduvjeti za unapreenja:

Sanirati napajanje elektrinom energijom objekt u kojem se nalazi prostorija za deurnog oficira, a koja bi bila centralno nadzorno mjesto za lokaciju.

Uvjeti za rad u tim prostorima moraju odgovarati standardima za koritenje opreme za centralni nadzor nad objektima za skladitenje municije i eksploziva i za sistem tehnike zatite (grijanje, klimatizacija, sigurnosna vrata i prozori sa zatitnim reetkama itd.)

Instalacija centralnog UPS sistema za neprekidno napajanje elektrinom energijom sistema tehnike zatite

Ulaznu kapiju na krugu magazina zamijeniti kapijom koja odgovara NATO standardima uz instaliranje tehnike zatite segmentom kapacitivne perimetarske zatite

Sanirati zatitne ograde u cjelini. Instalirati perimetar vanjske zatite (kapacitivna i mehanika detekcija kretanja) na saniranu

ogradu Instalirati 2 metalna stuba za montau video kamera unutar lokacije Instalirati 5 vanjskih kamera dan/no u adekvatna vanjska kuita Instalirati 4 IR reflektora pored svake kamere Uspostaviti lokalnu raunarsku mreu Uspostaviti internet vezu za udaljeno nadgledanje od strane Glavne logistike baze Instalirati kompletnu centralnu opremu integriranog sistema tehnike zatite Poloiti kablova za napajanje i komunikaciju za sve sisteme tehnike zatite u nove kanale.

33

fig. 13. Blok ema video sistema u administrativnoj zoni lokacije Kula

objekti skladita municije i eksploziva

Kompleks Kula i

Sadanje stanje

Kompleks Kula I se nalazi 800m od administrativne zone i povezan je asfaltnim putem. Na ovu lokaciju na jedno mjesto dovedena je elektrine energije sa glavnog voda.

Trasa glavnog napojnog voda elektrine energije uspostavljena je od administrativne zone do kompleksa Kula II ukopavanjem pored asfaltnog komunikacijskoga puta sve do ulazne kapije.

Kompletna lokacija Kula 1 ograena je metalnom ogradom duine cca 1800 m sa dvostrukom bodljikavom icom koja je na vrhu ograde oblikovana u slovo V tako da sprjeava preskakanje ograde. Sama ograda je u jako dobrom stanju iako ima oteenja. U sklopu ove ograde nalaze se tri ulazno-izlazne kapije od kojih ni jedna nije u kompletno funkcionalnom stanju. Oko ograde sa unutranje i vanjske strane nalazi se nisko i visoko rastinje koje je na nekim mjestima postalo i dio ograde tako da

34

je smanjena vizualnu identifikacija uljeza i olakava mogua preskakanje ograde. Na ogradi su vidljivi ostaci elektronske zatite u obliku kabela koji je poloen cijelom duinom ograde i sluila je kao detekcije pokreta na ogradi. Navedeni sistem je totalno devastiran i neupotrebljiv.

Na kompleksu Kula I se nalazi 14 objekata prekrivenih zemljom ECM za skladitenje municije i eksploziva.

Na straarskim mjestima se nalaze 2 poljska telefona povezana direktnom vezom sa administrativnom zonom. Kablovi za ovu komunikaciju su poloeni po ogradi i umskom rastinju.

Na ovom kompleksu je djelomino tokom 2002 godine ugraen lokalni sistem tehnike zatite koji se sastoji od:

Video sistemom od est kamera tipa Quadom i monitora i Alarmnog sistema sa centralom, tastaturom, IR detektorima i vanjskom sirenom

Raspored kamera navedenog video sistema omoguavaju pokrivanje samo dijela kompleksa.

Alarmni sistem je koncipiran na principu da u svakom skladitu se nalazi po jedan IR detektor.

Centralno mjesto video i alarmnog sistem uspostavljeno je vozilu veze koje je locirano u sredini kompleksa tako da su svi kablovi koncentrirani na tom mjestu.

Instalacija oba sistema je uraena nekvalitetno i neprofesionalno, sistemi nisu u funkciji, a po izjavama odgovornih osoba ovi sistemi nisu nikad ni radili.

fig. 14. Blok ema postojeeg video sistema na lokaciji Kula i

35

fig. 15. Satelitski snimak objekata skladita municije i eksploziva na kompleksu Kula i

Na ovim objektima gromobranska instalacija je funkcionalna i u relativno dobrom stanju.

