Kristofer Prist~Invertirani svet

8/16/2019 Kristofer Prist~Invertirani svet

http://slidepdf.com/reader/full/kristofer-pristinvertirani-svet 1/158

ChristopherPriestINVERTEDWORLD

1974



Prvideo

1Dostigaosamstarostod650milja.Sonestranevrata,članovigilde

okupili suseradiceremonijenakojojćubitiprimljenzapripravnikagilde.Biojetotrenutak uzbuđenjaiiščekivanja,zbijanjasvegmogdosadašnjegživotaupresudnihnekolikominuta.

Mojotacjebiočlangilde.Njegovživotsamoduveksagledavaosapriličnog rastojanja. Smatrao sam da je njegova egzistencija izuzetnouzbudljiva, krcata smislom, ceremonijama, odgovornostima — ništa minijepričaoosvomživotuiradu,alinjegovauniforma,njegovonejasnoponašanje,injegovočestoodsustvovanjeizgradanagoveštavalisudajepreokupiranstvarimaneopisivoznačajnim.

Kroznekolikominutaimenićeseotvoritipristuputakavživot. Bila je to čast, ali i prihvatanje odgovornosti. Uzbudljivost ovog krupnogkoraka osećao je svaki, bez izuzetka svaki dečak koji je odrastao uograničavajućimzidovimaobdaništa.

Toobdaništejebilomalazgradanakrajnjemjugugrada.Bilojegotovosasvimzatvorenousebe —kaonekajazbinaodsoba,dvoranaihodnika.Odatlesenijemogloizaćiudrugedelovegrada,semkrozjedna

vrata koja su po pravilu bivala zaključana. Fizičko vežbanje bilo jemogućesamoumalojgimnastičkojsaliinamalomotvorenomprostoru — dvorištu —kojejebilosasvečetiristraneokruženovisokimzidovima.

Kao i druga deca, i ja sam ubrzo posle rođenja bio poverenobdaništunačuvanje.Nikakavdrugisvetnijemibiopoznat.Nisamimaonikakvuuspomenunasvojumajku.Znaosamsamodajeonaubrzopomomrođenjunapustilagrad.

Životuobdaništubiojemonoton,alinenesrećan.Tamosamstekaonekolikodobrihprijatelja,ajedanodnjih —dečaknekolikomiljastarijiod

mene,GelmanDžejsi —postaoješegrtgildemalopremene.Jedvasamčekaodagaponovosretnem. Posle njegovogpunoletstvavideosamgasamojednom,kadajenakratkosvratiounašeobdanište-internat,alitadaništanisamsaznaoodnjega,jerjevećimaoonajmanirgildašadasedržikaodamunekadrugatema odvlačimisli.Očekivaosamdaćusad,kadaijapostanempripravnik,moćiodnjegamnogodasaznam.

Administratorsevratioupredsobljeukomesamstajao.„Onisuspremni",reče.„Pamtišlisveštatrebadauradiš?"„Da."„Srećno."Uočiosamdadrhtimi dasumidlanovivlažni.Administrator,čovekkoji

mejetogjutradoveoizinternata,ceriosenamenegrimasomsimpatije.Zamišljaojedarazumekrozštaprolazim,austvariznaoje,doslovno,samopolovinu.

Meni je posle gildske ceremonije predstojalo još nešto. Otac mi jerekaodajeurediodaseodmahioženim.Tuvestsamprimiomirnozatoštosam znao da se od gildaša očekuje da se rano žene, a i zato što sam



odabranudevojkuvećpoznavao.BilajetoViktorijaLerue,odraslazajednosamnom u obdaništu-internatu. Nisamse neštomnogodružio s njom — devojakajeuinternatubilomalo,ibilesusklonedasedržejednauzdrugu,formirajući zatvorenugrupu —ali ipak nismobili jedno drugom neznanci.Međutim, ideja da ću biti oženjen bilami je nova. Nisam imao dovoljnovremenadasepsihičkipripremimzatakonešto.

Administratorjebaciopoglednačasovnik.„O.K.Helvarde.Vremeje."Jedan trenutaksmoserukovali,aondaje onotvoriovrata.Ušaojeu

dvoranu,ostavljajućivrataotvorena.Kroznjihsammogaodavidimnekolikogildaša.Stajalisunacentralnompodijumudvorane.Svetlanatavanicisugorela.

Tek što je zakoračio unutra, administrator je stao i okrenuo seobraćajućiseonimanaplatformi.

„Vašauzvišenosti,navigatore.Molimzaaudijenciju."

„Kažitekoste."Biojetonekiudaljenglas.Samestaupredsobljugdesamstajao,nisammogaodavidimgovornika.

„Ja sam domaći administrator Brah. Po zapovesti svog glavnogadministratora,doveosammladićapoimenuHelvardMan,kojibiželeodapostanepripravnikugildiprvogreda."

„Prepoznajemvas,Brah.Možeteuvestikandidata."Brahseokrenuokameni.Uskladusanašimranijimuvežbavanjima,

iskoračiosamnapred,udvoranu.Nasredinipodanalaziosemalipodijum.Prišaosamizauzeomestoizanjega.

Pogledahpremaplatformi.Ukoncentrisanomblesku reflektorasedeo je jedan postariji čovekustolici sa visokim naslonom. Na sebi je imao crni ogrtač ukrašen belimkrugomprišivenimnagrudi.Sleve idesnestraneodnjegastajala supotrojica takođeucrnimogrtačima,alijesvakinosioukoso prekogrudiešarpudrugeboje.Napodudvorane,podplatformom,naistomnivousamnom,stajalajegrupa ljudi,većinommuškaraca.Utojgrupinalazioseimojotac.

Svi sume gledali.Osećao samkako semoja nervozapovećava.Uglavi mi je nastala potpuna praznina. Sve ono čemu me je Brah tokomuvežbavanjaonakopažljivoučiobešezaboravljeno.

U tišini koja je usledilazuriosampravopred sebe.učoveka koji jesedeoucentruplatforme.Tomijebiloprviputuživotudauopšteividim jednognavigatora,akamolidarazgovaramsnjim.U internatu,o takvimljudimaseponekadgovorilosapoštovanjem,ponekadbinekimladidrznikrekaoneštopodrugljivo,aliseuvekosećalodajerečovelikimličnostima,gotovolegendama.Činjenicadajejedannavigatorprisutanpodvlačilajeznačajoveceremonije.Prvapomisaomijebila:alaćuimatiočemudapričamdrugarima!Ondasamsesetiodaoddanasvišeništanećebitiisto.

Brahjekoraknuokameni.Gledalismo seuoči."JesteliviHelvardMan,gospodine?""Jesam.""Kojustaroststedostigli,gospodine?""Šeststotinapedesetmilja.""Dalistesvesniznačajatestarosti?""Preuzimamodgovornostiodraslog.""Kojijenačinnajboljidasepreuzmuteodgovornosti?"



"Želimdapostanempripravnikugildiprvogredakojusamodaberem.""Jesteliučinilitajizbor,gospodine?"„Jesam."Brahseokrenuo,obraćajućiseonimanaplatformi.Ponoviojesadržaj

mojihodgovora.Menise,doduše,činilodasuonimoralisasvimjasnočutimojglasdoksamodgovoredavao.

"Da li neko želi da postavi pitanje kandidatu?" reče navigatorobraćajućiseprisutnima.

Nikonijeodgovorio."Vrlo dobro." Navigator ustade. „Pristupite, Helvarde Man, i stanite

ovdegdemogudobrodavasvidim."Brahjekoraknuoustranu.Odmakaosamseodpodijumaipošao

napred,domestagdejeutepihubioutisnutbeliplastičnikrug.Staosamstopalimausamcentar.Nekolikosekundisumeosmatralićutke.

Zatimsenavigatorokrenuojednomod ljudikrajsebe.„Jesuli

predlagačiprisutni?""Jesu,vašauzvišenosti.""Dobro.Poštojeovoisključivostvargilde,moramoisključitiostale."Navigatorjeseo. Čovekkojijestajaoneposrednouznjegasadesne

strane,istupiojekoraknapred.„Svionikojinespadajuu prviredgildeudostojićenassvojimodlaskom."

PrimetihdaBrah,načinivšimalinaklonkaplatformi,odlazi.Nijebiosam.Otprilikepolovinaodonegrupekojajestajalanapodusaletakođe

napustiprostoriju.Onikojisuostaliponovousredsredišesvojepogledenamene.„Primećujemolistrance?"govoriojedalječoveknaplatformi.Ćutanje

bešejediniodgovor."PripravničeHelvardeMan,sadasuokovasisključivočlanovi

prvorednihgildi.Ovakavskupugradunijesvakodnevnastvar,a ovogaputasazvanjeu

vašučast.Kada prođetekrozsvoješegrtovanje,ovi ljudibićevamaravni,avićetebiti,baškaoioni,uobavezidapoštujetepropisegilde.Dalistetoshvatili?"

„Da,gospodine."„Izabralistegilduukojuželitedauđete.Imenujtejedajesvičujemo."„Želimdapostanemizvidnikbudućnosti",rekoh.„Uredu,tojeprihvatljivo.JasamKlauzevic,starešinagildeizvidnika

budućnosti.Okovasstojedrugiizvidnicibudućnosti,a takođeipredstavnicidrugihprvorednih gildi. Častnam je što prisustvuje i Njegovauzvišenost,navigatorOlson."

NaranijimprobamasaBrahomnaučiosamdasadtrebadasedubokopoklonimnavigatoru,međutim,njegoveinstrukcijesusetuzavršavale;jasno

mijerekaodaneznakakoćeseceremonijadaljeodvijati,većjedinoznadatrebadapokažemdostojnopoštovanjepremanavigatoru.

„Imamolipredlagačazaovogpripravnika?"„Gospodine,jaželimdagapredložim."Terečiizgovoriojemojotac.„Izvidnik budućnosti Man je predložio. Imamo li podržavaoca

predloga?""Gospodine,jaćupodržatitajpredlog."



„Graditelj mostova Lerue podržao je predlog. Čujemo li ijedan glasprotivljenja?"

Zavladalajedugatišina.JošdvaputjeKlauzevicpitaokoseneslaže,alitakvihnijebilo.

„Dobro", reče Klauzevic. „Helvarde Man, sada vam nudim zakletvuprvorednegilde.Vimožete,čakiuovakoodmaklojfaziceremonije,odbitituzakletvu. Ako je, međutim, izgovorite, bićete njomevezani do kraja svogživotaugradu.Kršenjezakletvepovlačismrtnukaznupokratkompostupku.Dali vamjeovopotpunojasno?"

Biosamšokiran.Nikominijenagovestio,nimojotac,niDžejsi,čakniBrah,daćeseovakoneštodesiti.MoždaBrahnijeznao,aliotac...otacjesvakakotrebalodamikaže.

„Dakle?"„Moramlidaodlučimsada,gospodine."„Da."

Bilojesasvimjasnodanećumoćiprvodačujemzakletvu,paondadaseodlučim.Nijebilosumnjedajesadržinazakletvesamaposebinajstrožečuvanatajna.Uvideosamdanemamizbora.Dospeosamdovde,ipritiscisistemavećsupočelidasesklapaju okomene.Stićidovde —dopredlaganjaiprihvatanja —aondaodbitibilojenemoguće.Tačnijerečeno,meniseutomčasučinilodajenemogućeodustati.

„Prihvatićuzakletvu,gospodine."Klauzevicjesišaosaplatforme,prišaomiidodaojedankomadbelog

kartona.

„Pročitajte ovo, glasno i jasno", reče on. „Ako želite, možete prvopročitatiusebi,aliakotopročitate,zakletvavasistogčasaobavezujekaodastejeizgovoriliglasno."

Klimnuosamglavomdapokažemdatorazumem.Klauzevicsevrationaplatformu.Navigatorjeustao.Pročitaosamzakletvujednomusebi,dabihseupoznaosatokomsvihrečenicaprenegoštopočnemdaihčitamglasno.

Biosamokrenutlicemkaplatformi,isvestanpažnjesvihprisutnih,aposebnopažnjesvogoca.

„Ja, Helvard Man, budući da sam odrastao, odgovoran, i da samgrađanin Zemlje, svečano se zaklinjem: da ću kao šegrt gilde izvidnikabudućnostinajsavesnijeobavljatisvakizadatakkojimibudepoveren;daćemiiznadsvihdrugihobavezabitibrigadagradZemljabude bezbedan;daostvarimasvojegildeidrugihprvorednihgildinećurazgovaratinisakimkonijeodobreniizakletipripravnikilipunopravničlannekeprvorednegilde;daćusmatratizapitanjevažnopobezbednostgildesveštovidimilidoživimizvangradaZemlja;daćuse,kadabudemprihvaćenkaopunopravnigildaš,upoznatisasadržajemdokumentakojijepoznatkaoDestenovadirektiva,tedaćemojadužnostbitidainstrukcijekojesutamosadržaneslušam,ida

znanjetimputemstečenoprenesembudućim generacijamagildaša;daćupolaganjeovezakletvesmatratizastvarvažnuzabezbednostgilde...Ovuzakletvu polažem jasno svestan da će me, ako izneverim ijedan odpobrojanihuslova, sustići smrtnakazna poskraćenompostupku, kojućeizvršitidrugoviizmojegilde."

Završivšičitanje,podigaosampogledpremaKlauzevicu.Samočitanjetihrečiispunilomejesnažnim uzbuđenjem,kojesamjedvaobuzdavao.



Izvan grada ... To je značilo da ću napuštati grad, da ću već kao

pripravnikzalazitiuprostorekojisumidotadbilizabranjeni,ikojisuostajalizauveknedostupnivećinistanovnikagrada. Internatomjekružilomnoštvoglasinaonavodnimčudesimaizvangrada,glavami jebilaprepuna ludih

maštarijaotome.Biosamdovoljnorazumandashvatimdarealnostnikakoneće moći da bude tako čudesna da bi se suprotstavila inventivnostimaštara,ali sam ipakpredovimsvojimnovim izgledimaostaozasenjen ipriličnoprepadnut,Veotajnostikojisugildaširazapeliokogradaznačiojedasetamonapoljunalazineštoužasno —takoužasnodaćeonajkootomeprogovoribitikažnjensmrću.

„Pristupiteplatformi,pripravničeMan",rečeKlauzevic.Pošaosamnapred.Četiristepenikavodilasugore,dopozornice,ija

sam se popeo uz njih. Klauzevicmi je čestitao, rukovao se sa mnom ioduzeomikartonsazakletvom.Prvosumeupoznalisanavigatorom,kojijeizmenio sa mnom nekoliko prijatnih reči, a onda sa drugim vodećimgildašima.Klauzevicmijesaopštionesamonjihovaimenanegoinjihovetitule,odkojihzanekenikadaranijenisamčuo.Činilomisedauskoronećuvišemoćidaapsorbujemtolikenoveinformacije.Ovdesamzaminutsticaovišeznanjanegouinternatuzanekolikogodina.

Biloješestprvorednihgildi.Poredizvidnikabudućnostipostojalisuitrakcijaši,odgovornizavuču;šinci,kojisupostavljališine;imostograditelji.Rečenomijedaodtečetirigildenajvišezavisidaljiopstanakgrada.Njimasupomagaledvegilde:milicijaitrgovinazvana„trampa".Svetomijebilo

novo,madasamseprisećaodajeotac,onakouzgred,pominjaoneke ljudeučijimimenima su,kaotitula,biliprisutninazivinjihovihgildi.Čuosam,naprimer,zamostogradnju,alidooveceremonijenisam nipojmaimaodasegrađenjenekogmostamoraokružitivelovimaritualaitajnosti.Kakotodajetamonekimostpresudanzadaljiopstanakovoggrada?Čemuslužeoružaniodredimilicije?

Ištaje,uostalom,budućnos t? Zatimme jeKlauzevic poveoda sesretnemsadrugim izvidnicima,

medukojimasenalazioimojotac.Bilasuprisutnasvegačetvoricaizvidnika.

Rečenomijedasusviostalisadaizvangrada.Kadajesvotoupoznavanjeprošlo,popričaosamisadrugimgildašima,sabarpojednimpripadnikomsvakeprvorednegilde.Sticaosamutisakdajegildašuradizvangradaneštobitno,neštoštomuoduzimaglavninuvremenaisnage.Višeputasamčuoizvinjavanjaštoceremonijinijeprisustvovalovišečlanovaoveilionegilde.Uzrokjeuvekbivaoisti —odsustvovanjeizgrada.

Tokom tih razgovora zapaziosamneštočudno. To sam, zapravo, iranijevideo,aliteksamsadasvesnoregistrovao.Naime,mojotacidrugiizvidnicibudućnostikaodasubiliznatnostarijiodostalih.Klauzevicjebiočovek snažne grade, i dok je stajao, sa ogrtačem na sebi, izgledao jeveličanstveno,aliproređenostnjegovekoseicrtenjegovoglicaotkrivalisudajevećzamakaougodine.Procenjivaosamnjegovustarostnadveipohiljademilja.Imojotacje,sadkadsamgavideoudruštvunjemuravnih,izgledaoneobičnostar.BiojesličnihgodinakaoKlauzevic,štopologicinijebilomoguće.Jer,tobiznačilodasamsejarodiokadajenjemubilooko1300milja, a većsamznaodaugraduvladaobičajdasedecapraveštojepremoguće,čimčovekdostignepunoletstvoumiljama.



Članovidrugihgildibilisuznatnomlađi.Nekisuizgledabilitekpokojumilju stariji odmene —a tome je ohrabrivalo.Sadkadsamušaousvetodraslih,želeosamdaseštopreoslobodimšegrtovanjaNjihovamladostukazivalajenatodapripravništvonemaneki određeni,dugiroktrajanja;paako je istina ono što mi je rekao Brah — da se status u gradu stičesposobnošću — onda sam i ja mogao za relativno kratko vreme postatipunopravnigildaš.

Jedančovekkogabihradovideoovdenijebioprisutan:Džejsi.Razgovarajućisajednimtrakcijašem,upitaosamzaDžejsija.„GelmanDžejsi?"rečetaj.„Mislimdajeizvangrada."„Zarnijemogaodasevratiradiovoga?Uinternatusmobiliuistoj

kabini."„Džejsisenećevratitijošmnogomilja."„Gdeje?"Naovosegildašsamonasmešio,štomejenaljutilo.Jer,sadakadsam

položiozakletvu,moglibimireći?Kasnijesamprimetiodanijeprisutannijedanšegrtsemmene.Zarsu

svi izvan grada? Ako je tako,onda ću verovatno i ja uskoro dobiti pravoizlaska.

Poslenekolikominutarazgovorasagildašima,Klauzevicje zamoliozapažnju.

„Predlažemdapozovemoadministratorenatrag",rečeon.Imalinekoneštoprotiv?"

Prostorijuispunižagorodobravanja.

„Utomslučaju", nastaviKlauzevic,„podsetićupripravnikada je ovoprva od mnogih prilika u kojima će on morati da se podvrgava svojojzakletvi."

Klauzevicjesišaosaplatforme.Nekolicinagildašapootvaraševratadvorane.Malopomalo,vratilisuseonikojisuranijeizašli.Atmosferajepostalaprimetnolakša.Doksedvoranapunila,čuosamsmeh.Primetihda,upozadini,nameštajujedandugačaksto.Nisamuočiokodadministratoranikakvu ljutnju zbog malopređašnjeg isključivanja iz ceremonije.Pretpostaviosamdaseuvektakopostupaidajetonjimanormalno,alisamsezapitaokolikosuoniustanjudapogodečistim nagađanjem.Kadtajnukriještakorećijavno,kaoštotogildašičine,ondajeprirodnodasedrugi ljudibave nagađanjima.Pa,nijevaljdasistembezbednostitolikojak,daseistinamožesakritiodnarodatakoštoćesezavremenekeceremonijepolaganjazakletveizvestanbroj ljudiisteratiizsobe?Nisamprimetionikakvustražunavratima —štajesprečavalonekogakobiželeodaprisluškujedatoiučini?

Nisam imaomnogovremenadao tome razmišljam, jer se dvoranapunilaaktivnošću.Ljudisurazgovaraliveomaživo,galamejebilosveviše,anadugistosuiznelivelikeposlužavnikesahranomisamnogovrstapića.Otacmejevodioodjednedodrugegrupe ljudiipredstavljaomesvima,tako

dasamubrzoodustaoodpokušajadapamtimsvataimenaititule.„ZarnebitrebalodameupoznašsaViktorijinimroditeljima?"upitao

samga. Lepo samvideodamostograditelj Leruastojimalo po strani sa jednomadministratorkomzakojusampretpostavljaodamuježena.

„Ne...todolazikasnije.Poveomejedalje,iuskorosammoraodaserukujemsanovomgrupom ljudi.



ČudiosamsezaštoViktorijenema;sadkadnamgildaškaceremonijavišenestojinaputu,valjdabisemoglaobjavitinašaveridba?Umenijeraslonestrpljenjedajevidim,delomzatoštosambioradoznao,adelomzatoštoćetobiti,najzad,jednopoznatolice. Činilomisedastojimusamljenprotivmnoštva ljudistarijihiiskusnijihodmene.Viktorija,međutim,nijebilastarija.Ionajedošlapravoizinternata, gdejevidalaistalicakaoija.Uovojprostorijipunojgildaša,onaćebitidobrodošlopodsećanjenaonoštosamostaviozasobom.Učiniosamonajnajkrupnijikorakkastatusuodraslih,ito jezajedandanbilodovoljno.

Vreme je prolazilo. Nisam jeo još od kako me je Brah probudio.Gledajući hranu sada, shvatiosam koliko sam zapravogladan.Sve težesam se koncentrisao na društvene aktivnosti koje su činile deo oveceremonije,bilojeisuvišetogaštomejesaleteloodjednom.Jošpolasataprovedohsledećioca,razgovarajućipriličnoodsutnosaosobamakojimame jeonpredstavljao,aonoštosamutomčasuzaistaželeodačinim,bilojeda

jedem, i tosam,kakobihmogaonamirudarazmislimosvemuštosamsaznao

Najzadmejeotacostaviodarazgovaramsajednomgrupom ljudiizsintetiteta (saznao sam da su oni nadležni za proizvodnju svih vrstasintetičkehraneidrugihsintetičkihmaterijalakojeupotrebljavamougradu)iotišaodomestagdejestajaoLerua.Videosamdasurazmenilinekolikorečii da jeposle toga Leruaklimnuoglavom.Otacsezatimvratio domene iodveomeustranu.

„Čekaj ovde,Helvarde",rekaoje.„Objavićutvojuveridbu.KadudeViktorija,pridimi."

Žurno seudaljio i rekao nešto Klauzevicu. Navigator sevratio dosvogsedišta naplatformi.

„Gildaši i administratori!" povika Klauzevic, nadjačavajući bukumnogihrazgovora.„Objavljujemojošjedansvečaničin.Novišegrt trebada sklopi veridbu sa kćerkom mostograditelja Lerua. Da li bi izvidnikbudućnostiManhteodauzmereč?"

Moj otac je prišao prednjem delu dvorane i stupio na platformu.Govorećiprebrzo,održaojekratakgovoromeni.Poslesvegaštosetog

jutradesilo,ovojeumeniizazvalonovunelagodnost.Otacijanikadasenismoprijatnoosećalikadsmobilizajedno;nikadanismobilionakobliskikakojeontousvomgovoruprikazao.Poželeosamdagaprekinem,želeosamdaseudaljimiostanemnapoljudokonnezavrši,alibilojejasnodajecelokupnapažnjaopetusmerenakameni.Pitaosamseimajuliovigildašiikakvupredstavuo tome kolikome otuđujuod svog shvatanja slavlja iceremonije.

Moj otac jezavršio govor, ali je i dalje stajaopred platformom. IzdrugogdeladvoranejavioseLeruairekaodaželidapredstavisvojukćer.

OtvorišesejednavrataiudeViktorija,upratnji svoje majke.Uskladusočeviminstrukcijamakrenuosamnapredistaouznjega.Onserukovaosamnom.LeruajepoljubioViktoriju.Poljubioju jeimojotac i stavio joj prsten na ruku.Zatim održaše još jednugovoranciju. Inajzadsu mepredstavilinjoj.Uopštenismodobiliprilikudaprogovorimonireč.

Svetkovinasenastavljala.



2Dalisumiključzaulazakuinternatireklimidamoguidaljeda

koristimsvojukabinu,svedoksenenađesmeštajzameneugildaškimzgradama. Podsetili su me još jednom namoju zakletvu. Zaspao sam

odmah.Probudiomejeranoujutrujedanodgildašakogasamprethodnogdanaupoznao.Bio jeto izvidnikDenton. Čekao jedoksam janavlačiosvoju novu pripravničku uniformu. Onda me je poveo napolje, izvaninternata. Nismo krenuli istim onim putem kojim me je Brah vodioprethodnog dana — uspinjali smo se nekim stepeništima. U gradu jevladala tišina. Prolazeći pored jednog časovnika videh da je, zaista,veomarano;tekjeprošlopolačetiriujutro.Uhodnicimanikognijebilo,asvetlanatavanicibilasuvećinomprigušena.

Najzadizbismonajednospiralnostepeništenačijemvrhu naiđosmo

nateškačeličnavrata.IzvidnikDentonjeizvadioizdžepabaterijskulampuiupalioje.Postojalesudvebravenatimvratima.Otvorioihjeipokazaomida prođemprvi.

Kročiosamuhladnoćuitamu —ijednoidrugotakoizraženodajetozamenebiofizičkišok.Dentonjeizasebezatvoriovrataizaključaoih.Baciojemlaz svetlaunaokolo pa samvideo da stojimo na jednojmaloj platformiokruženoj zaštitnom ogradom visokom oko tri stope. Priđosmo do sameograde.Dentonjeutrnuosvetlostbaterije.Tamajebilapotpuna.

„Gdesmo?"zapitah.

„Nepričaj. Čekaj...iposmatraj."Nisammogaodavidimapsolutnoništa.Mojeoči,idaljeadaptiranenahodnikekojisuuvekbilipunisvetlosti,samosumezavaravale,prikazujućimiupojedinimmomentimanekakveobojeneoblikekojisubrzonestajali.Mrak mi nije bio najveća briga, talasi ledenog vazduha potpuno su merashladili.Drhtaosam.Stiskaosamčelikograde,ačinilomisedasedržimza nekakvo ledeno koplje; pomicao sam šake trudeći se da smanjim tuneprijatnost.Iporedsvega,nisamnipomišljaodasasvimpustimogradu.Uovom apsolutnommraku, onami je bila jedina veza sa poznatim. Nikadranijenisambioovakoizolovanodsvegaštosampoznavao,nikadovolikoizloženudarunepoznatog. Čitavotelomijebilonapeto.kaodasepripremazanekakavfizičkiudar.Ali,ništasenije događalo.Biosamuronjenumrak,hladnoćuitišinu...čuosamsamohukvetrausopstvenimušima.

Proticanjemminutaiboljimprilagođavanjemmojihočiju,pokazalosedaipakmogudanaslutimnekakvemutneobriseokosebe.NaziraosamizvidnikaDentonakojijestajaokrajmene,visokucrnufigurupodogrtačem,figuru koja se isticala naspram blede tame koja se nad njom prostirala.Nazirao sam nekakvu gigantsku konstrukciju nepravilnog oblika ispodplatformenakojojsmostajali —crnoicrnonaspramcrnog.

Oko svega ovoga bio je neprobojni mrak. Nisam imao nikakvureferentnutačkukojabi mi pomogladaodredimoblikeirastojanja.Bilojetozastrašujuće, ali samo emotivno — nisam se nimalo plašio za svojubezbednost. Ponekad sam o ovakvommestu sanjao, zadržavajući poslebuđenjanejasneslikeiutiske sličneovom.Ovonijebiosan —ovakooštruhladnoću nisammogaoni zamisliti, niti zapanjujuću jasnoću novih čulnihutisakaoprostranstvu,ovelikimdimenzijama.Znaosamsamo dajeovomoj



prvi izlazak iz grada, jer ovo nije moglo biti ništa drugo, a da se tolikorazlikuje odsvegaštosamikadbiou stanjudazamislim.

Kadsampotpunoshvatiočinjenicudasamizašaoizgrada,hladnoćaimrakodjednomsuizgubilinaznačaju. Napolju!Natosamčekao.

Nijebilopotrebnonikakvodaljeupozoravanjedaćutim,jerništanisamnimogaodakažem,činilomisedabimi reči zamrleugrlu ilibi ih vetarodneo.Biosamustanjusamodagledamičiniosamto,alivideosamsamoduboku,misterioznubeskonačnostprekrivenuogrtačemoblačnenoći.

Jedannovičulniutisakdoprojedomene:osetiosammiriszemljišta!Nije to ličilonina jedanmiriskojisamikadosetiou gradu.Mojamaštajezačasstvorilaprizorvlažnog,bogatogmrkogzemljištakojeseprostireprekopovršineodmnogokvadratnihmilja,unoći. Nisam imaonačinadastvarnoutvrdimporeklotogmirisa —toverovatnoinijebiomiriszemljišta —aličitajućiknjigeuinternatustekaosamslikubogatog,plodnogzemljišta, i trajno jesačuvao. Bilo jedovoljnoda tu sliku samo zamislim, pa da se ohrabrim.

Osetiosamdatajdivlji,neistraženipredeokojiseprostireizvangradaimanekoočišćujućedejstvonamojduh.Tolikojetogatrebalovidetiiuraditi —aipak, dok sam tako stajao na platformi, sve je još nekoliko dragocenihmomenataostajalouvilajetuimaginacije.Nijemibilopotrebnodaištavidim — dejstvo same činjenice da sam načinio taj fundamentalni korak, stupioizvan okvira gradskihzidina,bilo jedovoljno da pošaljemojunerazvijenumaštuusvetovekojesamdosadsamoizknjiganaslućivao.

Tamasepostepeno razređivala,doknebonadamnomnijepoprimilotamnosivu boju. U velikoj udaljenosti video sam mesto gde su oblaci

dodirivali horizont. Pratio sam kako jedna vrlo bleda crvena linija svepotpunijeiscrtavaobrisjednogoblačića.Kaodaga tasvetlostgoni,tajoblak,i svi drugi, plovili su nošeni vetrom, udaljavajući se od izvora svetlosti.Crvenilo se širilo, doticalo je još koji tren oblake, a onda oni izmakoše,ostavljajući izasebe prostranu zonu čistog neba koja je i sama poprimilatamnooranžboju.Svamojapažnjabilajeprikovanazatajprostor,jertojebio,naprosto,najlepšiprizorkojisamusvomživotuvideo.Oranžbojasegotovo neprimetno širila postajući svetlija. Oblaci su još bili kao oprženicrvenilom,ahneposrednoiznadhorizontajednatačkaintenzivnesvetlosti jačalajeizčasaučas.

Oranžbojajebledelabrzokakoseonajsvetlosniizvorpojačavao.Nebo jesadabiloplaveboje,ali takobledeibleštećedasegotovopretapalaubelu.Ucentrusepojavilo,kaodajeizrasloizhorizonta,kopljebelesvetlostinagnutemalonajednustranu.Kopljejeraslo,postajalodebljeiblistavije,iusledećihnekolikosekunditakoserasplamsalodajebilonemogućegledatidirektnounjega.

Izvidnik Danton iznenada me je zgrabio za mišicu. „Gledaj!" reče,pokazujućirukomlevoodizvorasvetlosti.

Jednaformacijapticarazvučenautankoslovo „V"letelajesalevena

desnustranunašegvidnogpolja.Poslenekolikotrenutakapticepreletešebašprekorastućegstubasvetlosti.Sadihnijebilomogućegledati.

„Štasu?"upitahglasomkojijezazvučaogruboipromuklo.„Običneguske."Sadsuseponovomoglevideti.Nastavljalesusvojsporiletnaspram

plavogneba.Nekolikominutakasnijeodmaklesudalekoizanekihuzvisinainisuse višemoglevideti.



Opetbacihpoglednaizlazećesunce.Zaovokratkovremedoksampogledompratioptice potpunose transformisalo. Sad jenjegova glavninaiskočila nad horizont i tu lebdela — razvučeni tanjirasti oblik od svetlostisačinjen,izkogajejednouspravnokoplještrčalouvis,adrugonadole,obapoputtornjeva.Osetiosamnjegovutoplinunasvomlicu.Vetarjeposustajao.

StajaosamsaDantonomnatojmalojplatformiigledaookolinu.Videosamgrad,zapravoonajdeogradakojisesaplatformemogaovideti.Videosamkakoposlednjioblacinestajuispoddelahorizontakojijeodsuncabionajdalji.Sadajesuncesijalonanassavedrogneba.Dantonjeskinuoogrtač.

Klimnuomijeglavomipokazaokakomožemodasiđemosaplatforme,nizommetalnih lestvica, na zemljište koje je bilo ispod nas. Sišao sam istupio,poprviput,naprirodnotlo.Ptice,kojesuporaznimkutovimagornjegdelagradanačinilesebignezda,otpočelesusvojujutarnjupesmu.

3IzvidnikDantonjesamnomnačiniojedankrug okograda.aondameje

poveoprekoterenakajednojgrupicizgradaprivremenomontiranihnaokopetstotinametaraodgrada.TumejeupoznaosašincemMalčuskinom,pasevratiougrad.

Taj šinac je bio čovek niskog rasta, sav kosmat. Tek se napolarazbudio. Nisam stekao utisak da se ljutio što smo mu se nametnuli.Postupaojepremamenivrloučtivo.

„Šegrtizvidnik,zarne?"Klimnuosamglavom.„Upravosamizašaoizgrada."

„Prviizlazak?"„Da."„Doručkovaliste?"„Ne.Izvidnikmejeprobudioidoveomanje-višedirektnodo vas."„Uđite.Skuvaćukafu."Unutrašnjostkolibebilajegrubaineuredna,za razlikuodonogašto

samugraduvidao.PoMalčuskinovoj kolibi behu razbacaniprljavi odevnipredmeti,neopranilonciitiganji,polupojedenajela.Ujednomugluležalajevelikagomilametalnihalatkiiinstrumenata,akrevetuzzidkaodanikadanije

bionamešten.Osećaosemirisbajatehrane.Malčuskin je napunio jedan tiganj vodom i stavio ga na ringlu zakuvanje.Odnekudjeizvukaodvalončića,ovlašihispraousudoperiiotresaoodvode.U jedan bokal stavio jeodređenukoličinusintetičkekafe.Kad jevodautiganjuproključala,onjenjomenapuniobokal.

Ukolibijepostojalasamojednastolica,Malčuskinjesastolauklonioneketeškečeličnealatke, privukaogado ležajaiseo,ameni pokazaodaprinesemstolicu.Sedelismonekovreme ćutke,otpijajućikafu,kojajebilaspremljenanaistinačinkaougradualijeipakimala,činilose,drugačijiukus.

„Slaboneštodobijamošegrteuposlednjevreme."

„Zašto?"upitah.„Nebihznao.Nedolaziihmnogo.Kostevi?"„HelvardMan.Mojotacje..."„Aha,znam.Dobarjetočovek.Bilismozajednouinternatu.Čuvši to, namrštio sam se. Pa nisu valjda moj otac i on starosti?

Malčuskinjeprimetioizraznamomlicu.



„Nekavastoneuznemirava",reče.„Razumećetejednogdana.Istinućetemoratidaotkrijetenatežaknačin,onakokakočoveksvasaznanjamoradastičepodovimprokletimsistemomgildi. Čudanježivotkojimživeizvidnicibudućnosti.Nijetobiloza mene,alivićeteuspeti,pretpostavljam."

„Zaštonisteželelidabudeteizvidnik?"„Nisamrekaodanisamželeo —jednostavno,tominijepripadalo.Moj

otacjebiošinac.Opetsistemgildi.Avi,viimatejakuželju,dospelisteupraveruke...Jestelisenekadbavilifizičkimradom?"

„Nisam."Nasmejaoseglasno.„Nikadšegrtinemajuiskustvaufizičkomradu.

Priviknućetese."Ustaoje.„Vremejedapočnemo.Jesterano,alisadkadstemevećizvukliizkreveta,nemasvrhedabesposličarimo.Tojegomila lenjekopiladi."

Izašaojeizkolibe.Nabrzinupopihostataksvojekafe,štojeimalozaposledicuda sam ispekao jezik.Malčuskin je hodao u pravcu druge dve

kućice.Sustigaosamga.Izkolibejeponeometalnifrancuskiključkojimjesadgromkozalupao

povratimaprvojedne,padrugekućice.Dernjaose,pozivaiućioneunutradaustanu.Mnogeogrebotinena vratimaukazivale su na to da je vrlo čestoudaraometalomponjima.

Konačnosezačulonekakvomuvanjeiznutra.Malčuskinsevratiousvojukolibuipočeodaizdvajanekealatke.„Nemojtesemnogozbližavatistim ljudima",upozoriomeje.„Nisuiz

grada.Evoidejedanodnjih —poveriosammudapredvodiostale.Rafael.

Zna pomalo engleskog, pa služi kao prevodilac. Ako vam išta zatreba,obratitesenjemu.Ili,jošbolje,dođitemeni.Nijeverovatnodaćebitinevolje,aliakobude —zoviteme.O.K?"

„Kojevrstenevoljamogudaseočekuju?"„Najčešćeneučineonoštoimnaredimo.Miihplaćamodaradeonošto

mikažemo.Nevolja je akone rade.Jedino štozaistanije uredu sovomruljomjestetoštosuonitolikolenjidaiduiprotivsopstvenihinteresa.Zatopočinjemorano.Kasnijenastupivrućina,atadjeboljeinetruditise..

Danjevećbiotopao.DoksambiosaMalčuskinomsuncejevisokoodskočilo.Oči su počinjaledami suze.Nisu bile naviknute na tako jakusvetlost. Pokušao sam još jednom da pogledam ka suncu, ali bilo jenemogućegledatidirektnounjega.

„Ponesite ovo." Malčuskin mi je dodao puno naručje, i to veliko,francuskihključeva.Podtimteretomsamsezaneo,pasumidva-triispala.Ćutkejegledaokakoihdižem.Stideosamsesvojenesposobnosti.

„Kuda?"upitaosam.„Premagradu,naravno.Zarvastamoničemuneuče?"Krenuh.OsećaosamMalčuskinovpoglednasebi.„Najužnustranu..."povikaojezamnom.Staosam.Osvrtaosamse

bespomoćno.Malčuskinmijeprišao.„Onamo",pokazivaojeprstom.„Premaonimšinamajužnoodgrada.

O.K?"„O.K."Otidohtamo.Usputmijeispaosamojedanfrancuskiključ.Posle sat ili dva bilo mi je jasnije šta je Malčuskin hteo da kaže o

ljudimakojisuradilizanas.Koristilisuinajmanjiizgovordaprekinuposao;



nastavljalisusamozatoštoseMalčuskindernjaonanjih,aRafaeldodavaosvojasumornauputstva.

„Kosuovi?"pitaosamzavremepetnaestominutnepauze.„Ovdašnji."„Zarnismomoglidaunajmimonekebolje?"„Uovojpokrajinisvisuisti."Donekemeresamsaosećaosanjima.Naotvorenomprostoru,gde

senkeuopštenijebilo,radilisunaporno,pregrevajućise.Biosamčvrstorešendanepopuštam,aliipakovolikifizičkinapornisammogaopodneti.Uživotusenisamtakonamučio.

Sinesusejužnoodgradaprostiraleokopolamiljeu daljinu.Mestonakome su se završavale nije se ničim naročitim odlikovalo. Postojale suukupnočetiripruge.Svakaprugasastojalaseodpodve paralelnemetalnešineoslonjeneopoprečnepragove.Pragovisubilidrveni.Počivalisunabetonskimblokovimaukopanimutlo.Malčuskininjegovaekipavećsuuspeli

daznatnoskratedvepruge.Sadasmo radilinanajdužoj preostalojpruzi,spoljašnjojdesnoj.

Malčuskinmijeobjasnioda,akogledamotakodajegradisprednas,prugeimenujemokaounutrašnjulevu,spoljašnjulevu,unutrašnjudesnuispoljašnjudesnu.

Nijeseimaloštamudrovati.Posaojebiorutinski,alitežak.Presvega,dužčitavogjednogkomadašinetrebalojeosloboditišipke

kojimajeonabilapritegnutauzpragoveiodložitijeustranu.Naistinačindemontiralismoiparalelankomadšinenaistojpruzi.Zatimsmoprelazilina

pragove. Svaki prag je za betonsku podlogu bio pričvršćen pomoću dvadržača.Tedržačejetrebaloručnootpustitiiukloniti.Kakokojipragvadimoslažemoganakolicakojastojenašinama,najošnerazmontiranomdelupruge.Ondaotkopavamo betonski temelj,pa i njega stavljamo na kolica.Kadasvebudegotovo,ondadvakomadašinestavimonaspecijalnedržačenabokovimatihkolica.

Kolicasusaakumulatorskimpogonom.Malčuskinijavozilismoihdosledećesekcijepruge,gdesmoponavljaliceopostupakutovara.Kadakolicabudupotpunonatovarena,celaekipasepenjenanjihitakosevoziostatkomtepruge,svedogradakomenatajnačinprilaziotpozadi.Tubisekolicaparkirala,pajepočinjaoprocespunjenjaakumulatora;uzidugradapostojao jejedanutikačtomenamenjen.

Dokmiutovarismoidovezosmojednapunakolica,odeglavninajutra.Činilomisedaćemirukeotpastiizramena.Ledasumebolela.Biosamprljaviznojav.Malčuskin,kojijeradionemanjeodostalih —verovatnoiviše —pogledaomeje,cerećise.

„Saddaistovarimo,padapočnemoizpočetka."Okrznuosampogledomradnike,kojisusadasedeliunevelikojsenci

grada.Izgledalisuonakokakosamseja osećao,iakosampodozrevaoda

samutrošioivišeenergijenegooni,jersambionovuposluijošnisamumeoekonomičnodarasporedimsvojusnagu.

„O.K."rekoh.„Ma... šalio sam se. Mislite da bi oni pristali da rade dalje, a da

prethodnonenapunetrbuhe?"



ZatimjerekaoneštoRafaeluiprodužioukolibu.Pošaosamsanjim.Zajednosmo jeli ono što je bilo na raspolaganju — podgrejanu sintetičkuhranu.

Popodne je počelo istovarom. Pragove, betonske blokove i šinepretovarali smo na druga kolica, takođe saakumulatorskim pogonom, aliopremljenasačetirivelikanaduvenatočka.Zatimsmoodvezlisvojakolicaopetdokrajaprugeinastavilidemontiranje.Popodne jebilovrelo, ljudisuradilisporo. ČakjeiMalčuskinmalopopustio.Kadasukolicaopetbilapuna,proglasiojeodmor.

„Bilobidobrodautovarimojošjednadanas",rekaoje,potežućidugigutljaj izflašesavodom.

„Jasamspreman."„Možda. Hoceteli da nastavitesamostalno?"„Pa... mogao bih", izrekoh. Nisam želeo da otkrijem koliko sam

iscrpljen.

„Kakostvari stoje, sutranećete biti ni za šta. Ne, istovarićemo ova,oteraćemoihdokrajapruge,itoćebitisve."

Pokazalosedatoipak nijebilosve.Kadasmoodvezlikolicadokrajapruge, Malčuskin je naredio ljudima da na samzavršetak pruge natrpajukoliko god je moguće zemlje i kamenja. Zatrpali su na taj način nekihdvadesetakmetarapruge.

UpitaosamMalčuskinazasmisaotoga.Pokazaojeglavomupravcunajbližeprugeodkoje jejošmnogoostalo ikojasezavršavalabetonskimobjektomukopanimutlo.

„Zarbisteradijedapostavljamoono?"„Štajeto?"„Odbojnik.Pretpostavimodasesvikabloviodjednomprekinu —gradbi

krenuounatraškeisleteosašina.Niovoodbojnicinisupreteranopouzdani,aličinimoštamožemo."

„Dalijegradikadasleteosašina."„Jednom."Malčuskinmijerekaodamogudabiram:ilidasesvakogdanavraćam

usvojukabinuugradu,ilidastanujemunjegovojkolibi.Načinkojimje torekaonijemiostavljaomnogomogućnostiizbora.Bilojejasnodaonoonimaugraduimalošemišljenje.Rekaojedaretkozalaziugrad.

„Udobnojenjimatamo",govorioje. „Ugradu,polovinanjihnemapojmaotomeštasedešavaovde.Pretpostavljamdanebinimariliikadabiznali."

„Azaštobibilopotrebnodaznaju?Akomimožemodaobezbedimoglatkofunkcionisanje,ondaovoovdenijenjihovproblem'

„Znam, znam. Ali u tom slučaju ne bih morao da angažujem oveprokletemeštane."

Iz dve preostale kolibe dopirao je bučan razgovor naših najamnihradnika. Čulaseipesma

„Zarsanjimanematebašnikakveveze?"„Samokoristimnjihovrad.Dovodeihtrampadžije. Ako počnupreviše

dazabušavaju,otpuštamihitražimodtrampadžijadadovedudruge.Nikadatonijeproblem.Maloimaposlauovomkraju"

„Agdesmo?"„Nepitajtemene.Tojestvarvašegocaigilde.Jasamoiskopavam

starešine."



UčinilomisedaMalčuskinnijetoliko otuđenodgradakolikosepravi.Pretpostavljaosamdaiznjegovogpriličnoizolovanogživotaproističeiprezirpremaonimaugradu,ali,kolikosammogaovideti,onnijemoraodaostajeukolibi.MoždaSuradnicibililenji,ponekadibučni —kaosada —alisticaoseutisakdapoštujured.Kadanijebiloposla,Malčuskinnijenipokušavaodaihnadzire;prematome,mogaoje,samodajehteo,idaboraviugradu."

„Ovojevašprvidanizvangrada,jeVtako?"rečekaodasenečegaprisetio.

„Takoje."„Želitedaposmatratezalazaksunca?"„Ne...azašto?"„Šegrtitoobičnočine...upočetku."„O.K."Pošaosamkaodaidem,maltene,samodabihnjemuučiniopovolji.

Izađohizkolibeipogledahmimomasivagrada,premanebu.Malčuskinje

došaozamnom.Suncesebližilohorizontu.Većsamizaledaosećaohladanvetar.Oni

oblacikojesam prošlenoćivideonisusevratili.Nebo jebiločisto iplavo.Gledaosamsunce.Sadkadasunjegovizracibilirasutidebljinomatmosfere,mogaosamdagledamunjegabezopasnostipooči. Imalojeoblikširokognarandžastogdiskanagnutogblagopremanama.Izcentradiskaštrčalesudvevisokekulesvetlosti,jednapravouvis,drugapravonadole.Prednašimočimasuncejelaganoporinulozahorizont.Poslednjinestadevrhgornjekule.

„Ko spavaugradu,nemožeovodavidi",rečeMalčuskin.„Divnoje",rekoh.„Videlisteizlazaksuncajutros?"„Da."Malčuskinjeklimnuoglavom.„Takoonipostupaju. Čimnekogklinca

preveduugildu, bacegapravoudubokuvodu.Bezikakvogobjašnjenja,zarne?Izveduvasumrak,dasačekatesunce

„Zaštotakorade?"„To je sistem gilde. Smatraju da je to najpraktičniji način da šegrtu

utuve u glavu da sunce nije onog oblika kako su mu govorili tokomškolovanja."

„Pazarnije?"„Štasuvasučili?"„Dajesunce sferično."„Znači, i dalje tako uče decu... E, pa sad ste videli da sunce nije

sferično.Dalivamtoneštogovori?„Ne."„Porazmislitemalootome.Idemosadadajedemo."Vratili smose u kolibu.Malčuskinme jeuputio kako da podgrejem

određenukoličinu hrane.Doksamjatoradio,onjenavertikalniokvirkojiseuzdizaookonjegovogkrevetamontiraopodloguzajošjedanležaj.Zatimjeizormanaizvukaonekuposteljinuirasprostrojepotomležaju.

„Vi čete ovde spavati", reče, pokazujući na gornji ležaj. „Spavatenemirno?"

„Nebihrekao."



„Videćemo kako će ova noć ispasti. Ako se mnogo tumbate,zamenićemose.Nevolimuznemiravanjautokusna."

Nijebiloizgledadaćugauznemiriti.Biosamtakoumorandabihtenoćizaspaoinarubulitice.

Pojelismobezukusnuhranu,aondajeMalčuskinpočeodapričaosvomradunapruzi.Nisamobraćaomnogopažnjenatoinekolikominutakasnijeopružiosamsenasvomležajuigotovo istogtrenazaspao.

4SledećegjutraprobudilomejeMalčuskinovokretanjepokolibi:Bučno

je sakupljao posude od jučerašnje večere. Čim mi se svest potpunorazbistrila,načiniosampokretkaodaćuizaćiizkreveta,alimejeistogtrenaparalizovaoubodbola.Jeknuosam.

Malčuskinjepodigaopogledpremameni,cerećise.„Ukočiliste se?"

Prevrnuhsenajednustranuipokušahdaprivučemnoge,aliionesubile utrnuleibolelesu.Ipak,uzmnogonaporauspeosamdasepostavimusedećipoložaj,iostaotakonekolikotrenutaka,nadajućisedajetajbolbiosamogrčidaćeubrzominuti.

„Uvekistapričasavamaklincimaizgrada",rečeMalčuskin,alibezzlobe.„Dolaziteovamopunivolje, tovamsemorapriznati. Međutim,danrada i ukočite se tolikoda od vasnikakvekoristi nema.Zar ugradubašnimalonevežbate?"

„Samoufiskulturnojsali."

„Štasetu.može.Siđiteidoručkujtenešto.Posletogabićeboljedasevratiteugrad.Okupajteseuvrućojvodiipokušajtedanađetenekogadavasizmasira.Kadaseoporavite,vratiteseovamo."

Klimnuh glavomzahvalno.Nekako siđohsaležaja:Tonijebilonilakšenimanjebolnoodostalihstvarikojesamdotogčasapokušaodaizvedem.Otkriosamdasumiruke,vratiplećaukrućenikolikoinoge.

Tridesetak minutakasnije,upravokadajeMalčuskinpočinjaodabudiradnike,krenuosam.Hodaosam premagradu,polako, hramajući.

Poprviput otkadsamizašaoizgradabiosam prepuštensamsebi.Udruštvu,čoveknemožedavidionolikokaokadjesam.Sa rastojanjaodpetstotinametara,kolikomejedeliloodgradamogaosestećinekakavutisak oukupnojveličiniiizgledugradaUveksamzamišljaodajeveliki,alipokazalosedajeonustvarnostiznatnomanjinegoštojeumojojmaštibio.Najvećuvisinu dostizao je na svojoj severnoj strani —okosedamdesetmetara; sastojao se od nebrojeno mnogo nejednako natrpanih kockastih i uglastihdelova.Tidelovisubilipostavljeninarazličitevisine,prividnobezikakvogreda.Gradjeimaotupusmeđuisivuboju. Bioje,kolikosammogaovideti,načinjen od više vrsta drveta. Činilo se da metal i beton nisu nigdeupotrebljeni.Ništanijebiloobojeno.Ovajspoljašnjiizgledoštrojeodudarao

odunutrašnjosti —ilibarodonihoblastikojesumenibiledostupneigdejesve bilo uredno i blistavo dekorisano. Malčuskinova koliba nalazila sezapadnoodgrada,pazatonisammogaodamuprocenimširinudoksamhodaopremanjemu.Dužinugradaproceniosamna'okopetstotinametara.Iznenadilamejeružnoćaistarostgrada.

Ujednomtrenutkupademinapametdauopštepojmanemamkakodauđemunjega.IzvidnikDantonmejeproveookograda,alijemojumbio



tolikozasutnovimutiscimadanisammogaodapamtimdetaljekojemijepokazivao.Sadamijesveizgledalodrugačije.

Jedinosamjasnopamtiodasupostojalavrataizaoneplatformesakojesmoposmatraliizlazaksunca.Odlučiosamdaodemdotih vrata.Toje,ipak,ispalomaloteženegoštosamzamišljao..

Dospeosamnajužnustranugrada,prešaoprugenakojimasamjučeradioipojavionaistočnojstrani.BiosamsigurandasmoDantonijaodatlesišliserijommetalnihlestvica.Posledugogtraganjanašaosamjedantakavpristupipočeodasepenjem.Posledugogibolnogvrzmanjatamo-amopouzanimprolazima i obazrivog penjanja uz lestvice, sa nekoliko pogrešnihputanja,najzadsamdospeonaplatformu. Međutim,vratasubilazaključana.

Nijebiloizbora:moraosamnekogadapitam.Sišaosamdotlaiotišaoponovo do juga grada gde su Malčuskin i njegova ekipa započinjali svojdanašnjiradnademontiranjupruga.

Pravećiizrazlicakojijenagoveštavaostrpljenjemučenika,Malčuskinje

pošao,prepuštajućirukovođenjeRafaelu,ipokazaomištatrebadaradim.Poveomejeuzanimprostorom izmeđudveunutrašnjepruge,uprostorispodliticegrada.Tamojebilomračnoisveže.

Stadosmokodjednogmetalnogstepeništa.„Navrhujelift",rečeon.„Znateštajelift?"„Da."„Imategildaškiključ?"Petljaosamčasak-dvapojednomdžepunajzadpronašavšinepravilno

oblikovanoparčemetala,kojesamdobioodKlauzevica.Pomoćutogključa

otvaraosamvratainternata „Ovo?"„Da.Liftjezaključan.Poditenačetvrtisprat,naditenekogadministratoraipitajtegamožetelidaupotrebitekupatilo."Ispunjenosećanjemdasamglup,učiniosamrečeno.Ispratiomeje

Malčuskinovsmeh.Liftsampronašaobezteškoća,alimakakookretaoključ,vrata se nisu otvorila. Čekao sam. Nekoliko trenutaka kasnije, vrata seotvorišenaglo.Izađošedvagildašaineobrativšinikakvupažnjunamene,krenušenizstepenice.

Nenadano,vratapočešesamaodsebedasezatvaraju. Požuriosamdauđem.Prenegoštosammogaodanađemmakakavnačinda kontrolišemlift,onpodenagore.Nazidulifta,nedalekoodvrata,postojaojenizdugmadisarupamazaključusredini.Uzdugmadsubilibrojeviodjedandosedam.Zabodohključubrojčetiri,alinevešto,nepostigavšidobarkontakt.Liftjeputovao,činilomise,čitavuvečnostdoknijenaglostao.Vratasuseotvorila.Istupiosamnapolje,uhodnik.Trojicagildaša uđošeu lift.

Utrenusamuočioznaknazidunaspramlifta —sedmisprat.Pohitaosamnazadkrozvratakojasusezatvarala.

„Kuda,pripravniče?"začuhglasjednogodgildaša.„Načetvrtinivo."

,(Uredu,samomirno."Okrenuojesvoj ključuprostorudugmetabrojčetiri.Liftsezaustaviona

pravommestu.Promumlahneštousmislu zahvaljivanjaiiskočihnapolje.Proteklihnekolikominutabiosamtolikozauzetdasammogaonekako

da zaboravim na nelagodnosti u svom telu, ali sada me ponovo ispuniosećanjeumoraibolesti. Činilosedajeuovom delugradavrloživo — hodnicisu bilipunisveta,razgovorisudopiralisasvihstrana,vratasuseotvaralai



zatvarala.Izvangradabilojedrugačije;itamosu,doduše, ljudiradili,kretalise, ali ležernije, jer su mirni pejzaži svemu nametali neku bezvremenuatmosferu. Malčuskin i njegovi radnici radili su nešto što je imalo jasnu i jednostavnusvrhu;ovde,usrcugornjihnivoa,kojisumicelokupniprethodniživotbilinedostupni,svejebilomisterioznoikomplikovano.

SledećiMalčuskinoveinstrukcije,odabraosamnasumicejednavrata,otvorioihiušao.Zatekohdvežene.Kadasamimobjasnioštamijepotrebno,načinilesuizrazelicakaodasedobrozabavljaju,alisumipomogle.

Nekolikominutakasnije,spustihsvojetelo,bolovapuno,ukadupunuvrelevodeizatvorihoči.

Tolikomijevremenainaporabilopotrebnodasedomognemtekadeda sam se pitao ima li ikakvih izgleda da mi kupanje iole pomogne — međutim,pokazalose,kadsamseobrisaopeškiromiponovoobukao,daukočenostvišenijenipribližnoonolika.Ipremorje,većimdelom, iščezao.

OndasamsesetioViktorije.Naceremonijisamjevideosamonatren —

tamandovoljnodapovećamojuradoznalost.Idejadasesadaodmahvratimnapoljekakobihiskopavaonekakvestarepragoveizgubilajenaprivlačnosti.lakosamsmatraodanebitrebalopredugodaodsustvujemsposla,odlučihdaprvopotražimViktoriju.

Izašaosamizkupatilaipožuriokaliftu.Poštoganikodruginijekoristio,mogaosamdetaljnijedaproučimnjegovukontrolnutablu.Odlučiosamdamaloeksperimentišem.Prvosamotišaodosedmognivoa.Tusamnačiniokratkušetnjukrozhodnikeneprimećujućinekubitnurazlikuuodnosunačetvrtinivo.Ovoseponovilonavećinipreostalihspratova,iakosenatrećem,

četvrtomipetommoglaprimetitiživljaaktivnost.Prvinivojebio,ustvari.onajmračnitunelispodgrada.Provezaosamsenekolikoputagore-dole,zapazivšidajerastojanjeod

prvogdodrugognivoa začuđujućevelikouodnosunaostalarastojanjamedususednimnivoima.Nadrugomnivouprimetiosam,naspramlifta,stepeništekojesespuštalodojednogpoprečnoghodnika.KadamejeBrahvodionaceremonijuovomestosamvideoinejasnozapamtio.Sadasampretpostavioda se i internat nalazina ovomnivou, te krenuhdaproverim. Ubrzosamnaišaonapoznatavrata.

Otključaosamihgildaškimključemiodmahzasobomzaključao.Sveokomenebilomijepoznato.Suprotnodotadašnjemsuzdržanomiopreznomkretanju,pohitaosamnizstepeniceikratkimhodnikomkrozzonumenitakodobro znanu. Drugačije je izgledala nego ostali delovi grada, drugačijemirisala. Video sam dobro poznate natpise ugrebane u zidove; tu sugeneracije dece pre mene ostavljale svoja imena. Video sam odavnoizbledelubraonboju,istrošenupodnuprekrivku,vratakabinekojasenisumogla zaključati. Nošen dugom navikom,pošao sam pravo premasvojojkabiniiušao.Ništanijenedostajalo.Krevetjebionamešten,kabinaurednijanegoštojeikadbiladoksamjejakoristio,alimojeličnestvarijošsubilena

svojimmestima.IDžejsijevestvarisubiletu,aliDžejsija..."nigde.Osvrnuosamseokosebejošjednom,aondavratiouhodnik.Krenuo

samprema našimučionicama. Krozzatvorena vrata dopiralisu prigušenizvuci.Na vratimasu postojalizastakljenikružniotvori za gledanje unutra.Zavirivaosam;odvijalasenastava.Jošdoprenekolikodanaijasamsedeotu.Videosamsvojedojučerašnjedrugare,mojegodište —nekiodnjihće,nesumnjivo,uskoropostatipripravniciunekojodprvorednihgildi,alivećinu



čekajuadministrativniposloviugradu.Biosamuiskušenjudauđemisuočimsesanjihovimpitanjimaodmah,akaoodgovorponudimsamomisterioznoćutanje.

Uinternatunijepostojalorazdvajanjepremapolu.Usvakojučionicigdesam zavirio pokušavao sam, uzaludno, da ugledam Viktoriju. Kad samproverio sve učionice, otišao sam dole, u zajedničkeprostorije: trpezarijuispunjenu užurbanošću oko pripremanja prepodnevnog obroka, praznufiskulturnusaluimalodvorišteOtidohudnevnusobu;učitavominternatu, jedino se u njoj moglo provoditi slobodno vreme. Tu zatekoh nekolikodečaka;sanekimaodnjih sarađivaosamdoprenekidan. Pričalisudokono.Onogčasakadasumeugledalipostaosamcentarpažnje.Ostvariloseonoštosammaločaspomišljaodasamizazovem.Htelisudaznajuukojugildusamstupio,štasadradim,štasamvideo,štasedošavakadačovekpostanepunoletan,štapostojiizvaninternata.

Začudo,idasamkojimslučajemhteodapogazimzakletvuisveim

kažem,naglavninunjihovihpitanjanebihmogaodaodgovorim.lakosamzadan-dvamnogotogasaznao,ostaosamstranacuonomspoljnjemsvetu.

Uhvatih sebe kako prikrivam — baš kao što jeDžejsi svojevremenoučinio —itomalostečenogznanja,podižućibarijeruneodređenihiduhovitihodgovora. Bilo je sasvim jasno da sam razočarao dečake. Njihovointeresovanjesenijesmanjivalo,alisunjihovapitanjaubrzopresahla.

Internatsamnapustiožurno.BilojejasnodaViktorijanijetu.Sišao sam liftom do onog mračnog prostora ispod grada. Hodajući

između pruga izbio sam na svetlost dana.Malčuskin je teraomrzovoljne

radnikedazapnujače.Istovarivalisukolica,skidališineipragovesanjih.Bio jetolikozauzetdajejedvaprimetiodasamsevratio.

5Danisuprolazilisporo.Nisamseviševraćaougrad.Sadsamznaodanijebilo pametnoonoštosamčinioprvogdana,pase

nisam više s tolikomarljivosti bacao na posao. Imitirao samMalčuskina:uglavnomsamnadziraorad unajmljenihradnika.Onijasmosamoponekadprilazili da pomognemo sopstvenim rukama. Ipak, rad je, i ovako, biozamoran idugotrajan.Osećaosam damojeteloreagujenanovenaporeiuskorosambioumnogoboljojformi.Podzracimasunca,mojakožajedobilacrvenkastuboju.Nijemivišebilotakoteško.

Samodvestvarisumistvarnosmetale:večnoistasintetizovanahranaiMalčuskinovanesposobnostdazanimljivopričaosmislunašegposla —nakojitonačinmidoprinosimobezbednostigrada.

Rad je svaki put trajao sve do kasno uveče. Onda bismo pojelispremljenuvečeruizaspali.

Našradnaprugamabližiosekraju. Zadatakjebiodademontiramosvečetiriprugeidanajednakojudaljenostiodgradapostavimočetiriodbojnika,

zatimdašineiostaloodnesemonasevernustranu,radiponovnogpolaganjautlo.

