Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o -...

November 2014

Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o

međunarodnoj prodaji robe (KUMPR)

Priručnik za obuku:

Konvencija Ujedinjenih nacija o

ugovorima o međunarodnoj prodaji robe

(KUMPR)

DRICANJE OD ODGOVORNOSTI

Za sadržaj je odgovoran samo Checchi and Company Consulting, Inc. a stavovi autora ne odražavaju

neophodno stavove Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih Država.

Ova publikacija se može reprodukovati, umnožavati ili prenositi elektronski, mehanički, fotokopirati,

snimati ili na drukčiji način, pod uslovom da su na svakom napravljenom i distribuiranom primerku

jasno naznačeni USAID i Program za izvršenje i privredno zakonodavstvo (CLE) USAID-a.

Ovaj sadržaj nema za cilj da pruži pravne savete. USAID i Checchi and Company Consulting,Inc., ne

pružaju pravne savete.

Tabela Sadržaja

MODUL 1: ............................................................................................................................................................... 1

UVOD I OPŠTA PITANJA KUMPR-A .......................................................................................................................... 1

1.1 PREGLED ........................................................................................................................................................... 2

1.2 CILJEVI U UČENJU ............................................................................................................................................. 2

1.3 UVOD ................................................................................................................................................................ 2

1.4 KUMPR: KRATKA ISTORIJA ................................................................................................................................ 3

1.5 STRUKTURA KUMPR-A ...................................................................................................................................... 5

1.6 TUMAČENJE KONVENCIJE ................................................................................................................................. 6

1.7 PREDNOSTI I NEDOSTACI KUMPR-A ................................................................................................................. 6

1.8 REZIME .............................................................................................................................................................. 7

MODUL 2: ............................................................................................................................................................... 8

PRIMENA KUMPR-A NA KOSOVU ........................................................................................................................... 8

2.1 PREGLED ........................................................................................................................................................... 9

2.2 CILJEVI U POGLEDU UČENJA ............................................................................................................................. 9

2.3 DRŽAVE POTPISNICE ......................................................................................................................................... 9

2.3 STATUS KONVENCIJE UN O MEĐUNARODNOJ PRODAJI ROBE IZ 1980. GODINE ........................................... 10

2.4 KUMPR NA KOSOVU ....................................................................................................................................... 11

2.4.1 BEČKA KONVENCIJA O SUKCESIJI DRŽAVA U POGLEDU MEĐUNARODNIH UGOVORA ..................................................... 11 2.4.2 NASLEĐE KOSOVA U ODNOSU NA KUMPR SHODNO BEČKOJ KONVENCIJI O SUKCESIJI DRŽAVA U POGLEDU MEĐUNARODNIH

UGOVORA ............................................................................................................................................................ 12 2.4.3 PRIMENA KUMPR-A NA KOSOVU ................................................................................................................... 14

2.5 REZIME ............................................................................................................................................................ 16

MODUL 3: ............................................................................................................................................................. 17

OPSEG I PRIMENA KUMPR-A ................................................................................................................................ 17

3.1 PREGLED ......................................................................................................................................................... 18

3.2 CILJEVI U UČENJU ........................................................................................................................................... 18

3.3 UTVRĐIVANJE PRIMENJIVOSTI ....................................................................................................................... 18

3.4 UGOVOR O PRODAJI ROBE ............................................................................................................................. 19

3.5 INTERNACIONALNI KARAKTER (ČL. 1(1) KUMPR) ........................................................................................... 20

3.6 VEZA SA DRŽAVOM POTPISNICOM ................................................................................................................. 20

3.7 VREMENSKI OPSEG PRIMENE ......................................................................................................................... 22

3.8 AUTONOMIJA STRANKE .................................................................................................................................. 22

3.10 REZIME .......................................................................................................................................................... 25

MODUL 4: ............................................................................................................................................................. 26

ZAKLJUČENJE UGOVORA....................................................................................................................................... 26

4.1 PREGLED ......................................................................................................................................................... 27

4.2 CILJEVI U UČENJU ........................................................................................................................................... 27

4.3 MODEL PONUDE I PRIHVATANJA.................................................................................................................... 27

4.4 PONUDA.......................................................................................................................................................... 27

4.4.1 NAMERA DA SE PRIHVATI OBAVEZA .................................................................................................................. 27 4.4.2 PONUDA KOJA JE DOVOLJNO ODREĐENA ........................................................................................................... 28 4.4.3 „EFEKTIVNA” PONUDA (ČL. 15(1) KUMPR) ..................................................................................................... 29 4.4.4 PONUDA KOJA NIJE UGAŠENA ......................................................................................................................... 30

4.5 PRIHVATANJE .................................................................................................................................................. 31

4.5.1 OPŠTE ........................................................................................................................................................ 31 4.5.2 SAGLASNOST ............................................................................................................................................... 31 4.5.3 BEZUSLOVNO PRIHVATANJE ............................................................................................................................ 32 4.5.4 VAŽEĆE (EFEKTIVNO) PRIHVATANJE .................................................................................................................. 32 4.5.5 POVLAČENJE PONUDE ................................................................................................................................... 32

4.6 MENJANJE UGOVORA ..................................................................................................................................... 33

4.7 VEŽBA 1 ........................................................................................................................................................... 34

4.7.1 PONUDA I PRIHVATANJE ................................................................................................................................ 34

4.8 REZIME ............................................................................................................................................................ 35

MODUL 5: ............................................................................................................................................................. 36

OBAVEZE PRODAVCA ............................................................................................................................................ 36

5.1 PREGLED ......................................................................................................................................................... 37

5.2 CILJEVI U UČENJU ........................................................................................................................................... 37

5.3 OBAVEZE PRODAVCA ...................................................................................................................................... 37

5.3.1 PREGLED .................................................................................................................................................... 37 5.3.2 HIJERARHIJA KONVENCIJE .............................................................................................................................. 39

5.4 ISPORUKA ROBE I DOKUMENATA ................................................................................................................... 40

5.4.1 OBAVEZA DA SE ISPORUČI ROBA ...................................................................................................................... 40 5.4.2 OBAVEZA PRODAVCA DA PREDA DOKUMENTA .................................................................................................... 42 5.4.3 TRANSFER VLASNIŠTVA .................................................................................................................................. 42

5.5 USKLAĐENOST ROBE ...................................................................................................................................... 42

5.5.1 UGOVORNI ZAHTEVI ZA USKLAĐENOST (ČL. 35 (1) KUMPR) ................................................................................ 42 5.5.2 USKLAĐENOST SA STANDARDIMA UTVRĐENIM U ČLANU 35(2) KUMPR ................................................................. 44 5.5.3 RELEVANTNO VREME (ČL. 36(1) KUMPR) ....................................................................................................... 45 5.5.4 PRAVO PRODAVCA NA ISPRAVKU PRE DATUMA ISPORUKE (ČLAN 37 KUMPR) .......................................................... 45

5.6 USLOVI ZA PREGLEDANJE I PRIGOVOR ........................................................................................................... 45

5.6.1 PREGLEDANJE ROBE (ČLAN 38 KUMPR) .......................................................................................................... 45 5.6.2 POZIVANJE NA NESAOBRAZNOST (OBAVEŠTENJE O NEUSKLAĐENOSTI) (ČL. 39 KUMPR) ............................................ 46

5.7 PODSETNIK - PRODAVAC ................................................................................................................................ 46

5.8 VEŽBA 1: .......................................................................................................................................................... 47

5.9 REZIME ............................................................................................................................................................ 48

MODUL 6: ............................................................................................................................................................. 49

PRAVNI LEKOVI KUPCA ......................................................................................................................................... 49

6.1 PREGLED ......................................................................................................................................................... 50

6.2 CILJEVI U UČENJU ........................................................................................................................................... 50

6.3 PRAVNI LEKOVI KUPCA ZA PRODAVČEVO KRŠENJE UGOVORA ...................................................................... 50

6.3.1 OPŠTI OPIS PRAVNIH LEKOVA .......................................................................................................................... 52

6.3.2 PRAVO NA IZVRŠENJE I ZAMENSKO IZVRŠENJE (ČLAN 46, 47 KUMPR) ................................................................... 52 6.3.3 RASKID UGOVORA ........................................................................................................................................ 54 6.3.4 UMANJENJE CENE ......................................................................................................................................... 55 6.3.5 NAKNADA ŠTETE .......................................................................................................................................... 56

6.4 VEŽBA 1 ........................................................................................................................................................... 56

6.5 REZIME ............................................................................................................................................................ 56

MODUL 7: ............................................................................................................................................................. 57

OBAVEZE KUPCA, PRELAZAK RIZIKA I PRAVNI LEKOVI PRODAVCE ....................................................................... 57

7.1 PREGLED ......................................................................................................................................................... 58

7.2 CILJEVI U UČENJU ........................................................................................................................................... 58

7.3 OBAVEZE KUPCA I PRENOS RIZIKA .................................................................................................................. 58

7.3.1 OSNOVNO .................................................................................................................................................. 58 7.3.2 PLAĆANJE ................................................................................................................................................... 58 7.3.3 RIZIK.......................................................................................................................................................... 59 7.3.4 PREUZIMANJE ISPORUKE ................................................................................................................................ 60

7.4 PRAVNI LEKOVI PRODAVCA ............................................................................................................................ 60

7.4.1 OSNOVNO .................................................................................................................................................. 60 7.4.2 PRAVO PRODAVCA DA ZAHTEVA IZVRŠENJE ........................................................................................................ 61 7.4.3 RASKID UGOVORA ........................................................................................................................................ 61

7.4.4 ODŠTETA ...................................................................................................................................................... 62

7.5 REZIME ............................................................................................................................................................ 63

BIBLIOGRAFIJA ...................................................................................................................................................... 64

USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu 1

MODUL 1:

Uvod i opšta pitanja KUMPR-a


1.1 Pregled

Ovaj modul bavi se osnovnim principima KUMPR-a, kao i njegovom istorijskom osnovom. Ovde se

dalje objašnjava struktura KUMPR-a, kao i važeći metod tumačenja shodno članu 7 KUMPR-a.

1.2 Ciljevi u učenju

Po završetku ovog modula, bićete u stanju da:

Objasnite istorijsku osnovu KUMPR-a

Iskažete prednosti i nedostatke KUMPR-a

Steknete ideju o tome kako rešavati konflikt zakona

Razumete strukturu KUMPR-a

1.3 Uvod

Uz prekogranični biznis često idu i nesigurnosti i nedostatak znanja o inostranim praksama u biznisu i

o inostranim zakonskim odredbama. Ove neprijatnosti proističu iz različitih ekonomskih, kulturnih i

jezičkih okruženja angažovanih poslovnih partnera i ti problemi narastu do značajne sume troškova

koje biznis trpi. Gde god postoji neka prekogranična transakcija, ispostavlja se pitanje koji je važeći

zakon koji uređuje ugovor i koji sud bi bio nadležan.

Na primer:

Nemački proizvođač nekog uređaja prodaje taj uređaj u Francuskoj. Koji zakon je važeći? Pored toga,

poklanja se pažnja i relevantnim odredbama iz EU i ostalim međunarodnim odredbama.

Prema zakonu koji uređuje ugovor, za taj slučaj može postojati više rešenja. Zato je od najveće

važnosti odrediti unapred koji je važeći zakon. Svaka jurisdikcija već ima takav zakon koji reguliše

prekogranične ugovore. Važeći se određuju u skladu sa sledećim prikazom:


1.4 KUMPR: Kratka istorija

Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe (skraćeno

KUMPR) jeste multilateralni ugovor koji uvodi jedinstven zakon za prodaju kojeg je do sada

ratifikovalo 83 država.

(http://www.uncitral.org/uncitral/en/uncitral_texts/sale_goods/1980KUMPR_status.html)Činioci

Konvencije su države, koje nose značajni deo svetske trgovine, što čini KUMPR jednim od

najuspešnijih jedinstvenih međunarodnih zakona. Poželjno je univerzalno usvajanje ove konvencije je

poželjno.

KUMPR omogućava ugovornim stranama da izbegnu izbor zakonskih pitanja, pošto KUMPR daje

materijalna pravila na koja se mogu oslanjati ugovorne strane, sudovi i arbitratori.

KUMPR je rezultat dugog procesa koji je započeo 1920-ih godina. Razvitak uniformnih zakona koji se

tiču prodaje najpre je započeo sa Međunarodnim institutom za unifikaciju privatnog zakonodavstva

(UNIDROIT) i Haškom Konferencijom o privatnom međunarodnom pravu, a potom Komisijom

Ujedinjenih nacija za međunarodno trgovinsko pravo (UNCITRAL).

Ugovor je potpisan u Beču 1980, stoga se ugovor ponegde naziva Bečkom konvencijom. KUMPR

je stupio na snagu januara 1988, za 11 država. Od tada taj broj stalno raste, što se može nazvati

pričom o uspehu unifikacije zakonodavstva. Najvažnije je to da je KUMPR našao široko polje

primene, jer je prihvaćen od „svakog geografskog regiona, svake faze ekonomskog razvoja i svih

većih zakonskih, socijalnih i ekonomskih sistema“. KUMPR nakon pristupanja države postaje deo

domaćeg zakonodavstva i zamenjuje bilo koje inače važeće zakone države ugovornice. Od svih

konvencija uniformnog zakonodavstva, KUMPR je opisan kao onaj koji ima ‘najveći uticaj na

zakonodavstvo u vezi sa prekograničnom trgovinom širom sveta’.

KUMPR je opisivan kao izvanredno zakonodavno dostignuće i ‘do sada najuspešniji’ međunarodni

•Utvrđivanje koji sud je nadležan

•Međunarodni sporazum, Zakon o međunarodnom građanskom procesu

•Utvrđivanje koji domaći materijalni zakon važi za dati spor.

•Konflikt zakona, privatno međunarodno pravo, međunarodno privatno pravo

•Primena utvrđenog važećeg materijalnog zakona


dokument u unificiranom zakonodavstvu u vezi sa trgovinom. Faktor koji čini KUMPR tako uspešnim

jeste, pre svega, njegova fleksibilnost. On omogućava državama ugovornicama da izaberu ili izdvoje

neke specifične članove. Veoma je bitno da je Konvencija fleksibilna da bi se ubedile države sa

različitim zakonodavnim tradicijama da se pridruže unifikaciji izvesnih delova zakona. Jedan broj

zemalja koje su potpisale KUMPR iskazao je rezerve prema opsegu konvencije, mada je velika većina

zemalja pristupila konvenciji bez ikakvih rezervi.


1.5 Struktura KUMPR-a

Struktura

KUMPR sadrži detaljna pravila primene. Ovo omogućava da se izbegne traženje u nacionalnom

privatnom međunarodnom zakonodavstvu važećeg materijalnog zakona. Zato je primena KUMPR-a

nezavisna od nadležnosti sudova. Ovo ilustruje sledeći prikaz.

Pored pravila primenjivosti, još je važnije da KUMPR takođe sadrži materijalno zakonodavstvo koje

se bavi prodajom pokretnih dobara. Ovo u praksi sprečava ponekad veoma tešku primenu inostranih

materijalnih zakona. Međutim, odredbe KUMPR-a nisu kompletne. Iako one sadrže najvažnije

odredbe koje uređuju ugovore o prodaji, još uvek postoje praznine koje treba popuniti važećim

domaćim zakonom. Ukoliko se pravilno primenjuje, KUMPR može predstavljati ogromno

pojednostavljenje međunarodnog poslovanja.

KUMPR je podeljen na četiri dela:

I. Prvi deo (Čl. 1-13 KUMPR) sadrži pravila o sferi njegove primene (Poglavlje I, čl. 1-6

KUMPR) i jedan broj opštih odredaba (Poglavlje II, čl. 7-13 KUMPR).

II. Drugi deo (čl. 14-24 KUMPR) bavi se formiranjem ugovora

III. Treći deo (čl. 25-88 KUMPR) je daleko najobuhvatniji deo Konvencije. Nazvan je „prodaja

robe“ i daje stvarni „zakon o prodaji“ ove konvencije. Dodatno je podeljen u pet poglavlja:

1. Poglavlje I (čl. 25-29 KUMPR) sadrži neke opšte odredbe koje mogu biti relevantne

kroz čitav zakon o prodaji, posebno definicija termina „fundamentalnog kršenja“,

koja će biti relevantna naročito kao preduslov za dostupnost nekih pravnih lekova,

uključujući i pravo da se izbegne ugovor (cf. Čl. 49, 64, 72 et seq. KUMPR)

1. Primena KUMPR-a? Određivanje u skladu sa pravilima primene (članovi 1-6 KUMPR-a)

2. Primena materijalnih odredaba KUMPR-a

3. Određivanje nadležnog suda


2. Poglavlje II (čl. 30-52 KUMPR) bavi se obavezama prodavca. Nakon opšteg pravila u

članu 30 KUMPR postavlja obaveze prodavca u širem smislu, Odeljak I (Čl. 31-34

KUMPR) bavi se usklađenošću robe i zahtevima trećih strana, i, na kraju, Odeljak III

(Čl. 31-34 KUMPR) sadrži suštinske elemente svakog zakona o trgovini, pravne

lekove za kupca ukoliko prodavac prekrši ugovor.

3. Poglavlje III (Čl. 53-65 KUMPR) ima sličnu strukturu: Član 53 KUMPR-a navodi

obaveze kupca u opštem smislu. Odeljak I (Čl. 54-59 KUMPR) bavi se obavezom da

se plati cena koštanja. Odeljak II (Čl. 60 KUMPR) ukratko se bavi obavezom da se

preuzme isporuka robe. Odeljak III (Čl. 61-64 KUMPR) uređuje pravne lekove za

prodavca ukoliko kupac prekrši ugovor.