Gromobranska instalacija se sastoji od spoljne gromobranske instalacije i instalacije na objektu.

Spoljna gromobranska instalacija je postavljena oko zatienog objekta i sastoji se od dva metalna stuba sa hvataljkama na meusobnom rastojanju od cca 10-12 m koji se nalaze ispred objekta. Udaljenost stupova sa hvataljkama od ivice objekta iznosi oko 15-20 m, a visina stupova oko 10 m i u skladu je sa Pravilnikom o tehnikim propisima o gromobranima. Na vrhu objekta postoje dvije gromobranske hvataljke na metalnim stupovima visine oko 3,5 m i jedna hvataljka na ventilacionom izlazu. Krovni vodovi su od eljezno-pocinane trake FeZn (25x4) mm, poloeni sa irinom okaca reetke do 10 m. Silazni vodovi su takoer uraeni od FeZn trake (25x4) mm, sa ostavljenim rastavnim mjernim mjestom na visini od 1,6 m.

Metalna vrata i sve metalne mase (oluci i prozori) su galvanski vezani sa gromobranskim odvodima.

Vri se redovno periodino ispitivanje ove instalacije (godinje jedanput) i svi rezultati ispitivanja su u skladu sa vaeim Pravilnikom o tehnikim propisima o gromobranima (Sl.list SFRJ br. 13/78).

Posljednje ispitivanje obavljeno je u mjesecu augustu 2010.g, od strane kompanije Zavod za ispitivanje kvalitete ZIK d.o.o. Mostar, o emu postoji odgovarajua atestna dokumentacija. Svi rezultati ispitivanja su bili u skladu sa vaeim Pravilnikom.

Projekt gromobranske instalacije za ovaj objekat postoji.

36

Potrebno je obiljeiti i numerirati rastavna mjerna mjesta i antikorozivno ih zatititi. Na pojedinim mjestima potrebno je gromobransku traku ispraviti i ispeglati.

Kablovska napojna elektrina mrea od trafostanice do svakog objekta postoji i prema informacija-ma koje smo dobili ispravna je (napon dolazi do svakog objekta). Na objektu br. 14 (U15) pod naponom je svjetiljka iznad ulaznih vrata u objekt. Ispred svakog objekta na lokaciji Kula 1 postoji instaliran ra-zvodni ormar u Ex. izvedbi zatim prekida, razvodne kutije i svjetiljka na zidu iznad ulaznih vrata u pro-tueksplozijskoj zatiti.

Elektrine instalacije rasvjete oko objekata i u objektima ne postoje, el. instalacije tehnolokih potroaa, instalacije tehnikih sistema zatite i instalacije vatrodojave ne postoje u objektima kao i van objekata.

U unutranjosti objekata nema vidljivih tragova koji bi ukazivali na ranije postojanje elektrinih instalacija.

Uspostavljanje operativnog stanja

Za uspostavljanje operativnog stanja neophodno:

Djelomino osposobljavanje elektrinom energijom objekata na kompleksu Dovoenje elektrine energije u centralno mjesto vozilo veze Saniranje ograde Saniranje napajanja za kamere na svih 6 pozicija Osposobiti postojee kamere i zamjena neispravnih kamera Osposobljavanje vanjskih kuita kamera (zamjena grijaa u sluaju neispravnosti) Dograditi IR reflektore pored svake kamere Korigirati pozicije kamera Zamijeniti objektive na 3 kamere Popraviti ili zamijeniti monitor za video nadzor Instalirati ureaj DVR za snimanje sa 8 kanala Osposobiti alarmnu centralu reprogramiranjem ili zamjenom iste Osposobiti vezu sa svih 14 IR detektorima dogradnjom modula i vanjskog napajanja Provjeriti i zamijeniti kablove tamo gdje je to potrebno Zamijeniti akumulatore za sisteme alarm/sirena Osposobiti vanjsku sirenu ili zamijeniti Izvriti provjeru i osposobljavanje veze poljskih telefona Popraviti manja oteenja na ogradi varenjem spojeva i fiksiranje mree na ogradi Ukloniti nisko i visoko rastinje unutar zone irine od 2 m sa unutranje i vanjske strane ograde Popraviti tri ulazno-izlazne kapije varenjem spojeva i zamjenom oteenih dijelova. Uraditi tehniku dokumentaciju lokacije u cjelini, Donijeti Pravilnik zatite od poara, Usvojiti Plan zatite od poara (uskladiti sa novim propisima i standardima) Uraditi Projekt zatite od poara, Uspostaviti Dokumentaciju za elektrine, vodovodne i sanitarne instalacije, Uraditi Projekt zatitne ograde, Procijeniti kategorizaciju zemljita i hidrologije itd.

