Kontroler osvetljenja

Katedra za elektronikuInstitut za energetiku, elektroniku i telekomunikacijeFakultet tehničkih naukaUniverzitet u Novom Sadu

- Kontroler osvetljenja -(projektna dokumentacija)

Mentori: Studenti:Prof. dr. Veljko Malbaša Miloš JankovićMr. Milan Nikolić Mladen Krbanjević

Dalibor TakačPredrag Grozdanović

Sadržaj:

Kontroler osvetljenja

1. Uvod1.1 Tekst projektnog zadatka ……………………………………………………………..31.2 Opis projektnog zadatka ………………………………………………………………3

2. Hardver2.1 Napajanje ……………………………………………………………………………………42.2 Detektor prolaska kroz nulu ……………………………………………………52.3 Mikrokontroler …………………………………………………………………………72.4 Osvetljenje (drajver za sijalice) ……………………………………………………72.5 Sprega sa drajverom za sijalice ……………………………………………………72.6 IR prijemnik ……………………………………………………………………………………82.7 IR predajnik ……………………………………………………………………………………82.8 LED …………………………………………………………………………………………….102.9 Modul za zaštitu mreže od smetnji …………………………………….…102.10 Reset kolo ………………………………………………………………………………….102.11 Generator takta ……………………………………………………………………….102.12 Konektor za programiranje mikrokontrolera …………………………….11

3. Softver3.1 Opšte o softveru ………………………………………………………………………123.2 Dekodovanje ………………………………………………………………………143.3 Sortiranje …………………………………………………………………………………153.4 Func_POWER ………………………………………………………………………163.5 Func_STOP …………………………………………………………………………………173.6 Func_PLAY …………………………………………………………………………………183.7 Func_INTENZITET ………………………………………………………………………193.8 Soft_start …………………………………………………………………………………203.9 INT0 – prekidna rutina ……………………………………………………………213.10 T2 – prekidna rutina ……………………………………………………………223.11 INT1 – prekidna rutina ……………………………………………………………233.12 T0 – prekidna rutina ……………………………………………………………243.13 T1 – prekidna rutina ……………………………………………………………253.14 MAIN ……………………………………………………………………………………………26

4. Uputstvo za upotrebu ……………………………………………………………27

5. Zaključak …………………………………………………………………………………27

6. Literatura …………………………………………………………………………………28

1. Uvod

1.1 Tekst projektnog zadatka

Na 80C52 priključiti IR prijemnik, serijski EEPROM, detektor prolaska kroz nulu i 6 fazno kontrolisanih, galvanskih razdvojenih trijaka. Uređaj treba da omogući faznu kontrolu

Miloš Janković Dalibor TakačMladen Krbanjević Predrag Grozdanović

2


osvetljenja za 6 svetlosnih izvora (sijalica), na osnovu upravljačkih signala IR predajnika. Uređaj mora imati mogućnost programiranja parametara pomoću dodatne jedinice za programiranje.

1.2. Opis projektnog zadatka

Za realizaciju pomenutog projekta je, zbog nedostupnosti 80C52 na tržištu, kao najbolje rešenje izabran mikrokontroler AT89S8252. Pomenuti mikrokontroler ima SPI serijski interfejs putem koga se vrši programiranje. Kako se u projektnom zadatku tražilo da se omogući programiranje parametara tj. da korisnik menja parametre – isti su morali biti snimljeni. Minimalni eksterni EEPROM koji je bio dostupan na tržištu je kapaciteta 16KB a kako se u ovom projektu koristi najviše 6B koji su bitni za inicijalno stanje, smatrali smo da je bilo bolje koristiti mikrokontroler koji već ima integrisan EEPROM. Ispostavilo se da AT89S8252 u potpunosti izlazi u susret ovim potrebama. Jedina bitnija razlika AT89S8252 naspram 80C52 je ta što prvi ima integrisani EEPROM kapaciteta 2KB. Izborom ove komponente, snižena je cena projekta a šema je uprošćena.