1.6 Tumačenje Konvencije

Mora da se obrati pažnja na međunarodni karakter konvencije kada se pokušava tumačenje njenih

odredaba. Član 7 (1) KUMPR postavlja izvesne smernice za standard tumačenja. Opšti principi u

tumačenju jesu internacionalni karakter konvencije i potreba da se promoviše uniformnost u primeni.

Iz ovog stava mogu biti izvučene tri glavne smernice:

Internacionalni karakter

Ovo znači da Konvenciju treba tumačiti autonomno, samostalno, što opet znači bez

izvlačenja analogija i paralela sa domaćim zakonima, izrazi treba da su dati u smislu KUMPR-a,

što treba da bude bazirano na osnovnoj politici, strukturi i istoriji pregovaranja Konvencije.

Uniformnost (jednoobraznost)

Cilj bi bio da svaki sud ili arbitrator može da primenjuje KUMPR na identičan način.

Očigledno da je ovaj cilj prilično utopijski, međutim sudovi ipak mogu da uzmu u obzir

inostranu sudsku praksu i bar da pokušaju da se distanciraju u pitanjima vezanim za KUMPR

od savetovanja kroz domaću praksu i konsultovanja akademskih mišljenja o datom pitanju.

Poštovanje dobre vere

Prva teškoća sa kojom se susreće jeste naći odgovarajući standard dobre vere. Opet, domaći

koncepti dobre vere ne bi trebalo da budu preneti u Konvenciju. To može jedino biti

izvučeno iz sudske prakse, međunarodne prakse ili naučnih radova.

1.7 Prednosti i nedostaci KUMPR-a

Bez obzira na veliku popularnost među državama potpisnicama, Konvencija je takođe

podložna kritikama

Prve kritike su smatrale da KUMPR nije u stanju da se usaglasi o kodeksu koji ‘koncizno i

jasno navodi univerzalne principe zakona o trgovini’. Smernica za tumačenja (‘internacionalni

karakter’) samo pruža sudiji priliku da razvije ‘razna značenja’. KUMPR je bio opisivan kao

puka ‘varijanta maglovitih standarda i kompromisa koji ne izgledaju doslednim u odnosu na

trgovinske interese’.

To da je KUMPR ‘pisan čistim poslovnim jezikom’ omogućava sudiji da primenjuje

Konvenciju u brojnim situacijama. Taj ‘stil pisanja’ je jasan i sa jednostavnim izrazima koji su

rasterećeni komplikovanih dodatnih klauzula, i ‘generalno značenje’ može da se shvati

prilikom prvog čitanja.


Argumentacija da je uniformna primena KUMPR-a problematična zbog nevoljnosti sudova da

koriste usvojena rešenja je, u nekim slučajevima, na mestu. Međutim, postoje takođe sudovi

koji su bili izuzetno voljni da to čine.

Kontradiktorna jurisprudencija jeste još jedan nedostatak Konvencije. Međutim, izgleda da,

ukoliko ima mesta za kontradiktorne odluke, trebalo bi ih pojasniti kako bi sudije to mogle

da iskoriste. Ovo je posebno važno ukoliko se nastavi nevoljnost da se koristi inostrana

sudska praksa.

Oni koji podržavaju i zastupaju KUMPR su takođe zabrinuti zbog prirodne naklonosti sudija

da tumače KUMPR koristeći metode koje su poznate njima iz njihovih sopstvenih zemalja,

radije nego da pokušaju da primene generalne principe Konvencije ili pravila privatnog

međunarodnog prava. Da je ova briga na mestu, potvrdilo je istraživanje Savetničkog veća

KUMPR-a koje je reklo, u kontekstu tumačenja članova 38 i 39, da postoji tendencija među

sudovima da tumače članove u svetlu njihovih sopstvenih državnih zakona i neke države su se

‘mučile da primenjuju KUMPR na prikladan način’. U jednoj od brojnih kritika odluka

kanadskog suda da koristi lokalno zakonodavstvo za tumačenje KUMPR-a, jedan komentator

je rekao da je KUMPR zamišljen da ‘zameni postojeće domaće zakone i sudske prakse’ i

pokušaji da se razreše praznine ne treba da idu preko ‘pozivanja na odgovarajuće odredbe

[lokalnih] zakona o trgovini’.

Kritika u vezi sa verzijama KUMPR-a na mnogim jezicima tvrdi da je neizbežno da verzije ne

budu međusobno potpuno dosledne zbog grešaka u prevodu i nemogućnosti da se prevedu

‘suptilne nijanse’ svakog jezika. Ovaj argument, iako ima izvesnu težinu, ne izgleda kao nešto

što se odnosi samo na KUMPR, već je zajedničko za svaki i za sve sporazume koji postoje na

više jezika.

Konvencija je, kažu kritičari, nekompletna i ne postoji mehanizam za ažuriranje odredaba i

nema internacionalnog odbora koji bi razrešavao probleme sa tumačenjem. Na primer,

KUMPR ne uređuje važnost ugovora, niti uzima u razmatranje elektronske ugovore.

1.8 Rezime

U ovom modulu, vi ste razmatrali istoriju, osnove i strukturu KUMPR-a. Ovaj modul je takođe

pružio informacije o prednostima i nedostacima KUMPR-a.

U ovom modulu, naučili ste da:

Objasnite istorijsku osnovu KUMPR-a

Iskažete prednosti i nedostatke KUMPR-a

Steknete ideju o tome kako rešavati konflikt zakona

Razumete strukturu KUMPR-a


MODUL 2:

Primena KUMPR-a na Kosovu


2.1 Pregled

Ovaj modul preispituje primenu KUMPR-a na kosovske ugovore o međunarodnoj prodaji. Primena

KUMPR-a na ugovore ocenjivaće se u svetlu Bečke konvencije o sukcesiji država po pitanju

međunarodnih ugovora, Uredbe UNMIK-a (Uredba br. 2000/68 o ugovorima o prodaji robe) i

njenog usvajanja KUMPR-a. A modul će biti zaključen primedbama i primerima primene KUMPR-a u

praksi.

2.2 Ciljevi u pogledu učenja

Po završetku ovog modula, vi ćete biti u stanju da:

Razumete sistem državne sukcesije u pogledu međunarodnih ugovora

Iz datih primera izvedete zaključak o primenjivosti KUMPR-a na ugovore zaključene sa državom

potpisnicom i sa državom koja nije potpisnica.

2.3 Države potpisnice

Slika sa http://www.KUMPR.law.pace.edu/KUMPR/KUMPRintro.html


2.3 Status Konvencije UN o međunarodnoj prodaji robe iz 1980.

godine1

Država Napomena Potpis

Ratifikacija, Pristupanje(*),

Odobrenje(†), Usvajanje(‡) ili

Sukcesija(§) Stupanje na snagu

Bosna i

Hercegovina

12/01/1994(§) 06.03.92

Hrvatska (c )

08/06/1998(§) 08.10.91

Crna Gora

23/10/2006(§) 03.06.06

Srbija (l)

12/03/2001(§) 27.04.92

Slovenija

07/01/1994(§) 25.06.91

Bivša

Jugoslovenska

Republika

Makedonija

22/11/2006(§) 17.11.91

Trenutno ima 83 potpisnica KUMPR-a

(c) Sledeći Konvenciju, Hrvatska je odlučila, na osnovu Ustavne odluke o suverenitetu i nezavisnosti

Republike Hrvatske od 25. juna 1991. i Odluke hrvatskog parlamenta od 8. oktobra 1991, i

činjenicom da se teritorija Hrvatske izdvojila iz Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, da se

smatra potpisnicom Konvencije od 8. oktobra 1991, dana kada je Hrvatska prekinula sve ustavne i

zakonske veze sa SFRJ i kada je preuzela na sebe svoje međunarodne obaveze.

(l) Bivša Jugoslavija potpisala je i ratifikovala Konvenciju 11. aprila 1980, odnosno 27. marta 1985.

Dana 12. marta 2001, bivša Savezna Republika Jugoslavija dala je sledeću deklaraciju:

"Vlada Savezne Republike Jugoslavije, razmotrivši [Konvenciju], pristupa istoj i dužno prihvata da

izvršava odredbe koje su u njoj navedene, od 27. aprila 1992, datuma kada je Savezna Republika

Jugoslavija preuzela odgovornost za svoje međunarodne odnose."

1 Dostupno na http://www.uncitral.org/uncitral/en/uncitral_texts/sale_goods/1980KUMPR_status.html

Ova stranica se ažurira kad god je Sekretarijat UNCITRAL-a obavešten o promenama u statusu Konvencije.


2.4 KUMPR na Kosovu

2.4.1 Bečka konvencija o sukcesiji država u pogledu međunarodnih

ugovora

Da bi se razumeo koncept člana 34 Bečke konvencije o sukcesiji država u pogledu ugovora, moramo

najpre objasniti samu Konvenciju.

Član 6

Slučajevi sukcesije država pokriveni postojećom Konvencijom

Postojeća Konvencija primenjiva je samo na rezultate secesije koji su se odigrali u skladu

sa međunarodnim pravom i, posebno, principima međunarodnog prava otelotvorenim u Povelji

Ujedinjenih nacija.

Konvencija pravi razliku između takozvanih “novih nezavisnih država” i “slučajeva otcepljenja dela

države” (sve druge države). Ovo stoga da bi se novim nezavisnim državama dao “čist početak” (član

16 Konvencije), što znači da naročito nove nezavisne post – kolonijalne države ne nasleđuju

ugovorne obaveze kolonijalne države. Ovo, međutim, ne važi za “slučajeve otcepljenja dela države”,

gde važi član 34(1), stoga države ostaju obavezane svim ugovornim obavezama države od koje

su se odvojile.

Bivša Jugoslavija potpisala je i ratifikovala Konvenciju 6. februara 1979, odnosno 28. aprila 1980.

Takođe, učesnici Konvencije: “Bosna i Hercegovina” (22. jula 1993, sukcesijom), “Hrvatska” (22.

oktobar 1992, sukcesijom), ”bivša Jugoslavija”, “Slovenija” (6. jula 1992, sukcesijom), “Bivša

jugoslovenska republika Makedonija” (7. oktobra 1996, sukcesijom) i “Jugoslavija”.

Član 9

Jednostrana deklaracija od strane države sukcesora u pogledu ugovora države prethodnice

1. Obaveze ili prava prema važećim ugovorima u odnosu na teritoriju na dan sukcesije država ne

postaju obaveze ili prava države sukcesora ili drugih država potpisnica tih ugovora iz tog razloga

jer je činjenica da je država sukcesor izdala jednostranu deklaraciju kojom navodi

ostajanje na snazi ugovora koji se odnose na njenu teritoriju.

2. U takvom slučaju, efekat otcepljenja država na ugovore koji su na dan otcepljenja bili na snazi na

teritoriji koja je u pitanju, uređuje se postojećom Konvencijom.

Deo IV. Ujedinjenje i podela država

Član 34

Sukcesija država u slučajevima otcepljenja delova države

1. Kada se deo ili delovi države otcepe kako bi formirali jednu ili više država, bez obzira da li

prethodna matična država nastavlja da postoji ili ne:


(a) svaki ugovor koji je na snazi na dan otcepljenja tih država, a koji se odnosio na

celu teritoriju matične države, nastavlja da važi za svaku novu državu koja je tim putem

formirana;

(b) svaki ugovor koji je na snazi na dan otcepljenja država, a koji važi samo za deo teritorije

matične države koji je postao država sukcesor, ostaje da važi samo za tu novonastalu državu.

2. Stav 1 ne važi u slučajevima:

(a) ako se odnosne države dogovore drugačije; ili

(b) ako iz ugovora proizilazi ili je na drugi način utvrđeno da bi primena ugovora u odnosu na

državu sukcesora bila neuklopiva sa ciljem i svrhom ugovora, ili bi radikalno izmenila uslove za svoje

funkcionisanje.

2.4.2 Nasleđe Kosova u odnosu na KUMPR shodno Bečkoj Konvenciji o

sukcesiji država u pogledu međunarodnih ugovora

Bivša Jugoslavija, kao ugovorna članica KUMPR-a, potpisala je i ratifikovala Konvenciju 11. aprila

1980, odnosno 27. marta 1980. Dana 12. marta 2001, bivša Savezna Republika Jugoslavija proglasila je

da Savezna Republika Jugoslavija pristupa konvenciji i potpuno prihvata da izvršava i sprovodi

odredbe koje su u njoj sadržane, i to od 27. aprila 1992, datuma kada je Savezna Republika Jugoslavija

preuzela odgovornosti za svoje međunarodne odnose.

Kao što možemo videti iz gornjeg prikaza, sve države bivše Jugoslavije pristupile su Konvenciji.

Kosovo, kao najnovija država, još uvek je pod znakom pitanja. Pošto Kosovo još uvek nije izvršilo

nasleđivanje Konvencije, važna pitanja ostaju bez odgovora. Da li se kosovska strana u ugovorima

smatra da proizilazi iz potpisnica KUMPR-a u smislu člana 1(1)(a) KUMPR-a? I, da li za kosovske

zakone treba da se smatra da obuhvataju KUMPR ako pravila međunarodnog privatnog prava dovode

do njene primene shodno članu 1(1)(b) KUMPR-a, kada je odnosni ugovor zaključen u sadašnjem

periodu?

Pošto je Srbija država potpisnica KUMPR-a, to je bio slučaj i sa teritorijom Kosova. Da li je član 34

Bečke Konvenciji o sukcesiji država iz 1978. godine primenjiv u ovom slučaju? Član 34 kaže da u

slučaju raspada države, postoji automatsko nastavljanje važenja multilateralnih ugovora na teritoriji

novonastale države, koje je potpisala matična država.

Praksa primanja k znanju od strane država sukcesora i prihvatanja od strane potpisnika može biti

tumačena kao način razjašnjavanja situacije, a ne kao argument protiv, da primanje k znanju znači

pridržavanje države Konvenciji. Stoga bi status države potpisnice bio ustanovljen ipso facto, od

datuma kada je država proglasila nezavisnost. Primanje k znanju od strane države može biti smatrano

za čistu formalnost.

Član 100 KUMPR-a je, međutim, u konfliktu jedino sa konstitutivnom prirodom prijema k znanju

(notifikacije). Ovo postaje očigledno kada je državni zakon izabran da bude zakon koji se primenjuje

na ugovor. Kada ugovorne strane sada izaberu kosovski zakon, one verovatno nemaju nameru da

budu obavezane KUMPR-om, pošto to nije bio deo kosovskog zakonodavstva u vreme zaključenja

ugovora. Ovde se u njihovom ugovoru primenjuje član 100(2) KUMPR-a, koji štiti ugovorne strane


od naknadnog uključivanja KUMPR-a u nacionalno zakonodavstvo. Bez ove odredbe postojala bi

neravnoteža između strana koje zaključe ugovor nakon što KUMPR stupi na snagu, jer se može

obezvrediti primena KUMPR-a shodno članu 6, dok strane koje su zaključile ugovor pre uključivanja

KUMPR-a u zakonodavstvo nemaju takav izbor. Stoga, uz dužno poštovanje zakonske izvesnosti,

ugovor koji je zaključen sa izborom da kosovski zakon bude važeći za ugovor ne podrazumeva

KUMPR.

Član 100 KUMPR

(1) Ova konvencija se primenjuje na zaključenje ugovora samo kad je predlog za zaključenje ugovora

učinjen na dan ili posle dana stupanja na snagu ove konvencije u odnosu na države ugovornice o

kojima je reč u tački (1) stava 1. člana 1. ili državu ugovornicu o kojoj je reč u tački (b) stava 1. člana

1.

(2) Ova konvencija primenjuje se samo na ugovore zaključene na dan ili posle dana stupanja na snagu

Konvencije u odnosu na države ugovornice o kojima je reč u tački (a) stava 1. člana 1. ili države

ugovornice o kojoj je reč u tački (b) stava 1. člana 1.

Međutim, Uredba UNMIK-a (Uredba 2000/68 o ugovorima o prodaji robe) jednostrano je

usvojila KUMPR (Kosovo je prethodno, zbog svog statusa kao administrativne uprave UN, deo

KUMPR-a). Taj status je kasnije izgubljen, zbog proglašenja nezavisnosti bez punog priznanja od

strane organa UN-a. Tehnički govoreći, KUMPR se već primenjuje na Kosovu, ne samo za

međunarodnu trgovinu, već takođe i za domaću trgovinu, i tumačenje ovog zakona nije bilo

zadovoljavajuće.


ZAKON BR. 04/Z-077

O OBLIGACIONIM ODNOSIMA

O Član 1058

Prestanak važenja i primena drugih zakona

1. Danom stupanja na snagu ovog zakona odredbe Uredbe UNMIK-a br.2000/68, za ugovore o

prodaji robe, prestaju da postoje.

2. U smislu ovog zakona, a u skladu sa članom 145. Ustava Republike Kosova, primenjivi zakon

za ugovore o međunarodnoj prodaji roba je Konvencija Ujedinjenih Nacija o ugovorima o

međunarodnoj prodaji roba.