37

Elektro sistemi

Da bi se svi objekti na kompleksu Kula 1 doveli u potpuno operativno stanje neophodno je:

Instalirati rasvjetu u objektima kao i oko objekata i postojeu instalaciju rasvjete ispitati i rekonstruirati.

Validnim metodama ispitati ispravnost elektroenergetske napojne mree od trafostanice do svakog objekta.

Izraditi projektnu dokumentaciju.

Sva elektrina oprema vezana za rasvjetu u objektima i oko objekata mora biti u protueksplozijskoj (Ex) zatiti, odnosno mora biti kompatibilna sa preuzetom evropskom direktivom ATEX 95 direktiva 94/9 EC koja se odnosi na opremu elektrinih instalacija i ureaja koji se koriste u eksplozivnoj atmosferi.

Graevinski zahvati

Oistiti beton prednjeg zida, krila i ventilacionih kuica od raslinja i mahovine Oistiti drenane cijevi i kanale od mahovine, kamenja i raslinja, te izvriti potrebne popravke

kanala kako bi se obezbijedio nesmetan i dovoljan pad za slivanje vode Popraviti oteenja betona prednjeg zida, krila, nadstrenice i ventilacionih kuica ispred i na

krovu skladita Nanijeti sloj sike ili slinog zaptivnog maltera na unutranjim povrinama (svodovi, zidovi)

gdje postoji prokinjavanje i curenje vode u unutranjost objekta Zamijeniti prozore Zamijeniti vrata Obojiti unutranje povrine zidova/svoda Izvriti niveliranje pragova i poklopaca ahtova

Ventilacioni sistemi

Neophodno je izvriti kompletno ienje ventilacionog sistema i odstraniti otpadni materijal. Ventilacione reetke na dovodnim otvorima vazduha zamijeniti novima, opremljene mreama

za spreavanje ulaza glodara i insekata. Voditi rauna da se prilikom ugradnje ventilacione reetke ugrade u zidove. Izvedba reetki mora biti takva da sprijei ulaz nepoeljnih materijala, kie i kinih nanosa.

Prilikom izbora ventilacionih reetki voditi rauna o tome da su izraene od vatrootpornog nehrajueg materijala koji nema mogunost iskrenja.

Radi spreavanja pojave statikog elektriciteta prilikom ugradnje ventilacionih reetki voditi rauna da sve ventilacione reetke moraju biti uzemljene.

Izvriti detaljno ienje unutranjih ventilacionih reetki. Oteene i neispravne reetke zamijeniti novima, korodirale reetke osposobiti, po potrebi zamijeniti.

Unutranje ventilacione reetke moraju posjedovati mogunost podeavanja protoka vazduha kao i mogunost otvaranja radi odravanja istoe ventilacionih kanala.

38

Na izlazne ventilacione otvore postaviti ventilacione reetke opremljene mreama za spreavanje ulaza glodara i insekata. Voditi rauna da se prilikom ugradnje ventilacione reetke ugrade u otvore s tim da mora postojati mogunost otvaranja jedne od izlaznih reetki radi redovnog odravanja protivpoarne klapne na izlaznom otvoru. Izvedba reetki mora biti takva da sprijei ulaz zrna streljiva i drugih zapaljivih materijala kao i kie i kinih nanosa.

Radi kontrole temperature i vlanosti zraka unutar objekta (kontrole uslova skladitenja) potrebno je uvesti unificirani sistem mjerenja ovih podataka postavljanjem ureaja koji su atestirani.

Zbog mogunosti irenja poara na ulaznim ventilacionim otvorima i u bone ventilacione vodove protivpoarne klapne na ulaznim ventilacionim otvorima izmjestiti tako da blokiraju prodor plamena u bone ventilacione vodove. Ova operacija zahtijeva rekonstrukciju ulaznih ventilacionih kanala i ugradnju novih protivpoarnih klapni jer je potrebno obezbjediti pristup protivpoarnim klapnama radi redovnog odravanja.