Kako se AT89S8252 više ne prozivodi u DIP kućištu vec u PLCC kućištu, dokupljeno je i montirano adekvatno postolje za njega. Prednost ovog rešenja se nalazi u činjenici da je mnogo lakše zameniti mikrokontroler ukoliko dodje do kvara. Takođe, lakše je zalemiti podnožje sa „through hole“ načinom montaže nego što je slučaj kod SMD mikrokontrolera (sa 44 nožice). Zatim, tu je i pitanje temperature lemljenja koju mikrokontroler može da izdrži bez oštećenja, a koju nije bilo moguće precizno kontrolisati opremom koja je bila na raspolaganju. Na kraju, u toku razvoja hardvera, isti je u potpunosti bio testiran na protobordu te je mnogo lakše bilo povezati mikrokontroler sa podnožjem na sam protobord.

Raspored pinova mikrokontrolera AT89S8252.

Razvijeni kontroler osvetljenja služi da se pomoću daljinskog IR upravljača kontroliše grupa (max 6) sijalica i nezavisno upravlja svakom ponaosob. Pomoću daljinskog upravljača moguće je uključiti i isključiti uređaj, menjati intenzitet svetlosti, vršiti selekciju sijalice kojom hoćemo da upravljamo, snimanje željenog stanja, podešavanje vremena nakon kojeg će se uređaj isključiti (tzv. sleep mode) i uključivanje i isključivanje svake sijalice ponaosob.

Praktična primena ovog uređaja ogleda se u upotrebi u objektima sa više izvora osvetljenja gde je potrebno smanjiti potrošnju električne energije, produžiti vek trajanja svetlosnih izvora (čije je upravljanje moguće faznom regulacijom) i upravljanje iz jednog, ne


3


stacionarnog, centra. Osoba koja upravlja ne mora biti pored kontrolne table ili table sa prekidačima.

Konstrukcija daljinskog upravljača onemogućava da dođe do greške ukoliko se dva dugmeta pritisnu u isto vreme. Takođe, obezbeđena je zaštita ukoliko dođe do zaklanjanja izvora odnosno prijemnika IR signala u toku slanja komande ili ukoliko dođe do greške pri transmisiji koda koja rezultuje nepotpunim kodom na prijemu.

U skladu sa projektinim zadatkom, realizovano je i soft-start paljenje sijalica koje dodatno štiti svetlosne izvore i produžava im vek trajanja.

Detaljnija objašnjenja nalaze se u poglavlju o softveru (str. 12).

2. Hardver

2.1 Napajanje

Zbog jednostavnije i ekonomičnije primene, uređaj je prilagođen napajanju iz standardnog adaptera od 12V nestabilizovanog DC napona i 400mA izlazne struje. Na sam uređaj je montiran linearni stabilizator napona LM7805 sa odgovarajućim kondezatorima za filtriranje visokofrekventnih smetnji. Linarni stabilizator napona LM7805 stabilizuje napon na 5V, ima maksimalno 1A izlazne struje (na sobnoj temperature) i bitno mu je dovesti samo napon u opsegu od 7V do 20V.Na uređaju je ostavljen i priključak za 220V naizmeničnog napona, kojim se napajaju svetlosni izvori a isti koristimo i za dektektor prolaska kroz nulu.

U nekoj narednoj verziji ovog uređaja planira se izvedba integracije pomenuta dva priključka tj. da se od jednog priključka 220V napravi napajanje za upravljački deo (kontroler i TTL kola od 5V) i napajanje za svetlosne izvore.

Šema izvora napajanja

2.2 Detektor prolaska kroz nulu

Standardna realizacija detektora prolaska kroz nulu dobija se pomoću komparatora sa histerezisom. Daljim razmatranjem ovog rešenja ispostavlja se da ono nije dobro ukoliko uređaj treba da radi u realnom vremenu. Kako kontroler osvetljenja mora raditi u realnom vremenu (reda mikrosekunde) ne sme se dozvoliti kašnjenje a svako kašnjenje koje se događa mora biti minimizovano ili kompenzovano.


4


Komparator sa histerezisom se napaja iz napajanja od 5V što znači da naizmenični tj. AC signal koji dovodimo na njegov ulaz mora biti u opsegu od -5V do 5V, sto dodatno komplikuje šemu. Transformator koji spušta napon od 220 V na dati opseg dalje poskupljuje izradu uređaja i povećava njegovu robusnost. Transformator se ponaša kao induktivni element te unosi kašnjenje u rad uređaja zbog vremena potrebnog za magnetizaciju jezgra. Kako kašnjenje nije konstantno, ovakva realizacija nikako nije podobna za rad u realnom vremenu te je i odbačena.