3. Danom stupanja na snagu ovog zakona odredbe Zakona o obligacionim odnosima (Službeni

list SFRJ, br 29/78., 39/85, 57/89) prestaje da postoje, osim sledećih odredaba: Glava XXXI,

članovi 1035 do 1046, Glava XXXII članovi 1047 do 1051, Glava XXXIII, članovi 1052 do

1060; Glava XXXIV, članovi 1061 do 1064; Glava XXXV članovi 1065 do 1068, Glava XXXVI

članovi 1069 do 1071; Glava XXXVII, članovi 1072 do 1082, Glava XXXVIII, članovi 1083 do

1087, Glava XXXIX, član 1088, koji će se shodno primenjivati, osim ako nacionalno

zakonodavstvo ne donese zakone, odnosno podzakonske akte koji uređuju iste.

4. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važe odredbe prethodnih zakona koji su

regulisali ovu materiju, osim ako je zakonom predviđeno drugačije.

2.4.3 Primena KUMPR-a na Kosovu

Kada Bečka Konvencija o sukcesiji država po članu 100 KUMPR-a ne bi važila, to bi stvorilo situaciju

da KUMPR važi za ugovore pre proglašenja nezavisnosti Kosova i po Uredbi UNMIK-a 2000/68 o

ugovorima za prodaju robe. Ugovori zaključeni po zakonu koji obuhvata KUMPR bi i dalje bili

razrešavani po pravilima KUMPR-a. Takođe, ugovori zaključeni sa državama potpisnicama KUMPR-a

bi pod odgovarajućim okolnostima ocenjenim u Modulu 3 mogli voditi primeni KUMPR-a na Kosovu.


Iz makedonskog primera možemo izvući stavove o primenjivosti u slučajevima konflikata

Primer

U slučaju Makedonije (Makedoniji je trebalo 15 godina od dana proglašenja svoje nezavisnosti do

podnošenja notifikacije o pristupanju KUMPR-u) arbitrator je u 2 slučaja pre formalne notifikacije

izjavio, nakon objašnjavanja razloga za primenu KUMPR-a "Pošto je prodavac srpska kompanija, važeći

zakon treba da bude zakon Srbije, tj. Zakon o ugovorima i šteti. Međutim, pošto obe države u kojima

ugovorne strane imaju poslovna sedišta pripadaju teritoriji bivše SFRJ, i pošto je SFRJ

potpisnica Konvencije UNCITRAL o ugovorima o međunarodnoj prodaji robe, a predmetni

ugovor jeste ugovor o međunarodnoj prodaji robe, arbitrator smatra da je Bečka

(UNCITRAL) Konvencija takođe važeća iz razloga automatskog nasleđivanja u vezi sa

multilateralnim ugovorima."

Odluka Nos. T-14/04 i T-15/04 od 21. februara 2005.

Primer nakon što je Makedonija podnela notifikaciju o sukcesiji i bila navedena na listi na Internet

stranici UNCITRAL-a kao država potpisnica KUMPR-a.

Primer

U sporu između srpskog prodavca i makedonskog kupca, KUMPR je primenjivan kao deo srpskog

zakonodavstva na osnovu analize konflikata među zakonima (COL). Samostalni arbitrator je izričito

naveo u obiter dictum-u da je analiza primene KUMPR-a na osnovu člana 1(1)(a) imala namerni

propust, iako je Makedonija bila članica Konvencije u vreme donošenja odluke, pošto to nije bio

slučaj u momentu zaključivanja ugovora.

Odluka br. T-23/06 od 15. septembra 2008.

Primer

Suprotna mišljenja iskazana u vezi sa gornjim primerom:

Došlo se do suprotnih zaključaka u odluci gde je KUMPR primenjivan na osnovu člana 1(1)(a) pošto

se sedišta obeju ugovornih strana smatraju potpisnicama KUMPR-a, uprkos činjenici da je odnosni

ugovor zaključen pre makedonskog podnošenja notifikacije o nasleđivanju KUMPR. Ovo

protivreči članu 100(2) KUMPR-a.

Odluka br. T-8/07 od 9. maja 2008.

Odluka br. T-1/08 od 17. novembra 2008.


2.5 Rezime

Ovaj modul preispituje primenu KUMPR-a na kosovske ugovore o međunarodnoj prodaji. Primena

KUMPR-a na ugovore ocenjivaće se u svetlu Bečke Konvencije o sukcesiji država u pogledu

međunarodnih ugovora, UNMIK-a (Uredba 2000/68 o ugovorima za prodaju robe) i njegovog

usvajanja KUMPR-a. A modul će biti zaključen primedbama i primerima primene KUMPR-a u praksi.

Po završavanju ovog modula, vi ćete biti u stanju da:

Razumete sistem državne sukcesije po pitanju međunarodnih ugovora

Izvlačite pouke iz primera o primeni KUMPR-a na ugovore zaključene sa državom potpisnicom i

sa državom koja nije potpisnica.


MODUL 3:

Opseg i primena KUMPR-a


3.1 Pregled

Ovaj model posebno ocrtava opseg primene KUMPR-a, kao i pravila u vezi sa opsegom primene.

Steći ćete saznanja o ugovorima koje uređuje KUMPR, neophodnosti međunarodnog karaktera, kao i

o vezi sa ugovornom državom. Razumećete vremenski opseg KUMPR-a i bićete u stanju da zaključite

ugovor opredelivši se – u okviru ili izvan KUMPR-a.


Nakon završetka ovog modula, vi ćete biti u stanju da:

Razumete opseg primene KUMPR-a;

Tumačite situacije/ugovore prema primenjivosti KUMPR-a.

3.3 Utvrđivanje primenjivosti

Primenjivost KUMPR na određene ugovore određena je njegovim sopstvenim pravilima utvrđenim u

članovima 1 do 6 KUMPR-a. Za utvrđivanje primenjivosti važno je uzeti u obzir različite elemente

ugovora. Važni elementi za utvrđivanje jesu stranke, njihova veza sa državom potpisnicom

KUMPR-a, kao i sama transakcija. Kada članovi 1 do 6 koji uređuju utvrđivanje primenjivosti

ostave prazan prostor ili ostavljaju izbor pri tumačenju zakona, mogu se za utvrđivanje primenjivosti

uzeti pravila.

Pored uređenja pravila primenjivosti, članovi 1 do 6 takođe ograničavaju opseg KUMPR-a. Pošto

unifikacija prema KUMPR-u ne pruža potpunu unifikaciju zakona o prodajama, ona se može

posmatrati samo kao delimična, ona koja se tiče prodajnih ugovora i njihovog učinka. Ovo za rezultat

ima situaciju da je domaći zakon važeći zajedno sa KUMPR-om. Stoga se savetuje da se ugovoru

navede ne samo primenjivost KUMPR-a, već i domaći zakon koji uređuje ugovore.

Da bi se utvrdila primenjivost KUMPR-a prema članovima 1 do 6 u datim situacijama pratite sledeći

prikaz:


3.4 Ugovor o prodaji robe

Roba

Čl. 1 KUMPR utvrđuje da KUMPR važi za „ugovore o prodaji robe“. Nije bitno da li je ugovor

građanske ili komercijalne prirode (Čl. 1(3)). Prema tumačenjima pravnih profesora (za detalje

pogledajte Schlechtriem/Schwenzer, Komentar o Konvenciji o međunarodnoj prodaji robe, 3. izdanje,

2010) roba su pokretne, opipljive stvari. Izraz roba podložan je široj interpretaciji od toga da

pokriva sve stvari – bilo nove ili korišćene – što predstavlja predmet komercijalnih ugovora o

prodaji, kao i one koje sastavljači Konvencije nisu mogli predvideti. Neke stavke su izričito isključene

iz opsega primenjivosti konvencije (videti čl. 2(d)-(f)). Stavke koje su extra commercium ili je njihova

trgovina na drugi način ograničena, one jesu roba u smislu čl. 1. Što se tiče softvera(kompjuterskih

programa), on takođe može biti predmet KUMPR-a, ukoliko je za stalno prenet drugoj strani u

svakom pogledu osim autorskog prava i ograničenja njegove upotrebe od trećih strana, i ako postaje

vlasništvo druge stranke. Međutim, transfer tehnološkog znanja („know-how“) koji nije obavljen

putem fizičkog medija ne potpada pod KUMPR, jer nije povezan sa opisom pojma robe. Za

dokumentarne prodaje KUMPR takođe važi. Ovo nije slučaj sa prodajama čitavih poslovnih

poduhvata, oni ne potpadaju pod KUMPR. Ovo je bez sumnje tačno za deonice, partnerske interese,

pošto oni predstavljaju prava, međutim moglo bi biti drugačije u slučaju poslova sa imovinom

(aktivom) firme. Onda bi nabavka ovih stavki mogla da bude stvarni predmet kupovine od strane

kupca. Generalno govoreći, KUMPR će biti onemogućen čak i u slučaju posla sa aktivom firme, pošto

stvarna imovina i/ili prava obično čine veći deo predmeta prodaje. Štaviše, dobra volja, ugled i druge

neopipljive stavke kao što su patenti, autorska prava itd. će takođe igrati važnu ulogu. Čista prodaja

prava nije pokrivena KUMPR-om. Međutim, kao što jasno kažu čl. 41, 42, da stavke koje sadrže

Da li je ovo međunarodna prodaja? Da li KUMPR važi po članu 1(1)(a)-(b)?

Da li se transakcija smatra prodajom robe shodno članovima 1-3?

Da li su ugovorne stranke iskazale svoju slobodu ugovaranja shodno članu 6?

Da li je materija (predmet) koja je u pitanju uređena Konvencijom (Čl.4-5)?

Ako je materija uređena, da li je uređena, ali-ne-i-sređena, shodno članu 7(2)?


intelektualna vlasnička prava nisu u poziciji da to utiče na njihov karakter kao robe. Zahtevi, licence,

patenti, autorska prava itd. nisu roba u smislu čl. 1.

Ugovor o prodaji

KUMPR ne definiše izraz „Ugovor o prodaji“. „Ugovor o prodaji“ u smislu KUMPR-a jesu recipročni

ugovori usmereni ka razmeni robe za cenu. Sledeći ovu definiciju, može se zaključiti da član 1(1)

obuhvata većinu vrsta prodaja. U KUMPR-u su nabrojani izvesni tipovi ugovora, gde bi klasifikacija

mogla da stvori poteškoće. Izričito navedeni u konvenciji jesu prevoz robe (čl. 31(a), 67), prodaja

putem uzorka ili modela (čl. 35(2)(c)) ili u skladu sa specifikacijama koje je načinio kupac (čl. 65), i

ugovori u ratama (čl. 73). Obuhvaćeni konvencijom, ali ne i izričito navedeni, jesu prodaje pod

uslovom, uključujući zadržavanje naziva ili vremenskih ograničenja, kao i ugovori koji obezbeđuju

direktnu isporuku robe klijentu kupca. KUMPR takođe važi za ugovore koji sadrže preventivne opcije

ili prava povratne kupovine, prodaje nazad prodavcu, kontra-nabavke i poravnanja. U čl. 3 može se

pronaći posebna odredba za robu koju treba napraviti, proizvesti. Iako koncept bartera podseća na

ugovore o prodaji, on nije obuhvaćen opsegom konvencije. U slučaju ugovora o prodaji sa

specijalnim finansijskim aranžmanima, generalno pravilo je analogno članu 3(2) KUMPR, težina

nabavnog dela u određenom slučaju je odlučujući kriterijum. Distributerstvo, dilerstvo, agencija ili

franšiza, isključeni su iz opsega KUMPR-a. Modifikacija, izbegavanje ili izmena prvobitnih ugovora o

prodaji potpadaju pod pravila KUMPR-a (čl. 29).

3.5 Internacionalni karakter (čl. 1(1) KUMPR)

Da bi se ispunio zahtev za internacionalni karakter iz čl. 1 KUMPR-a, ugovorne stranke moraju da

imaju sedišta svojih biznisa u različitim državama, i ovaj uslov je zajednički za oba pod-stava. (sl. a i sl.

b). KUMPR se ne osvrće na mesto zaključenja ugovora niti na mesto izvršenja ugovora, već

jednostavno gleda na sedište biznisa. Teret dokazivanja je na leđima stranke koja tvrdi primenjivost

KUMPR-a.

3.6 Veza sa državom potpisnicom

Uslov iz čl. 1 KUMPR-a utvrđuje da ugovor mora da ima neku vezu sa bar jednom od zemalja

potpisnica KUMPR-a. Član 1 KUMPR-a sadrži dva pravila za primenu KUMPR-a. Pravilo u članu 1(1)

sl.(a) je najvažnije. Kad god jedna firma koja je locirana u datoj zemlji potpisnici prodaje robu drugoj

firmi koja ima svoje odgovarajuće sedište u drugoj zemlji KUMPR-a, Konvencija se „automatski“

primenjuje, jer dotična prodaja se tiče ugovora između stranaka čija su sedišta poslovanja u različitim

zemljama potpisnicama.

Primer

Dve strane sa sedištima u Francuskoj zaključe ugovor o prodaji za transport robe iz Kine u Španiju, u

tom slučaju KUMPR ne važi.


Primer

Ako stranka sa sedištem poslovanja u Kini zaključi ugovor sa strankom čije je sedište u Španiji radi

transporta robe od Pariza do Bordoa, ispunjen je uslov internacionalnosti za KUMPR.

Primer

Važenje KUMPR-a nije pogođeno ako dva nemačka građanina zaključe ugovor u Hamburgu o izvesnoj

količini alkoholnog pića, koje treba odmah da se isporuči od prodavca kupcu, sve dok su sedišta

njihovih firmi u različitim zemljama.

Kada je data prodaja „međunarodna“, sudovi većine zemalja potpisnica nisu obavezni da samo

primenjuju Konvenciju kada su ispunjeni uslovi utvrđeni u čl. 1(1) sl. a, već i sl. b može pokrenuti

primenu KUMPR-a, čak i ako samo jedna strana ima sedište u zemlji potpisnici KUMPR-a. Primena

pod slovom b je malo komplikovanija, jer vodi primeni KUMPR-a preko pravila privatnog

međunarodnog prava foruma. KUMPR važi kada ta pravila vode sprovođenju zakona zemlje

potpisnice.

Primer

O sporu između dve ugovorne strane (nemački prodavac i britanski kupac) odlučivaće se u

(međunarodno nadležnom) nemačkom sudu shodno pravilu međunarodnog privatnog prava o

„najbližim vezama“ koje uređuje nemački zakon. Stoga će kao deo nemačkog zakonodavstva KUMPR

važiti za ugovor, kada se ispune kriterijumi za primenu KUMPR-a. Iz istog razloga KUMPR bi se

primenjivao ako bi međunarodno nadležni britanski sud primenjivao nemačke zakone, zbog pravila o

konfliktu zakona.

Međutim, zbog deklaracije, rezervisanosti koje su dale neke od zemalja potpisnica (npr Kina, SAD)

shodno članu 95 sudovi u tim zemljama nisu obavezani pravilom u pod-stavu (b) člana 1(1).

Primer

Ugovor sa ugovornim stranama (britanski kupac, Britanija nije zemlja potpisnica KUMPR-a, i kupac

Amerikanac. Međunarodno nadležan sud iz SAD i primena materijalnih zakona SAD, zbog deklaracije

SAD o članu 95. To znači da će KUMPR biti primenjivan samo u slučaju da su obe zemlje sedišta

biznisa potpisnice KUMPR-a, i ne primenjuje se ako samo jedan zakon o međunarodnom privatnom

pravu vodi primeni KUMPR-a, ako obe strane nisu potpisnice konvencije.

Kao što je gore viđeno, ovaj slučaj bi vodio primeni KUMPR-a u slučaju britanskog kupca i nemačkog

prodavca.


Da bi konvencija važila, prekogranični element mora biti vidljiv obema ugovornim stranama, bilo iz

ugovora, bilo iz međusobnih aktivnosti, ili iz informacije koja je izneta tokom pregovaranja između

dveju strana (čl. 1(2) KUMPR).

Primer

Ako austrijska kompanija sa ogrankom u Austriji kupuje nešto od austrijskog agenta švajcarske

kompanije (koja nema ogranak u Austriji), onda austrijska kompanija mora da bude svesna da je agent

delao u ime švajcarske kompanije i/ili da švajcarska kompanija ima najbliže veze sa ugovorom i

njegovim izvršenjem, da bi se primenjivao KUMPR shodno članu 10(a) KUMPR. Ako agent nije

obznanio da je delovao u ime švajcarske kompanije i ako nije očigledno da ugovor ima bliske veze sa

švajcarskom kompanijom (bilo kroz prethodna poslovanja, pregovore, ili iz ugovora ili njegovog

izvršenja), onda KUMPR ne važi. Umesto toga, primenjuje se austrijski zakon.

3.7 Vremenski opseg primene

Čl. 100 KUMPR-a uređuje vremenski opseg Konvencije. Ova odredba pravi razliku između pravila o

formiranju ugovora i ostalih pravila konvencije.

Čl. 100(1) „Ova konvencija se primenjuje na zaključenje ugovora samo kad je predlog za zaključenje

ugovora učinjen na dan ili posle dana stupanja na snagu ove konvencije u odnosu na države

ugovornice o kojima je reč u tački (1) stava 1. člana 1. ili državu ugovornicu o kojoj je reč u tački (b) stava 1. člana 1.

(2) Ova konvencija primenjuje se samo na ugovore zaključene na dan ili posle dana stupanja na snagu

Konvencije u odnosu na države ugovornice o kojima je reč u tački (a) stava 1. člana 1. ili države ugovornice o kojoj je reč u tački (b) stava 1. člana 1.“

3.8 Autonomija stranke

Važenje KUMPR-a podleže principu autonomije stranaka. Prema članu 6 KUMPR-a stranke mogu

isključiti primenu KUMPR-a ili prema čl. 12 KUMPR-a da umanje ili menjaju efekte bilo koje od

njegovih odredaba. Ova odredba sadrži 2 različita mehanizma: prvi je kompletno isključivanje

primene konvencije, a drugi je umanjenje (derogacija) specifičnih odredaba konvencije.