JednevečeriMalčuskinmeupita:„Kolikodugosteovde?"„Nebihznaotačno",rekohneuspevajućidasvojboravakprocenimu

miljama.„Kolikodana?"„A...to.Sedam."



„Kroztridanadobijatepravonaodsustvo.Možetedaprovedetedvadanaugradu.Ondasevraćateovamodaradimojošjednumilju."

Pitaosamgakakotoračunaprelazakvremenasadananarastojanje.„Gradprevaljujejednumiljuzapribližnodesetdana.Zagodinudana

savladaokotridesetšestmilja."„Aligradsenekreće."„Uovomtrenutkumiruje,aliubrzoćesepokrenutiBilokako bilo,nasne

zanima koliko se grad stvarno pomakao, nego koliko bi trebalo da sepomakne.Bitnajepozicijaoptimuma."

Ništaminijebilojasno.„Optimumjeidealnapozicija.Gradbitrebalodasenalazitačnona

optimumu.Dabisetopostiglo,trebalobiputovatidesetinumiljednevno,alitoje,naravno,neizvodljivo.Zatopomeramo gradpremaoptimumukadgoduzmognemo."

„Dalijegradikaddospeodooptimuma?"

„Nepamtimdasetodesilo."„Gdesesadanalazioptimum?"„Okotrimiljeisprednas.Najčešćejetako.Mojotacjesve ovoradiopre

meneipričaomijedasujednomzaostaličakdesetmilja.Nisamčuodajeoptimumikadabioudaljeniji."

„Štabisedesiloakobismostiglidooptimuma."Malčuskinsenacerio.„Bašništa. Nastavilibismodaiskopavamostare

šine."„Nerazumem."

„Optimumuvek putuje. Međutim, nije ni verovatnoda ćemo stići donjega.Dokzaostajanjenijevećeodparmilja,nemaproblema.Doduše,kadabismo uspeli da stignemo i prestignemo optimum, mogli bismo svi dauzmemojedandobar,duggodišnjiodmor."

„Dalijeprestizanjemoguće?"„Teoretski jeste.Pazite.Sadsmonapriličnovisokomzemljištu.Dok

nismodospelidovde,moralismodugoda savlađujemouspone.Tojebiloudobadokjejošmojotacradio.Išlosesporo,jerjeteškopenjatise,ali akoikad naiđemonanizbrdicu,moćićemodakrenemobrže."

„Kakvisuizgledizato?"„Otomeboljepitajtesvojugildu.Tonijemojabriga."„Akakavjeterensada?"„Pokazaćuvamsutra."lakodobardeotogašto jeMalčuskinpričaonisam razumeo,shvatio

sambarjedno:kakosemerivreme.Mojastarostod650miljaneznačidajeto rastojanjeprevaliogradzavrememogživota,većoptimum,štagodtaj„optimum"bio.

Sledećeg dana, Malčuskin je održao svoje obećanje. Kad su našinadničaridobilijednuodsvojihuobičajenihpauzairasporediliseudubokoj

sencigrada,Malčuskinmejepoveonaistok,dojednoguzvišenja. Stojećinavrhu,moglismodavidimočitavu neposrednuokolinugrada.

Gradjeležaonasredinijedneširokedoline,kojususaseverneijužnestraneograničavaladvapriličnovisokauspona.Najužnojstrani,jasnosusenaziralitragovičetiripruge:četiriparalelnanizaožiljaka.

Gledajućiseverno,videosamdasučetiriprugevećpostavljeneidavodeglatkouzbreg.Naprugamanijebilomnogoaktivnosti;zapaziosam



samojednaakumulatorskakolicakakoodmičupolakouzbrdo,nosećipuntovaršina,pragovaiostalog.Navrhubregavladalajepriličnaužurbanost,alisesaovedaljinenijemoglotačnovidetištasedešava.

„Dobarjeovoteren",rečeMalčuskin,„mislim,dobar zašinca."„Zaštojedobar?"„Ravanje.Bregoveidolinemisavlađujemobezproblema.Onoštone

volimsuneravnine:stene,reke,paišuma.Tujejednaprednostkretanjapovisoravnima, tlo je sastavljeno od vrlo starih stena, i izravnano dejstvomvremenskihprilika.O rekamamiinegovorite.Nerviramsečimčujemreč'reka'."

„Štajelošekodreka?"„Jesam li rekao dami ih ne pominjete!" Pljesnuo me je šaljivo po

leđima.Pošlismonatrag.„Rekemoramodapredemo,atomožemojedinoizgradnjommosta,semuslučajudamostvećpostoji.,štosenikadanijedesilo.Moramodačekamodamostbudezavršen,atodovodidokašnjenja.I

običnookrivešince.Alitakavje život.Dabistvarbilagora,rekeimajuinekedobreosobine. Privremenorešavajunedostatakvode,štojeakutniproblemgrada. Međutim,radostzbog toga izostajezbogsaznanjadatrebagraditimost."

Najamniradnicinisupokazaliprevišeoduševljenjakadasuugledalidasevraćamo.Rafaelihjepokrenuoi radjeuskoronastavljen.Demontiranjeposlednjeprugejeokončano,trebalojejošpostavitiposlednjiodbojnik.Bila jetočeličnakonstrukcijakojujetrebalopoprečitiprekoostatkaprugeispojitisatribetonskepodloge. Svakaprugazavršavalasesatakvimodbojnikom.

Ukolikobigradkliznuounazad,udariobinanjih.Poštojužnaliticagradanijeimalapravilanoblik,niodbojnicinisubilipoređaniupravuliniju.Malčuskinnijetvrdiodasuonidovoljno obezbeđenje.

„Nebihvoleodadođedotogadagradnaletinanjih",rekaoje.„Ali,ukolikobigradkrenuo,onibigabarusporili."

„Štasad?"upitaosamkadasmozavršiliposlednjiodbojnik.Malčuskinjebaciopogledpremasuncu.„Trebadaseselimo.Radobih

prebacio svoju kolibu preko onog brega; onda su na redu radničkespavaonice. Ali već je kasno. Nisam siguran da se to može završiti domraka."

„Moglibismosutra."„Natoijapomišljam.Daćuovojlenjojkopiladinekolikosatiodsustva.

Toćeimsedopasti."ObratioseRafaelukojisepotomkonsultovaosa ljudima.Oishoduje

sveodmahbilojasno.Jošnijenizavršio,anekivećpočešedaseudaljuju.„Kudaidu?"pitaosam.„Vraćaju se, valjda, u svoje selo. To je tamo", reče Malčuskin,

pokazujućipremajugoistoku,prekojednogbrega.„Ali,vratićese.Ne sviđaim se ovaj posao, ali uselu će se nanjih vršiti pritisak, zato štood nas

dobijajuonoštoimjepotrebno."„Štato?"„Blagodeti civilizacije", reče on, cereći se cinično. „Naime, onu

sintetičkuhranunakojuseviuvektolikožalite."„Njimasetodopada?"„Ništavišenegovama.Aliboljajeikakvahrananegonikakva,adokmi

nismoovdenabasali,onisuseuglavnomvuklipraznihtrbuha.



„Ne verujem da bih ja onoliko radio radi ovakve, grozne hrane.Bezukusnaje,ispraznai..."

„Kolikoputanadan stedobijalidajedeteuinternatu?"„Triputa."„Kolikoputasintetičkuhranu?"„Samodvaputa."„E,pa ljudikaoštosuovibedniciradedokimsekožaneogu11samo

zatodabistevipojelijednopravojelodnevno.A kolikočujem,radzameneimjejošinajlakši."

„Štahoćetedakažete?"„Otkrićetesami."Kasnijetevečeri,doksmosedeliukolibi,Malčuskinmije pričaoviše

negoobično.Shvatiosamdaonuopštenijetakoslabo informisankakosemeni činilo. Za sve je, kao i uvek, okrivljavao gildizam. Već odavno seukorenioprincipdasvakasledeća generacijagildašauči,neodstarijih,već

sopstvenim iskustvom. Smatralo se da će pripravnik daleko više cenititradicijesvojegildeako seneposrednouverinakakvimživotnimčinjenicamatetradicijepočivaju.Upraksi,toznačidaćusvesammoratidaotkrijem:iodakledolazenaširadnici,ikakvisesveposlovirade,izašto.

„Kadasamjabiošegrt",govoriojeMalčuskin,„gradiosammostoveiiskopavaopruge.Radiosamsagildomšinaca,alisamijahaosa ljudimakaoštojevašotac.Znamkakoovaj gradopstaje,pazatoznamivrednostsvogposla.Prugeiskopavamdabihihponovopoložio,nezatoštomijetajposaoprijatan, već zbog toga ,to se to mora obaviti. Polazio sam i sa

trampadžijama,trgovaosamivideokakvisesvepritiscivršenameštane,takodaihsadaboljerazumem.Vamasvetoizgledamračnoimisteriozno.Otkrićete da je sve to potrebno radi opstanka, i to kako je opstanakdragocenastvar."

„Nesmetameniradsavama",rekoh.„Nisamnatomislio.Dobrosteradilisamnom.Hoćusamo dakažem

dasveonestvarikojimastesečudili —zakletva,naprimer —imajusvojusvrhu,atoje,takomiboga,razumnasvrha!"

„Znači,ovićeseujutrovratiti?"„Verovatno.Ičestoćenegodovatinaovajilionajnačin,iradićesporije

čimimokrenemo leda —aliitojedeoprirodestvari.Ponekadse, međutim,pitam..."

Čekaosamdazavrširečenicu,alionništavišenijerekao.Sedelismo,Malčuskinjezapaoudubokoćutanjemadanijeodavaoutisaksentimentalneosobe.Toseprekinulotekkadasamjaustaoikrenuonapolje,dopoljskogWC-a.Tadjeonzevnuo,protegaose,irekaoneštošaljivousmisludaimamslabubešiku.

Rafaelseujutruvratio,dovodećivećinuonihkojisuprethodnogdanabilisanama.Nekisenisupojavili,alisunamestonjihdošlidrugi.Malčuskin

ih je, ne pokazujući nikakvo iznenađenje, pozdravio. Pod njegovimnadzoromodmahjepočeoradnarasturanjusvetriprivremenekućice.

Prvosmoiznelinapoljesveštoseu kućicamazatekloi naslagalina jednu gomilu.Ondasmodemontiralisamezgrade —štonijebi!otakoteškokaoštosamzamišljao,jersukućice,očigledno,bileprojektovanetakodasemogu lako rastavljati, prenositi i sastavljati. Zidovi, podne i krovne daskebejahu pričvršćene zavrtnjima; prozori i vrata su se lako odvajali. Za



demontažujednekolibebilojedovoljnoraditijedansat.Dopodnejesvebilogotovo.Znatnopretoga,Malčuskinse udaljio,sam,izapolasatasevratiovozećiakumulatorskikamion.Malosmoseodmoriliijeli,zatimukamionnatrpali materijalakolikogodjemogaodaprimiiukrcalise.

Do brega je trebalo dosta putovati. Malčuskin je poterao kamiondijagonalnokanajbližemdelunovepruge,uzkojujedaljevozio.Nasredinibrega, postojao je jedan plitki prevoj, kroz koji su naše četiri pruge išle.Mnogo je ljudi tu radilo.Neki su ručno raskopavali .teren kako biproširiliprolaz damožeproćimasiv grada; drugi sunešto petljali samehaničkimbušilicama,pokušavalisudaizgradepet metalnihramova,stimdasvakiramimapojedantočak.Samojedantakavrambiojezavršen,isadajestajaoizmeđudveunutrašnje pruge —vitki geometrijskioblik bez ikakve vidljivesvrhe.

Doksmo prolaziliprekoprevoja,Malčuskin jeusporio.Radoznalo jemotriokakoposaonapreduje.Mahnuojejednomodgildašakojisunadzirali

rad,aonda,kadasmoprešliprekovrha,ubrzao.Odatleje duga nizbrdicavodiladoširokeravnice.Istočnoizapadno,adalekoisprednas,videosammnogovišebregove.

Namojeiznenađenje,noveprugeokončavalesuseodmahposlevrhabrega.Levaspoljašnjaprugaprotezalasejošokomilju,apreostaletritekpostotinjakmetara.Natimprugamavećsuradile dveekipe,aliodmahsevidelodaradesporo.

Malčuskinseosvrtao.Nanašojstranitrasevećjestajalagrupakućicaionjepoteraokamionpremanjima,prošaoihizaustaviosepodaljeodnjih.

„Ovdećebitidobro",rekaoje.„Zgradetrebadazavršimodomraka."„Zaštoihneizgradimotamogdesuiostale?"zapitah.„Običnonečinimtako.Ibeztogaimamprevišeproblemasaradnicima.

Što se višemešaju međusobno,više piju amanje rade.Kad ne rade,nemožemo da ihsprečimo dasemešaju,alinijeprevišepametnonatrpatiihsvezajedno."

„Ali,oniimajupravodačineštahoće."„Mikupujemonjihovrad.Tojesve."IzašaojeizkabinekamionaipovikaoRafaeludaposaookomontaže

kućicamožedapočne.Brzosu istovarili kamion.Malčuskin je ostavio mene da nadgledam

montiranje kućica i odvezao se da pokupi ostatak materijala i preostaleradnike.

Predvečejeposaobiomanje-višezavršen,Mojaposlednjadužnosttogdanabilajedavratimkamiondograbaidagapriključimnanekiodutikačazapunjenjeakumulatora.Poteraosam vozilo,zadovoljanštoćuopetnekovremebitisam.

Vozećiprekovrha,videosamda jeposaozatajdanzavršen ida jeradilištenapušteno.Nikognijebilosemdvojicemilicionara kojisustražarili.

Preko leđasu imbili prebačeni samostreli. Nisubratili nikakvupažnjunamene.Prošaosamporednjihiodvezao senizbregpremagradu.Iznenadilomeještosu,sapribližavanjemnoći,sveaktivnostitakonagloprestaleištojetakomalo svetiljkibiloupaljeno.

OdvezaosamkamiondoonogmestagdemijeMalčuskinrekaodaćunaćiutikače,alitamosuvećbiladrugavozila,takoda nijepreostaonijedanslobodanutikač.Moraosamnajužnustranugrada.



Paojemrak.Pobrinuosamsezakamionisadasammoraopešice,sam,dasevratimdonašeekipe.Biosamuiskušenjuda stanemtugdesaminoćprovedemugradu —odinternatadelilo mejesveganekolikominuta,alipomisaonaverovatnuMalčuskinovureakcijuujutru,prevagnulaje.

Nevoljnosamobišaograd,našaonovepruge,ikrenuodužnjih,kaseveru. Bilo je vrlo neprijatno kretati se ovako kroz ravnicu, noću, sam.Postajalojeihladno,istočnivetarprobijaojemojutankuuniformukaodajenema. ispredsebevideosammračnumasubreganasprammutnogsjajaoblačnogneba.Uprevojunavrhubreganaziraosamuglastestrukturesavelikimtočkovimakojekaodasuizrastaleiz horizonta.Kadasamsepribližiovideo sam dvojicu stražara kako hodaju tamo-amo, usamljeni na svojojdužnosti.Akadasambionadomaknjih,zaustavilisume.

„Nikorakadalje."lakoihnisammogaojasnovideti,imao samosećajdasuobasamostrelauperenaumene.„Recikosi!"

„PripravnikHelvardMan."

„Štaradišizvangrada?"„PomažemgildašuMalčuskinu.Našinama.Maločassamkamionom

prošaoporedvas."„A,da...Pristupibliže."Učinihtako.„Neznamte,rečejedanodnjih.„Upravosipočeo?"„Da...preokomilju."„Ukojojsigildi?"„Izvidnik."

Tajkojijegovorio,sadasenasmejao.„Boljetinegoja."„Zašto?"„Volimdaživimdugo."„Nemaveze,mladje",rečedrugi.„Očemutovasdvojicapričate?"upitah.„Biosiubudućnosti?"„Vraćaosiseuprošlost?". „Ne.Počeosamdaradimtekprenekolikodana."Zapaziosamnešto.lakoumrakunisammogaovidetinjihovalica,po

zvuku njihovih glasova zaključio sam da nisu mnogo stariji od mene — verovatnonestarijiodsedamstomilja.Aliakojeto bilotačno,onda samihsigurnomoraopoznavati, jersmouinternatumoralibitizajedno.

„Kakosezoveš?"upitahjednogodnjih.„KonvelSturner.Zatebe,strelacSturner."„Biosiuinternatu?"„Da.Alitebese nesećam.Uostalom,tisijošklinac."„Upravosamizašaoizinternata.Tebetamonijebilo."Obojicasuseponovonasmejali.Osetiosamdamestrpljenjeizdaje.

„Mismobiliuprošlosti,sinko."

„Štatoznači?"„Toznačidasmo ljudi,odrasli."„Trebadabudešukrevetu,sinko.Ovdejenoćuopasno."„Nemaovdenikog",rekoh.„Sad nema. Ali dok oni mekušci u gradu spavaju, mi ih štitimo od

grabaca."„Štasugrabci?"



„Štasu?Tosuovdašnjebarabekoje izmračnihprikrajakaskačunamladešegrte."

Pođohmimostražara.Poželehdasamugradu,danisampošaočakovamo.Svejedno,mojaradoznalostbilaje pobuđena.

„Ozbiljno...štasu?"rekoh.„Postojeuovimkrajevimagrabcikojinevolegrad.Danijenas,oštetili

biprugu.Vidišovečekrke?Danije nas,onibiihporušili."„Aliupravosu...grabcipomoglidaihpodignemo."„Onikojiradezanas.Aliimamnogodrugihkojineradezanas."„U krevet,sine.Prepustigrabcenama."„Šta,samovamadvojici?"„Da,tusmosamomi...ijošdesetakdrugihraspoređenihpočitavom

bregu.Požuriukrevet,sine,ipazidanedobiješstrelumeđuoči."Okrenuosamimledaiotišao.Umenijesveključaloodgneva.Dasam

ostao još jedan tren napao bih nekog od njih dvojice. Mrzeo sam taj

„muževni"patronizirajućistilgovorakojisuupotrebili.Sdrugestrane,istina je i to da sam ih bockao. Dva mladića sa samostrelima nisu se moglisuprotstavitiozbiljnomnapadu,tojeinjimasamimabilojasno.Alizanjihovosamopoštovanjebilojevažnodameneomalovaže,idasebipridodajulažniprioritet.

Kad sam ocenio da me oni više ne mogu čuti potrčao sam, ali setakorećiistogčasasapletohoprag.Odmakaosamseodprugeitrčaodalje.UkolibiječekaoMalčuskin. Večeralismozajedno.

6JošdvadanasamradiosaMalčuskinom,aondajedošlovremezamojeodsustvo.TokomtadvadanaMalčuskinjegonioradnikežešćenegoikad ranije. Napredovali smo brzo. Doduše, polaganje šina je napornijiposao nego vađenje šina, ali zato donosi neopipljivu prednost: vide sepozitivnirezultati.Dodatninaporsastojaoseutomeštojezasvakibetonskibloktrebaloiskopatirupuuzemlji. Tekprekoblokovaukopanihnatajnačinmoglisuse postavljatipragoviišine.Poštosusadsevernoodgradaradiletrišinske ekipe, i pošto su počele sa približno jednakih početnih pozicija,postojao je i takmičarski motiv kao dodatni stimulans. Iznenadio sam sevidećikolikotakmičarskiduhutičena ljude.Doksu radili,razmenjivalisuidobroćudnadobacivanja.

„Dva dana", reče Malčuskin neposredno pre mog polaska u grad.„Nemojte ostati ni časa duže. Uskoro će raditi čekrci, a tad će nam bitipotrebansvakiraspoloživičovek."

„Vraćamseuvašugrupu?"„Otomegildaodlučuje...ali,da.Sledećedvemiljeradićetesamnom.

Ondavasprekomandujuudrugugildu,sakojomostajetetrimilje."„Kodkogaćutadbiti?"rekoh.

„Neznam.Otomećevašagilda odlučivati."Teposlednjenoćiposaosmozavršavalikasnouveče.Prespavaosam

ukolibi.Nijemiseišlopomrakupešiceugrad,naročitonekrozprevojgdejebilastraža.Danjusemilicijaprimećivalaretkoili nikako, ali, kao što sam posle svog prvog iskustva sa njima čuo odMalčuskina,noćujeuvekbilostraže,auperioduneposrednopreupotrebečekrkaprugesubilenajbolječuvanideo.



Sledećegjutraotpešačiosamdograda.Sadkadsamimaoovlašćenjezaboravakugradunijemibilo teškoda

nađemViktoriju.Ranijesamjetražiooklevajući,jersamtalnoimaonaumučinjenicu da semoramštoprevratiti kodMalčuskina. Sad sam imaonaraspolaganjudvaceladanadopusta,pasambio oslobođentogosećanjadaizneveravamsvojudužnost.

Čakitako,nisammogaodaizbegnempotrebudapitamgde jeona,nisammogao samostalno da je nađem. Nekoliko puta su me pogrešnoupućivali, a onda su me poslali u jednu sobu na četvrtom nivou. Tu suViktorija i još nekoliko mladih ljudi radili pod nadzorom jedneadministratorke. Čim me je Viktorija ugledala na vratima, obratila seadministratorki,padošlakodmene. Izađosmouhodnik.

„Zdravo,Helvarde",rečeonazatvarajućivratazasobom.„Zdravo. Čuj...akosizauzetamožemodapričamokasnije."„Ureduje.Nadopustusi,zarne?"

„Da."„E,ondasamijanadopustu.Haj'mo."Povelamejenizhodnik,skrenulajednimpoprečnimprolazom,paniz

jednokratkostepenište.Nadnutogstepeništapočinjaojehodnikdužkogasu,saobestrane,bilamnogavrata.Otvorilajejednavrata iušla.

Sobaukoju uđosmobilajemnogovećaodmakojeprivatne sobekojusam dosad video u gradu. Najveći pojedinačni komad nameštaja bio jekrevetprislonjenuzjedanzid.Bilojeimnogodrugog,udobnognameštaja,izačuđujućemnogoslobodnogpodnogprostora.Poredjednogzidanalazili

suseštednjakisudoperaVideosamistosadvestolice,ormanzaodeću,idvefoteljeNajvećeiznenađenje:postojaojeiprozor.Odmah sammu prišao i pogledao napolje. Iza prozora je postojao

otvoreni prostor, na čijoj drugoj strani je bio zid sa mnogo prozora. Tajotvoreni prostor protezao se u levu i desnu stranu. Prozor je biomalen.Nisammogaodavidimštasenalazilevoidesnoodnjega.

„Dopadatise?"rečeViktorija.„Velikoje.Svejetosamozatebe?"„Nanekinačin.Zanas,kadsevenčamo."„A,da.Nekojerekaodaćuimatisopstvenistan."„Verovatnosunaovomislili",reče Viktorija.„Gdesitrenutnosmešten?"„Još sam u internatu. Ali od ceremonije pristupanja nisam tamo

nijednomspavao."„Većsinapolju?"Nisambiosiguranštatrebadakažem.Napolju. ŠtasmemViktorijida

kažem,sobziromdamevezujezakletva?"„Znamdaizlazišizgrada",rečeViktorija.„Nijetotakvatajna."„Štajošznaš?"„Nekolikostvari.Ali,čuj,nisamteniugostila!Hoćeščaja?"

„Sintetičkog?"Odmahsamzažalioštosamtorekao —nisamželeodaispadnemnezahvalan.

„Na žalost, sintetički je. Ali ja ću uskoro raditi sa ekipom zasintetizovanje,paćumoždamoćidanađemnekinačindagapopravim.

Atmosfera se postepeno opuštala. Tokom prvih sat-dva razgovoraobraćalismosejednodrugomhladnoigotovoformalno,ispoljavajućiučtivointeresovanjezaposloveonogdrugog,aliuskorosmopočelikomotnijedase



ponašamo. Shvatio sam da Viktorija i ja ipak nismo jedno drugom takvistranci.

Razgovorseubrzovrationanašživotu internatu.Odmah jeizronilanovasumnja.Dok nisamdoslovnokrenuoizgrada,pojmanisamimaoštaćutamo naći.Nastava u internatu bila je pomommišljenju — i pomišljenjuvećine drugih —suva,apstraktna,lišenavezesaživotom. Štampanihknjiga jebilomalo,ai tomalovećinomsubilaknjiževnadelaoživotunaplanetiZemlji;zatosusenastavniciuglavnomoslanjalinasopstvenaskripta.Znalismo, ili smomislili da znamo, mnogo o svakodnevnom životu na planetiZemlji,alinamjejasnorečenodanaovojplanetigdesmo životnijetakav.Prirodnadečjaradoznalostodmahjezahtevaladasaznaučemusesastojerazlike, ali o tome nastavnici nisu hteli da kažu nijednu reč. Zato smousvome znanju uvek imali tu frustrirajuću provaliju između onogašto smočitanjemsaznavaliodrugojplanetiionogštosmoželelidaznamooovomgraduisvetu,aštosmomoglisamodazamišljamo.

Tasituacijadovodilajedovelikognezadovoljstva.Jedanod simptomanezadovoljstvabiojeivelikivišakneutrošenefizičkeenergije.Gdesmoje,uinternatu, mogli utrošiti? Mesta za slobodno kretanje bilo je samo uhodnicimaiugimnastičkojsali,aliitusupostojalastrogaograničenja.Tododatnosuzbijanjedovodilo

je kod mlade dece do tuča i do strastvenog posvećivanja onimsportovima.takomalobrojnim,kojisuseumalenojgimnastičkojsalimoglipraktikovati,akodonihkojimajedopunoletstvaostajalojošsamonekolikomiljadopreranogseksualnogaktiviranja.

Administratori internata činili su neke simbolične napore da nasobuzdaju,alisumoždashvatilirazlogetakvognašegponašanjaipopuštali.Usvakomslučaju,odrastaosamuinternatuiučestvovaosamusvemutomekoliko i drugi. U poslednjih dvadesetak milja pre punoletstva imao samseksualneodnosesanekolikodevojaka,alinesaViktorijom. Činilosedatonijevažno.Sadkadjetrebalodaseonaijavenčamo,sveštoseuprošlostidogodiloiznenadajepostalovažno..

Iznekograzlogatestvariizprošlostismetalesumiutolikovišeukoliko jenašrazgovorodmicao.Pitaosamseda litrebadetaljnodaobjasnimštasamsveradioizašto.Međutim,činilosedaViktorijačvrstodržirazgovorpodsvojomkontrolom,tedagavodikanalimauzajamneprihvatljivosti.Moždasuinjumučilenekeavetiprošlosti.Pričalamijeoživotuugradu.Tomeje,dabome,interesovalo.

Pošto je žena, rekla je, niko joj nije garantovao da će zauzeti iolevažnijudruštvenupoziciju;svojesadašnjemestodobilajesamozatoštojemoja verenica.Da je sklopila veridbu sa nekim negildašem, od nje bi seočekivalodasamoradadecuštočešćemožeidaprovodidaneukuhinji,ilikrpari,iliradidrugebeznačajnedomaćičkeposlove.Ovakojedobilaprilikudakoliko-tolikoupravljasvojombudućnošću,idajednogdana,verovatno,

postanevišiadministrator.Zasadjeprolazilakrozpripravničkiperiodsličanmom.Glavnarazlikabilajeutomeštosenaglasakbacaomanjenaiskustvoavišenateorijskoobrazovanje.Zatojeonaograduinjegovomunutrašnjemfunkcionisanjuvećznaladalekovišenegoja.

Nisamseusuđivaodapričamosvomradunapolju,pasamnjenupričuslušaoveomaradoznalo.



Reklajedajesaznala dagraduveomanedostajudvestvari:voda —tosamvećčuoodMalčuskina —ipodmladak.

„Aliugraduima ljudikolikohoćeš",rekoh.„Da —alibroj živorođenedeceoduvekjemali,isvevišesesmanjuje.

Stvarjeutolikoozbiljnijaštoseradadalekovišedečaka.Nikonijesiguranzašto."

„Zbogsintetičkehrane44,rekohironično.„Možda."Nije primetilaironiju.„Doknisamnapustilainternatimalasam

samonejasnepredstaveotomekakobiostatakgradamogaoizgledati —iuveksamzamišljaladasusvikojituživetuirođeni."

„Pazarnisu?"„Ne.Radi povećanjanatalitetadovodemnogo ženaugrad.Tačnije,

dovodeihunadidaćeonerađatiženskudecu."„Mojamajkajedošlaizvana",rekoh.„Jeli?"PoprviputuovomrazgovorustekaoseutisakdajeViktoriji

nelagodno.„Tonisamznala."„Nijebitno."Zaćutalaje.Topitanjestvarnomenijezanimalo,pasamsepokajaoštosammajkuipomenuo.„Pričajmijošotimstvarima",rekoh.„Ne...nemaštadasepričadalje.Aštajestobom?Kakvatijegilda?"Potpuno nezavisno od činjenice da me je zakletva sprečavala da

pričam,osećaosamiodsustvoželjedapričam.KadjeViktorijaonakonaglozaćutala,stekaosamjasanutisakdajejošmnogomogladakaže,alije

moraladaodržidiskreciju. Čitavogmogživota —tačnije,otkadpamtimsvojživot — odsutnostimojemajkegovorilosekaoonajnormalnijojstvari.Kadgodbismotopomenuli,mojotacjeotomegovoriosmireno,pasečinilodanikakvesramoteutomenema.Zapravo,uinternatujebilojošmnogodečakačija je situacija u tom pogledu bila ista kaomoja, a što je još važnije, idevojčicesuvećinombilebezmajke.TekViktorijinareakcijanavelamejedaočitavojstvariponovopočnemdarazmišljam.

„Patisinekakavizuzetak",rekoh,nadajućisedaćuje^pristupomizdrugogpravcanavestidaponovopočnedapričaogradu;„Tvojamajkajeisada ugradu."

„Da."Znači, tako: o tome neće više da priča. Odlučio sam da više ne

insistiram. Uostalom, nisam biomnogo zagrejan za razgovore o stvarimakojesenisuneposrednoticalenasdvoje.Došaosamugraddaprovodimvreme sa Viktorijom i da je bolje upoznam, a ne da diskutujem o našimprecima.

Aliatmosferasenijemenjala.Razgovorjezamro.„Šta se nalazi tamno napolju?" rekoh pokazujući prstom prozor.

„Možemolitamodaodemo?"

„Možemoakoželiš.Pokazaćuti."Povelamejeizsobe,hodnikom,dojednihvratakojasuvodilanapolje.

Nijesemoglomnogovideti:tajprostorotvorenpremanebubio jeustvari jednauličicakoja je vodila izmeđudvadelastambenogbloka.Jedankrajuličicezavršavaoseuzdignutomplatformom dokojesestizalostepenicama.Mismo, međutim,prvo odšetalidodrugogkraja,gdesusenalazilajošjednavratakojimasemogloućiugrad.Zatimsmosevratili,popeliseuzstepenice



i našli se na platformi. Tamo je bilo nekoliko drvenih sedišta, a bilo je iprostorazaneštoslobodnijekretanje.Levoidesnoodplatformedizalisuse još viši zidovi iza kojih su se, valjda, nalazili drugi delovi gradskeunutrašnjosti.Gledajućinazad,prekostepeništa kojimsmoseupravo popeli,video sam krovove stambenog bloka i uličicu. Ana četvrtoj strani, pravoisprednas,ništanijezaprečavalovidik,pasemogaovidetiterenizvangrada.Ovojezamenebilovelikootkriće —mojazakletvaukazivalajedanikosemgildašanesmenikaddabacipoglednaonoizvangrada.

„Kakotisečini?"zapitaViktorijasedajućinajednuodklupaokrenutihprematomvidiku.

Seosamkrajnje.„Dopadamise."„Biositamonapolju?"„Da." Nije bilo lako: već sam kršio zakletvu. Kako da pričam sa

Viktorijomadazakletvuubudućepoštujem?„Nedozvoljavajunambaščestodadođemoovde.Noćujezaključano,

danjuotvorenosamonekolikočasova.Ponekadjezaključanoponekolikodanauzastopce."

„Znašlizašto?"„Znašliti?"pitalaje.„Verovatnojeuvezisaposlomkojisenapoljuobavlja."„Aotomposlutinećešhtetidagovoriš."„Upravotako."„Zašto?"„Zatoštonemogu."

Osmotrilameje.„Jakosipocrneo.Radišnasuncu?"„Povremeno."„Ovoovdejezaključanokadgodjesuncetačnoiznadnas.Jedinošto

samod sunca ikadavidelabili su njegovi zraci na nekim višim delovimazgrada."

„Nema se šta videti", rekoh. Vrlo je blistavo i nemožeš da gledašdirektnounjega."

„Volelabihdaseutoličnouverim."„Čimesesadbaviš?Mislim,naradnommestu?"pokušavaosamda

skrenemrazgovor.„Nutricionizmom."„Štati jeto?""To je planiranje uravnotežene ishrane. Moramo obezbediti da u

sintetičkoj hrani bude dovoljno proteina i da narod dobija prave količinevitamina."Zastalaje.Njenjeglasupravoodrazionezainteresovanostzatuoblast.„Poduticajemsunčevogsvetlanastajuvitamini,znaš."

„Jeli?"„VitaminD.Telogaproizvodikadnakožudelujesunčevsjaj.Tojelepo

saznanjezaonogakoikaddođeu prilikudavidisunce."

„Aliseitajvitaminmožesintetizovati."„Može —toiradimo.Dasevratimousobupadatispremim joščaja?"Nisam odgovorio. Ne znam šta sam od Viktorije očekivao, ali ovo

sigurnonisam.DoksamradiosaMalčuskinomgajiosammoždailuzijedameovdečekanekavelikaromansa,alisamponekadipomišljaodaćemoViktorijaijamoratijednodrugomdase prilagođavamo.Nikadmininapamet



nijepalodabi izmeđunasdvojemoglapostojatiinekanetrpeljivost.Misliosamdaćemosložnoraditinaostvarenjuonogintimnogodnosakojisunaširoditeljizanasplaniraliidaćemotajodnostakooblikovatidaseonsaobrazirealnostipačakiprerasteu ljubav.NisampredvideodaćeViktorijapravitipoređenje izmeđumoginjenogpoložajaujednomširemsmislu:jaćuuvekuživati u prednostima jednog načina života koji će za nju zauvek ostatinedostupan.

Ostalismonaplatformi.Viktorijinpredlogdasevratimobiojeironičan,a ja sam imao dovoljno senzibiliteta da to shvatim. U svakom slučaju,smatrao sam da oboje više volimo da ostanemo na platformi, mada ihrazličitihrazloga:jazatoštosamradećinaotvorenomstekaonaklonostkasvežemvazduhu,aonazatoštojeovaplatformazanjubilatačkanajvećegmogućegpribližavanjaslobodnomvangradskomprostoru.Sdrugestrane,onoštosmo videli —zatalasanibregoviistočnoodgrada —podsećalonasjenanovootkrivenurazličitostnašihpoložajakojanasjesadrazdvajala.

„Mogla bi da zatražiš transfer u gildu", rekoh ja koji časak kasnije.„Siguransamda..."

„Pogrešnogsampola",rečeonanaglo. „Tojesamozamuškarce;zarnitolikonisishvatio?"

„Nisam."„Nijemidugo trebaloda neke stvari izbistrim", nastavila jebrzo, sa

jedvasuzdržanimogorčenjem.„Čitavogživotami je tobilopredočimaalishvatalanisam:mojotacuvekjebiovangradaamojamajkajeuvekbilanasvomradnommestu,organizovala jeradpotrebandabismoimalionozašta

smooduveksmatralidadolazisamoodsebe,hranunaprimer,pagrejanje,kanalizaciju.Sadshvatam. Ženesutakodragocenedasenesmedozvolitida ihšaljemonaposaonapolju itime izlažemoriziku.Potrebnesu ovdeugradujerrađajui jerjemogućnonaterati ihdarađajuiznovai iznova.Akonisutesrećedaseugradurode,kupimoihodvangrađanaikadposlužesvojojsvrsišaljemoihnapolje. Opetjegovorilaotojosetljivojtemi,alisadbezzastajanja.„Znamdaposaovangradamorabitiobavljenidajerizičan — alinisumidalimogućnostdabiram.Naprostozatoštosamženagubimsvealternative, moram da ostanem u ovoj prokletoj rupi i da učim mnogozanimljivestvarioproizvodnjihrane,auztodarađamštočešćemogu."

Zapitaosam:„Neželišdaseudašzamene?"„Nemamdrugogizbora."„Hvala."Ustalajeikrenula ljutitokastepenicama.Pošaosamzanjomisledioje

takosvedonjenesobe.Navratimasamzastao.Onami jeokrenula leda.Gledalajekroz prozoruuzanuuličicu izmeđuzgrada.

„Želišdaidem?"rekoh.„Ne...uđi i zatvorivrata."Nimaklasenije.

„Jaćudaspremimjoščaja",rekoh.„Važi" okrenulamisesaoklevanjem.Vodautiganjujošjebilatopla.Bilojedovoljnogrejatijesamominutili

dvapadaopetproključa.„Nemoramodasevenčavamo",rekaosam.„Akonebudešti,bićenekodrugi."Sela jeporedmeneiuzelasvoju

šoljusintetičkognapitka.„Nemamništaprotivtebe,Helvarde.Trebalobidati



tobudejasno.Sviđalosenamailine,našimživotimaćedominiratigildaškisistem.Tuništanemožemodaučinimo."

„Zaštodane?Sistemisemogumenjati."„Ovajne.Suvišeječvrstoukopan.Gildesučvrstozatvorileovajgrad,iz

razlogazakojeseinenadamdaćuihikadsaznati.Samogildašimogudapromenesistem,aonitonikadnećehteti."

„Titokaodabašsigurnoznaš."„Iznam",rečeona. „Iztogdobrograzlogaštomojimživotomupravlja

jedansistemkoji bitnozavisiodonogštosedešavanapolju;poštonikadnećumoćidaučestvujemutomenapolju,nikad

nećumoćidaupravljamsopstvenimživotom."„Alimoćićeš —krozmene."„Tiotomenećešnidapričaš."„Nemogu",rekoh.„Zbogčega?"

„Čaknitonemogudatikažem."„Gildaškatajna."„Možeštakoreći."„Sedištuipodvrgavašjojse."„Pamoram",rekohjednostavno.„Nateralisumedasezakunem..."Ondasamsesetio:isamopostojanjezakletvebilojetajnazakojusam

sezakleodajeneodajem.Prekršiosamtotakolako iprirodno,dajebilogotovoprenegoštosamseisetiodanesmem.

Namoje iznenađenje,Viktorijauopštenijereagovala.

„Značigildaškisistemjepoduprtzakonima",rečeona.„Pada,tobisemogloiočekivati."Ispiosamsvojčaj.„Mislimdajeboljedaidem."„Ljutsinamene?"„Nisam.Ali,jednostavno..."„Neidi.Žaomiještosamseonakoizbrecnulanatebe.Nisitikrivza

ovestvari.Neštosimaločasrekao —dabihkroztebemogladaupravljamsvojimživotom.Štasihteodakažeš?"

„Nisam siguran.Mislimda samhteo da kažemda ćeškaosuprugagildaša,štoćešjednogdana biti,imativišeprilikeda..."

„Dašta?"„Pa... da kroz mene uvidiš razumnost sistema, onoliko razumnosti

kolikojeusistemuima."„Atisipodzakletvomdaminekažeš."„Ja...jesam."„Dakleprvorednigildašisusvelepouglavili.Sistemzahtevatajnost."Zavalilaseunaslonisklopilaoči.Biosamzbunjeni ljutnasebe.Tekdesetdanašegrtujem,avećsam,

tehnički,zaslužiosmrtnukaznu.Bilojetosuvišebizarnodabiseshvatilo

ozbiljno,ali sećaosamsedajeučasu polaganjazakletvepretnjazvučalauverljivo.KonfuzijajenastalazatoštojeViktorija,ineznajući,čitavustvarpovezalasanašomjošnesigurnomemotivnomvezom.Videosamdaćebitiloma,alilomnisambašnikakomogaosprečiti. Izsopstvenoginternatskogživotaznaosamkakoseosujećenočovekosećakadnesmedaodeudrugedelovegrada.Akosetoprodužiunovimrazmerama —akočovekudozvoledauzmeparcijalnoučešćeuposlovimagradaaliodredetačkuposlekojeon



višeništanesmeučiniti —ondaćeseifrustracijanastaviti.Aliovo,valjda,nijenoviproblemugradu?NismoViktorijaijaprvikojisetakovenčavaju.Iprenassusigurnopostojalinekikojisubilirazdvojenisličnomprovalijom.Da!isuonijednostavnoprihvatilizatečenisistem?

Nijesenimaklakadsamnapustiosobu.Udaljivši se od nje, udaljivši se od neizbežnog sindroma reakcija i

protivreakcija,ozbiljnijesamsezabrinuozasopstvenubudućnost.Akotazakletvaištavredi,ondatrebadameubijučimdoprvoggildašastigneijednarečovoga.Zarjekršenjetezakletvetakostrašnastvar?

HoćeliViktorijaikomepričatiovoštosamjojrekao?Kadsamotomeporazmislio,prvimijeimpulsbiodasevratimimolimjedaćuti —aliondabiiprekršaj,injenonezadovoljstvo,postaliozbiljniji.

Ostatakdanaprotraćiosamležećinasvomležajuinervirajućisezbognastalesituacije.Kasnijesamjeoujednojodgradskihtrpezarijaibiosrećanštotamonisamnaleteo naViktoriju.

UsrednoćiumojukabinuudeViktorija.Dosvestimijeprvodoprozvukzatvaranjavrata.Otvoriosamočiivideonekuvisokuformukakosenadnosinadmojkrevet.„Šta..."

„Ššššš.Jasam."„Štahoćeš?" Posegoh rukom prema prekidaču svetiljke, ali jenjena

rukazaustavilamoju.Držalamejezazglob.„Nepalisvetlo."Selajanaivicumogkreveta,ajasamsepridigaousedećipoložaj.„Izvini,Helvarde.Eto...došlasamsamodatokažem."

„O.K."Nasmejalase.„Jošspavaš,a?"„Neznamsigurno.Možebiti."Nagnulasenapred.Osetiosamkakonjenerukeovlašnopritiskajumoja

prsaiodatlepolaze.Zaustavilesuseizamogvrata.Poljubilameje.„Ništanegovori",reče.„Jednostavnomijeveomažao."Opetsmosepoljubili.Njenerukesunastavilekretanjetakodameje

najzadčvrstozagrlila.„Patiukrevetunosišnoćnukošulju."„Šta bihdrugo?"„Skidajto."Iznenadajeustala. Čuosamkakootkopčavakaput.Kadjeopetsela,

mnogobliže,bilajenaga.Petljaosamsanoćnomkošuljomkojajezapelakadjeprolazilaokomojeglave.Viktorijajediglapokrivačiuvuklaseporedmene.

„Takosidošlaodozgo?"upitah.„Nemanikog."Njenolicebilojevrlo blizumog.Opetsmosepoljubili.

Odmakaosamseipritombupnuoglavomozidkabine.Viktorijasezgurilauzmene,pritiskajućisvojetelonamoje.Odjednomseglasnonasmejala.

„Takomigildi!Odmahdasiprestala!"„Zašto?"„Čućeneko."„Svispavaju."„Nećespavatiakonastavištakodasesmeješ."„Reklasamtidanepričaš."Opetmejepoljubila.lakojemojetelovećjakoreagovalonanjenoprisustvo,bio



sam pretežno ispunjen strahom. Iz dugog iskustva znao sam sakakvomlakoćomsezvuciprostiru.Njensmehinašiglasovi,uzokolnostdasmoneizbežno, na ovom ležaju,morali da se naslanjamo na zid, bili sudovoljni,utosambiosiguran,daprobudeceointernat.Rekaosamjojtoiodgurnuoje.

„Nemaveze",rečeona.„Imaveze."Zbacio sampokrivač i uspentrao se prekonje, napolje. Upalio sam

svetlo.Viktorijajezaklonilarukomočiodsvetla.Dobaciosamjojnjenkaput.„Hajde!Idemoutvojusobu."

„Ne. "„Da." Većsamnavlačiouniformu.„Neoblačito",rečeona.„Jakoseoseća."„Neprijatnomiriše?"„Grozno."

Selaje.Zuriosamunju,diviosedoteranostinjenoggologtela.Ogrnulasekaputom,uvuklarukeurukave,paustala.

„Dobro",rečeona.„Aliondabrzo."Napustilismomojukabinu iuzpomoćsopstvenihključevaizvukliseiz

internata.Pohitalismohodnicima.KaoštojeViktorijairekla,uovodobanoćinije bilo nikog. Svetiljke po hodnicima sijale su umanjenom snagom,prigušeno.Zanekolikominutastiglismodonjenesobe.Zatvoriosamvrataistaviorezuprekonjih.Viktorijajeselanakrevet,pridržavajućisvojkaputokosebe.

Skinuosamuniformuipopeoseukrevet.„Hajde,Viktorija."„Sadmiseneće."„Takomisvihgildi.Zaštone?"„Trebalojedaostanemotamo",rečeona.„Hoćešlidasevratimo?"„Naravnodaneću."„Uđiovde",rekoh.„Nemojtakodasediš."„Važi."Raskopčalajekaputibacilaganapod.Ušlajeukrevet.Zagrlismosei

poljubismo,aliodmahmijebilojasnoštajemaločashteladakaže.Željajeimene napustila isto onako naglo kako je došla. Posle nekog vremenaostadosmo da naprosto ležimo u tišini. Bilo je prijatno ležati kraj nje ukrevetu,aliništasenijedešavalo,iakosambiosvestannjenesenzualnosti.

Najzadsamrekao:„Zaštosidošla?"„Reklasamtizašto."„Samozato...daseizviniš?"„Reklabihdajetako."„Malojenedostajalodajadođemkodtebe",rekoh.„Učiniosamnešto

štonisamsmeo.Bojimse."„Štasiučinio?"„Kazaosamti...kazaosamtidasumenateralidadamjednuzakletvu.

Tačno sirekladagildenamećusvojimčlanovimatajnost.Kadsampostaopripravnikmorao sam da položim zakletvu čiji deo je bio da neću otkritipostojanjezakletve.Tosampogazionatajnačinštosamtebiotomepričao."

„Jelitovažno?"



„Kaznaje...smrtna."„Alikakobioniikadmoglidasaznaju?"„Ako..."Viktorijareče:„Misliš,akojaneštokažem.Zaštobihkazala?"„Nisamsiguran.Sobziromkakosidanasgovorila —ogorčenasištone

možešda upravljaš sopstvenim životom —činilomi se da ćeš to sigurnoiskoristitiprotivmene."

„Svedosadatominištanijeznačilo.Nebihto iskoristila.Usvakomslučaju,zaštobiženaizdalasvogmuža?"

„ldalježelišdaseudašzamene?"„Da."„lakosutodrugiaranžiralizanas?"„Aranžmanjedobar",reklajeipotommenekolikotrenutakačvršće

grlila.„Zarnesmatrašititako?"„Da."

NekolikominutakasnijeViktorijareče:„Hoćešlimirećištasedešavaizvangrada?"

„Nemogu."„Zbogzakletve?"„Da."„Alivećsijeprekršio.Štasadmari?"„Ionakonemaštadasepriča",rekoh.„Proveosamdesetdanabaveći

senapornimfizičkimradom,aneznamtačnozašto."'„Kojom.vrstom,fizičkograda?"

„Viktorija...neispitujmeotome."„Pa,pričajmiosuncu.Zaštonikomeugradunijedozvoljenodagavidi?"

„Neznam."„Neštonijeuredusnjim?"„Nebihrekao..."Odavno je trebalosamome sebi da postavimovapitanjakojami je

Viktorijasadapostavljala —alisam topropustiodaučinim.Ubujicinovog jedvasamimaovremenadashvatimsmisaostvarikojesamvidao,adaihidovodim pod sumnju bilo je sasvim isključeno. Suočen sa tim pitanjima,osetio sam — sasvim nezavisno od pitanja da li treba ili ne treba daodgovorimnanjih —da isamželimdasaznamodgovore.Da li je,zaista,sunceimalonekumanukojabimoglaugrozitigrad?Akojetako,zartotrebadržatiutajnosti?Alijasamsuncevideo,paprematome...

„Svejeuredusasuncem",rekoh.„Samojedrugačijegoblikanegoštosamočekivao."

„Suncejesfera."„E,nije.Dasetačnijeizrazim,neizgledakaosfera."„Nego?"

„Siguransamdanebitrebalodatikažem."„Nemožešsaddaostavišovako."„Nevidimdajetovažno."„Jamislimdajevažno."„Uredu."Većsamrekaosuviše,alištasetumoglo?„Tokomdananemožešga sagledativaljano,jerjesuvišesjajno.Aliprilikom

izlaskaizalaskamožešgagledatinekolikominuta.Rekaobihdaimaoblik



diska.Alitonijesve,anedostajumireč;pomoćukojihbihstvaropisao.Usredini diskapostoji nešto sa gornje strane i nešto sadonje strane, kao,recimo,osovina."

„Toneštojedeosunca?"„Da.Podsećapomalonačigru.Alinijelakojasnovideti,jerjesunce

čakiutimtrenucimaprevišesvetlo.Preparnoćiizašaosamnapolje,anebo jebilovedro.Postojimesec.Ionje togoblika.Alinimesecnisammogao jasno davidim,jerjebilanezgodnamena."

„Siguransiuto?"„Tosamvideo."„Alinisunastakoučili."„Znam",rekoh.„Aliovakojeste."Ništavišenisamrekao.JošpitanjamijeViktorijapostavljala,alijasam

ih Izbegavao, praveći se da ne znam odgovore.Pokušala je da izmeneizvučejošoposlukojisamradio,aliuspeo sam,nekako,danekažemništa.

Uzvraćaosamjojpitanjimakojasuseodnosilananju.Uskoroseudaljismoodrazgovorakojisuzamenebiliopasni.Nisammogaotutematikuzakopatizauvek, alisambarmogaosebiuzetiviševremenazarazmišljanje.Zatimsmovodili ljubav.Nakrajusmozaspali.

UjutrujeViktorijaspremilanekakavdoručak,aondameje ostaviladasedimusobigogolcat.Mojuuniformujeodnelauperionicu.Iskoristiosamnjenoodsustvodaseobrijemioperem.Ondasamležaonakrevetusvedoksenijevratila.

Opetsamobukaouniformu.Bilaječistaisveža;unjojsamseosećao

sasvimdrukčijenegouonojkrutojismrdljivojdrugojkožiukojuseposlemogdugotrajnogfizičkogradabilapretvorila.Ostatakdanaprovelismozajedno.Viktorijamepoveladamipokaže

unutrašnjostgrada.Unutrašnjostjebilamnogokompleksnijanegoštosamzamišljao.Dotogtrenutkavideosamsamostambeneiadministrativnezone,alijošmnogoje imalodasevidi.Upočetkusamsepitaodalićuikadmoćidasesnađem,aondamijeViktorijaskrenulapažnjunačinjenicudanavišemestapostojeplanovigradaprikačeninazidove.

Primetiosamdasuplanovimnogoputamenjali.Jedanodtihplanovaposebnojeprivukaomojupažnju.Našlismosenajednomodnižihnivoa;pokrajjednognedavnonacrtanogrevidiranogplananašaoseijedanmnogostariji plan, sačuvan iza ploče od providne plastike. Sa velikiminteresovanjem sam razgledao taj stariji, primećujući da su uputstva nanjemu ispisana na više jezika. Od svih tih, samo sam dva prepoznao — francuskiiengleski.

„Kojisuoviostali?"pitaosamje.Tojenemački,a onosuruskii italijanski:Aovo —"pokazalajejedno

ukrašenoideografskopismo — „ovojekineski."Detaljnijesamosmotrioplan,upoređujućigasanovijimplanomkojije

krajnjegastajao.Sličnostjebilaočita,alisejasnovidelodasuuperioduizmeđucrtanjajednogicrtanjadrugogplanaizvedeneimnogepromeneugradu.

„Zaštojebilotolikojezika?"„Vodimoporekloodjednemnogonacionalnegrupe.Uverenasamdaje

engleski već hiljadamamilja standardni jezik, ali tonije bilooduvek tako.MojasopstvenaporodicavodiporekloodFrancuza."



„A,da",rekoh.NaistomnivouViktorijami jepokazalaipostrojenjazasintetizovanje.

Ovde su sintetizovali zamene za proteine i zamene za druge organskematerije,polazećioddrvetaibilja.Mirisjebiostrašnojak.Primetiosamdasviprisutniradnicinosemaske.Viktorijaijabrzosmoprešliusledećuzonu,gdeseobavljao istraživačkiradsaciljemdasepoboljšajuteksturai ukus.Viktorijamijerekladaćeuskoroionaturaditi.

KasnijemijeViktorijajošpričalaosvojimfrustracijamaistrahovimazabudućnost. Ovoga puta bio sam bolje pripremljen, te sammogao da jojgovorimnaumirujućinačin.Rekaosamjojdatrebadaimauviduprimersvojesopstvenemajkekojajeostvarilakoristan,ispunjenživot.Poslenjenognavaljivanja,obećaosamjojdaćujojpričativišeosvomživotuida ću,kadpostanem punopravni gildaš, učiniti sve što mogu da sistem postaneliberalnijiiotvoreniji.Mojeobećanjekaodajujebarmaloumirilo.Zajednosmoproveliopuštenovečeinoć.

7Viktorijaijasmosesložilidatrebadasevenčamoštojepremoguće.

Reklamijedaćetokom sledećemiljeutvrditikrozkojeformalnostimoramodaprođemoidaćemose,akobudemoguće,venčatitokommogsledećegdopusta, ili tokomonog drugogpo redu.Adotle sammoraoda se vratimsvojimdužnostimanapolju.

Čimse, izlazećiispodgrada,pojavihnaotvorenomprostoru,videhda je postignut krupannapredak,Krš i lom koji idu uz posaouklonjeni su iz

neposredneokolinegrada.Privremenihkućicanijebilonavidiku,apokrajutikačanijestajalonijednoakumulatorskovozilo —štobitrebalodaznačidasvavozilaradeonostranbrega.Jošjednapromena,itoznačajnija,sastojalaseutomeštosu,polazećiodseverneivicegrada,petdugihkablovaležalinatluparalelnosaprugama.Kablovisuprelaziliprekobregaitunestajaliizvida.Nekolikopripadnikamiliciječuvalojepruge.

NaslućujućidajeMalčuskinveomazauzet,krenuosambrzimhodompremabregu.Kadsamstigaodovrhapokazalosedasumojanaslućivanjatačna.Udaljini,tamogdejeprugamabiokraj,okodesneunutrašnjeprugevladala je prava gungula. Neke ekipe radile su na nekim metalnimstrukturama još dalje odatle, ali sa mesta gde sam bio nisammogaodaocenimčemućetestruktureslužiti.Požurihnizbrdo.

Hodanjejepotrajaloduženegoštosamočekivao,zatoštosuprugesada bile duge prekomilju i po.Sunce je većvisoko odskočilo.DoksamnašaoMalčuskinainjegovuposadubiosamvećvreoiznojav.

Malčuskinjemomdolaskuposvetiosamotrensvojepažnje.Skinuosamgornjideouniforme,ipridružiomuse.Ljudi su se mučili da i ovu prugu dužinom izjednače sa ostalim

prugama,aliseproblemsastojaoutomeštosunaišlinamestogdejetlo,

odmah ispod površine, bilo tvrdo kao kamen. To je značilo da betonskepodlogenisubilepotrebne,alijezatobilopotrebnoukopatipragove,atosemoglosamouznajvećenapore.

Na obližnjem kamionu našao sam jedan pijuk i navalio na posao.Uskoro su mi oni problemi prefinjenije vrste sa kojima sam se u gradususretaoizgledalizaistaveomadaleki.



Tokompauza za odmor saznao sam da je sve gotovo spremno zaoperacijuizvlačenjačekrcima —semštojeovajdeoprugenedovoljnodug.Kablovi su položeni, uporišta su ukopana.Odveoma jedo tih uporišta ipokazaomikakosučeličnegredeukopanedubokoutlodabiobezbediledovoljno čvrst oslonac za kablove, nešto kao kotvu. Tri uporišta su bilazavršenaikablovipričvršćeninanjih. Četvrtouporište bilojeskorosasvimgotovo,apetosuupravopodizali.

Među gildašima na ovom radilištu vladalo je opšte osećanjezabrinutosti;pitaosamMalčuskinaštajeuzroktome.

„Nerviraju se zbog vremena", reče on. „Već dvadeset i tri dana jeprošlo od poslednjeg izvlačenja čekrkom do danas. Prema sadašnjimprocenamamoći ćemo da potegnemo grad sutra, ako danas sve prodedobro.Tosu24dana. Jeli tako?Ovogaputagradmožemopovućinajvišeza razdaljinukoja iznosi neštomanjeod dvemilje —a doksmomi radili,optimumsepomakaodveipomilje.Itako,ikadovoobavimoipakćemose

naćiuzaostatkuizaoptimumazapolamiljevišenegoprilikomprethodnogizvlačenja."

„Možemolitodanadoknadimo?"„Moždaprilikomsledećegizvlačenja.Razgovaraosamprošlenoćisa

nekimtrakcijašima.Onismatrajudaidućiputmožemodanapravimojednukraćuetapu,aondadvedužeetape.Brinusezbogonihbregova."Mahnuo jerukom neodređenopremaseveru..

„Zar nemožemo da ih zaobiđemo?"Primetio samda su daleko naseveroistokutibregovibiliposvojprilicineštoniži.

„Moglibismo —alinajkraćiputpremaoptimumujeputpravonasever.Svako ugaonoskretanjesamopovećavadistancukojumoramoprevaliti."Nisam baš sve njegove reči razumeo, ali osećanje hitnosti bilo je

veomajasno.„Postoji i jedna dobra stvar", nastavi Malčuskin. „Posle ovoga

otpuštamoovuruljugrabaca.Izvidnicisunašlijednovećenaseljenegdenaseveru.Tamošnjemnaroduzaposlenje jeočajničkipotrebno.Takvevolim,Štosugladnijitonapornijerade...barnekovreme."

Posaosenastavio.Tevečeribilismogotovitekposlezalaskasunca.Malčuskinidrugiizšinskegilde gonilisuradnikežestokimpsovkama.Nisamimaovremenanamakojinačindareagujem,jersupodjednakonapornoradiliisamigildaši,paija.KadsmosevratiliuMalčuskinovukolibubiosamsasvimiscrpljen.

Ujutru jeMalčuskinvrlorano izašao izkolibe.DaomijeuputstvodadovedemRafaelairadniknaradilišteštojepremoguće.

Kadsamstigao,onijoštrojicašinacaraspravljalisusesagildašimakojisupripremalikablove.PoveosamRafaelairadnikedapočnuposao, ali jetaraspravapodstaklamojuradoznalost.KadnamseMalčuskinkonačnopridružio,nijeoraspravirekaoništa,negosebacionaposao.Ljutitojevikao

naRafaela.Kasnije,kadsmodobilikratkupauzu,pitaosamgaučemusesastojao

problem.„Titrakcijaši",rečeon.„hoćedapočnutegljenjeodmah,dokprugajoš

nijegotova."„Mogulionito?"



„Mogu.Kažudaćeimtrebativremenadagradizvukudovrhabrega,tedamizavršavamodokonitorade.Mitonedopuštamo."

„Zaštone?Stvarzvučirazumno."„Zatoštobitoznačilo raditi ispodkablova.Kablovimorajuda izdrže

velikonaprezanje,naročitotokomizvlačenjauznagib,kakavjenaprimersonestranebrega.Nikadnistevidelikidanjekabla,a?"Bilojetoretorskopitanje.Japreovoganisamznaonidasekabloviuopšteupotrebljavaju.„Preseklobivasnapolaprenoštobistečulipucanj",završionkiselo.

„Ištajeusaglašeno?"„Imamosatvremenadazavršimo.Ondaonipočinjudategle."Još trikomadašine trebalojepoložiti.Dalismo ljudimajošnekiminut

odmora,aondaje radpočeoponovo.Poštosusadistomestonapadalačetirigildaša,svakisasvojomekipom,napredovalismo brzo,paipaknamjeskoročitavsatbiopotrebandaposaookončamo.

Malčuskin je, ne bez zadovoljstva, signalisao trakcijašima da smo

spremni.Pokupilismosvojealatkeiodneliihnajednustranu.„Štasad?"pitaosamMalčuskina.„Sad čekamo. Ja ću da se vratim u grad da se odmorim. Sutra

počinjemoispočetka."„Štajadaradim?"„Navašemmestujabihposmatrao.Bićevamzanimljivo.Usvakom

slučaju,imamoidužnostdaisplatimoove ljude.Poslaćuvamdanasjednogizgildetrgovaca.Doktajnedođe,zadržiteradnikeovde.Vraćamseujutro,"

„Dobro",rekoh.„Ima lijošnešto?"

„Pa,nema.Dokradečekrci,ovdezapovedajutrakcijaši,paprematomeakovamkažudaskačete,skačite.MoždaćeMbitipotrebnodastneštouradisašinama,paprematomebuditeupripravnosti, alijamislimdasuprugeuredu.Većsuproverene."

Pošaojepremasvojojkolibi.Izgledaojevrioumoran.Inadničariodošeusvojekućice,takodasamostaosam.Malčuskinovanapomenaopucanjukablovauplašilamejepasamotišaosaradilištadorastojanjazakojesampretpostavljaodajebezbednoitamoseonatlo.

Okoukopanihuporištanijebilomnogoaktivnosti.Svihpetkablovabilo jesadzakačeno,isvisusepružali,opuštenipotlu,paralelnosaprugama.Pokrajuporištasubiladvapripadnikatrakcionegilde.Onisuneštoradili;pretpostaviosamdaobavljajuzavršnukontroluveza.

Navrhubregapojavilasejednagrupa ljudi.Hodalisuudveuredne jedinačnekolonepremanama.Satograstojanjanisammogaodavidimkosu,alisamprimetiodanjihovpredvodnikostavljapojednogčovekaotprilikenasvakihstotinumetara,dužpruga.Kadsusepribližilivideosamdasumilicioneri, i da jesvakinaoružansamostrelom.Dok dođošedoukopanihuporištaostade ih samo osmorica.Ta osmorica rasporedili su se kaozaodbranu.Poslenekolikominutajedanodnjihmijeprišao.

