Kućna nega

je oblik nege i brige za bolesnike u kući koju obavljaju

profesionalni kadrovi i druge osobeosposobljene za negu bolesnika.

ZNAČAJ KUĆNE NEGE•Podizanje opšteg nivoa zdravstvene kulturestanovništva,•Prijatnost  obolelih  da  budu  u  svojim kućama sa članovima svoje porodice•Oslobađanje postelja  u  bolnicama  za bolesnike  kojima  je  bolnička  nega neophodna•Ekonomičnost  jer  je  jeftinija  od  nege  u bolnici.

KVALITET I LIK NEGOVATELJICE/NEGOVATELJA

To može  da  bude  svaka osoba koja  je psihofizički  zdrava  ličnost  i  koja je poznaje veštine kućne nege

Za  negovatelja/icu  se  po  mogućnosti  bira osoba:

- Koja ima smisla, želju i afinitet za negu,

- Koja voli  bolesnika,  poseduje  smisao  za komunikaciju  i  saradnju  sa  bolesnikom  i stručnim timom,

- Koja je  strpljiva,  pažljiva  i odgovorna u svom poslu,

Kada se pristupi kućnoj nezi, važno je:•Poslove ne deliti na teške i lake, čiste i prljave,•Da  je osoba koja neguje čista, uredna  i da  ličnim izgledom i poštovanjem uliva poverenje,

•Da nosi zaštitnu obuću i odeću,•Da ima razvijene higijenske navike,

•Da  je  samokritična  i  da  se  pridržava  osnovnih principa i zadataka u kućnoj nezi.

OSNOVNI PRINCIPI KUĆNE NEGE

1. Posedovanje određenog znanja, praktičnih veština i afiniteta,

2. Potpuna saradnja sa  lekarom  i  zdravstvenim radnicima, članovima porodice i bolsnikom,

3. Princip  ekonomičnosti  - kućna  nega  je najčešće dugotrajna  i  obično  se  primenjuje kod osoba kojima nisu dostupne druge mogućnosti,

4. Princip bezbednosti – prisustvo međusobnogpoverenja i odgovornosti kod svih  učesnika  u kućnoj  nezi  uključujući  i  bolesnika, kao i  poštovanje  određenih pravila  zaštite  naročito ako  se  radi  o  zaraznom  oboljenju  i mogućnosti širenja zaraze.

5. Princip aktivacije – znači aktiviranje bolesnika u psihološkom  i  fizičkom  smislu  radi  sprečavanja raznih  komlikacija  kao  posledica  bolesti  ili dugotrajnog ležanja.

6. Princip  udobnosti  bolesnika  podrazumeva dobru  negu,  udobnu  postelju,  prijatnu atmosferu  i  ambijent,  što  doprinosi  osećanju zadovoljstva  bolesnika  i  svih  ostalih  članova tima. 

ASPEKTI KUĆNE NEGE

Pored fizičke nege tela kao osnovnog obezbeđuje se i:

•Mentalno higijenski aspekt – bolesnik je okružen svojim  najbližim  i  najdražim  članovima  porodice koji mu pomažu da se lakše bori sa bolešću; nalazi se u sredini na koju  je navikao  i ne odvaja se od dragih osoba što doprinosi bržem oporavku.

•Vaspitni  aspekt  – pravilnim  negovanjem bolesnika  i  odnosom  prema  njemu  utičemo  na menjanje negativnih navika, običaja  i ponašanja  i bolesnika  i porodice. Pri tom ga  i motivišemo što svaku  pozitivnu  promenu  vezujemo  za poboljšanje njegovog zdravstvenog stanja.

•Socijalni  aspekt  – podrazumeva  da  se  uz pomoć drugih  članova  tima,  humanitarnih, stručnih  i  društvenih  organizacija  rešavaju    i socijalni problemi bolesnika i porodice.•Društveni  aspekt  je  značajan  u  vanrednim situacijama  (rat,  zemljotres,  poplave)  gde uključujemo  u  rad  sve  osobe  koje  su  prošle kurseve  kućne  nege  i  prve  pomoći,  ali  pod nadzorom stručnih lica.

OSNOVNI ZADACI KUĆNE NEGE

•Briga  o  ličnoj  higijeni  bolesnika  i  njegove okoline,

•Svakodnevno  posmatranje  bolesnika (merenje  životnih  funkcija),  briga  o  opštem stanju bolesnika unošenje podataka u dnevni bolesnički list,

•Staranje  o  pravilnoj  ishrani  u  zavisnosti  od bolesti i uputstva lekara,•Sprovođenje  zdravstveno‐ vaspitnog  rada  se bolesnikom  i  članovima  porodice  i  njegove okoline,•Stvaranje prijatne atmosfere oko bolesnika•Sprovođenje  jednostavnih  radnji  nege bolesnika,•Čuvanje i davanje lekova po uputstvu lekara.