Kratak opis problema pri upotrebi transformatora:Kao što je poznato, struja i napon na kalemu nisu u fazi već su fazno pomereni za 90º. Takođe, poznato je

da je magnetno polje u jezgru transformatora u fazi sa strujom (jer ga struja primara direktno generiše). Pošto je primar transformatora u stvari jedan kalem iz svega ovoga dolazi se do zaključka da je struja sekundara takođe fazno pomerena za 90º u odnosu na napon primara. Ova struja bi dalje u ostatku kola proizvodila napon na detektoru koji ima čisto otpornu ulaznu impedansu. Međutim, u realnom transformatoru, fazni stav ulaznog napona i izlazne struje nije 90º, već varira izmedju 0 i 90º kao posledica postojanja raznih gubitaka pri prenosu energije (gubici u bakru i gvožđu). Ovi gubici se modeluju dodatnim otpornicima u ekvivalentnom kolu transformatora. Neke od ovih parametara nije moguće direktno meriti i nisu konstantni za datu seriju fabričkih transformatora već mogu da variraju u dosta širokim granicama. Zbog zahteva za visokom tačnošću detektora, ovo nije dovoljno dobro rešenje.

Najbolje rešenje detektora prolaska kroz nulu pronađeno je u realizaciji sa optokaplerom CNY-17. CNY-17 galvanski odvaja uređaj od mreže i visokih napona te samim tim nije potrebno koristiti gore pomenuti transformator. S druge strane, kašnjenje koje ova komponenta unosi je reda mikrosekundi i konstantno je. Jedna od realizacija ovog modula bila je pomoću diode i jednog otpornika za ograničavanje struje kroz optokapler. Dioda bi se tu nalazila zbog inverzne polarizacije unutrašnje fotodiode na visokom naponu.

Bolja alternativa ovom rešenju, koja je na koncu i realizovana, je korišćenje Grecovog spoja umesto pomenute diode. Realizacija sa diodom omogućava da imamo impuls na svakih 20ms (odnosno samo kada napon prelazi iz negativnog u pozitivnu vrednost), dok u realizaciji sa Grecovim spojem imamo impuls na svakih 10ms tj. i u slučaju kada napon prelazi iz pozitivnog u negativnu vrednost. Ovim se dobija informacija o početku obe poluperiode što pojednostavljuje softver.


5


Izgled ulaznog i izlaznog signala kod detektora prolaska kroz nulu.

Prihvatljivi nedostatak ovakve realizacije je hardverskog tipa, a opravdan je predhodnom konstatacijom da se veoma pojednostavljuje softver. Nedostatak se ogleda u tome što dolazi do toga da otpornik vodi ne samo u jednoj poluperiodi već u obe što rezultuje duplo većom disipacijom na njemu odnosno većem zagrevanju. Ovaj problem je rešen paralelnim vezivanjem dva otpornika od 2W, umesto jednog – pomenutog.

Šema detektora prolaska kroz nuluNa P- i P+ se priključuje ispravljeni mrežni napon sa puno-talasnim ispravljačem (Grecov spoj)


6


2.3 Mikrokontroler

Mikrokontroler koji se koristi je AT89S8252 koji ima 2KB integrisane EEPROM memorije što je sasvim dovoljno za potrebe projekta. Kontroler je isplativ, lako se nalazi na tržištu i, zbog svog serijskog interfejsa, programiranje se vrši veoma lako. Nalazi se u PLCC kućištu a kristal koji se koristi je takta od 0Hz – 24 MHz. Kontroler poseduje i ugrađeni watchdog tajmer (koji u ovom projektu nije korišćen) i tri 16-bitna tajmera/brojača. Ostale karakteristike ovog kontrolera su standardne za seriju C52.