„Kostevi?"„PripravnikHelvardMan."„Štaradite?"„Rečenomije daposmatramizvlačenje."„Uredu.Ostanitenarastojanju.Kolikograbacaimaovde?"„Nisamsiguran",rekoh.„Verovatnookošezdeset."„Radilisunaprugama?"



„Da."Isceriose. „Suvišesu prokletoumorni danačine ikakvuštetu,To je

dobro.Javitemiakonapraveikakavproblem."Udaljiosebezžurbe.Pridružioseostalimmilicionerima.Nijemibilo

jasnokakavbiproblemradnicimoglinačiniti;zbunjivaomejestavmilicijepremanjima.Mogaosamsamopretpostavljatidasunekada,uprošlosti,grabcinanekinačinoštetiliprugeili kablove, alinisamvideokakobinekoodonihsakojimasmoradilimogaopredstavljatiopasnostzanas.

Moj utisak bio jeda sumilicioneri ostavljenipored šinabili preblizukablovima,alionitogakaodanisubilisvesni.Strpljivosuhodalitamo-amo,patrolirajućisvakosvojimdelompruge.

Ona dvojica trakcijaša koji su radili kod uporišta zauzeli su sad,primetio sam, položaj iza metalnih štitova koji su se nalazili još nekolikokorakadalje.Jedanodnjihimaojevelikucrvenuzastavu.Krozvelikidvogledposmatraojevrhbrega.Tamosenalazilopettačkastihkonstrukcija,pokraj

kojihsamvideo,jedva,jošjednogčoveka;poštojetajbio,činilose,ucentrupažnje,radoznalosamzuriounjega. Činilomisedanamjeokrenutleđima.

Iznenada seokrenuo i razmahnuosvojom zastavom da bi privukaopažnjuovedvojicekoduporišta.Zastavomjeopisaoširokipolukrugispodsvogstruka,mašućilevoidesno.Onajsazastavomodmahiskoračiizasvogštita.Prijemsignalajepotvrdiotakoštogajesvojomzastavomponovio.

Nekolikotrenutakakasnijeprimetiosamdakablovipolakoklizepotlu,premagradu.Videosamdasenavrhubregatočkoviokreću,prihvatajućikablovekojisusadbilisvezategnutiji.Jedanpojedan,kablovistadoše,iako

suvećimdelomsvojedužineidaljeležalina tlu —zbogsopstvenetežine,pretpostaviosam.Napočetku,koduporišta,inabregu,kodtočkastihčekrka,kablovisubilizategnutikrozvazduh.

Onaj izadrugog štita povikao je: „Dajmi čisto!"posle čega jedrugimahnuozastavomiznadsvojeglave.Toječoveknabreguponovio,aondasesklonioustranuiizgubiosesavidika.

Čekaosam,željandavidimštaćesedogoditi —ali,kolikosammogaovideti,nijese događalobašništa.Milicionerisusešetkali,kablovisuostajalinapeti.Odlučiosamdapriđemtrakcijašimaisaznamštasezbiva.

Tekštosamustaoipošaokanjima,onajsazastavompočeojesilovitodamašerukamapremameni.

„Pristupzabranjen!",vikaoje.„Štanijeuredu?"„Kablovisupodmaksimalnimnaprezanjem!"Odstupiosam.Prođošejošdvaminutabezvidljivognapretka.Ondasamshvatiodase

odizanjekablovanastaviloidasusadvećimdelomsvojedužineuvazduhu.Zuriosampremajugu,premausekuuvrhubrega:pojaviosegrad.Sa

mestagdesamsedeomogaosamvidetisamogornjiugaojedneodprednjih

kulakakosenadnosinadzemljišteistene useka.Posmatraosamkakosepojavljujuidrugidelovigrada.

Krenuo sam uširokom luku, održavajući jedno zdravo rastojanjeodkablova,izastaoizaukopanihuporišta.Gledaosamodatlenizprugepremagradu.Sabolnomsporošćugradjesamogasebeizvlačiočekrcimauzbrdodoksenijeprimakaosamonakojustopuodtihpetčekrkakojisuprenosili



kabloveprekovrhabrega.Tujegradstao,atrakcijašisuopetpočelisvojesignaliziranje.

Sledilajedugaikomplikovanaoperacija:opuštalisukablovejedanpo jedan, i istim redom demontirali čekrke. Gledao sam kako na ovaj načinuklanjajuprvičekrk,aondamijetodosadilo.Shvatiosamdasamgladan.Naslućujući da ništa zanimljivo neću propustiti, vratio sam se u kolibu ipodgrejaosebijelo.

lakojeMalčuskinotišao,njegovestvarisu,gotovosve,ostaletu.Jeosamnatenane,znajućidaćebarjošdvasataproćidonastavljanja

izvlačenja. Uživao sam u samoći i u promeni koja je ovim, posle onakonapornogprethodnogdana,nastupila.

Kadsamizašaoizkolibeimaosamnaumumilicionerovoupozorenjeomogućim nevoljama koje bi trudbenici mogli napraviti, pa sam otišao donjihovihspavaonica.Većinanjihbilajenapolju,sedelisunazemljiigledalirad sa čekrcima. Neki su diskutovali o nečemu, raspravljali se glasno,

mlatarali rukama, ali ja sam zaključio da milicija vidi opasnost tamo gdeopasnostinema.Krenuosamnazadkaprugama.

Bacihpogled premasuncu —večesebližilo.Smatraosamdategljenjenećedugotrajatikadsejednomsvičekrciuklone,jerjebilojasnodaćegradodsadaićinizbrdicom.

Došaojeičaskadsu,posleuklanjanjasvihčekrka,zategliopetsvihpetkablova.Malosečekalo,aondaje,nasignaldvojicetrakcijašaizaštitova,polagano napredovanje grada nastavljeno — nizbrdo, ka nama. Suprotnoonomeštosamjabiozamislio,gradnijesamodsebeglatkoskliznuoniz

povoljninagib.Jasnosamvideodasukablovijošnapeti —gradjejošmoraoda teglisamogsebe.Približavajućise,videosamdasudvojica trakcijašamanjenapeti,alidaidaljebudnomotre.Tokomčitaveoveoperacijeonisupazilinapribližavanjegrada.

Konačno,kadjegigantskimasivstigaonadesetakmetaraodzavršetkašina,signalistjepodigaosvojucrvenuzastavuvisokoiznadglave.Nafasadiprednjekulepostojaojeveliki,širokiprozor;mnogo ljudigledalo jeodatle.Jedanodnjihuzdigaojesličnuzastavu.Nekolikosekundidocnije,gradjestao.

Usledilajepauzaodokodvaminuta.Ondajekrozjednavratanatojkuliizašaojedančovek.Staojenamaluplatformukojasenadnosilanasnas.

„U redu.., kočnice su učvršćene", povikao je prema dole. „Sadopuštamo."

Protezalisusedvojicatrakcijašaizlazećiizametalnihštitova,satimprotezanjemsuipreterivali.Bilisu,dabome,nekolikočasovapodznatnimmentalnimnaprezanjem.Jedanodnjihjenajkraćimputemprišaoivicigradai popišao se uz nju. Iscerio se drugome, izvukao se rukama na jednoproširenje,iuspentraoseliticomgradadoteplatforme.Onajdrugiprošaoje

između kablova —koji su sada bili vidnoopušteniji — i zavukao se ispodgrada.Milicionerisuisadabiliodbrambenoraspoređeni,alisevidelodasuioniopušteniji.

Predstavajebilazavršena.Videćigradtakoblizu,biosamuiskušenjudauđemisamunjega,alinisambiosigurandabitobilodobro.



NikogtamonisamimaodavidimsemViktorije,aionajebilazauzetasvojimposlom.Semtoga,Malčuskinmijerekaodaostanemuzradnike;smatraosamdanetrebadaganeposlušam

Kadsampošaopremakolibi,jedančoveksezaputioodgradakameni.„VistepripravnikMan?"„Da."„DžejmiKolingsizgildetrampadžija. ŠinacMalčuskinmije rekaoda

ovdeimanekihnadničarakojetrebaisplatiti."„Takoje."„Koliko?"rečeKolings.„Unašojekipipetnaest.Aliimajošnekolikoekipa."„Žalbe?"„Štahoćetedakažete?"rekoh.„Žalbe...jesulipraviliprobleme,odbijalidarade."„Bilisumalčicespori,Malčuskinjeuvekvikaonanjih."

„Dalisuikadodbilidarade?"„Ne."„Uredu.Znatelikoimjebiopredradnik?"„ImajedankogazovemoRafael,onznaengleski."„Poslužiće."Zajednootidosmodokućica.Našlismoradnike.KadsuvideliKolingsa,

zavladalajemrtvatišina.Pokazaosamrukomko jeRafael.Kolingsjepočeodarazgovarasa

njim na Rafaelovom jeziku; skoro istog časa umešao se svojim ljutitim

povikomjedanod radnika.Rafaelga jeignorisao i razgovaraojedaljesaKolingsom,alisedalovidetidapostojivelikoneprijateljstvo.Jošnekoseproderao,auskoropočevikaizmnogogrla.GomilasesleglaokoKolingsaiRafaela. Neki od radnika pružalisu ruke kroz zbijenumasu tela i gurkaliKolingsa.

„Trebalivampomoć?"povikaosammunadjačavajućigalamu,alionmeniječuo. Probiosamsebližeipovikaoistopitanje.

„Zovitečetirimilicionera",odazvaoseonnaengleskom. „Reciteimdastvarvodemirno."

Jošjedantrenzuriosamu ljudekojisuse svađali,a ondasamsebrzoudaljio. U blizini ukopanih uporišta nalazila se i sada jednamanja grupamilicionera;tamosampošao.Dalosevidetidasučuligalamu;većsumotrilinatugomiluradnika.Kadsuvidelidatrčimkanjimašestoricaseizdvojišeikrenušemiususret.

„Ontražičetirimilicionera",izustihzadihano.„Nijetodovoljno.Prepustitomeni,sinko."Tajkojijegovoriobioje,očigledno,zapovednik.Zazviždaojeglasnoi

rukom pozvao još svojih ljudi.Još četvorica milicioneranapustišepozicijepokrajgradaipotrčašekanama.Sadjeukupnodesetnjih,ugrupi,jurilo

premapoprišturasprave.Jasamhitaozanjima.Nečekajućinitren,nepitajućiništaKolingsakojisejošnalazioucentru

gužve, milicioneri jurnuše na gomilu nadničara. Samostrelima surazmahivali, upotrebljavajući ih kao motke. Kolings se naglo okrenuo ipovikaoneštomilicionerima,alinekoodradnikazgrabiogajes leđa.Oborišegaipočešedagaritaju.



Bilojejasnodasumilicioneriuvežbanizaovakvuborbu:dejstvovalisuvešto i brzo. Gledaosam ih jedan tren, aonda se i sambacio u gužvu,nastojeći da stignem do Kolingsa. Jedan od nadničara zgrabiome je zaposežućimiprstimaprekoočiju.Pokušaosamdaizmaknemglavu,alidrugimupomogoše.Odjednomsambioslobodan —ivideosamdadvojicakojisumenapalipadaju.Milicionerikoji su mespaslinisuničimpokazalidasu,meprepoznali.Nastavilisusilovitodatukunadničare.

Gomila se sad povećavala zato što su pristizali i drugi meštani dapomognusvojima.Naovonisamobraćaopažnjunegosamopetpojuriousredinu,pokušavajućii daljeprobojdoKolingsa.Jednauzana leđabilasudirektno ispredmene, obučena u tanku belu košuljumokroprilepljenu zakožu.Ništanemisleći,silovitosamobaviojednurukuokogrlatogčoveka,povukao njegovu glavu unazad i tresnuo ga pesnicom u uvo. On pade.Ukazalasusesledeća leda,pasampokušaodaprimenimistu taktiku,aliovogaputa,prenegoštosammogaodazadamudarac,nekomeježestoko

ritnuo,ijasampao.KrozmnoštvonoguvideosamKolingsovotelonazemlji.Idaljesuga

gazili. Ležao je licemnadole.Ruke jeodbrambeno postavio preko glave.Pokušaosamdaseproguramdonjega,alionda imenepočešeda ritaju.Nečijanogadrmnulamejeuslepoočnicu;jedantrenbiosamkaoumraku.Većsledećesekundedošaosamksebi.UgledajućisenaKolingsa,pokriosamglavurukama,alisamnastaviodaseprobijamkamestugdesamgaposlednjiputvideo.

Činilosedaokomeneničegnemasemuskomešanešumenoguitela;

prostor je ispunjavalo treštanje povišenih glasova.Podižući za tren glavuvideosamdameodKolingsadelisamojoškojisantimetar.Probiosamsedonjegaipridigaoseučučećipoložaj.

Pokušaosamdaustanem,alimejeodmahoboriosledećiudaracnogom.Namojevelikoiznenađenje,Kolingsjejošbiosvestan.Paosampreko

njega iosetiokakosenjegovaruka prebacujeprekomojihpleća.„Kadkažem",zamukaojeumojeuvo, „tiustani!"Prošaojejošjedansekund.Osetiosamkakosenjegovašakačvršće

stežeokomogramena.„Sad!"Silnim naporom podigosmo se. Istog časame je pustio, razmahnuo

pesnicomizviznuonekogposredlica.Poštonisambiotakovisokograsta,najbolještosammogaodaučinimbilojedazarijemlakatunečijistomak.Zanagradusamdobioudaracuvratiopetpao.Nekomejezgrabioipodigaonanoge:Kolings.

„Obustavi!"Obuhvatiomejeobemarukamaipridržaome,takodasamstajaopotpunouspravno. „Ureduje",reče.„Držise."

Komešanje oko nas postepeno se smirivalo, a zatim je prestalo.Nadničarisuuzmakli.

Biosamošamućen.Crvenaizmaglicapostepenomi jezaklanjalavidik.Naslutio sam oko sebe krugmilicionera čiji su samostreli bili napeti, saumetnutimstrelama,inapereni.Nadničarisuseudaljavali.Onesvestiosamse.

Svestisamdošaovaljdaminutkasnije.Ležaosamnatlu,ajedanodmilicionerastajaojenadamnom.

„Dobromuje",povikaoniode.



Prevalio sam se bolno na bok i video u blizini Kolingsa i vođumilicionera:svađalisuse ljutito.Nekihpedesetakmetaraodmeneradnicisustajaliugrupi,opkoljenimilicijom.

Pokušaosamdaustanem.Izdrugogpokušaja,tomijeuspelo.StajaosamsavsmućenigledaoKolingsakojiseidaljeraspravljao.Sledećegčasakomandirmilicioneraotišaojepremagrupizarobljenih,aKolingsje prišaomeni.

„Kakoseosećate?"rečeon.Pokušaosamda se osmehnem, alimi je lice bilo natečeno i bolno.

Jedinosammogaodazurimunjega.Imaojenajednojstranilicaogromnucrvenumasnicu;jednookovećjepočelodamusezatvara.Primetiosamda jejednomrukomobuhvatiosvojstruk.

„Dobrosam",rekoh.„Krvarite."„Gde?"Podigaosamšakudosvogavrata,kojime jegroznoboleo,i

napipaotoplutečnost.Kolingsjeprišaoizagledaotomesto.„Samojegadnoodrano",rečeon. „Želite lidasevratiteugraddato

lekarisrede?"„Ne",rekoh.„Štasekogvragadogodilo?"„Milicionerisureagovalipreoštro.Kolikomisečini,rekaosamvamda

dovedetečetvoricu."„Nisuhtelidameposlušaju."„Znam...takvisu oni."„Alizbogčegajesveovopočelo?"rekoh.„Radiosamdugo

saovim ljudima;nikaddosadnasnisunapali."„Postojivelikonagomilanoogorčenje",rečKolings.„Konkretno,uovomslučaju,problemsesastojiu tomeštosusupruge trojice radnikaostaleugradu.Onisuodbilidaodubeznjih."

„Šta,tiradnicisuizgrada?"rekoh,mislećidaneštonisamnajbolječuo.„Nisu... rekao sam, njihove supruge su u gradu. Svi ovi radnici su

meštani,unajmljeniizjednogobližnjegsela.""Takosamimislio.Alištatraženjihoveženeugradu?"„Kupilismoih."

8Tenoćispavanjeminijeprijalo.Ukolibisambiosam.Skinuosamsepažljivo i osmotrio posledice. Jedna strana mojih prsa bila je sva umodricama medu kojima se našlo i nekoliko dubokih, bolnih ogrebotina.Rananavratuprestalajedakrvari,alijasamjezasvakislučajopraotoplomvodom i premazao nekakvom lekovitom mašću koju sam našao uMalčuskinovojkutijizaprvupomoć.Otkriosamdamijeutučnjavijedannokat gadno zacepljen. Vilica me je bolela kad god sam pokušao da jepomaknem.

OpetsamrazmislioomogućnostimadaposlušamKolingsaivratimseugrad —radilose,nakrajukrajeva,orastojanjuodsamonekolikostotinametara —alisamzaključiodajeipakboljetoneučiniti.Nisamniželeo daskrenempažnjuna sebepojavljujući seusterilnoj, čistoj gradskojsredininagrđenkaoda samupravo biounekoj kafanskoj tuči pijanica.Uistini, i jesambiounečemvrlosličnom,alisamsmatraodajeboljedasvojeraneližemsam.



Pokušao sam da spavam, ali sam samo uspevao da dremam urazmacimaodponekolikominuta.

Ujutrosamvećranobiobudan,pasamustao. Želeosamda se jošočistimprenegoštomeMalčuskinvidi. Čitavotelomejebolelo.Uspevaosamdasekrećemsamopolako.

Kadjestigao,Malčuskinjebiovrlološevolje.„Čuosam",rečebezikakvoguvoda.„Nepokušavajtedaobjašnjavate."„Nerazumemštasedogodilo."„Dogodilosetodasteviličnodoprinelidadođedotuče."„Alimilicionerisu..."počeosamnejako.„Da, ali već je trebalo da shvatitedamiliciju trebadržati podalje od

grabaca.Tagildajenekolikosvojih ljudiizgubilapreizvesnogbrojamilja,pa ježeljnadaizravnanekeračune.Naprvipovod,titupaciulećuipočinjudaudaraju ljudepoglavama."

„Kolingsjebiounevolji",rekoh.„Moraloseneštoučiniti,itobrzo."

„Uredu,nistesamovikrivi.Kolingssadgovoridajemogaodaovladasituacijom,davinistedovelimilicionere —ali takođe priznajedavamjerekaodaihdovedete."

„Istinaje."„Uredu.Ali,sledećiput,mislite."„Štaćemosad?"rekoh.„Nemamoradnike."„Novistižudanas.Posaoćeu početkuićisporo,zatoštoprvomoramo

da ih obučavamo. Ali zato ćemo imati i neke dobitke: neće se odmahpokazatizlavolja,onićezapinjativiše.Kasnije,kadimvremeomogućida

nekestvarimalo sračunaju,nevolje počinju."„Ali zašto su tako zlovoljni prema nama? Plaćamo im za njihoveusluge."

„Da, ali sami određujemo cenu.Ovo je siromašan kraj. Zemljište jeloše,hranejemalo.Misasvojimgradomprolazimo,nudimoimonoštoimtreba —ionitouzimaju.Ali dugoročnekoristinemajunikakve,asemtogapretpostavljamdauzmemo višenegoštodamo."

„Trebavišedadamo?"„Možda." Malčuskin je izgledao nezainteresovano. „To nije naša

nadležnost.Našposaojesušine."Napristizanjenovihradnikamoralismodačekamonekolikočasova.Za

tovremeMalčuskinijaotišlismodokućica-spavaonicazaradnike,sadapraznih, pa smo ih očistili. Milicija je tokom noći oterala one koji su tustanovali,aliim jedalavremenadapokupesvojestvari.Onisu, međutim,mnogo toga i ostavili, uglavnom iznošene odevne predmete i komadićehrane.Malčuskinmejeupozoriodamotriminanajmanjiznakdasuostavilinekakvuporukunovimradnicima,alinijanionnismootkriliništaslično.

Kasnijesmoizašlinaledinuispalilisvetoštojebiloostavljeno.Okopodnedošao je jedan iz gilde trampadžija i rekaonamda novi

radnicistižu.Dobilismoformalnoizvinjenjezbogonogštoseprošlevečeridesilo. Rekaonam je da je uprkosmnogimprotivnimmišljenjima donetaodlukadaseprisutnostmilicije,dodaljeg,pojača.Malčuskinjeprotestovao,ali se trgovac sa njime mogao samo saglasiti — jer, ta odluka je donetaprotivnonjegovomličnommišljenju.



Ja sam smatrao da postoje argumenti i za i protiv. S jedne strane,strelcimisenisumnogodopadali,asdrugestrane,akoćenjihovoprisustvosprečitida seonakavincidentponovi,ondajedobrodaipakbudutu.

Malčuskinjepočinjaodasenervirazbogzastoja.Misliosamdajetozbognašekonstantnepotrebedanadoknađujemosvojekašnjenje,alikadsammutopomenuopokazalosedatonijeglavnirazlog.

„Primaćićemosemioptimumutokomsledećegizvlačenja",rečeon.„Zastojprošliputbio jezbog brega.Sad je breg izanas, a ispred nas jenekolikomiljamanje-višeravnog tla.Ono štome najvišezabrinjava jestestanješinaizagrada."

„Verovatnoihmilicijaštiti",rekoh.„Da, ali ako šine počnu da se krive i da popuštaju? To je glavna

opasnost,ištodužeprugaostajeukopana,tovećajeopasnost."„Zašto?"Malčuskin me je oštro pogledao. „Nalazimo se daleko na jugu od

optimuma.Vishvatateštatoznači?"„Ne."„Jošnisteputovaliuprošlost?"„Štatoznači?"„Toznači,dalekonajugodgrada."„Ne,nisam."„E,kadodetetamodole videćetešta ćesedešavati.Dotlemimorate

verovatinareč. Štodužeostavljamošinejužnoodgrada,tojevećirizikdanamonepostanuneupotrebljive."

Odnovihnadničarajošni traganiglasa;Malčuskinmejeostaviodačekamsam,aonjepožurioususretdvojicikolegaizšinskegildekojisuupravoizašliizgrada.Poslenekogvremenavratiose.

„Čekaćemojošjedansat,paakodotadnikonedođe,pozajmićemoljudeiznekedrugegildeipočećemoposao. Čekatisevišenesme."

„Možetelividaupotrebite ljudstvoizdrugihgildi?"„Nadničarisuluksuz,Helvarde",rečeon. „Uprošlostisušinepolagali

gildašisami,nikodrugi.Pokretatigrad,tojeglavniprioritet;nepostojiništavažnije. Kadbismomorali, izveli bismo svakogživog izgrada ovamo, dapolažešine."

iznenadakaodaseopustio.Opružiosepozemljiizaklopiooči.Sunce jebilogotovouzenitu,ičinilosedajevrelijenegoobično.Primetiosamdanaseverozapaduvisilinijatamnihoblaka; vazduhjabionepokretnijiivlažnijinegoobično.

NekolikominutakasnijeMalčuskinjeseoipogledaokaseveru.Premanama je nastupala velikagrupa ljudi,na čijemčelu su išla petoricanašihtrgovaca-trampadžija,usvojimšarenimogrtačimaiodeždama.

„Dobroje —posaopočinje",rečeMalčuskin.Tonjegovoolakšanje,kojenijemnogoskrivao,nije značilodaposao

stvarnopočinjeodmah.Jošmnogosemoraloprethodnoobaviti.Trebalojeljudeorganizovatiučetirigrupe,stimdanekokoznaengleskibudevoda.Zatimjetrebalosvakomedodelitipojedanležajukućici.Ličnestvarikojesudonelimoralisubezbednodasmesteukućice.Doksesvetoobavljalo,saMalčuskinovoglicanijesilazioizrazoptimizma.

„Izgledaju gladni", reče on. „Najbolji podsticaj za rad je — prazanželudac."



Bilajetopriličnoraščerupanarulja.Imalisunasebisvakojakuodeću,alicipelejeimaotekponeko.Dugakosurinaibradurinaukrašavali suglavugotovosvakogodnjih.Očisuimbiledubokoutonule;nekolicinisustomacinatekliodnedostatkazdravehrane.Primetiosamdajedanilidvojicahodajusmukom,ajedanjeimaosakaturuku.

„Jesulioviradnosposobni?"pitaosamMalčuskinatiho.„Nisukakobitrebalodabudu.Ali,poslenekolikodanaradaidobrog

jela, biće dobri. Mnogo grabaca ovako izgleda u trenutku kad ihzapošljavamo."

Šokiralomejestanjeukomesuti ljudibili.Razmišljaosamoovdašnjem životnom standardu koji je, izgleda, stvarno bio onako

mizeran kakvimga jeMalčuskin prikazivao. Ako je to tako bilo,onda je iogorčenjetih ljudipremanašemgradupostajaloneštoshvatljivije.Zaključiosamdaodnasdobijajudalekovišenegoštosunaviklidadobijajuidatakonaslućujupostojanjeudobnijegživotaiboljeishrane.Kadgradprode,oniće

morati da se vrate svojoj ranijoj primitivnoj egzistenciji, a dok je grad tu,izvlačićeiznjihiposlednjukapsnage.

Novoodlaganjesastojaloseutomeštoimjetrebalodatiida jedu,aliMalčuskinjeizgledaooptimističkijenegoikad.

Najzadsmobilispremnidapočnemo.Razvrstalisuseučetirigrupe;načelosvakestaojepojedangildaš.Krenulismopremagradu.Kadsmose,na južnojstrani,ukrcaliučetvorašinskakolica,povezlismosekajuguuvelikomstilu.Saleveisadesnestraneodnašečetiriprugemilicionerisustražarili.Kadsmoseprevezliprekovrhabregavidelismodadole,udolinikojusmo

nedavnonapustili,okoukopanihodbojnika,čekajakastražagildemilicijske.Malčuskin je zaustavio kolica nedaleko od odbojnika i objasniopredradniku —sredovečnomčovekukojisezvaoHuan —štatrebadaseradi.Huanjetopreveo ljudima,kojisuklimanjemglavepokazalidarazumeju.

„Ne samo što ne razumeju, nego ni najblažeg pojma nemaju štazapravotrebadarade",rečemiMalčuskinnasmejavšise.„Alipretvaraćesedarazumeju."

Prvizadatakbiojedaseodbojnikrazmontiraiodneseprugomsvedoposlednjeliticegrada.TekštosmoMalčuskinijapočelidademonstriramokako se odbojnik demontira, sunce naglo zade za oblak, a temperaturaopade.

Malčuskinjedigaopogledkanebu.„Bićeoluja."Posleteprimedbe,navremevišenijeobraćaopažnju.Nastavilismo

posao.Nekolikominutakasniječulismoprvoudaljeno gunđanjegromova.Uskoroosukiša.Nadničarisuuznemirenodizalipogled,aliihjeMalčuskinteraodanastave.Olujasepotomsručilapunomsnagomnanas;munjesusevaleigromovipraštali,takodasamsepriličnouplašio.Uskorosmosvibilimokri do kože, ali posao se nastavljao. Začuh prve glasove žalbe, aliMalčuskinihje,prekoHuana,ućutkao.

Doksmovozilisastavnedeloveodbojnikaprugomkagradu,razvedrilose,isuncenasjeopetobasjalo.Jedanod ljudipočedapeva,adrugimuseuskoro pridružiše.Malčuskinjeizgledaosrećan.Posaojetogadanaokončanponovnimmontiranjemodbojnikanekolikometaraizagrada.Idrugeekipe,kadpodigošesvakisvojodbojnik,prekidošerad.

Sledećegdanakrenulismorano.Malčuskinjeisadizgledaosrećno,ali jeizrazioželjudaposaopočneštojemogućeranije.



Kadsmopokušalidademontiramonajjužnijikomadšina,videosamsvojimočimaonoštogajezabrinulo.Držačikojisupritezališinuuzpragoveiskrivilisuse,ibilojepotrebnočupatiihsilom.Većinusmotolikooštetilidavišenisubilinizašta.Semtoga,pritisaktihdržačanapragovedoveojenamnogimmestimado

pucanja drveta, ali je Malčuskin izjavio da se pragovi mogu i daljekoristiti.Imnogebetonskepodlogesunaprsle.Srećom,samešinejoš subileupotrebljive.Doduše,Malčuskinjerekaodasuionemaloiskrivljene,alidaćesemoćibezvelikemukedovestiured.Održaojekratkosavetovanjesaostalimšincimanaradilištu;odlučišedakolicadodaljegnekoriste,negodabacesvesnagenaiskopavanješinadabismoihizvukliprenegoštosejošvišedeformišu.Poštonasjeodgradaodvajalorastojanjeodskorodvemilje,svakavožnjakolicimaoduzimalanamjevreme;zatojenjihovaodlukabilarazumna.

Krajem tog dana stigli smo,demontirajući prugu, do mesta gde se

deformativniefekattekpočinjaodaoseća.Malčuskiniostaliizjavišedasuzadovoljni.Nakolicimasmotadnakrcališinaipragovakolikosmonajvišemogli,aondajeonobjaviodajeposaozatajdangotov.

Takosenašteškišinskiradnastavio.Kadjemojdesetodnevniradniperiodistekao,demontažačetiriprugevećjebilaznatnoodmakla.Nadničarisuuokvirimasvojihekipadobrosarađivali.Severnoodgradavećjepočelaizgradnja novih pruga. Kad sam napustio Malčuskina,izgledao je onolikozadovoljan koliko sam ga ikad zadovoljnim video, pa me nije mučilo ninajmanjeosećanjekriviceštoodlazimdasedvadanaodmaram.

9Viktorija me je čekala u svojoj sobi. Moje modrice i ogrebotinezadobijeneuonojtučiuglavnomsuvećnestale,pasamodlučiodajojotomeništanepričam.Glasineotojtučiočitonisudoprledonje,inačebimeodmahispitivala.

Malčuskinovu kolibu ostavio sam ujutro i otišao pešice do grada,uživajući u tom ranom delu jutra kad još nije bilo pretoplo, pa sam sadpredložioViktorijidaizađemonaonuplatformugore.

„Mislim da će uovodoba dana biti zaključano", reče ona. „Idem davidim."

Bila je odsutna nekoliko minuta. Vrativši se, potvrdila je da jezaključano.

„Valjdaćepopodnebitiotključano",rekoh,uverendasetadsuncevišenećemoćividetisaplatforme.

„Skidajse",rečeona.„Taodećamoraopetnapranje."Počeosamdaseskidam,alimijeViktorijaiznenadaprišlai zagrlilame.

Poljubilismose,spontanoshvatajućidasmosrećništosevidimo.„Gojišse",rečeonasmičućimikošuljusaplećaiprelazećirukomovlaš

prekomojihprsa.„To je zbog ovog silnog posla koji obavljam", rekoh počinjući da

raskopčavamnjenuodeću.Posledica ove naše promene plana bila je sledeća: Viktorija je tek

znatnokasnijeodnelamojuodećunapranje.Menejeostaviladauživamuudobnostipravogkreveta.



Ručalismo,aondaotkrilidajeputdoplatformesadaotvoren,pasmoprešlitamo.Ovogaputanismobilisami —prenassutamostigladvačovekaizobrazovneadministracije.Poznavalisu,izinternatskihdana,nasoboje,pasmo uskoro bili upetljani u isprazan razgovor o našim postinternatskimaktivnostima. Po Viktorijinom izrazu lica zaključio sam da joj je dosadnokolikoimeni,alinimenininjojsenijedalodaovusituacijujednimodlučnimpotezompresečemo.

Na kraju krajeva ta dvojica se oprostiše od nas i vratiše se uunutrašnjostgrada.

Viktorijamijenamignulaizakikotalase.„Bože,bašsamsrećnaštonisamvišeuinternatu",reče.

„Ija.Akadsunamdržalipredavanja,jamisliozanimljivisu."Selismozajednonajednuodklupaiposmatralipejsaž.Izovogdela

gradanijebilomogućevidetineposrednuokolinugrada;znaosamdašinskeekipesadavukušinesajuganasever,aliihnisammogaovideti.

„Helvarde,zaštosegradkreće?"„Neznam.Barnetačno."„Neznam štagildezamišljaju damioovomemislimo.Niko o tome

nikadnegovori,alidovoljnojedoćiovdeividetidasegradpomakao.Aakoikogotomepitaš,odgovoretidasetojedneadministratorkeništanetiče.Zarseodnasočekujedanepostavljamopitanja?"

„Negovorenamništa?"„Apsolutnoništa.Prenekolikodanadošlasamovamoiotkriladase

gradpomerio.Nekolikodanapretogapristupovojplatformibiojezaključan

dvapunadananeprekidno,auztostiglouputstvodasepričvrstesvestvarikojebisemoglepomaći.Nirečviše."„Dobro",rekoh,„kažiminešto.Utrenutkukadsegradkretao —jesili

bilasvesnatoga?"„Ne...posvojprilicine.Teknaknadnosamshvatiladajepomeranjeveć

obavljeno.Kadrazmislim,nesećamseničegneobičnogštosemoglodesitito&danakadsmosepomerili.Alijagradnikadnisamnapustila,pasamsevaljdatokomsvogodrastanjanaviklanaonoštosedešava,štagodtobilo.Putujeligradduždruma?"

„Sistemompruga."„Alizašto?"„Nebitrebalodatikažem."„Obećaosidaćešreći.Usvakomslučaju,nevidimštamariakomisad

kažeškakosegradpremešta —jer,priličnojejasnodasepremešta."Opetstaradilema;njenerečibilesurazumne,iako suprotnezakletvi.

Postepenosamsvevišesumnjaoudaljuvrednosttezakletve.Osećaosamokosebeerozijusistema.

Rekoh:„Gradsekrećepremanečemuštojepoznatokaooptimum,itoneštoležitačnonaseveru.Uovommomentugradjeokotriipomiljejužno

odoptimuma."„Znači,uskoroćestati?"„Ne —itominijejasno.Izgledadagradnebimogaodastanečakikad

bistigaodooptimuma,zatoštoseoptimumuvekodmiče."„Paondakakvajesvrhastalnogprimicanjanjemu?"Odgovornatopitanjenisamimao.Nisamznao.



Viktorijajenastavilasapitanjima,ikonačnosamjojispričaooraduokošina.Pokušaosamdasvojeopisesvedemnaminimum,alibilomijeteškodarazaznamdokojemerekršimslovoiduhzakletve.Primetiosamdasvakiput kad joj nešto kažemodmahpomenem i zakletvukao ograničavajućifaktor.

Naposletkureče:„Čuj,nepričajvišeništaotome.Očiglednoneželiš."„Samosamzbunjen",rekoh.„Zabranjenomijedagovorim,alitisime

naterala da uvidim da nemam nikakvo pravo da svoja znanja tebiuskraćujem."

Minutilidvajećutala.„Neznamtvojstav",reklajenajzad, „aliposlednjihdanagildizammise

svemanjedopadakaosistem."„Nisijedina.Malokogasamčuodasezagildinskisistemzalaže."„Smatraš lidasemožeraditiotome daonikojizapovedajugildama

održavaju sistem na snazi iako je njegov prvobitni smisao nestao s

vremenom?Menisečinidasesistemodržavasuzbijanjeminformacija.Nevidimštasetimepostiže.Vrlosamnezadovoljnazbogtogaisigurnasamdanisamjedina."

„Moždačujabitikaosvidrugikadpostanempunopravnigildaš."„Nadamsedanećeš."Nasmejalase.„Jedna stvarpostoji",rekoh.„KadgodsamMalčuskinu —toječoveks

kojimradim —postavljaopitanjaovevrste,pitanjakakvamitipostavljaš,onmijeodgovaraodaćuodgovorsamsaznatikaddođevreme. Činisekaodapostojinekidobarrazlogzapostojanjegildi,itorazlogpovezannanekinačin

sa neophodnošću kretanja grada. Dosad sam saznao samo to da gradsvakakomoradasepokreće —ništaviše.Kadsenađemnapolju,ondasamoradim,nemavremenazazapitkivanja.Alinemanisumnjedajepomicanjegradanajvažnijastvar."

„Akoikadsaznaš,hoćešlimireći?"Jedantrensamrazmišljao. „Nevidimkakobihmogaotodaobećam."Viktorijajenagloustalaiotišladosuprotnogkrajaplatforme.Stalaje

krajograde,gledajućiprekokrovanekegradskezgradenaspoljašnjipredeo.Nisam krenuo za njom. Bio sam u nemogućoj situaciji. Već sam rekaopreviše —njenizahtevidajojkažemjošvišepredstavljalisuzamenevelikiteret.Aipak,nisammogaodajeodbijem.

Poslenekolikominutavratilaseiselanaklupupokrajmene.„Utvrdilasamštatrebazavenčanje."„Jošjednaceremonija?"„Ne,mnogojejednostavnije.Samotrebadapotpišemojedanformulari

damosvakosvomešefupojedanprimerak.Imamteformularedole —stvarnosuvrlojednostavni."

„Značimoglibismodaihpotpišemoodmah."„Da."Pogledalamejeuozbiljeno.„Hoćeš?"

„Naravno.Ati?"„Da."„Uprkossvemu?"„$tahoćešdakažeš?"upitalaje.„Uprkos činjenici da u svakom razgovoru bez izuzetka naletimo na

neštoštojailinemoguilinebitrebalodati kažem —idationdakrivicuzatobacašnamene."



„Totebrine?"„Prilično."„Možemodaodložimobrak,akotisetakovišesviđa."„Dalibitimeištabilorešeno?"Nije mi bilo najjasnije što bi eventualni raskid naše veridbe značio.

Pošto su gilde neposredno učestvovale u našem formalnom vereničkomupoznavanju,kakvoćemonovokršenjesistemapočinitiakosadkažemodanećemo da se venčamo? S druge strane, kad su jednom obavili tuceremonijuupoznavanja,nisunanasvršilinikakavdaljipritisakdaseodmahvenčavamo. A što se nas samih ticalo, jedino su nas razdvajale oveneprijatnostiizazvaneograničenjimakojasuproisticalaizmojezakletve.Danijetoga,bilibismosavršeno usklađenpar.

„Damitomaloodložimo",rečeViktorija.Kasnijetogadanavratilismoseunjenusobu.Znatnonamjelaknulo.

Pričali smo mnogo, zaobilazeći pažljivo one teme za koje smo znali da

izazivajuprobleme —idokjedošlovremezaspavanje,našistavovisusepromenili.Kadsmoseujutroprobudili,potpisalismoteformularei odneliihsvakovođisvojegilde.IzvidnikKlauzevicnijebiougradu,alisamnašaodrugogpripadnikaizvidničkegildekojijeprimioformularuimeKlauzevica.Činilosedasusviodredazadovoljni.KasnijetogadanaViktorijinamajkaprovela je mnogo vremena s nama, pričajući nam o novim slobodama iprednostimakojećemoimati.

PrenegoštosamnapustiogradivratioseMalčuskinuiprugama,izneosamizinternatasvesvojepreostalestvariiuseliose,zvanično,uViktorijinu

sobu.Oženjenčovek —atek652miljestar.

10Tokomsledećihnekolikomiljamojživotsekretaouhodanomstazom

kojaje,najčešće,bilaprihvatljiva.Prilikomposetagradu,saViktorijomsamživeou udobnosti,sreći i ljubavi.Onami jepričalaosvomposlu,pasamprekonjesaznavaokakoseupravljasvakodnevnimživotomgrada.Ponekadmi je postavljala pitanja o mom radu napolju, ali je njena prvobitnaradoznalostizgledaizbledela,ilijeViktorijamoždasmatraladanijedobrodameotomeispituje,jeronakvihneprijatnihnapetostivišenijebilo.

Napolju,mojepripravništvojeodmicalo.Štosamvišeučestvovaouradu izvangrada, tosamvišeuviđaokoliko jezajedničkog,složnog trudapotrebnodabisegradpomicao.

KadsezavršilamojaposlednjamiljasaMalčuskinom,prebačensam,po naređenjuKlauzevica,umiliciju.Tomejeneprijatno iznenadilo,jersampretpostavljaodaćupozavršetkuobukesašincimapočetiradusopstvenoj,izvidničkojgildi.Pokazalose, međutim,daćusvaketrimiljebitiprebacivanudruguprvorednugildu.

Bilo mi je žao da se rastanem od Malčuskina, jer je njegova jednostavna posvećenost napornom šinskom radu imala neospornuprivlačnost.Posleonogbregaterenjebiolakšizapolaganjepruga,anovagrupa nadničara radila je bez mnogo žalbi, pa su se Malčuskinovanezadovoljstvaublažila.



Pre nego što sam se javio na dužnost u miliciju, potražio samKlauzevica. Nisam želeo da se mnogo bunim, ali sammu ipak postaviopitanjezbogčegajedonetaodlukadapređemumiliciju.

„Takoseuvekpostupa,Man",rečeon.„Ali, gospodine,mislio samda ću sadvećbiti spremanza ulazaku

svojugildu."Sedeojeopuštenizasvogradnogstola,ninajmanjeuznemirenmojim

blagimprotestom.Pomislihdaovakvapitanjanisubila neuobičajena.„Moramo da održavamo punu snagu milicije. Ponekad je potrebno

regrutovatiidrugegildašedabranegrad.Utomslučajunemavremenazanjihovu obuku. Svaki prvoredni gildaš odslužio je svoj milicijski rok — pamorateivi."

Tusevisenijeimalo šta diskutovati.Takosampostao,isledećetrimiljeostao,samostrelacdrugeklaseMan.

Tajperiodbiomijeodvratan;besneosamzboggubitkasvogvremena i

zbog neosetljivosti ljudisakojimasambioprimorandaradim.Znaosamdaćutakvimstavomsamootežatisebiživot,atakojeibilo;urokuodnekolikočasovapostaosamvaljdanajnepopularnijiregrutučitavojmiliciji.Stvarisumi bile olakšane jedino prisustvom dvojice drugih šegrta — jednogtrampadžijeijednogšinca —kojisu,izgleda,imalisličnomišljenjekaoja.Onisu, međutim, imalikorisnusposobnost prilagođavanjanovoj sredini pa sutrpelimanjenegoja.

Milicijskeprostorijebilesunasamomdnugrada,ujednojzonipokrajštala.Sastojalesuseoddvevelikespavaonice.Bilismoprinuđenidaživimo,

jedemo i spavamo u uslovima nepodnošljive prenatrpanosti i prljavštine.Danesmoprovodiliuvežbanjukojemisečinilodanemakraja.Išlismonadugemarševepookolnimpredelima;učilisunaskakodaseborimogoloruki,kakodapreplivavamoreke,kakodasepenjemonadrveće,kakodajedemotravu —ijošmnogodrugihbeskorisnihstvari.Doksamstigaodokrajatetrimilje,naučiosamdagađamsamostrelom,ali idasebranimgoloruk.Stekaosamnekolikoogorčenihneprijatelja;znaosamdaćujošdugomoratidaimsesklanjamsputa.Sebisamtooprostiokaoposledicuneiskustva.

Posletogaprebačensamugildutrakcijaša,gdesemojeraspoloženjeodjednompopravilo.Uistinu, od togmomentapa do krajamog šegrtskogperioda,životmijebioprijataniplodonosan.

Ljudi koji su našem gradu obezbeđivali vuču bili su tihi, vredni iinteligentni.Kretalisusebezžurbe,alisuuvekuspevalidasvojposaoobave —itodobro.

Moje jedino dosadašnje iskustvo sa njihovim radom —onokad samgledaoizvlačenjegradapomoćučekrka —nijemipokazalopuniobimnjihovihaktivnosti.Trakcijasenijesastojalasamoutomedasegradpomakne,većjeuključivalainekeunutrašnje stvarigrada.

Otkrio sam da se u centru grada, na najnižem nivou, nalazi veliki

nuklearnireaktor.Iznjegajegraddobijaosvusvojuenergiju,a ljudikojisunjime upravljali bili su ujedno zaduženi i za gradske komunikacije i zavodovodikanalizaciju. Mnogiodtrakcijašabilisuhidroinženjeri;saznaosamdajegradsavprožetkomplikovanimpumpnimsistemomkojijeobezbeđivaodasevodatakorećidoposlednjekapireciklira.Nasvojužasvideosamdamašinezasintetizovanjehranepočinjuaparatomzafiltriranjeotpadnemaseiz kanalizacije. lako su sintetizovanje hrane programirali i obavljali



administratoriizgrada,okoličini(aiokvalitetu,ponekad)tehraneodlučivaloseutrakcijaškojpumpnojstanici.

Takoreći na poslednjem mestu medu funkcijama reaktora bilo jeobezbeđivanjeenergijezapokretanjevelikihčekrka.

Biloihješestibilisuugrađeniumasivnočeličnokućištepostavljenoudnograda,itounizu,pravcemistok-zapad.Odtihšestčekrkasamosepetkoristilo odjednom, pri bilo kom pokretanju grada; jedan je uvek bio naremontu, i to svaki put sledeći, redom. Kod tih čekrka glavni razlog zazabrinutostbilisuležajevikojisuseposlemnogohiljadamiljaupotrebejakoistrošili.Tokomtogvremenakojesamproveosatrakcijašimabilojenekihdebata o pitanju treba 'li izvlačiti grad pomoću samo četiri čekrka, što biomogućilodaremontčekrkabudeduži,ilipomoćusvihšestčekrka,čimebise smanjilo habanje. Izgleda da je konsenzus bio da se zadrži sadašnjisistem;nikakvekrupneodlukenisudonete.

Jedan od poslova na kojima sam sa trakcijašima radio bio je

kontrolisanjekablova.Tosemoralosvakiputizpočetkaraditi,jersukablovibilistarikolikoičekrci,pasusekidaličešćenegoštojeidealno —aidealnojedasenekidajunikad.Gradjekoristiošestkablova;svakiodtihšestjeponekolikoputabiopopravljan,isvakijenapojedinimsvojimdelovimapočeoda se krza, oštećuje. Zato je pre svakog izvlačenja grada svaki od petkablova koji će biti upotrebljeni bilo potrebno stopu po stopu pregledati,očistiti i podmazati, a i povezati onamesta gde su vlakna počela da serasplićuikidaju.

Uvek se pričalo — i u reaktorskoj dvorani, i napolju tokom rada sa

kablovima —omogućnostimadasenadoknadizakašnjenje igradprimakneoptimumu.Omogućnostimadasečekrciusavrše,omogućnostimadaseobezbede novi kablovi. Činilo se da u ovoj gildi sve vrvi od ideja. Ipak,trakcijaši se nisu prepuštali teoretisanju; veliki deo njihovog rada bio jeposvećensasvimpraktičnimstvarima.Naprimer,doksamjabiotuotpočetjeradnakonstruisanjunovogrezervoarazavodu.

JednaprijatnaprednostmogradasatrakcijašimabilajeutomeštosammogaosaViktorijomdaprovodimnoći.lakosamseuvečevraćaounašusobusavvreoiprljavodposla,ipaksamtokomtogkratkogperiodauživaouudobnostimadomaćegživota iu zadovoljstvimaradnogmestanakomesevredelotruditi.

Jednogdana,radećiizvangrada,doksmojedankablizvlačilimašinompremadalekomukopanomuporištu,pitaosamgildašasakojimsamradiooGelmanuDžejsiju.

„Tojejedanmojstariprijatelj,šegrtuvašojgildi.Znateliga?"„Starjeotprilikekolikoivi,zarne?"„Malostariji."„Dobilismodva-tripripravnikaprenekolikomilja.Nemogudasesetim

njihovihimena.Mogudaproverim,akoželite."

MojaželjadavidimDžejsijazasnivalasenaradoznalosti.Odavnoganisamvideo;želeosamdauporedimsvojeutiskesautiscimanekogkojeprolaziokrozistiproceskaoija.

Kasnijetogadanarečenomijedasudobilisamodvapripravnikaidaje jedanodtedvojicebioDžejsi.Pitaosamkakobihmogaodastupimukontaktsnjim.

„Onsenekovremenećepojavljivati."



„Gdeje?"rekoh.„Otišaojeizgrada.Sišaojedole,uprošlost."Vrememogradasatrakcijašimazavršiloseiprebrzo.Premeštensam

međutrampadžije,datuprovedemsledećetrimilje.Kadsamtosaznao,nisamsebašprevišeobradovao,jersamsesećaoonognjihovogpoduhvatakomesamprisustvovao.IznenadiosamsekadsamsaznaodaćuraditisatrgovcemKolingsom —ajošvišekadsamotkriodajeupravoontražiodajabudemnjemudodeljen.

„Čuosamdapristupatenašojgildinatrimilje",rečeon.„Pomisliosamdabihmogaodavampokažemdasenašposaonesastojiisključivoodsukobasapobunjenimgrabcima."

Kao i drugi gildaši, Kolings je imao sobu u jednoj od prednjih kulagrada.Tumijepokazaodugisvitakhartijanakomesevideodetaljanplan.

„Naglavninu ovoga nemorate obraćatimnogopažnje. To jemapaterenakojiležiprednama;načinilisujeizvidnici."Pokazaomijesimboleza

planine, reke, doline, strme uspone — vitalne informacije za one koji suplanirali kojom će putanjom grad nastaviti svoj dugi spori put premaoptimumu.„Ovicrnikvadrati predstavljajunaselja.Tojeonoštonaszanima.Kolikojezikagovorite?"

Rekaosammudamiu internatustranijezicinikadnisudobroišliodruke,tedagovorimsamofrancuski,itoslabo.

„Ondajebašdobroštoneplaniratedaunašojgildiostaneteduže",rečeon.„Znanjestranihjezikanamajevrlo bitno."

Rekaomijedameštaniuovomkrajugovorešpanskiidasuonidrugi

trampadžije,moralidaučešpanskiizjedneodknjigaubiblioteci,zatoštougradu nije bilo nikoga španskog porekla. Nekako su uspevali da sesporazumeju,alisuimnovidijalektistvaraliinoveteškoće.

Kolingsmi je rekaoda od svih prvorednih gildi samo šinci redovnoupotrebljavaju nadničare. Ponekad su mostograditelji morali da unajmeradnike,alinakratko;glavninaposlanašihtrgovacasastojalaseutomedaangažuju fizičke radnike za rad na prugama i da organizuju nešto što jeKolingsopisaoizrazom„transfer"

„Štajeto?"zapitahistogčasa.„Tojeonozbogčegasmotolikoneomiljeni",rečeKolings„Gradtraži

naseljagdehranenemadovoljno,gdevladabeda.Srećomza grad,ovojesiromašankraj, takoda smo u jakojpregovaračkoj poziciji. U mogućnostismo da ponudimo meštanima hranu, tehnologiju koja će im pomoći uobrađivanju zemlje, lekove, električnu struju — zauzvrat muškarci rade zanas, a mi pozajmljujemo njihovemlade žene. One dođu u grad, ostanukratko,ieventualnorodenove građane."

„Čuosamzato,inemogudaverujemdasetostvarnodogađa",rekoh.„Zaštodane?"„Zarnijeto —nemoralno?"

„Zarjenemoralnoštoželimodaunašemgradubudestanovnika?Bezsvežekrviizumrlibismozadve-trigeneracije.Većinadecerođeneugradusudečaci."

Setiosamseonebitkesa radnicima. „Aliženekojese transferišuugradponekadsuudate,zarne?"

„Da.Aliostajusamokolikojepotrebnodarodejednodete.Posletogaslobodnesudaodu."



„Štabudesadetetom?"„Akojedevojčica,ostajeugraduinegujeseujaslicamaiinternatu.Ako

jedečko,majkamožedagapovedesasobomilidagaostaviugradu."AtadsamshvatiozaštojeViktorijaonakoobazrivogovorilao tojtemi.

Mojamajkajedošlaizspoljašnjegsvetaunašgrad,akasnijejeotišla.Nijemepovelasasobom.Odbacilameje.Alitosaznanjemenijepovredilo.

Kaoiizvidnici,itrgovcisupookolnimpredelimaputovalinakonjima.Janisamumeoda jašem; iztograzloga,kadsmonapustiligradi pojahalikaseveruKolingsjejahao,ajasamporednjegahodao.Kasnijemijepokazaokako se jaše konj.Objasnio mi je da ćumorati da jašemkad se budempridružiogildisvogoca.Tehnikomsamovladavaopolako.Upočetkusamseplašioteživotinje;bilomijeteškodajekontrolišem.Postepenosamuviđaodaimammirnogidobroćudnogkonja;mojesamopouzdanjejeraslo,akonj — kaodatorazume —svejeboljeslušao.

Tadnismootputovali dalekood grada.Na severoistokusupostojala

dvanaselja;posetilismooba.Tamosunasdočekaliradoznalo,alijeKolingsoceniodaniujednomodtadvanaseljane postojinekavelikapotrebazaonimštojegradustanjudaponudi,panijenipokušaodapregovara.Rekaomi je da su gradske potrebe za radnom snagom zasadzadovoljene i daimamodovoljnotransferisanihžena.

Posle togmogprvogputovanjaizvangrada —kojejepotrajalodevetdanaizavremekogasmoživeliispavalinaotvorenomprostoru —vratiosamseugradsaKolingsomičuovestdajeNavigacionisavetdaoodobrenjedasegraditajmost.Kolingsmijeobjasniodasemogloidrukčije:dvemoguće

putanjebilesupredgradom.Jednajevodilaukosokaseverozapadu;onajeizbegavala uzanu klisuru, ali je vodila preko brdovitog terena sa mnogoodvaljenihstena.Drugajevodilaprekoravnijegterenaaliiprekoklisuregdese morao izgraditi most. Odabrali su ovu drugu mogućnost, a svuraspoloživuradnusnaguprebaciliprivremenoumostograditeljskugildu.

Poštojesadizgradnjatogmostaimalaprioritet,Malčuskinidrugišincizajednosasvojimekipamaposlatisudagrademost.Upomoćimjedošlaipolovinamilicije, oslobođenasvihdrugihdužnosti.Postavljanjeprugaprekomostanadgledalisutrakcijaši.Krajnjaodgovornostzakonstruisanjemostaležalajenamostograditeljima.Onisuodtrgovačkegildezatražilijošpedesetnadničara.

Kolings i drugi trampadžije, trgovci, odmah su krenuli ka bliskimnaseljima.Menesuodvelina gradilištemosta istavili podnadzor jednogmostograditelja —itoViktorijinogoca.

Kadsamvideoklisuru,shvatiosamdaćeonabitivelikiproblemzagraditelje, Bila je, na mestu odabranom za prelazak grada, široka okošezdesetmetara,anjenizidovisusaobestranebilitrošniirazlomljeni.Brzarečicajurilajepodnuklisure.Semtoga,severnastranaklisurebilajeokotrimetraniža od južne strane, što je značilo da će grad. silazeći samosta,

moratijošnekovremedasekrećesilaznomrampom.Mostograditeljskagildaodlučilajedamostbudevisećegtipa.Nijebilo

dovoljnovremenadasegradilučnakonstrukcijaili horizontalna konstrukcijasapodupiračima.Jedanomiljenimetodnašihmostograditelja —dasečitavprostor ispod mosta popuni jakim drvenim skelama — nije se mogao uovakvojklisuriprimeniti.



Odmahjepočelaizgradnjačetirikule,dvesajužneidvesasevernestraneprovalije.Pravilismoihodčeličnihcevi.Kulenisuostavljaleutisaknekenaročitemasivnosti.Utokuizgradnjepadenamjedanradniksajednekuleipogibe;radsmonastavilibezzastoja.Uskoropotomimaosamprilikedauđemugradbaškadjepočelojednopomicanječekrcima.Tadsampoprviputboraviougradusvestandaseonupravokreće.Bilojezanimljivoprimetitidanijebilonikakvog osećanja kretanja.Međutim,nekakvabukakao

dajeproželagradiznutra,madanemnogoprimetna;pretpostaviosamdajeizazvanaradommotorakojisuokretaličekrke.

TokomtogposlednjegboravkaugraduViktorijamijesaopštiladajetrudna —štojenjenumajkusilnoobradovalo.Ijasambiooduševljen.Samonekolikoputauživotusamsenapio;ovojebiojedanodtihtrenutaka.Popiosamsuviševinaipotomsamnapraviobudaluodsebe.Nikominijezamerio.

Kadsamopetizašaoizgrada,videosamdaseuobičajeniposaookoprugaikablovanastavlja —uzstalnunestašicuradnesnage —idasmosamo

dvemilje udaljeni od mestagde se gradio most. U razgovoru sa jednimtrakcijašem saznao sam da se grad sada nalazi samo milju i po izaoptimuma.

Tuinformacijunisamstvarnoshvatiosvedokmikasnijenijesinulodamostondamorabitipolamiljeseverno odoptimuma.

Uslediojedugizastoj.Gradnjamostaodmicalajesporo. Posleonetučeuvedenesuoštrijebezbednosnemere;mostograditelji,amedunjimaiLerua,mnogoputasuproveravalistrukturnusnagumosta.Doksmoradili,saznalismodapolaganješinazagradodmičesporo —nanekinačintojebiloidobro,

jermostjošnipribližnonijebiogotov,ali sdrugetačkegledištatojebilološe,bilojeuzrokzazabrinutost.Ubeskonačnomhitanjuzaoptimumom,nijebiopoželjannikakavgubitakvremena.

Jednogdanaseproširilavestdasegradilištemostanalazitačnonaoptimumu. Čuvšito,ponovosamosmotrionašuokolinu,alinisam primetioda je optimumdoneo išta neobično.Opet sam se zapitao u čemu je tajspecijalni značaj optimuma, ali proticanjem dana optimum se na svojtajanstveninačinudaljiokaseveruiistotakoseudaljioizmojihmisli.

Poštosusvesnagegradasadbile usredsređenena građenjemosta,nijesemoglomislitinaneko unapređivanjemogpoložaja.Svakihdesetdanadobijaosamodsustvo —kaoIsvakigildašnaradilištu —alisadnikonijenipomišljaoda meuvodiu znanjaofunkcijamaraznihgildi.Izradamostabilajeprimarna.

Neki drugi poslovi ipak su se nastavljali. Nekoliko koraka južno odmostabilasuukopanauporištazakablove;prugesudotihuporištastigle.Došaojeičasdasegradizvučečekrcimadotetačke.Potomjegradstajao,tih,nadomakprovalije,čekajućidasemostdovrši.

Najtežiinajnapornijideograditeljskogposlanastupiojekadjetrebaloizmeđujužneisevernekulemostarazapetilanceiondaonjihokačitišine.

Vremejeprolazilo;Leruaidrugiizmostograditeljskegildezabrinulisuse.Saznaosamdajetobilozatoštoćeodmicanjeoptimumakaseveruizazvati,uskoro,pojavuistogonogproblemakojijemučioMalčuskinauslučajušinazaostalihnajugu:pojavićeseiskrivljenja.Doduše,mostjebiokonstruisantakodadonekemerebudeotporannatupojavu,alijeipakpostojalagranicau daljem odgađanju prelaska. Sad se radilo i po celu noć, pri blistavoj



svetlosti lampi sa Voltinim lukom koje su elektricitet dobijale iz grada.Odsustvasuukinuta,organizovanesusmene.

Polagane su velikeploče; na njih su Malčuskin i ostali šinci odmahpolagalipruge.Zatovremenovavučnauporištaukopanasusevernoodmosta,alinemnogodaleko.

Gradnamjebiotakoblizudasmomogli daspavamousvojimsobamaunjemu.Zbunjivalamejerazlikaizmeđuekstremneaktivnostinagradilištuirelativnosmirene, normalne atmosfere svakodnevnog radaugradu.Mojeponašanjeočiglednojeodražavalotuzabunu,jersuViktorijinapitanjaoradunapoljuopet učestala.Tojepotrajalonekovreme.

Uskoro je, međutim,most biogotov. Zastoj je produžen timeštosuLeruaidrugimostograditeljičitavjedandanobavljaliserijusloženihtestova.Kad su najzad proglasili most sigurnim, izraz zabrinutosti nije nestao sanjihovihlica.Tokomnoćigradsepripremiozavučučekrcima.

Uprvicikzore,trakcijašisudalisignal„čisto" —igrad počebeskonačno

opreznodasepomičenapred.DabihboljevideopopeosamsenajednuoddveKulesajužnestraneprovalije.Kadsuprednjitočkovigradapolakonaišlinamost,osetiosamkakokrozčitavukuluprolazejakevibracije;lancisuprimaliopterećenje,Uslabojsvetlostiizlazećegsuncavideosamkakosetilancinašegvisećegmostapodteretomsavijajuudubljukrivinu.Leposevidelokakoseprugepovijajupodsvojimogromnimteretom.Pogledaosammostograditeljakojimijebionajbliži;čučaojenakuli,samonekolikometaraudaljen od mene. Čitava njegova pažnja bila je prikovana za meračopterećenja,kojijebiopričvršćennalanaciznadnašihglava.Nikoodonih

koji suposmatrali ovu delikatnuoperaciju nije govorioniti semicao, jer inajmanjiporemećajmogaojedanaruširavnotežu.Gradjeodmicaoiuskoro jenamostzalegaocelomsvojomtežinom.

Tišina je presečena snažnim praskom koji je potom odjekivao odkamenihzidovaklisure:jedanodkablovaseprekinuoiošinuounazadkaobič, posred stroja milicije. Most je zadrhtao; čuo sam kako duboko uunutrašnjosti grada čekrk iznenada oslobođenopterećenja naglo ubrzavastvarajućipritomuzlaznicvilećizvuk.Trakcijaškojijekontrolisaodiferencijalodmah je isključio taj čekrk. Sada vučen sa samo četiri kabla, primetnosporije,gradjenastaviosvojimputem.Severnoodprovalijeprekinutikablležao je na zemlji krivudavo kao zmija; ispod njega su bila tela petoricemilicionera.

Najkritičniji deo prelaska završen je: grad je prošao između dvesevernekuleipočeo polakodaklizinizrampe,premaukopanimuporištima.Uskoro je stao, ali niko nije ni reč izgovorio. Nije se ispoljilo osećanjeolakšanja, nije bilo trijumfalnih povika. Na severnoj strani provalije telapetorice milicionera staviše na nosila i pripremiše za prenošenje u grad.Gradjeuovomčasubiobezbedan,alisesadmnogotogamoralouraditi.Mostjeizazvaovelikozakašnjenje,pasegradsadnašaočetiriipomiljeiza

optimuma.Trebalo jeiskopatipruge,popravitiprekinutikabel.Kule ilancevisećeg mosta trebalo je razmontirati i sačuvati za eventualnu kasnijuupotrebu.