U slučaju da se izabere prihvatanje KUMPR-a ako kriterijumi za primenu nisu ispunjeni (na primer

dve države koje nisu potpisnice), da li ugovorne strane mogu da izaberu primenu, treba razlikovati

dve situacije: Prvo, kada su stranke izabrale zakon države potpisnice precizan tretman može zavisiti

od toga gde je sedište foruma (videti poglavlje o vezi sa državom potpisnicom), ali u većini slučajeva

KUMPR će se primenjivati kao deo izabranog zakona države potpisnice. U drugoj situaciji stranke su

izabrale KUMPR kao važeći zakon. Ovde i dalje ostaje pitanje da li stranke mogu izabrati

međunarodni pravni instrument „sam po sebi“, ne kao deo zakonodavstva države, koje pokreće ovaj

instrument. Efekat ovakvog izbora bilo bi to da će odredbe KUMPR-a biti uključene u njihov ugovor.

Pravila KUMPR-a zato neće biti uključene kao važeći zakon, već kao jednostavne ugovorne klauzule.


KUMPR

"isključenje" Ovaj sporazum uređivaće zakoni [...] zemlje. Primena Konvencije UN o međunarodnoj prodaji robe od 11. aprila 1980 biće isključena.

"uključenje" Vladajući zakon Nemački materijalni zakon će važiti za sporazum, uključujući i Konvenciju UN o međunarodnoj prodaji robe od 11. aprila 1980 ili Prava i obaveze stranaka u ovom sporazumu uređuje Konvencija UN o međunarodnoj prodaji robe od 11. aprila 1980 ili Ugovor uređuje Konvencija UN o međunarodnoj prodaji robe od 11. aprila 1980, ili, u meri u kojoj Konvencija ne uređuje prava i obaveze stranaka, važiće materijalni zakoni države [...].


KUMPR ne važi; Nacionalni zakon

koji nije unificiran se primenjuje.

Neophodno je ispitivaje ostalih

uslova za primenu. Čl.

1(1)sl. a

Da

•Da li je to ugovor o prodaji?

•Da li je to roba u značenju iz Konvencije. Pokretni, opipljivi predmet?

Da

•Da li ugovorne stranke imaju sedišta svog biznisa u različitim zemljama potpisnicama? Čl. 1(1)

Da

•Da li su obe zemlje potpisnice KUMPR-a? Čl. 1(1)sl. a

•1) Da li je primena Konvencije isključena (čl. 12) ili partije umanjuju bilo koju odredbu ili dejstvo Konvencije? 2) Konvencija se ne primenjuje shodno članu 2?

NAPOMENA

•KUMPR se primenjuje nacionalni zakon uređuje praznine

3.9 Rezime: Da li se KUMPR primenjuje?

Ne

Ne

Ne

Da

Ne

Da

Ne


3.10 Rezime

Kroz ovaj modul vi ste preispitali opseg primene Konvencije. Upoznali ste se sa bližim ocenjivanjem

ugovora o prodaji robe i sa time na koje ugovore se KUMPR primenjuje. Zatim, zašto je

internacionalni karakter neophodan da postoji U KUMPR-u, kao i veza sa državom potpisnicom.

Dalje, pogledali smo vremenski opseg primene, kao i autonomiju ugovornih strana.

U ovom modulu vi ste naučili da:

Razumete opseg primene KUMPR-a;

Tumačite i ocenjujete situacije/ugovore po pitanju toga da li je KUMPR primenjiv;


MODUL 4:

Zaključenje ugovora


4.1 Pregled

Ovaj modul bavi se zaključenjem ugovora prema KUMPR-u. On razrađuje pitanja šta mora da sadrži

ponuda, namera da se prihvati obaveza, da mora da bude dovoljno određena, ponuda mora da bude

delotvorna i ne sme da bude prekinuta. Dalje, razradićemo prihvatanje koje odražava ponudu.

Takođe su obuhvaćeni neki grafikoni koji pokazuju ponudu i prihvatanje, sa i bez standardnih

obrazaca.


Po završetku ovog modula, vićete biti u stanju da:

Razumete koji su neophodni preduslovi za ponudu prema KUMPR-u

Razumete koji su neophodni preduslovi za prihvatanje prema KUMPR-u

Bliže objasnite grafički prikaz zaključenja ugovora

4.3 Model ponude i prihvatanja

Deo II KUMPR-a bavi se odredbama u vezi sa „Zaključenjem ugovora“, pravilima koja se odnose na

ponudu, prihvatanje, i slično.

Ponuda i prihvatanje su dva suštinska elementa u procesu zaključenja ugovora. Da bi se prodala ili

kupila roba na međunarodnom tržištu, data ponuda mora da sadrži izvestan minimum ispunjenih

uslova iz Konvencije.

4.4 Ponuda

Prva rečenica u članu 14(1) postavlja glavne uslove za ponudu da bi ispunila minimum standarda. Kao

generalno pravilo, ponuda mora biti upućena jednom ili više konkretnih lica, ponuda mora biti

dovoljno određena, i mora iskazivati nameru davaoca ponude da prihvati obaveze.

4.4.1 Namera da se prihvati obaveza

Namera da se prihvati obaveza definisana je voljom davaoca ponude da prihvati obaveze u slučaju

njenog prihvatanja. Korišćenje fraza kao što su „Naručujemo za hitnu isporuku“ i „nudimo na

prodaju“ pokazuju nameru da se prihvati obaveza, dok izraz „bez obaveze“ jasno ukazuje na

suprotno. Prema članu 8 ove izjave treba da budu tumačene u okviru svog konteksta. Kao što je to

slučaj u mnogim pravnim sistemima, Konvencija povlači razliku između ponude i komunikacije sa

namerom da se primalac samo pozove da iznese ponudu (poziv ad offerendum”).

Član 14(2) bavi se ponudom koja nije napravljena za „jedno ili više lica“. On kazuje da se smatra da je

to samo poziv da se daju ponude, ukoliko nije jasno naznačeno suprotno. Kao što ne može da se

izvuče generalni zaključak da će ponuda koja je data jednom ili više konkretnih lica uvek biti tretirana

kao ponuda, tako ni predlog ne može, prema članu 14(2) nikada biti ponuda. Jasno je da je ovo

predmet tumačenja shodno članu 8.


4.4.2 Ponuda koja je dovoljno određena

Druga rečenica u članu 14(1) definiše predlog kao „dovoljno određen“ ako on:

a) Označava robu

b) Izričito ili implicitno određuje cenu

Ovo znači da suštinski izrazi budućeg sporazuma (“essentialia negotii”) moraju biti sadržani u

ponudiočevom predlogu. Ovo je od velike je važnosti da bi ponuda, kada bude prihvaćena i kada

ugovor bude u stanju da bude sproveden, zaživela.

Potrebni stepen preciziranja će zavisiti od vrste robe koja je predmet ugovora. Zato, ako je na

raspolaganju širi spektar proizvoda (razlike u kvalitetu), ponuda će morati da bude preciznija, mada

ne postoji opšti uslov da kvalitet robe mora biti naznačen.

Primer

Narudžbenica koja utvrđuje određeni kompjuterski program (standardni softver tipa –X) i

nadoknada koju je potrebno platiti ispuniće uslove.

Primer

Narudžbina za krzno od činčile „srednjeg ili boljeg kvaliteta“ po ceni između 35 i 65 nemačkih

Maraka jeste dovoljno određena.

Primer

Ugovor za buduće snabdevanje „komercijalnih količina“ hemijskog sastojka je bio dovoljno određen

prema članu 14, smatrao je američki sud u fleksibilnoj odluci.

Ukoliko predlog ne ispunjava minimum stndarda određenosti po članu 14(1), onda on ne može biti

okvalifikovan kao ponuda po KUMPR-u, niti može da se okvalifikuje kao kontra – ponuda po članu

19(1). Međutim, ako komunikacija izgleda da ne može da ispuni zahtevane uslove, običaji i upotreba

mogu poslužiti za ispunjenje uslova. Tako da, kada određivanje “essentialia negotii” treba da se obavi

implicitno, uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja, uključujući pregovore, bilo koju praksu koju su

ugovorne strane međusobno uspostavile, upotreba, kao i bilo kakvo kasnije delovanje stranaka

(članovi 8, 9 KUMPR).

Primer

U mađarskom slučaju, naizgled nepovezana i nebulozna usmena komunikacija od strane nemačkog

partnera smatrana je za dovoljno određenu po članu 14(1), po tome što su kvalitet, količina i cena

robe implicitno bili određeni prethodnim poslovanjima između ovih dveju stranaka u skladu sa

članom 9(1). U više prilika prodavac je isporučivao robu koju je naručio kupac koji je redovno i bez

prigovora plaćao cenu koštanja nakon isporuke.


Primer

Predlog za „pun kamion jaja“ smatrao se dopuštenim zbog običaja među strankama partnerima.

U slučaju određenosti ponude po drugoj rečenici u članu 14(1), predlog može biti dovoljno određen

bez obzira na to što cena, roba i količina nisu ni izričito, niti implicitno utvrđeni, ukoliko je sačinjena

odredba za njihovo utvrđivanje. Onda je to utvrdivo (odredivo).

Primer

Kupac je dao narudžbinu za 50 vidžeta opisanih i sa cenama po jedinici robe u katalogu, cena

narudžbine je dovoljno odrediva.

Jedini preostali problem je termin „otvorene cene“. Domaći zakoni variraju po pitanju da li stranke

mogu zaključiti ugovor bez konačnog dogovora ili utvrđivanja cene. Prema članu 14(1) KUMPR-a,

ponuda je dovoljno određena ukoliko ona izričito ili implicitno utvrđuje ili daje odredbu za

određivanje kvaliteta i cene. Naučnici iz ove oblasti su po ovom pitanju zaključili e contrario od ove

odredbe, da predlog koji ne utvrđuje niti daje posebnu odredbu za određivanje cene, nije dovoljno

određen, i stoga ne može biti smatran ponudom. Suprotno gledište je da je problem rešen članom

55, koji pruža uobičajeno pozivanje na pravilo da se eka cena generalno naplaćuje u slučajevima „kada

je ugovor validno zaključen, ali nije niti izričito niti implicitno utvrdio cenu, niti napravio posebnu

odredbu za utvrđivanje cene“. Pošto član 55 KUMPR-a pruža metod za rešavanje ovog problema i

prevazilaženje jaza u barem nekim od ugovora po KUMPR-u, ova odredba negira mišljenje da

odsustvo termina cene onemogućava da ponuda bude dovoljno određena.

Za nalaženje rešenja u ovom slučaju sudovi i arbitratori bi trebalo da najpre pokušaju da raspoznaju

istinske namere ugovornih strana, ne samo zato što je to najvažniji princip člana 14, već takođe i zato

što član 6 dozvoljava strankama da odstupe od bilo koje odredbe KUMPR-a koja se odnosi na

zaključenje ugovora.

4.4.3 „Efektivna” ponuda (čl. 15(1) KUMPR)

Sledeći korak nakon utvrđivanja ponude jeste pitanje kada ponuda počinje da važi. Ovo je važno za

periode koji se oslanjaju naj taj određeni trenutak u vremenu (ponuda ostaje otvorena, ili da li

prihvatanje stiže na vreme). Postoji generalna saglasnost da ponuda postaje efektivna (počinje da važi)

kada stigne do onoga kome je upućena. Usmena ponuda stiže do onoga kome je upućena odmah,

dok je za pisanu ponudu potrebno izvesno vreme dok bude isporučena u sedištu poslovanja, ili ako

nema sedišta poslovanja, do adrese stanovanja.


4.4.4 Ponuda koja nije ugašena

Da bi ponuđeni prihvatio ponudu, ona ne sme da bude ugašena, okončana. Važno je napraviti razliku

između opoziva i povlačenja ponude.

Povlačenje (čl. 15(2) KUMPR)

Podrazumeva prestanak važenja ponude pre ili u isto vreme kada ponuda stigne do onoga

kome je namenjena.

Kada obaveštenje o prestanku važenja ponude, tada je u redu da se ponuda povuče, čak i u

slučajevima kada u ponudi stoji da je ona neopoziva. (član 15(2) KUMPR). Glavna razlika u

odnosu na opoziv ponude jeste pravo na povlačenje ponude za poslove koji nisu stupili na

snagu.

Opoziv (čl. 16 KUMPR)

Prestanak važenja nakon što ponuda stigne do onoga kome je upućena.

Ponuda koja nije bila efektivno povučena u skladu sa članom 15(2) dospe do ponuđenog i

stupi na snagu, ponuđač ima pravo da opozove ponudu. Pravo na opoziv je dopustivo ukoliko

opoziv dospe do ponuđenog pre nego što je on poslao odgovor sa prihvatanjem. (član 16(1)

KUMPR). Osnovna ideja jeste da bi ponuđač trebalo da ima slobodu da opozove ponudu

barem dok ponuđeni još uvek nije prihvatio tu ponudu.

U članu 16(2) treba pronaći dve važne modifikacije prava na opoziv. Prva modifikacija jeste

da ponuda koja treba da uđe u međunarodni ugovor ne može biti opozvana ako „iskazuje da

je … neopoziva“ (član 16(2) (a)). Drugo ograničenje kaže „ukoliko je bilo razumno za

ponuđenog da se osloni na to da je ponuda neopoziva i da se ponašao saglasno tome“ (član

16(2) (b)).

Primer

S (u KUMPR državi X) šalje faks da ponudi snabdevanje platnom po datoj ceni potencijalnom

kupcu B-1 (u KUMPR državi Y). B-1, koji redovno ima poslove sa S, računa svoje

proizvođačke troškove na osnovu te ponude i potom šalje ponudu za prodaju gotovih

proizvoda (kaputa) kupcu B-2. Samo što je B-2 prihvatio ponudu od B-1, S povlači ponudu

datu kupcu B-1. Negirajući važenje tog povlačenja ponude, B-1 prihvata prvobitnu ponudu od

S.

Pošto ponuda od S nije fiksirala vreme za prihvatanje, S je bio slobodan da je opozove pre

prihvatanja od strane B-1, osim u slučaju važenja „izuzetka zbog pouzdanja“ iz člana 16(2) (b).

U ovom slučaju sud bi mogao reći da je za B-1 bilo razumno da se pouzda i osloni na ponudu

kao „neopozivu“, jer su prethodni poslovi dali B-1 razlog da pretpostavi da S neće povući

ponudu.

U skladu sa ovim pravilom, ponuđeni može prihvatiti ponudu, čak i nakon ponuđačevog

kasnijeg pokušaja da je opozove.

Odbijanje ponude (član 17 KUMPR)

Ponuda je okončana kada obaveštenje o odbijanju ponude stigne do ponuđača. Ovo

okončanje odbijanjem važi čak i kada je u ponudi naglašeno da je neopoziva. Odbijanje može

biti izraženo izričito ili implicitno. Prihvatanje pod novim uslovima, kako je predviđeno u

članu 19 KUMPR-a može biti tumačeno kao odbijanje prvobitne ponude uz koju je išla i

kontra – ponuda. Da bi bilo važeće, ovo odbijanje mora stići do ponuđača.


4.5 Prihvatanje

4.5.1 Opšte

Ugovor shodno članu 23 je zaključen ako prihvatanje ponude postane važeće. Članovi 18 do 22

uređuju uslove za prihvatanje ponude. Član 18 definiše šta čini prihvatanje i kada ono postaje važeće.

Član 19 bavi se prihvatanjima koja sadrže modifikacije prvobitne ponude. Pravila o odgovarajućem

vremenskom periodu sadržana su u članu 20. Kasnim prihvatanjima se bavi član 21. Povlačenje

prihvatanja je predmet člana 22.

Tri osnovna elementa koji treba da postoje da bi prihvatanje važilo jesu:

Pokazatelj saglasnosti sa ponudom

Saglasnost mora biti bezuslovna

Saglasnost mora biti važeća

(Saglasnost ne sme biti povučena)

4.5.2 Saglasnost

Član 18 zahteva od ponuđenog da iskaže pristanak na ponudu. Regularno, iskaz saglasnosti se daje

usmeno ili u pisanoj formi. Međutim, pristanak se može dati i ponašanjem. Koja dela mogu biti

okvalifikovana kao saglasnost, treba shodno članu 8 utvrditi kroz tumačenje ponašanja. Primeri

aktivnosti koje se kvalifikuju kao takvo ponašanje jesu isporuka robe, plaćanje, itd. Ali i druge

aktivnosti, koje su više pripremne prirode, mogu takođe biti smatrane za saglasnost.

Primer

U slučaju Magellan International Corp protiv Salzgitter Handels GmbH, biznis trgovine čelikom koji

ima sedište u SAD pregovarao je sa nemačkom kompanijom u vezi sa isporukom ukrajinskog čelika.

U pogledu tužiočeve ponude tuženi je najpre poslao svoje prihvatanje uključujući i standardne

termine isporuke, koji su se razlikovali od onih koje je imao tužilac. Ovo je za rezultat imalo dalje

pregovore gde je tužilac popustio i dao kreditnu liniju tuženom za plaćanje robe. Nakon toga je

tuženi želeo dalje izmene i dopune ugovora, što je tužitelj odbio. Tuženi je odbio da isporuči

ukrajinski čelik i tužen je za odštetu zbog kršenja ugovora. Pitanje je bilo da li se davanje kreditne

linije smatra za prihvatanje i, time, za zaključenje ugovora. Sud je potvrdio da se davanje kreditne

linije zaista tumači kao prihvatanje i, stoga, ugovor je zaključen. Sud je potvrdio da je to prihvatanje u

skladu sa članom 18(1)1 KUMPR-a, “drugo ponašanje ponuđenog koje ukazuje na prihvatanje

ponude”.