USLOVI ZA SPROVOĐENJE KUĆNE NEGE

•Da bolesnik  ima  stan  ili  kuću, da  se  stan dobro zagreva,  provetrava,  da  ima  vodu  za  održavanje higijenskih zahteva,•Da  ima poseban  ležaj, dosta  ličnog  i posteljnog rublja,•Da  bolesnik  ima  materijalna  sredstva  za obezbeđenje pravilne  ishrane  i druge uslove koje će proceniti stručni tim.

•Ukoliko ne postoje navedeni uslovi onda se uz pomoć porodice,  humanitarnih i nevladinih organizacija mora učiniti koliko god je moguće da  se izvrši promena uslova i podizanje kvaliteta života.

IZBOR SOBE I DRUGIH USLOVA ZA BOLESNIKA

•Soba je bez  suvišnog  nameštaja,  T  18‐22C, vlažnost 50‐70%, suva, svetla, dobro se provetrava, blizu sanitarng čvora•Ležaj  – pristupačan  sa  tri  strane,  postavljen nasuprot prozoru•Lično rublje – od prirodnog materijala, bez grubih šavova, dugmadi i da je široko•Posteljina – kao  i rublje, od prirodnog materijala, da  se  lako pere, pegla,  iskuvava, da  je  šira  i duža kako bi se dobro zategla pod dušek

POLOŽAJ BOLESNIKA U POSTELJI

•AKTIVNI  – lakši  bolesnicima  kojima  bolest dozvoljava položaj po svojoj želji•PASIVNI – položaj koji zauzimaju teški bolesnici i koji nisu u  stanju da  se pomere, već ostaju u položaju  u  kojem  ih  ostavimo  ili  namestimo;značajno  je  menjati  položaj    bolesnika najmanje  na  dva  sata  da  ne  bi  došlo  do stvaranja dekubitusa•PRINUDNI – položaj u kome ostavimo bolesnika

POSMATRANJE BOLESNIKA

Najčešća stanja na koja treba obratiti pažnju su:

•Povišena temperatura

•Poremećaj pulsa, disanja i krvnog pritiska

•Povraćanje•Znojenje•Promene psihičkog stanja

•Promene na koži i sluzokoži

DNEVNI BOLESNIČKI LIST

je dokument koji za bolesnika u kući predstavlja isto  što  i  temperaturna  lista  za  bolesnika  u bolnici.

U ovaj list se upisuje svaki dan, po datumima

Datum TO D P KP Nega Ishrana, lekovi

S M Posmatranje Napomena

MERENJE VITALNIH FUNKCIJA

TEMPERATURA – je stepen zagrejanosti čovečijeg tela

•Normalna T je 36‐37C

•Povišena T 37‐38C•Jako povišena T 38‐39CMeri  se  pod  pazuhom,  u  ustima  (ispod  jezika),  u preponama  i  završnom delu debelog  creva  (čmaru) –temperatura merena na sluzokoži je za pola stepena viša

PULS – je odraz  rada  srca u arterijskim krvnim sudovima.

•Normalan  broj  otkucaja  kod  odraslih  zdravih osoba je od 60‐80 u minuti. 

•Kod  starijih osoba može biti usporeniji od 50‐70, ali ne mora

•Kod dece normalan broj otkucaja je od 90‐110 u minuti

Puls se meri na arterijama koje se mogu opipati, na čvrstoj podlozi (uz kost) kao što je:

•Arterija  na  podlaktici  iznad  ručnog  zgloba(ispod palca)•Na prednjoj bočnoj strani vrata•Na slepočnici

DISANJE 

•Pod  jednim  disajnim  aktom  podrazumeva  se udisaj i izdisaj.

•Disanje  se  meri  posmatranjem  i  praćenjem podizanja i spuštanja grudnog koša  ili držanjem ruke u predelu grudi.

•Normalna  učestalost  disanja  kod  odraslih, zdravih osoba je od 16‐20 puta u minutu.

KRVNI PRITISAK•Arterijski  krvni  pritisak  je  pritisak  koji  vrši  krv na krvne sudove.•Prilikom merenja krvnog pritiska dobijamo dve vrednosti:  gornji pritisak  nastaje  istiskivanjem krvi  iz srca, a niži nastaje u  fazi primanja krvi u srce – tzv. donji pritisak.•Normalna vrednost krvnog pritiska je 120/80•Hipertenzija 140/90•Hipotenzija 90/

MOKRAĆA je produkt rada bubrega•Mokraćom  se  iz  organizma  izbacuju  nepotrebne materije koje se stvaraju u procesu metabolizma  i predstavljaju njegove krajnje produkte.•Količina  mokraće  koje  se  u  toku  24h  izluči  iz organizma naziva se diureza. Ona  iznosi normalno 1.5‐2l  što  zavisi  od  količine  unete  tečnosti, znojenja, povraćanja, proliva i dr.•Ukoliko  postoji  problem  otežanog  mokrenja postavlja se urinarni kateter.