Uskoroćesegrad opetpokrenuti,vučenistimčekrcima —uveknapred,uveknasever,upravcuoptimumakojijeuveknekakouspevaodanamzakojumiljuizmakne.



Drugideo

11HelvardManjejahao.Stajaojenauzengijamaanagnuosenapred,

tako da mu je glava bila uz sam vrat velike mrke kobile. Uživao je uosećanjima proisteklim iz brzine: u lepršanju svoje kose na vetru, udrobećem zvuku šljunkovitog zemljišta pod udarcima kopita, u talasanjumišićavih bokova životinje, u večnoprisutnom osećanju da će doći doposrtanjai zbacivanja.Jahaojenajug,udaljavajućiseodprimitivnognaseljakojejeupravonapustio;prekobrežuljakaiprekoravnicekretaoseprema

graduzvanomZemlja.NajzadseizajednogbrežuljkaukazaogradZemlja.Helvardjeusporiokobilu,preveojujeu kas,ondanačiniovelikipoluokrettako da je sad jahao tamo otkuda je došao, na sever. Uskoro se kobilakretalahodom.Danjepostojaosvevreliji.Helvardjesjahaoipošaopešice,naporedosakobilom.

RazmišljaojeoViktoriji,sadavećmnogomiljatrudnoj.Izgledalajelepoizdravo,amedicinskiadministratorjerekaodatrudnoćadobronapreduje.Helvardususada dozvoljavalidužeboravkeugradu.Viktorijaionprovodilisumnogodanazajedno.Srećom,gradseopetkretaoprekoravnogterena;Helvardjeznaodabiuslučajuizgradnjedrugogmosta —iliuslučajubilokakveopasnosti —njegoviboravciugradubilidrastičnoskraćeni.

Čekaojedanjegovompripravništvudođekraj.Većjedugoinapornoradiousvimgildama —semujednoj,svojojsopstvenoj,izvidničkoj.TrgovacKolingsrekaomujedasekrajnjegovog,Helvardovog,šegrtovanjasasvimprimakao;bilojezakazanodaHelvardkasnijetogadanaodenarazgovorkod izvidnika Klauzevica i da tomprilikom formalno saopšti šta je dosadpostigao.

Kraj svogšegrtovanjačekao jesanajvećimnestrpljenjem lakojeposvojim emocijama još bio mladić, po gradskim merilima bio je potpuno

odrastao;raditogase,zapravo,trudio.Potpunosvestangradskiheksternihprioriteta,iakoneinjihovihsuštinskihuzroka,čekaoje,spreman,svojutitulupunopravnoggildaša.U poslednjihnekolikomilja njegovo telo je ojačalo,postalojemišićavoivitko,anjegovakožajeodsuncapocrnela,dobilajezdravudubokozlatastuboju.Nijesesadaposlejednogdanafizičkogradabudioukočen;obavljanje teškihzadatakaispunjavalogajezadovoljstvom.Kodvećinegildašapodčijimnadzoromjeradiostekaojeuglediomiljenost,zatoštojebiovoljandaradinapornoibezpogovora.Apoštoseinjegovporodični život u gradu stabilizovao, pošto je sa Viktorijom ostvario vezu

postojanu i punu ljubavi, postao jepoznati prihvaćenkao čovekkome jebezbednostgradamoglabitipoverena.NaročitodobruiprijateljskusaradnjuHelvardjeostvariosa trgovcem

Kolingsom.Kadjeodslužiosasvakomgildomobavezniperiododtrimilje,dopuštenomujedasledećihpetmiljaprovedeubilokojojgildisemusvojojsopstvenoj;mogao je da bira.Odmah je zatražio da radi sa Kolingsom.Posaotrgovački,trampadžijski,privlačiogaje,zatoštomujeomogućavaodasebar donekleupoznasanačinomživotameštana.



Gradjeutovremeprolaziokrozjednugolu,neplodnuvisiju.Naseljasubilamalobrojna.Onanaseljanakojajegradnailaziobilasugotovouvekzgurenaokonekolikopolusrušenihstraćara. Bedajebilaužasna,zaraznebolestisuharale.Nikakvecentralne administracijenije bilo;svakonaseljeimalojenekusvoju,drugačijuorganizaciju.PonekadsuKolingsovi ljudibilidočekivani saneprijateljstvom;ponekadstanovništvo nanjih jednostavnonije obraćalopažnju.

Trampajezavisilauglavnomoddobrogodmeravanjasituacije;trebalo je oceniti potrebe i načinmišljenja jednog naselja, a onda pregovarati uskladustim.Uvećinislučajevapregovorisubilijalovi;takorećijedinoštojesvimnaseljimabilozajedničkobilojedubokoukorenjenoosećanjeletargije.Ali kadbiKolingsuspeodapodstakne interesovanjemeštana,brzobisepokazalokakvesvepotrebeoniimaju.Tejepotrebegrad,najčešće,mogaodazadovolji.Stručnoorganizovan,snabdevenvisokomtehnologijom,grad je,prevaljujućimnogomilja,sakupiovelikuzalihuhrane,lekovaihemikalija.

Iskustvo je pokazalo šta će od toga biti najviše traženo. I tako, nudećiantibiotike,seme,đubrivo,prečistačevode —aunekimslučajevimanudećiisvoju pomoć u popravljanju postojećih objekata unaseljima — trgovci suuspevalidastvoreosnovuzapostavljanjesopstvenihzahteva.

KolingsjepokušaodanaučiHelvardadagovorišpanski,aliHelvardnije imao talenta za strane jezike. Naučio je poneku frazu, ali je upregovorima,kojisučestodugotrajali,malodoprineo.

Pogodba je sklopljena sa naseljem koje su upravo mimoišli.Dogovoreno je da dvadeset ljudi dođe i radi na prugama; jedno manje,

udaljenijenaseljeobećalojedaćedatijošdesetoricu.Semtoga,petženajepristalo,ilidobrovoljnoilipodprinudom —Helvardutonijebilojasno,nitijeKolingsupostavljaopitanjaotome —dasepreseliugrad.SadsuseoniKolingsvraćaliugraddaobezbedeobećanurobuidajavenekimgildamadabuduspremnezaprihvatnovihprivremenihstanovnica.Kolingsjesmatraodasveradniketrebazdravstvenopregledati,atoćeznačitidodatniposaozamedicinskeadministratore.

Helvardjevoleodaradisevernoodgrada.Toćeuskorobitinjegovateritorija, jer tamo je, iza optimuma, gilda izvidnika obavljala svoj posao.Čestojevidaoizvidnikekakojašunasever,udalekekrajevekrozkojećegradjednogdanamoratidaprode.Jednomilidvaputvideojeisvogoca,porazgovarao sa njim ukratko. Helvard se uzalud nadao da će njegovopripravničko iskustvo doprineti da se smanji nelagodnost koja je njihoveodnoseoduvekkvarila;otacseisadponašaokaoipre.Razmišljajućidalipostojinekiposeban,dubokirazlogzato,Helvardje zaključiodaverovatnoipak ne postoji, zato što je Kolings jednom prilikom, u razgovoru u gildiizvidnika, pomenuo izvidnika Mana i rekao: „Čovek sa kojim je teškorazgovarati.Kadgaupoznaš,prijatanje,alinevolidruštvo."

PoslepolasataHelvardseopetpopeonakobilui poteraojehodom;

vraćaoseonimputemkojimjedojahao.NeštokasnijenaišaojenaKolingsa,kojiseodmaraousencijednevelikestene.Helvardmusepridružio;zajednosujeli.Vodanaseljadaoimje,kaoznakdobrevolje,velikikomadsvežegsira.Sad sudeotogsirapojeli,uživajućiupromeniposlenjihoveuobičajenesintetskehrane.

„Ako oni jedu ovo", reče Helvard, „ne vidim da će im biti mnogopotrebneonenašepomije."



„Nezamišljajdaovojedučitavovreme.Ovojebionjihovjedinikomadsira.Verovatnosuganegdeukrali.Nisamvideostoku."

„Ondazaštosunamgadali?"„Potrebnismoim."PoslenekogvremenaHelvardiKolingsnastavišesvojekretanjeprema

gradu.Obojicasupešačili,vodećikonjezasobom.Helvardseuistimahradovao što se vraća u grad i tugovao što je šegrtovanju došao kraj.ShvatajućidaverovatnonikadvišenećebitisaKolingsom,osetiojeusebibuđenjejednestare,dugozatrpavanenameredaprogovorionečemuštoga jepovremeno ljutiloibrinulo —aočemujemogaorazgovarati,odsvihkojejevangradasretao,jedinosaKolingsom.Nekovremejetajproblempretresaoćutke,ondasekonačnoodlučiodaprogovori.

„Neštostesečudnoućutali",rečemuKolingsiznenada.„Znam —izvinite.Predomišljamseostupanjuugildu.Nisamsiguranda

samspremanzato."

„Zašto?"„Tonijelakoreći.Radiseonejasnojsumnji."„Želitelidapričateotome?"„Da.Zapravo —moguli?"„Nevidimzaštone."„Pa, neki od gildaša se ne bi složili", reče Helvard. „Bio sam vrlo

zbunjenkadsamprviputizašaoizgradainaučiodanepostavljamsuvišepitanja."

„Okojimpitanjimaseradi?"

Helvardjeodlučiodaprekinedaljapravdanja.„Pitanjaseodnosenadvestvari —naoptimuminazakletvu.Ijednoidrugomezbunjuje."

„Nikakvočudo.Saproticanjemmilja,radiosamsadesetinamašegrta,isvisusebrinulizbogtedvestvari."

„Možete limikazationoštoželimdaznam?"Kolingsjeodmahnuoglavom.„Ooptimumunemogu.Totrebasamida

otkrijete."„Ali sve što o njemu znam jeste da se kreće na sever. Da li je to

proizvoljno određeno?"„Nijeproizvoljno —alinemoguo tomedapričam.Dajemvamsvoje

obećanjedaćeteveomaskorosaznatitoštoželitedaznate.Aštanijeuredusazakletvom?"

Helvardjejedantrenćutao.Ondareče: „Vikadbiste saznalidasamjejaprekršio —kadbisteto

saznaliovogčasa — ubilibisteme.Jelitako?"„Poteoriji,da."„Aupraksi?"„Danimabihbiozabrinutzbogtoga,ondabihporazgovaraosanekimiz

svojegildedavidimštaonsavetuje.Alivijenisteprekršili,zarne?"„Nisamsiguran."„Boljeje damitoispričate."„Uredu."HelvardjepočeodapričaopitanjimakojamujeViktorijapostavljala.

Trudioseda govorinanejasan,uopštennačin.AlipoštojeKolingsćutao,



Helvardjeiprotivsvojevoljepočeodazalaziudetalje.Uskorojeponavljao,takorećiodrečidoreči,sveonoštojeViktorijirekao.

KadjezavršioKolingsreče: „Nevidimrazlogvašebrige."„Kako to?"„Štagoddastesvojojženirekli,odtogaštetenema."Hodali su dalje; uskoro im se grad pojavio na vidiku. Zapazili su

uobičajenuaktivnostokopruga.„Alinemožetodabudetektakojednostavno",rečeHelvard.„Zakletva

jevrločvrstoformulisana,akaznakojaseunjojpominjenijebašmala."„Tačno — ali današnji gildaši su je nasledili. Ta zakletva nam je

ostavljenaunaslede,amićemojesledećimgeneracijamaostaviti.Ivićetetakopostupiti.Toneznačidasegildesanjomslažu,aliznačidanikojošnijesmislioboljualternativu."

„Značigildebivoleledaseotarasetezakletve,akobitobilomoguće?"rečeHelvard.

Kolingsseiscerionanjega.„Nisamtorekao.Istorijagradaprotežesedaleko u prošlost. Osnivačgrada bio je čovek po imenu FrensisDesten;verujesedajeonuveozakletvu.Kolikomimožemo,naosnovuzapisaiztihvremena, dazaključimo, takva tajnostbila je tada verovatno poželjna.Alidanas —pa,stvarisudanasmaloopuštenije."

„Alizakletvaostaje."„Da,ajabihrekaoda je isadkorisna.Ugradu imamnogo ljudikoji

moždanikadneće saznati štaseovde događa —ali nikad imneće ni bitipotrebno da to znaju. Takvi su uglavnom angažovani na obezbeđivanju

unutrašnjegfunkcionisanjagrada.Onidolazeukontaktsavangrađanima — naprimer,sa transferisanimženama — ikadbipočelisuvišeslobodnodapričaju,moždabi svimeštaniizokolnihkrajevasaznalipravuprirodugrada.Iovako imamonevoljasameštanima,naime sa 'grabcima' kako ihmilicijazove. Vidite, opstanak našeg grada jeveoma neizvestan, pa gamoramobranitiposvakucenu."

„Jesmoliuopasnosti?"„U ovom trenutku nismo. Ali ako bi došlo do bilo kakve sabotaže,

opasnostbibilaneposrednaivelika.Većsmonepopularni.Nebibilokorisnodozvolitidaseuztunepopularnostraširiisaznanjeonašojranjivosti."

„Mogu li,onda,dabudemotvorenijisaViktorijom?"„Prosuđujtesami.OnajeLeruaovaćerka,zarne?Razumnadevojka.

Doklegodonatoštoodvasčujezadržavazasebe,nevidimdaćeikakveštetebiti.Alinemojtesadpričatiprevelikombroju ljudi."

„Neću",rečeHelvard.„lnepričajtevišeonekakvomkretanjuoptimuma.Nekrećese."Helvardgapogledaiznenađeno.„Menisureklidasekreće."„Reklisuvampogrešno.Optimumjestacioniran."

„Ondazaštogradnikadneuspevadagadostigne?"„Ponekadiuspeva",rečeKolings.„Alinemožedugodasezadržina

optimumu.Zemljištese ispodoptimumastalnoizmičenajug."



12Prugesuseprostiraleokomiljunaseverodgrada.Prilazeći,Helvardi

Kolings su videli kako radnici vuku jedan od kablova prema ukopanomuporištunakrajupruge.Zadanilidvagradćeseopetpokrenutinapred.

Povelisukonjeprekošina,nastavilihodompremagradu.Tuse,nasevernojstrani,nalazioulazumračnitunelkojiseprotezaoispodgrada.Tajtuneljebiojedinizvaničniulazugrad.

HelvardjesaKolingsomotpešačiosvedoštala.Srdačnoserukovaše.„Doviđenja,Helvarde."„Vitokažetesanekomkonačnošću."Kolingsjeslegnuoramenimakaodasestvarnjegavišenetiče.„Neko

vremesenećemoviđati.Srećno,sinko."„Kudaćete?"

„Janikud,aliviidete.Samobuditeobazrivi —isnalaziteseuonomeštoćesedogoditikakonajboljeznate."

Prenego što je Helvardmogaoda odgovori taj čovekse okrenuo ižurnootišaouštale.ZamomenatjeHelvardbiouiskušenjudapodezanjim,alijeosetiodaodtogane bibilo.nikakvekoristi.MoždamujeKolingsiovakorekaovišenegoštomujebilodozvoljenodakaže.

Ispunjensvakovrsnimosećanjima,Helvardjeprodužiotunelomsvedolifta. Čimjekabinaliftastigla,popeosenačetvrtisprati potražioViktoriju.Nijebilaunjihovojsobi,pajepošaoupogonzaproizvodnjusintetičkehrane.

Sadjebilatrudnavišeodosamnaestmilja,alijenameravaladaradi doklegodbudemogla.Kadgajevidela,napustilajesvojuklupu.Zajednosusevratiliunjihovu

sobu.DoHelvardovog izlaska predKlauzevicaostalo je još dva sata. Tovremesuproveliubeznačajnimrazgovorima.Kasnije,kadsuizlaznavrataza platformu otključana, proveli su nekoliko minuta zajedno na svežemvazduhu.

UzakazanovremeHelvardsepopeonasedminivo.Ušaojeugildaškiblok.Sadamuovajdeogradavišenijebionepoznat,aligajeposećivaoretko;jošisadgajeblizinastarijihgildašainavigatoraispunjavalaizvesnimstrahopoštovanjem.

U prostoriji izvidničke gilde čekao ga je Klauzevic, slim. Srdačno jepozdravioHelvardaiponudiomuvino.

Iz izvidničkesobebilojemogućnogledatikrozmaliprozorna sever.Helvard je video teren ispred grada, brdoviti predeo kojim se, obavljajućisvojedužnosti,kretaoproteklihdana.

„Dobrostesesnašli,pripravničeMan."„Hvala,gospodine."„Da li se osećate spremnimdapostaneteizvidnik?"

„Da,gospodine."„Dobro —satačkegledištagilde,nemarazlogadaneuspete.Većsu

stiglinekipovoljniizveštajiovama."„Saizuzetkommilicije."„Netrebatodavasbrine.Vojničkiživotnijezasvakoga."Helvardjeosetioizvesnoolakšanje.Pitaose,dotad,dalisuizveštajio

njegovomslabomuspehuumilicijivećstigliunjegovugildu.



„Svrhaovograzgovora",rečeKlauzevic,„sastojiseutomedavamsesaopštištaćesesadadešavati.Napapiru,ostalojedaunašojgildibudetepripravnikjoštrimilje,alištosemenetičetoje čistaformalnost.Preistekatogrokamoratepoćinaput.Tojedeovašeobuke.Izgledisudaćetebitiodsutninekovreme."

„Mogulipitatikolikodugo?"rečeHelvard.„Tojeteškoreći.Nekolikomilja,svakako.Moždasamodeset-petnaest

milja,amoždaisvihstotinumiljavremena."„AliViktorija..."„Da,poznatomijedaočekujetedete.Kadbitrebalodarodi?"„Otprilikezadevetmilja",rečeHelvard.Klauzevicsenamrštio.„Bojimsedaćetemoratiutovremedabudete

odsutni.Alternativezaista nema."„Alizarsenebitoputovanjemogloodložitizakasnije?"„Na žalost ne. Postoji nešto što vi morate obaviti. Sad vam je već

poznato da grad mora s vremena na vreme da obezbeđuje,trampom,upotrebu žena vangrađanki. Te žene zadržimo što je mogućekraće, ali i tako, retko koja od njih ostane manje od trideset milja. Deopogodbekojupravimojesteinašaobavezadaihbezbednovratimounjihovanaselja —asadasututriženekoježeledaodu.Običajgradajedašegrtešaljedaihotprate,utolikopreštojetakavputujednoivažandeoobuke."

Sama priroda dosadašnjeg rada prinudila je Helvarda da postanesamouvereniji.„Gospodine,mojasupruga očekujesvojuprvubebu.Moramdabudemsanjom.u

»Nedolaziuobzir."„Štaakojaodbijemdaidem? "„Pokazaćevamseprimerakzakletvekojustepotpisali,tećeteprimiti

kaznukojajetamoodređena."Helvardjeotvorioustadaodgovori,alijezastao.Ovo očiglednonijebio

najboljitrenutakzadiskusijeovrednostizakletve.JasnosevidelodaizvidnikKlauzevicsuzdržavausebisilanbes. ČimseHelvardusprotivio naređenju,Klauzevicjepocrveneoiseo,pritiskajućidlanovenapovršinustola.

Umestodakažeonoštojestvarnomislio,Helvardzapita:„Gospodine,moguliapelovatinavašurazumnost?"

„Vimožetedaapelujete,alijanemogudabudemrazuman.Svojomzakletvom obavezali ste se da će vam bezbednost grada biti važnija odsvegadrugog.Vašagildaškaobukajepitanjebezbednostigrada —i tusevišenemaštapričati."

„Aliputsevaljdamožeodložiti?Mogaobihdaodemčimsedete rodi."„Ne."Klauzevicseokrenuoiizvukaovelikilisthartije.Jedandeolista

biojepokrivennekommapom.adrugitablicamasaciframa.„Teženemorajubitivraćeneusvojanaselja.Dokvašaženarodi,atoznačitokompribližnodevetsledećihmilja,tanaseljaćeseopasnoudaljiti.Većsuvišeod četrdeset

miljajužnoodnas.Jasnaječinjenicadastevisledećipripravniknaspiskuidazatovimoratedaidete.w

„Tojevašaposlednja reč,gospođine?"Helvardjespustionetaknutučašuvinanastoikrenuokavratima.„Helvarde,čekajte."Zastao jena vratima. „Ako treba da odem, hteo bih da vidim svoju

ženu."



„Imatejošnekolikodana.Polazitekrozpolamilje."Petdana.Gotovoništa.„Pa,onda?"Helvardvišenijevideokakvajekoristoddaljegučtivog

ponašanja.„Sedite,molimvas."Helvardje,oklevajući,poslušao.„Nemojtesmatrati

dasamnehuman. Ironijomsudbine,bašnaovomputovanjuuvidećetezaštosegraddržinekihobičajakojiizgledajunehumano.Takomiživimo;tonamjenametnuto.VašubriguzaViktorijushvatam,aliu prošlostmoratedapođete.Nepostojiboljinačindashvatiteukakvojsesituacijigradnalazi.Onoštoležitamo,najuguodnas, razlogjepostojanjunašezakletve,razlogjeprividnomvarvarstvu naših postupaka. Vi ste obrazovan čovek, Helvarde. Znate liijednocivilizovanodruštvouistorijikojejetrgovalodabinabaviloženeaondaihzadržalosamodokrodejednojedinodete?Apotomihvraćalo?"

„Ne,gospodine",rečeHelvard.„Sem..."„Sem primitivnih plemena ili divljaka koji su silovali i pljačkali. Pa,

moždamiipaknismobaštolikološi,aliprincipkogasepridržavamonijezbogtoganištamanjedivljački.Našesupogodbejednostrane,korisnesamonama,iakosečinidajedrukčije.Mipogodbupredlažemo,usloveodredimosami,platimoiidemodalje.Ovoštovamgovorimmoraseuraditi.Toštoćetenapustitisvojuženuutrenucimakadstejojnajpotrebniji,samojejednamalanehumanostproisteklaizukupnognehumanognačinaživota."

Helvardreče: „Tadva, rekaobih,nemogujednodrugomslužiti kaoopravdanje."

„Nemogu —toćuvampriznati.Alivezanistesvojomzakletvom.Ta

zakletvaimasvojkorenuistojpojaviizkojeproističuivelikenehumanosti;kadsebudete,vilično,žrtvovali,bićevamjasnije."„Gospodine,ovajgradbitrebalodapromenisvojeobičaje."„Alivićetevidetidajetonemoguće."„Videćukad budemputovaouprošlost?"„Mnogo toga biće vam tada jasno. Ali ne sve." Klauzevic ustade.

„Helvarde, dosad ste bili dobar pripravnik. Vidim da ćete u predstojećimmiljamanastavitidaraditezaovajgradnapornotdobro.Imatedobruidivnuženu,imateradičegadaživite.Nistepodpretnjomsmrću,rečvam dajemzato.Kolikojemenipoznato,smrtnakaznajošnikadnijeizvršena,alitražimdaseovajzadatak,našemgraduvažan,izvrši —itoodmah.Kadjebiorednamene,jasam tamo išao —aišaojeivašotac,išlisusvigildašibezizuzetka.Evo, uovom trenutku čak sedmorica vaših kolega — svi su pripravnici — nalazesedole,uprošlosti.Onisu moralidasesuočesanekimodricanjima,ikaoivi —nisusviradopristali."

Helvard je ustao, rukovao se sa Klauzevicem i krenuo da potražiViktoriju.

13PetdanakasnijeHelvardjebiospremanzapolazak.Nijednogtrenutka

senijeozbiljnopostavilopitanjehoćeliilineće;ipak,nijebilolakoobjasnitiViktorijizbogčegaćemoratitakodugodabudeodsutan.Natuvestonajeuprvimahreagovalaužasnuto.Zatimsenjenstavnaglopromenio.

„Naravnodamorašdaodeš.Nemojmenedakoristiškaoopravdanjezaneodlazak."

„Adete?"



„Samnomćebitisveuredu",rečeona. „$tabititolikomogaodaučiniš —ikadbibiotu?Dastojiš,čekaš,ipovećavašsvačijunervozu?Doktorićesebrinutizamene.Nijeovoprvatrudnoćaunjihovojpraksi."

„Ali —zarneželišdabudemuztebe?"rečeon.Uhvatilagajezaruku.„Naravnodaželim",reče.„Alisetiseštasirekao.Zakletvanijetako

krutakaoštosiprvobitnomislio.Znamdaideš —akadsevratišmisterijevišenećebiti.Akoje tačnoonoštotijetrgovac Kolingsrekaoozakletvi,moćićešdamiispričašštasivideo."

Helvardnijebiosiguranštaonatimehoćedakaže.Većnekovremeimao je običaj da joj poverava veliki deoonogašto je vidao i činio izvangrada;Viktorijajetoslušalasavelikiminteresovanjem.Višemuseniječiniloda je to opasno, ali ga je zabrinjavala činjenica da se ona i dalje tolikointeresuje za takvestvari, čak i zadetalje njegovih svakodnevnih rutinskiposlova.

RezultatovogabiojedaHelvardvišenijeosećaoželjudaizbegneputuprošlost; toga je,štaviše, uzbuđivalo.Tolikojeoprošlostislušao,aliuveksamopolujasno,uvekunagoveštajima;sadjedošlovremedasamtamokrene.Džejsijeuprošlosti —moždaćesenjihdvojicasresti.ŽeleojedaopetvidiDžejsija.Tolikotogasedogodiloodnjihovogposlednjegviđenja.Dalićeuopšteprepoznatijedandrugoga?

NadanodlaskaViktorijanijedošladagaisprati.Ostaviojujeusobi,ukrevetu.Tokomnoćivodilisu ljubav,nežnoiblago,šalećisesapolasrcaotome kako treba da naprave „dugotrajnu zalihu". Kad su se poljubili za

rastanak,čvrstosedržalazanjega,'nikakodapusti;akadjeizašaouhodnikizatvoriovratazasobom,učinilomusedačujenjenojecanje.Zastaoje,predomišljaosedalidajojsevrati,ondaipakprodužiosvojimputem.Nijesmatraodabiprolongiranjetesituacijebiloodikakvekoristi.

UizvidničkojsobičekaogajeKlauzevic.Ujednomuglubilajegomilaopreme;jedanvelikiplanbiojeraširenpo stolu.DržanjeKlauzevicanijebiloistokaopriprethodnomsusretu. ČimjeHelvardušao,Klauzevicgajeodveodostolaibezikakvoguvodaobjasniomuštatrebačiniti.

„Ovojekompozitniplanteritorijekojaležinajuguodnas.Baziranjenalinearnojskali.Viznateštatoznači?"

Helvardjeklimnuoglavom.„Dobroje.Jedaninčnaovojmapipribližnoodgovaradaljiniodjedne

milje —ali linearno.Izrazlogakojećetesamiotkriti,tovamkasnijenećebitiodkoristi.Dakle,gradjeuovomčasuovde —anaseljekojemoratenaćijeovde." Klauzevic je pokazao grupu crnih tačkica na drugom kraju plana.„Rastojanjedanasiznositačno42milje.Kadbudeteizašliizgradavidećetedasuirastojanjaipravcivarljivi.Zatojenajboljisavetkojivammogudatiikoji svakom pripravniku dajemosledeći: držite se traga naših pruga. Kadzađetenajug,toćevambitijedinavezasanašimgradomijedininačindase

ugradvratite.Jošisadpoznajuserupeiskopanezapragove,odnosnozabetonskeblokoveispodnjih.Jestelitozapamtili?"

„Da,gospodine."„Naovajputkrećeteizjednogglavnograzloga.Moratesepostaratida

žene koje vam poveravamo stignu bezbedno u svoje selo. Čim to budeobavljeno,vraćajteseugradbezikakvogodlaganja."



Helvard je u glavi počeo nešto da izračunava. Znao je koliko muvremenatrebadaprepešačijednumilju —samonekolikominuta.Marširajućiceodanpovrućinimogaosenadatidaće prevaliti dvanaestmilja —asaženamakojećegausporavati,polovinuodtoga.Šestmiljanadan;toznačidaćeodlazaktrajatisedamdana,povrataktriiličetiridana.Unajboljemslučaju mogao bi se vratiti u grad kroz deset dana, ili kroz jednu milju,računatonačinomkakoseugradumerilovreme.OdjednomsezapitaozaštomujerečenodanećemoćidasevratinavremedabibioprisutankadseViktorijaporodi. ŠtajeonoKlauzevicrekaoprenekidan —odsustvoćetrajatideset,petnaestmilja,amoždaistotinu!Tosenijeuklapalo.

„Bićevampotrebannekinačinmerenjarastojanja,dabisteznalikadsteu regionu tognaselja. Između grada i tog naselja postoje trideset i četirimestagdesmoukopavaliuporišnegrederadiizvlačenjagrada.Naovomplanutamestasumarkiranapoprečnimlinijamanacrtanimprekopruga.Nebitrebalodavambudemnogoteškodaihlocirate:iakosmoprekotihmesta

docnijepolagalipruge, u zemlji su ostali vrlo vidni tragovi. Držite se levespoljnepruge.Toznači:kadhodateprema jugu,držiteseoneprugekojavamjekrajnjedesno.Naseljeležisatestranenašihpruga."

„Žene će svakako prepoznati oblast u kojoj su ranije živele?" rečeHelvard.

„Prepoznaće.Asad —opremakojaćevambitipotrebna.Ona jesvaovde; preporučujem da je svu ponesete. Ne zamišljajte da neki deo teoprememožetekaonepotrebanostavitiovde;znamoštaradimo. Da lijeto jasno?“

JošjednomjeHelvardpotvrdiodamujejasno.Klauzevicionpregledalisuopremu.Jedanranacsadržavaojesamodehidriranusintetičkuhranuidvevelikečuturesvodom.Udrugomrancubilisušatoričetirivrećezaspavanje. Pored toga bio je tu namotaj jakog konopca, nekoliko kuka zanabacivanje kao da se treba pentrati uz tvrđavu, par čizama potkovanihmetalom —isamostrel,preklopljen.

„Imateliikakvapitanja,Helvarde?"„Nebihrekao,gospodine."„Potpunostesigurni?"Helvard je opet osmotrio gomilu opreme. Biće to đavolski teško za

nošenje,semakonebudemogaoteretdapodelisaženama —alipripogledunatolikugomiluosušenehranestomakmuseokretao.

„Zarnebihmogaodaživimodhranekojuuzputnađem,gospodine?"rečeon.„Menijesintetičkahranapriličnobezukusna."

„Jabihvampreporučiodanejedeteništa štovećnijeuovim rancima.Akomorate da dopunite zalihu vode, učinite to,ali samo ako imate predsobomtekućuvodu.Akopojedetemaštaštoprirodadaje,avećsteizgubiligrad iz vida, verovatno ćete se od toga razboleti. Ako mi ne verujete,pokušajte.Jasampokušaokadsamišaouprošlost,pasamdvadanabio

bolestan.Nepričamvamnekemutneteorije,negovamdajemsavetbazirannakonkretnomiskustvu."

„Aliovdeugradujedemohranukojadolaziizokoline."„Agradjeublizinioptimuma.Vićeteićidalekonajugod optimuma."„Tomenjahranu,gospodine?"„Da.Imatelijošneštodapitate?"„Ne,gospodine."



„Dobro.Ovdejenekokobiželeodavasvidiprenegoštopođete."Mahnuojerukompremadrugim,aneulaznimvratimasobe.Helvard

tamopođe.Našaoseujednojmanjojsobi.Tugaječekaootac.Helvardovaprvareakcijabilaje iznenađenje,smenjenoodmahpotorn

nevericom.Prejedvadesetakdanavideojesvogaocakakojašenasever — i sad, posle tako kratkog vremena, otac kao da je ostario, iznenadno iužasno. Kad je Helvard ušao, otac ustade pridržavajući se nesigurnomrukomzanaslonstolice.BolnoseokreteipogledaHelvarda. Čitavonjegovodržanje bilo je obeleženo poodmaklom starošću. Stajao je pogrbljeno — odećajevisilasanjegakaodamunepristajedobro,arukakojujeispružiotreslase.

„Helvarde.Kakosi,sinemoj?"Promenilo se i to: nije više bilo ni traga od one dostojanstvene

uzdržljivostinakojuseHelvardnavikao.„Oče —kakositi?"

„Dobrosam,sine.Sadćumoratimalodaseodmaram,kažedoktor.Otišaosamnaseverjedanputvišenegoštojetrebalo."Opetjeseo;Helvard je instinktivnokročionapreddamupomognedasedne.„Kažumidaidešdole,uprošlost.Dalijetoistina?"

„Da,oče."„Budi oprezan, sine. Ima tamo dole mnogo toga zbog čega ćeš se

iznenaditi.Nijekaokodmenegore —ubudućnosti."KlauzevicjedošaozaHelvardom,staonaotvorenavrata.„Helvarde,trebadaznatedajevašemocudatainjekcija."

Helvardseokrenuo.„Štahoćetetimedakažete?"„Vratiosenoćasugradžalećisenaboloveuprsima. Utvrđenojedaseradioangini,pamujedatosredstvoprotivbolova.Trebalobidaleži."

„Uredu,nećusedugozadržavati."Helvardjekleknuona'podporedstolice.„Dalitijes^dadobro,oče?"„Rekaosamti —odličnosam.Ne brinizamene.KakojeViktorija?"„Odlično,upunojjeformi."„Dobrajetodevojka,taViktorija."„Rećiću jojdateposeti", rečeHelvard.Videtisvogaocauovakvom

stanju bilo je užasno. Još nekolikominuta su razgovarali, ali je starčevapažnjauskoropočeladapopušta.Najzadsenjegoveočisklopiše.Helvardustade.

„Zvaćunekogaodmedicinara",rečeKlauzevicižurnoode.Kadsekrozkojiminutvratio,dvojicaizmedicinskeadministracijebilisusanjim.Blagosupodiglistarcanarukeiizneligauhodnik,gdesučekalakolicasanosilimapresvučenabelimplatnom.

„Dalićemubitidobro?"zapitaHelvard.„Onjemućesevoditibriga,tojesveštomogudakažem."

„Izgledatakostar",rečeHelvardbezrazmišljanja.IKlauzevicjebioodmaklih godina, mada u daleko boljem zdravstvenom stanju negoHelvardovotac.

„Rizikprofesije",rečeKlauzevic.Helvardgajeoštropogledao,aliodKlauzevicavišenikakvuinformaciju

nijebilomogućeizvući.Klauzevicpodižeparčizamametalompotkovanihigurnuih kaHelvardu.„Evo,probajteove."



„Mojotac —hoćetelirećiViktorijidagaposeti?"„Nebrinitese.Jaćutosrediti."

14Liftom jeHelvard sišao na drugi nivo grada. Na podu lifta ležali su

njegoviranciiostalaoprema.Kadsekabina liftazaustavila, on jeključemaktiviraodugme„čekanje"iotišaodosobegdemujeKlauzevicrekaodatrebadaide.Tamosugačekalečetiriženeijedanmuškarac. ČimjestupiousobuHelvardjeshvatiodasumuškaracijednaženaadministratorigrada.

Upoznalisugasa tetrižene,alionesugasamopogledale,potomsuokrenuleglavenadrugustranu.Izrazinjihovihlicapokazivalisusuzbijenoneprijateljstvo umrtvljeno onom indiferentnošću koju je Helvard do togtrenutkaosećao.Doknijeušaouovusobu,nitrenutkanijerazmišljaokobiteženemogle biti.Nije čak nagađao ni kakavće njihov izgledbiti.Uistinu,nijednuodtakvih,transferisanihženaHelvardnijepoznavao,aliihjeusvojoj

svestipovezaosaženamaizokolnihnaseljakrozkojajeprošaojašućinaseversatrgovcemKolingsom.Uglavnomsutobilemršave, bolesno-bledežene,očijudubokoutonulih;kostilicasuimuglastostršale,rukesuimbilemršave,prsaravna.Bilesunajčešćeobučeneudronjavu,groznoprljavuodeću,amuvesuimpuzilepolicima;seoskeženeodistasudavalesliku jadaibede.

Ovetrinisuuopšteizgledaletako.Nosilesuurednugradskuodeću;kosa im je bila čista i dobro sređena; u telu su bile zaokrugljene, dobropopunjene,pogledimjebiočistisjajan.VidećikolikosumladeHelvardje

jedvauspeodaprikrijesvojeiznenađenje;bilesutekneštostarijeodnjega.Građanisuotransferisanimženamagovorilikaodasuzaistazreležene —aovosubiledevojke.

Znaojedapreteranozuriunjih.Svejedno,onenisuobraćalepažnjunanjega.Najvišeodsvegapotreslagajepomisaodasuiovetrinekadizgledalekaoionenesretniceposelima,idasudolaskomugradprivremenovraćenebarpribližnonaonajnivozdravljailepotekojijemogaobititrajnonjihovdanisurođeneubedi.

Administratorkagajeukratkoobavestilaonjihovomporeklu.ZvalesuseRozarija,KaterinaiLucija.Znalesupokojurečengleskog.Svakajebilaugradudužeodčetrdesetmiljaisvakajerodilapojednubebu.Rodilesudvadečaka i jednu devojčicu. Lucija —koja je rodila jednogod dečaka —niježelela da zadrži dete, pa će to dete ostati u gradu i biće odgajeno u jasličko-internatskojustanovi.Rozarija je odlučiladazadržisvogmalenogsina,kogaće,zato,iponetisasobomunaselje.Katerinanijeimalaizbora — alipremačinjenicidaseodsvojekćerčicemoralarastationajevećizrazilaravnodušnost.

Administratorka je objasnila da ćeRozarijimorati da se damleka uprahukolikogodbudetražila,zatoštoonasvojubebujošdoji.Preostaledve

ženeješćeistoštoiHelvard.Helvardjepokušaodapristupitimženamasaprijateljskimosmehom,

alionenanjeganisuobraćalepažnju.KadjepokušaodazagledaRozarijinubebu,Rozarijamujeokrenulaleđaistisnulabebuuzsebe.

Nijesevišeimaloštareći. Pođošehodnikomkaliftu.Tridevojkenosilesuonomalosvojeimovine.Nagurašesesviukabinulifta.Helvardjeokrenuosvojključudugmetuzanajnižinivo.



Devojkesugaidaljeignorisale.Jednasdrugomrazgovaralesunasvomjeziku.Kadsevrataliftaotvorišepokazujućimračnitunelispodgrada,Helvardpočedaizvlačisvojuteškuopremu.Nikomunijepomogao;devojkesugagledalesaizrazomlicakaodasezabavljaju.SaznatnimnaporomHelvardjepodigaosveodjednomikrenuo,teturajućise,kajužnomizlazuiztunela.

Suncejebilozaslepljujućeblistavo.Spustiojeranceiosvrnuose.Odnjegovog poslednjeg izlaskana otvoreni prostor,gradse jednom

pomakao uz pomoć čekrka; sad su šinske ekipe uveliko radile nademontiranju četiri pruge. Devojke su zaklonile šakama oči i gledaleunaokolo.Toimjeverovatnobilaprvaprilika,jošoddolaskaugrad, davideokolinu.

BebauRozarijinomnaručjupočedaplače.„Hoćetelimipomoćisaovim?"rečeHelvardpokazujućirukomgomilu

hraneiopreme.Devojkesuzurileunjeganerazumevajućiništa.„Trebada

podelimoteret."Nisuodgovarale. Čučnuojeiotvorioranacsahranom.Zaključiojeda

nebibilouredutražitiodRozarijedanosinekidopunskiteret.Zatojepodeliohranuutripaketa;jedanpaketjevratiousvojranac,adrugadvapaketajedaoKateriniiLuciji.Njihdvesubezmnogooduševljenjasmestiletepaketeusvojetorbe.

Najkabastijideoopremebiojenamotajkonopca;Helvardjeuspeodagazbijenijenamotaidagaugurauranac. Kukezanabacivanjeiplaninarskikrampuspeojedasmestiuonajistiranacgdesusevećnalazilišatorivreće

zaspavanje.Sadjenjegovtovarbiomanjekabast,alinemnogolakši.lakojepamtioštamujeKlauzevicrekao,Helvardsenašaouvelikomiskušenjudavećinutihstvarijednostavnoostavi.

Bebajenastavljaladaplače,aliRozarijazatonijemarila.„Idemo",rečeonrazdraženo.Krenuojekajugu,naporedosaprugama,

puštajući da između njihove grupe i njega uvek bude nekoliko metararastojanja.

Helvardjepokušaodaodmičedobrimtempom,aliposlesatvremenauvideo jedasu njegovekalkulacijeo trajanjuoveekspedicijebileprevišeoptimističke. Devojke su išle polako, žaleći se glasno na vrućinu i naneravnostterena.Uistinu,cipelekoje suimdatenisubilenajpodesnijezahodanjepoovakvomterenu,alištosevrućinetiče,onajeuticalanesamonanjih nego i na njega. Zapravo, ovako u uniformi, opterećen glavninomopreme,onjeprokuvavao.

GradsuSsadvideli.Suncesetekbližilopodnevnompoložajukadćebiti najvrelije; beba nikako da prestane sa plakanjem. Prilika da popričanekoliko trenutaka saMalčuskinom bilamu je jedino olakšanje. Šinac seobradovaoštovidiHelvarda;kaoiuvek,silnosežalionasvojenadničare.Poželeoje Helvarduuspehuovomputovanju.

Dosledne sebi, devojke nisu čekale Helvarda, morao je da skratirazgovoridapohitazanjima.

Sadjeodlučiodaproglasiodmor.„Zarnemožetedazaustavitenjegovoplakanje?"zapitaonRozariju,

pokazujućiprstombebu.Devojkagajeratobornopogledala,aondaselanazemlju.„Dobro",rečeon.„Hranim."



Zurilajeprkosnounjega,aostaledvedevojkestajalesupokrajnjeičekale.Shvatajućinagoveštaj,Helvardjeotpešačioneštodalje.Proveojenekovremeokrenutleđima;dotlejeRozarijadojilabebu.

Kasnijejeotvorio jednuodčuturasavodomidaosvimadapiju.Danjebionemogućevreo,aHelvardovoraspoloženjeništaboljeodraspoloženjadevojaka.Skinuojebluzuuniformeinabacio ju jepreko jednogranca;zbogtogasumikaiševiranacazasecalidubljeukožu,alimujeipakbiloprijatnije jerjemanjetrpeoodvrućine.

Biojenestrpljivdanastaviputovanje.Bebajezaspala;dvedevojkesuodjednevrećezaspavanjenapravilenekakvunosiljku,pasubebunosileizmeđusebe.ZatojeHelvardmoraodaihrastereti;poneojeinjihovetorbe.lakojesadbiosasvimpretovaren,radojenosiovećiteretsamodabiuživaoudobrodošlojtišini.

Išlisujošokopolasata.Tadjeproglasionoviodmor.Biojesavmokarodznoja,ačinjenicadasuidevojkemokrenijemubilanikakvauteha.

Digao je pogled ka suncu. Činilo se da se ono nalazi tačno iznadnjihovihglava.Primetiojenekestenekojesustrčalenedalekoodatle;otišao jetamoiseousenku.Devojkesumusepridružile,i daljese jednadrugojžaleći na španskom. Sad je Helvard zažalio što se nije više potrudio daovladaovdašnjimjezikom;uspevaojedashvatipokojureč,tamandovoljnodauvididasužalbevećinomusmerenenanjega.

Otvoriojepaketićdehidriranehraneisipaounjegamalovodeizčuture.Nastalajesivasupakojajeizgledomiukusompodsećalanaukiseljenigriz.Tojeizazvalonoveprotestedevojaka,alionjebašzatonanekiuvrnutnačin

uživaouhrani:poštosuoneteksad,poprviput,imaleopravdani, istinskirazlogdasežale,rešiosedaimnepružitozadovoljstvodavidedasuupravu.

Bebasenijebudila,alisemeškoljila,videloseda jojvrućinasmeta.Helvard je pretpostavio da će se beba, u slučaju da se marš nastavi,probuditi;zatosenijeprotiviokadsusedevojkeispružilepozemljidamaloodremaju.

Doksuoneležale,Helvardjegledaopremagradu.lakoudaljenvećvišeoddvemilje,gradsejasnomogaovideti.Sadmupadenapametdauopštenijepaziona tragoveukopanihuporišta.Dosadsumoglidaprođuporedsamojednogtakvoguporišta;sadkadjeotomerazmislio,videojeda jeKlauzevicbioupravukad je rekaodarazlikovanje tih tragovanećebititeško.Prisetiosedasuporedjednogtakvogtragaprošlinekolikominutaprenego štosu ovde stali.Tamo gdesu izzemlje izvađeni pragovi i njihovepodloge ostala su udubljenja pet stopa duga a jednu stopu široka; namestima gdesu bila uporištaostale su duboke jameokružene gomilamaiskopanezemlje.

Umislimajeotkačioprvouporište.Joštridesetsedam.lakojedosadašnjinapredakbiospor,nijemunisadbilojasnozaštone

bimogaoda se vrati ugrad na vremeda prisustvuje rođenjusvog prvogdeteta. Kad odvede ove žene do njihovog sela, biće u mogućnosti dasamostalnonapredujemnogobrže,pamakakoneprijatnibiliuslovikretanja.

Odlučio je da dozvoli devojkama da se odmaraju jedansat, i kad jeproceniodajetolikoprošlo,prišaoimjeistaonadnjih.Katerinajeotvorilaočiipogledalaga.

„Idemo",rečeon.„Hoćudakrenemo."



„Suvišejevruće."„Baššteta",rečeon.„Polazimo."Ustala je, protezalase natenane, a onda se obratila ostalim dvema

devojkama.Sapodjednakomsporošćuustalesuione.Rozarijajeotišladapogledabebu.Helvardsezaprepastiovidećidaonabudibebu —aliplakanjese,srećom,nijenastavilo.BezoklevanjadodaojedvetorbeKateriniiLucijiasamponeosvojadvaranca.

Sad kad se na njih slegla puna snaga sunca, sve što su dobiliodmarajućiseusencinestaloje,činilose,zasveganekolikosekundi.PrešlisuteknekolikometarakadRozarijadodadebebuLuciji.

Vratilasesamadostenaizašlanekudizanjih.HelvardjezaustiodapitakudajeRozarijatootišla —ali jeondashvatio.KadsevratilaRozarija,pošlaje Lucija;kadsevratilaiLucija,odeKaterina.Helvardjeosetiokakogaopetobuzimabes.Namernosugazadržavale.Osetiojepritisakiusvojojbešici,pritisakutolikonametljivijištojesadznaoštasuoneobavile,alignevi

ponosnisumu dopuštali da i onode iza stena.Odlučio je da čeka nekukasnijupriliku.

Krenušedalje.Devojkesusadposkidalebluzekojesubilenormalnideo gradske odeće; ostale su samo u pantalonama i košuljama. Tankoplatnomokrood znoja lepilo se za njihova tela;Helvard je to zapazio sanekim umrtvljenim interesovanjem, pomišljajući da bi pod drukčijimokolnostimamogao imnogo jače reagovati.U ovimokolnostima samo jeprimetio da su sve tri prsatije od Viktorije — posebnose Rozarija isticalavelikim,visećimdojkamasajakoispupčenimbradavicama.Kasnijejeneka

od devojaka sigurno primetila njegovopovremeno nabačene poglede, jerodjednom su sve tri hodale sa bluzama nabačenim preko prsa. To jeHelvardubilosvejedno —samoježeleodaihseoslobodi.

„Mivodeimamo?"rečeLucijaprilazećimu.Preturaojeporancuiondajojdadečuturu.Popilajneštovode,onda

ovlažilaruke,ispljuskalasepolicuivratu.RozarijaiKaterinapostupilesuslično. Prizor i zvuk vode bili su suviše za Helvarda čija se bešika opetpobunila. Osvrnuo se.Nigde zaklona; zatoseudaljio nekolikometara oddevojakaiispišaosenazemlju. Čuojekikotanjeizasebe.

Kad se vratio, Katerina mu je ispruženom rukom dodala čuturu.Prihvatioječuturuidigaojedosvojihusta.IznenadajeKaterinaodozdopodgurnula čuturu, pa ga je voda pljusnula po nosu i očima. Dok je onkašljao,devojkesuvrištaleodsmeha.Bebaseopetrasplakala.

15Uspelisudaprođuporedjošdvauporišta,aondajeHelvardodlučioda

tupostavišatori prenoći.Izabrao jemestopokraj jednog šumarka,dve-tristotinemetaraodtragovapruga.Ublizinijetekaomalenipotok;Helvardjeproverio čistoću vode — jedini instrument bilo je njegovo čulo ukusa — i

saopštiodaćesetavoda piti,dabisesačuvalarezervaučuturama.Šatorjebiotakonapravljendasemogaorelativnojednostavno podići:

iako jepočeodaradisam,devojkesumupomogledazavršiposao. Čimješatorbiogotov,onjeprostrovrećezaspavanjeunutra.Rozarijajeušladanahranibebu.

Kad je beba opet zaspala, Lucija je pomogla Helvardu da spravisintetičkuhranu.Ovogaputarezultatjebilasupaoranžboje,ukusaništa



boljegnegopre.Doksujeli,suncejezašlo.Helvardjenaložiomaluvatru.Uskorojesaistokadunuohladanvetar;biloimje,odjednom,vrlohladno.Najzadsubiliprinuđenidasezavukupodšator,uvrećezaspavanje,dabisezagrejali.

Helvardjepokušaodapovedenekakavrazgovorsadvojkama,alioneilinisuhteledaodgovoreilisusekikotale,auztosujednadrugojdobacivaleneštoneozbiljnonašpanskom,takodajeonubrzonapustiotajpokušaj.Urancujeimaonekolikomalihsveća^satilidvajeHelvardležaousvetlostitihsveća,pitajućisekakvu lićekoristgrad imatiodovenjegovebesmisleneekspedicije.

Najzadjezaspao,aligajedvaputu tokunoćibudiobebinplač.Jednomprilikom uspeo jeda nasluti siluetu Rozarije ocrtanu slabim spoljašnjimsjajem;Rozarijajeusvojojvrećizaspavanjesedelaidojilasvojubebu.

Probudilisuseranoikrenulištosupremogli.Helvardnijebiosiguranštasedogodilo,ali jevideoda jeraspoloženjedevojakasasvimdrugačije

negojuče.UhodusuKaterinaiLucijapomaloipevale;priprvomodmorupokušalesuopetdagapolijuvodom.Izmakaoseunazaddatoizbegne —alisespotakaooneravnotlo;opetisprskan,malosezakašljaoitoboždaviodabiihrazonodio,SamoseRozarijadržalanadistanci,ignorišućigavidno,doksuseLucijaiKaterinašalilesnjim.Nijeuživaoutomedagaonezadirkuju — nijemogaodasmislinikakavnačindaimuzvrati —alijeitobiloboljeodone jučerašnjeneprijatneatmosfere.

Jutrojeodmicalo,temperaturajerasla,aonesusesvevišeopuštale,bilesusvebezbrižnije.Nijednanijenosilabluzu;prilikomsledećegodmora

Lucija jeraskopčalagornjadvadugmetasvoje košuljeaKaterina jesvojuraskopčalasasvim,alijujeipakpridržavalajednimčvoromnastruku.SadjeHelvardubilosasvimjasnokakavefekatoneimajunanjega.

Zbližavalisuse,atmosferajebilasveprisnija. ČakmuniRozarijavišenijeokretalaledadokjedojilabebu.

Zašlisuujednušumicuitakosebarprivremenooslobodilisunčeve jare.Helvardsesećaotešumice;prenekolikomiljaučestvovaojeunjenomkrčenjudabišincimoglikrozšumudapoložepruge.Selisuuhladitučekalidaprode najvrelijideodana.

Ukupno su dosad prošli pet uporišta — ostalo je još trideset i tri.Helvardovonezadovoljstvozbogsporogodmicanjasmanjivalose.Uvideojedaninjemusamomnebibilomogućedamnogobrženapreduje.Terenjebiosuvišeneravan,suncepretoplo.

Odlučiojedausencidrvećačekadvasata.Rozarijajeselaneštodaljeodnjega;igralasesasvojombebom.Katerina,iLucijasedelesuzajednopoddrvetom. Poskidalesucipele.Tihosurazgovarale.Helvardjezaklopioočiiodmaraosenekolikominuta,aligajeubrzoobuzeonemir.Izašaojesamizsenkedrvećaidošaodoožiljakakojisuostaliutluposlepodizanjapruga.Pogledao je levo, pa desno; na sever, pa na jug; linija je bila prava,

pouzdana,malozatalasanazbogusponaipadovatla,alinigdenijeskretalaspravca.

Uživajući u izdvojenosti, stajao je tu; priželjkivao je da se vremepromeni i da se nebo bar privremeno prekrije oblacima. Neko vreme jeraspravljaosamsasobom,nabrajajućiprednostiilošestraneidejedasedanjuspavaanoćuputuje.Najzadjezaključiodasetoipaknebiisplatilozatoštobibilosuvišerizično.



Upravoutrenutkukadsespremaodasevratimedudrvećeprimetiojedaseneštomičejužnoodnjega,okomiljudaleko.Hitrojelegaonazemljuizajednogdrveta. Čekaoje.

Uskorojevideodanekohodadužtragovaprugeidamusepribližava.Helvard se setio samostrela koji je ležao, sklopljen, u jednom od

njegovihranaca —alijevećbiloprekasnodapodeponjega.Samometar-dvaodpanjaizakogasesakrionalaziosejedanžbun;Helvardjepuziodoksenijenašaoizažbuna.Sadaboljesakriven,nadaosedaćeostatineprimećen.

Figurapridošlicebližilase.SaiznenađenjemHelvardvidedatajčoveknosiuniformugildaša-pripravnika.Njegovprviimpulsbiojedaizađeizsvogskrovišta.Savladaoseiostaogdeje.

Kadsetajčovekprimakaonamanjeodpedesetmetara,Helvardgaprepoznade;biojetoToraldPelham,mladićnekolikomiljastarijiodnjega,kojijeizinternataizašaoznatnopreHelvarda.

Helvardustade,neskrivajućiseviše.„Toralde!"

UtrenujePelhamzauzeoodbrambenipoložaj.PodigaojesamostreliuperioganaHelvarda —aondagapolakospustio.

„Toralde,jasam.HelvardMan."„Zaimeboga,štaćešovde?"Nasmejašese,shvatajućidasu obojicatuizistograzloga.„Odrastao si", reče Pelham, „Kad sam te poslednji put video bio si

klinac."„Biosiuprošlosti?"zapitaHelvard.„Da."PelhamovpogledodlutaojemimoHelvarda,dužtragovapruge,

nasever.„Pa?"„Panijeonakokakosamjaočekivao."„Štaimatamo?"„Pavećsiuprošlosti.Zarneosećaš?"„Zarneosećamšta?" Pelhamgajejedantrenutakgledao.„Ovdenijetako rđavo,alisemože

osetiti.Moždatitojošneprepoznaješ.Kadsepodedaljenajug,brzosepojačava."

„Štasepojačava?Punsinekihzagonetki."„Ne —toseobjašnjavatinemože."Pelhamseopetzagledaonasever.

„Jeligradblizu?"„Nekolikomilja.Nijedaleko."„Štasetosagradom desilo?Jesulinašlinekinačindaubrzajunjegovo

kretanje?Nisamdugoodsutan;gradseudaljiomnogovišenegoštosamočekivao."

„Nijeišaoništabrženegonormalno."„Izamenejepotokpreko kogajegrađenmost.Kadsetoradilo?“„Preokodevetmilja."

Pelhamjeodmahnuoglavom. „Toseneuklapa,nikako."„Izgubiosi osećajzavreme, tojesve."Pelhamseiznenadaiscerio.„Valjdajeto. Čuj,jesilisam?"„Ne",rečeHelvard. „Samnomsutridevojke."„Kakvesu?"„Dobresu.Upočetkusubilemaloteške,alisadsmosemaloupoznali."„Dobroizgledaju,a?"



„Nisuloše.Dođipavidi."Helvardgajepoveokrozdrvećesvedoknisudošlidomestaodaklesu

moglividetidevojke.Pelhamjezviznuo.„Hej...ovosudobreženske.Jesiliih...znaš?"„Nisam."Vratilisusekatragovimapruga.Pelhamreče:„Ahoćešliih?"„Nisamsiguran."„Primidobarsavet,Helvarde —akohoćeštodauradiš,uradištopre.

Inačećebitiprekasno."„Štatitoznači?"„Videćeš."Pelhammuseveselonacerio,aondanastavioputkaseveru.TemisliinamerekojemujePelhamnagovestiovrlobrzosunestaleiz

Helvardovoguma.Rozarijajepodojilabebuprepolaska; tekštokrenuše,

svegaminutilidvaposlepolaska,bebijestrašnopozlilo.Rozarija je prigrlila bebu uz sebe, trudila se da je svojim blagim

tepanjemumiri,alinikonijemogaostvarnodapomogne.Lucijaje stajalauzRozariju ineštojojsaosećajnogovorila. Helvardsezabrinuo,jerakobisedeteozbiljnorazbolelojedinoštobisemogloučinitibilobidasesvivrateugrad. Uskoro je, međutim, dečak prestao da povraća, pa pošto se jošisplakao,smiriose.

„Želite li danastavimo?"upitaojeHelvardRozariju.Bespomoćnojeslegnularamenima.„Si."

Produžili su put sporije. Toplota nijemnogo popustila; nekoliko putaHelvardjepitaodevojkedaliželedastanu,alionesusvakiputodgovoriledanežele. Osetiojedasusvo četvorodoživelinekudelikatnupromenu. Činilosedaihjeova malanevolja zbližila.

„Logorujemonoćas",rečeHelvard.„Sutraćemosečitavdanodmarati."Devojkesusesložile.KadjeRozarijamalokasnijepodojilabebu,beba

jemlekozadržala.Predveče,bašpredzalazaksunca,prošlisukrozpodručjeprimetno

brdovitijeikamenitijeoddosadašnjeg,aondasuiznenadanaišlinaprovalijukojajemostograditeljimanedavnozadala tolikoglavobolja.Malojeznakovaostalopokojimabisemogloprimetitidajetuikadabiomost;najprimetnijiznacibilisurupegdesunekad bilitemeljikula.

Helvardseprisetiodajeukanjonu,nasevernojobalirečice,postojalo jednoparčeravnogtla;poveoihjetamo.

RozarijaiLucijapetljalesuokobebe,aKaterinajepomoglaHelvardudadignešator.Iznenada,doksusetrudilidaugurajučetirivrećezaspavanjeušator,Katerinamujestavilarukunavratipoljubilagaovlašnouobraz.

Naceriosenanju. „Azaštoto?"„Tio-kejsaRozarija."

Helvardsenijernicao,pomišljajućidaćedobitijošjedanpoljubac,aliKaterinajeunatraškeispuzilaizšatoraipozvalaostaledevojke.

Beba je izgledala bolje. Kad su je stavili u improvizovanu kolevku,zaspala je. Rozarija nije rekla ništa o detetu, ali je Helvardosećaoda jemanjezabrinuta.

Večejebilomnogotoplijenegoprethodnenoći.Poštosuvečeraliostalisu neko vreme ispred šatora. Lucija je bilamnogozabrinuta zbog svojih



stopala.Neprestano ihje trljala. Idrugedevojkekaodasupridavalesilanznačaj stanjusvojihstopala.LucijajepokazalaHelvardunoge;videojedasuse na spoljašnjim stranama njenog nožnog palca i nožnog malog prstapojavilivelikiplikovi.Dugosu upoređivalesvojastopala;svetrisusežaliledasuimnoge ozleđene.

„Sutra",rečeLucija, „bez cipela."Timejestvarbila,činilose,okončana.Kadsusedevojkeuvukleušator,Helvardjeostaonapolju.Prošlanoć

jebilatakohladnadasusviušliusvojevrećezaspavanjepotpunoobučeni;ovanoćje, međutim,bilamlakaivlažna.NekastidljivostjenavelaHelvardanaidejudaostaneobučenidalegneprekosvojevrećeneulazećiunju,alinjegovointeresovanjezaovedevojkenaglojeraslo,štogajenavelonavrućefantazijeotomeštasvebionemogledaučine.Poslenekoliko minutaupuzio jeušator.Svećesugorele.

Svaka jedevojkabilausvojojvrećizaspavanje,alijegomilaodeće

pokazala Helvarduda su se skinule.Ništa imnije rekao, ali je duvanjempogasiosvećeiondaseumrakusvukao. Činećito,spotakaoseinespretnopao.Legaoje,veomajasnosvestanprisutnostiKaterininogtelauvrećidonjegove.Dugojeostaobudan,trudećisedaseoslobodijedneveomajakemanifestacije. ČinilomusedajeViktorijaveomadaleko.

16"Kadseprobudio,većjebiodan.Nekovremeseuzaludnomučiodase

obučene izlazećiizvreće;ondaje,onakogo,brzoizašaoizšatorainapolju

se hitro obukao.Naložio je logorsku vatricu i stavio vodu da se greje, sanameromdazakuvasintetičkičaj.Ovde,nadnuprovalije, bilojevećtoplo.Helvardsezapitaodaliipakda

krenu,ilidaseceodanodmarajukaoštoimjeobećao.Vodajeproključala.Uskorojepijuckaosvojčaj. Čuojenekokretanjeu

šatoru sledećegtrenutkaKaterinajeizašlaiprošlaporednjega.Otišlajedopotoka.

Helvardjezuriozanjom —imalajenasebisamokošulju,i tosasvimraskopčanu,kojajeslobodnolelujalatamo-amo,igaćice.Kadjedošladovodeokrenulaseidomahnulamu.

„Dođi!"pozvalagaje.Nije mu trebalo dvaput govoriti. Spustio se do nje; U uniformi, sa

potkovanimčizmamananogama,osećaosenespretan.„Miplivamo?"rečeonaitada,nečekajućiodgovor, smičekošuljusa

sebe,iskoračiizgaćica,izagaziuvodu.Helvardseosvrnuodabacipogledpremašatoru:ništasetamonijemicalo.

Zasamonekolikosekundiskinuojesvesasebeipojuriozanjomkrozvodu.Okrenulase,pogledalaga,inasmešilaseoduvadouvavidećinakojinačinjenjegovotelovećreagovalo.Pljusnulagajevodomiokrenulase.

Helvardsebacioanju,uspeodajezagrli —a ondasuzajednopljusnulicelomdužinomuvodu.