Primer

Kupac je otpisao račun koji je poslat kupcu unapred i prezentovao ga je svojoj finansijskoj instituciji.

Argentinski sud je u tome video implicitnu saglasnost.

Važenje prihvatanja zavisi od toga da stigne do ponuđača (član 18(2) prva rečenica). Ovo je takođe

definisalo vremenski raspon za povlačenje prihvatanja. Kao generalno pravilo KUMPR kaže da „tišina

i neaktivnost same po sebi ne predstavljaju prihvatanje“. Ova odredba može biti tretirana kao

odredba obazrivosti, tako da ponuđeni ne mora da preduzima nikakve radnje u vezi sa ponudom koju

bi inače ignorisao. Međutim, ako se stranke izričito dogovore, propuštanje da se reaguje na ponudu u

određenom vremenskom periodu može biti tumačeno kao prihvatanje.

4.5.3 Bezuslovno prihvatanje

Kao generalno pravilo, prihvatanje je konačno i bezuslovno iskazivanje saglasnosti sa uslovima koje je

predložio ponuđač. Ukoliko ponuđeni ne prihvati bezuslovno ponuđene uslove, već se trudi da uvede

nove uslove, određenja, ili menja originalnu ponudu, ponuda onda ne može biti tumačena kao

prihvaćena. Prihvatanje koje nije bezuslovno biće tretirano kao odbijanje originalne ponude i kao

kontra – ponuda sa uslovima iznetim u odgovoru (član 19(1)).

Primer

Nemački sud je tretirao isporuku 2700 pari cipela od strane prodavca kao odbijanje kupčeve ponude

da kupi 3400 pari. Isporuka 2700 pari predstavlja kontra – ponudu, koju je kupac prihvatio time što

je preuzeo isporuku. Ugovor je, dakle, zaključen za 2700. Da je kupac odbio 2700 pari, ostalo bi

otvoreno prodavcu da prihvati originalnu ponudu da isporuči 3400 pari, a pošto je odgovor

rezultirao kontra – ponudom, ovo ima efekat odbijanja prvobitne ponude, čineći je time nemogućom

za kasnije prihvatanje.

4.5.4 Važeće (efektivno) prihvatanje

Prihvatanje može da važi jedino kada je javljeno/kada dospe do ponuđača (član 18(2)). Do tog

momenta ugovor nije zaključen. Nema posebnog metoda javljanja prihvatanja. Stranke se mogu

dogovoriti o određenom metodu. Kada je to dogovoreno, ugovor je zaključen samo kada ponuđeni

prihvati ponudu po dogovorenom metodu. Izvesne odredbe i diskrecija stranaka mogu se primeniti

na vreme za prihvatanje. KUMPR za kasno prihvatanje kaže da mora biti razlike između očiglednog

zadocnjenja u prenosu (član 21(2)) i kasnog prihvatanja iz drugih razloga (član 21(1)). U prvom

slučaju kasno prihvatanje biće tretirano kao važeće, za drugi slučaj ugovor će biti zaključen samo ako

ponuđač dostavi upozorenje o tom pitanju.

4.5.5 Povlačenje ponude

Član 22 kaže da prihvatanje može biti povučeno ako povlačenje stigne do ponuđača pre ili u isto

vreme kad stiže i prihvatanje, stoga je prihvatljivo.


4.6 Menjanje ugovora

U članu 29 KUMPR-a se navodi da ugovor može biti menjan ili ukinut samom dogovorom stranaka.

Član 29(2) sadrži modifikaciju generalno slobodnog oblika dogovorenih izmena. Ako originalni

ugovor sadrži odredbu koja zahteva da kasnija modifikacija bude takođe u pisanoj formi, taj uslov

mora biti ispunjen. Jedan izuzetak od ove odredbe kaže da stranka može izgubiti pravo da se poziva

na tu odredbu ako se druga strana oslonila na takvo ponašanje.

Primer

Ugovorna stranka A usmeno predlaže izmenu ugovora (koji sadrži klauzulu o tome da nema usmenih

izmena ugovora), što stranka B prihvata ponašajući se u skladu sa predloženom izmenom. U

ovakvom slučaju stranka A će biti uskraćena da se oslanja na klauzulu da nema usmenih izmena i da

insistira na originalu, a ne na izmenjenom ponašanju.


Ugovor nije zaključen

Da

•Ponuda? Član 14 KUMPR-a

• "Važeča" ponuda? Čl. 15 KUMPR-a

•Dovoljno određena?

•Namera da se prihvati obaveza

•Da li je ponuda stigla do ponuđenog? Član 24 KUMPR-a

Da

•Nema opoziva ponude?Član 16 KUMPR

•Nema povlačenja ponude? Član 15(2) KUMPR-a

Da •Prihvatanje ponude? Član 18 KUMPR

• Izmenjeno prihvatanje kao nova ponuda? Član 19 KUMPR

Ne •Nema povlačenja prihvatanja?

NAPOMENA •Ugovor zaključen

Nematerijalna izmena?

Član19(2) KUMPR

Bez obaveštenja o primedbi? Član 9(2) KUMPR

4.7 Vežba 1

4.7.1 Ponuda i prihvatanje

Ne

Ne

Ne

Ne

Da

Ne

Ne

Da

Ne

Da

Da

Ne

Ne

Ne

Ne

Ne

Ne

Da


4.8 Rezime

Ovaj modul bavi se zaključenjem ugovora prema KUMPR-u. On razrađuje šta ponuda mora da sadrži,

nameru da se prihvati obaveza, da mora biti dovoljno određena, ponuda mora biti važeća i ne sme

biti ukinuta. Takođe, postoji i grafikon koji pokazuje ponudu i prihvatanje.

Po završetku ovog modula, vi ste naučili da:

Navedete neophodne preduslove za ponudu prema KUMPR-u

Navedete neophodne preduslove za prihvatanje prema KUMPR-u

Identifikujete problematične oblasti ukoliko se suočite sa slučajem koji sadrži

problematične delove u vezi sa ponudom i prihvatanjem.


MODUL 5:

Obaveze prodavca


5.1 Pregled

Ovaj modul objašnjava obaveze prodavca po sistemu KUMPR-a. On se detaljno fokusira na različite

obaveze kako bi se postiglo bolje razumevanje obaveza u detaljima u sistemu KUMPR-a. U ovom

modulu pobliže ćemo pogledati uslov usklađenosti robe, i modul dalje objašnjava značaj uslova o

obaveštenju, kao i moguće efekte nedostatka takvog obaveštenja.


Po okončanju ovog modula, vi ćete biti u stanju da:

Razumete sistem obaveza prodavca

Biti u stanju da postavljate ugovorne uslove, trgovinsku upotrebu i odredbe konvencije u

sistemu hijerarhije

Analizirate usklađenost robe ako to postoji u datom slučaju

Primenite uslov o obaveštenju na odgovarajući način i da razumete njegovu važnost

5.3 Obaveze prodavca

5.3.1 Pregled

Poglavlje II Dela III Konvencije navodi glavne obaveze prodavca. Ovo može biti podeljeno u tri dela

1. Prodavac mora da isporuči robu i da preda dokumenta (član 30-34 KUMPR)

2. Roma bora biti u skladu sa ugovornim zahtevima (član 35-40 KUMPR) (takođe su uključena pravila o dužnostima ispitivanja i obaveštavanja)

3. Roba mora biti rasterećena od zahteva trećih strana (član. 35-40 KUMPR) (takođe su

uključena pravila o dužnostima ispitivanja i obaveštavanja)


•Prodavac je obavezan da isporuči na određenom mestu u dato vreme

•Pakovanje onako kako je zahtevano ugovorom

•Predaja dokumenata

Isporuka robe i dokumenata

•Ugovorena količina

•Ugovoreni kvalitet

•Ugovoreni opis

•Pogodnos za uobičajenu/posebnu svrhu

Usklađenost robe

•Roma mora biti rasterećena od zahteva trećih strana

Prenos vlasništva nad robom

•Dužnos davanja obaveštenja kupcu kontingenta

•Zaključivanje ugovora o prevozu

•Osiguranje robe

Dodatne (ugovorne) dužnosti


5.3.2 Hijerarhija Konvencije

Osnovni elementi pravilnog funkcionisanja dati su u članu 30 KUMPR-a. Međutim, član postavlja jasno

pravilo da KUMPR utvrđuje uslove ugovora samo ako je ugovor nem. Ovo se može pripisati članu 6

KUMPR-a, koji dozvoljava strankama da isključe Konvenciju u celini ili u delovima. U slučajevima

konflikta između ugovora i odredaba Konvencije, prodavac mora ispuniti svoje obaveze onako kako

je traženo ugovorom. Generalno, možemo reći da izričito obećanje ima prednost nad prethodnom

praksom i podrazumevanim običajima. Dakle, u analizi slučaja potrebno je krenuti od obaveza za

izvršenje koje su izričito postavljene u ugovoru o kojem se radi.

Primer

Italijanski prodavac kreće da bi isporučio specijalne cevi za proizvodnju prirodnog gasa kupcu u

Danskoj i da isporuči te cevi u Danskoj do 1. februara. Ako prodavac isporuči cevi na drugom mestu,

propust prodavca da učini ono što je izričito obećano smatraće se kršenjem ugovora. Pošto

sporazum stranaka jasno pokriva slučaj, nema razloga da se konsultuju, inače primenjiva, pravila

KUMPR-a.

Primer

Italijanski prodavac kreće da bi isporučio specijalne cevi za proizvodnju prirodnog gasa kupcu u

Danskoj i da isporuči te cevi u Danskoj do 1. februara. Cevi koje treba da se isporuče moraju da

ispune kriterijum „tip 3357, otporne na koroziju i na kiseline“. Ako se isporuče bilo koje druge cevi

osim dogovorenih, prodavac nije ispunio svoje obaveze po pitanju usklađenosti robe. Stoga ovaj

propust automatski pokreće pravne lekove KUMPR-a ya ovo kršenje ugovora.

1) Obaveze zasnovane na (izričitom) pristanku na

uslove utvrđene u datom ugovoru o prodaji

2) Obaveze zasnovane na prethodnoj praksi i

podrazumevanoj saglasnosti na trgovinu

3) Obaveze zasnovane na primeni pravila KUMPR


5.4 Isporuka robe i dokumenata

Član 30 KUMPR-a utvrđuje da:

“Prodavac mora isporučiti robu, predati bilo kakva dokumenta koja se odnose na nju i preneti

vlasništvo nad robom, kako je zahtevano ugovorom i Konvencijom. ” Ukratko: prodavac mora

isporučiti pravu robu u pravo vreme na pravom mestu, kako je traženo ugovorom i pravilima

KUMPR-a.

Obaveze za isporučivanje robe i dokumenata su potpunije objašnjene u članovima 31 do 34 KUMPR-

a.

5.4.1 Obaveza da se isporuči roba

Detalji dužnosti prodavca da isporuči date su u članu 31 KUMPR-a, ovaj član je dopunjen članom 32

KUMPR, koji opisuje dodatne obaveze u slučaju nezavisnog prevoznika. Član 33 KUMPR postavlja

pravila o vremenu isporuke.

Izraz „isporuka“ nije posebno definisan u KUMPR-u. Određeni pokazatelji nam dozvoljavaju da

suzimo pojam na činjenicu da isporuka može biti izvršena jednostrano, bez saradnje kupca. Isporuka

ne može biti smatrana isporukom samo kada se isporučuje usklađena roba, i roba koja se isporučuje

neusklađena takođe predstavlja isporuku (sa odgovornošću prodavca po članu 35 KUMPR). Isporuka

i plaćanje mogu se izvršiti u skladu sa dogovorom ugovornih strana. Međutim, u odsustvu izričitog

dogovora, član 58(1) KUMPR-a utvrđuje da „[kupac] mora platiti [cenu koštanja] kada prodavac

uruči bilo robu ili dokumenta na raspolaganje kupcu u skladu sa ugovorom i konvencijom.” Dakle,

ako se nisu dogovorili drugačije, plaća se prilikom davanja robe kupcu na raspolaganje.

U pogledu vremena isporuke međunarodni ugovor o prodaji robe obično zahteva da se isporuka

izvrši određenog datuma ili (barem) u datom vremenskom periodu, i u ovakvim slučajevima član 33

(a) – (b) jasno obavezuje prodavca da isporučuje u dogovoreno vreme. U odsustvu preciznog

dogovora prodavac mora isporučiti robu u razumnom roku.

Stoga su opcije:

Ako je datum fiksiran ili utvrdiv iz ugovora, na taj datum;

Ako je period ili rok fiksiran ili utvrdiv iz ugovora, onda u bilo koje vreme tokom tog

perioda, ukoliko okolnosti ne ukazuju da kupac treba da izabere datum;

Ili, u bilo kojem drugom slučaju, u razumnom roku nakon zaključenja ugovora.

Primer

Nemački kupac je naručio odeću od italijanskog prodavca koju je trebalo isporučiti u julu, avgustu i

septembru. Prodavac je izvršio prvu isporuku na kraju septembra. Tumačenje roka isporuke u skladu

sa članom 8 KUMPR zaključilo je da je trećinu robe trebalo isporučivati svakog meseca u vreme koje

odredi prodavac, u julu, avgustu i septembru, a ne svu robu u septembru.

Mesto isporuke je potrebno odrediti – opet – ugovorom, što ima prednost nad uobičajenim

pravilima kako su predviđena u KUMPR-u. Ovaj ugovorni sporazum može biti načinjen uz pomoć


INCOTERMS-a2. Ovi dobro postavljeni komercijalni uslovi u velikoj meri dopunjavaju odgovarajuća

pravila iz KUMPR. Ukoliko mesto isporuke nije definisano niti u ugovoru niti Incoterms definiše

mesto, član 31 KUMPR popunjava prazninu.

Član 31 (a) reguliše slučajeve ako ugovor o prodaju obuhvata prevoz robe, robuje potrebno predati

prvom prevozniku radi transporta ka kupcu; što znači da robu treba predati „prvom prevozniku“,

prvoj osobi koja nije pod direktnom kontrolom prodavca ili kupca. Mesto isporuke je stoga ono na

kome se obavlja primopredaja. Slovo (b) bavi se slučajem ako se, u slučajevima koji nisu pomenuti u

prethodnom stavu, ugovor odnosi na specifičnu robu, ili neidentifikovanu robu koju je potrebno

doneti sa određenog skladišta ili je potrebno proizvesti ili napraviti, a da su u vreme zaključenja

ugovora stranke znale da je robu potrebno proizvesti ili napraviti na određenom mestu – stavljanje

robe na raspolaganje kupcu na tom mestu; pod slovom (c) isporuka se izvršava sa stavljanjem robe

na raspolaganje kupcu u mestu gde prodavac ima sedište poslovanja u vreme zaključenja ugovora. Tu

je na kupcu da preuzme robu.

Da ilustrujemo najčešći slučaj po članu 31 (a)

Mesto isporuke je naročito važno za izbegavanje rizika i za utvrđivanje usklađenosti robe. Mesto

isporuke takođe može pomoći u utvrđivanju da li sud od kojeg se traži da razreši spor ima „pravnu

nadležnost”.

2 Incoterms® je niz pre-definisanih komercijalnih termina Međunarodne privredne komore. Oni su

uključeni u ugovore o prodaji robe širom sveta i daju pravila i smernice uvoznicima, izvoznicima,

pravnicima, prevoznicima, osiguranjima i studentima međunarodne trgovine. Ideja je najpre začeta u

Međunarodno privrednoj komori (ICC) 1921, i objavljena sa prvim pravilima Incoterms® 1936, danas

važi Incoterms® 2010.

Roba

"Isporuka"

A

"Nezavisni" prevoznik

• Treća strana, nije pod kontrolom kupca ili prodavca

B


5.4.2 Obaveza prodavca da preda dokumenta

Član 34 KUMPR utvrđuje da prodavac mora predati dokumente koji se odnose na robu, to mora

učiniti „u vreme i na mestu zahtevanim u ugovoru“. Konvencija ne sadrži odredbu o neispunjenju u

ovom slučaju. Ona i ne definiše šta su to „dokumenta koja se odnose na robu“, niti navodi koje

dokumente prodavac mora da preda kupcu. Da bi utvrdio obaveze u vezi sa dokumentima, sud mora

da pogleda ugovor, prethodno poslovanje i trgovinsku praksu.

5.4.3 Transfer vlasništva

Prema članu 30 KUMPR-a, prodavac mora preneti vlasništvo nad robom kupcu. Pitanje da li je roba

preneta ili nije, nije uređeno KUMPR-om. To je jasno dato u članu 4 slovo (b) KUMPR-a, koji kaže da

Konvencija nije pogođena dejstvom koje ugovor može imati na vlasništvo nad prodatom robom.

Prenos vlasništva nad robom uređen je zakonom važećim shodno privatnom međunarodnom pravu

foruma.

5.5 Usklađenost robe

Većina sporova po ugovorima o prodaji pripisuje se pitanju usklađenosti robe. Član 35 KUMPR-a

utvrđuje kada se roba smatra usklađenom sa ugovorom. Ovaj odeljak KUMPR-a takođe sadrži

obaveze koje treba da poštuje kupac da bi bio u stanju da ispostavlja svoje zahteve shodno KUMPR-

u. (npr. davanje obaveštenja 5.6). Tu se takođe precizira obaveza prodavca da isporuči robu koja

nema defekte u nazivu ili potraživanja trećih strana zasnovana na pravima intelektualne svojine (videti

dole Prava treće strane 5.7.)