Protivpoarnu klapnu na izlaznom ventilacionom zamijeniti novom. Protivpoarne klapne moraju biti atestirane u skladu sa standardom BAS EN 1366-2 (Fire

resistance tests for service installations - Part 2: Fire dampers).

Unapreenja radi usklaivanja sa NaTo standardima

Preduvjeti za unapreenje stanja lokacije u cjelini:

Sigurno i neprekidno napajanje elektrinom energijom svih objekata Saniranje ograde u cjelini. Sigurno i neprekidno napajanje elektrinom energijom svih objekata sa UPS sistema Ulazna vrata na svim magazinima zamijeniti sa novim vratima i visokokvalitetnim bravama

u skladu sa standardom UFC 4-420-10, od 29. 09. 2006. godine koje e zatititi prostor od nasilnog ulaska i zadovoljiti kriterije od udarnog talasa

Ulaznu i izlaznu kapiju na krugu magazina zamijeniti kapijama koje odgovaraju NATO standardima uz instaliranje tehnike zatite segmentom kapacitivne perimetarske zatite;

Izgraditi dvije osmatranice u skladu sa standardima i njihovo postavljanje na mjesta odakle je mogue efikasno kontrolirati zonu lokacije magazina.

Iskopati adekvatne kanale i u njih poloiti kablova za napajanje i komunikaciju za sve sisteme tehnike zatite

Instalirati barkod sistem skladitenja i auriranja magazina Instalirati 11 metalnih stupove za montau video kamera unutar lokacije Instalirati 1 metalni stup za montau 2 video kamere na glavnoj asfaltnoj komunikaciji ispred

srednje kapije Instalirati 24 vanjskih kamera dan/no u adekvatna vanjska kuita Instalirati 24 IR reflektora pored svake kamere Instalirati 14 magnetnih kontakta u Ex. izvedbi na vrata svakog magazina Instalirati 14 elektro magnetne brave u Ex. izvedbi na vrata svakog magazina Instalirati 14 IR detektora u Ex. izvedbi Ugraditi vanjske komunikacione ormare sa IP 66 zatitom Iskopati adekvatne kanale i u njih poloiti kablove za napajanje i komunikaciju svih elemenata

tehnike zatite Ex. izvedba Za zemljom prekrivene objekte potrebno je pojedinano ili grupu objekata Instalirati ureaj

39

za kontinuirano napajanje elektrinom energijom (UPS ureaj) za kontinuirano napajanje elektrinom energijom sigurnosnih tehnikih sistema zatite kao to su video nadzor, sistem registracije unoenja i iznoenja eksplozivnih naprava i municije, protuprovalnih sistema itd.

Ureaji UPS bi se koristili u sluaju kada se napajanje iz elektroenergetske mree prekine. Instalirati sve elemente integriranog sistema tehnike zatite i povezati ih sa centralnom

lokacijom Ugraditi mehanike prepreke (metalne reetke) u ventilacijske otvore na i ispred Iglo objekata Ugraditi mehanike prepreke, adekvatne metalne poklopce na sve prozore nadzemnih magazina Na kompletno saniranu ogradu Instalirati perimetar vanjske zatite sa 6 nivoa detekcije

(kapacitivna i mehanika detekcija kretanja) Poloiti adekvatne samonosive kablove za napajanje i komunikaciju svih sistema tehnike

zatite;

fig. 16. Blok ema novog video sistema na lokaciji Kula i

Elektro sistemi

Da bi se svi objekti na lokaciji Kula 1 s aspekta elektrinih instalacija doveli u jo sigurnije i kvalitetnije stanje i pribliili se vaeim standardima NATO- a u ovoj oblasti, potrebno je za svako skladite ili grupu skladita Instalirati ureaj za kontinuirano napajanje elektrinom energijom( UPS ureaj). Taj ureaj bi sluio i za kontinuirano napajanje el. energijom sigurnosnih tehnikih sistema zatite kao to su video nadzor, sistem registracije unoenja i iznoenja eksplozivnih naprava i municije, sistem protuprovale, vatrodojave itd.

40

Ureaji UPS bi se koristili u sluaju kada se prekine napajanje iz elektroenergetske mree.