Katerinaseizmigoljilaiznjegovogzahvataiustala. Skačući,bežalajekrozplićake,stvarajućivelikupenu.Helvardjejuriozanjomiuspeoda jesustignenaobali.Njenolicejebilouozbiljeno.Podižućiruke, zagrlilagajeokovrataiprivuklanjegovolicesvom.Nekolikotrenutakasuse ljubili,onda



suseispentraliizvodei leglinadugutravukojajenaobalirasla.Počelisuopetdase ljube,dublje.

Kad su se razdvojili, obukli i vratili u šator, Rozarija i Lucija većsuuvelikojelehrpicužutekaše,Nikoništanijerekao,ali jeHelvardprimetiokakoLucijadobacujejedanosmehKaterini.

Polasatakasnijebebijeopetpozlilo —aRozarija,kojajebebubrižnodržala, odjednom je gurnula svoje dete Luciji u ruke i otrčala. Nekolikosekundikasniječulosekakoporedpotokapovraća.

HelvardupitaKaterinu: „Dalijetebidobro?"„Da."Helvardjeomirisaohranukojusuonejele.Mirisalajenormalno —nije

bašizazivalaapetit,alinijebilanizagađena.NekolikominutakasnijeiLucijasepožaliladajestomakjakoboli.Bilajesvableda.

Katerinajenekudodlutala.Helvarda je zahvatilo očajanje. Činilo se da sadnema izbora, da se

moravratitiugrad.Akojenjihovahranapostalaneupotrebljiva,kakoćenjihčetvoropreživetidokrajaputovanja?

PoslenekogvremenaRozarijasevratiladošatora.Izgledalajeslabaibleda; sela je na zemlju, usenkušatora. Lucija joj je dala neštovode izčuture. ILucija je bila bleda idržalase za stomak,abeba je neprestanovrištala.Helvardnijebiospremanzaovakoneštoinijeimaonipojmaštabisadmogaodapredložidevojkama.

Pošao je u potragu za Katerinom koja jedina nije pokazala nikakvesimptome.

Hodajućipodnuklisureprevaliojeokostotinumetara;tadjujenašao.Vraćalasepremašatorunosećipunonaručjejabuka.Reklajedaihjenašla,dasutodivljejabuke.Izgledalesuzreleicrvene,pajeHelvardjednuokusio.Bilajesočnaislatka —aliondasesetioKlauzevicovogupozorenja.lakomu jerazumgovoriodaKlauzevicnemožebitiupravu,vratiojejabukuKaterinikojajeostataktejabukepojela.

Jednuodjabukasu ispekliuugljevljuvatre,apotomjezgnječili.Davalisu jebebimalopomalo,usićušnimzalogajima.Ovogputabebajehranuprihvatilaioglasilasezadovoljno.Rozarijajeisadbilasuvišeslabadaseobebibrine,pajeKaterinastavilabebunakolevku.Zanekolikominutabebajezaspala.

Lucijanijepovraćala,alijujestomakboleoceloprepodne.Rozarijasebržeoporavila.Pojelajejednuodtihjabuka.

Helvardjepojeoostataksintetičkehrane —iod težutekašenijemupozlilo.

KasnijetogadanaHelvardsepopeonasevernuivicuklisureinjomeprošetao.Naovommestusu,prenekolikomiljavremena,izgubljeniživotinekolicine ljudi,unaporudasegradprebaciprekoprovalije.Sećaosetogmosta;iakojeopremaupotrebljenatomprilikombila,gotovodoposlednjeg

delića,prikupljenaiodneta,tidugidaniinoćiprovedeniujurišudasemostzavršibilisumujošživiusećanju.Baciojepoglednajug,tražećitačnomestosakogajemosttadapolazio.

Nije mu se činilo da je provalija tako široka, a ni tako duboka, kaonekad. Možda je u tadašnjem uzbuđenju stekao preteran utisak odimenzijamaprepreke.

Aline —provalijajesvakako moralabitišira?



Setiosedajeumomentuprelaženjaprovalijedužinaprugenasamommostuiznosilanajmanješezdesetmetara.Sadasečinilodaširinaprovalijenamestugdesemostnekadnalazioneiznosivišeoddesetmetara.

Dugojestajaozurećinasuprotnustranuprovalije,neshvatajućikakosuseovakvepromenemoglepojaviti.Ondasenečegsetio.

Prilikom izgradnje mosta inženjeri su sve precizno dimenzionisali — Helvardjemnogodanaradionaizgradnjikulasakojihsulancikasnije visili,pa jeznaodasu međusobnarastojanjadvajukulana južnojstrani i dvajukulanasevernojstranibilapotpunoista,dabigraduspešnoprošao izmeđunjih.Torastojanjeiznosiloje134stope, iličetrdesetkoraka.

Otišaojedo mestagdesusevidelitragovitemeljasevernihkula.Pošao jeodtemeljajednekatemeljudruge.Izbrojaojepedesetiosamkoraka.

Vratioseipokušaoponovo.Ovogaputatrebalomuješezdesetkoraka.Pokušao jeponovo,pravećidužekorake.Pedesetipetkoraka.Stojeći na ivici klisure zurio je upotok ispod sebe.Veoma jasnose

sećaokolikojepotokbiodubokuvremekadsugradilimost.Samestagdejesadastajaočinilose,tada,dajeklisurazastrašujućeduboka.Sadselakomoglosićidomestagdesuonitridevojke postavilišator.

Setio se još nečega. Krenuo je na sever do mesta gde je gradsvojevremeno,silazećinizrampu,opetdošaoudodirsatlom.Tragovičetiriprugeisadsusejasnovideli.

Ako je razdaljina između kula sad bila veća — da li se promenilarazdaljina izmeđušina?

TokomdugihsatiradasaMalčuskinom,Helvardjedobrozapaziosvaki

detaljizgledatihšinaipragova.Razmakizmeđušinabiojetriipostope,aširinapragovapetstopa.Gledajućisadatragovekojisuutluostali,videojedasumnogoširi.Načiniojegrubuprocenuizaključiodaješirinaotisakapragovasadiznosilanajmanjesedamstopa,idasu,uzto,postaliplići.Znao jedapragovigradanisumogliostavitiovakvetragove —gradjeuvek koristioisključivopragovestandardne dužine,kojisupolagalinabetonskepodlogeuveknaistinačin.

Dabiseuverio,proveriojejošnekolikootisakainašaodasusvi,barprividno,dvestopedužinegoštobitrebalodabudu,

Bilisuimeđusobnosuvišezbijeni.Sincisusasvojimekipamauvekpostavljalipragovenarazmacimaodpočetiristope —aovisuotiscibilinarazmacimajedvaneštovećimodjednestope.

Helvardjeproveojošnekolikominutaobavljajućisličnamerenja,zatim jesišaonizstrminusvedodnaklisure,pregaziojepotok(kojimusesadačinioužimiplićimnegopre)iuspentraosenasuprotnustranu.

IovdesumerenjapokazaladasetragoviprolaskagradanimalonepodudarajusaonimštojeHelvardpamtio.

Zbunjenizabrinutvratioseulogor.Devojkesu,svetri,izgledalebolje,zdravije,alibebajeu međuvremenu

pretrpelanovinapadpovraćanja.Devojkesumurekledasujelejabukekoje jeKaterinanašla.Presekaojejednujabukunapolaipažljivojeosmotrio.Nijevideomakakvurazlikuuodnosunasvedrugejabukekojejeuživotupojeo.Opetsenašaouiskušenjudaproba;ipakjetujabukudaoLuciji.

Iznenadamujesinulanovapomisao.Klauzevicgajeupozoriodanejedelokalnuhranu —verovatnozatošto

jepripadnikgrada. Takođejerekaodaselokalnahranasme jestikadjegrad



blizuoptimuma,alidanećebitizdravavećnekolikomiljajužnoodgrada.Aakobudejeogradskuhranu,nećemupozliti.

Aliovedevojkenisubileporeklomizgrada.Moždaimjepozlilozbogtogaštosujelegradskuhranu.Kadsubileblizuoptimuma,moglesudajedugradskuhranu,alisadavišene.

Tojebilonanekinačinrazumno,alinijeobjašnjavaloreakcijebebe.Bebajejelasamomajčinomlekoinekolikomajušnihzalogajajabuke.Nijejojvaljdapočelodasmetamajčinomleko?

OtišaojesaRozarijomdavidibebu.Bebajeležalausvojojkolevci.Licejojjebilocrvenoioblivenosuzama.Sadnijeplakala,alijeslabašnocvilelaigrčilase.Helvardsesažalionatomalenostvorenje.Pitaoseštamožedaučinidamupomogne.

Ispred šatora su bile Lucija i Katerina, dobro raspoložene. Kad jeHelvard izašao, obratile sumu se,ali on je prošaomimo njih i otišao dopotoka,krajkogajeseo.idaljejerazmišljaoosvojojnovojideji.

Beba je dobijala samo majčino mleko... šta ako se sada i majka,udaljavanjem od optimuma, menjala? Ona nije u gradu rođena, ali beba jeste.Dalibitarazlikamoglabitiznačajna?Stvarnijeimalamnogologike — jerbebaje,naravno,nastalautelumajke —alinijebilaninemoguća.

Vratioseulogoripripremiomešavinusintetičkehraneidehidriranogmleka,pazećidaupotrebisamovodukojujeizgradadoneo.DaojetuhranuRozarijiirekaojojdapokušatimedanahranibebu.

Rozarijaseupočetkuopirala,alijeondapopustila.Bebajeprihvatilahranu. Dvasatakasnijeopetjemirnospavala.

Danjeproticaosporo.Uklisurijevazduhbiomiranivlažan.Helvardusevraćalaonaranijauznemirenost.Uviđaojedadevojkama,akosunjegovepretpostavketačne,višenećemoćidadajegradskuhranu. Međutim,trebalo jedaoneprepešačejoštridesetilivišemilja,azatovremenisumogleživetisamoodjabuka.

Kasnijeimjeobjasniosvojarazmišljanjaisugerisaodazasaduzimajusamominimalnekoličinenjegovehrane,alidaihdopunjavajusvimjestivimstvarimakojeuokolini pronađu.Izgledalesuzbunjene,alisusesložile.

Popodnevna vrelinase nastavila —aHelvardovnemir preneo se nadevojke.Razvedrilesuse,počeledasešale,zadirkivalesugazbognjegoveteškeuniforme.Katerinajeizjaviladanameravaopetdapliva.Lucijajerekladaćeionaplivati.Svuklesuseprednjim,ondasugakobajaginapaleinateraledaseionskine.Njihtrojesusetadadugobrčkalipovodi.KasnijeimsepridružilaiRozarijačijistavpremanjemuvišenijebiopodozriv.

Ostatakdanaprovelisuležećinatluporedšatora,sunčajući se.Tenoći,upravokadjeHelvardhteodaušeušator,Lucijagajeuzelaza

rukuiodvelaodlogorišta.Strastvenosespojilasnjim,držećigačvrstouzsebe,kaodajeonjedinasilarealnostiunjenomsvetu.

Ujutru jeHelvardosetio rastuću ljubomoru između Lucije i Katerine.

Potrudiosedasemaršnastavištojemogućeranije.Poveoihjeprekopotoka,uzstrminusdrugestrane,paondaravnicom

najug.Držećisespoljneleveprugenastavljalisusvojput.Okolnipredeobio jeHelvardupoznat —tujegradprolaziokadjeHelvardprviputizašaodaradi.Oko dve milje južnije nalazio se breg na kome je Helvard po prvi putposmatraoizvlačenječekrkom.



Sredinomprepodnevastalisudaseodmore.OndaseHelvardsetiodasamodvemiljezapadno odatle postoji nekizaselak. Pomislio jeda biseproblem ishrane devojaka mogao rešiti ukoliko bi se hrana mogla tamonabaviti.Rekaoimjeto.

Postavilosepitanjekoćedakrene.Onjesmatraodaonličnotrebadapođe zato što je to njegova dužnost, ali da ćemu biti potrebno prisustvo jednedevojkezbogšpanskogjezika.Niježeleodasabebomostanesamo jednadevojka,sama;opet,akobipoveoiliKaterinuiliLuciju,onadrugabiispoljilajošjaču ljubomoru.NajzadjepredložiodasnjimpodeRozarija.Onesutajpredlogdobroprimileštogajeuverilodanijepogrešio.

Krenuli su birajući pravac samo približno, na osnovu Helvardovogpamćenja. Selo su našli bez teškoća. Posle dugog razgovora izmeđuRozarijeitrojicemeštana,dadošeimneštosuvogmesaizelenog,sirovogpovrća.Svejeprošloneobičnoglatko —pitaosenakojinačinjeonauspeladaihubedidaištadaju —iuskorosunjihdvojepošlinatrag,dasepridruže

ostalima.HodajućinekolikokorakaizaRozarije,Helvardjenanjojprimetionešto

novo.Oduvekjeonabilaneštopunijaodostalih;njeneruke,njenolice,bilisu

zaokrugljeni, debeljuškasti. Imala je, možda, sklonost ka gojenju, ali nemnogoizraženu;aliHelvarduseiznenada učinilodajetomnogoprimetnijenego pre. Zapazio je, upočetkune pridajući tome veliki značaj, da joj jekošuljajakozategnutaprekoleda.Ondajenatupojavuobratiomnogovećupažnju.Njenaodećanijeoduvekbilatakotesna;tuodećudalisujoju gradu,

itadajenanjojdobrostajala.Primetiojepromenunapantalonama:sadsubileveomatesneukukovima,alisusenogavice,dokjeRozarijahodala,primetnovuklepozemlji.Bilaje,doduše,bosa,aliikadsetouzmeuobzirostajaojeutisakdanogavice ranijenisubiletolikodugačke.

Sustigaojujeikrenuonaporedosanjom.Košulja joj je bila zategnuta i preko prsa, pritiskajući ih jako; rukavi

košuljebilisujojpredugački.Semtoga,činilosedajeRozarijadalekonižarastomnegoranije;prisetiosekolikajejučebilaitouporediosanjenomsadašnjomvisinom.

Kadsuse pridružiliostalimdvemadevojkama,Helvardjevideodaninjimaodećavišenijepasovala.Katerinajekošuljuopetraskopčalaivezalanapredučvor,alijeLucijinakošuljabilazakopčana;zategnutostjebilatakvadaseplatno izmeđudugmadi

razdvajalo.Trudiosedanaovupojavunemisli,alištosu višeodmicaliKajuguto

jepojavabilaočiglednija —a usledilesuikomičneposledice.KadseRozarijasagnuladaprepovijebebu,pantalonesujojsenazadnjemdelurascepile.Lucijajediglačuturudapopijemalovode —itogčasajednooddugmadisanjene Košulje otkinulo se. Katerini je Košulja pukla duž oba šava ispod

mišica.Odmakošejošmiljuilidvetragovimapruge.Lucijisuseotrglajošdva

dugmeta. Sad joj je košulja bila toliko razdrljena da je ona odustala odzakopčavanja i vezala košulju čvorom, Kao Katerina. Sve tri djevojkepodvrnulesunogavicesvojihpantalona.Jasnosevidelodaihodećasilnomuči.



Kadsustiglinaprevojbrega,Helvardjeproglasioodmorinajednomzaklonjenommestupodigaošator.Čimsujele, devojkesu pokidalesa sebesve te dronjke i zavuklese ušator. zadirkivale suHelvarda ukazujući nanjegovuodeću:zarsenećeionapocepati,uskoro?Sedeojesamnapolju; jošmusenijespavalo,asemtoganiježeleodabudeušatorusa devojkama.

Bebajepočeladaplače,pajeRozarijaizašlaizšatoradajojspremihranu.HelvardseobratioRozariji,alionamunijeodgovorila.Sipalajevoduu dehidrirano mleko; Helvard je za to vreme osmatrao njeno golo telopogledomu komeseksavišenijebilo,bašninajmanje.Jučejujevideogolu;sadjebio sasvimsiguranda tadanijeovako izgledala. Bila je tadaskoro jednakevisine kaoon —asadmalaidebela.

„Rozarija,dalijeKaterinabudna?“RozarijajećutkeKlimnulaglavomiušlaušator.Nekolikotrenutaka

kasnijeKaterinajeizašla.Helvardustade.U svetlosti logorske vatre osmotrili su jedno drugo. Katerina nije

progovarala;HelvardnijeznaoštadaKaže.Jer,iKaterinasepromenila.Trenutak kasnijeizašlajeiLucijaistalapokrajKaterine.

Sadjebiosiguran.Tokom danaizgledovihdevojakasepromenio.Osmatraoihje.Jučesu,pokrajpotoka,imalevitka,visokatela,okrugle

punedojke.Sadsuimrukeinogebile kratkeidebele.Plećai kukovibilisuimsada

širi,dojkenekakorazvučeneustranuirazmaknute.Lica suimsezaokruglila,vratoviskratili.

Prišlesumuistaleprednjega.Lucijajeoberučkedohvatilakopčuna

kaišunjegovihpantalona.Usnesujojbilevlažne.Saulazaušatorgledalaih jeRozarija.

17UjutrujeHelvardvideodasusedevojketokomnoćijošvišeizmenile.

Procenio jedanijednasadnijevišeod150santimetara.Govorilesubrženegopre,povišenimglasovima.

Nijednanijeuspeladaseuvučeusvojuodeću.Lucijaseuzaludtrudiladauvučenogeunogavicepantalona,akadjepokušaladauvučerukeurukavekošulje,rukavipopucaše.Napuštajućito logorištesvusvojuodećusu jednostavno ostavile.Putsunastavilegole.

Helvard nije mogao da odvoji oči od njih. Svaki sat koji je proticaodonosiojejošočiglednijepromenenanjima.Sadsuimnogebiletakokratkedasudevojkemogledaodmičusamositnimkoracima;Helvardjemoraodausporavasvojhodidaihčeka.Semtogaprimetiojedauhoduzauzimajunagnutpoložaj —kaodahodajupoduglom,nagnuteunazad.

Gledale su i one njega. Kad su svi četvoro zastali da piju vode,neprirodnatišinajevladala;dodavalisujednodrugomečuturu,alinirečizborilinisu.

Okonjihsuseinapejsažuvećvideleneobjašnjivepromene.Tragovilevespoljašnjeprugejošsusemoglivideti,aliotiscipragovasadsubiliokočetrdesetstopa širokiamanjeod inč duboki.Tragovisledeće pruge, leveunutrašnje,nisusevišemoglivideti —bilisupredaleko;većsubilipolamilje,paiviše,udaljeniodtragovelevespoljašnje.



NaukopanauporištaHelvardje nailaziosvečešće.Togjutrasuvećprošli pored dvanaest takvih uporišta, pa je po Helvardovom računanjutrebalodaprođuporedjošsamodevet.

Alikakoćeznatidajestigaodonjihovogsela? Čitavpejsažokonjihsespljoštio, ujednačio. Činilo se da hodaju po površini nekog davnoskamenjenog jezera lave: svuda sve ravno, nigde zaklona, nigde senke.Sagnuosedaizblizapogledazemlju.Snažnimzarivanjemprstijuuspevao jedaostaviplitketragoveuzemljištu,ali jezemljište,peskovitoirastresito,sad jepodnjegovimdodirombilonekakogusto,viskozno.

Sadasudevojkebilemanjeodmetarvisoke,anjihovefigurebilesujošunakaženije.Stopalasuimbilaširokairavna,nogekratkeadebele,torzookrugao kao bure deformisano pritiskom odozgo. Pod ovakvim uslovimaopažanjabilesugrotesknoružne.Bioje fascinirantimfizičkimpromenamana devojkama, ali njihovo munjevito čavrljanje vrlo visokim tonovimanerviralogaje.

Samosebebanijepromenila.Bilaje,kolikojeHelvardmogaodaoceni,istakaoipre.Alisadjeuodnosunasvojumajkubilanesrazmernovelika;zdepastobićezvanoRozarijasadjetubebuposmatralosanemimužasom.

Bebajepripadalagradu.Baš kao što je Helvarda rodila neka privremeno transferisana

vangradskažena,takojeovu bebu rodilaRozarija.Transformacijakojajesad izobličavala ove žene i njihov rodni kraj nije uspevala da zahvati niHelvardanibebu.

Helvardnijeimaonikakvupredstavuštabisadtrebalodaučini,kakobi

trebalodaprotumačitoštovidi.Pokušavaojedarazmišlja.Zahvataogajesvedubljistrah;stvarikojesumusedešavalebilesu

onostransvegarazumnog,nisusemogleprotumačitinjegovimznanjemoprirodnom poretkustvari.Dokazi su bili očigledni —aza objašnjenjenisupostojalereči.

Gledajući ka jugu video je liniju bregova, ne mnogo udaljenih. Naosnovu njihove visine i njihovog oblika pretpostavio je da su to brda upodnožju neke veće planine.Osetio je u sebi plimuzaprepašćenja onogčasakadjeshvatiodasuvrhovitihbregovabeliodsnega.Suncejesijalopodjednako žarko, vazduh je bio podjednako vreo — logika je nametalazaključakdasesneg,dabiuopšteopstaouovojklimi,moranalazitinavrhuveomavisokihplanina.Ovibregovinisubilimnogoudaljeniodnjega —miljuilidve,procenioje —pajemogaodasteknenekiutisakionjihovojvisini:nevišeod150metara.

Uspraviose — iiznenadapao.Tresnuojenazemljuaondaosetiodasevaljapremajugu;kotrljaose

kaoniznekustrmunizbrdicu.Uspeojedasezaustavi,onda jenesigurnoustao,naginjućisejakounazaddabiseoduprosilikojagajevuklakajugu.

Nijetobiloneštonovo —celojutrojeosećaodaganeštočudnovuče —aliga jepadiznenadio.Silakojagajeoborilabilajesaddalekojačanegojutros.Zaštojedejstvoosetioteksad?Pokušaojedasepriseti.Shvatiojedatodejstvo jutros nije svesno primećivao zato što su mu tolike druge stvariodvraćalepažnju,alidasenovojsilinesvesno prilagođavao,krećućisekaodajenablagojnizbrdici.Ananizbrdicinikakonijemogaobiti:zdravrazumi



oko govorili su da je oko njega ravnica. Stajao je uz grupu devojaka,pokušavajućidaosetitunovupojavu.

Nijetobilonaliknapotisakmlazavazduhauleda,nitinaliknadejstvogravitacijenanizbrdici,alijeimaloelementeijednogidrugog.Naravnomtlu,okruženmirnimvazduhom,imaojeosećanjedaganeštogurailivučeka jugu.

Načiniojenekolikokorakapremaseveruiuvideodajenjegovotelesnodržanjetakvokaodasepenjeuzbrdo.Okrenuosekajuguiosetiodajeprednjimstrmapadina,iakosumuočigovoriledajetonemoguće.

Prišaojedevojkamakojesugaradoznaloposmatrale.Video je da su se njihova tela tokom proteklih nekoliko minuta još

izrazitijedeformisala.

18Prenegoštosukrenulidaljena jugRozarijajepokušalaneštodamu

kaže.Bilomujeveomateškodajerazume.Ipodnormalnimokolnostimanijelakoshvataonjeneengleskerečiizgovorenenašpanskinačin,asadje,uzto,govorilaveomaubrzanoiveomatankimglasom.

Poslemnogopokušajashvatiojesuštinunjenihrečenica.Onaiostaledvedevojkebojalesusepovratkauselo.Sadsupripadale

gradu,paćeihnjihovsopstveninarododbaciti.Helvard je rekao da moraju ići dalje zato što su takvu odluku već

donele;Rozarijamujeodgovoriladaonenemajunamerunikorakadaljedanačine.Onauseluimamužakomeježeleladasevrati;sadajenjenutisak

daćejemužubiti.Lucijajetakođebilaudataisadseplašilaistog.Ljudiuselimamrzegrad;poštosusedevojkevezalesagradom, bićekažnjene.Helvard je odustao od daljeg ubeđivanja. I ona je njega jedva

razumevala. Već je kazao da su devojke prilikom prvobitnog sklapanjapogodbepristaledadođuugradnaodređenovreme;kazaojetouzaludno jergaRozarijanijerazumela.

Doksu onirazgovarali, transformacijasenastavljala.Sad jeRozarijabilajedvatridesetaksantimetaravisoka,alizatookometaripoširoka.Višenijebilomogućeprepoznatiunjojiostalimdvemadevojkama ljudskabića,madajedobroznaodaonetojesu.

„Čekajteovde",rečeHelvard.Opetseuspravioiodmahopetpao.Zakotrljaosepotlu.Silakojagaje

vuklasadjebilamnogojača;jedvasezaustavio.Otpuziojenazaddosvograncainavukaoganaleda.Izvadiojenamotajkonopca,provukaorukukroznjega,navukaoganarame.

Upirućiseunazaddanebiopetpao,krenuojenajug.Višenijebilomogućerazaznatinijedansastavnideopejzažasemonih

brežuljakanapred.Površinapokojojjehodaobilajesadsasvimzamućena;ponekadsesaginjaoalinijemogao dauočini§taštobiličilonatravu,steneili

zemljište.Prirodneformesvetadeformisalesuse —širilesuselateralnokaistoku

izapadu,gubilevisinuidubinu.Akobiovdehteodanadenekuvelikustenu,moraobidapotražineku

odgovarajućusivulinijučetvrt milimetraširokuadvestametara dugu.Onaduga,niska grbina tlaprednjim,pokrivenasnegomna svomvrhu — to bimoglebitiplanine.Onaduga zelenalinijajemoždadrvo.



Onamutnobelalinijamoždajegolažena.Stigaojedotegrbineranije negoštojeočekivao.Silakojajevuklaka

jugupovećavalase;kadjeHelvarddospeonamanjeodpedesetmetaradonajbližegbrežuljka,spotakaoseizakotrljaose —svebržeibrže.Primicaose,natajnačin,brežuljku.

Severniobronakbrežuljkabiojegotovovertikalan,kaozaklonitastranadine nastaledejstvomvetra; na tu strminu jeHelvard naleteo. Tek što jetresnuo,osetiojedagaonaistasilavučekajugutakojakodanjegovotelopočinjedaklizauztustrminu,nasuprotsiligravitacije.Uočajanju,znajućidaćeneodoljivopastiakodozvolidagatasilaprebaciprekovrhova,Helvardjezagrabioprstima,tražećikakvouporišteupovršinutvrdojkaokamen.Našao je uporište: nešto je stršalo iz površine.Helvard je dočepao tu izbočinu iočajničkisezanjudržao.Južnasilavuklagajenesmanjeno.Njegovotelosezaklatilo i opružilo: noge mu odoše vertikalno uvis prema vrhovima tihplanina.Znaojedaće,akoizgubioslonac,pastiuzplaninu,prekovrhaionda

nezadrživonajug.Posegnuojerukomuranacinašaogvozdenukukuzapentranje.Zario

ju ječvrstopodtu izbočinu,prikačiokonopacnanju,adrugikrajkonopcaomotaookosvogručnogzgloba.

JužnasilasadjebilatakojakadajeHelvardpraktičnolebdeo,kaodagagravitacijainevuče.

Planina se ispod njega polako menjala. Tvrdi, gotovo vertikalni zidrazvlačiosekaistokuizapadu,istovremenogubećivisinu,takodasečinilodasnežnivrhunacpuzikaHelvardovimnogama.Videojeblizusebejednu

pukotinuustenamakojasepostepeno zatvarala;iščupaojegvozdenukukuizdotadašnjeguporištai zarioju jeutupukotinu.Sveganekolikosekundikasnijepukotinasezatvorila,stiskajućikukuveomačvrsto.

Vrhsnegompokrivensadasenesamorazvukao —negoseipodvukaopodHelvardovo telo.Helvarda je južna sila sad ponela i bacila preko tihplanina, na jug. Konopac je izdržao; ostade Helvard da visi o konopcu,horizontalnoiznadravnepovršinesveta.

Toštojedonedavnobiloplanina,sadgaježuljiloispodgrudi.Onošto jenekadbilo dolinaizatogplaninskoglancaležalojesadpodHelvardovimstomakom.Nogamajemlataraoponečemuštojenekadbilodrugaplanina,pokušavajućidanadeoslonac.

Lebdeo je naporedno sa površinom sveta: džin opružen prekodanašnjegplaninskogpredela.

Uzdigaojeprednjideotela,damuplaninenebisvojomtvrdoćomtolikosmetale.Podigaojeglavu —iosetiodamuponestajevazduh.Saseverajeduvaooštar,ledenivetar,alivetarrazređen,siromašankiseonikom.Helvard je opetspustioglavu,osloniovrhbradena tlo.Na tojvisininjegovnos jeuspevaodazahvatidovoljnukoličinuvazduha.

Bilojeočajnohladno.

Videojeoblake:vazduhihjenosio.Klizilisudesetaksantimetaraiznadtlakaoneprekinutibelipokrov.Zapljusnulisunjegovolice,poleteliuznjegovnoskaopenauzpramacbrodaupokretu.

Njegovasuustabilaispodoblaka — oči, međutim,iznadoblaka.Pogledao je, kroz tanku, razređenu atmosferu iznad oblaka, pravo

napred,kaseveru.Nalaziosenaspoljašnjojivicisveta —glavninaplanete bilajeprednjim.



Videoječitavsvet.Naseveruodnjegazemljištejebiloravno,glatkokaopovršinastola.Ali

u centru sveta, dalje na sever, zemljište se dizalo, prelazeći u savršenosimetričnu kulukonkavnu sa svake strane. Taj toranj svetasužavaose isužavao,postajaosvevitkiji,svetanji,dižućisetakovisokodamunijebilomogućevidetikraj.

Uočiojedajepovršinaplaneteraznobojna. Videoješirokezonežuteibraonbojeprošaranezelenom.Daljenaseveruležalo jeplavetnilo —čistisafir,takosjajandasuočiodgledanjautubojubolele.Prekosvegatogabila je razapeta belina oblaka formirana u duge, razređene vrtloge, u blistavastada,upahuljastemreže.

Suncejezalazilo,itonaseveroistoku.Crveno,zažareno,zalazilojepodnemogućihorizont.

Obliksuncabiojeistikaoiranije:široki,pljosnatidiskčijirubbimogaobitinekakavekvator.Izcentradiskadizalesuse,pravonaseverijug,dve

kulekonkavnihbokova,kulekojesusepostepeno sužavale.SuncejeHelvardvideotolikoputadanjegovoblikvišenijedovodiou

pitanje.Sadje, međutim,znaodaisvetimaistitakavoblik.

19Suncejezašio,nasvetjepalatama.Južnasilasadga.jevuklatakojakodajeprsimajedvadoticaoplanine

ispodsebe.Visiojenakonopcu,utami,kaodavisisarubanekevertikalnelitice;razummujegovoriodavisihorizontalno,ali čulasesarazumomnisu

slagala.Nijevišemogaodasepouzdausnagutogkonopca.Jednomrukomjeposegnuopredsobom,zakačiosevrhovimaprstijuzadvemaleizbočine(dalisutonekadbiledveplanine?)ipočeodasepodiženapred.

Površinajesaonestranebilaglatkija;nikakodanadesledećeuporište.Uspeo je, velikimnaporom, da zarije prste u tlo dovoljno jako da se barnekoliko trenutakatakodrži.Vukaosetakonapred, savlađujućisantimetarposantimetar —tojest,udrugom smislu,kilometreikilometre.Južnasilanijeprimetnooslabila.

Odbacio je konopac i puzio dalje uzdajući se usvoje ruke. Još kojisantimetar, i odupro se čizmama o izbočinu koja je nekad bila planinskilanac.Svimsilamajekrenuodalje.

Pritisaknanjegapostepenosesmanjivao;sadvišenijebiopotrebanočajnički napor da se ne padne. Helvard se nekoliko trenutaka opuštao,hvatajućivazduh.Alidokjetočinio,osetiojesapotpunomizvesnošćudaga južnasilaopetjačepoduhvata; pohitaojanapred.Uskorojeizmakaotolikodalekonaseverdajeopetmogaodaseosloninašakeikolena.

Nijeokretaoglavukajugu. Štalijesadbiloizanjega?Puziojejošdugodoknijeosetiodamožedaustane.Ustaoje,naginjući

sekaseverudabisuzbiodelovanjejužnesile.Krenuojenapred,osećajućidasetaneobjašnjivasilapostepenosmanjuje.Uskorojeosetiodaseodnajgorezoneudaljiotolikodamožeidasedne,dasedobroodmori.

Sadjepogledaoka jugu.Svejebilozavijenoutainu.Oblaci kojisumaločas zapljuskivali njegovo lice sad su plovili visoko iznad njega.ZaklanjalisuMesec,čijioblikHelvard,usvojojneukosti, takođenikadnije



dovodioupitanje.HelvardjemnogoputavideoMesec,znaojedaMesecimaistioblikkaoisunce,iprihvatiojetučinjenicu.

Nastaviojemaršnasever.Južnasilavuklagajeisad,alijepostepenoslabila.Predeookonjegabiojemračanibezličan;Helvardnijenigledaookosebe.Njegovimumomdominiralajesamojednamisao —prenegoštolegnedaseodmori,moraotićitako dalekonaseverdanebudevišeuopasnostidagajužnasilaodnese.Sadjeznaobazičnuistinuoovomsvetu —tlosezaistakretalo,kaoštojeKolingsirekao.Gore,naseveru,tamogdejegrad,tlosepomicalogotovoneprimetnomsporošću:okomiljuzadesetdana.Alidubljenajugutlojeteklosvebrže,atoubrzavanjebilojeeksponencijalno.Primetio jetopodeformisanjutelaonihdevojaka:zajednujedinunoćtlojeotplovilotakodalekonajugdasutelatihdevojaka —alinjegovotelone —lateralnoraširena.

Gradnijesmeostati.Sudbinagradabilajedavečnoputuje,jerkadbistao,počelobinjegovosporo,dugoporinućekajugu —kaprošlosti —kojebi

se završilonaonombrisanomprostorugdeodplaninaostajusamoizbočinenekolikosantimetaravisoke;odatlebisegradsurvaoupropast.

Utimtrenucima,dokjepolakohodaokaseveruprekočudnogmračnogprostranstva,nijemogaoninakojinačindaobjasnionoštojedoživeo.Svejebilo suprotno logici. Zemljište je čvrsto — nemože da teče. Nemogu seplanine izobličavati. Ne mogu ljudska bića da se smanje do visine odtridesetaksantimetara.Planinskepukotinenemogusezatvoriti.Bebesenemoguodmajčinogmlekazagrcnuti.

lakojenoćvećodmakla,Helvardnijeosećaonekinaročitoumor;jedino

štoga je zamorilo bila jeonaborbadok je visio paralelno sa planinama.Učinilomusedajeovajdanprošaobrzo,neverovatnobrzo.Sadsevećznatnoudaljioodonihpredelaukojimajejužnasilabila

jaka,alijeidaljeosećaonjenodejstvoutolikoj meridasenijeusuđivaodastane.Nijebilaprijatnapomisaodaspavadokzemljaispodnjegaidesvojimtokominosiganeodbranjivonajug.

Helvardjesadbio mikrokozamgrada.Nijesmeodastane,baškaonigrad.

Umorgajenajzadsavladao.Legaojenatvrduzemljuizaspao.Probudioga je izlazaksunca.Njegovaprvapomisaoodnosilasena

južnusilu.Skočiojeprestravljenonanogeiodmerioravnotežu —silajejošbilaprisutna,alinijebilaprimetnojačanegokadjelegaodaspava.

Pogledaojeputemkojimjedošao.Nijeverovaosvojimočima:planinesusetamouzdizale.Tonijemoglobititako.Onjevideo,onjeosetio kakoseteplanine

smanjuju,pretvarajuuizbočinupet-šestsantimetaravisoku.Aipak,jasnosevidelodasuopetpraveplanine:visoke,strme,nepravilnihoblika,pokrivene,navrhovima,snegom.

Helvardjenašaosvojranaciproverioštaunjemuima.Izgubiojekukui

konopac; veliki deo opreme ostao je kod devojaka u trenutku kad ih jenapustio. Ipak, imao je čuturu vode, jednu vreću za spavanje i nekolikopaketadehidriranehrane.Toćemuzanekovremebitidovoljno.

Pojeojemalosintetičkehrane,aondapritegaoranacnaleđa.Bacio je pogled ka suncu, čvrsto rešen da ovoga puta ne izgubi

orijentaciju.Krenuojenajugpremaplaninama.



Južnasilazahvatalagajesvejače, vuklagajenapred.Planinesuprednjegovimočimagubilevisinu.Zemljasepodnjegovimčizmamazgušnjavala,pejzažseopetpretvoriouzbirkustopljenihlateralnihpruga.

Suncejepreletaloprekonjegoveglavemnogobrženegoštoimapravo

datočini.Borećiseprotivjužnesile,Helvardjestaokadjevideodasuseplanine

svelenarazvučenulinijubrežuljaka.Nije imaoopremu potrebnu za polazak dubljena jug.Okrenuose i

pošaoopetkaseveru.Satkasnije palajenoć.Hodaojekrozmraksvedokmusenijeučinilodajejužnasiladovoljno

oslabila.Ondaseodmarao.Opet je svanuo dan i planine su se opet mogle videti — kao prave

planine.Čekaoje.Danjeodmicao,južnasilajejačala.Kretanjetlanosiloje

Helvarda prema planinama. Sedeći tako, video je kako se planine opet

polakorastežukaistokuizapadu.Prepadanoćiotišaojedalekonaseveriulogoriose.Dovoljnojevideo.

Bilojevremedasevratiugrad.Novapomisaogajezabrinula.Dalićemoratidapodnesenekakavizveštajoonomeštosedesilo?

Velikideo ovogštojedoživeo,nijemogaonisamdaprihvati —kakobitekmogaodaobjasnidrugome?

Žižna tačka svega bio je onaj njegov zapanjujući pogled na celinuplanete. Da li jeoko ikad ranije doživeo tako nešto? Kako bi mogaoumobuhvatiti jednu misao za koju oko nema ni približno odgovarajuće

referentneokvire?Levoidesnoodnjega —amožda,madatonijetakodobrovideo,ijužnoodnjega —površinasvetaseširila,činilose,dobeskonačnosti.Alinaseveru,samonaseveru,postojaojeodređenioblik:tlosezakrivljenouzdizalou toranj,zatimukopljebezvidljivogkraja.

Onetridevojke —kakodaprijavidaihjebezbednovratiounjihovoselo,kad su one dospele u takvo fizičko stanje da nije mogao sa njima dakomunicira,nijemogaočaknidaihvidi?Onesuprešleusvojsvet,njemupotpunostran.

Beba: šta se sa njom desilo? Nesumnjivo je pripadala gradu, jerdistorzijeprošlostinanjunisudelovale;Rozarijajebebuverovatnonapustila —ibebajesadbilamrtva. Čakiakojejošživa,kretanjetlaodnećejenajug,uneodbranjivizahvatjužnesile,usmrt.

Helvardjemarširaokaseveru,zanetu takvemisli.Nasvoju okolinunijeobraćaomnogopažnje.Alikadjezastaodasenapijevode,pogledaojeokosebe —itrgnuoseiznenađeno:ovajpredeobiomujepoznat.

Našaosenakamenitojravnicisevernoodmestagdejeprekoprovalijegrađenmost.

Otpiojesamonekoliko gutljajavode.Zatimjepošaonatrag,kajugu.Akoželiikaddanadegrad,moradaseosloninatragovečetiripruga.Teško

dabinašaoboljiorijentirnegoštojemestogdejenekadgrađenmost.Naišaojenapotok;verovatnogajeranije,onakozanetumisli,prešaoi

neprimećujućiga.Krenuojedužpotoka,pitajućisedalitomožebitiistipotok, istaklisura.Sadje tobiomajušnipotočićplitkourezanutlo.Poslenekogvremenastranepotokapostadošeneštodubijeigrublje,alijošnijemoglobitigovoraniokakvoj„klisuri".



Popeosenasevernuobalupotokainastaviodapešačiuzvodno.Izgledpotoka bio mu je neodređeno poznat, ali toliko razvučen i rastegnut daHelvardnijemogaobitisigurandajetotajistipotok,istarečica.

Ondajeprimetiopokrajsamevodejedandugicrnioval.Spustiosenasvečetiridavidiočemuseradi.Osetiojeslabmirispaljevine —ishvatio,zagledajući izbliza, da su to ostaci ognjišta, ostaci njegove sopstvenelogorskevatre.

Potokjeovdebioširokokometar —akadjebiotusadevojkama,bilajetorečicanajmanječetirimetraširoka.Popeoseopetnasevernuobalu.Posledugogtraganjanašaojenatluneketragovekojisumoždamoglibititemelji jedneodkulanekadašnjegvisećegmosta.

Sadjeklisurabiladubokamanjeodjednogmetra,aširoka,odivicedoivice,petilišestmetara.Tujegradprešao.

KrenuojeHelvardnaseveriuskoronaišaonatragjednogželezničkogpraga.Tragjebiodugokopetipometara.Sledećitragbiojeudaljensamo

nekihsedamiposantimetara.DokrajatogdanapejzažokoHelvardadobiojerazmerekojejelakše

prihvatao.Drvećejeličilonadrvećeanenasilnorazvučenoniskožbunje.Komadićišljunkabilisuokrugli,busenjetraveimalojeizgledbusenjaanerazbrljanihzelenihtraka.Otisakprugeje, međutim,idaljebiotolikorazvučendanipribližnonijeodgovaraostvarnojširinikolosekaispodgrada.Helvardje,ipak,verovaodanećemoratijošdugodapešači.

Nijevišeznaokolikojedananjegovo putovanjetrajalo,alipoštojesve jasnijeprepoznavaookolinusmatraoje,sapunimpouzdanjem,dajeostalo

samojošmaloidaukupnotrajanjeputanećeniukomslučajubitionakodugokakojeKlauzevicpredvideo. Čakiakoseuračunajuonadvailitri danakojisubrzominulidokjeHelvardbiouzonijužnesile,radiloseonekihdesetakilidvadesetakdana —gradje,uHelvardovomodsustvu,mogaoprećinajvišemiljuilidve.

Tomujebilo dobrodošloohrabrenje,jersunjegovezalihevodeihranebrzo suopadale.

Marširaojedalje,adanisuprolazili;gradsenikakonijepojavljivaonavidiku,tragoviprugenikakodasesuzedonormalnihdimenzija.Sadjevećbio tako naviknut na lateralnu razvučenost sveta na jugu da na to nijeobraćaopažnju.

Jednog jutrauznemirila ga je novamisao.Već nekoliko dana širinatragova se nije smanjivala — da nije on dospeo u zonu gde se brzinaizmicanja tla ka jugu tačno poklapa sa brzinom njegovog pešačenja kaseveru?Dasenekrećeon,možda,kaomišužičanojvrtešci,ostajućiuveknaistommestu?

Sledećih sat ili dva hodao je brže, ali onda je razum preovladao.Helvard se prisetio da je sasvim uspešno izmakao i onda kad se nalaziomnogojužnije,tamogdejeproticanjetlamnogobrže.Ipak,proteklojejoš

nekolikodana a ni po čemu se nije primećivalo da je grad bliže. UskoroHelvarduostadošesamodvapaketahrane. Čuturujevećdvaputamoraodanapuninaovdašnjimpotocima.

OnogdanakadjeHelvardpojeoiposlednjumrvicuhrane,primetiojeneštoštogajeispunilosilnim uzbuđenjem.Nijevišemoraodaseplašidaćeumretiodgladi —jerbiojeblizu!Prepoznaojetajpredeo:tujenekadjahaosatrgovcemKolingsom.Bilojetodve ilitrimiljesevernoodoptimuma!



Posopstvenojprocenivremena,biojeodsutaniz gradanajvišetrimilje — znači,gradbitrebalouskorodaseukažeprednjim.

Linija tragova nastavljala se svedo vrha jednog brežuljka, prelazilabrežuljak...agradanigde.Otiscipragovabilisui sad razvučeni,atragovisledećepruge,leveunutrašnje,bilisudaleko,

Tobimoraloznačiti,razmišljaojeHelvard,dasegradumeđuvremenukretaomnogobrže.Moždajegraduspeočakdaprestigneoptimumidazadeuzonugdezemljišteputujemnogosporije.SadjeHelvardnaslućivaonovumogućnost:akobigraddovoljnoubrzaosvojekretanje,moždabimogaodadospeuoblastgdesezemljišteuopštenekrećenegovečnomiruje.

Tadbigradmogaodastane;velikatrkabilabiokončana.

20Tunoćjeodgladovao;nijemogaodobronidaspava.Ujutrujepopio

nekolikogutljajavodeiodmahkrenuo.Gradsemoraoubrzopojaviti.

Hteo-nehteo,tokomnajvrelijegdeladanamoraojedaseodmori.Okonjegajebilagolaravnica:nigdesenke.Seojenatlepokrajtragova pruge.

Zureći mutno pred sebe, ugledao je nešto ohrabrujuće: troje ljudihodalojepremanjemu,držećisetragova.Biojeuverendasuoniizgrada,dasuupućeniupotraguzanjim. Čekaojedastignudonjega.

Kadsusepribližili,pokušaojedaustane,alisespotakao.Ostaojedaležinepomično.

„Jesteli viizgrada?"Helvardjeotvorioočiipogledaogore,premačovekukojijetokazao.

Video je mladića u gildaškoj pripravničkoj uniformi. Poluotvorenih usta,klimnuojeglavom.„Bolestiste —štavamje?"„Ništaminije.Imatelivihrane?"„Popijteovo."Ponudiše mu čuturu i Helvard povuče jedan gutljaj. Voda je bila

bljutava,bezukusna:gradskavoda.„Možetelidaustanete?"Pomogošemudasedignenanoge.OndajeHelvardnačinionekoliko

koraka domestagde je raslo neko kržljavo žbunje. Seo jena zemlju, amladićjeotvoriosvojranac.Helvardajeprenulosaznanjedajetajranacistikaonjegov.

„Dalijavaspoznajem?"rečeHelvard.„PripravnikKelenLi Čen."Li Čen!Pamtiogajeizinternata. „JasamHelvardMan."KelenLi Čen jeotvoriojedanpaketićdehidriranehrane ipolakoulio

malovode.UskorojepredHelvardombiladobroznanaporcijasivekaše.Onpočedajede.

Nekolikokorakadaljestajalesudvedevojke. Čekalesu.

„Pošlistedole,uprošlost",rečeHelvardizmeđudvazalogaja.„Upravodolazimodatle."„Štasetamonalazi?"Iznenada se Helvard setio svog susreta sa Toroldom Pelhamom;

okolnostisutadabilesasvimsličneovima.„Pa,većsiuprošlosti",rečeHelvard.„Zarneosećaš?"Kelenjeodmahnuoglavom.



„Štahoćešdakažeš?"rečeonHelvardu.Helvardjeimaonaumujužnusilu,čijejeblagodejstvoidanas,uhodu,

osećao.AlisadjeznaodaKelentoposvojprilicijošnijeprimetio.Tosemoralo prvo pretrpeti u ekstremnoj formi; tek tad se moglo izdvojiti kaoposebančulniosećaj.

„Toseobjašnjavatinemože",rečeHelvard.„Siđiuprošlostpaćešsam videti." Bacio je pogled na devojke. Sad su sedele na zemlji;muškarcima su hotimice okrenule leda. Nije mogao da suzdrži osmeh.„Kelene,kolikojegradudaljenodavde?"

„Nekolikomilja. Približnopetmilja."Petmilja!Znači,gradjeodavnoprešaopreko tačkeoptimuma.„Možeš li mi dati malo hrane? Samo malo — koliko da stignem do

grada."„Naravno."Kelen je izvukao četiri paketića i dao ih Helvardu. Jedan trenutak

Helvardihjegledao,ondajejedanuzeoatrivratio.„Dovoljanmijejedan.Ovoostaloćebitipotrebnijetebi."„Nijepredamnomnekidugput",rečeKelen.„Znam —aliipakćetibitipotrebno."Osmotriojemlađegkolegu.„Koliko

sivremenaizvaninternata,Kelen?"„Okopetnaestmilja."AliKelenjebioznatnomlađi.Helvardse jasnosećaoda jeKeienLi

Čenuinternatubiodvarazredaispodnjega,dvegodinemlađi.Dakle,sadsupočelidaregrutujuomladinuzapripravničkiposaomnogoranije. Međutim,

Kelenjeizgledaozreo, dobrorazvijen.Nijetobiloteloadolescenta.„Kolikosistar?"rečeHelvard.„Šeststoše'setpet."Tonijemoglobiti istina —tajmomak jemoraobiti barpedesetmilja

mlađiodHelvardakojije,posopstvenomproračunu,bio670miljastar.„Radiosina prugama?"„Jesam.Prokletotežakposao."„Znam.Kakojepostignutotakobrzokretanjegrada?"„Brzo?Imalismološperiod.Moralismodapređemojednureku;sad

smozašliunekabrdakojanassilnousporavaju.Mnogosmozakasnili.Utrenutkukadsamjapošaobilismošestmiljaizaoptimuma."

„Šestmilja?Značioptimumjekrenuobrže?„Meninijepoznatodajekrenuobrže."Kelenjeprekoramenapogledao

devojke.„Jabihmoraodakrenem.Jeli tidobro?"„Dobromije.Kakoseslažešsanjima?"Kelenseiscerio.„Nijeloše",reče.„Postojijezičkabarijera,alirekaobih

daipaknalazimoponekuzajedničkureč."Helvardsenasmejao,sećajućiseopetPelhama.„Uradionustvarštopre",reče.„Poslećebitimaloteže."

KeienLi Čengajejedantrenutakukočenogledao.Ondajeustao.„Štopretobolje,rek'obi'ja",rečeKelen.Vratiosedevojkama,kojesu

počele glasno da protestuju kad su shvatile da je predah bio takokratkotrajan.Doksu prolaziliporednjega,Helvardvidedajejednadevojkasvojukošuljusasvimraskopčalaivezalaučvor.

Smatraojedaćesada,snabdevenhranomkojujeodKelenadobio,bezikakvihdaljihproblemastićidograda.Prevaliojevećtolikiputdamujoš



petmiljanećeništaznačiti;trebalobidaugradstignedozalaskasunca.Okonjegasubilipredelikojenikadranijenijevideo;nasuprotonomeštojeKelenrekao,činilosedajegraduHelvardovomodsustvuodličnonapredovao.

Danse primakaosmiraju...agradanigde.Jediniohrabrujućiznaksastojaoseutomeštosusadaotiscipragova

imali normalnije dimenzije; kad je Helvard sledeći put stao da pije vode,izmeriojenajbližiotisakiutvrdiodaimadužinuodokošeststopa.

Prednjimsezemljišteuzdizalo.Videojejedanusekkrozkojijegradprošao. Čvrstouverendasegradnalaziuudolinisadrugestranetoguseka,krenuojenovomsnagom,nadajućisedaćegradvidetiprenegoštopadnenoć.

Sunce jevećdotakaohorizontkadseHelvardpopeodotogusekaipogledaoudolinu.

Širokarekaproticalajepo dnudoline.Utlususevidelidubokiožiljciodprolaskagrada;stizalisudo južneobale, zatimse nastavljalinasevernoj

obaliiprodužavalise daleko,azatimzalazećiunekakvušumunestajalisavidika.Gradsenijemogaovideti.

Besan i zbunjen,Helvard je stajao i zurio udolinusvedoknije paomrak.Ondaseulogoriodanatommestuprovedenoć.

Ucikzorejekrenuoiposlenekolikominutanašaosenaobalireke.Natojobalividelisusemnogobrojniznaci ljudskeaktivnosti:zemljajesvedosamevodebilaisprevrtanaipretvorenaublatnjavupustoš,nasvestranesuležali odbačeni komadi drvene građe i polomljenih betonskih podloga.Nekolikodrvenihstubovastrčalojeizvode;Helvardjepretpostaviodasuto

ostacimostakojijenatommestumoraobitipodignut.Pridržavajućisezanajbližiodtihstubova,zagaziojeuvodu.Kadjevodapostalapreduboka,počeojedapliva.Strujagajeponelatakodajenadruguobaluizišaodalekonizvodnoodmestagdejeušao.

Potpunomokar,hodaojenatragdužseverneobalesve doknijedošaodoostatakapruga.Njegovaodećairanacsadsubilimnogoteži;skinuoseirasprostroodećudasesušinasuncu,zatimjenaistinačinraširiovrećuzaspavanje iplatneniranac.Satkasnijeodećaje bilapotpunosuva,pa jujeobukaoispremiosedakrenedalje,Odlučiojedavrećuzaspavanje,kojajošnijebilasasvimsuva,ponovoizložisuncukadsebudesledećiputodmarao.

Upravojepritezaoranacnaleđakadjezačuonekizveketavizvuk.Uistimahneštogajepovuklozarukav.Okrenuosenavremedavidikratku,teškustreluizsamostrelakakopadanazemlju.

Upokušajudanadezaklon,bacioseujednuodrupagdejenekadbilaukopanabetonskapodlogazapragove.

„Tuostani."Pogledao je upravcu iz koga je glas dolazio.Nije videonikoga, ali

pedesetakmetaraodatlenalazilosenekogustogrupisanožbunje.Pogledao je svoju mišicu. Strela je otkinula komad rukava, ali nije

zakačila kožu; nije bilo krvi. Nije imao čime da se brani, jer sa ostalomopremomizgubioisvojsamostrel.

„Jaćusadizaći...nemiči se“Sledećeg trenutka iza žbunja se pojavio čovek u uniformi gildaškog

pripravnika. DržaojesamostrelnaperenkaHelvardu.Helvardpovika: „Negađaj...jasamizgrada."



Onajništanereče,samopriđebliže.Zaustaviosenanekihpetmetaraudaljenosti.

„Dobro...sadustani."Helvardjeustao,nadajućisedaćemoćidadokažekoje.„Kosi?"„Jasamizgrada",ponoviHelvard.„Kojagilda?"„Izvidnici."„Kakoglasiposlednjiredtekstazakletve?"Helvardje iznenađenoodmahnuoglavom.„Čujte,kakvog..."„Hajde...zakletvu."„Ovu zakletvu polažem jasno svestan da će me, ako izneverim

ijedan..."Tajčovekjespustiosamostrel.„Uredu",rečeon.„Moraosamdaproverim.Kakosezoveš?"

„HelvardMan."Onajgazagledapažljivije.„Zaboga,nisamteuopšteprepoznao!Pustio

sibradu..."„Džejsi!"Jošnekolikosekundisudvamladićazurilijedanudrugoga;ondasuse

pozdraviliprijateljski.Helvardjeuvideodasuseodposlednjegsusretadodanasobojicapromenilidoneprepoznatljivosti.Tadasuobojicabilidečacipreokupiraninezadovoljstvom zbogograničenosti internatskog života.Sadse promenio i njihovpogled na svet, i njihov izgled.U internatu jeDžejsi

glumionekakvuprevejanost,ispoljavaojeprezirpremaporetku,nastojaojedabudeneozbiljniineodgovornivođaonihkojisusporije„sazrevali".NištaodtogaHelvardnijeprimećivaosada,doksustajalikrajrekeiobnavljaliprijateljstvo.Iskustvaspoljašnjegživotaizmenilasu Džejsijaiiznutraispolja.

„Ištatijetrebalodaodapnešstrelunamene?"„Misliosamdasigrabac."„Šta?A,da."Helvardjebiozaboraviotužargonskureč. „Pazarnisi

videomojuuniformu?"„Tovišeništaneznači."„Ali."„Slušaj, Helvarde, stvari se menjaju. Koliko si šegrta sreo dole u

prošlosti?"„Dvojicu.Akouračunamitebe,trojicu."„Dobro.Aznaš lidagradtakorećiposlesvakepređenemilješaljepo

jednogpripravnikauprošlost?Trebalobidaihjetamomnogoviše —apoštosvi idemoistimputem, trebalobidasesrećemogotovosvakodnevno.Aligrabcipočinjudakapirajuštaseradi.Ubijajunašepripravnikeioblačeseunjihoveuniforme.Dalisutebenapali?"

„Ne",rečeHelvard.

„Mene jesu."„Mogaosiprvodapokušašdameidentifikuješ,patekposletogada

odapnešstrelu."„Nišaniosamtakodatepromašim."Helvard je pokazao svoj pocepani rukav. „U tom slučaju si očajan

strelac.



Džejsijeotišaodomestagdejenjegovastrelapala.Podigaoje strelu,pažljivoproveriodalijeoštećena,aondajujevratioufutrolusastrelama.

„Trebalo bi da se potrudimo da stignemo do grada", reče Džejsivraćajućise.

„Je l'tiznašgdejegrad?"Džejsijeizgledaozabrinut.„Nemogubašnajboljedasesnađem",rečeon.„Hodamvećmnogo

milja.Dalijegradiznenadaubrzaokretanje?"„Meninijepoznatodajeubrzao.Jučesamsreojednogšegrta.Onmije

rekaodajegraduzaostatku."„Paondagdejekogvraga?"„Negdetamogore",rečeHelvardpokazujućirukomtragoveu tlu.„Ondadakrenemodalje."Nidokrajatogdananisuuspelidavidegrad,alisusadaotiscipragova

bilisvedeninanormalnedimenzije.Ulogorišeseujednojšumicikrozkojuje

tekaopotočićčistevode.Džejsijebio dalekoboljeopremljennegoHelvard. Imaojenesamo

oružje,negoirezervnuvrećuzaspavanje(Helvardovamokravrećapočela jedasmrdiionjujezatobacio),zatimšator,inajzadvelikukoličinuhrane.

„Kakotitumačišonodoleuprošlosti?"upitaDžejsi.„Nastojimdashvatim",rečeHelvard. „Ati?"„Neznam.Valjdajei samnomslično.Nemogu logičnodaobjasnim

onoštosamvideo —aliznamdasamvideoiiskusio."„Kakomožetlodasepomiče?"

„Itisitoprimetio?"„Pavaljda.Tloseizmicalo,zarne?"Kasnije su jedan drugome ispričali šta im se dešavalo. Neka od

Džejsijevihiskustavabitnosuserazlikovalaod Helvardovih.NapustiojeinternatnekolikomiljapreHelvardaiuprvovreme,radeći

izvangrada,doživljavaouglavnomistoštoiHelvard.Bitnarazlika, međutim,sastojala se u tome što se nije oženio nego je sklopio poznanstva sanekolicinomtransferisanihžena.Zatojevećdobro poznavaoonedveženekojesumupoverenedaihotpratibezbednouprošlost.

Odnjihječuomnogepričekojesumedumeštanimapostojaleakojesuseodnosilenastanovnikegrada.Gradjenastanjendžinovima,pričalose;tidžinovi pljačkaju,ubijajuisilujužene.

Doksu putovalika juguDžejsi jeprimetiokoddevojaka sveizrazitijistrah.Kadihjepitaozaobjašnjenje,reklesudasučvrstouverenedaćeihnjihovnarodubitičimsebudupojavile. Želelesudasevrateugrad.TadjeDžejsivećpostaosvestanprvihmanifestacijalateralnogširenjasveta.Rekao jedevojkamada pođunatragivrateseugradsame.Odlučiojedaprovede jošjedandannajugudabiproučiozapaženefenomene.

Zašao je dubljena jug, ali nije video ništa štobi ga zainteresovalo.

Ondajepokušaodanađeonedvedevojke.Tridanakasnijenašaoihje — zaklane.Prenegoštojestigaodaseoporaviodšoka,napalagajeruljameštana;nekisunosilipripravničkeuniforme.Uspeojedapobegne,alisugagonili.Usledilasutrikošmarnadana.Bežeći,paojeigadnouganuonogu;utakvomstanju,moraojedasekrije,jerništadrugonijemogaodaučini.Dok jebežao,udaljiosemnogoodtragovašina,atakođejeodmakaojošnekolikomiljakajugu.Kadsumeštaniodustaliodgonjenja,Džejsisejošnekovreme



skrivao — ali je onda osetio jačanje južne sile.Shvatio je da se nalazi usasvim nepoznatom predelu. Opisao je Helvardu uravnjivanje sveta,ogromnusilukojavučehorizontalnokajugu,fizičkedistorzije.

Pokušao je da krene prema trasi kojom je grad prošao, ali saozleđenomnogomnapredovaojesporo. Najzadjebioprinuđendasezakačigvozdenomkukomivisisvedokmunoganijedelimičnoozdravila,tektolikodajemogaodahoda.Kadjejužnasilapočeladagavučetakojakodaseuplašioda ćekonopacpopustiti, otpuzio jeka severu.Posle dugihmukauspeojedaizmakneiznajugroženijeoblastiikreneupotraguzagradom.

Dugo je lutao ne nalazeći trasu. Zato je daleko bolje nego Helvardupoznaopredele udaljeneodgradsketrase.

„Da li si znao da onamo postoji još jedan grad?" zapita Džejsi,pokazujućirukomkazapadu.

„Drugigrad?"Helvardutonijemogaodapoveruje.„NinajmanjeneličinagradZemlju.Podignutjenatlu."

„Alikako..."„Ogromanje. Desetputa,dvadesetputavećinegoZemlja.Upočetku

nisamnishvataodajetograd —misliosamdajetosamojošjednoselo,alivećeodonihselakojasmodosadvidali.

Helvarde, čuj, to je grad poputonihokojimasmouinternatuučili — poputgradovanaplanetiZemlji.Stotine,hiljadezgrada;svesu izgrađenenatlu."

„Dalitamoima ljudi?"„Ima — alinemnogo.Grad jeznatnooštećen.Neznamštase tamo

dogodilo,aliznamdajegradvećimdelomnapušten.Nisamdugoostaozatoštonisamželeodame nekovidi.Aliprizorjebiodivan —tolikozgrada..."„Možemolidaodemotamo?"„Ne.Trebadasedržimopodalje.Suvišejegrabaca.Neštosetamo

dešava — situacija se menja. Grabci se tamo bolje organizuju, boljekomuniciraju izmeđusebe.Uprošlosti,dolazaknašeggradadonekogselačestojebioprvikontakttihseljakasa bilokimizvannjihovogsela,prviposlesilnogvremena.Alinaosnovuonogaštosumidevojkerekle,zaključujemdatoubudućnostivišenećebiti slučaj.Pričeonašemgradupočinjudasešire — i pokazuje se da nasgrabcine vole.Nikadnasnisuni voleli, aliumalimgrupamabilisu slabi.Mislimdasadželedauništegrad."

„Pa se zato maskiraju u šegrte", reče Helvard koji još nije uviđaoozbiljnostDžejsijevogtona.

„Tojesamomalideotoga.Odećupripravnikanosedabilakšeubijalidrugepripravnike.Alikadbududobroorganizovaniičvrstorešeni,napašćeisamgrad."