5.5.1 Ugovorni zahtevi za usklađenost (čl. 35 (1) KUMPR)

Koncept izostanka usklađenosti shodno KUMPR-u mogu biti razlike u kvalitetu, količini,

isporuci drugih (aliud) i pakovanju. Član 35 KUMPR postavlja osnovno pravilo da ugovor

određuje da li je roba u skladu sa standardom. “ Prodavac je dužan isporučiti robu u količini,

kvalitetu i vrsti kako je to predviđeno ugovorom i pakovanu ili zaštićenu na način predviđen u

ugovoru.” Prodavac mora da isporuči tačnu količinu robe navedenu u ugovoru o prodaji i kršenje

toga, bilo da je u pitanju manje ili više količine, predstavlja kršenje ugovora. Terminu „kvalitet“ treba

dati šire tumačenje, on ne može biti ograničen samo na fizičke karakteristike proizvoda (može biti da

roba dolazi iz druge zemlje, a ne iz one koja je ugovorena). Kršenje ugovora može biti i ako se

odstupa od ugovorenog opisa. Takođe će biti prekršen ugovor ako roba nije pakovana onako kako je

traženo ugovorom.

Usklađenost nije utvrđena objektivno, ona zavisi u prvom redu i najviše od „subjektivnog“ opisa robe

u ugovoru. Ovo takođe važi i za pakovanje. Ovaj „subjektivni defekt“ je ilustrovan u sledećem

primeru:


Primer

Kupac se složio da nabavi od prodavca 200 tona pre-suspenzivne smole (F622) proizvedene u „US

Formosa plastics Corp“ po jediničnoj ceni od RBM 790/ton CFR luka Huangpu Kina. Ukupna cena

robe iznosi RMB 158000. 3% više ili manje u količini i ukupnoj ceni je dopušteno, u zavisnosti od

prodavčeve odluke. Kada je roba stigla, kupac je otkrio da je roba koja je isporučena usklađena sa

“H622” umesto sa “F622”, i nije bila podobna za namenu koju je kupac imao za korišćenje PVC

smole. Objektivno, H622 umesto ugovorom traženog F622 odnosi se na isti proizvod i odgovara

istom standardu.

Primer

U skladu sa pregovorima preko telefona B u Austriji potpiše ugovor za kupovinu 200 kg slanine iz

Teksasa. B prihvata, prve 4 ture su isporučene, ali kada su austrijske sanitarne vlasti stavile primedbu

na kvalitet, B odbija da primi i plati još isporuka, pa S tuži B teksaškom sudu. B navodi da je S obećao

tokom pregovora da B može otkazati odmah narudžbine ukoliko austrijske vlasti postave takve

primedbe. Međutim, pisani ugovor između stranaka ne sadrži takvu klauzulu.

Ugovor bez sumnje uređuje KUMPR. Ali, pošto o tome odlučuje sud u Teksasu, prihvatljivost i

relevantnost usmenih dokaza treba da budu razmotreni. Po domaćem zakonu sadržaj ugovora strogo

je ograničen na odredbe izričito utvrđene u pisanom dokumentu. Ovo pravilo ne bi dozvoljavalo

teksaškom sudu da prihvata bilo koje druge dokaze. Ali, shodno članu 7(2) KUMPR konkretno

pitanje prihvatljivosti uređeno je u KUMPR-u i član 8(3) zahteva od suda u Teksasu da „pažljivo

razmotri… sve relevantne okolnosti slučaja, uključujući i pregovore“. I član 11 potvrđuje da ugovor o

prodaju shodno KUMPR-u (i njegov sadržaj) „mogu biti dokazivani svim sredstvima, uključujući i

svedoke“. Potvrđeno je u američkoj sudskoj praksi da gore pomenuto pravilo ne važi za slučajeve po

KUMPR-u.

Primer

B (u KUMPR državi X) zatraži od S (u KUMPR državi Y) informaciju u pogledu učinka određene

mašine. Nestrpljiv da stvara prihod u svom napredujućem biznisu, S nemarno dostavlja informaciju o

skupljem modelu sa većim maksimalnim kapacitetom. Oslanjajući se na ovu informaciju, B naručuje

mašinu. Nakon isporuke, B više puta neuspešno pokušava da pusti mašinu u pogon po dogovorenom

kapacitetu rada. Tri nedelje nakon zadnjeg pokušaja B obaveštava S da roba nije usklađena sa

ugovorom.

Skoro sigurno prekršaj obaveze shodno članu 35(1) da se isporuči usklađena roba, ali je B mogao da

izgubi svoje pravo na bilo kakav ugovorni pravni lek (KUMPR), zato što S (verovatno) nije bio

obavešten o neusklađenosti u razumnom roku. Akademsko pravo i sudsko pravo su podeljeni po

ovom pitanju, jer neki kažu da pravila KUMPR-a o neusklađenosti zahvataju čitavu oblast

neusklađenosti, što sprečava B da se služi alternativnim pravnim lekovima iz domaćeg zakonodavstva

(npr. pogrešno informisanje iz nemara). Druga mišljenja (podržana sudskom praksom KUMPR-a)

veruju da zahtev B-a leži izvan opsega KUMPR-a, te stoga dozvoljava da B podnese zahtev po

domaćem zakonu.


Primer

Zubar (B) u KUMPR državi X kupuje kombinovanu stolicu sa bušilicom od snabdevača (S) u KUMPR

državi Y. Ubrzo nakon isporuke, požar, izazvan lošim instalacijama u stolici, uništava samu stolicu, a

nanosi štetu i u ordinaciji.

Pod pretpostavkom da defektan proizvod nije u skladu sa ugovorom (član 35) B može da ima

ugovorni razlog za pokretanje postupka protiv S zbog kršenja njihovog KUMPR ugovora, i da traži

odštetu u svom zahtevu u meri u kojoj je imao gubitak. B takođe može i da navede tužbu protiv

proizvođača (neispravan proizvod), u zavisnosti od nadležnosti. Ovaj drugi zahtev se može i pripojiti

prvom ugovornom zahtevu kao jedan.

5.5.2 Usklađenost sa standardima utvrđenim u članu 35(2) KUMPR

Član 35(2) postavlja niz obaveza koje važe za sve ugovore o prodaji koje uređuje KUMPR ukoliko

nije isključen ugovorom (izričito ili implicitno). Ova odredba će važiti ako nema ugovornih uslova o

usklađenosti shodno članu 35(1) KUMPR.

a) podobna za svrhe za koje se robe sa sličnim opisom obično koriste.

Podobnost proizvoda za uobičajene svrhe mora da se definiše osvrtom na to šta bi mislila

razumna osoba u istoj profesiji kao kupac i prodavac. Ukoliko je navedena bilo koja

konkretna svrha prodavcu onda član 35(2) mora da ima prednost nad članom 35(1). Ne

može postojati standard koji treba da ispunjava proizvod podoban za običnu svrhu, to sve

zavisi od toga šta bi razumna osoba na mestu kupca trebalo da očekuje.

b) podobna za bilo koju posebnu svrhu izričito ili implicitno stavljanu do znanja prodavcu u

vreme zaključenja ugovora, osim kada okolnosti ukazuju da se kupac nije oslanjao, ili nije bilo

razumno da se oslanja, na ocenu i stručnost prodavca;

Član 35(2) slovo (b) KUMPR postavlja kriterijum „posebne svrhe“ za koju je roba

namenjena. Izlažući naročitu svrhu kupac kazuje da traži specifičnu robu. Ako je svrha više

specifična, prodavac mora da obezbedi da je proizvod podoban za tu navedenu svrhu.

Primer

Ukoliko kupac uzgaja posebno retke i osetljive ptice i obavesti prodavca, stručnjaka za

ishranu životinja, da mu je potrebna hrana za te ptice, prodavac će prekršiti član 35(2)

slovo(b) KUMPR-a ako hrana nanese štetu tim pticama, čak i ako ta hrana nije štetna za

većinu ptica.

c) poseduje kvalitete robe koje je prodavac kupcu predložio u vidu uzorka ili modela;

Ako prodavac isporuči robu koja ne poseduje kvalitet koji je bio prisutan kod uzorka ili

modela, onda je to kršenje ugovora. Taj model je takođe korišćen da se opiše predmet

ugovora. Umesto rečima, specifikacija je izvršena putem modela.

d) pakovana ili zaštićena na način uobičajen za takvu robu ili, ako takav način ne postoji, na

način koji je odgovarajući da sačuva i zaštiti robu.

Ova odredba precizira obavezu prodavca da pakuje robu onako kako je ugovoreno.


5.5.3 Relevantno vreme (Čl. 36(1) KUMPR)

Vreme kada roba mora da je u skladu sa ugovorom jeste kada rizik prelazi sa prodavca na kupca.

Ako roba nije u skladu, kupac može upotrebiti pravne lekove koji su mu na raspolaganju po članu 45

KUMPR. Ako se roba kasnije pokvari, ali je bila usklađena u vreme prelaska rizika, kupac mora da

plati za robu. Ovo ne znači nužno da ako roba iskaže nedostatak usklađenosti nakon prenosa rizika,

mora biti smatrana usklađenom robom. Član 36(2) KUMPR

Primer

Ako od prodavca po uslovima ugovora o prodaju traženo da zaključi ugovor o transportu, a on to

učini sa očigledno nekompetentnim prevoznikom, šteta koju roba pretrpi nakon što je rizik prešao u

druge ruke ne potpada pod član 36(1) KUMPR, zbog toga što nije nedostajala usklađenost u

momentu prenosa rizika. Međutim, prodavac bi po članu 36(2) KUMPR-a bio odgovoran.

5.5.4 Pravo prodavca na ispravku pre datuma isporuke (član 37 KUMPR)

Prodavac ima pravo na ispravku ako je isporučio robu pre datuma za isporuku. On može popraviti

bilo kakvu neusklađenost (samo ako time ne nanosi kupcu nerazumnu neprijatnost ili nerazumne

troškove.

5.6 Uslovi za pregledanje i prigovor

5.6.1 Pregledanje robe (član 38 KUMPR)

Kupac je obavezan da pregleda robu nakon isporuke shodno članu 38 KUMPR, taj član takođe kaže

koji je rok u kojem ta radnja treba da se obavi. Fraza „u što je moguće kraćem roku, zavisno od

okolnosti” ukazuje da postoje različiti faktori koji utiču na vreme za pregledanje. To bi mogla biti

priroda robe, njene karakteristike, posebne okolnosti. Takođe, postoje i posebne odredbe u članu

38(2) ako je roba odložena (može biti pregledana na dolasku), ili u čl. 38(3) ako se roba šalje dalje ili

je kupac preusmeri (može biti pregledana na krajnjoj destinaciji). Ukratko rečeno: nema generalno

primenjivog pravila kada treba obaviti pregledanje robe i koji vremenski rok se daje za pregledanje.

To varira u zavisnosti od činjenica svakog slučaja.

Primer

Holandska kompanija ugovorila je sa italijanskom kompanijom isporuku duboko zamrznutog sira.

Kupac je kazao da je sir prepun crva. Pošto je pregled obavljen neko vreme nakon što je sir

isporučen i potom je obaveštenje dato kasno, odlučujući faktor je pitanje da li je pregled izvršen u

najkraćem praktičnom roku. Kupac je tvrdio da ranije pregledanje nije bilo moguće zato što je sir

isporučen u zamrznutom stanju. Sud nije prihvatio ovaj argument: kupac je mogao da pregleda deo

isporuke sira i da odmah izvrši pregled sira.


5.6.2 Pozivanje na nesaobraznost (obaveštenje o neusklađenosti) (Čl. 39

KUMPR)

U slučaju da kupac otkrije defekt kada pregleda robu, njemu se daje određen razumni period

vremena da se pozove na neusklađenost. On mora da stavi prigovor na neusklađenost isporuke. To

može biti neusklađenost i u kvalitetu i u količini. Posledica propuštanja da se pozove je u tome da

kupac gubi pravo na pravne lekove. To obaveštenje treba da bude dovoljno konkretno da informiše

prodavca o detaljima o neusklađenosti. Izraz „razuman rok“ zavisi od okolnosti slučaja.

Treba napomenuti da obaveza kupca da pregleda i vreme da se pozove na neispravnost ne mogu biti

smešteni u jedan vremenski okvir, moraju da ostanu striktno razgraničeni. Ali, oni i dalje mogu da

utiču jedan na drugi (ovo kada je veoma dugotrajan period pregledanja, kada ekspert treba da se

konsultuje, kupac sigurno može da odluči šta planira da radi.

Obaveštenje treba da precizira vrstu defekta i argumenti treba da budu potkrepljeni. Prodavac tim

obaveštenjem dobija ideju o defektu i o odgovarajućem pravnom leku. Ako prodavac ne otkrije u

potpunosti defekt za koji je znao, KUMPR takođe pokriva težak nemar i namernu obmanu (član 40

KUMPR).

Primer

Kupac sa sedištem u Nemačkoj kupio je cipele od italijanskog prodavca. Kupac je odbio plaćanje cene

isporučenih cipela i proglasio izbegavanje izvršenja ugovora. Kada je poslao obaveštenje, kupac je

rekao da su cipele bile defektne u svim aspektima, materijal je bio defektan, izrada se razlikovala za

svaki par cipela, neki par je šiven, neki je lepljen. Sud je rekao da obaveštenje nije dobro, jer nije bilo

moguće iz njega shvatiti tačnu prirodu defekta i stepen neusklađenosti.

5.7 Podsetnik - prodavac

Mesto isporuke

Vreme isporuke

Prevoznik i troškovi isporuke

Informacije, papiri, dokumenti o prevozu

Osiguranje

autorizacije, tarife, carina


5.8 Vežba 1:

UPUTSTVA:

Ispod ćete naći neke od situacija o kojima smo diskutovali. Molimo ocenite slučajeve i dajte svoje

mišljenje o rešenju tih slučajeva. Molimo, u odgovoru takođe navedite odgovarajuću odredbu

KUMPR-a.

Primer

Ako je od prodavca traženo odredbama ugovora o prodaji da zaključi ugovor o prevozu i on to

obavi sa očigledno nekompetentnim prevoznikom, šteta naneta robi nakon prenosa rizika na potpada

pod član 36(1) KUMPR-a, jer nije nedostajala usklađenost pri prelazu rizika. Međutim, prodavac bi

shodno članu 36(2) KUMPR-a bio odgovoran.

Kakav bi bio slučaj ako je prevoznik veoma pouzdan, koji tretira pakete kao i obično. Ali, prodavac je

bio u žurbi pre nego što je predao paket prevozniku i koristio je novine za umotavanje umesto

uobičajenog najlona sa mehurićima za umotavanje, a to nije zgodno?

Primer

Javna vlast zabrani prodaju i korišćenje određenog dela auspuha koji odgovara svim modelima marke

VW, zato što – kako javni organ greškom smatra – oni raspršuju opasne supstance, koje se obično

filtriraju. Javni organ izda zabranu bez zakonske osnove. Prodavac A ima drugačiju vrstu tog auto-

dela, jer se oni mogu menjati, ali samo je jedan zabranjen. Prodavac A ima narudžbinu da se 100

komada koriste u izduvnim sistemima posle donošenja zabrane. On pakuje zabranjene, pošto kupac

nije precizirao svoju narudžbinu. Kakve su posledice?

Primer

Trgovac čelikom iz Nemačke je kupio čelične ploče od austrijskog proizvođača. Te ploče je trebalo

isporučiti u Roštok, ali su preusmerene direktno kupcima nemačkog trgovca u Portugaliju. Čelične

ploče su urolane, tako da pregledanje nije moguće bez značajnih troškova.

Šta bi sud u ovakvom slučaju odlučio?

Zato što je pregledanje ekonomski opravdano na kraju, kada čelik stigne do krajnjeg kupca, sud je

smatrao da je period za pregledanje počeo tek kada je čelik stigao u Portugaliju kod krajnjeg kupca.


Primer

Obe stranke su, nakon što je kupac dao kasno obaveštenje, nastavile da pregovaraju i čekale reakciju

kupčevog krajnjeg kupca. Kada su pregovori zaustavljeni i kupac tražio pravni lek, prodavac je

prigovorio, skrećući pažnju na kasno obaveštavanje. Kupac je odgovorio da se, stupajući u dalje

pregovore, kupac odrekao prava u vezi sa kašnjenjem obaveštenja.

5.9 Rezime

Ovaj modul objašnjava obaveze prodavca po sistemu KUMPR-a. On se detaljno fokusira na različite

obaveze kako bi se postiglo bolje razumevanje obaveza u detaljima u sistemu KUMPR-a. U ovom

modulu pobliže ćemo pogledati uslov usklađenosti robe, i modul dalje objašnjava značaj uslova o

obaveštenju, kao i moguće efekte nedostatka takvog obaveštenja.

Po završetku ovog modula, naučili ste da:

Razumete sistem obaveza prodavca

Biti u stanju da postavljate ugovorne uslove, trgovinsku upotrebu i odredbe

konvencije u sistemu hijerarhije

Analizirate usklađenost robe ako to postoji u datom slučaju

Primenite uslov o obaveštenju na odgovarajući način i da razumete njegovu važnost


MODUL 6:

Pravni lekovi kupca


6.1 Pregled

Ovaj modul objašnjava sistem pravnih lekova dostupnih kupcu, ubrajajući tu i pravo na izvršenje,

raskid ugovora, redukciju cene i štetu. U svakom poglavlju objašnjeni su detaljno različiti lekovi

navodeći preduslove i uključujući primere primene u praksi.