Graevinski zahvati

Popraviti oteenu hidroizolaciju krova objekata na kojima postoji curenje u unutranjost (svod, zid) skloniti sav nasuti materijal, uraditi novu hidroizolaciju i zatitu hidroizolacije, pa ponovo izvriti nasipanje

Prije ponovnog nasipanja popraviti drenau na objektima gdje ona postoji, te uraditi drenau i postaviti drenane cijevi na objektima gdje ne postoji drenaa

Radi poveanja debljine nasipa zemlje iznad objekta ECM poveati visinu zuba betona za cca 20 cm (dobetonirati, zatititi hidroizolacijom, zatititi hidroizolaciju)

Prednji zid i krila odozgo, po cijelom obimu zatititi limenim klupicama sa okapnicama Kuice za ventilaciju na prednjem zidu i iznad skladita, te nadstrenicu iznad vrata zatititi

hidroizolacijom a zatim falcovanim limom sa okapnicama

Ventilacioni sistemi

Neophodno je izvriti djelominu rekonstrukciju ventilacionog sistema. Novi sistem ventilacije mora biti izveden u skladu sa potrebnim brojem izmjena vazduha

po satu (prema najvie doputenim koncentracijama tetnih tvari), kontroliran centralnim sistemom za mjerenje parametara vlanosti i temperature unutar objekta kao i koncentracije tetnih tvari u vazduhu, a u sklopu integriranog sistema tehnike zatite (samo za skladitenje voenih raketnih sistema).

Potrebno je ugraditi sistem prinudne ventilacije (samo za skladitenje voenih raketnih sistema) sa ventilatorima u Ex izvedbi kao i postrojenja za izdvajanje vlage iz vazduha pri ulazu u objekt. Ovaj sistem se mora kontrolisati centralno, u zavisnosti od prethodno zadatih parametara (temperatura, vlanost, doputena koncentracija tetnih tvari u vazduhu).

Ventilatori moraju imati konstrukciona rjeenja koja odgovaraju zahtjevima direktive 94/9/ES (Directive on equipment and protective systems intended for use in potentially exsplosive atmospheres- ATEX) i standardima BAS EN 13463-1 (Non-electrical equipment for use in potentially explosive atmospheres - Part 1: Basic method and requirements) i BAS EN 14986 (Design of fans working in potentially explosive atmospheres). Ventilacioni kanali moraju biti atestirani u skladu sa BAS EN 1366-5 (Fire resistance tests for service installations - Part 1: Ducts).

Precizna kontrola protoka vazduha ostvaruje se ugradnjom ventilacionih reetki na vanjskim i unutranjim ventilacionim otvorima sa daljinskim podeavanjem protoka vazduha. Ventilacione reetke su opremljene servo motorima koji obavezno moraju biti u Ex izvedbi (samo za skladitenje voenih raketnih sistema). Ventilacione reetke sa servo motorima moraju biti izvedene u skladu sa standardom BAS EN 60079-14 (Explosive atmospheres - Part 14: Electrical installations design, selection and erection) i BAS EN 60079-0 (Explosive atmospheres - Part 0: Equipment - General requirements).

Sve metalne komponente ventilacionog sistema moraju biti uzemljene. Radi kontrole temperature, kao i u svrhu protivpoarne zatite u ventilacione kanale ugraditi

detektore temperature koji e u realnom vremenu, mjeriti temperaturu ulaznog i izlaznog vaz-

41

duha i prikazivati na ekranu u kontrolnoj prostoriji, a u sklopu integriranog sistema tehnike zatite. Na ovaj nain omoguena je npr. brza reakcija u sluaju naglog porasta temperature usisnog ili odsisnog vazduha, to moe biti indikacija pojave poara, zatvaranjem ventilacio-nih reetki i iskljuenjem ventilatora. Ovom prilikom e doi i do aktiviranja ugraenih protiv-poarnih klapni. Protivpoarne klapne moraju odgovarati novom sistemu ventilacije i moraju biti u Ex izvedbi. Protivpoarne klapne moraju odgovarati novom sistemu ventilacije i moraju biti u Ex izvedbi. Protivpoarne klapne moraju biti opremljene sa motornim pogonom u skla-du sa ATEX RL 94/9/EG.

Snaga ventilatora (samo za skladitenje voenih raketnih sistema) se