„Nemogudaverujemdabioniikadmoglidanasugroze."„Moždanemogudanasugroze.Amoždasisetisrećnoprovukao."Ujutru su krenuli rano i odmicali ne štedeći truda. Ceodan su tako

pešačili;njihoviodmoritrajalisusamoponekolikominuta.Natrasiporednjihotiscisubilisasvimnormalnihdimenzija;ohrabrivalaihjepomisaodagradnemožebitiudaljenvišeodnekolikosatihoda.

Ukasnopopodne došlisudomestagdejetrasalučnozaobilazilajednobrdo.Kadsudospelinanajvišutačkutogusponavidelisugradispredsebe.Mirovaojeujednojširokojdolini.

Stalisukaoukopani,zurilisu.



Gradsepromenio.NeštoutomprizorunateralojeHelvardadapotrčinapred.Videojeoko

grada znake normalne aktivnosti. Četiri šinske ekipe radile su nademontiranju pruga iza grada. Ispred grada jedna veća ekipa pobijala jedrvenestuboveudnorekekojase tunalazilaikojajepredstavljalapreprekudaljemnapredovanjugrada.Alioblikgradavišenijebioisti.Zadnjideo gradabiojeizobličenicrn.

Redovimilicijebilisuočajni.DžejsijaiHelvardasuzaustaviliiproverilinjihovidentitet.Obojicasu besnelizbogtogzadržavanja,jerbiloimjejasnodaseovdedogodila velikanesreća.Čekajućidaizgradastigneodobrenjezanjihovulazak,čulisuodkomandira milicijedasugrabciizvršilidvanapada.Druginapadbiojeozbiljniji. Poginulasunajmanjedvadesettrojicamilicionera —prebrojavanjetelabilojeutoku.

Kadjedozvolazaulazakstigla,HelvardiDžejsisućutke pošlinapred.Obdanišno-internatska ustanova izgorela je u celosti — zajedno sa

decom.Bilo jei drugihpromena.Bilesu topromeneodkrupnogznačaja,ali

Helvardnijeimaovremenadaispoljimakakvureakciju.Samojepamtiotoštojesaznavao,istovremenosetrudećidasveštojenovopotisneustranu,dabiotomerazmisliotekkadpritisakspoljašnjihokolnostinanjegapopusti.Nijeimaovremenadaseposvetirazmišljanju.

Saznaojezasmrtsvogaoca.Anginajezaustavilastarčevosrcesamonekoliko časova posle Helvardovog polaska na put. Klauzevic mu je tosaopštio. Klauzevic mu je takođe rekao da je njegovo, Helvardovo,

šegrtovanjeokončano.I još: Viktorija je rodila bebu — dečaka — ali je tajdečak izgoreo priposlednjemnapadunagrad.

I još: Viktorija je potpisala formular kojim se brak proglašavarazvedenim.Sadježivelasadrugimčovekom.Bilajeopettrudna.

I još, implicitno vezano sa svim tim događajima, ali podjednakoneprihvatljivo:centralni kalendargradapokazao jeHelvarduda segradunjegovomodsustvupomakaoukupnosedamdesetitrimilje,alidajeiporedtogakasnioosammiljazaoptimumom.PosvojojsubjektivnojvremenskojskaliHelvardjesamotrimiljeproveovangrada.

Sve je to primio kao činjenice. Šok će ga zahvatiti kasnije. Umeđuvremenu,očekivalosedasledećinapadpočnesvakogtrenutka.



Trećideo21

Dolinajebilamračnaitiha.Videosamkako senasevernojobali reke jednacrvenasvetlostpalidvaputkratko.Ondajeinatommestuzavladalatrajnatama.

Nekolikosekundikasniječuosamudolinigradaškripuvelikihdobošana koje se kablovi namotavaju. Grad je počeo da se pomiče napred,santimetarposantimetar.Tajzvukseproneocelomdolinom.

Ležaosamsagrupomodokotrideset ljudiuisprepletanomžbunjukoje jepokrivalotajbreg.Privremenosumeregrutovaliumilicijudabihbraniogradtokomovog,dosadnajkritičnijegprelaskaprekoreke.Očekivalismoda

trećinapadpočnesvakogtrenutka.Smatralosedajeterennaseveruodreketakavdaćegradtamobitibezbedniji,akosamouspedapređenatustranu.Verovalismodaćemotadamoćidapoložimoprugebardojednogprolazaizmeđusevernihbregova,adaćeposletogamogućnostizadaljenapredovanjeopetbitipovoljne.

Znali smo da se negde u dolini nalazi oko sto pedeset grabacanaoružanihpuškama.Biojetostrašanprotivnik.Gradjeraspolagaosasamodvanaestpušaka;otelismoihodgrabacazajednosamunicijom,alismomunicijupotrošilibranećiseoddrugognapada.Jedinonašenaoružanjekoje

je išta vredelo bili su samostreli — na malom rastojanju ubitačni — iobaveštajni podaci čije smo vrednosti bili svesni. Zahvaljujući svomobaveštajstvubilismoustanjudapripremimoprotivnapadukomejetrebalodaučestvujemija.

Nekoliko časova ranije, čim je paomrak, zauzeli smo ovu pozicijuvisokonabregu;dolinaseširilapodnama.Glavnusnagunašeodbranečinio je trostruki redsamostrelacapostavljenokosamoggrada. Čimgradkreneprekomosta,samostrelcićepočetidasepovlače,takodaćenajzadbranitipristupmostu.Grabciće koncentrisatisvoju paljbunate ljude,aondaćemominapastiizzasede.

Nadalismoseda,uzmalosreće,borbanećebitinipotrebna. Građenjemostazavršilismobrženegoštosmoočekivali;podplaštomnoćimoždabigradmogaodapredenadruguobaluprenegoštograbcimaštaprimete.

Aliutišiniovedolinezvuknašihčekrkanepogrešivosečuo.Tek što je prednji deo grada naišao na most, grunuše prvi pucnji.

Položiosamstreluusvojsamostrel.Rukusamdržaonakočnici,spremandaotkočimoružje.

Noć jebila oblačna, a vidljivost slaba. Video samsevanje pušaka iproceniodasugrabci raspoređenipribližnoupolukrugnarazdaljiniodoko

sto metara od naših boraca. Nisam mogao znati da li njihovi kuršumipogađaju,alinikakveuzvratnevatrenijebilo.

Opetsupuškeučestale;bilonamjejasnodagrabcinastupaju.Gradjepolovinomsvojemasenajahaonamost;puziojedalje.

Odozdosezačuudaljenipovik:„Svetla!"



Istog časa baterija od osam lučnih lampi postavljena na zadnji deograda upalila se, šaljući mlazeve svetlosti preko glavanaših strelaca, naokolniteren.Grabcisubilitamo,potpunoizloženi,bezikakvogzaklona.

Prvi red naših strelaca je odapeo strele, čučnuo, počeo da punisamostrele. Drugiredjeodapeo, čučnuo,počeoda puni.Trećiredjeodapeo,počeodapuni.

Pogibenekolikograbaca,utomprvomčasuiznenađenja;ali ostalisucebacilinazemljuipucalinabranioce.Pucalisuzapravonaonoštosumoglivideti;nacrnesilueteizaelektrolučnihlampi.

„Gasisvetla!"Odjednomzavladapunatama.Braniocisuserazišli.Nekolikosekundi

kasnijesvetlasuseopetupalilaibraniocisuodapelistrelesanovihpoložaja.Opetsugrabcizatečeninespremni;jošnekolikoihpogibe.Opetpade

tama,abraniocisevratišenaprvobitnepozicije;ovajmanevarseponovio.Odozdosezačuonovipovikisvetlasuseupalila.Videlismodagrabci

jurišaju.Gradjesadcelomsvojommasombionamostu.Iznenadajegrunulasilovitaeksplozijaiplamenjeliznuoizbokagrada.

Trenkasnijegrunulojeusamommostuiplamenpočedaseširikrozsuvodrvoodkojegsmonapraviliravnupovršinumosta.

„Rezervaspremna!"Ustaosam. Čekaosamkomandu.Nisamvišeosećaostrah.Nestalaje

napetostdugihsatičekanja.„Napred!"Elektrolučnelampesuisadgorele;jasnosmo videligrabce.Glavnina

njihborilaseprsauprsasaglavninomnašeodbrane,alinekolikograbacaječučalonatluipažljivonišanilougornjizadnjideograda.Pogodišedvelampekojeseodmahugasiše.

Plamenovinamostuinabokugrada širilisuse.Videosamjednoggrabcanaobalireke;zamahivaojerukomunazad,

spremajućisedahitnenekakav metalnicilindar.Biojeokodvadesetmetaraudaljen od mene. Nanišanio sam, odapeo i pogodio ga u grudni koš.Zapaljivabombapadenanekolikokorakaodnjegaigrunu,širećivrelinuiplamen.

Našnapadje,kaoštosmoiplanirali, iznenadioneprijatelja.Ubismojoštrojicu —aliostaliseiznenadarazbežašeinestadošeusenkamadoline.

Sledećihminut-dvavladalajeznatnakonfuzija.Gradjegoreo,amostispod njega takođe jegoreo i to na dvazasebnamesta. Jednožarište jebuktalobašispodsamoggrada, adrugonekolikometaraizagrada.Biloje jasnodasevatremorajuhitnogasiti, alinikonijemogaobitisigurandasusesvigrabcipovukli.

Gradjeodmicao,alitamogdejemostgoreovelikikomadidrvetapadalisuuvodu.

Red je brzo uspostavljen. Jedan oficir milicije počeo je da izvikuje

komandei ljudisusepodeliliudvegrupe.Jednagrupajeopetuspostavilaodbrambenelinijeokošina.Jasamse našaoudrugojgrupikojajeupućenanamostgagasipožar.

Posle drugog napada, u kome su zapaljiva sredstva prvi putupotrebljena,hidrantisupostavljenipospoljašnjostigrada.Najbližihidrantbiojeoštećenujednojodeksplozijaivodajeiznjegasadkuljalabeskorisno.Našlismodrugihidrantiodmotalikratkocrevo.



Intenzitet požara na prugama bio je preveliki, tako da je pokušajgašenjabiogotovobeznadežan.Glavninamasegradavećjeprešlaprekorazbuktalogmosta,alijoštritočkabližilasusetommestu.Doksmoseboriliugustomdimuirazbuktalomplamenu,videosamkakošinapočinjedaseizvijapodudruženimdejstvomtoploteitežine.

Uz grmljavinu pade još jedan deo drvene konstrukcije. Dim je biosuvišegust.Gušećise,ustuknusmo.Moralismodasepovučemosatogmestaispodgrada.

Na boku grada još je buktalo, ali se jedna vatrogasna ekipa uunutrašnjostiborilaprotivtogpožara. Čekrcisuseokretali —gradjepolakopuzaopremarelativnojbezbednostiobale.

22Usvetlostijutraprocenjenesuštete.Gubiciu ljudstvunisubiliosobito

teški.Odpuščanepaljbepoginulasutrimilicionera,apetnaestihjeranjeno.

Unutar grada jedan čovek je teško ranjen kad je eksplodirala jedna odzapaljivihbombi, a kasnije sugasovi od požara izazvali trovanje desetakdrugih ljudiižena.

Gradu je, međutim,nanetaznatnamaterijalnašteta. Čitav jedanblokkancelarija naših administratora opustošen je požarom;mnoge stambeneprostorijepostalesuneupotrebljivezbogoštećenjaodvatreivode.

Sadonjestranegradajošmnogoštetesedogodilo.lakojegradimaočeličnu osnovu,mnoge konstrukcije bile su od drveta — i veliki delovi tihkonstrukcijaizgorelisu.Naspoljnojdesnojpruzijedanodzadnjihtočkovaje

spaosašine,anadrugomsepojavilanaprslina.Tajnaprslitočakmoralismodauklonimo —iakonismoimaličimedagazamenimo.Posle prelaskagradanasevernustranureke,mostjenastaviodagori.I

najzadjeizgoreoucelosti.Vatrajenamostuuništilainekolikostotinametaranašihnenadoknadivihšina:iskrivilaihjeIuvrnula.

Sledećadvadanaradiosamvangradasašinskimekipamakojesuseboriledaspasuštosespastimogloodšinaidrugogmaterijalazaostalogna južnoj obalireke.OndajestiglonaređenjedaodemkodKlauzevica.

Dotogtrenutka nisampodneonikakavformalniraportnikomeodstarijihpripadnika moje gilde. Živeo sam u uverenju da su normalne gildaškeprocedureprivremenoobustavljenezbogkriznogstanja,apoštosepomommišljenjukrizanastavljala —napadisu izazvalinovazakašnjenja,optimumse jošvišeudaljio —'nisamočekivaodamačijipozivprekinemojradvangrada.

Neko uznemiravajuće raspoloženje vladalo je među ljudima koji suradili napolju. Bili su negde na pola puta između velike zabrinutosti ipotpunog očajanja. Polagali su pruge prema prevoju između bregova, ationajopuštenienergičnipristupiz danakadsam počinjaodaradimbiojesad,činilose,dalekoizanas.Sadsuprugepolagali uprkossituacijisagrabcima,ane zbogunutrašnjepotrebegradadapreživiučudnojprirodnojsredini.

Usvojimrazgovorimašinci,milicioneri,trakcijašiidrugi neprestanosuse vraćali na napade grabaca.Nisuviše pričali o potrebi da se dostigneoptimumnitioopasnostimakojenampretedole,uprošlosti. Činjenicadajegradzapaoukrizuodrazilasenasvačijedržanje.

Promenesubileočiteiunutargrada.Hodnici više nisu Imali onaj izgled blistave čistoće i aseptičnosti;

nestalajeonaopštaatmosferaglatkogrutinskogfunkcionisanja.



vezesagradombilesuprekinute —čakionoštosampamtiooizgledugradasadvišenijeodgovaralostvarnosti.

Otišaosamuzadnjideogradadaličnoutvrdimukojojmerijeinternatstradao,alinijeseimalomnogovideti.Tamogdesunekadbiladecasadsevideosamogoličelikpodlogegrada;čitavanadgradnjajeizgorela.Odatlesamlepovideorekui,najužnojstranireke,bojište.Zapitaosamsedalićegrabciponovopokušati.Smatraosamdasupretrpelitežakporaz,alidabimoglidasesredeieventualnonapadnujošjednom.

Tektadsampočeodashvatamkolikojegradzapravoranjiv.Nijebiokonstruisanza odbranuodma koje vrstenapada; bio je spor, glomazan,izgrađenodlakozapaljivihmaterijala.Svenjegovenajslabijetačke —pruge,kablovi,drvenidelovi —bilesuna dohvatruke.

Pitao sam se da li grabci znaju koliko je lako uništiti grad; bilo jedovoljnodagatrajno onesposobezakretanjeidaondasedeiposmatrajukakopokretzemljištaodnosigradkajugu.

Uovomtrenutku,međutim,grad jebio relativnobezbedan.Sa jednestranejebiozaštićenrekom,sadrugeblagomuzbrdicomnakojojnijedanagresornebimogao danađezaklon;bilajetostrateškidobrapozicija.

Pitao sam se da li imamvremena da se presvučem — radio sam ispavaouistojodećivećmnogodana.TamisaomejeneminovnopodsetilanaViktorijuinanjeneprimedbeostanjumojeuniformeprisvakompovratkuugrad.

Vratiosamseuizvidničkukancelarijuiraspitaose.Uniformasemožedobiti, rekošemi — ali nesad, jer nemaju nijednu. Zamene će se jedna

uniformanaćiičekaćemekadsevratim,rekoše.Kadsamstigao pred štale, izvidnik Dentonme je čekao.Dadošemikonja.BezikakvogdaljegzadržavanjaDentonijaizjahasmoispodgradaikrenusmonasever.

23Denton nije bio tip čoveka koji mnogo priča ako ga na to niko ne

podstiče.Kadgodbihmupostavionekopitanje,onbimiodgovorio,aliposletoga bi između nas zavladalo dugo ćutanje. Ti periodi tišine nisu mi bilineprijatni —davalisumidavno željenuprilikudarazmišljam.

Onoštojeumene usađenonapočetkugildaškeobukejošmejedržalo:pomiriosamsestimdaćusamostalnomoratidatumačim,kakogodznamiumem, ono što vidim, i da pri tom neću smeti da se oslanjam na tuđeinterpretacije.

Jahalismoputanjomkojomjetrebalodaprodegrad:lučnookojednogbrega,pakrozprevoj,Odatlejepočinjaladuga,postojananizbrdicakojomjetekao neki potočić. Dolina se završavala jednom šumicom, iza koje jepočinjalanovalinijabregova.

„Dentone,zaštosmobašsadnapustiligrad?"rekoh.„Sadjesigurno

svakičovekpotrebangradu."„Našradjeuvekvažan."„Važnijinegoodbranagrada?"„Da.".Jahali smo dalje. Objasnio mi je da su izvidnički poslovi tokom

poslednjih nekoliko milja zanemareni. To se dogodilo delom zbog novihnevoljaadelomzbognedovoljnekadrovskesnageizvidničkegilde.



24Ovakav izvidački rad nije zahtevao neko veliko intelektualno

naprezanje;doksmoodmicalipolakokaseveruprimetiosamdasemoja jedina spoljna preokupacija sastojala u potrebi da motrim na znake

eventualnogpojavljivanjaneprijateljskiraspoloženihmeštana.Dentonmijerekaodanijeverovatnodaćenapasti nasdvojicu —aliipaksmo sedržalinaoprezu.

Opetsumojemisliodlutalenaonezaprepašćujućetrenutkekadsampredsobomvideočitavsvet,položenirasprostrt.Nijebilolakoprihvatititakonešto —arazumetitaj događajbilojejošteže.

Trećegdanaputaiznenadasampočeodarazmišljamoobrazovanjukojesamkaodetestekao.Neznamštamejenavelonatakvemisli —moždauspomenanašokantniprizorpotpunouništenoginternata.

Oddanakadsamizašaoizinternataoobrazovanjutamostečenom

nisamtakorećiniminutarazmišljao.Doksambiouinternatusmatraosam,kaoivećinadecetamo,dajetonastavasamooblikmučenjakojimoramodatrpimodokneodrastemo.Alisad,kadsamsetogaprisetio,mnogestvarikojesutadasilomuguravaneunašeumovedobilesunovudimenziju.

Naprimer,jedanodnamanajdosadnijihpredmetabilajetakozvana„geografija" — naši nastavnici su taj predmet tako zvali. Glavnina lekcijaodnosilasenakartografskiradiosmatranjeterena;poštosmobilizatvoreniuinternat,nastavaotimstvarimamoralaje bitigotovouceliniteorijska.Sadasu, međutim, tisatignjavaženajzaddobili inekismisao.Uzmalopažnjei

prisećanjabiosamustanjudabrzoovladamonimprincipimaradakoje mijeDentonpokazivao.Imnogedrugestvariuinternatusunamobjašnjavanesamoteorijski;

zanekeodnjihsadsamuviđaodaimajupraktičnuprimenjivost.Svakinovipripravnikstartovaojesaizvesnimbazičnimznanjimaoposlukojićegaunjegovojgildiočekivati,aliisaznanjimaomnogimdrugimstvarimaodkojihfunkcionisanjegradazavisi.

Ništamenijemoglopripremitizastrahovitfizičkinaporradasašincima,alisamzatonaslućivaokakobimoglaizgledatimašinerijakojavučegrad.

Lekcijeovojnojstrategijizbunjivalesunasuinternatu —alionesuočitobilekorisneonimakojisukasnijestupiliumilicijskugildu;meni,doduše,nisupomogledatajposaozavolim.

Ovajprocesrazmišljanjanaveomejedasezapitamdalimejeištaumom obrazovanju bar koliko-toliko pripremila za prizor planete ovakvogoblika.

Na našimčasovima izastronomije i astrofizikeuvekseoplanetamagovorilokaoosferama.OpisivalisuZemlju —planetuZemlju,nenašgradZemlju —kaosferoidnoteloblagospljoštenonapolovima;pokazalisunammapenekihdelovakopnanatojplaneti.Ali nisužurilidaprogovoreonašoj

planeti;odrastaosamuuverenjudajesvetnakomeležigradZemlja takođesferičan.Bašništanamnisureklištobibilotojpretpostavciprotivno.Oprirodinašeplanetenikadsenijeizričitogovorilo.

ZnaosamdajeplanetaZemljapripadalajednomsistemuplanetakojesusesveokretaleokosferičnogsunca.OkoteZemljekružiojejedansferičnisatelit.Tuinformacijuuveksamprihvataokaočistoteorijsku;nisamunjojnašaonikakavpraktičnismisaočaknikadsampočeodaizlazimizgrada,jer



mijeuvekbilojasnodasunebeskatelaovdedrukčija.Ovdenisuncenimesecnisusferični —aniplanetanakojojživimo.

Ostajalojepitanje:gdesmo?Odgovorsemoždamogaonaćiuprošlosti.Ioprošlostismomnogoučili,alinašelekcijeizistorijeodnosilesuse

isključivonaistorijuplaneteZemlje.Velikideoteistorijesvodiosenapokretearmijaipreraspodeluvlastiimoći izmeđuraznihdržava.ZnalismodasenaplanetiZemljivrememerilogodinamaivekovimaida jetamopisanaistorijapostojala već nekih dvadesetak vekova. Došao sam tada do zaključka,moždanepravednog,danaZemljinebihvoleodaživim,zatoštoseživottamo oduvek sastojao, činilo mi se, od niza sukoba, ratova, teritorijalnihpretenzija, ekonomskih pritisaka.Vrlo pažljivo sunam objašnjavali pojamcivilizacije;civilizacija je, reklisu,stanjeukome ljudskirodživiokupljenugradove.Tadefinicijaznačilajedasmomicivilizovani,alinašživotnimalonije ličio na životna planeti Zemlji. Civilizacija je na tojplanetibila sva u

znaku sebičnosti i grabežljivosti; ljudi koji su živeli u civilizovanoj državieksploatisali su one druge, necivilizovane. Na planeti Zemlji vladao jenedostatakosnovnihživotnihartikala;narodcivilizovanihdržavagrabiojeteživotne potrepštine za sebe, što je zbog svoje veće ekonomske moći imogao.Ta ekonomska neravnotežabila je, činilo se, ukorenu zemaljskihsukoba.

Odjednomshvatihdapostojenekeparalele izmeđunašeizemaljskecivilizacije.Grad je sad, očigledno, bio u ratnom stanju zbog situacije sagrabcima —atasituacija jenastalazbognašegsistematrampe.Nismoih

eksploatisalinekakvimizvlačenjembogatstvaiznjih;imalismovišakonogaučemu su oni oskudevali, naime hrane, energije, sirovina, ali nam jenedostajalaradnasnaga,pasmouzimalinjihovuradnusnaguiplaćalisvojimviškovima.

Procesjebioinvertiran,rezultatisti.Pratećidaljetulinijurazmišijanja,videosamdajegradivoizistorije

planete Zemlje bilo korisno onim đacima koji su kasnije stupili utrampadžijsku gildu; tomi, međutim, nije pomoglodanađem istinuoovojplaneti.IstorijajezanaspočinjalaizavršavalasenaplanetiZemlji,anigdenijebilonijednerečiotomekakosmodospeliovde,kakojegradnastao,kosubilinjegoviosnivači,odaklesudošli.

Namernoizostavljanje?Ilizaboravljenipodaci?Pretpostavio samda su imnogi drugi gildaši premene pokušalida

izgrade neku logičnu teoriju o ovome; možda su se odgovorimogli naćinegdeugradu,amoždajepostojalainekaopšteprihvaćenateorijakojajošnijedospeladomojihušiju.Uklopiosamseu gildaškinačinživota;naovomsvetuopstajalo seputem inicijative, i to u velikim razmerama, tegljenjemgradanaseverdabismosespasliodzaprepašćujućihdistorzijakojesunasgonile, iumalim, ličnim razmerama,nastojanjemdačoveksvojživotvodi

samostalno;nastojaosamdabudemkaoizvidnikDentonikaovećinaostalihgildaša koje sam upoznao, naime da sopstvenom glavom sve shvatam itumačim,tezatooovimsvojimdilemamanisamraspravljaosaDentonom,iakosamtomogao.

Neseversmoišlisporoikrivudavo.Nismo išlipravokaseveru,negosmozalazilidalekona istokinazapad.Denton jepovremenomerionašu



pozicijuuodnosunaoptimum;nasevernijednogtrenutkanismozadrlidubljeod petnaestmilja.

Pitaosamgapostojiliikakavrazlogdanezađemojošsevernijeodoptimuma.

„Unormalnimuslovimaotišlibismonajdalještobismomogli",rečeon.„Aligradjesaduspecifičnojsituaciji.Tražimonesamonajlakšiput,negoiterennajpogodnijizaodbranu."

Mapakojusmopravilipostojalajeizdanaudansvekompletnijaisvedetaljnija.Dentonmijedopustiodarukujemopremomkadgodsamželeo;uskorojemojaveštinabilaravnanjegovoj.Naučiosamkakosepomoćuinstrumenatavršitriangulacijaterena,kakoseprocenjujeelevacijabregova,kako se izračunava naša pozicija u odnosu na optimum. Snimanjevideo-kameromsvevišemisedopadalo,alisamsvojentuzijazammoraodaograničimzatoštosmomoralidaštedimoenergijuuakumulatorima.

Utimprostorima,dalekoodgradskihnapetosti, bilojemirnoiprijatno;

otkrio sam da je izvidnik Denton, iako veoma ćutljiv, u stvari prijateljskinastrojeniinteligentančovek.

Nisam više brojao dane našeg putovanja, ali radilo se sigurno onajmanjedvadesetdana.Dentonničimnijepokazivaodaimanamerudasevrati.

Otkrilismojednomalonaselješćućurenoujednojplitkojdolini.Nismopokušalidamusepribližimo.Dentongajesamoucrtao umapu ipribeležioodokaučinjenuprocenubrojastanovnika.

Ovdesupredelibilizelenijiisvežijiodonihnakojesamnavikao;iako

suncenijebiloništamanježarko.Kišajeovdečešćepadala,itouglavnomnoću.Bilojemnogorečicaipotokaraznihveličina.Svekarakteristiketerena,bileoneprirodneiliveštačke,dobreililošeza

našgradinjegovepotrebe,Dentonjebezkomentaraucrtavaoumapu.Nijebio naš zadatak da odlučimo kojim putem će grad proći, nego samo dautvrdimokakoizgledaterenbudućnosti.

Atmosfera jeovdebila smirena,uspavljujuća,aprirodne lepoteovihpredelamamilesunas.Znaosamdaćegradupredstojećimmiljamaproćikrozovajregionnezapažajućilepotu.Sastanovištagrada,višebilepotebiloupotpunoravnojpustinjipokojojhujivetar.

Imao sam i mnogo slobodnog vremena, koje sam posvećivaospekulacijama.Nikakominijeizbijaoizglaveonajprizorcelogsvetapredamnom.Pretpostaviosamda jemoralopostojatinešto,prikrivenoudugimdosadnimgodinamamogobrazovanja,štomejepodsvesnopripremilozatajprizor. Čovekovipostupciuživotuzasnivajusenaizvesnimpretpostavkama;nassunavelidapretpostavimodajesvetnakomeživimosličansvimdrugimsvetovima. Nije li u našem obrazovanju bilo skriveno i nešto što bi naspripremilozatotalnureverzijutepretpostavke?

Priprema da shvatim kakvog je oblika naša planeta počela je onog

danakadmejeovajistiizvidnikDentonpoveonamojprviu životuizlazakizgrada,onogjutrakadsamsesvojimočimauveriodasuncesasferičnimoblikomnemaamabašnikakveveze;alineštomijegovoriodasamprvinagoveštajdobiojošpretoga.

Čekaosamjošnekolikodana,neprestanokoristećisvojeslobodnesatezarazmišljanjeoovomproblemu.Ondamijesinulajednaideja.Ulogorilismose jednevečerinaravnom,otvorenomterenuporednekeširoke,plitke



reke.Usmirajdanapripremiosamkameruirikorderiotišaosamsamdopadinejednogbrežuljkaudaljenogokopolamilje.Savrhabrežuljkaotvaraosenezaprečenvidikkaseveroistoku.

Kad sesunceprimaklohorizontu,atmosferskaapsorpcijaumanjila jesnagusunčevogbleska,takodaseobliksuncamogaovideti:biojetooblikistikaoiuvek,širokidisksaklinovimakojisustršaligoreidoleiznjegovogcentra.Uključiosamkameruinapraviodugsnimaksunca.Ondasamnarikorderu pregledao taj snimak od početka, proveravajući da li je jasan istabilan.

Prizorzalaskasuncanikadminebimogaodosaditi.Nebojedobilocrvenuboju;glavnidisksuncazašao jepod horizont,alijepreostao gornjitoranj svetlosti koji je brzo klizionadole.Nekolikominuta posle njegovogiščeznuća zadržao se utisak da u centru zažarenog crvenila ipak postoji jedan blistavi belo-narandžasti fokus; onda je i to prošlo. Noć se brzospustila.

Pregledaosamtajsnimakjošjednom,koristećizatomalimonitor-ekranna rikorderu samom. Zaustavio sam traku, a onda sam podešavaoosvetljenostslike:zatamnjivaosamslikusvedoknijeostaosamobelioblik.

Tuje,uminijaturi,bilaslikaovogsveta.Mogsveta.Videosamtajobliknegde, i to davno —mnogopre izlaska iz internata na slobodu.Te čudnesimetričnekrivinečinilesu,ovakozajedno,obrazackojimijeneko,nekad,većpokazao.

Dugosamzurioumonitor,aondamejeglassavestinateraodaugasimrikorderda bihštedeoakumulatore.Nisamseodmahvratiounašbivak —

naprezaosamsvojumemorijutrudećisedanađemnekiključzanejasnuuspomenukojusamimao,naimeuspomenudajenekonekadnacrtaočetirilinijenakomadučvrstehartijeipodigaotajkomadhartijeuvis,dasvividemestonakomesegradZemljaborizaopstanak.

MapakojusmoDentonijasastavljalidobijalajekonačanoblik.BilajenacrtananadugomsvitkutvrdogpapirakojijeDentonponeoiz

grada.Imalajeizgleddugog,uzanoglevka;najužideolevkapočinjaojeodonešumicekojasenalazilamiljuilidveispredgradaonogdanakadsmonasdvojicapošli.Svasvojakrstarenjaobavilismoneizlazećiizokviratoglevka.Istaknutijeobjektemerilismoponekolikoputa,saraznihstrana,dabismoobezbedilištotačnijeinformacije.

KadsmozavršiliposaoDentonjerekaodaćemosesmestavratitiugrad.

Uvideo-rikorderusamimaokompletne,kros-referencamapropraćenevizuelneinformacijeoterenukojismopokrili.Navigacionisavetćegledati tajsnimljeni materijal, alimožda ne sav nego samo onoliko koliko oni budusmatralidaimjepotrebnodavidedabiisplaniralikretanjegrada.Dentonmi je rekaodaće uskorokrenutidrugi izvidnici, sa zadatkom da crtajunovulevkastumaputerena.Moždaćeinjihovamapapočetiodistešumiceiširiti

sepetilidesetugaonihstepenikazapaduiistotolikopremaistoku,amoždaće, ako navigatori ocene da na osnovu naših nalaza mogu da odredebezbednutrasuprekotogterena,novamapapočinjatinanekojdaljojtačkipoznatogpodručja,saciljemdaonugranicubudućnostikojusmomiispitalipomaknejošdalje.

Krenuli smo natrag prema gradu. Očekivao sam da će sad našaekspedicijadobitinekimelodramatičnitok:prikupilismoinformacijeradikojih



smoposlati,hajdesaddajašemodanonoćno,neobazirućisenabezbednostiudobnost...ustvarnosti,našpovrataksenastavljaosasvimležerno.

„Zar ne bi trebalo da požurimo?" upitao sam konačno, misleći daDentonusporavaiznekograzlogakojiimanekevezesa'mnom. Želeosamdapokažemdasamspremandapožurim.

„Ubudućnostižurbenema",rečeon.Nisamseraspravljaosnjim,alisamimaonaumučinjenicudasmona

terenuprovelinajmanjetridesetdana.Zatovremeproticanjetlamoralojeodnetigradjoštrimiljeodoptimuma.Zatojegradmoraosavladatibartolikorastojanjedabiostaoubezbednojzoni.

Znaosamdajenepregledanateritorijapočinjalapribližnojednumilju odtačke gdesegradnalaziokadsamgaposlednjiputvideo.

Ukratkorečeno,gradu ćebitipotrebneinformacijekojesmominosili.Povratak je trajao tri dana. Trećeg dana, kad smo natovarili konje i

krenulidaljekajugu,onauspomenakojusamtražiokonačnosepojavilau

mojojsvesti.Došlajesamaodsebe,kaoštosečestodešavakadčovekpokušavadaizvučenasvetlostdananeštozapretanoupodsvesti.

Već sam mislio da sam iscrpeo sve svoje svesne uspomene nainternatskoškolovanje.Kolikosunastavničasovisvojevremenobilidosadni,tolikosusadmojapreturanjaouspomenamanatečasovebila beskorisna.Aondajeodgovorproistekaoiznastavnogpredmetaokomedotadnisamnirazmišljao.

Tokommojihposlednjihnekolikomiljau internatu, nastavnicisu nasuveliuoblastmatematikezvanukalkulusili,drugimnazivominfinitezimalni

račun.Sviaspektimatematikeuveksuizazivaliistureakcijuumeni —naime,nisampokazivaoniinteresovanjeniuspeh —pajeistobiloisaovimnovimzadiranjemuapstraktnekonceptematematike.

Učili smo funkcije i načine grafičkog prikazivanja funkcija. Upravo tigrafikoniprobudili susadamojesećanje.Oduveksamimaoneki,makar iskroman, talenat za crtanje; moje interesovanje se tokom nekoliko danaodržavalo,aliseonda taiskricaugasila,zatoštosamotkriodacrtanjetihkrivih linija nije samo sebi cilj, nego trebada posluži boljemproučavanjufunkcija —ajanisamznaoštaje„funkcija".

Jednuodtihfunkcijaproučavalismodugo,zamorno,detaljno.Radiloseojednačiniukojojpostojedvenepoznate,pričemujejedna

prikazana kao obrnuta ili invertirana vrednost druge. Ova se jednačinaprikazujelinijomzvanomhiperbola.Mismougornjem,pozitivnomkvadrantunacrtali jednu takvu linijuau donjem,negativnom kvadrantudrugu takvuliniju.Onagornjalinijaodlazilajedobeskonačnedaljineuvis,adonjasespuštalatakodedobeskonačnosti.

Nastavnikjegovoriootomeštabisedesilokadbismotajcrtežrotiraliokojedneodnjegovihosa.Janisamshvataozaštobisenekouopštetrudiodacrtagrafikone,ajošmanjezaštobiihposlerotirao;odlutaosam,natom

času,usvojeuobičajesanjarije.Aliipaksamprimetiodajenastavnikna jednom velikom komadu čvrste hartije nacrtao telo koje bi tom rotacijomnastalo.

Nastalobi nemoguće telo:disk beskonačnogradijusa. Iz sredine togdiskaizrastalebidvehiperboličnekulekojebisesužavale,postepeno,kabeskonačnoudaljenimtačkama.



Bila je to čista matematička apstrakcija, pa sam joj tada posvetioonolikopažnjekoliko matematičkeapstrakcijezaslužuju.

Ali oni nam nisu bez razlogagovorili o toj nemogućoj matematičkojtvorevini.Togdanamenije —indirektno,kaoštojevečitobioslučajunašemobrazovanju —prikazanobliksvetanakomeživim.

25Jahalismo,Dentonija,krozšumovitopodnožjejednoglancabregova — iugledaliispredsebeonajprevoj.

Inehoticesampovukaodizgineizaustaviokonja.„Grad",rekoh.„Gdejegrad?"„Pa,jabihrekaodajejošuvekkodreke."„Ondajesigurnovećuništen..."Moralojebititako.Gradjeodavnomoraoprećikroztajprevoj između

bregova;već tridesetakdanajeprošlo.Ništasemnovihnapadanijemoglo

zaustavitigrad.Dentonmejeposmatrao.Nanjegovomlicubiojeizrazzabavljanja.„Dalijeovoprviputdaidetetakodalekonaseverodoptimuma?"pitao

je.„Jeste."„Ali,većstebilidole, uprošlosti. Štasedesilokadstesevratiliugrad?"„Napadjebioutoku..."„Da...alikolikojevremenaprošlo?"„Višeodsedamdesetmilja."

„Dalijetobilovišenegoštosteočekivali?"„Da.Mislio sam da je moje odsustvo trajalo samo nekoliko dana — moždamiljuilidvemiljevremena."

„E,dobro."Dentonjeopetpoteraosvogkonja,pasamijaučinioisto.„Akosekrenenaseverodoptimuma,dešavasesuprotno."

„Štavam toznači?"„Zarvamnikonijegovorioosubjektivnimvremenskimodrednicama?"

Prazanizrazmoglicadaomujeodgovor.„AkoidetemakarImalonajugodoptimuma, vaše subjektivno vreme se usporava. Što dalje idete na jug,vremesesvevišeusporavazavas.Ugradujevremenskitokmanje-višenormalandokjegradblizuoptimuma;zato,kadse vraćateiz prošlosti,činivamsedajegradodmakao mnogodaljenegoštojemoguće."

„Alimismosadbilinaseveru."„Da,izatojeefekatobrnut.Dokjašemonasever,našasubjektivna

vremenska skala se ubrzava, tako da se čini da se grad uopšte nije nipomakao.Naosnovumogiskustvapretpostavljamdaćete,kadsevratimo,utvrditidasuugradutokomnašegodsustvaproteklapribližnočetiridana.Nijetolakosad proceniti,zatoštojegradjužnijeodoptimumanegoštojeuobičajeno."

Nekolikominutanirečnisamprogovarao.Pokušavaosamdashvatimtoštomije rečeno.

Ondarekoh:„Znači,akobisamgraduspeodaisprednjačiuodnosunaoptimum,nebimoraodaprevaljujetolikarastojanja.

„Mogaobidastane"„Ne.Gradmorauvekdasekreće."



„Ali,akosetamonaseveruvremeusporava,zagradbibilokorisnodasenadetamo."

„Ne",rečeonopet.„Razlikeusubjektivnimvremenimasurelativne."„Nerazumem",rekohiskreno.Jahalismouzbrdo,kaprevoju izmeđubregova.Kroznekolikominuta

prednamasemoraoukazatigrad, ukolikosuDentonovapredviđanjabilatačna.

„Postojedvafaktora.Jedanfaktorjekretanjezemljišta.Drugifaktorjeuvezi sa načinom kako se menjaju čovekove subjektivne vremenskeodrednice.Ijedanidrugifaktorapsolutnopostoje,alinijenampoznatodaizmeđunjihpostojinekaodređenaveza."

„Paondazašto..."„Slušajte.Tlosefizičkipokreće.Naseveru,pokrećesesporije,itošto

daljeidetenasever,svesporije.Najuguputujebrže.Kadbisemoglostićinanajsevernijutačkutobi,ponašemuverenju,tamobilonepomično.Sdruge

strane,tlosena juguubrzavatolikodanakrajusvetadostiže beskonačnibrzinu oticanja."

„Biosamtamo",rekoh. „Nakrajusveta."„Prešliste —koliko? Četrdesetmilja?Moždavamsedogodi!anezgoda

pastedospeliineštodalje?Tojebilodovoljnodaosetiteefekte,alinatojudaljenosti ono pravo tek počinje. Mi ovde govorimo o milionima milja.Bukvalnoomilionima.Nekibireklidaseradiiomnogovećimrastojanjima.Destenjesmatraodasudimenzijesvetaneograničene.".

„Desten?"

„Osnivačgrada."„Alibilobidovoljnodagradiznapredujesamojošnekoliko milja",rekoh,„padasenađenaseveruodoptimuma."

„Tako je — a onda bi život bio mnogo lakši. I tad bismo morali dapokrećemograd,alinetakočestonititakodaleko.Aliproblemjeutomeštomitonemožemopostići —jedinomožemodasedržimoblizuoptimuma."

„Zbogčegajetajoptimumtolikovažan?"„Tojetačkanakojojovaplanetapružauslovenajpribližnijeonimana

planeti Zemlji. Na samoj tački optimuma naše subjektivne odrednicevremenanormalnesu.Semtoga,dannatojtačkitrajedvadesetičetiričasa.Nabilokomdrugommestunaovomesvetu,subjektivneodrednicedovodedotogadajedandužiilikraći.Naoptimumutlotečebrzinomodokojednemiljezadesetdana.Optimumjevažanzatoštonaovakvomsvetu,gdeimatolikovarijabilnihveličina,moramoimatiinekestandarde.Nemojtemešatidaljinske milje sa vremenskim miljama. Mi kažemo da je grad prevaliotoliko-i-tolikomiljaondakadustvarimislimodajeproteklodeseputatolikodvadestčetvoročasovnihdana.Znači,ikadbismobilisevernoodoptimumanašrealnidobitakbiobijednaknuli."

Denton je odjahao do najviše tačke prevoja. Videli smo ukopana

uporištazakablove;upravojebiloutokuizvlačenjegrada.Videlismomnogomilicionera, koji su stajali ne samo oko grada već i sa obe strane trase.Odlučili smo da ne jašemo dole ka gradu. nego da ostanemo u bliziniukopanihuporištaičekamodaseizvlačenjegradaokonča.

Dentoniznenadaupita:„JestelivivećimaliprilikedačitateDestenovudirektivu?"

„Ne.Aličuosamzanju.Uzakletvi."



„Takoje.Klauzevicimajedanprimerak.Akostesadgildaš,trebadajepročitate. Desten je odredio pravila opstanka na ovom svetu; niko nije,dosad,našaorazlogdanekoodtihpravilabudepromenjeno.Kadpročitate,razumećetesvetneštobolje,rekaobih."

„DalijeDestenrazumeosvet?"„Činimisedajeste."Čekrci su izvlačili grad još čitav jedan sat. Grabci se nisu mešali;

zapravo,odnjihnijebilonitraga.Videosamdanekolikomilicionerasadaimapuške,verovatnoonekojesmouposlednjojbicioduzeliodgrabaca.

Kadsmoušliugradotišaosampravodocentralnogkalendaraiutvrdiodasutokomnašegboravkanaseveru,ugraduproteklatriipodana.

Imali smo kratak razgovor saKlauzevicom.Onda su nas odveli kodnavigatoraMakMejhona.Dentonijaopisalismopriličnodetaljnoterenkojimsmoputovali;najvažnijetačkepokazalismoinanašojmapi.Denton jeizneonašepredlogeoputanjikojombigradtrebalodakrene;ukazaojenamoguće

prepreke i na alternativne trase koje bi omogućile da grad te preprekeizbegne.Tipredelikojimasmoputovalibilisu,zapravo,priličnopogodnizaprolazakgrada;zbogbregovaćesemoratinekolikoputaodstupitiodpravcakojivoditačnonasever, alinećebiti jakihstrmina.Semtoga,najudaljenijikraj tog prostora koji smomi istražili ležao jeoko trideset metara niže uodnosunasadašnjupozicijugrada.

„Odmah ćemo uputiti ljude da obavedvanova izviđanja", rečeMakMejhonKlauzevicu.„Jedninekaidu petstepeniprema istoku, adrug!petstepenipremazapadu.Imate!i ljudezaovo?"

„Da,gospodine."„Sutra ćusazvatiSavet pa ćemousvojiti, privremeno, trasukojapovašojmapi izgledanajbolja. Ako tadva nova izviđanja pokažuda postojipogodnijiteren,otomećemorazmislititada.Kadaćetebitiumogućnostidauspostavitenormalnoizviđanje?"

„Čimnammilicijaitrakcijašivratenaše ljude",rečeKlauzevic.„To su prioritetne službe. Za sada ćemo se morati zadovoljiti ovim

izviđanjima.Akosesituacijapoboljša,zatražiteopetdavamsevaše ljudstvovrati.":„Da,gospodine."

Mak Mejhon je uzeo našu mapu i moju video-traku. Izađosmo iznavigatorskihprostorija.

Kadsmoizašli,rekohKlauzevicu:„Gospodine,želeobihdasejavimdobrovoljnozaučešćeujednomodtihnovihizviđanja."

Odmahnuojeglavom.„Ne.Saddobijatetrodnevnoodsustvoaondasevraćateušinskugildu."

„Ali..."„Pravilagilde"Klauzevic se okrenuo. On i Denton odoše prema izvidničkoj sobi.

Strogouzevši,tasobajebilaimeninamenjena,alijaseiznenadaosetih

isključen.Udoslovnomsmislurečinisamimaokudadapođem.Doksambiozauzetizvangradaspavaosamujednojodmilicijskihspavaonica —asad,kad je moj period odmora zvanično počeo, nisam znao ni gde uopštestanujem. U izvidničkim prostorijama postojali su i neki ležajevi, pa sammogaotamodaprespavam,alisamznaodatrebaštopredavidimViktoriju.To sam dosad odlagao. I dalje sam se pitao kako da postupim u novoj



situaciji;odgovor jemoraoproisteći izsusretasanjom. Istuširaosamse iobukaočistuodeću.

26Ništa senaročitonije, promenilo ugradudoksam ja biona severu.

Medicinski administratori i

administratori domaćih poslova bili supreokupiranibrigomzaranjenike i reorganizovanjemsmeštaja stanovnika.Na licima ljudi kojesamsretao bilo jemanjeočajanja;primetiosamnekepokušaje da se hodnici raščiste. Ipak, bilo mi je jasno da trenutak nijepogodanzavođenjebračnihrasprava.

Viktorijunijebilolakonaći.Raspitivaosamsevišeputa;najzadmeposlašeunekuimprovizovanuspavaonicunanajnižem,prvomnivougrada,ali Viktoriju tamo nisam našao. Obratio sam se ženi koja je tamo bilastarešina.

„Vistenjen bivšimuž,jelitako?"

„Takoje.Gdejeona?"„Onaneželidavasvidi.Veomajezauzeta.Javićevamsekasnije."„Hoćudajevidim",rekoh.„Nemožete.Asad, izvinućeteme...veomasmozauzeti."Okrenulamijeleđainastaviladaradisvojposao.Osvrnuosamsei

pogledaotuprenatrpanuspavaonicu.Najednomkrajuspavalisuradnici čijasesmenazavršila,nadrugomkrajuležaloje,nagrubimkrevetima,nekolikoranjenika. Izmeđukrevetasekretalonekolikoosoba.Viktorijasenijenalazilameđunjima.

Vratio samse u izvidničkeprostorije. Dok sam tragao za Viktorijomdoneosam jednuodluku: poštonema smislada se besciljnovrzmam pogradu,pametnijejedasevratimšinskomposlu.Rešiosam,ipak,daprvopročitamDestenovedirektive.

Samo jednog izvidnika zatekoh. Predstavio mi se; bio je to izvidnikBlein.

„VisteManovsin,zarne?"„Da."„Dragomijedavasvidim.Jestelivećišligore,ubudućnost?"„Da",rekoh.SvideomiseBleinovizgled.Bleinnijebiomnogostarijiod

mene;imaojesveže,otvorenolice. Činilosedajezadovoljanštoimaskimdapriča; rekaomijedaćetogadanapoćinaizviđanjeitosam,tedaćenatajnačinprovestisledećihnekolikomilja.

„Jermičestoidemonaseverpojedinačno?"upitaosam.„Običnotakoidemo.AkoKlauzevicdozvoli,možemodapođemopo

dvojica,alivećinaizvidnikaviševolisamostalanrad.Jameđutimviševolimdruštvo —činimisedajetamogoreusamljeno.Avi?"

„Samo jednom sam bio u budućnosti. Išao sam sa izvidnikomDentonom."

„Kakosteseslagalis njim?"Raspričalismose;razgovorjebioprijateljski,bezoneopreznostikoja

se pojavljivala kad sam razgovarao sa drugim gildašima. I sam sam,nesvesno, bio prihvatio taj manir suzdržanog razgovora; možda sam uBlejnovomdruštvuizgledao,uprvimah,sputan.Krozsamonekolikominuta,međutim,njegovaotvorenostprenelaseinamene;uskoromisečinilodasmostariprijatelji.



Ispričaosammudasamnapraviovideo-snimaksunca.„Jesteligaizbrisali?"„Štahoćetedakažete?"„Dalistegauklonilisatrake?"„Nisam —zarjetrebalo?"Nasmejao se. „Navigatori će biti besni na vas ako to vide. Po

pretpostavcivitrakunesmetedakoristitenizaštasemzadokumentovanjepodatakaoterenu."

„Hoćelivideti?"„Možda. Ako budu zadovoljnimapom, verovatno će pogledati samo

nekolikosnimaka.Nijeverovatnodaćegledaticelutraku.Ali,akojebudugledalicelu..."

„Čegarđavogimautomedasezabeležizalazaksunca?"„Pravilagilde.Trakajedragocena,nesmesetektakoupotrebljavati.

Uostalom,zašto stesnimalisunce?"

„Biosamdošaonajednuideju.Hteosamdapokušamdaanaliziramsunce.Interesantnogjeoblika."

Pogledaomejesanovompažnjom.„Kakogavishvatate?"upitaomeje.„Inverznevrednosti."„Takoje.Kakosteuspelitodasaznate?Neko vamjerekao?"„Setiosamsenečegizinternata.Hiperbole."„Adalistestvarstiglidadomislite?Postojitujoššto-šta.Daliste

razmišljaliotomekolikajepovršina?"

„Izvidnik Denton mi je nešto objašnjavao. Rekao je da je površinaveomavelika."„Neveomavelika",rečeBlein,„negoneograničenovelika.Anaseveru

površinasezakrivljujeuvistakodapostajegotovovertikalna,alinikadbašsasvimvertikalna.Najugupostajehorizontalna,alinebašsasvim.Svetseokrećeokosvojeose —papošto mujepoluprečnikbeskonačan,okrećesebeskonačnombrzinom."

Ovojerekaoravno,licabezizražajnog.„Šalitese",rekohja.„Nešalimse.Savršenosamozbiljan.Ovdegdesmo,blizuoptimuma,

efektiokretanjasu isti kakvibibilinaplanetiZemlji.Dalje na jugu; akojeugaona brzinaista,brzinasepovećava.Kadstebilidoleuprošlosti,da listeosetilicentrifugalnusilu?"

„Da."„Dasteotišlijošdalje,nebistesadbiliovdeiprisećaliseuspomenana

to.Tasilajekrvavostvarna."„Reklisumi",rekohja, „daništanemožedasekrećebržeodsvetlosti."„Tojetačno.Ništasenekrećebržeodsvetlosti.Teorijski,obimsvetaje

beskonačanikrećesebeskrajnombrzinom;alipostoji,ilibarmi smatramo

dapostoji,tačkanakojojmaterijaiščezava. Tatačkasluži,efektivno,kaorubsveta.Tatačkajenaonommestugderotacijasvetaprinuđujematerijudasekrećebrzinomjednakombrzinisvetlosti."

„Znači,ipaknijebeskonačan."„Nijesvetbašbeskonačan, alijeprokletoveliki.Pogledajtesunce."„Gledaosam",rekoh.„Često."



„Sunce je takođe tog oblika. Kad se ne bi kretalo bilo bi, doslovno,beskonačnoveliko."^

Rekaosam:„Svejedno,teorijskijestebeskonačnoveliko.Kakomožebitimestazavišeodjednogobjektabeskonačneveličine?"

„Postojiodgovor —alivamsenećedopasti."„Davidimo."„Iditeubibliotekuinaditenekuodknjigaoastronomiji.Svejednokoju.

Sve su to knjige sa planete Zemlje, pa su zato sve zasnovane na istimpretpostavkama.DasmosadnaplanetiZemlji,živelibismouuniverzumubeskonačneveličine,ukomebisenalazioizvestanbrojobjekata,dimenzijavelikihalikonačnih.Ovdejenasnaziinverzniprincip:živimouvelikojaliograničenojvasionikojuzapremaizvestanbrojtelabeskonačneveličine."

„Tonezvučirazumno."„Znam",rečeBlein.„Rekaosamdavamsenećedopasti."„Gdeseminalazimo?"

„Tonikonezna."„GdejeplanetaZemlja?"r,Nitonikonezna."„Dole,uprošlosti,neštoveomačudnomisedogodilo",rekoh.„Biosam

satridevojke.Doksmoodmicalikajugunjihovatelasusemenjala.One..."„Dalisteubudućnostisreliikoga?"„Nismo.Držalismosepodaljeodsvihnaselja."„Severnoodoptimumafizičkiizgledmeštanasemenja.Postajuveoma

visoki i tanki. Što dalje na sever zalazimo, sve izrazitije se fizički faktori

menjaju."„Jasamnaseverzašaosamookopetnaestmiljadaleko."„Ondaverovatnonisteprimetiliništamnogočudno.Alikadsenasever

zađedubljeod35milja,svepostajeveomačudno."Kasnijesampitao:„Zaštosetlokreće?"„Neznamsigurno,rečeBlein.„Znaliiko?"„Ne."",Kudatloodlazi?"„Boljepitanjebilobi",rečeBlein,„otkudadolazi".„Znatelito?"„Destenkažedajekretanjetlaciklično.Unjegovojdirektivistojidase

tlonasevernompolunekrećebašnimalo.Akosegledakajugu, primećujeseveoma sporopomicanjetlakaekvatoru.Štojebližeekvatoru,tlosekrećesvebrže,itobržeustranu —zbogrotacije —ibržeudalji. Narubusvetakrećesebeskonačnombrzinomudvapravca."

Zuriosamunjega.„Ali..."„Čekajte —nisamzavršio.Svetimaisvojjužnideo.Dasmonasferi,ta

polovinazvalabisehemisfera;Destenjeusvojiotajterminunedostatku

boljeg. Na južnoj hemisferi važi sve suprotno: tlo putuje od ekvatora ka južnom polu, uz put gubeći brzinu. Na južnom polu opet dospeva ustacionarnostanje"

„Jošnisterekliodakletlodolazi."„Destenjedaonagoveštajdasuseverni i južnipolidentični.Drugim

rečima,čimjednatačkatlastignenajužnipol,onaseodmahpojavljujenasevernompolu."



Čenjedoneospisakfisionihmaterijalakojimaraspolažemo.Jasamtaj

spisak tražio — ali to je sad sve nepotrebno! Ne treba nam jer imamo

translat-generator! Ništa nisam rekao L-u. Uživam u diskusijama s njim —zašto da te

diskusijesadograničavam?Budućimgeneracijamabićetoplo!

Današnjaspoljašnjatemperatura: -23°C.Nastavljamoputkaseveru.

Joškasnije:Problemi sa jednomodnašihgusenica. T.mi savetuje da potpišem

nalog za demontiranje gusenica. Kaže da Sterner sa severa javlja da je

našao ostatke neke pruge. Neki neverovatan plan da ustanovu vozimo

prugom.T.kažedabitouspelo.

Kasnije:Odlučiosamdauspostavimsistemcehova.Prijatananahronizam,svi

seslažu.Organizacijaćedobitinovustrukturukojaće,činimise,možda

nadživetisvenas,alisadašnjefunkcionisanjenastavićesebezdrastičnih

promena.

Demontažagusenicadobro odmiče.Izazvalavelikokašnjenje.Nadam

sedaćemomoćidasustignemo.

Natašadanasrodilamuškodete.DrS.mijedaojošpilula.Kažedaseprenaprežemi damoramdase

odmaram.Možda,kasnije.

PredkrajDirektivepojaviosenoviton,izrazitijedidaktičan:Ovoštosamovdenapisaodavaćesenauvidsamoonimakojiizlaze

napolje —onekoji ostajuunutra ustanove nemoramo podsećati na našu

užasnuperspektivu.Dovoljnosmoorganizovani;imamodovoljnomehaničke

energijeidovoljno ljudskeinicijativedaseuovomsvetuzauvekbezbedno

održavamo.Našinaslednicimorajunaonajtežinačinsaznatištaćesedesiti

akonamponestanemehaničkeenergijeiliinicijative;tosaznanjenateraćeih

dasemaksimalnopotrude.

NekosaZemljemoraćenasjednogdananaći,akoBogpomogne.Do

tada,našepraviloglasi:opstatiposvakucenu.

Usaglašenoje, naređujeseiodsadavaži:

VrhovnavlastjeurukamaSaveta.Ti ljudićesebrinutizanavigacijui bićepoznatikaonavigatori.Nikadihnesmebitimanjeoddvanaest. Biraće

seizredovastarijihčlanovasledećihgildi:

— šinskegildekojaćesebrinutizaodržavanjeprugekojomidemo;

— trakcijaškegildekojaćesebrinutizaodržavanjevučnihsredstava

kojimaseustanovapokreće;

— izvidničke gilde koja će ispitivati kakve terene nam budućnost

donosi;i,— mostograditeljske gilde koja će biti dužna da nam obezbedi

uspešnosavladavanjeonihpreprekakojezaobićinemožemo.

Ukoliko ubuduće bude potrebno stvarati nove gilde, to će se moći

obavljatiisključivouzjednoglasnusaglasnostčitavogSaveta.

(Potpis)Fransis

Desten



alinijepostojaonijedandeozasedanjakomenebihsmeokaoposmatračprisustvovati.

Rekošemida ćeseodržatisednica;odlučiosamdaprisustvujem.Navigatori su se sastajali u jednoj maloj dvorani odmah iza glavnih

navigatorskih prostorija. Zasedanje je bilo na razoružavajući načinneformalno. Očekivao sam grdne ceremonije i formalnosti; međutim, tazasedanjasubilabitnazaefikasnoupravljanjegradomizatoje,odmomentakad su navigatori ušli i zauzeli svoja mesta za stolom, zavladala radnaatmosfera.

Pojaviloseukupnočetrnaestnavigatora;samodvojicu,OlsonaiMakMejhona,znaosampoimenu.

Prvatačkadnevnogredabilajevojnasituacijanapolju.Ustaojejedanod navigatora, rekao da se zove Torens i zatimpodneo sažet izveštaj otrenutnojsituaciji.

Milicijajeutvrdiladaseublizinigradanalazibarjošstotinugrabaca,

većinomnaoružanih.Pomišljenju našeg vojnog obaveštajstva, pretrpljeniteškigubicipotkopalisumoralnašihprotivnika.Tojebilouoštromkontrastusa čvrstimmoralom našeg ljudstva koje je uverenoda ćemoćiodsaddavladasituacijom,rekaojenavigatorTorens.Brojpušakaunašemarsenalupovećaosenadvadesetjedan;municijesmoimalimalo,alisutrakcijašinašlinačindapočnudajeproizvode,makariuveomamalimkoličinama.

DruginavigatorpotvrdiojetačnostTorensovihnavoda.Sledeći izveštaj odnosio se na stanje građevinskih struktura unutar

grada.

Mnogosediskutovaloopitanjuštatrebarekonstruisatiikada.Rečeno jedasu administratoridomaćihposlovauteškojsituacijiidasedomestazaspavanje teško dolazi. Navigatori su se saglasili da prednost treba datinovomblokuspavaonica.

Ovadiskusijaprirodnojevodilakarazmatranjunekihširihtema,upravoonihkojesumeneinteresovale.

Stekaosamutisakdasugledištaprisutnihnavigatorapodeljena.Jednagrupa smatrala da je dosadašnju politiku „zatvorenog grada" treba opetuvesti,itoštojepremoguće.Drugisusmatralidatapolitikavišenijekorisnaidajetrebazauveknapustiti.

Menisečinilodajetoključnopitanjeidabiodlukamoglaradikalnodaizmenisocijalnustrukturugrada —izaista,udiskusijiseosetilodanekimislena to. Otvaranje sistema značilo bi da će svako ko odraste u gradupostepenosaznavatiukakvojjesituacijigrad.Iztogabiproistekaonovinačinobrazovanja,avlastgildašanebivišebilaista.

Nakraju,poslemnogihnadglasavanjaidopunskihpredloga,prisutnisupodigli ruke. Sa jednim glasom većineodlučeno jeda sezasad ne uvodinekadašnjisistem„zatvorenoggrada".

Sledilasunovaotkrića.Dokserazgovaraloosledećojtačkidnevnog

reda, obelodanjena je činjenica da se u gradu nalazi još sedamnaesttransferisanihženaidasuonebiletujošpreprvognapadagrabaca.Povelaseraspravaopitanjuštačinitisanjima.Prisutnima jesaopštenodasuteženeizrazileželjudaostanuugradu —aondajebrzopostalojasnodasunapadimoždaizvršeniradi oslobađanjatihžena.

Sledećeglasanje:timženamajedozvoljenodaostanuugradudoklegodžele.



Takođejeodlučenodasetestiranjepripravnikaputemslanjauprošlostneobnovi.Tadsamsaznaodajeslanjepripravnikauprošlostobustavljenoposleprvognapadaidasunekinavigatoritražilidaseslanjesadanastavi.Skupujesaopštenodasepouzdanoznadajedvanaestpripravnikaubijeno,doksesudbinapetoricedrugihjošnezna.Palajeodlukadaseslanjedodaljegneobnavlja.

Fasciniralomejetoštosamčuo.Dotogtrenutkanisamznaodasunavigatoriutakobliskomdodiru sapraktičnimdetaljimasistema.Nikonijenavigatoreeksplicitnokritikovao,alisunekigildašiuveknagoveštavalidasunavigatori,navodno,grupastarkelja,deda-drda,dasugrupakojavišenemadodirasarealnošću.Nekiodnjihsuodistabilipoodmaklihgodina,alioštrinuumanisuizgubili.Osvrtaosamseokosebe,posmatraosamgildaškasedištakojasuvećinombilaprazna,irazmišljaootomedabi,možda,bilopotrebnodagildašiuvećembrojuprisustvujusednicamaNavigacionogsaveta.

Bilo je još tačaka dnevnog reda.Navigator MekMejhon jesaopštio

rezultate mog i Dentonovog izviđanja i dodao da su u toku dva drugaizviđanjaidaserezultatiočekujukrozdan-dva.

OpštomsaglasnošćuodlučenojedagraddodaljegidetrasomkojaproističeizmapekojusmoDentonijasastavili,akasnije,akosepokažeda jemogućno,daseodredinekaboljatrasa.

Najzad jenavigatorLukan pokrenuo pitanje trakcije. Rekao jeda jetrakcijaškagilda našla način da donekleubrza kretanjegrada.Sustizanjeoptimumabitnobidoprinelo normalizacijisituacijeugradu,rekaojeLukan;satimsusesvisložili.