Po završetku ovog modula, vi ćete biti u stanju da:

Razumete sistem pravnik lekova dostupnih kupcu

Steknete znanje kada se razni pravni lekovi primenjuju i pod kojim uslovima

Analizirate slučaj i odlučite koji pravni lek se primenjuje

6.3 Pravni lekovi kupca za prodavčevo kršenje ugovora

Generalni cilj jeste da se sačuva ugovor i izbegne povraćaj. Kao posledica, ukidanje ugovora je

moguće samo kao poslednja mogućnost. Ovo takođe utiče i na druge pravne lekove kao što su

zahtevi za postupak o izvršenju i pravo na umanjenje cene. Polazni princip ove ideje da je ukidanje

ugovora poslednja mogućnost jeste princip “pacta sunt servanda”. Drugi razlog za ovakvu politiku je

čisto ekonomski. Ukidanje ugovora za neispravnu isporuku dovodi do povraćaja robe koja je

prvobitno isporučena i možda do povraćaja novca. Povraćaj robe nosi velike troškove i rizike, što bi

se moglo izbeći ako ugovor ne bude ukinut i ako budu podržani interesi kupca da dobije usklađenu

robu. Dakle, ekonomski gledano, ukidanje (prestanak) ugovore je veoma skup pravni lek. Treće,

važnu ulogu igra legitimni interes ugovornih strana.

Dole ćete videti grafički prikaz o pravnim lekovima dostupnim kupcu.


Dostupni pravni lekovi:

- Izvršenje - zamenjena isporuka

- smanjenje cene

- izbegavanje ugovora - odštete (dodatno)

"Fundamentalno" kršenje ugovora? važnost predvidljivosti prodavca

Dodatni period za izvršenje?"Nachfrist"

Pozivanje na zastarelost? čl. 39(2) KUMPR

Uslovi za preglede i obaveštenje ispunjeni? Skriveni defekti?

Čl. 38, 39 KUMPR

Nema leka za neusklađenost pre datuma isporuke? Čl. 37 KUMPR

Groba nije usklađena sa ugovorom ili pravima

Kršenje ugovora od strane prodavca

Prekršaj mesta, vremena, ili uslova isporuke Ne

Ne

Da

Ne

Ne

Ne

Ne

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Ne

Dostupni pravni

lekovi:

izvršenje

smanjenje cene

odšteta

Izvršenje i odštete

Nema pravnih

lekova

Da


6.3.1 Opšti opis pravnih lekova

Član 45 daje osnovno pravilo za pravne lekove.

On kaže da ako prodavac propusti da izvrši bilo koju od svojih obaveza po ugovoru ili ovoj

Konvenciji, kupac može:

“(a) koristiti se pravima predviđenim u čl. 46. do 52; (b) zahtevati naknadu štete predviđenu u čl. 74.

do 77.

(2) Kupcu nije uskraćeno pravo da zahteva naknadu štete iako se poslužio drugim sredstvom.”

Iz ovog člana može izvući sledeće opcije za kupca:

Izvršenje, uključujući zamenu isporuke i popravku u slučaju neusklađenosti (čl. 46 KUMPR)

Raskid ugovora (čl. 49 KUMPR)

Smanjenje kupovne cene (čl. 50 KUMPR)

Naknada štete (čl. 45(1)(b), čl. 74 et seq. KUMPR)

Osim prava na smanjenje cene, sva ostala prava zahtevaju da je prodavac prekršio najmanje jednu od

svojih obaveza po ugovoru shodno KUMPR-u. Član 45(2) izričito kaže da zahtevi mogu biti

kumulativni.

6.3.2 Pravo na izvršenje i zamensko izvršenje (član 46, 47 KUMPR)

Član 46 KUMPR-a govori o pravu da se traži izvršenje od prodavca. Ako prodavac ne izvrši obavezu,

Konvencija dozvoljava kupcu da traži

1) Da prodavac isporuči

2) Da isporuči zamenjenu robu

3) Da popravi robu koja nije usklađena

Prvi zahtev po članu 46(1) KUMPR jeste da je prodavac prekršio obavezu iz ugovora. Kupac može

zahtevati izvršenje dokle god ne izabere pravni lek koji isključuje izvršenje ili dokle god ne izgubi

pravo, zbog propusta da pruži obaveštenje. Pravo da se traži izvršenje je isključeno ako je kupac

validno raskinuo ugovor, ali takođe ako je kupac umanjio kupovnu cenu, gde je on mogao tražiti i

zamenu isporuke zbog neusklađenosti robe, ili da traži da prodavac popravi defekt. Iako nije

verovatno da će KUMPR kupac tražiti da se prodavac koji nije izvršio prinudi na specifično izvršenje,

to je i dalje jedna od mogućnosti. Donji primer pokazuje da će sudije i arbitratori imati osnove da

budu uzdržani pred ovim pravnim lekom. Sud koji je odlučivao o specifičnom izvršenju u ovom

slučaju, nakon promene tržišta, može dozvoliti spekulaciju na teret prodavca.


Primer

15. januara, S u Torontu ugovori da proda 100 srebrnih šipki po fiksiranoj ceni kupcu B u Njujorku,

šipke treba da budu isporučene pre kraja meseca. Fiksirana cena jednaka je tržišnoj ceni na dan 15.

januara, ali tržišna cena uskoro skoči, prevazilazeći ugovornu cenu za 25%, i S izjavi da neće da izvrši

ugovor. Uprkos ponovljenim odbijanjem S da isporuči robu, B je uporan i pokreće postupak u sudu u

Torontu tražeći specifično izvršenje. Do momenta donošenja konačne odluke, cena je narasla na

dvostruko veću od prvobitno dogovorene ugovorom.

Član 46(1) ne daje izuzetke koji bi ostavili S izvan ugovora u ovoj situaciji. Komentatori kažu da

pravo B da zahteva izvršenje (isporuku) treba tumačiti zajedno uz – a time i ograničeno – generalne

obaveze konvencije za ublažavanje štete, kao i opšti princip dobre vere KUMPR-a. Međutim, postoji

podrška i suprotnom mišljenju. Dodatni faktor je član 28, pošto pokazuje ograničenje specifičnog

izvršenja utvrđeno u čl. 46(1).

Član 46(2) i (3) KUMPR-a daje specifična pravila za rezervnu isporuku ili popravku u slučajevima gde

je prodavac isporučio robu koja nije u skladu sa ugovorom. Prema članu 46(3) KUMPR-a kupac ima

pravo da traži od prodavca da popravi nedostatak usklađenosti popravkom, ukoliko je to razumno

imajući u vidu ostale okolnosti. Odredba o isporuci druge robe (član 46(2)) je više restriktivna: kupac

može tražiti drugu isporuku samo ako neusklađenost predstavlja bitno kršenje ugovora u smislu člana

25 KUMPR. Svi zahtevi za izvršenje podložni su nekim ograničenjima. Ove dve alternative izvršenja

su tako različite da slobodan izbor izgleda teško moguć. Kupac može da zahteva isporuku po članu

46(2) samo ako je nedostatak usklađenosti takav da predstavlja bitno kršenje ugovora. Kršenje je

bitno samo pod izuzetnim okolnostima, kada defekt ne može biti popravljen ili je nemoguće robu

koristiti za bilo koju drugu svrhu. Član 46(3) se razlikuje od prava na isporuku iz člana 46(2) jer je

prag za većinu slučajeva u stavu (3) niži nego za (2), pošto bi generalno bilo razumno da prodavac

popravi robu. Isporuka rezervnih delova koji su potrebni u slučaju iz čl. 46(3) nije isporuka iz člana

46(2), ili 46(3).

Primer

Nemački kupac naručio je prozorske elementa od italijanskog prodavca. Prozor je trebalo da se

popravi zbog defekta u izolacionom staklu. Da bi se popravili prozori, staklo je potrebno naručiti od

prodavca. Od prodavca je traženo da naruči nova stakla po članu 46(3) KUMPR, iako defekt nije

prelazio prag za ustanovljenje bitnog kršenja.

Primer

Nemačka kompanija kupila je šest kreveta na rasklapanje od italijanske kompanije. Pošto je pet od

šest tih kreveta imalo defekte, oni su vraćeni prodavcu na popravku. Po pitanju potraživanja od

strane prodavca da mu se plati nabavna cena, kupac je tvrdio da su kreveti još uvek defektni.

Popravka nije bila uspešna. Kupac je obavestio prodavca o neuspešnoj popravci tek 4 nedelje nakon

što su popravljeni kreveti vraćeni kupcu. Kupac je, zbog kasnog obaveštenja, izgubio sva svoja prava

po članu 39(1) KUMPR.


6.3.3 Raskid ugovora

Raskid je generalno moguć jedino ako je prekršaj ugovora tako bitan da je stranka koja je kriva

trebalo da zna da druga strana neće imati nikakav interes da ostane vezana ugovorom. Pravo kupca

da raskine ugovor uređeno je članom 49 KUMPR. član 49(1) KUMPR-a navodi 2 osnove za raskid

ugovora. Potrebno je bitno kršenje po članu 49(1) slovo(a), pored toga KUMPR dozvoljava po članu

49(1) slovo(b) da ugovor bude raskinut ako dodatno vreme za isporuku ne vodi izvršenju ugovora.

Bitna povreda ugovora je definisana kao predvidiva i znatna šteta. Kupac mora da pokaže da je ta

povreda ugovora izazvala štetu toliko ozbiljnu „da mu značajno umanjuje ono što je imao po ugovoru

prava da očekuje“. Razuman prodavac bi predvideo tako ozbiljan ishod.

Primer

Grčki prodavac (S) je trebalo da proda mašinu – kalup za plastiku američkom kupcu (B). Kasnije

navodeći „povredu garancije“ po pitanju isporučene opreme, B je tužio S pred Federalnim sudom

SAD. Iako je sud kazao da je B imao neke „legitimne primedbe“, zaključio je da to nije bilo u tolikoj

meri da bude bitna povreda ugovora od strane S, jer je B uspešno upravljao opremom (uz pomoć od

S), i pošto se B nije žalio na kvalitet sve dok S nije formalno ispitivao zašto B nije platio cenu koštanja

kako je dogovoreno.

Primer

Italijanski prodavac S uđe u ugovor sa kupcem iz Čikaga B za snabdevanje cipelama. Kao što S zna, B

namerava da preproda cipele u svojoj maloprodaji (gde se prodaju samo cipele visokog kvaliteta), ali

su cipele koje je isporučio S tako lošeg kvaliteta da su totalno nepodesne za svrhu koju je B

nameravao.

S ovde čini bitnu povredu obaveze, jer je znao da je roba potpuno nepodesna za svrhu koju je B

namenio. Dakle, pod pretpostavkom da B obavesti S na vreme i sa preciznim opisom po članu 39

KUMPR-a bitna povreda ugovora daje pravo kupcu B da raskine ugovor.

Primer

Italijanski prodavac S ugovori sa kupcem B iz Čikaga snabdevanje cipelama koje proizvodi S u skladu

sa dizajnom i specifikacijama koje je dostavio B. Prema ugovoru, B zadržava ekskluzivno pravo da

distribuira i prodaje te cipele koje proizvodi S. Kasnije, S izlaže na Njujorškom sajmu cipele koje su u

skladu sa specifikacijama koje je dao B, stvarajući kod drugih utisak da S ima pravo da ih distribuira.

Takođe povreda obaveze pomoćnoga, kao i kršenje dogovora da nema konkurencije, može postati

bitna povreda i dati pravo na raskid ugovora, pošto drugoj strani ne može više da se veruje.

Član 49(2) postavlja pravila da pravo na raskid može da se izgubi pod određenim okolnostima.

Jednostavno rečeno, to stupa na snagu ako je prodavac isporučio robu a kupac previše zakasnio sa

pokušajem da ostvari pravo na raskid ugovora.


6.3.4 Umanjenje cene

Član 50 daje kupcu pravo da umanji ugovorenu cenu ako roba nije u skladu sa ugovorom. Odredba,

međutim, izričito kaže da pravo prodavca na popravku ima prednost nad pravom kupca da smanji

cenu. Ovo može voditi i do smanjenja cene na nulu. Neusklađenost se primenjuje shodno čl. 35(1)

KUMPR-a na defekte robe, isporuku drugoga, kao i defekte u pogledu ugovorene količine robe.

Ideja o smanjenju cene je dodatno prilagođavanje ugovorne strane koja je bila ugrožena

neusklađenošću robe. Prilagođavanje treba da se obavi u vezi sa nabavnom cenom, a ne i vezi sa

apsolutnom količinom štete koja nastaje zbog umanjene vrednosti robe. Takođe cena izvršavanja

popravke robe treba da se uzme u obzir.

Dakle, član 50 kaže da je smanjenje cene srazmerno smanjenju vrednosti zbog defekta i može biti

izračunato pomoću dole navedene formule. X označava cenu (nakon smanjenja) koju kupac treba da

plati.

Cena X = vrednost sa defektom

Ugovorena cena vrednost bez defekta

Primer

S (u Uzbekistanu) ugovori da isporuči kupcu B (u Ugandi) 10 tona kukuruza Br. 2 po ceni od $400

za tonu (tržišna cena za kukuruz br 2 u tom trenutku). S isporuči 10 tona kukuruza br. 3, a u vreme

isporuke tržišna cena kukuruza br. 3 je $300 po toni; cena za br. 2 je i dalje $400.

Isporuka očigledno nije u skladu sa ugovorom, ta činjenica daje pravo B da smanji cenu. Dakle, iako

isporuka br. 3 ne predstavlja bitnu povredu ugovora (ako je tako, B izabere da ne raskine ugovor), B

može umanjiti nabavnu cenu sa $4000 na $3000.

Primer

Kupac je kupio gorivo bez sumpora za €32 za 100 litara. Prodavac je isporučio gorivo koje sadrži

sumpor. Gorivo bez sumpora je vredelo 32€ za 100 l (kupac je kupio nepovoljno), gorivo koje sadrži

sumpor vredelo je €15 za 100 l i stoga je vredelo tek polovinu od drugog goriva. Nabavna cena se

umanjuje na polovinu, što znači € 16, a ne u skladu sa razlikom u vrednosti jednog i drugog goriva.

To znači, umanjenje je od €15 do €17 za 100 l.

U praksi može biti teško oceniti vrednost robe usklađene sa ugovorom i neusklađene, neophodne

radi poređenja.


Primer

Švajcarski kupac je kupio nameštaj od italijanskog proizvođača. Kupac kaže da određeni nameštaj za

dnevnu sobu nije u skladu sa ugovorom. Po pitanju isporučenog nameštaja priznato je pravo koje

kupac ima na umanjenje cene. Sud je izračunao smanjenje cene u skladu sa članom 50 KUMPR tako

da, osim ako se dokaže suprotno, vrednost usklađene robe jeste jednaka vrednosti ugovorene

nabavne cene.

6.3.5 Naknada štete

Kršenje ugovora od strane prodavca daje kupcu pravo da traži naknadu štete. Osnova za zahtev je

član 45(1) lit.(b) KUMPR-a. Šteta će biti odmerena i izračunata shodno opštim pravilima iz članova 74

do 77 KUMPR-a. Štete nisu zasnovane na krivici po KUMPR-u. Treba reći da je odgovornost striktna,

ali postoje neke osnove za izuzetke u čl. 79, 80 KUMPR (sprečenost izvan kontrole prodavca,

propust koji je prouzrokovao kupac).

6.4 Vežba 1

Primer

Kupac je kupio gorivo bez sumpora za €32 za 100 litara. Prodavac je isporučio gorivo koje sadrži

sumpor. Gorivo bez sumpora je vredelo 32€ za 100 l (kupac je kupio nepovoljno), gorivo koje sadrži

sumpor vredelo je €15 za 100 l i stoga je vredelo tek polovinu od drugog goriva. Nabavna cena se

umanjuje na polovinu, što znači € 16, a ne u skladu sa razlikom u vrednosti jednog i drugog goriva.

To znači, umanjenje je od €15 do €17 za 100 l.

Da je kupac kupio gorivo po povoljnoj ceni od €28 za 100 l, koliko bi bilo smanjenje cene?

Odgovor:

Smanjenje cene bi bilo izračunato iz uporednih vrednosti jednog i drugog goriva 15:30 =1/2 (gore))

takođe u ovom slučaju polovina od ugovorene cene, stoga €14 za 100 l a ne €13 za 100 l

(oduzimanje apsolutne razlike). Jeftinija nabavka u odnosu na vrednost robe umanjuje kvotu

smanjenja cene.

6.5 Rezime

Ovaj modul objašnjava sistem pravnih lekova dostupnih kupcu


Razumete sistem pravnik lekova dostupnih kupcu

Steknete znanje kada se razni pravni lekovi primenjuju i pod kojim uslovima

Analizirate slučaj i odlučite koji pravni lek se primenjuje


MODUL 7:

Obaveze kupca, prelazak rizika i pravni lekovi prodavce


7.1 Pregled

Modul daje pregled Poglavlja III the KUMPR-a, koje uređuje obaveze kupca (čl. 53 – 60 KUMPR) i

pravne lekove prodavca (čl. 61 – 65 KUMPR).