STOLICA

•Pražnjenje debelog creva je fiziološka radnja kojom se izbacuje sadržaj debelog creva.•Kod  nepokretnih  bolesnika  defekacija  se  obavlja  u postelji u za to poseban sud – “lopata”.•Kod bolesnika  je čest poremećaj pražnjenja creva što dovodi do zatvora (opstipacije).•Bitno je razlikovati da li zatvor stvara probleme ili ne i da li se može regulisati ishranom.•Najznačajnije je obezbediti redovnost pražnjenja

STOLICA•Ako se ne može regulisati  ishranom pribegava se davanje sredstva  za  čišćenje ako  je bolesnik svestan.•Ako ne može da  guta  ili nije  svestan  stavljaju mu se čepići u završni deo debelog creva.•Ako ni tada nije došlo do pražnjenja creva da je se  klizma  gde  se  u  završni  deo  debelog  creva unosi  određena  količina  tečnosti,  uz  dodatak isitnjenog, rastvorenog sapuna ili 1 kašike soli ili 1 kašike glicerina

POVRAĆANJE

•je udruženo sa mukom  i gađenjem, a može da bude kod oboljenja želuca, žuči, jetre i creva.

•Kad bolesnik povraća, ne staviti ga samog 

•Pridržavati mu glavu dok povraća,

•Posle povraćanja obavezno  isprati usta vodom i  staviti  ga  u  odgovarajući  položaj  i  reći  da duboko diše.

Obratiti pažnju na:

•izgled povraćenog sadržaja•količina•koliko puta je povraćao•da li je pre ili posle jela •da li je iznemogao i •da li je povraćanje naglo•da  li u povraćenom sadržaju  ima primese krvi, nesvarene hrane, sluzi i dr.•Posle povraćanja davati male količine tečnosti na kašiku u razmacima.

ZNOJENJE

•Služi  za  regulaciju  toplote  tela  i  izlučivanje štetnih materija iz organizma. 

•Pojačano znojenje vodi gubitku tečnosti•Potrebna je promena rublja i posteljine i nadoknada tečnosti

PROMENE NA KOŽI I SLUZOKOŽI

Mogu biti u obliku:

•Promena boje kože (bledilo i crvenilo)

•Osipa•Povreda i oštećenja•Oteklina•Naslaga

•Promene  na  sluzokoži  najčešće  su  na  usnama, usnoj dupli, očima, polnim organima i dr.•Najteža  komplikacija  promena  na  koži  je  rana (dekubitus) kod dugoležećih bolesnika koja nastaje usled pritiska naročito na onaj deo kože ispod koje se nalazi kost.•Najčešće podložna mesta za nastanak dekubitusa su: krsna kost, bočni deo  rebara, kukovi,  lopatice, kičma,  pete,  laktovi,  unutrašnja  strana  kolena, predeo  potiljka,  vrhovi  prstiju,  zadnjica,  spoljašnji skočni zglob  i dr. u zavisnosti od položaja u kojem bolesnik najduže boravi.

Srečavanje nastanka dekubitusa obuhvata:•detaljan pregled kože,•održavanje  čistoće,  suve  kože  ličnog  i  posteljnog rublja•promena  položaja  i  sprečavanje  dugotrajnog pritiska na kožu•zaštita  ugroženih  delova  tela  od  ozleda  kože upotrebom antidekubitora•češćim okretanjem bolesnika•masažom delova  tela predodređenih  za nastanak dekubitusa

GUBITAK APETITA

•Prati bolesti želuca, creva, žuči, u početku TBC i dr, bolesnike sa povećanom temperaturom.

•Nepokretni bolesnici se hrane u krevetu gde se hrana  servira  na  poslužavnik  ili  specijalnom stočiću za hranjenje u krevetu.

POREMEĆAJ SNA

•Bolesnike koji  imaju  poremećen  san  treba  u skladu  sa  njihovim mogućnostima, sposobnostima  i  interesovanjem  aktivirati  na blage  fizičke  vežbe,  čitanje,  slušanje  radija, razgovore  sa  drugim  osobama  i  prijateljima, nekim radovima kako bi im odložili spavanje.

Održavanje  lične  higijene  u  kućnim  uslovima podrazumeva:•Higijenu kože,•Pranje ruku bolesnika,•Pranje ruku negovateljica,•Nega usta i zuba,•Nega usne duplje,•Umivanje pokretnog bolesnika,•Umivanje nepokretnog bolesnika,•Pranje kose,•Promena ličnog i posteljnog rublja.