Ondajeonobjasnioučemusetopoboljšanjesastoji:trebalobigradpomeratikontinuirano,stalnopomalo.Tobipodrazumevaloboljusaradnjusašincima,aopasnostkidanjakablovabilabimoždapovećana.Međutim,rekaojeon,poštosmoupožarunamostuizgubilivelikukoličinušina,namatako dragocenih, grad ćemorati da prevaljuje kraće rastojanje ali češće.Predlogtrakcijašasastojaoseutomedaseprugeuvek polažuispredgrada,ali da budu kratke, a čekrci da rade neprekidno. Po jedan čekrk bi sepovremenoisključivaoradiremonta.Poštojegradijentteritorijebudućnostiuglavnom povoljan po nas, rekao je Lukan, mogli bismo da postignemobrzinutakovelikudabismokrozdvadesetilidvadesetipetmiljavremenastiglinasamoptimum.

Ovajplannijenaišaonaprotivljenje,alijepredsedavajućizatražiodasespremidetaljanizveštaj.Zatimseglasalo —irezultat jebiodevetza,šestprotiv. Prema tome, predstojalo je hitno prebacivanje grada na sistemkontinualnogpomicanja.

28Predstojaomije polazaknasever,uizviđanje.Togjutrapovuklisume

sa šinskih poslova iposlalime kodKlauzevica,kojimi je saopštio štaću

raditi.Bilo jepredviđeno da ostatak tog danaprovedemodmarajući se, asutradakrenemlodjašemdvadesetpetmiljasevernoodoptimuma,akadsevratimdapodnesemizveštajoterenuinaseljima.Pitalisumedaliželimdaidems&milisanekimdrugimizvidnikom.Imajućinaumunovo,dobrodošlopoznanstvo sa Bleinom, zatražio sam da on i ja pođemo zajedno i to jeodobreno.



Živosamželeodapođem.Nisamimaoosećanjedatrebadadajemdaljedoprinosešinskom radu. Ljudikoji nikad ranije nisubili izvan gradaodličnosu sarađivaliušinskimekipama,pa jenapredakbiobržinegoštosmosanadničarimaikadpostigli.

Sad se činilo da je onaj poslednji napad grabaca ostao u dalekojprošlosti, daleko iza nas; moral je bio na visini. Bezbedno smo stigli doprevoja međubregovima —pred nama je bila dugakosina koja je vodilanadole,udolinu.Vremenskeprilikebilesupovoljne.Bilismopuninade.

Uvečesamsevratiougrad.OdlučiosamdaporazgovaramsaBleinomonašojpredstojećoj izviđačkojmisiji,apotomprovedemnoćuizvidničkimprostorijama,stimdazapolazakbudemospremniucikzore.

ProlazećikrozhodnikebaciosampogledkrozjednaotvorenavrataiugledaoViktoriju.

Radila jesamaumalojkancelariji; pregledala jehartije naslaganeuvelikugomilu.Ušaosamizatvoriovratazasobom.

„O,tositi",rečeona.„Nezameraš?"„Vrlosamzauzeta."„ljasam."„Ondameostavisamuiididaradištosvoje."„Ne",rekoh.„Hoćudarazgovaramstobom."„Nekidrugiput."„Nemožešme izbegavativečno."„Nemoramjastobomsadadapričam",rečeona.

Učiniosamnaglipokretsanameromdajojotrgnemperoizruku,alisamsamouspeodajojgaizbijemizruku.Hartijepadošenapod.Udahnula ješištavo.

„Štasedogodilo,Viktorija?Zaštomenisičekala?"Zurilajedole,uprosutehartije.Nijeodgovarala.„Hajde...kažimi."„Tojebiloodavno.Dalitijeisadavažno?"„Jeste."Sadjepočeladazuriumene,ajaunju.Mnogosepromenila;izgledala

jestarija.Imalaje,sad,višesamouverenjaičvrstine.Ipak,prepoznavaosamnjeno osobeno držanje, položaj glave, način kako je stisnula ruke: dvepolupesnice,sapodvaprstaispravljena,upletenezajedno.

„Helvarde,žaomijeakotejetopovredilo,aliijasammnogopretrpela.Dalićeovobitidovoljno?"

„Znašdaneće. Štasasvimonimstvarima okojimasmorazgovarali?"„Naprimer?"„Privatnestvari.Intimnestvari."„Popitanjutvojezakletveopasnostinema.Netrebazbogtogadase

brineš."

„Nisam uopšte na to mislio", rekoh. „Šta ćemo sa onim drugimstvarima,izmeđumeneitebe?"

„Mislišnarazgovore šapatomukrevetu?"Malosamsetrgao. „Da."„Tojebiloodavno."Moždasepomojojspoljašnjostiprimećivalokako

mije;Viktorijinodržanjeodjednomje postaloblaže. „lzvini.Nisamhteladabudemgruba."



„Nemaproblema.Recištagodželiš."„Ne...alisamo...nisamočekivaladaćutevideti. Biosiodsutantako

dugo!Mogaosibitimrtav,meninikonijehteoništadakaže.“„Kogasipitala?"„l tvoggazdu.Klauzevica.Njegovjediniodgovorbiojedasi tiizvan

grada."„Alirekaosamtikudaidem.Rekaosamdamoramnajug."„I takođesirekao daćešsevratitikroznekolikomiljavremena.„Znam",rekoh.„Pogrešiosam."„Štasedesilo?"„Ja...biosamzadržan."Nisammogaonidapočnemdaobjašnjavam.„Tojesve?Biosizadržan?"„Moraloseićimnogodaljenegoštosammislio."Počelajebesciljnodapreuređujesvojehartije,redajućiihunekakvu

tobož sređenugomilu. Ali to je bila samo gimnastika ruku uspeosamda

prodremdonje.„Dejvidanikadnivideonisi,jel'tako?"„Dejvida?Toimesimu dala?"„Bioje..."Opetmejepogledala,alisadsunjeneočibilepunesuza.

„Moralasamdagadamujaslice...bilojetolikoposla.Vidalasamgasvakidan,aondasedogodioprvinapad.Moralasamdabudemnapoložajusa jednomvatrogasnogrupom,inisammogla...poslesmootišlidoledo..."

Zatvoriosamoči,okrenuose.Zarilaje liceušakei počeladaplače.Prisloniosamsenazid,aglavusamnaslonionaruku,napodlakticu,kaoda

želimdaseodmorim.Nekolikotrenutaka kasnijepočeosamijada plačem.Jedna žena je hitro ušla u sobu; videla je šta se dešava, izašla Izatvorilavratazasobom.Jasamsenaslonionavratadabihsprečiodanasnekoopetuznemiri.

KasnijejeViktorijarekla:„Mislilasamdasenikadnećeš vratiti.Ugradu jevladalavelikakonfuzija,aliuspelasamdanađemjednogiz tvojegilde.Rekaomijedasumnogipripravnicidolenajugupoubijani.Reklasammukolikosivećodsutan.Nijehteoništakategoričnodakaže.Znalasamsamodvestvarisigurno:prvo,kolikosirekaodaćešsezadržati,idrugo,kolikosisestvarnozadržao.Biosiodsutanskorodvegodine,Helvarde."

„Upozorilisume",rekoh.„Alitomupozorenjunisamverovao."„Zaštonisi?"„Trebalo je da prepešačim, odlazeći i vraćajući se, ukupno oko

osamdesetmilja.Misliosamdatomoguzasamonekolikodana. Nikougildinijemiobjasniozbogčegatonećebitimoguće."

„Aznalisu?"„Znalisu,nesumnjivo."„Moglisubardasačekajudaseporodim."„Moraosamdapođemondakadmijebilorečenodapođem.Tojebio

deogildaškeobuke."Viktorija jesadbilasmirenija —onajtalasemocijaodneojeantipatiju

izmeđunasiotvorioputrazumnijemrazgovoru. Pokupilajeoborenehartijeisložilaihugomilu,aondaihstrpalaunekufioku.Uznaspramnizidnalazilasejednastolica;seosam.

„Poznatotijedaćesistemgildizmamoratidasemenja",rečeona.„Nedrastično."



„Raspašće se potpuno. Mora da se raspadne. Efektivno, to se većdogodilo.Sadizgradamožeda izlazikogodhoće.Navigatorićesedržatistarogsistemazatoštoživeuprošlosti,ali..."

„Nisuonitakoskučenihpogledakaoštotimisliš",rekoh.„Pokušaćeda opet zavedu tajnost i suzbijanje informacija čim budu

mogli."„Nisiupravu",rekohmirno.„Znamdanisiupravu."„Dobro... ali neke stvari će morati da semenjaju.Sad u gradu više

nemanikogakoneznaukakvojsmoopasnosti.Pomoćukrađeiprevareprobijalismosekrozovuzemlju,itimesmodovelidonastankaopasnosti.Vremejedatoprestane."

„Viktorija,tine..."„Vidisamokolikaješteta!Tridesetidevetorodecejeizgubiloživot!Bog

znakolikesumaterijalneštete.Mislišlitidamožemoopstatiakovangrađaninastavesanapadima?"

„Situacijajesadmirnija,podkontrolomje."Odmahnulajeglavom.„Bašmebrigazatrenutnusituaciju. Razmišljam

dugoročno.Svenašenevoljeimajujedanzajedničkikoren,atajje:kretanjegrada. Odatle sva opasnost. Mi vozimo preko tuđe zemlje. Sklapamopogodbedabismonajmiliradnusnagupotrebnuzatopokretanje.Uvodimožene u grad i namećemo im obavezu da stupe u seksualne veze samuškarcimakojetakorećinestignunidaupoznaju —asvetosamozatodabisekretanjegradanastavilo."

„Gradnikadnemožestati",rekoh.

„Vidiš...većsipostaodeogildaškogsistema.Sistemnamuvekdajetuizjavu, takoravno:nesagledavajustvariuširoj perspektivi Gradmoraići,gradmoraići.Nemojtodaprihvataškao jedinuistinu."

„Tojestejedinaistina.Znamštabisedesiloakobigradstao."„Gradbibiouništenisvibiizginuli."„Tonemožešdadokažeš."„Nemogu —aliznamdabibilotako."„Mislimdagrešiš",rečeViktorija.„Inemislimsamojatako. Čulasam,

tokomproteklihnekolikodana,idrugekojitakogovore.Ljudiumejudamislesopstvenom glavom. Bili su napolju, videli su kako je. Nema nikakveopasnostisemoneopasnostikojumisamistvaramo."

„Čuj",rekoh.„Nijetonašsukob.Hteosamdatevidimdabismopričalionama."

„Aliistojeupitanju.Onoštosedesilonamadvomapovezanojesadruštvenimsistemomgrada.Danisipostaogildašmoglismoisaddaživimozajedno."

„Imaliikakvešanse..."„Je l'želiš?"„Nisamsiguran",rekoh.

„Nemogućeje.Barjemeninemoguće.Nebihmogladapomirimsvojaubeđenjasatvojimnačinomživota.Tosmopokušali,tonasjei razdvojilo.Uostalom,sadživimsa.."

„Znam."Pogledalameje;osetiosam,izdrugeruke,onootuđenjekojejeona

osetila.„Zartinemašnikakvaubeđenja,Helvarde?"



„Verujem samo u jedno: da je gildaški sistem, uz sve svojenesavršenosti,ispravan."

„Ahoćešdaživimozajedno,stimdasvakoživiusvojimverovanjima.Tonebimoglodafunkcioniše."

Bila je u pravu: oboje smo se mnogo promenili. Nije vredelo sadrazmišljatištabibiloda jedrukčijebilo.Nijepostojaonačindasvojeličneodnoserazdvojimoodukupnih događajaugradu.

Znajućito,pokušavaosamipakdanekakoobjasnimprividnunaglostonoga što se desilo, pokušavao sam da nađem formulu koja bi nekakooživela ona naša nekadašnja uzajamna osećanja. Pošteno govoreći, iViktorija se trudila da postigne isto, ali došli smo, rekao bih, do istogzaključka,mada različitimputevima.Poslerazgovorasnjom,laknulomije;kadsamserastaoodnjeikrenuokaizvidničkimprostorijama,znaosamdasmouspelidarazrešimonajgoreoddotadpreostalihnerešenihpitanja.

29Sledećidan —kadsmoBleinijaodjahalinaseverdapočnemonovoizviđanje budućnosti —označio je, uživotu grada, početakdugogperiodananovouspostavljenesigurnosti,aliiradikalnihpromena.

Posmatraosam razvoj obaprocesa, i procesaučvršćenja i procesapromena. Putovanja na sever menjala sumoje subjektivno doživljavanjevremena;iskustvomsamuvideodajedandanprovedennaudaljenjuodokodvadeset milja severno od optimuma približno odgovara jednom satuvremenaugradu.NastojaosamdaprisustvujemsednicamaNavigacionog

saveta što sam češće mogao, da bih na taj način imao uvid u gradskedogađaje.Grad se,brženego što je većina ljudi očekivala,vratio uonumirnu

egzistencijukojusamzatekaokadsamizašaoizinternata.Grabcivišenisunapadali,alisujednogmilicionerakojijebiopošaou

obaveštajnumisijuuhvatiliiubili.Uskoropotomstarešinemilicijesaopštilisudasegrabcirasturajuikrećupremasvojimnaseljimanajugu.

lakojevojnapripravnostodržavanajošdugo —zapravo,nikadnijeucelostinapuštena — ljudipridruženimilicijipostepenosu oslobađanizadrugedužnosti.

MetodkretanjagradaizmenjenjeuskladusaonimštosamčuokadsamprviputprisustvovaosedniciNavigacionogsaveta.Upočetkujetrebaloprevladati nekoliko teškoća, a kad se u tome uspelo uveden je sistemkontinuirane vuče za komplikovani sistem naizmeničnog postavljanjakablovaipolaganjašinapofazama.Rastojanjeod160metaramožese,ipak,priličnolakosavladatizajedandan —pajegradrelativnobrzosustigaotačkuoptimuma.

Tajuspehdaojegraduvećuslobodukretanja.Sadje,naprimer,bilomoguće znatno odstupiti od severnog pravca ako bi se pojavila osobito

velikaprepreka.Međutim,nisusepojavljivale;terenjebiopovoljan.Našaizviđanjasu

pokazivala da se teren postepeno spušta; bilo je više nizbrdica negouzbrdica.

Ovaj predeo presecalo je više reka nego što bi sa stanovištaNavigatora bilodobro;mostograditeljisuimalimnogoposla.Ali 'pošto segrad sadnalazio na optimumu i pošto je mogaoda se kreće brže nego



zemljište,višejevremenabilonaraspolaganjuzadonošenjeodlukaizaizgradnjubezbednihmostova.

Trampasameštanimaobnovljenaje,alitekposleizvesnogoklevanja.Pregovorisuvođenipoštenije;grad je izdašnijeplaćaozaradnusnagu — kojamujeidaljebilapotrebna —idugonastojaodaizbegnetransferisanježena.

Prisustvujućimnogimsednicamanavigatora,pratiosamdebateotompitanju. Onih sedamnaest transferisanih žena još je bilo sa nama — nisuizrazileželjudase vrateusvojasela.Međutim,ugradususeidaljerađalapretežnomuškadeca;jednajakastavovnagrupazahtevalajedasesistemtransferisanja opet uspostavi. Niko nije znao zbog čega dolazi do teneujednačenosti u polu novorođenčadi, ali bilo je očigledno daneujednačenostpostoji.Uzto,tritransformisaneženeporodilesusetokomposlednjihnekolikomiljaisvetrisurodiledečake.Ovosunekiobjašnjavaliteorijom da transferisane žene, što duže ostaju u gradu, imaju sveveće

izglededarađajubaš muškudecu.Nitomenikonijeznaouzrok.Novoprebrojavanjepokazalojedaimamoukupnosedamdesetšestoro

muškeičetrnaestoroženskedecemlađeod150milja.Poštosetaneravnotežasvevišepogoršavala,trampadžijskojgildije

najzadodobrenodaobnovipregovoreotransferu.Ta odluka bacila je novu svetlost na socijalne promene koje su se

odigravale.Zadržaoseprincipotvorenostigrada;negildašimajedozvoljenoda prisustvuju,kao posmatrači, sastancima Navigacionog saveta. Kad jeodluka o nastavljanju transferisanja žena doneta, o tome su u roku od

nekolikosatibiliobaveštenisvigrađani,iodmahsezačulomnogoglasovaprotesta.Odlukaje,ipak,sprovedena.Opetsmokoristilinadničare,alineonakovelikibrojnjih;zatojeznatan

broj građananastaviodasebavišinskimposlom.Posledica togabilojetodasemaloštaodvangradskihaktivnostimogloskrivatiodgrađana.

Aliopštinivoznanjaopravojprirodisvetanakomesmoostaojenizak.Tokomjednedebatepoprviputsamčuoreč„terminator". Pokazalose

dasuterminatorigrupagrađanakojaseaktivnosuprotstavljadaljemkretanjugrada i zalaže za okončavanje, terminaciju, našeg kretanja. Postojalo jemišljenjedanisumilitantniidanećepreduzetidirektnuakciju,alipoštojesveveći broj ljudi prihvationjihovagledišta, pokrenut jeprogramreedukacije,ponovnog obrazovanja,sa ciljemdase ljudimapredočizaštojeneophodnodagradputujenasever.

PrilikomsledećegsastankaNavigacionogsavetadošlojedoincidenta — jednagrupa ljudi prodrla je silomudvoranui pokušaladasepopnenagovornicu.NisamseiznenadiokadsammedunjimavideoViktoriju.

Poslebučnesvađe,navigatorisupozvalimilicijuiokončalisednicu.Ovom provokacijom terminatori su postigli tačno ono što su želeli:

sastanci Navigacionog saveta od tad subili opet zatvoreniza negildašku

publiku. Proširio se jaz između stavova gildaša i vangildaša u društvu.Terminatorisuimalisamoistomišljenikeunarodu,alinikakvustvarnuvlast.

Usledilojenekolikonovihincidenata.Jedanodnašihkablovapresečen jepodmisterioznimokolnostima;jedanterminatorpokušaojejednogdanada održi govor nadničarima i ubedi ih da se vrate u svoja sela... ipak,terminacionipokretbioje,sveusvemu,samotrnudebelojkožinavigatora.



Reedukacijajeišladobro.Održanajeserijapredavanjaospecifičnimopasnostima koje na ovoj planeti vrebaju; predavanja su bila dobroposećena.Hiperboloidnicrtežusvojenjekao simbolnašeggrada;odtadasugagildašinosilinasvojimogrtačima,prišivenunutarkruganaprsima.

Neznamukojojmerisuobični građanirazumelitapredavanja...čuosamneke ljudekakodiskutujuizmeđusebeotojtemi,istekaosamutisakdauticajterminatoradovodidopodozrenjau istinitosttihpredavanja.

Bezobziranasvetogradjenastaviosvojesporoputovanjekaseveru.Ponekadsam,usvojojmašti,nastojaodastvorimslikumaterijalnečesticeiz jednevasionezalutaleudruguvasionu:našjegradbiotamrvicaizjednoguniverzumazalutalaudrugi,mrvicakojaseupinjaladaseodrži;gradpunljudiostajaojeupornoprilepljenzabokjednekosinenagnutepoduglomodčetrdesetpetstepeniiboriose izvlačećisepomoćunekolikotankihkablova,protivplimetla.

Pošto se grad sad našao u povoljnijoj sredini, zadatak izviđanja

budućnostipostajaojesveviširutinski.Sa stanovišta nas, izviđača, teritorija severno od optimuma bila je

polukrug podeljen u seriju isečaka širine po pet ugaonih stepeni. Unormalnim okolnostima grad ne bi ni tražio nikakvu putanju udaljenu odpravogseveravišeodpetnaestugaonihstepeni,alinašanovostečenamoćzaobilaženjapreprekadavalanamjeznatnufleksibilnost.

Radili smo po jednostavnoj proceduri. Izviđači su, po jedan ili podvojica,izjahivalinaseverivršilidetaljnoispitivanjeonogisečkakojiimjedodeljen;vremenasmoimalikolikogodsmohteli.

Mnogoputasamosetiodameprivlačiosećanjeslobodekojesamnaseveru doživljavao —a to se dešavalo, rekaomi jeBlein jednom, i većinidrugihizvidnika.Zaštožuritisapovratkomkadčitavjedandanprovedenulenčarenju na obali reke znači gubitak samo nekoliko minuta gradskogvremena?

Taputovanjanaseverimalasuisvojucenukojasemeni,međutim,niječinila stvarnom sve dok posledice nisam primetio na samome sebi. Danprovedenudokolicinaseverubio jejedandanmogživota.Pedesetdanaznačilisuzamenestarenjeekvivalentnostarenjuodpetmiljaugradu —aliljudiugraduzatovremesustarilisamočetiridana.Upočetkutonijebiloodnekog značaja; naše posete gradu bile su tako česte da nismo videli niosećalinekupromenu.Alivremejeproticaloa ljudikojesampoznavao — Džejsi,Viktorija,Malčuskin —kaodanisuuopštestarili,doksamja jednogdanauogledaluprimetiostarenje.

Nisam želeo da se trajno vežem sa nekom drugom devojkom;Viktorijinateorijadaćedruštveno uređenjegradapredstavljatipreprekučinilamiseutolikoosnovanijomukolikosamvišeonjojrazmišljao.

Prve od novih transferovki već su stizale u grad; pošto sam bioneoženjen,rečenomijedaimampravodaseprivremenozbližimsanekom

odnjih.Uprvimahopiraosamsetomezatoštomiječitavakombinacijabila,otvorenogovoreći,odbojna. Činilomisedaičistofizičkavezatrebadaimaneku emocionalnu podlogu. Ali kad god sam bio u gradu, mene i ostaleprikladnemuškarcepodsticali su na druženje satimdevojkamau jednomsalonuzaodmorkojijebioizdvojenspecijalnozatusvrhu.Tisastancibilisumineprijatniiponižavajući —upočetku;ondasamsenavikaonanjihi mojeinhibicijesupostepenoizbledele.



VremenomsmojednadevojkapoimenuDoritaijaotkrilidasejednodrugom dopadamo. Uskoro njoj i meni dodeliše jednu zasebnu sobicu.Nismo imali mnogo zajedničkog, ali njeni pokušaji da govori engleskioduševljavalisume,anjojjeizgledabiloprijatnoumomdruštvu.Uskorojezatrudnela. Vraćajući se sasvojih izviđačkihmisija, posmatrao sam kakonjenatrudnoćanapreduje.

Sporo,neverovatnosporo.Sve više me je nervirao prividno spori napredak grada. Po mojoj

subjektivnojvremenskojskali,stotinuipedeset,amoždaidvestamiljajeprotekloodkadsampostaočlanizvidničkegilde —aipak,izgradasusejošmoglividetionibregovikrozkojesmoprolazilikadsugrabcinapadali.

Zatražio sam privremeni transfer u drugu gildu. lako sam uživao uležernom životu u budućnosti, umeni je preovladalo osećanje da vremeprotičemimomene.

Nekoliko milja radio sam sa gildom trakcijaša. Tokom tog perioda

Doritaseporodila.Rodilajedvojke —dečakaidevojčicu.Slavilosemnogo...ali otkrio sam dami u gradskom životu još nešto smeta. Sad je, u ovojprofesiji,moj kolega bioDžejsi, koji je nekad bio nekolikomilja stariji odmene. Međutim, sada je Džejsi bio mlađi; nismo više imali mnogozajedničkog.

UbrzoposleporođajaDoritajenapustilagrad,ajasamsevratiousvojugildu.

Postajaosam,poputonihgildaša-izvidnikakojesamkaošegrtviđao,stranacugradu.Uživaosamu samoći;slatkisumibiliukradeničasovina

severu, gorki časovi u gradu. Stekao sam naklonost prema crtanju, alinikomenisamotomepričao.SvojprofesionalniposaoobavljaosamštobržeIštoefikasnije,aondasamjahaos&mkrozpejzažebudućnosti,pravećiuzputskiceonogaštosamvideo,trudećisedalinijamasvojihcrtežadočarampredeleukojimasevremeusporavagotovodozaustavljanja.

Gradsamgledaosanekedistance,kaoneštostrano —neštosadrugogsveta,neštoštonijeimalovezenisaovimsvetomnisamnom.Agradsevukaonapred,prelazećimiljuzamiljom,nikadnenalazeći,čakinetražeći,konačnoodmorište.



Četvrtideo30

Čekala je u crkvenom portalu; na suprotnoj strani trga diskusija senastavljala. Iza nje, u privremenoj radionici, sveštenik i njegova dvapomagačaradilisustrpljivonaopravljanjugipsanoglikaDeviceMarije.lako jejedandeokrovacrkvebio;urušenunutra,u crkvijebiloprohladno,čistoimirno.Znalajedanebitrebalodastojiovde,alinekiinstinktrekaojojjedaseskloniucrkvukadsuonadvojicadošla.

Gledala ih je kako razgovaraju, zračeći čestitošću, sa LuizomKarvaljom,samozvanimlideromsela, i sa grupicom drugihmuškaraca.Unekimdrugimvremenimamoždabisveštenikistupiouimečitavezajednice,

alinesad;otacDosSantosbioje,kaoiona,novuovomselu.Tadvojicasuušlauselojašućipopresahlomdnupotoka;dokjeova

diskusija tekla,njihovikonjisupasli.Saovolike udaljenosti nijemogladačuještagovore,aličinilojojsedajeutokusklapanjenekakvepogodbe.Ljudiizselabrbljalisu nešto iglumilinezainteresovanost,aliona jeznaladabiodavnozaćutalidastvarnonisuzainteresovani.

Glavninusvojepažnjeposvetilajetimkonjanicima.Jasnosevidelodanisuniizjednogobližnjegsela.Njihovizgledbiojeusilnomkontrastusaizgledommeštana:imalisunasebicrneogrtače,dobroskrojenepantalonei

kožnečizme.Njihovikonjiimalisusedla,bilisuotimareni,istajalisu,iakonatovareni velikim vrećama opreme, bez ikakvog vidnog umora. U ovomkrajunijebilokonjautakodobromstanju.

Njenaradoznalostpočelajedapreovladavaionakoraknunapred,unameridaličnoispitaštasedešava.Aliupravoutomčasupregovorisuzavršeni;meštaniseokrenuše,strancisevratišesvojimkonjima.

Smestasupojahaliikrenulinatrag,istimputemkojimsu došli. Stajala jeigledalazanjima, premišljajućidalidaihprati.

Kadsunestalimeđudrvećemkojejeraslodužsuvogkoritapotoka,onajepotrčala.Prošavšitrkom izmeđudvekuće,pohitalajeuzbregizasela.Poslenekolikotrenutakavidelajekakosetadvojicakonjanikapojavljujuizadrveća.Zauzdalisukonjeistali.

Nekih pet minuta su se dogovarali; nekoliko puta su se osvrnuli,bacajućipogledekaselu.

Potrudilasedaostaneneprimećena;skrivalaseugustomžbunjukoje jeraslopočitavojpovršinibrega.Iznenadajejedanodtedvojicedigaorukukaodapozdravljaonogdrugog,apotomobrnuokonjaiodjahaogalopompremanekimdalekimbregovima.Drugijeobrnuokonjanasuprotnustranuipoteraogasporim,ležernimkorakom.

VratilaseuseloinašlaLuiza.„Štasuhteli?"pitalaje.„Potrebnisuimradnicizanekiposao."Činilosedaizbegavaodgovor. „Onićesevratitisutra."„Hoćeliplatiti?"„Hranom.Gledajte."



Pružiojekanjojkomadhleba,punušaku.Uzelajehleb";biojemrk,svež,mirisaojedobro.

„Odakleimovo?"Luizjeslegnuoramenima.„Imajuidruguhranu."„Dalisuvamdruguhranu?"„Ne."Namrštilase,pitajućiseopetkobiti ljudimoglibiti.„Dalisujošnešto?"„Samoovo."Pokazaojojjemaluvreću,kojujeonaotvorila.Unutraje

bionekigrubibeliprašak.Omirisalagaje.„Reklisudaćeodtogavoćerasti."„Imajujošovoga?"„Kolikogodnamjepotrebno."Ostavila je vreću i vratila se u crkvenu radionicu. Samo reč-dve je

prozborilasaocemDosSantosom,aondajebrzootišladoštalaiosedlala

svogkonja.Izselajeizjahalakoritompotokaikrenulazaonimdrugimkonjanikom.Iza sela se širilo veliko područje obraslo šipražjem, sa ponekim

drvetom.Uskorojevidela,dalekoispredsebe,togdrugogkonjanika.Konja jeisadteraohodom.Jahaojeupravcugušćešumeizakojejeteklareka.

Održavala je rastojanje, ne želeći da bude primećena pre nego štoutvrdikudaseonzaputio.

Kadjeušaoušumunijegavišemogavideti.Sjahalajeipovela konjazauzde.Pažljivojemotrila,tražećiinajmanjiznak.Uskorosudonjenoguha

doprlizvucireke.Uovodobagodine,rekajebilaplitka,bučnotekućiposvomšljunkovitomdnu.Prvojeugledalanjegovogkonja,vezanogzadrvo.Vezalajesvogkonja

iprodužilapešice.Vazduhjepoddrvećembiotopaoinepomičan;nasebijeosećalaprašinuod jahanja. Iznenadase zapitalašta ju jenaveloda pratiovog čoveka i time se izloži mnogim rizicima na koje ju je njen razumupozoravao.Aliponečemusetajčovek —kaoinjegovdrug —razlikovaoodsvegaštojeonaikadvidela.

Približavajućiseivicišumeišlajejošopreznije.Naivicišumejezastala,pogledaladužblageobalskestrminekavodi.

Tajčovekjebiotamo.Pažljivogajeosmatrala.Odbaciojesvojogrtač.Tajogrtačsadjeležaopokraj čizamaiomanje

gomileopreme. Čovekjezagazioureku;videlosedauživausvežinivode.Potpunonesvestannjenogprisustva, pljuskaojevodu,takodajeprskalaiblistavopenušalanasvestrane.Sledećegčasasagnuose,zahvatiošakamavoduipljusnuo jeposvomlicuivratu.

Okrenuo se, gacajući kroz vodu izašao na obalu, i nagnuo se nadopremutamoostavljenu.Izcrnekožnekutijeizvukaojeneštoštojenjojličilonamalukameru;čitavukutiju,nakojojjepostojaokaiš,okačiojezatimo

rame.Jedankratakgajtanjeuključiotakodajenjimepovezaokamerusatom kutijom. Najzad je podesio jednomalo prstenasto dugme na bočnojstranikamere.

Zatrenutakjeostaviokameruirazmotaojedanduginamotajhartijesličanpapirusnomsvitku.Položioje tuhartijuna tlo,gledao ju jenekolikotrenutakazamišljeno,ondajeuzeokameruivratiosenaivicuvode.



„Ijaseizvinjavam",rečeona.„Ali,izgledalistetakoblaženi."„Kadjeovakavdan,najboljejeopustitiseirashladitise."Zajednosuzuriliuvodukojaje teklaprekonjihovihstopala. Činiloseda

belakoža,ispodustalasanepovršine,treperikaoplamičaknapromaji.„Kakosezovete?"pitalaje.„Helvard."„Helvard?"Oprobavalajezvučanjete reči.„Jelitoprezime?"„Ne.MojepunoimejeHelvardMan.Avikakosezovete?"„„Elizabeta.ElizabetaKan.NevolimdamiseobraćajusaElizabeta'."„Pardon."Bacilajepoglednanjega.Biojesasvimuozbiljen.Bila je pomalo zbunjena njegovim izgovorom. Bilo je jasno da nije

pripadnikovognaroda,aengleskimjezikomseslužioprirodnoibeznapora;međutim,samoglasnikejeizgovaraonačudannačin.

„Odakleste?"rečeona.

„Izjednogobližnjegmesta."Iznenadajeustao.„Bićeboljedanapojimkonja."

Doksepeouzobaluopetsespotakao,aliovogputaElizabetasenijenasmejala. Zaputio se pravo medu drveće; svoju opremu nije poneo. Nipuškunijeuzeo.BaciojesamojedanpogledprekoramenapremaElizabeti,ionaseokrenula.

Vratiosevodećiobakonja.Ustalajeiprivelasvogakonjavodi.Stojećiizmeđudvakonja, pogladilajevratHelvardovekoblle.„Divnaje",rečeona. „Jelivaša?"

„Panijebaš.Samo,jašemječešćenegoijednogdrugogkonja."„Kakojezovete?"„Pa..nisamjojdaoime.Zarbitrebalo?"„Samoakoželite.Nimojkonjnemaime."„Uživamujahanju",rečeHelvardiznenada.„Tojenajboljideomog

posla."„Toibrčkanjeurekama. Čimesebavite?"„Jasam...pa,zapravo,nemamnekuodređenuetiketu.Avi?"„Jasambolničarka.Tojeonozvanično.Ustvari,obavljammnoštvo

poslova."„Imamomibolničarke",rečeon. „U...tamoodakledolazim."„Pogledalagajesanoviminteresovanjem.„Atoje?"„Jedangrad.Najugu."„Kakosezove?"„Zemlja.Alinajčešćegazovemoprostograd."„Nasmešilase neodređeno;nijebilasigurnadajeovodobročula. „Pa,

pričajtemionjemu."Odmahnuojeglavom.Konjisusenapilivodeisadasusesnjuškama

uzajamnoću*kali.

„Bićeboljedajapođem".rečeon.Otišao je brzo do svoje opreme,pokupio je i žurnonatrpaouvreće

okačene o sedlo. Elizabeta je to radoznalo posmatrala. Kad je završio,prihvatiojeuzde,obrnuokonjaipoveogauzobalu.Na ivicišumezastaojeiosvrnuose.

„Izvinjavamse.Sigurnomislitedasamizuzetanprostak.Problemjeutomštovinistekaoostali."



„Ostali?"„Narodovogkraja."„Akonisam,jelitorđavo?"„Ne."Osvrnuose, gledao pejzažoko njih, kaoda traži nekidodatni

izgovordasezadržiunjenomdruštvu.Aonda,najednom,kaodajeodustaoododlukedaode;vezaojekonjazanajbližedrvo.

„Mogulivasneštozamoliti?"„Naravno."„Pitamse...dalibistedozvolilidavascrtam?"„Dacrtatemene?"„Da...samoskicu.Nisamnekidobarcrtač...tekodnedavnosetime

bavim.Kadgodsamovdegore,provodimdostavremenacrtajućionoštovidim."

„Tosteradiliprenegoštosamjasišla?Videlasamdaimatenekehartije."

„Tojebilasamomapa."„Može.Hoćetelidavampoziram?"Petljao je po vreći okačenoj o sedlo, onda izvukao svežanj hartije

svakojakihveličina.Dokihjeužurbanoprelistavao,zapazilajedananekimlistovimapostojecrteži.

„Samostojtetu",rečeon. „Ne...poredvašegkonja."Seojenaivicuobalskestrmine,ahartijejedržaonakolenima,trudeći

se da održi ravnotežu. Posmatrala ga je, pomalo zbunjena ovimneočekivanimrazvojemdogađaja;osećalajsvevećutremu,atojojseretko

dešavalo.Onjeprekohartijezuriounju.Stajala je pored konja, posežući rukom odozdo da bi ga tapšala sadrugestranevrata.Konjjereagovaotakoštojepočeonjudapodgurkujenjuškom.

„Stojitepogrešno",rečeon,„okrenitesevišepremameni.Trema je bila sve jača. Elizabeta je shvatila da stoji u neprirodnoj,

nezgrapnojpozi.Radioje,crtajućinasvenoviminovimlistovimahartije.Počelajedase

opušta.Odlučilajedaneobraćapažnjunanjega.Opetjetapšalakonja.Poslenekogvremena,zamoliojujedasepopnesusedlo,alinjujevećzahvatioumor.

„Mogulidavidimštastenacrtali?"„Svojecrteženikadanikomenepokazujem."„Molimvas,Helvarde.Nikadranijenisampozirala."Prelistavaoje svojehartijeiodabraonekolikolistova. „Neznamštaćete

pomisliti."Uzelajetelistoveiznjegovihruku.„Gospodebože,pazarsamtolikomršava?"rečeonabez razmišljanja.„Vratitemito."

Okrenulamu je leda i brzo prelistavala crteže, na kojimasemogaoprepoznatinjenlik,aliHelvardovoosećanjezaproporciju biloje...neobično. Iona i njen konj bili su predstavljeni suviše izduženo. Efekat nije bioneprijatan,alijebiomalouvrnut.

„Molimvas...želeobihdamitovratite."Pružilamujecrteže,aonihjestavionadnohrpe.Odjednomjojje

okrenuoleđaipošaopremasvojojkobili.



„Jesamlivasuvredila?"„Svejeuredu.Znaosamdanetrebadavamihpokazujem."„Mislim da su odlični.Samo... mali je šok videtisebe kroz tuđe oči.

Reklasamvamdanikadranijenisampozirala."„Nijevaslakonacrtati."„Dalibihmogladavidimidrugevašecrteže?"„Neverujemdabivambiliinteresantni."„Čujte,negovorimjaovosamodabihizgladilanakostrešenoperje.

Zaistameinteresuje."„Uredu."Daojojjeceosvežanjsvojihcrtežaiprišaosvojojkobili.Elizabetaje

selaipočeladapregledacrtežeredom,svesnadajeHelvardupozadini,dasepretvaradanameštasedlodokustvarikrišommotrinjenureakciju.

Bili su nacrtani razni motivi. Nekoliko crteža prikazivalo je njegovukobilu kako pase, zabacuje glavu ili stoji.Crteži subili zapanjujuće verni

prirodi —sasveganekoliko linija uspevao jedadočarasuštinudržanja teživotinje,ponositea ipakmirne,životinjekojajepripitomljenaaliipaksamasebigospodar.Začudo proporcijesubilebaškakotreba.Bilojetuinekolikocrtežanekogčoveka...da li jetubioprikazanonajHelvardovkolega,bezogrtača,zatimkakostojipokrajkonja,ondakakoupotrebljavakamerukojujeonaranijevidela.Proporcijesubilesasvimispravne.

Nekoliko crteža prikazivalo je pejzaže: šumu, reku, zatim nekuneobičnu strukturu koju su teglili pomoću konopaca, onda jedan udaljenilanacbregova.Pejzažimunisu išli takodobrood ruke.Ponekad jedavao

stvarima tačne proporcije, ali ponekad su se pojavljivale uznemirujućedistorzijekojesujojnanekidalekinačinbilepoznate —alikojenijeuspevalapreciznodaidentifikuje.Dalijegrešiouperspektivi?Nijeznala.

Nadnuhrpebilisucrtežikojisuprikazivalinju;sadihjesveprelistala.Prvihnekolikonisubilidobri.Onatricrtežakojajojjevećpokazaobilisuočiglednonajbolji,aliitusezapažaloonoizduženjeinje ikonjakojejujezbunjivalo.

„Dakle",rečeon.„Ja..." nije mogla da nađe pravu reč. Mislim da su dobri, a neki su

neobični.Imateizvrsnooko."„Vasnijelakonacrtati."„Naročito mi se sviđa ovaj." Potražila je i našla crtež konja sa

razmahanomgrivom.„Bašliči."Širokosenasmešio. „Tojeimojnajomiljeniji."Opetjepregledalacrteže.Nanekolicinicrtežapojavljivaloseneštošto

nijeshvatala...eto,naprimernaovomcrtežučoveka.Upozadini,visoko,kaodajelebdeonekičudanobliksačetirišiljka.Pojedantakavoblikvisiojeinasvakomcrtežunakomejeonabilapredstavljena.

„Štaje ovo?"upitalaje,pokazujućimuto.

„Sunce."Malosenamrštila,aliodlučilajedaneinsistira. Činilojojsedajeibez

togananeladovoljnoštetenjegovomegu.

Odabralajeizmeđuonatri ranijeviđenacrtežajedankoji jojsečinionajboljim.

„Moguli dazadržimovaj?"„Misliosamdavamsenesviđaju."



„Sviđajumise.Ovajjeprekrasan."Pažljivojujeposmatrao,kaodapokušavadaocenidalionatoozbiljno

misli;ondajeopetuzeotuhrpuodnje.Dalibisteželeliiovaj?"Dodaojojjeonajcrtežkonja.„Nebihmogla.Neovaj."„Voleobihdagauzmete",rečeon. „Visteprvaosobakojagajevidela."„Ja...hvalavam."PažljivojevratiosveostalehartijeuvrećuokačenuosedloIzatvorioje

kopčama.„ReklistedasezoveteElizabeta?"„ViševolimdamezovuLiz."Uozbiljenojeklimnuoglavom.„Zbogom,Liz."„Idete?"Nijeodgovorio,samojeodvezaoipojahaokonja.Odjahaoje,poterao

konjanizobalskustrminu,prekoplitkerekegdejekonjgaziopljuskajući,pauzsuprotnu obalu.Jošnekolikosekundiga jemogla pratitipogledom,aonda jenestaomedudrvećem.

Kad se vratila u selo Elizabeta je uvidela da nema više volje danastavljasvojposao.Zatraženapošiljkaneophodnihlekovajošnijestigla;većmesecdanasuobećavalidaćeposlatidoktora,alinidoktorsenijejošpojavio.Onaječinilasveštojebilounjenojmoćidameštanimauravnotežiishranu, iako je hrane bilo tako malo; uspela je da izleči neke lakšepovršinske rane, ospice i slično.Prošlenedelje pomagala je uspešno pri

jednom porođajuitektadjeosetiladajeneštokorisnopostigla.Sadjebilapreokupiranačudnimsusretomporedreke. Odlučilajedasevratiuštabrano.

Prenegoštojeotišla,potražilajeLuiza.„Akoseoni ljudivrate",reklaje,„pokušajtedautvrditeštažele.Vraćam

seujutru.Akostignupremenepokušajtedaihzadržite.Utvrditeodaklesu."Odjahalajeiprevalilasedammiljakolikojebilodoštaba.Kadajestigla

tamo,večesevećspuštalo.Uštabugotovonikognijebilo —mnogisuostajalinaterenuiponekolikodananeprekidno.AlibiojetuToni Čapel,kojijujepresreodokjeišlakasvojojsobi.

„Jesilislobodnavečeras,Liz?Misliosamdabismo mogli..."„Vriosamumorna.Htelabihdaranolegnem."Kad je doputovala u ovaj kraj, Elizabeta je osetila neku minimalnu

naklonostpremaToniju Čepeluidopustiladaseto primeti... pogrešilaje.Učitavojovoj zdravstvenojstanicibilojesamonekolikožena;Tonijereagovaooduševljeno.Odtadanikakonijenalazilanačinadagaseotrese,anijeznalanikakodagaučtivoohladi.

Ušavši u svoju sobu, bacila je torbu na krevet, skinula se i dobroistuširala.Poslejeizašladapotražineštozajelo;Tonijojse,neizbežno,

pridružio.Doksujeli,setilasedajenameravalaneštodagapita.„ZnašliijedangradublizinikojibisezvaoZemlja?"„Zemlja?KaoplanetaZemlja?"„Takojezvučalo.Moždanisamdobročula."Odmahnuojeglavom.„Gdebitobilo?"„Negdeuovomkraju.Nedaleko."



„Zemlja? Zemlja?“Nasmejaose.„Sigurnasi?"„Ne...Izgledadasamneštopogrešnočula."NasebisvojstvennačinTonijenastaviodaispaljujeslabešaleotome

štajenjojmoždabilouistinurečeno,svedokonanijenašlanekakavizgovordase udalji.

Ujednojodkancelarijanalazilasevelikamapaovogkraja.Natojmapinijepronašlaništaštobimoglozvučatikaoimetoggradaizkogaje Helvardposopstvenomtvrđenjudošao.Rekaojedaseradiogradunajugu,alina juguse najbliževelikonaseljenalazionekihšezdesetmiljadaleko.

Istinskijebilaumorna;vratilaseusvojusobu.Skinulase,uzelaonedveskicekojeje dobilaodHelvardaipričvrstilaih

lepljivomtrakomnazid,iznadkreveta.Crtežkojijepredstavljaonjubiojetakočudan.Zagledalajepažljivijehartijunakojojsucrtežibilinačinjeni.Videlo se

da jehartija veomastara,požutelapo ivicama.Zagledajućigornju idonju

ivicushvatila jedasunastaleotcepljivanjemhartijekojajeupravotubila,nekad,perforirana.Prešlajeprstomprekotihperforacija;bilesupoređaneusavršenopravuliniju.

Pazeći da ne ošteti crtež, odlepila je traku od zida i skinula ga iokrenula. Na poleđini je, sa jedne strane. bila otkucana uspravna kolonabrojeva.Uznekebrojevebilesuzvezdice.

Bledoplavom bojom bile su, duž iste strane, odštampane reči: IBM MultifoldTM.

Opetjezalepilatajcrtežnazid.Gledalajeunjegadugo...nijeuspevala

dashvati.UjutrujeElizabetateleprinteromuputilajošjedanzahtevdaimpošaljulekara,ondasezaputilauselo.

Kadjestigla,vrelinadanabilajenavrhuncuaselojebiloutopljenoubezvoljnostiletargiju.PotražilajeLuizainašlagakakosedi,sajošdvojicom,usencicrkve.

„Dalisustranciopetdolazili?"upitalaje.„Jesudanas,meninaKan."„Štasukazali,kadćesevratiti?"Luizjeslegnuoramenima.„Pa,tako,danas, sutra."„Dalisteisprobalionaj..."Zastalaje, ljutanasamusebe.Jučejeimalaplandaodnesetonavodno

veštačko đubrivo uštab na analizu, ali je, preokupirana drugimstvarima,zaboraviladatoučini.

„Javitemikaddođu."OtišlajeuposetuMarijiinjenojnovojbebi,alinijemoglasasvimdase

koncentrišenasvojposao.Kasnijejenadziralaspremanjejednogjelakojejepotom dato svakome ko je došao i zatražio da jede.Onda je u crkvenojradionici razgovarala sa ocem Dos Santosom. Tokom svog tog vremena

jednimuvomjeosluškivala,očekujućizvukkopita.Višesene trudećidanalazimakakve izgovorezasvoje ponašanje,

sišlajedoštale,osedlalakonjaiizjahalaizsela,premareci.Želelajedanerazmišljaosopstvenim mislima,daneispituje sopstvenemotive,alitojojnijeuspelo. Poslednjih 24 časa bili su izuzetno značajni, na poseban način.Doputovalajeuovajkrajdaturadizatoštojujekodkućemučiloosećanjedaživibesmislenimživotom,aliovde,meduovim silnosiromašnimmeštanima



čekale su je nove frustracije.Onošto je onamoglada im ponudi bilo jepremaloiprekasno.Ponekadjedržavadavalaneštomaložitanapoklon;mogloseobavitivakcinisanje;opravljenacrkvabilajeboljanegonikakva;alikoreniovdašnjebedeostajalisuituseništanijemogloučiniti,jerjeprivredausvojimcentrimapropala.Ovi ljudinisumogliimatiništasemonogšto imsamazemljadaje.

Helvardovozadiranjeunjenživotbilojeprvazanimljivastvarkojajojsedogodilaotkad jestiglauovajkraj.Dok jejahalakrozžbunovitopodručjepremašumibilajesvesnadanjenimotivinisusasvimjednostavni.Tačno,gonilajujeradoznalost —alipostojalojeineštodrugo,dubije.

Muškarci u ovoj zdravstvenoj stanici — njeni saradnici — bili suopsednutisamisobomisopstvenomnavodnommisijomuživotu.Ugovorusu koristili puno apstrakcija kao što su grupna psihologija, socijalnoprilagođavanje, obrasci ponašanja — u nekim ciničnijim trenucimazaključivalajedasujadnibašzatošto zamišljajudasuvažni. Izuzimajući

zlosretnogTonijaČepela,nizakogaodtihmuškaracanijesezainteresovala —apredolaskamislilajeda ćeovdebitidrugačije.

Helvardjebiorazličit.Nijesebiotvorenoreklaistinu,alidubokousebiznalajezaštojeizjahalaupotraguzanjim.

Našla jemestogde su se juče sreli. Napojila jekonja, odvela ga usenku ivezala,onda je selanaobalu reke ičekala.Opet jepokušala dapotisneuskomešanumasumisli,željaipitanja.Koncentrisalasenaokolinu;leglajenaleđa,takonaobali,zatvorilajeoči, sunčalase. Osluškivalajezvukvodenašljunku,uzdisanjevetraudrveću,zujanjeinsekata. Udisalajemiris

suvogkorenja,vreležemlje,toplote.Prošlo je mnogo vremena. iza nje je konj svakih nekoliko sekundifijukaorepom,strpljivorazgonećijatamuva.

Čimječulazvukepribližavanjadrugogkonja,otvorilajeočii sela.NasuprotnojobaliHelvardjesedeonasvomekonju.Podigao jerukuu

znakpozdrava,aonajeuzvratilamahanjem.Odmahjesjahaoiizveo neštoštojujenateralodaseosmehne. Činilo

sedajeodličnoraspoložen;dabijezabavio,pokušaojedaizvedestojnarukama.Dvaputjepokušavao;drugiputjeuspeodastojinarukama,ondasapovikomisajakimpljeskompao^jvodu.

Elizabetajeskočilaipotrčalakrozplićakkanjemu.„Je livamdobro?"Isceriosenanju.„Ovosamumeodaizvedemjoškadsambioklinac."„Umelasamija."Ustaojeitužnopogledaosvojumokruodeću.^Osušićeseuskoro",rečeona.„Idemdadovedemsvogkonja."Uzmnogopljeskanjaigacanjaprešlisunanjenustranureke.Helvard

je svojukobiluvezaopokrajElizabetinogkonja.Elizabeta je opetselana

obalu,aHelvardjeprišaoiseoporednje,opružajućinogenasuncedabimuseodećabržeosušila.

Iza njih su konji stajali okrenuti suprotno, njuškom prema repu, ipovremenorazgonilimuve.

Pitanja, pitanja — ali ona je sva ta pitanja suzbila. Uživala je utajnovitosti,niježelelasaznanjemdauništimisteriju.Racionalnoobjašnjenjebilobidajeonlekar-terenac,pripadniknekestanicesličnenjenoj,idauživa



izvodećikomplikovanuipomalobesmislenušalunanjenračun.Nijejojtomnogo smetalo; dovoljno je bilo da on bude uz nju. Njegovo prisustvorazbijalo je rutinu njenog življenja koje je dotle proticalo u emocionalnojsuzbijenosti.

Zasad je znala za samo jednu stvar koja ih je spajala, a to je bilačinjenica da je jedino ona njegove skice videla. Zatražila je da ih sadaponovo vidi. Neko vreme su pričali o tim crtežima. Pričao je šta ga sveinteresujeiprivlači.Sainteresovanjemjeprimetiladasusvicrtežinačinjeninapoleđinistarogkompjuterskogprinterskogpapira.

Najzadonreče:„Misliosamdastegrabac."Izgovoriojetosadugimsamoglasnikom,kao„graabac".„Aštajeto?"„Pripadniknarodakojiživiuovimkrajevima.Alionineznajuengleski."„Nekiznaju,alislabo.Samokolikoihminaučimo."„Štaznačito'mi'?"

„Ljudizakojeradim."„Vinisteizgrada..."rečeon iznenada.Istogčasapočeojedagledana

drugustranu.Osetilajeprvutrunčicu uznemirenja.Prethodnogdanajetakopostupio,

takoizgledao —aondanaglootišao.Niježeleladasetosadponovi.„Mislite,nisamizvašeggrada?"„Ne...dabomedaniste.Kostevi?"„Znaškakosezovem",rečeona.„Da, aliodaklesi?"

„IzEngleske.Preokodvamesecasamdoputovalaovamo."„Engleska...tojenaZemlji,zarne?"Zuriojenapetounju;crtežisuležalizaboravljeni.

Nasmejalasenervozno;samotakojemoglareagovatinačudnovatostnjegovogpitanja.

„Kad sam poslednji put bila tamo, bila je na Zemlji", reče ona,pokušavajućidasveokrenenašalu.

„Zaboga!Toznači..."„Šta?"Ustao je naglo i okrenuo joj leda. Načinio je nekoliko koraka, opet

prišaoistao,zurećinadoleunju.„DošlasisaZemlje?"...„Štatitoznači?"„JesilitisaZemlje —saplaneteZemlje?"„Naravno.Nerazumemte."„Vinastražite",rečeon.„Ne!Hoćureći...nisamsigurna."„Našlistenas!"Ustalajeiuzmaklaodnjega.

Čekalajepokrajvezanihkonja.Njegovoreolčudnovatostipretvorioseuoreol ludila;znalaje dasadtrebadaseudaljiNanjemuje bilodaučinisledećikorak.

„Elizabet...neidi."„Liz",rečeona.„Liz...znašlikosamja?JasamizgradaZemlje.Tisvakakomoraš

znatištatoznači."



„Ne,janeznamštatoznači."„Nisičulazanas?"„Nisam."„Već smo hiljadama milja ovde... već mnogo godina. Skoro dvesta

godina."„Gdesenalazigrad?"Mahnuojerukompremaseveroistoku.„Tamo dole.Okodvadesetpet

miljapremajugu."Nijereagovalananjegovugreškuupokazivanjupravca;pretpostavila

jedaje pogrešio.„Mogulijadavidimgrad?"rečeona.„Naravno"Uzbuđenojedohvationjenuruku.Staviojenjenušakuna

uzdenjenogkonja.„Idemoodmah."„Čekaj.Kakoizgovarašimesvoggrada... slovoposlovo?"Rekaojojje.

„Zaštogatakozovete?"„Neznam.ValjdazatoštosmoporeklomsaplaneteZemlje."„Zaštopraviterazliku izmeđuplaneteZemljeigrada Zemlje?"„Zatošto...pazartonijesamoposebijasno?"„Nije."Shvatilajedagaumirujekaoštobiumirivalamanijaka;međutim,u

njegovim očima je sijalo samo uzbuđenje, a ne i ludilo. Njen instinkt,međutim,instinktnakojiseuposlednjevremetoliko oslanjala,upozoravaoju jedabudeoprezna.Sadvišeniuštanijemoglabitisigurna.

„Aliova planetanijeZemlja",rečeon.Reklaje:„Helvarde...čekajmeovdesutra.Poredreke."„Misliosamdaželišdavidišnašgrad."„Da...alinedanas.Akojeudaljendvadesetpetmiljamoramda imam

odmornogkonja.Moramdajavimmojimstarešinama."Bilisutoizgovori.Gledaojujeneodlučno.„Timislišdaja sveizmišljam",rečeon.„Ne."„Paondaštanijeuredu?Kažemti,otkadznamzasebe,aimnogo

godinapremog rođenja,gradseboriozaopstanakunadida ćesaZemljestićipomoć.Asadsitiovdeimislišdasamlud..."

„TisinaZemlji."Zinuoje.Opetjesklopiousta.„Zaštotokažeš?"upitaoje.„Zaštobihreklaneštodrugo?"Opetjujedohvatiozaruku.Obrnuojujenagloiuperioprstkanebu.

„Štavidiš?"Zaklonilaješakomočidajojprejakisjajnesmeta.„Sunce."„Sunce!Sunce! Štaimadasekažeotomsuncu?"

„Ništa.Pustimiruku...bolime!"Pustiojujeitrkomotišaopocrtežekojisuležaliodbačeni.Uzeojeprvi

crtežipodneojojgapodnos.„Ovojesunce!"povikaoje,upirućiprstomučudnovatiobliknacrtanu

gornjemdesnomugluslike,desetaksantimetaradalekoodstrašnomršavefigurekojabitrebalodapredstavljanju,Elizabetu.„Evosunca!"



„Onisuvećodlučili",rečesveštenik.„Alizašto?Nemoguvaljdaozbiljnodapomisledaprodajusvoježenei

kćerkezanekolikovrećežita?"Luizreče:„Trebanamtoštonude."„Alimismovamvećobećalihranu.Doktorjevećkrenuo."„Da... to ste obećali. Već dva meseca ste ovde, hrane vrlo malo,

doktoranema.Ovi ljudisučasni.Sigurnismo."Vratiosenapređašnjemesto,suočiosesagomilom.Uskorojezatražio

glasanje dizanjem ruku. Pogodba je potvrđena. Žene nisu učestvovale uglasanju.

Elizabetajeprovelanemirnunoć,alizatoje,ustajućiujutroiz postelje,tačnoznalaštaćeučiniti.

Protekli dan doneo je mnoga iznenađenja. Ironijom okolnosti, ono jedno„iznenađenje"kojejeonasasigurnošćuočekivala —nijeseostvarilo.GledajućisvojsusretsaHelvardomnanovinačin,moglajesebiotvorenoda

kažeštajejučeočekivala:onoštojepokretalobiojenemirtela,odjahalajedo reke čvrsto ubeđena da će je Helvard tamo zavesti. To se i moglodogoditi,znalaje,samodanijedošaoonajtrenutakkadseunjegoveučiuselila svetlost fanatizma. Još je u sebi osećala onumešavinu čuđenja istrahanastalutokomposlednje,vrloglasneetaperazgovora.

Štaimadasekažeutomsuncu? Vansvakesumnje,postojalesunekestvarikojeonanijeuspevalada

shvati.PrvogdanaHelvardovoponašanjenijebilotakvo —osetilajeunjemuskrivenu senzibilnost, primetila jeda reagujena tipičnomuškinačin,aod

ludilanijebilonitraga.Bilo je nečeg misterioznog u činjenici da je koristio kompjuterskuhartiju.Ukruguodhiljadumiljaodavdepostojaoje,kolikojenjojbilopoznato,samojedanjedinikompjuter;znalaje gdesetajjedannalazi,znalajeizaštase koristi.Svojerezultatenijedavaonapapiru,aufirmiIBMsasvimsigurnonijeproizveden.ElizabetaječulazakompjutereIBM —zanjihječuosvakoko jeprošaokrozelementarnukompjuterskuobuku —alijošodSlomatafirmanijeproizvelanijedankompjuter.AkosuočuvaniIBMkompjuterijošpostojaliigdenasvetu,tojemoglobitisamoumuzejima —anitamonisumoglidarade.

Najzad, pogodba koju su stranci zatražili bila je, bar za Elizabetu,potpuno neočekivana. Sad se, međutim, prisećala kakav je izraz bio naLuizovomlicuposleonogprvograzgovorasastrancima,i bilajesigurnadajeon još tada naslućivao, ako ne i znao, šta će stranci tražiti, kakvu vrstuplaćanja.

Sve te stvari moraju bi\i na neki načni povezano. Znala je da su tistranci došli iz istog mesta iz koga je došao i Helvard; znala je da seHelvardovoponašanjeitanjihovapogodbanalazeunekoj međusobnojvezi.

Preostajalojepitanjenjeneumešanosti.

Zakonski, za događajeuselu bilisu odgovorniona iDosSantos. Uštabu su prioritet davali opravci velike luke na obali; u ovo seoce samo jednom je došao jedansupervizor.Teorijski, DosSantos je bioElizabetinstarešina;alion jebio jedan odnekoliko stotinastudenata proguranih nabrzinukrozdržavniteološkifakultetuciljuponovnoguspostavljanjareligijeuzabačenimpredelima.Religijajeovdebilatradicionalniopijumzanarod;uvladinimkrugovimareligijijepridavanvelikiznačaj.Međutim,činjenicesu



ovdebilejasne:DosSantosćemoratigodinamadasetrudidauspostavicrkvukaoizvordruštvenogiduhovnog rukovođenjaovimnarodom,atokomprvihnekolikogodinatomunećenaročitodobropolazitizarukom.Meštanisugatrpeli,alislušalisuLuiza...i,donekemere,nju,

Dabiseištapreduzelobićepotrebnanjenainicijativa.Odlukunijedonelabrzo.Tokomčitaveteduge,toplenoćitrudilaseda

izdvajaargumentezaiprotiv,rizikeidobitke;obrni-okreni,onoštojeodlučiladauradibilojejedinomoguće.

Ustala jeranoiotišlauMarijinukuću.Moralajedapožuri;strancisureklidaćedoćiubrzoposleizlaskasunca.

Marijajebilabudna;bebajeplakala. Čulajekakvusuodlukumuškarci juče doneli.PočelajedapostavljaElizabetipitanjauvezistim.

„Otomećemopričatinekidrugiput“rečeElizabeta. „Asadbihželeladanasdvetrampimonekedeloveodeće."

„Alivašaodećajetakodivna..."

„Trebamineštovaše —dasenašalimsajednimprijateljem.Bilokakvaodećaćeposlužiti."

MarijajeizabralanekolikokomadasvojegrubeodećeirasprostrlaihdabiihElizabetapregledala.Bilajetoiznošenaodeća;posvojprilicinikadnijedošla u dodir sa sapunom i vodom. Elizabeti je savršeno odgovarala.Izabralajejednudronjavu,komotnusuknjuikošuljunekad-davno-belu,koja je možda nekad pripadala nekommuškarcu. Iskliznula je i svoje odeće inavuklateMarijinedronjke.

Marijareče:„Alisadneizgledateništaboljenegoobičnaseljančica..."

„Dabome."Elizabetajepregledalarasplakanubebuiutvrdiladabebinefaliništa,semštotrpiblagestomačnegrčeve.ObjasnilajeMarijisveštotrebaraditidabisebebatokomdanaosećalaudobno.Marijase,kaoiuvek,pretvaraladasluša,alijebilojasnodaćesvezaboravitičimostanesama.Pa,podiglajevećtrojedece,štaćejojsaveti?

Hodajućibosaprašnjavomulicom,Elizabetasepitaladalićezaistauspeti da se prošvercuje kao jedna od seljanki.Svoju dugu smeđu kosurastreslaje,činećijenamernoneurednom.Znalajedajejakopocrnelaodsunca.Promenila jedržanjeteladabisakrilačinjenicuda je izgledala — istvarnobila —uhranjenijaodmeštanki.

Natrgu,predcrkvom,većječekalamalagrupa ljudi.Izčasa učasnovisupristizali.Ucentrusvih događajabio jeLuiz; trenutnojepokušavaodaubedi neke žene koje su došle samo da bi gledale, da se vrate svojimkućama.Nekolikodevojakastajalojepokrajnjega;saosećanjem gađenjaElizabeta je uvidela da su to najmlađe i najprivlačnije žene ovog sela.Prilazećiim,prebrojalaihje:deset.