Po završetku ovog modula, bićete u stanju da:

Identifikujete obaveze prodavca

Objasnite obaveze prodavca u kontekstu Konvencije koja odražava dužnost kupca

Razumete sistem prenošenja rizika

Razumete sistem pravnih lekova dostupnih prodavcu

7.3 Obaveze kupca i prenos rizika

7.3.1 Osnovno

Član 53 KUMPR-a sadrži bazično pravilo o obavezama kupca. „Kupac se obavezuje da isplati cenu i

da preuzme isporuku robe onako kako je predviđeno ugovorom i ovom konvencijom.”

Dve važne obaveze kupca su, dakle:

Plaćanje cene (član 54-59 KUMPR)

Preuzimanje isporuke (član 60 KUMPR)

Ovo ne moraju nužno da budu jedine obaveze kupca, u ugovoru ili trgovinskim običajima može biti

predviđena neka druga obaveza za kupca. Moguće postojanje drugih obaveza je naširoko prihvaćeno.

7.3.2 Plaćanje

Kupac mora da plati cenu za robu i da preuzme isporuku kako je traženo ugovorom i Konvencijom.

Izraz „kao je traženo ugovorom“ osvetljava – opet – hijerarhiju, koja postavlja volju stranaka na prvo

mesto. Važni faktori za utvrđivanje plaćanja su ne samo cena, već i tačno vreme i mesto plaćanja.

Član 57(1) KUMPR-a postavlja pravilo ako je ugovor nem u pogledu mesta plaćanja. Ukoliko nema

drugačijeg sporazuma, kupac mora platiti u sedištu biznisa prodavca. U slučaju ta plaćanje treba da se

izvrši kada se obavi primopredaja, onda je mesto plaćanja tamo gde se primopredaja izvršila. Mesto

plaćanja može biti odlučujuće za preliminarno pitanje da li je dati sudski forum nadležan, da li ima

međunarodnu nadležnost da odlučuje o sporu koji se odnosi na obavezu kupca da plati.

U pogledu prikladnog vremenskog termina za plaćanje (u slučaju da je ugovor nem) član 58(1) daje

osnovno pravilo, to je princip koji važi generalno u bilateralnim ugovorima. Razmena robe za plaćanje

treba da se odigra istovremeno. Ovo znači da prodavac ne mora da produžava kredit niti kupac

mora da plati pre nego što mu prodavac donese robu. Međutim, i međunarodnom ugovoru o

prodaji, ugovor će obično sadržati i prevoz robe od strane nezavisnog prevoznika. Član 58(2) za ovu

situaciju kaže da prodavac može poslati robu po uslovima po kojim roba neće biti predata kupcu ako

ne plati cenu.


Obaveza kupca da plati cenu sadrži implicitnu obavezu da se preduzmu zahtevani koraci da se

omogući izvršavanje plaćanja.

Primer

Bugarski kupac kupuje robu od austrijskog prodavca. Ugovor je utvrdio plaćanje dokumentarnim

kreditom koji treba otvoriti određenog datuma. Kredit nije otvoren na vreme, i prodavac je tražio

(između ostalog) naknadu štete za povredu ugovora. Sud je stao na stranu prodavca, jer je kupac

imao obavezu po članu 54 da izvrši sve zahtevane mere (u ovom slučaju zahtevane ugovorom) za

plaćanje cene.

Prodavac mora sačuvati pravo prodavcu da pregleda robu, on je ovlašćen da pregleda robu pre nego

što plati. Ovo pravo treba da čuva prodavac.

7.3.3 Rizik

Obaveza da se plati nabavna cena povezana je sa pravilom prelaska rizika. Član 66 zahteva od kupca

da plati kupovnu cenu, ako je roba izgubljena ili oštećena nakon što je rizik prenet. Osim, naravno,

ako gubitak i šteta nisu zbog krivice prodavca. Precizno vreme kada rizik prelazi biće često određeno

ugovorom. Osnovna pravila u slučaju nemog ugovora i bez primenjivog trgovinskog običaja je u

članovima 66-70 KUMPR. Generalno, ozbiljno se savetuje strankama da unesu u ugovor posebnu

odredbu o prelazu rizika, ili da koriste Incoterms. Praktična važnost osnovnih pravila iz čl. 66-70

KUMPR je ograničena, pošto većina trgovinskih ugovora pruža neophodna pravila o prelazu rizika.

Članovi 67-69 KUMPR prave razliku između više vrsta ugovora o prodaji. Uopšteno, ova pravila

odražavaju pravo o isporuci. Glavni tipovi koje treba razlikovati jesu:

Ugovor o prodaji sadrži prevoz robe

Prodavac nije obavezan da je preda na određenom mestu, rizik u principu prelazi na kupca

kada se roba preda prvom prevozniku da je transportuje kupcu (član 67(1) KUMPR)

Roba koja je prodata u tranzitu

Član 68 KUMPR, ovde počinjemo sa prvom rečenicom, koja kaže da rizi prelazi u vreme

zaključenja ugovora. Ovaj tačan momenat će često biti teško utvrditi. Da bi se dalo bolje

rešenje, druga rečenica kaže da, ako okolnosti na to ukazuju, rizik prelazi na kupca u

trenutku kad je roba predata prevozniku (za sve vreme transporta). Treća rečenica člana 68

KUMPR stavlja rizik kod prodavca ako je znao ili je morao da zna da je roba izgubljena ili

oštećena, a to nije rekao kupcu.

Svi ostali slučajevi

Rizik će preći prema članu 69 KUMPR, koji razlikuje dva tipa ugovora. Ako je kupac

obavezan da preuzme robu u prodavčevom sedištu poslovanja, rizik prelazi kada on preuzme

robu, ili ako on to ne učini u određenom roku, od trenutka kada je roba ostavljena na

raspolaganje, i on čini prekršaj ugovora time što nije preuzeo isporuku (čl. 69(1) KUMPR).

Ako je kupac obavezan da preuzme robu na nekom drugom mestu, rizik prelazi onda kad je


termin za primopredaju i kupac svestan činjenice da je roba tu ostavljena njemu na

raspolaganje (čl. 69(2) KUMPR).

Ni u kojem od slučajeva rizik neće preći na kupca sve dok robe nije jasno identifikovana po ugovoru,

na primer kako je napravljena roba, ili po dokumentima, kroz obaveštenje kupcu, itd.

Primer

Ako je roba prodata FOB (free on board) Hamburg, rizik prelazi na kupca tek kada je roba

utovarena na brod u luci Hamburg.

Primer

Tovar pšenice je poslat iz Roterdama za Kalkutu. Indijska trgovina je prodala žito 15. oktobra 2006,

kupcu u Singapuru. Kada je žito stiglo 30. oktobra 2006. utvrđeno je da je voda ulazila kroz defektan

otvor na teretu i delimično se ukvarilo. Ne može biti tačno rečeno kada se oštećenje desilo – da li

pre nego što je indijska firma prodala robu ili kasnije. Pitanje se postavlja ko u ovom slučaju snosi

rizik za oštećenje robe.

7.3.4 Preuzimanje isporuke

Član. 53 KUMPR kaže da kupac mora preuzeti isporuku robe. “Preuzimanje isporuke” kako je

definisano članom 60 KUMPR sastoji se u uzimanju (fizičko posedovanje) robe, i činjenju svih radnji

koje bi se razumno mogle očekivati od njega kako bi omogućio prodavcu da izvrši isporuku. Ovo

podleže daljem preciziranju (npr. Incoterms).

U slučaju da kupac odbije da primi isporuku, to dovodi do neizvršenja ugovora, što prodavcu daje

pravo na pravne lekove precizirane u članu 61, osim ako se kupac opravdao (prema članu 52

KUMPR) zašto je odbio da preuzme isporuku. Odbijanje isto tako može biti opravdano ako postoji

povreda ugovora i prodavčeva povreda je bitna (član 25 KUMPR). Ako, pak, povreda nije u meri da

predstavlja bitnu povredu ugovora, kupac po pravili neće biti opravdan za odbijanje da preuzme

isporuku.

7.4 Pravni lekovi prodavca

7.4.1 Osnovno

Član 61(1) KUMPR postavlja sistem pravnih lekova dostupnih prodavcu. Ako kupac ne izvrši neku od

svojih obaveza po ugovoru ili Konvenciji, prodavac može:

a) Iskoristiti pravo dato u članovima 62-65 KUMPR

b) Tražiti naknadu štete shodno članovima 74-77 KUMPR


Dok je član 61(1) lit.(a) KUMPR korišćen samo kao referenca na odredbe u članovima, član 61(1)

lit.(b) KUMPR sam predstavlja osnovu za traženje naknade štete. Član 74 KUMPR se koristi samo za

izračunavanje štete.

Za pregled možemo definisati tri tipa pravnih lekova za prodavca:

izvršenje (čl. 62 KUMPR)

raskid ugovora (čl. 64 KUMPR)

odšteta (čl. 61(1) lit.(b), čl. 74 et seq. KUMPR)

Sistem pravnih lekova iz člana 61 KUMPR ne pravi razliku između različitih vrsta prekršaja i on važi

za bilo kakve propuste u izvršenju kupca, ali postoji jedan broj slučajeva gde će postojati razlika

između različitih vrsta povreda ugovora. Sistem pravnih lekova nije baziran na krivici, što omogućava

da se lekovu koriste bez obzira na to da li je kupac nešto činio iz nemara ili čak namerno.

7.4.2 Pravo prodavca da zahteva izvršenje

Prodavac može tražiti od kupca da plati cenu, preuzme isporuku, ili izvrši svoje obaveze osim ako

prodavac nije već posegao za pravnim lekom koji opovrgava ovakvu mogućnost. Ova odredba

oslikava član 46(1) KUMPR.

Primer

Austrijski prodavac S dogovori se da izradi robu za bugarskog kupca B. Ugovor, koji sadrži klauzulu

arbitraže, obavezuje B da izvrši plaćanje putem otvaranja kreditnog pisma na određeni datum. Kada

kredit nije otvoren, S pokreće arbitražu, tražeći da B otvori kredit i nadoknadi S gubitke

prouzrokovane prekršajem.

B nije izvršio svoju obavezu plaćanja kako je obećao, a pošto S nije izabrao isključujući pravni lek,

član 62 daje arbitratorima ovlašćenje da narede B da otvori kreditno pismo i plati kako je

dogovoreno. Propust B da izvrši svoje obećanje takođe daje osnovu za dodelu odštete da bi se

nadoknadili gubici izazvani tim prekršajem.

7.4.3 Raskid ugovora

Oštećeni prodavac takođe ima pravo da raskine ugovor shodno članu 64 KUMPR. Član 64(1)(a) daje

pravilo da prodavac može „proglasiti ugovor raskinutim“ samo u slučaju da je kupac načinio bitnu

povredu ugovora. Ova odredba važi za bilo koju od kupčevih obaveza po ugovoru i Konvenciji.

Takođe povreda pomoćne odredbe ugovora može biti bitna povreda. Povreda treba da se utvrdi

shodno standardima utvrđenim u članu 25 KUMPR. Glavna smernica za definisanje povrede kao bitne

jeste da li ona značajno onemogućava interes prodavca za izvršenje ugovora, uzet u obzir zajedno sa

uslovom predvidivosti iz čl. 25 KUMPR.


Primer

Prodavac sirove nafte ima svoj biznis u zemlji u kojoj se inostrana razmena striktno kontroliše. On

prodaje nešto sirove nafte: plaćanje, kao i obično u delatnosti sirove nafte, trebalo je da se obavi u

američkim dolarima. Prodavac se složio sa kupcem da kupac izvrši plaćanje prve rate unapred za

sirovu naftu na račun kod švajcarske banke. To je neophodno jer prodavac ne može dobiti dolare u

svojoj zemlji zato što je takva kontrola deviza. Prodavac želi da koristi avansno uplaćeni novac da

plati svog snabdevača. U ugovoru sa snabdevačem su veliki penali za kašnjenje u plaćanju i kaže se da

snabdevač može da raskine ugovor u bilo kojem trenutku ako prodavac ne plati na vreme. Ukoliko

kupac ne uplati avans na vreme u švajcarskoj banci to ima ozbiljne posledice za prodavca jer ne može

u svojoj zemlji uzeti dolare, a van zemlje neće imati novca niti biti u stanju da ga pozajmi. Zakasnela

avansna uplata bi bila bitna povreda ugovora.

Primer

Stranke su se složile u ugovoru o prodaji za prodaju 200 tona slanine koja je trebalo da se isporuči u

deset tura. Nakon što je nemački kupac primio pet tura, odbio je da primi sledeće isporuke. Kupac

tvrdi da su se stranke složile da kupac može da raskine ugovor ako zdravstvene vlasti ili carina imaju

primedbu na robu. Kupac nije mogao da dokaže taj dodatni usmeni dogovor. Sud je držao da je

odbijanje prijema robe bio bitna povreda ugovora.

Primer

Italijanska fabrika mašina prodala je francuskom kupcu presu za štampanje. Kupac nije preuzeo

mašinu u vreme dogovoreno sa prodavcem. Takođe nije reagovao na podsećanja i na dodatni

vremenski rok. Prodavac je raskinuo ugovor i tražio odštetu. Kupac se branio d time da zgrada u

kojoj treba da bude mašina još nije završena zbog nekih problema u regulisanju gradnje. Prodavčev

raskid ugovora nije bio u dobroj veri. Sud u Milanu usvaja zahtev zbog davanja dodatnog vremenskog

roka za plaćanje i preuzimanje robe, tako da su ispunjeni usovi za raskid ugovora. Kupac nije imao

odbranu. Korišćenje principa dobre vere nije moglo da donese drugačiji rezultat, jer se međunarodni

biznis čvrsto oslanja na pravnu izvesnost i stabilnost ugovora.

7.4.4 Odšteta

Pravo da se traži naknada štete ne nezavisno pravo pravnog leka po KUMPR. Generalno se može

reći da ispoljenjem svog zahteva za izvršenjem ili za raskidom ugovora prodavac ne biva lišen prava

na novčano potraživanje. Prema članu 61(1) lit.(b) KUMPR prodavac ima pravo da traži naknadu

štete shodno čl. 74-77 KUMPR. Članovi 74-77 samo uređuju metod izračunavanja štete, dok je čl.

61(1) lit.(b) KUMPR stvarna osnova za zahtev za naknadu štete. Principi naknade štete koji su

uspostavljeni pod kupčevim pravom na odštetu takođe važe i u ovom slučaju. Uopšteno rečeno,

ostvarenje prava na izvršenje ili raskid ugovora ne oduzima pravo prodavcu na novčano potraživanje.


Konvencija traži da postavi prodavca u poziciju koju bi uživao da kupac nije prekršio ugovor. To je

zaštita očekivanja sa osnovom bez krivice. Šteta prodavca može prevazilaziti gubitak koji je kupac

predvideo i trebalo da predvidi kao posledicu kršenja i povrede ugovora.

Primer

Diler automobila u Detroitu prihvata narudžbinu za 5 novih GM kamiona (FOB Detroit) od kupca B

iz Toronta. Desi da S ima 5 takvih vozila na lageru, ali pre nego što on obavi aranžmane za slanje, B

šalje faks kojim javlja da je odustao od posla. Kasnije S prodaje kamione trećoj strani (B2) a onda tuži

za naknadu štete. (izgubljeni profit kod prve prodaje).

Možemo bezbedno da pretpostavimo da ponuda prevazilazi potražnju, S ne može da uđe u rezervnu

transakciju samo da bi pokrio prekršaj kupca, jer prodaja kamiona trećem licu nije zamena za prvu

transakciju. Pošto možemo pretpostaviti da S može nabaviti toliko kamiona (od proizvođača) koliko

je neophodno da se zadovolji potražnja, onda nema povezanosti između prekršaja određenog kupca

(B) i sledeće prodaje (B2). Pretrpljeni gubitak je stoga neizbežan, i član 75 ugovor/tržište bi bilo

„neodgovarajuće da se prodavac postavi u poziciju toliko dobru kao što bi bila da je (B) izvršio

ugovornu obavezu. Dakle u ovom slučaju, izgubljen profit iz razloga povrede ugovora od strane (B)

jeste direktan gubitak nadoknadiv samo shodno opštem pravilu čl. 74. Domaći zakon o prodaji

priznaje ovu istu vrstu zaštite očekivanja i austrijski sud je priznao da je argument za KUMPR kada

prodavac gubi profit, jednako jak.

7.5 Rezime

Ovaj modul daje pregled obaveza kupca, prelazak rizika i objašnjava razne pravne lekove dostupne

prodavcu.


Identifikujete obaveze prodavca

Objasnite obaveze prodavca u kontekstu Konvencije koja odražava dužnost kupca

Razumete sistem prenošenja rizika

Razumete sistem pravnih lekova dostupnih prodavcu


Bibliografija

1. Huber/Mullis, The KUMPR: a new textbook for students and practitioners

2. Janssen/Meyer, KUMPR methodology

3. Kröll/Mistelis/Perales Viscasillas, UN Convention for Contracts on the International

Sale of Goods (KUMPR)

4. Lookofsky, Understanding the KUMPR: a compact guide to the 1980 United Nations

Convention on Contracts for the International Sale of Goods

5. Pace International Law Review, Review of the Convention on Contracts for the

International Sale of Goods (KUMPR)

6. Schlechtriem/Schwenzer, Commentary on the UN Convention on the International

Sale of Goods (KUMPR)

7. Schlechtriem / Schwenzer, Kommentar zum Einheitlichen UN-Kaufrecht - KUMPR

(German Version)

8. Verweyen/Foerster/Toufar, Handbuch des Internationalen Warenkaufs UN-

Kaufrecht (KUMPR)

9. Zeller, KUMPR and the unification of international trade law

Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o -...

Documents

Transcript of Konvencija Ujedinjenih nacija o ugovorima o -...