Luizjujeoodmahprepoznao.„MeninaKan..."„Lui,kojajeodnjihnajmlađa?"

Oklevaojesaodgovorom;zatojeElizabetasamaodabralajednuzakojujeznaladanemavišeodčetrnaestgodina.

„Lea,vratisesvojojmajci",rečeElizabeta.„Umestotebeićićuja."Bez iznenađenjaibezprotesta,devojkasenemoudaljila.Luizjejedan

trenutakzuriouElizabetu,aondajeslegnuoramenima.Čekanjenijedugopotrajalo.Kroznekolikominutapojavišesetrojica

konjanika;svakijezasobomvodiojošpojednogkonja.Svihšestkonjanosili



suteškezavežljaje;bezikakveceremonijestrancisusjahaliiposkidalisasvihkonjatajdonetiteret.

Luizjeoštromotrio.Elizabetaječulakakomujedanodtihstranacagovori:„Krozdvadanasevraćamosaostatkom.Daliželitedapopravimocrkvu?"

„Ne...tonamnijepotrebno."„Kakogodvi želite. Da li hoćete da promenite nekiod uslova naše

pogodbe?"„Ne.Zadovoljnismo."„Dobro." Stranac se okrenuo gomili ljudi koja je posmatrala ovu

transakciju. ObratioimsenaistinačinkakojegovorioLuizu,naimekoristiojenjihov sopstveni jezik ali ga je izgovarao sa jako primetnim tuđinskimnaglaskom.„Trudilismosedabudemo ljudiodrečii ljudidobrevolje.Moždase nekima od vas ne dopadaju uslovi koje smomi predložili, ali mi vasmolimozarazumevanje. Ženekojesmos vašimdopuštenjempozajmilibiće

dobro zbrinuteipremanjimasenećeninakojinačinlošepostupati.Njihovozdravljei srećaunašemsuinteresu,baškaoiuvašem.Pobrinućemosedavamseonevrateštojepremoguće.Hvala."

Ceremonijajebilazavršena.Strancisuženamaponudilimogućnostdapojašu svih šest konja. Na jednog konja popele su se dve devojke, napreostalihpetkonjapopelasepojedna,aElizabetaijošdveženeodlučilesudaidupeške.Takoodečitavagrupaizsela.

Celim putem Elizabeta je ćutala kao zalivena. Trojica stranacarazgovaralasuizmeđusebenaengleskom,uverenidaihnijednaodžena

neće razumeti.Elizabeta jepažljivo slušala, nadajući se da će čuti neštointeresantno,aličula jeuglavnomžalbenavrućinu,nanedostataksenkeinadužinupredstojećegputovanja.

Činilo se da je strancima zaista stalo do dobrobiti svih deset žena.Poslesvakogsataputovanjazastajalisuradiodmora;tomprilikomženesuse smenjivale na konjima tako da je svaka dobila mogućnost da jaše.Nijedanodtrojicestranacanijenimetarprejahao.Saproticanjemvremena,Elizabetajepočeladasaosećasanjima,dauviđaosnovanostnjihovihžalbi.Akosezaistamoraloprevalitidvadesetpetmilja,kaoštojetoizHelvardovihreči proisticalo,ondajetobioodistadugimaršpovrelomdanu

Kasnijesusestrancidonekleopustili,moždazbogzamora.Jedanjeupitao: „Jel' timislišdajesveovoisadpotrebno“„Transferisanje?"„Da...mislim,tojeuprošlostinapraviloprobleme."„Štabitipredložiodaumestotogaradimo?"„Neznam.Nijemojedaodlučujemotome.Dajepomome,nebismo

misad biliovde."„Menisečinidajeidaljerazumnoovako.Prethodneženesejošnisu

odselile i ne pokazuju ni nameru. Možda više nećemo morati da

pozajmljujemožene."„Moraćemo."„Tokažeškaodaneodobravaš."„Iskreno,neodobravam.Ponekadmislimdaječitavsistemblesav."„Slušaositerminatore."



„Moždaijesam.Akoihsaslušaš,uvidišdaima nekograzumautomeštopričaju.Nemajuodgovornasvako pitanje,alinisunitakološikaoštotonavigatoriprikazuju."

„Poludeosi."„Dobro,konebipoludeonaovojvrućini?"„Ovoštosimaločasrekao —boljeneizreciugradu."„Aštodanekažem?Mnogitovećgovore."„Negildaši.Biosidole,uprošlosti.Jasnotijekakostvaristoje."„Samosetrudimdabudemrealan.Morašdauzmešuobzirmišljenja

naroda.Ugraduimaviše ljudikojiželezaustavljanjenegoštoimagildaša.Tojesve."

„Zaveži, Norise", reče čovek koji je dotle ćutao, onaj isti koji jerazgovaraosameštanima.

Posle toga razgovarali su škrto i držali se tema od neposrednogtrenutnoginteresa.

IkadjevidelagradElizabetadugonijeshvataladajetograd.Kadseprimakoše,gledalagajesavelikiminteresovanjem,neshvatajućičemuslužisistem pruga i kablova koji se protezao počinjući od grada. Njena prvapretpostavkabilajedajetonekavrstaranžirneželezničkestanice, alinijevidelanivagone,nilokomotive;semtoga,prugesubiletakokratkedaodnjihnijemoglobitinikakvepraktičnekoristi.

Kasnijejeprimetiladanekolicina ljudipatroliradužtihpruga.Svakijebio naoružan; neki su imali puške a neki hladno oružje koje je ličilo nasamostrel.Višeodtoganijestigladazapazi,jerjesvusvojupažnjuposvetila

strukturikojaseprednjomizdizala.Čula je da stranci o toj strukturi govore kaoo „gradu", kao što je iHelvard činio, ali njoj je ta masa više ličila na veliku, deformisanukancelarijsku zgradu, ne više od toga. Bila je to građevina načinjenapretežnooddrveta;imalajeružnoćufunkcionalizma,aliinekujednostavnostkojanijebilasasvimneprivlačnaElizabetinomoku.PodsetilajeElizabetunaslikezgradakojesuzidaneprije Sloma;doduše,tezgrade bilesuzidanepretežno od čelika i armiranog betona, ali su imale slični uglasti izgled, jednostavnostoblika,odsustvospoljašnjihdekoracija.Testarezgradekojesunekadpostojalebilesu,međutim,visoke,aovastrukturaprednjomniu jednomsvomdelunije imalavišeodsedamspratova.Drvojebilouraznimstadijumimapropadanjazbogdejstvaatmosferilija.Jasnojevideladelovevećizbledeleinatrule,aliinovedelove,nedavno građene.

Uvedošedesetženautamniprolazudnuzgrade.Tususjahalesasvojihkonja.Povedošeihnekimstepeništem,pakrozjednavrata.Odatleprodužišeblistavoosvetljenimhodnikom.

Nakrajuhodnikabilasudugavrata;tuihnjihovipratiocinapustiše.Navratimajepisalo:SMEŠTAJTRANSFERISANIH.

Unutraihpozdravišedveženekojeimseobratišejezikomovogkraja,

alisaprimetnimstranimnaglaskom.Elizabeta više nije mogla da napusti ulogu koju je počela da igra.

Tokomsledećihnekolikodanabilojepodvrgnutaserijimedicinskih pregledaipostupakakoji bi za nju bili ponižavajući —da nijeveć naslućivalanjihovsmisao.Okupali su je,oprali joj kosu. Pregledalisu joj zube, testirali vid.Pregledalisujojkosuikožuglave,tražećigamad;primenilisutestovekoji,



kolikojeonamogla dashvati,nisumogli imati drugusvrhu doutvrđivanjaeventualnezaraženostiveneričnimbolestima.

Nijeseiznenadilakadjesaznaladasutenjihovenadzorniceutvrdileda je potpunozdrava.Ondasujeprepustiledrugimdvemaženamakojesuhtele da je nauče osnovama engleskog jezika. lako se silno trudila dausporava taj proces vajnog učenja da bi imala vremenada saznavišeoonomeštojojpredstoji,oneuskoroproglasišedajenaučiladovoljnoidajetajpočetniperiodElizabetinogboravkaugraduzavršen.

Tih prvih nekoliko noći prespavala je u zajedničkoj spavaonici zatransferisane,alisadsujojdalijednumajušnuzasebnusobu.Sobajebilanajsavesnije očišćena, ali je nameštaj bio sveden naminimum. Bio je tuuzanikrevet,zatimčiviluk —dobilajedvaidentičnakompletaodeće —jednastolicaiotprilikečetirikvadratnestopeslobodnogpodnogprostora.

Osamdanajeprošloodnjenogprispeća,aElizabetasevećpitalašta jeuopštezamišljaladaćepostići.Rasporedilisujenaradukuhinjeitamojoj

dali najbanalniji fizički posao. Svako veče bila je slobodna, ali se od njezahtevalodaprovedebarsatilidvaujednoj određenojsobizaprijemidasetamodružisaonimakojibudutamodolazili.

Najednomkrajutesobebiojemalibarsaograničenimizborompića.Zabavuje obezbeđivaojedanprastarivideo-rikorder.Kadgajeuključila,naekranu je počela da se odvija neka komedija koja Elizabeti nije bila ninajmanje jasna; svejedno, iz zvučnika televizoračuo seneprekidni smehnekenevidljivepublike.Komičnealuzijesuseverovatnoodnosilenaneštošto jeunekimdavnimvremenimavremenimabiloaktuelno;njojbašništa

nisuznačile.Odgledalajetajprogramdokraja,aondajesaizvodnešpicevidela dajestvarsnimljenagodine2025,previšeoddvestagodina.Malo je ljudi tu sretala. Jedna žena iz centra za transferisane

posluživala je za šankom.Ponekad je dolaziopo kojimuškarac —svi sunosili,kaosvojevremenoHelvard,tamnuuniformu —ipodveilitriženekojesu,kaoiElizabeta,bilevangradkinje.

Jednogadana,radećiukuhinji,pukimslučajemjerešilajedanproblemkojijojdotadanijedavaomira.

Slagala je čistesudove umetalni orman, aonda je na tomormanuneštoprimetilalakojeiz ormanapovađenoonoštojeunjemunekadbilo,aumestotogaugrađenovišepoprečnihdrvenihpločadabisedobilepolice,na jednimvratancimaormanajošsuseispodslojabojepoznavalaslovaIBM.

Koristila je svaku moguću priliku da ispituje ostatak grada. Kad jeobavila svoje dužnosti, mogla je slobodno da se kreće kud hoće.Razgovaralajesa ljudima,učilaje,razmišljalaje.

Jednogdananabasalajenasobicuukojojsuse građaniuslobodnimčasovima mogli odmarati. Na stolu je našla nekoliko štampanih listova,urednozaheftanih.Neosobitozainteresovana,pogledala je samonaslov:Destenovadirektiva.

Kasnije je, lutajući kroz grad, videla jošmnogo primeraka tog istogteksta,inajzadje,nateranaradoznalošću,pročitalajedanprimerak.Odmah je taj primerak sakrila u posteljinu svog ležaja, rešena da ga ponese sasobomkadbudeodlazila.

Počinjalajedashvata.TolikoputasevraćalaDestenudasusenjegovereči urezale u njeno pamćenje sa gotovo fotografskom preciznošću.



Razmišljala je o Helvardu i o njegovom gotovo podivljalom ponašanju igovoru.

Pokušala jedaseprisetisvihnjegovih reči;vremenom,počelajedasagledavaunjimanekuvrstulogičnogobrasca.

Ovajgradiovi ljudizasnivalisusvojuegzistencijunahipotezidaživenaplanetikojajenanekinačininvertirana.Podrazumevalosedajetakođeinvertiran svaki fizički objekat u univerzumu u kome ta planeta navodnoegzistira.Približni oblik njihoveplanetebio je, ponjihovommišljenju, onajoblikkojiimjeDestennacrtao:čvrstoteloizvijenohiperboličnokaseveruika jugu.TosezaistadobropodudaralosaonimštojeHelvardcrtaotvrdećidajesuncetakvo.

JednogdanaElizabetaje,prolazećikrozjedanoddelovagradagdesuutokubilerekonstrukcije,otkrilagdeovi ljudigreše.

Bacilajepogledgore,nasunce,zaklanjajućiočirukom.Suncejebiloonakvokakvojenjojoduvekizgledalo:briljantnabelaloptasvetlostivisoko

nanebu.

33Rešilajedanapustigradujutru —daukradekonja iodjašenatragu

selo. Odatle je moglada produži do štaba; bližio se dan početka njenoggodišnjegodmora,itojenameravaladaiskoristi. ČetirinedeljebićejošvišenegodovoljnodasevratiuEngleskuiproveriistinitostsvojeteorije.

Ostataktogdanaprovelajekaoiobično,auvečejeotišlausobuzaprijem.PrvičovekkogajeugledalaulazećibiojeHelvard.

„Zdravo,Helvarde",reklajetiho.Okrenuosedajojuzvratipozdrav,aondasezapiljiounjuneverujućisvojimočima.

„Ti?"rečeon.„Štaradištiovde?"„Nemoj me odati... ja po pretpostavci slabo znam engleski",

prošaputalaje. „Jasamjednaodvašihtransferisanihžena."Povelagajeudrugideosobe,gdeostalinisumoglibašsasvimlakodaihčuju.„Čuj",reklamuje. „Žaomijezbogonogštosedesiloprošliput.Sadrazumembolje."

„Ameniježaoštosamte uplašio."„Jesiliikomeovdepričaoomeni?"„OtomedasisaZemlje?Ne."„E,dobro,ondainemoj."Zapitaoje:„DalisitizaistasaplaneteZemlje?"„Jesam,alibihvoleladatoneformulišeštako.SaZemljesam...ai tisi.

Upitanjujenesporazum."„Hvalabogu,imenijetojasno."Odmeriojuje:biojenekihdvadesetak

santimetara viši od nje. „Ovde izgledaš drugačija — ali šta ćeš medutransferisanima?"

„Nisamznalakakobihdrukčijeušlaugrad."

„Pa,ja bihteuveo“Obazreoseposobi.„Jesilivećpostalaparnekogaodovdašnjihmuškaraca?"

„Ne."„I nemoj."Dok je govorio, bacao je poglede preko ramena. „Imaš li

sopstvenusobu?Moglibismoboljedapričamo."„Imam.Idemo?"



„Štahoćeštimedakažeš?"„Čulasizaterminatore?"„Da,alineznamnikosuništasu."„Onisupolitičkagrupaugradu.Većnekovremesetrudedadovedudo

zaustavljanja grada.Kadbiovainformacijauovommomentuprocurila,došlobidovelikihnevolja.Pregrmelismojednukrupnukrizu;navigatorineželedrugu."

Zurilajeunjegaćutke.Odjednomjesagledalasebeunovomsvetlu.Onasenašlanameđupovršinikojajerazdvajaladverealnosti:njenu

realnost injegovu realnost.Tedverealnostisu bileneposredno jednadodruge,alimakolikosejednadrugojprimicale,kontaktnijebiomoguć.Uzroktogatekjetrebalodaotkrije,alijevećznaladase,kaonahiperbolikojujeDesten nacrtao da bi nagovestio kako vidi realnost, svakim svojimprimicanjem Helvardu u jednom smislu, istovremeno odmiče od njega udrugomsmislu.Nanekinačinseuplelaudramuukojojjedošlodosuočenja

dvelogikeuzajamnorazorne;znalajedanijeustanjudaovladatakvomsituacijom.

Helvard ju je svojom iskrenošću ubeđivao, nije ignorisala očiglednopostojanjeovoggradai ovih ljudikao ničudnekonceptenakojimasuonizasnovalisvojopstanak —ali tonijemogloIznjenesvesti izbrisatibazičnukontradikciju.OvajgradIovi ljudisunaZemlji —naonojplanetiZemljikojajenjojpoznata —i tosenijemoglozaobićimaštaHelvardpričao,maštaonaovdevidela.Bilobinerazumnoprihvatatimakakvedokazidagrad nije na

Zemlji.

Alikadgodjenekopokušavaodanapadnetumeđupovršinudolazilojedobezizlaznesituacije.„Sutranapuštamgrad",rečeElizabeta.„Pođisamnom.Idemopetnasever."„Ne.Moramdasevratimuselo."„Jel'toonoseloizkogasupozajmiližene?"„Da."„Timpravcemidem.Jahaćemozajedno."Nova blokada: selo nije bilo severno, nego jugozapadno od grada.

Ništanijerekla,„Zaštosidošlaugrad,Liz?Nisimeštanka."„Želelasamdatevidim."„Neznam.Uplašiosime, alividelasamdruge ljudesličnetebikako

trgujusameštanima. Želelasamdasaznamštasedogađa.Sadmislimdabiboljebilodanisamdošla —jer,plašišmeidalje."

„Nedernjamseopetnatebekao luđak,zarne?"Nasmejalase —ishvatiladajoj jetoprvismehotkadjedošlauovaj

grad.„Ne,nedernjašse,naravno", rečeona.„Preseradiotomeda...Ne

umemdaseizrazim.Sveonoštosepomommišljenjuznasamoposebi,ovdejedrukčije.Morapostojatiuzroktoga —pravi fizičkiuzrok.Jedandeoovogamože biti uumu, ali nemože sve.Na istoj smo planeti, ime joj jeZemlja —toznam.Alinemoženikakavgrad,panivašgrad,bitiisključiviciljsveukupne ljudskeegzistencije.Miliondrugihstvarijevažnonaovomnašemsvetu;željazaodržanjemjevažna,alineprimarna.Bilasamizvangrada,



Helvarde,bilasamveomadalekoodgrada. Štagodtimislio,ovomestonijecentaruniverzuma."

„Jeste", reče on. „Jer ako ijednog trenutka prestanemo u to daverujemo,svićemopomreti."

Elizabetajelakonapustilagrad.SišlajeuštalesaHelvardomisajoš jednimčovekomkogajojjeHelvard predstaviorekavšidajetoizvidnikBlein.Uzelisutrikonjai odjahaliupravcukojijeHelvardnazivaoseverom.Opetjepomislila daseonnesnalazinajboljeupravcima —gledajućiSuncezaključila jedajašukajugozapadu —alinijeništarekla.Većse bilatoliko navikladaonkršionajnačinmišljenjakojisenjojčiniologičnim,danijevidelakakvabijojkoristdasesadprepireostranamasvetaipozicijigrada.Bilajevoljnadaprihvatigradskashvatanja,čakionakojasu jojbilanerazumljiva,samodabistiglatamokudajenaumila.

Doksuizlaziliizgrada,Helvardjojjeskrenuopažnjunaveliketočkovenakojimajegradležao;objasniojojjedasegradpomičenapredtakosporo

dasetojedvamože primetiti.Ipak,rekaojojje,gradprevalipojednumiljusvakihdesetdana.Putujenasever —odnosnonajugozapad,jeronajetajpravacjoštakonazivala.

Putovanje je potrajalo dva dana. Helvard i izvidnik Blein su mnogopričali,alimalotogajenjojbiloshvatljivo.Zaključila jedasepreopteretilanoviminformacijamaidavišenijeustanjudaihprima.

Prvogdana,predveče,prošlisuporednjenogsela;reklajeHelvardudaneželidaidedalje.

„Ne,podisnama.Poslemožešdasevratiš."

Rekla je: „Želim da se vratimu Englesku.Mislim damogu da vampomognem."„Trebaprvodavidišovo."„Šta?"„Neznamosigurnoštajeto",rečeBlein.„Helvardmislidabistevimogli

danamtokažete."Jošnekovremeseraspravljala,alijenakrajuipakpošlasanjima.Čudila se sopstvenom olakom popuštanju. Međupovršinu još nisu

probili, aliona je ipak počinjalada se identifikuje sa ovim ljudima.Bilo jeneobično da se tako civilizovana gradska društvena zajednica održala upredelima koji su već generacijama pustošeni anarhijom. U onom seluprovela je samo nekolikonedelja, aveć je izgubila volju da radi: seljačkipoglednastvari,nevoljnostdasepostavljajupitanja,letargija,nesposobnostdaserešemakarinajsitnijiproblemi,svetojepotkopalonjenusnaguvolje.Ali ljudiHelvardovoggradabilisuneštosasvimdrugo.Bilojejasnodaseradio izdvojenoj ljudskoj zajednici koja je nekako uspela da opstane uprkosSlomuikojajesadnastavljaladaživikaodaseništanijepromenilo —aliuzuverenjedasenalazinadrugojplaneti.

Sopstvenim postupcima uplela se u njihove stvari. Sa posledicama

napuštanjaselaukomejetrebalodaradisuočićesekasnije —moćićedakažedajepošladavidikudasuženeodvedene,tećetakoopravdatisvojeodsustvovanje sa radnog mesta. Međutim. sad je smatrala da mora daprosledionošto jezapočela.Pre ilikasnijenekozvanično telomoraćedarehabilituje stanovnike ovoga grada, ali do tad je sva odgovornost ležalasamonanjoj.



Noćsuprovelipodšatorima.Imalisusamodvašatora;kavaljerskisu jojponudilidasamakoristijedanšator.Prespavanjadugosupričali.

Bilo je jasnoda je Helvard pričao Bleinu onjoj i o tome da se onarazlikuje —ponjegovomshvatanju —iodgrađanaiodmeštana.

Bleinjesanjomrazgovarao,aHelvardjeostajaoupozadini.Svojimrečima Blein je uglavnom potvrdio ono što je već saznala. Govorio je oDestenuionjegovojdirektivi,ograduioneophodnostidagradputujesvedalje —iooblikusveta.Većjenaučiladase

neprotivigradskojtačkigledišta;slušalaje.Kadjenajzadušlačetvoronoškeušator,dugonijemogladazaspi,iako

je bila iscrpljenacelodnevnim jahanjem.Međupovršinasestvrdnula. Ipak,njenorazumevanjelogikeovih ljudiprobudilose.

Blein joj je rekaoda se oni nalazena planeti gdesu zakoni prirodedrukčijinegonaZemlji.Bilajevoljnadamuveruje —usmisluverovanjadaontogovoriiskreno.

Idaljeječvrstoverovaladasvetjesteonoštojeste.Štagodtobilo.Izjahavši iz šumovitog predela ova trojka je zašla u grubo žbunje;

nikakvih staza nije bilo, pa su napredovali sporo. Duvao je postojanprohladanvetar.

Žbunje je postepeno iščezlo, ustupajući mesto tvrdoj, robusnoj travikojajeraslaizpeskovitogzemljišta.Njihdvojicasućutali.Helvardjejahaozurećinegdepredsebe,puštajućidakonjsamnalaziput.

Elizabetajevideladajeprednjimapovršinasasvimbezvegetacije;

prešli su preko jednoggrebena sačinjenog od peska i šljunka.Sadsu ihsamojošnekegole,rasutedinerazdvajaleodplaže.Njenkonj,kojijevećosetiosouvazduhu,reagovaojespremnonaudarnjenihpeta;krenuojekasom. Nekoliko sledećih minuta uživala je u slobodi i radosti jahanjagalopomprekoplaže.Vetarsaokeanapuniojenjenapluća.

HelvardiBleinsudojahalizanjom,stalinaplažiiostalitakojedanuzdrugog.Zurilisunekudprekovode.

Doteralajekonjakasomdonjihdvojiceisjahala.„Daliseovoprostireinaistokinazapad?"rečeBlein.„Doklegodsamistraživao.Nisammogaodauočimnikakavputkojimbi

seovozaobišlo."Bleinjeizvukaovideo-kameruizjedneodsvojihtorbi,uključiokameruu

rikorderipolakosnimiocelupanoramu,skrajanakraj.„Moraćemoda izviđamo ka istoku i ka zapadu", reče on. „Na ovom

mestuseprekoovevodenebimoglopreći."„Drugaobalasečakinevidi."Bleinjeosmatraoplažupodnjihovimnogama.Mrštiose. „Nedopada

miseovo zemljište.Moraćemo da dovedemomostograditeljeovamo. Neverujemdabiovajpesakizdržaotežinugrada."

„Morapostojatinekinačin."Potpuno su je ignorisali. Helvard je postavio na tlo jedan mali

instrumentsatronožnimstativom.Naunutrašnjojstranisvakenožicestativanalazila se po jedna kukica; on je o te tri kukice okačio jednu ploču sakoncentričnimkrugovima.iznadtoga namestiojevisakiondaneštoočitao.



„Dalekosmoodoptimuma",rečenajzad.„Imamovremenakolikogodhoćemo.Tridesetmilja —skorocelagodinagradskogvremena.Smatrašlidaćeseovomoći?"

„Most?Bogamiimalobidasegradiigradi.Trebaćenamvišeradnesnagenegoštojesadimamo. Štasureklinavigatori?"

„Daproverišonoštoumomizveštajustoji.Dalisiproverio?"„Jesam.Nevidimdaćuimatiištadadodam."JošnekolikosekundijeHelvardzuriouvodenoprostranstvo;ondakao

dasesetioElizabete.Okrenuosekanjoj.„Štaveliš?"„Oovome? Štaočekuješdakažem?"„Recinamkakvesutvojepercepcije",rečeHelvard.„Recinamdaovde

nemareke."Onareče:„Ovonijereka."Helvard je bacio pogled ka Bleinu. „Čuo si je", reče. „Mi ovo

zamišljamo,priviđanamse."Elizabetajesklopilaoči,okrenulaseodnjih.Nijevišemogladaizdrži

suočenjesameđupovršinom.Vetar je bio tako hladan da se već takoreći smrzavala; uzela je sa

svoga konja ćebe. Povukla se do šljunkovitog grebena. Kad je opetpogledalakanjimadvojici,oninanjunisuobraćalinikakvupažnju.Helvardjepostavio nekidrugi instrument i sad jeočitavao rezultate.Dovikivao je terezultateBleinu;vetarjenosiozvukenjegovog glasa,činioihtankim.

Radili su sporo, temeljito; pri svakom koraku proveravali su jedan

drugomerezultate.Poslejednogsatarada,Bleinjenatovariodeoopremenasvogkonja,pojahaoikrenuodužobalemora,kaseveru.Helvardjegledaozanjim;njegovodržanjepokazivalojedajezapaounajdubljeočajanje.

Elizabetajetoprotumačilakaomajušnutačkuistanjenostibarijerekojaihjerazdvajala.Stiskajućićebeokosebe,krenulajeprekodinakanjemu.

Zapitalagaje:„Želišlidaznašgdesi?"Nijeseokrenuo.„Neželim",reče.„Nijevažno."„UPortugaliji.OvazemljazovesePortugalija.NalaziseuEvropi."Obišlagajedabividelanjegovolice.Jedanmomenatnjegovpogled

zastaojeanjoj,alinjegovoliceostalojeprazno.Zatresaojeglavom,prošaomimoElizabete,otišaodosvogkonja.Barijerajeostalapotpuna.

Elizabetaje otišladosvogkonjaipopelasenanjega.Poteralagajehodomdužobale,azatimdubljeuunutrašnjost.Zaputila se,približno,kaštabu.Kroznekolikominuta uznemireno plavetnilo Atlantikanestalo jesavidika.



Petideo34

Oluja jebesnelacele noći;nikoodnas nijemnogospavao. Bilismoulogorenipola miljeodmosta.Talasisugruvali,naletalinaobalu;tajzvukstizaojedonaskaopotmulo,tupourlanje,gotovoizgubljenopodrikomoluje.Čulismo,akoneustvarnostiondabarumašti,pucanjedrvetatokomsvakogzatišja.

Pred zoru je vetarpopustio, pa smo moglimalo da odspavamo.Nedugo, jer ubrzo posle izlaska suncadođoše ukuhinju oni što rade tamo.Podelilisunamhranu.Doksmojelinikonijepričao.Samoojednojjedinojtemibilobimogućerazgovarati,alitutemunikoniježeleodapominje.

Krenulismokamostu. Tekštosmoprešlipedesetakmetara, nekojepokazao rukom prema jednom komadu polomljene drvene građe koji jeležaonaplavljennaobalu. Bio jetoturobanpredznak;pokazaloseda jeitačan.Ništaodmostanijeostalo,ništasem četiriglavnastubapobodenaučvrstotloblizuvode.

Pogledao sam prema Leruu koji je, u ovoj smeni, rukovodio svimoperacijama.

„Treba nam još drvne grade", reče on. „Trgovče Norise... uzmitetrideset ljudiipočnitedaobaratedrveće."

Čekao sam da vidim Norisovu reakciju. Od svih gildaša na ovomradilištu,Norisjeradiosanajmanjevolje,anajglasnijeinajupornijesebuniouprvimetapamarada.Sadsenijenimalousprotivio —buntiprkosostalisuiza nas. Samo je klimnuo glavom Leruu, izdvojio jednu grupu radnika ikrenuosanjimanatragka logoru,gde subili ostavljeni alatizaobaranjedrveća.

„Znači,počinjemoizpočetka",rekohLeruu.„Naravno."„Adalićeovajmostbitidovoljnojak?"„Bićeakoganapravimokakovalja."Okrenuoseiotišaodaorganizujeraščišćavanjeradilišta.Upozadinisu

setalasi,džinovskitalasikojiposleprestankaolujenisu nestali,raspršavaliokopno.

Radili smo čitav dan. Do smiraja dana uspeli smo da raščistimoradilište,aNorisinjegovi ljudiuspelisudadovukučetrnaestdebala.Sadjebilastvorenamogućnostdaidućegjutranastavimoizgradnju.

UtokuvečeripotražihLerua.Sedeojesamusvomšatoru;pretvaraosedaproveravasvojenacrtemosta,alinjegovjepogled,ustvari,bludeo.

Videlosedamunijebašdragoštomevidi,alionijabilismo dvojica

najstarijihnaovomgradilištu —znaojedajanebihdolaziobezrazloga.Sadsmobilipribližnoistihgodina;mojradnaseverudoveojedotogadasammnogosubjektivnihgodinaostario. Izmeđunasjeležalaneugodnačinjenicadajeonotacmojebivšesupruge —adasamjasadnjegovvršnjak,Nijanionnismonikadotvorenopomenulitučinjenicu. ŠtosetičeViktorije,onajejošbilateknešto malostarijanegokadsmosevenčali;provalija izmeđunassad



je bila toliko široka da su čak i uspomene na naše zajedničke danenepovratnoizbledele.

„Znamštastedošlidakažete",rečeon.„Kazaćetemidamostnikakonemožemoizgraditi."

„Bićeteško",rekoh.„Mislite,nemoguće.„Aštavimislite?"„Odmeneseočekujedagradimmostove,Helvarde,aneda molim."„Tosugluposti,iviznatedasugluposti."„Uredu.Alikadzatrebamost,jagaizgradim.Pitanjanepostavljam."„Uveksteimalisuprotnuobalu",rekoh.„Ništazato.Možemograditipomoćupontona."„lkadsenađemonasredinireke,odaklećemodobavljatidrvo?Ušta

ćemopobadatiuporištazakablove?"lakomionnijeponudiodasednem,seosamnaspramnjega. „Ainače,nistepogodili.Nisamdošaodavamkažemda

sestvarnemožeizvesti."„Nego?"„Suprotnaobala",rekoh. „Gdeje?"„Tamo,negdetamo."„Gde?"„Neznam."„Otkudznatedapostoji?"„Morapostojati."„Ipakmoramoznatikudasmokrenuli",rekoh.„Krećemosaoveobale

gotovovertikalno kaseveru,uzodstupanjeodsamonekolikolučnihstepeni.Moramoznatigdeočekujemodaćemodospetidokopna.Zakrivljenost..."„... je konkavna.Znam.Zarmislite da nisamo tome razmišljao?Po

teoriji, trebalo bi da vidimo odavde do večnosti. Ali šta se atmosferskimzamućenjem? Čak i po lepom vremenu ne možemo sa iole ikakvompreciznošćuvidetidaljeoddvadesetilitridesetmilja."

„Vićete sagraditimostdugtridesetmilja?"„Mislimdanećemomorati",rečeLerua.„Mislimdaćesvedobrobiti.

Danemislimtako,zarbihistrajavao?"Odmahnuosamglavom.„Kozna."„Znate li da će me unaprediti u navigatora?" reče on. „Kad sam

poslednji put bio u gradu, održali smo jedan dugi sastanak. Preovlađujeuverenje da voda nije tako široka kao što izgleda. Setitese, severno odoptimuma dimenzije su razvučene vertikalno, pravcem jug-sever.Nesumnjivojedasenalazimopredkrupnomvodenompreprekom,alirazumnamgovoridamorapostojatisuprotnaobala.Navigatorismatrajudaćemo,kadovajmostkretanjemtladospe dooptimuma,bitiustanjudasagledamosuprotnuobalu.Nemožeseporicatidabivodaitadmoglabitipreširoka — alisveštotrebadaučinimojedačekamo. Štonasdaljekajuguzemljištebude

nosilo,toćerekabitiuža,paćedoćitrenutakdaćemomoćidajepredemo."„To je prokleto veliki rizik", rekoh. „Centrifugalna sila bi mogla da

raznesegradnakomade."„Znam."„Aštaakosedrugaobalanidotadanepojavi?"„Helvarde,morasepojaviti."„Znatedapostojialternativa",rekoh.



ostaobezznačaja.Pravaopasnost,atosunavigatoridobroznali,sastojalaseuerozijitradicionalne političkevlastiugradu.

Viktorija je, kao i drugi neskriveni terminatori, I sad obavljala svojeradne dužnosti u gradu; međutim, mnogi gradski poslovi sve su lošijeobavljani, što jemožda ipak bilo odraz uticaja terminatora. Navigatorisu,zvanično,sveteneuspeheobjašnjavaliupućivanjemtolikeradnesnagenamost,alipraviuzrocisuipakbilisvakom jasni.

Ugildaškimkrugovimaodlučnostnijepopuštala.Mnogisusežalilinaovo I ono, protivili su se nekim odlukama, ali ipak su gildaši bili gotovo jednoglasnozaizgradnjumosta. Zaustavitigrad —tobibilo nezamislivo.

„Prihvatićetepoložajnavigatora?"upitaosam.„Mislimdahoću. Neželimdasepovučem,ali..."„Dasepovučete?Nikotonepominje."„Postatinavigator,toznači povućiseizaktivnoggildaškograda",reče

on. „Savet veruje da će uvlačenjem ljudi koji su bili radno aktivninapolju,

ojačatisvojeredoveisvojautoritet.Zato,dabome,želedaivasučlaneuNavigacionisavet."

„Mojposaojenaseveru",rekoh.„Imoj. Alikad dođemouizvesnegodine..."„Ne bi trebalo da pomišljate na povlačenje", rekoh.„Vi ste najbolji

mostograditeljunašemgradu."„Takokažu.Nikonijetakoneučtivdaglasnopomenečinjenicudasu

mojaposlednjatrimostabilaneuspešna."„Mislite li na ova poslednja tri pokušaja građenja mosta preko ove

najnovijevodeneprepreke?"„Da.Iovajnovimostćepasti čimudarisledećaoluja."„Samistereklida..."„Helvarde —nisamja čoveksposobandaizgraditajmost.Potrebnaje

mladakrv.Novipristup.Moždajebrodpravorešenje."Obojica smo razumeli šta takvo priznanje znači za njega.

Mostograditeljisubilinajponosnijagildaugradu.Nikadnijedanmostnijebiorađen neuspešno.

PešačilismodaljeTakoreći istogmomentakadsamse vratio ugrad,počela jedame

grizeželjadaopetpođemnasever.Nijemisesviđalasadašnjaatmosfera:činilosedasu ljudizamenilistarisistemgildinskestegehotimičnimslepilompremarealnosti.Nasvestranemoglesusevidetiispisaneterminatorskeparole; grubo štampani terminatorski leci ležali su po podovima hodnika.Ljudisugovoriliomostuiglasnoizražavalibojazan.Onikojisusevraćalisaposla, pripadnici prethodne smene, govorili sukoliko se puta most rušio,govorilisuotomedasegradimostadasedrugaobalanevidi.Kružilesuglasineda sudesetine radnika izginule, da su grabci ponovonapadali; teglasineverovatnosulansiraliterminatori.

U izvidničkim prostorijama prišao mi je Klauzevic, koji je sad bionavigator. UručiomljezvaničnopismoNavigacionogsaveta.Upismujebilonavedenokomepredlaže(Klauzevic)ikodajeglaspodrške(MekMejhon).Tadvojicasu,dakle,stajalaizapredlogadajastupimuNavigacionisavet.

„Žaomije",rekoh.„Ovonemogudaprimim."„Helvarde,potrebnistenam.Vistejedanodnašihnajiskusnijih ljudi."„Možda.Potrebansamnamostu."



„Moglibisteovdeučinitikorisnijestvari."„Nebihrekao."Klauzevicmejepoveoustranuiobratiomisepoverljivimtonom.„Savet će formirati radnu grupu koja će rešiti problem sa

terminatorima",rečeon. „Želimodavibudeteutojgrupi."„Kakoto,rešitiproblem?Oduzećeteimpravogovora?".,Ne...moraćemodanačinimokompromissnjima.Onihoćedanapuste

gradbašsasvim.Susrešćemosesanjimanapolaputa:napustićemomost.Zuriosamunjegasanevericom.„Jautonemogubitiumešan",rekoh.„Umesto mosta pravićemo brod. Ne veliki; ni približno onako

komplikovan kao što je grad. Biće taman toliki da nas prebaci na drugustranu.Ondaćemoiznovanapravitigrad."

Vratiosammupismoiokrenuosedapođem.„Ne",rekoh. „Tojemojaposlednjareč."

35Rešio sam se da istog časa napustim grad, vratim se na sever i

nastavim sa izviđanjem prepreke. Drugi izvidnici su dokazali da se prednamaodistanalazi reka:naime,obalesenisusvijaledavoduobuhvatesleva isdesna, pa prematomeprednama nijebilo jezero.Oko jezera semožeobilaziti,alirekesemorajuprelaziti.SetiosamsejedineoptimističkemislikojujeLeruaizrekao:moždaćemodruguobaluvidetikadtarekadođedo optimuma. Ako bih uspeo da lociram suprotnu obalu, niko više ne bi

mogaodićiglas protivmosta.Prošaosamkrozgrad.Biosamsvestandamojerečiinamere određujuonoštoćuučiniti.Vezaosamsezaidejumosta,alisamse otuđioodonihkojisu ga gradili: od Saveta. Na neki način ostao sam potpuno usamljen, iduhovnoistvarno.Ako suonirešilidanačinekompromissaterminatorima,jaćupreilikasnijemoratitomedasepodvrgnem,alidotadamostjeostajaomojajedinavezasarealnošću,kakva-takva,makariudaljenaodverovatnog.

SetiosamsenečegštojeBleinjednomprilikomrekao.Opisaojegradizrazom„fanatiziranodruštvo",ajasamsetome usprotivio.Rekaojedasefanatikmožedefinisatikaočovekkojinastavljadaseboriiondakadnemanikakvih izgleda za uspeh, kad je izgubljena i poslednja nada. Još odDestenove epohe grad je vodio bezizglednu bitku — sedam hiljada miljazapisaneistorijeostalojeizanas,anijednamiljanijeprevaljenalako.Uovojprirodnoj sredini čovečanstvu nije moguć opstanak, a grad ipak opstaje,rekaojetadaBlein.

Moždasamjanaslediotajfanatizam:zahvatilomejeosećanjeda željadagradopstanepostojisamojošumeni,jedinome.Atuželju je,pomommišljenju,supstancijalizovaomost,makakobeznadežnonjegovo građenjemogloizgledati.

UjednomodhodnikasretohGelmanaDžejsija.Sadjetajbiomnogosubjektivnihmiljamladiodmene,zatoštojenaseverputovaovrloretko.

„Kudsipošao?"upitameon.„Gore,nasever.Ovdesadnemaničegzamene."„Zarnećešnazbor?"„Kakavzbor?"„Terminatorski."



„Atiideš?"Mojglasje,očigledno,odraziomojeneodobravanje;Džejsirečekaoda

sebrani:„Idem.Štodane?Sadpoprviputnastupajuotvoreno."„Sanjimasi?"„Ne,alihoćudačujemštakažu."„Aštaakoteubede?"„Tonijeverovatno",rečeDžejsi.„Ondazaštoideš?"Džejsizapita: „Dalijetvojumtotalnozatvoren,Helvarde?"Zaustiosamdatoporeknem —alinirečnisamizgovorio.Jer, bilajeto

živaistina:mojumbiojezatvoren.„Zarneveruješdatrebaslušatiidrugagledišta?" rečeDžejsi„Treba,aliomostunemožebiti nikakvediskusije.Oninisuupravu,ati

toznašistotakodobrokaoija."„Akočoveknijeupravu,toneznačidamorabitiibudala."

Rekaosam:„Gelmane,biosidoleuprošlosti.Znašštasetamodogodi.Znašdabitokzemljištaodneograd tamo.Zatosenemožeraspravljatiotomeštagradmoradaradi."

„Znam. Međutim, veliki deo naroda spreman je da ozbiljno slušanjihoveargumente.Trebalobidaterminatorečujemo."

„Onisuneprijateljibezbednostigrada."„Uredu —aliakohoćešneprijateljadapotučeš,morašdagaupoznaš.

Idemnatajzborzatoštojetoprvojavnoispoljavanjeterminatorskihstavova.Hoćudaznamprotivčegasam.Akoćemoikadprećiprekotogmosta,taj

prelazakiznećenasvojimplećima ljudikaoštosamja.Akoterminatoriimajualternativu,hoćudačujem.Akojenemaju,hoćudaznamdajenemaju."„Jaidemnasever",rekaosam.Džejsijeodmahnuoglavom.Jošnekovremesmoseraspravljali,a

ondasmootišlinazbor.Rad na ponovnom građenju internata napušten je još pre nekoliko

milja.Zgarištejeodavnoraščišćeno,takodajenatommestuostaoogoljenzadnjideo velike, ravnemetalnepločena kojoj grad leži. Sa te površinemoglasegledatiokolinagrada,itoutripravcakaistoku,juguizapadu.Naseveruseuzdizaomasivgrada; tujerekonstrukcijabilazapočeta.Drveneskelekojesusetunalazileposlužilesugovornicimakaopogodnauzdignutaplatformasakojesuseobratiliokupljenojgomili.

Kad smo Džejsi i ja izašli iz poslednje zgrade i krenuli preko togotvorenogprostora,videlismodajevećokupljenomnogosveta.Iznenadilame je ta mnogobrojnost; veliki deo stanovništva upućen je na gradilištemosta,paipaksenaovojplatforminašlonekihtriiličetiristotineosoba,amoždaiviše.

Nekojevećdržaogovor,agomilajeslušalabeznekenaročitereakcije.Prepoznaosamgovornika:biojetojedaniz službezasintetizovanjehrane.

Njegovgovorseuglavnomsastojaoodopisapredelakrozkojismoupravoprolazili.

„... zemljište je plodno; svi su izgledi da bismomogli da uzgajamohranu za sebe.U okolini ima dovoljno vode, a na severu je ima takođedovoljno!" Smeh. „Klima je povoljna. Ovdašnje stanovništvo nijeneprijateljskiraspoloženo,animinemamonikakvograzlogadastvaramoneprijateljstvo..."



Kad je, posle nekoliko minuta, završio govor, ispraćen je mlakimaplauzom.Bezikakvoguvodaistupilajesledećaosoba —Viktorija.

„Građani,suočenismosanovomkrizomukojunasguraNavigacionisavet.Većhiljadamamiljaprobijamosekrozovuzemlju,služećisepritomsvakovrsnimneljudskimpostupcimasamodabismopreživeli.Preživljavalismo na taj način što smo se pomicali napred, ka severu. Iza nas..."Razmahnulajerukom,pokazujućiširokiprostorjužnoodgrada.„...izanasjetajperiodnašeegzistencije.Prednamaje,kažu,reka.Dabismopreživeli,kažu,moramo jepreći. Ne kažu namšta je na drugoj strani reke, jer neznaju..."

Viktorija je govorila dugo; priznajem da sam od početka bioneprijateljskinastrojenpremasvemuštojeimaladakaže.Njenesumirečizvučalekaojeftinaretorika;međutim,masaihjeslušalapažljivo.Moždamenjenerečiipaknisuostavljaletakoravnodušnimkaoštosamverovao,jerkad jeopisala građenjemostai ubacilaoptužbudajemnogoradnikaizginulo,

krenuosamnapred,kaprvimredovima,rešendase usprotivim.Džejsimejeuhvatiozamišicu.

„Helvarde —nemoj."„Lupetagluposti",rekaosam.Međutim,nekolikoglasovasevećzačulo

izgomile: ljudisujojdovikivalidasutosamogovorkanja.Viktorijajemirnopriznaladaneznasigurno,alijedodaladasenamostuverovatnodešava još što-šta što ostaje tajnosti, građanima nepoznato; ta njena optužbadočekanajeodobravanjem.

SvojgovorViktorijajezavršilananeočekivaninačin.

„Tvrdimdajetajmostnesamonepotreban,nego iopasan.Ovomogudapotkrepimisvedočenjemstručnjaka.Mnogimaodvaspoznatojedajemojotacstarešinagildemostograditelja.Onjetajmosti planirao.Molimvasdagasaslušate."

„Bože –nesmeonatodaučini",rekaosam.Džejsireče:„Leruanije terminator."„Znam. Alijeizgubioveru."Naplatformise većnalaziomostograditeljLerua.Staojeuzsvojukćer.

Čekaojedaaplauzprestane.Nijegledaodirektnouslušaoce;gledaojeupod.Izgledaojeumoran,star,poražen.

„Puštajme,Džejsi.Nećudaslušamkakoseponižava."Džejsimejepogledao neodlučno.Leruasespremaodaprogovori.Guraosamsenapredkrozgomilu,rešendaseudaljimprenegoštoon

maštakaže.Stekaosamnekirespektprematomčoveku,inisamželeodaprisustvujemtrenutkunjegovogporaza.

Tekštosamseproguraonekolikometara,stadoh.PrepoznaosamosobukojajestajalaizaViktorijeinjenogoca.Jedan

trenutaknisamuspevaodapovežemtolicesanekimodređenimimenom —aondamijesinulo.ElizabetaKan.

Bio sam šokiran njenim ponovnim pojavljivanjem. Ona je otišla premnogomilja —prenajmanjeosamnaestmiljagradskogvremena,atoznačipremnogovišemiljamogsubjektivnogvremena.Kadjeotišla,jasambiopokušaodajeistisnemizsvojesvesti.

Leruajepočeodagovorigomili.Govoriojetiho,njegovereči slabosusečule.



ZuriosamuElizabetu.Znaosamzaštojedošla.NaumilajedagovoričimseLeruovoponižavanjeokonča.Unapredsamznaoštaćereći.

Krenuosamkaplatformi,alimejeDžejsizgrabiozamišicu.„Štatoradišti?"zapitaomeje.„Onadevojka",rekoh.„Znamje.Vangrađanka.Nesmemojojdozvoliti

dagovori."Ljudiokonaspokušavalisudautišajunasdvojicu.Boriosamsedase

otrgnemodDžejsija,alionmenijepuštao.Odjednomseprolomioaplauz;shvatiosamdajeLeruazavršio.Rekao sam Džejsiju: „Čuj... moraš mi pomoći. Ne znaš ti ko je ta

devojka."KrajičkomokavideosamdanamseBleinpribližava.„Helvarde...vidišlikojetu?"„Blein,zaimebožje,pomozimi..."Trzao sam se još jače, a Džejsi se borio da me obuzda. Blein je

priskočio iščepaomezadruguruku. Zajedničkimsnagamapovukošemenatrag,aondamesasvimizvukošeizgomile.

„Slušaj,Helvarde",rečeDžejsi.„Ostaniovdeislušajje."„Znamjaštaćeonadakaže..."„Ondadozvoliiostalimadačuju."Napred,doiviceplatforme,stupilajeViktorija.„Građani,imamojošnekogkoželidavamseobrati.Malokomeod

prisutnihjepoznata,zatoštonijeiznašeggrada. Međutim,onoštoonaimadakaževeomajevažno,akadbudetokazala,vićeteznati,bezikakvedalje

sumnje,štamoramodaučinimo."Podiglajeruku.Elizabetajestupilanapred.IElizabetajegovorilatiho,alinjenseglasčuojasnoidaleko.„Većinivasovdejasamstranac",rečeona,„zatoštonisam,kaovi,

rođenameđuzidovimaovoggrada. Međutim,vii jasmoistirod: ljudismo,ljudiplanetezvaneZemlja, već skorodvestagodinavipreživesteuovomgradu;sedamhiljadamilja,povašemnačinuračunanjavremena.Okovasjebiosvetanarhije,sveturuševinama.Narodjeneškolovan,živiuneznanjuibedi.Alinisusvi ljudinaovomsvetuutakvomstanju.JasamizEngleske,zemljegdepočinjemodaobnavljamokakvu-takvucivilizaciju.Postojeidrugedržave,većeijačeodEngleske.Prematome,vašstabilaniorganizovannačinživotanijejedinstven."

Zastala je da oceni kako gomila reaguje na njene dosadašnje reči.Vladalajetišina.

„Slučajno samnaišla na vašgrad. Živelasamneko vremeuvašemsmeštajnom odeljenju za transferisane žene." Na te reči neki slušaocireagovalisu iznenađeno.„Razgovaralasamsanekimaodvas,znamkakoživite.KadsamnapustilavašgradvratilasamseuEnglesku.Tamosamprovela gotovo šestmeseci, pokušavajući da proučim izvesne stvari i da

razumemvašgradinjegovuistoriju.Sadznammnogovišenegokadsamvamprviputdošlauposetu."

Opetjezastala.Izgomilejenekimuškaracpovikao:„EngleskajenaZemlji!"

Elizabetanatonijereagovala.Samojerekla: „Imaliovdeikogakosebrinezagradskemašine?"



Posle kratkog opšteg ćutanja Džejsi reče: „Ja sam član trakcijaškegilde."

Glaveseokrenušekanama.„Ondanamvimožeterećištadajeenergijuzaradmašina."„Nuklearnireaktor."„Opišitekakoseunjegastavljagorivo."Džejsimejepustioi približioseplatformi.OsetiosamdaBleinovstisak

popušta;mogaosamdapobegnem.Aliimojupažnju,kaoisvačiju,privuklasutaneobičnapitanja.

„Neznam",rečeDžejsi.„Nikadnisamvideodasetoradi."„Onda,dabistemoglidazaustavitesvojgrad,moratetodasaznate."Elizabeta je odstupila nekoliko koraka i tiho se obratila Viktoriji.

Trenutakkasnijeopetjeprišlaivici.„Vaš reaktor uopšte nije reaktor. Ljudi koje nazivate trakcijašima i

nehotičnosuvasdovodiliuzabludu.Reaktorvamneradiinijeradioveć

hiljadamamilja."BleinrečeDžejsiju:„Dakle?"„Pričagluposti."„Adaliznaš štamudajesnagu?"„Neznam", reče Džejsi tiho;mnogi oko nas su slušali. „Naša gilda

verujedaćereaktorraditivečno,bezikakvogopsluživanja."„Vašreaktoruopštenijereaktor",ponovilajeElizabeta.Ja rekoh: „Ne slušajte je. Činjenica da imamo struju —elektricitet —

značidareaktorradi..."

Sa platformeElizabeta reče: „Slušajteme..." i poče da nampriča oDestenu.Slušaosam,kaoiostali.FransisDestenbiojefizičar. ŽiveojeiradiouBritaniji,naplanetiZemlji.

ŽiveojeuvremekadjenaZemljizavladalakrizazbognestašiceelektričneenergije.Elizabetajenavelarazloge,kojisuse svodilinatodajeenergijadobijana pretežno sagorevanjem fosilnih goriva. Kad su naslage fosilnihgorivasasvimiscrpljene,energijevišenijebilo.

Destenjetvrdio,objasnilajeElizabeta,dajeotkrioproceskojimćesebezikakvoggorivadobijatienergija,itouneograničenim količinama.Većinanaučnika odbacila je njegova tvrđenja. Posle izvesnog vremena fosilnagorivasupotrošenainaplanetiZemljiuslediojedugiperiodzakojisesadausvajanaziv'Slom'.Tojekrajvisoko-tehnološkojcivilizacijikojajedotadadominiralaZemljom.

ReklajedanarodiZemljesadapočinjuiznovadagradeidaimjepritomeDestenovdoprinosodvelikekoristi.Njegovprocesbioje,uprvobitnojvarijanti,primitivaniopasan;kasnije,usavršenijevarijantepokazalesuseuspešnimikorisnim.

„Kakvetevezeimasazaustavljanjemgrada?"viknuojeneko.„Slušajte",rečeElizabeta.

Destenje,reklajeona,pronašaovrstugeneratorakojastvaraveštačkoenergetsko polje koje, kad seprimakne drugom sličnom polju, dovodi doproticanjaelektriciteta.Upočetkusugakritikovalikoristećičinjenicudatajgenerator nije bio ni od kakve praktične koristi zato što su zapravo bilapotrebnadvageneratora,jedanzajednopoljeadrugizadrugo;zajedno,tadva generatora su više energije trošili pri svom radu nego što su jeproizvodili.



U prvo vreme Desten nije uspevao da obezbedi ni materijalnu niintelektualnupodrškuzasvojrad. Čak ikad jesaopštioda jeotkrio jednoprirodnopolje —nazvaogaje'prozortransliteracije' —kojećeomogućitidaseenergijadobijabezupotrebedrugoggeneratora,nikonanjeganijeobratiopažnju.

Destenjetvrdiodasetajprirodniprozorpotencijalneenergijepolakokreće preko površine Zemlje, opisujući pri tom putanju koja je Elizabetanazvalavelikimkrugom.

Destenje konačnouspeodanadeprivatnefinansijereisakupidovoljnoparazaizgradnjujednepokretne istraživačkestanice.OkupiojevelikuekipunajmljenihpomoćnikaikrenuouJužnuKinu,uprovincijuKuangtung,gdeje,ponjegovomtvrđenju,postojaojedanprirodnitransliteracioniprozor.

„Od tog dana o Destenu se više nikad ništa nije ćulo", rekla jeElizabeta.

ZatimjekazaladasenalazimonaplanetiZemljikojunikadnismoni

napustili...alidanašeopažanjeZemlje iskrivljuje transliteracionigeneratorkojiće,doklegodmitobudemodopuštali,proizvoditienergiju,alii poljeokonas.

ReklajedajeDestenignorisaoupozorenjadrugihnaučnikadaćedoćido opasnih nusefekata... da bi to polje moglo izazvati trajni poremećajopažanja,aliidovestidopromenaugenima,dakledonaslednihpromena.

Reklajeda sunadeniimnogidrugitakviprozori.Reklajedanašgeneratorisadcrpeenergijuizonogprozoradokogje

Destenotišao,akojisetadnalaziouJužnojKini.

Daje,idućivelikimkrugom,tajprozorproputovaokrozAzijuiEvropu.Da smo dospeli do ivice Evrope i da pred nama leži okean široknekolikohiljadamilja.

Govorilaje...a ljudisuslušali...Elizabetajezavršilasvojgovor.Džejsijepolakokrenuokrozmasu,ka

njoj.Jasamkrenuokaulazuupreostalideograda.Prošaosammetar-dva

daleko-odplatforme.Elizabetamejeprimetila.Pozvalameje.„Helvarde..."Nisam na to obratio pažnju. Probio sam se kroz svetinu, zašao u

unutrašnjost grada.Sišao samjednim stepeništem, prošao tunelom ispodgrada,izbioopetnasvetlostdana.

Zaputiosamsekaseveru,nalazećisebiput izmeđuprugaikablova.

36Polasatakasniječuosamtopotkonjaiokrenuosamse.Elizabetame

jesustigla.„Kudaćeš?"pitalameje.„Vraćamsenamost."

„Nemoj.Nijepotrebno.Trakcijaškagildajeisključilagenerator."Podigaosamrukukasuncu.„Ionotamojesadsfera."„Da."Hodaosamdalje.Elizabetajeponovilaonoštojeranijerekla.Apelovalajenameneda

budemrazuman.Ponovilajemnogoputadajesamomoje viđenjesvetabiloiskrivljeno,ništadrugo.



Nirečinisam progovarao.Onanikadnijeišladole,uprošlost.Odgradaseudaljavala,naseverili

najug,samonekolikomilja.Nijebilasamnomkadsamotkrivaorealnostovogsveta.

Da li je moje viđenje izmenila telesne proporcije Lucije, Rozarije iKaterine?Naša sutelabilauseksualnomzagrljaju —dobrosamznaokakvisubilistvarniefektitog„viđenja".DalijebebazbognekakvogsvogviđenjasvetaodbilaRozarijinomleko?Da li jemojeopažanje dovelodo toga daodećatihdevojaka,proizvedenaugradu,počnedasecepaondakadsunjihovatelautojodećipočeladasešire?

„Zaštominisisveovoreklakadsiprviputboravilaugradu?"pitaosam je.

„Zatoštotadnisamznala.MoralasamdasevratimuEnglesku.Iznaššta?UEngleskojnikognijebriga.Pokušalasamdanađemnekog,makoga,kogabihmoglanavestidaispoljibarminimalnointeresovanjezavašgradi

vas — ali nisam uspela. Mnogo toga dešava se na ovom svetu — velike,uzbudljivepromene.Nikoganezanimajuovajgradinjegovostanovništvo."

„Ti sisevratila",rekoh.„Jasamvašgradvidelalično.Znalasamštatiiostaliplanirate.Morala

sam da tražim podatke o Destenu; našla sam nekog ko mi je objasniotransliteraciju.Tojesaddosadna,svakidašnjatehnologija, alijanisamznalakakofunkcioniše."

„Tojesamoposebijasno",rekohja.„Štahoćešdakažeš?"

„Akojegeneratorisključen,kaoštotitvrdiš,ondavišenemaproblema.Samotrebadagledamupornousunceidagovorimsebidajetosfera,bezobzirakakostvarnoizgleda."

„Aliradisesamootvomopažanju",rečeona.„Ajaopažamdanisiupravu.Znamštavidim."„Alineznaš."Nekolikominutakasnijeporednasjeprošlavelikagomila ljudi; išlisuka

jugu,kagradu.Većinanjihnosilisusasobomoneličnestvarikojesuponelikad sukretalinagradilištemosta.Nikonasnijepozdravio.

Počeosamdahodambrže,nastojećidaostavimElizabetu.Onamejepratila.Svogkonjajevodilazauzde.

Gradilištemosta bilo je napušteno. Krenuo sam po gornjoj površinimosta.Ispodmenejevoda bilamirnaiprovidna,alisuseoobaluizamene jošrazbijalitalasi.

Osvrnuosamse.Elizabetajestajalapokrajvodeigledalame.Nekolikosekundisamzuriounju,aondasamsesagnuoiskinuočizme.UdaljujućiseodElizabeteotišaosamdosamogkrajamosta.

Pogledaosamsunce.Tonulojepremaseveroistočnomhorizontu.Bilo je leponasvojnačin:graciozni,enigmatičnioblik,estetski dalekoprijatniji

negoobičnasfera.Nizačimvišenisamžalio,jedinomijebiložaoštonikadnisamuspeodanacrtamsunce

kakovalja.Baciosamse glavačkesamosta.Vodajebilahladna,alineneprijatno

hladna.Tekštosamizronio,jedantalaskojiseprimicaoobaligurnuomejeunazad,premajednomodstubovamosta.Nogamasamseodbacioodtogstuba.Postojanim, jakimzamasimazaplivaosamnasever.



ZanimalomejedaliElizabetajošgledaovamo,pasamseokrenuonaledaiostaodatakoplutam.Onasedotlebilapopelanakonjaipojahalagapolakogornjomstranommosta,prekoneravnepovršine.Kadjedospeladokraja,stalaje.

Sedećiusedlu,gledalajeumompravcu.Održavaosamsenavodi,čekajućidavidimdalićeonanačinitima

kakav pokret usmeren ka meni. Sunce ju je kupalo bogatom žutomsvetlošću;izgledalajeblistavonaspramdubokogplavetnilanebaizanje.

Okrenuosamseibacioodlučanpogledkaseveru.Suncejezalazilo;glavninanjegovogširokogdiskavećjeporinulazahorizont.Padalajetama.Zaplivaosamkroztalase,premaobalikojasenijevidela.



KRISTOFER PRIST je engleski pisac koji je svoju prvunaučnofantastičnupričuobjavio1966.godineučasopisu Impulse.Bilajeto

priča„TheRun"ikaoimnogenjegoveranepričenijeprivuklanekoosobitozanimanje.Biojezapažentekje1970.romanom„Indoctrinaire"ukomejepoprviputuveotemu kojaćekasnijepostatilajt-motivgotovosvihnjegovihradova, temu podeljenih realnosti, alternativnih participiranja stvarnosti.Njegovsledećeroman,„FugueforaDarkeningIsland"dalekojesnažnijiibolji.radnjajesmeštenauEnglesku,ubliskubudućnostigovoriopolitici,onetrpeljivosti rasa, kojadostiže kulminaciju kadaafričkecrnačke izbeglicečijajedomovinauništenauatomskomratu,pristižunaobaleEngleske.Zaovajromandobioje1973.godinenagradu DžonKembel kaonajboljiromangodine. Sledeće, 1974. objavljuje roman koji je verovatno najbližiortodoksnomSF-u — „InvertedWorld"ukomeponovogovorioparadoksimapercepcije i u kome je stvorio jedan od najčudnijih svetova u naučnojfantastici.ZaovajromanjedobiobritanskuSFnagraduza1975.godinu.U

romanu„TheSpaceMachine"(1976)nasimpatičannačingovoriobardubritanskenaučnefantastike,H.Dž.Velsu,ipopunjavanekeodprazninauVelsovom„Vremeplovu"i„Ratusvetova".1977.godinenapisaoje„ADramofWessex", roman kojigovoriomešanjučetrdesetak ljudskihmozgovaukompjuterukojitemozgoveprojektujeusvetudaljen150godinau komeoni„žive", zaboravivši na stvami svet. Cela knjiga predstavlja metaforu okreativnom procesu i na neki način se nastavlja na „Inverted World".Razvijanje ove teme odvelo je Kristofera Prista i izvan žanra naučnefantastike,takodanjegovadvanajnovijaromana,„TheAffirmation'4i„The

Glamour", balansiraju negde na granici SF-a, fantastike i psihološkogromanasaracionalnimobjašnjenjemludila.Poredromana,Pristjenapisaoiveliki broj priča, najčešće za časopise NewWorlds i Fantasy & Science

Kristofer Prist~Invertirani svet

Documents

Transcript of Kristofer Prist~Invertirani svet