2.4 Osvetljenje (drajver za sijalice)

Pošto je potrebno fazno regulisati sijalice sa užarenim vlaknom (odnosno uređaj koji se napaja iz mreže 220V) i ovde je potrebno galvanski odvojiti kontroler od mreže (visokog napona). Ovo se postiže pomoću opto-trijaka MOC3021. Max izlazna struja ovog kola je oko 100mA, što nije dovoljno za direktno upravljanje tj. vezivanje sijalica na njega. Potrebno je dodati još jedan (snažniji) stepen između. Stepen, koji se dodaje između, je trijak BT136 koji je vezan na mrežu odnosno sijalice, a njime upravljamo pomoću gore pomenutog MOC-a. U sklopu ovoga nalaze se i prateći otpornici i kondenzatori koji služe kao snaberi za BT136 i MOC3021.

Šema drajvera za sijalice

2.5 Sprega sa drajverom za sijalice

Struja koja je potrebna za sigurno startovanje opto-trijaka iznosi 15mA. Postoje dve moguće realizacije pobuđivanja opto-trijaka. Prva je da pobuđivanje vršimo logičkom jedinicom, a druga da pobuđivanje vršimo logičkom nulom. Prvi slučaj nije moguće realizovati zbog toga što mikrokontroler ne može da dâ 15mA struje, dok se kod drugog, nailazi na problem da logička nula može da “vuče” svega 10mA. Pomenuti problemi su prevaziđeni upotrebom baferskog stepena između kontrolera i opto-trijaka. Alternativa ovome je bila da se koristi invertor kao stepen između. Kako su oba rešenja davala podjednake performanse, drugo rešenje nije implementirano samo zbog toga što smo već posedovali bafer 74HCT541.

Pri ovakvoj izvedbi sprege sa drajverom za sijalice, za uključivanje se koristi negativna logika. Ulazi bafera ne smeju biti ostavljeni da "vise"! Kako ovaj bafer ima osam ulaza, a potrebno je kontrolisati šest sijalica, dva ulaza viška su spojena na šesti izlaz, što se kasnije ispostavilo kao loše, jer je šesti izlaz nekontrolisano uticao na peti. Problem je prevaziđen odsecanjem pomenuta dva ulaza bafera od šestog izlaza sa kontrolera i njihovim vezivanjem za napon napajanja od 5V. U narednoj verziji ovog uređaja, biće izvršena prepravka štampe pločice (PCB –dokumenta).


7


Šema sprege sa drajverom za sijalice

Kako su portovi mikrokontrolera izvedeni kao open-drain, moraju se koristiti i pull-up otpornici između kontrolera i bafera.

2.6 IR prijemnik

IR prijemnik koji se koristi u uređaju je SFH5110. U pitanju je komponenta koja je jeftina i lako dostupna. Karakteriše ga radna učestanost od 38KHz +/- 2KHz što je standardno za većinu IR predajnika.

SFH5110 je u potpunosti TTL kompatibilan te ne zahteva dodatna kola za prilagođavanje naponskih nivoa. Dodatne pasivne komponente služe za filtriranje visokofrekventnih smetnji.

Kolo IR prijemnika

2.7 IR predajnik


8


IR predajnik koji se koristi je već implementiran u daljinskom upravljaču za muzičke uređaje marke KENO a odabran je zbog jednostavnosti i kompatibilnosti sa IR prijemnikom u uređaju. Predajnik nosi oznaku SC9148B. Realizovan je u CMOS LSI tehnologiji i poseduje ukupno 18 funkcija i 75 komandi koje mogu biti emitovane. Ovaj broj se po potrebi dalje podešava odgovarajućim vezivanjem pinova čipa.

Osnovni oblik signala koji predajnik šalje izgleda:

Konstanta a se izračunava po formuli a=(1/fosc)×192(sec). U našem slučaju a iznosi 422s. Ovaj IR predajnik ima mogućnost da na dva načina vrši slanje signala i to kao "single shot signal" ili kao "continuous signal", u zavisnosti koji je taster pritisnut. Izgled ova dva signala je prikazan na sledećoj slici.

2.8 LED


9


Diode koje se koriste nisu navedene u projektnom zadatku ali se u uređaju nalaze iz praktičnih razloga. One služe za interakciju sa korisnikom i predstavljaju indikatore za upravljanje. Detaljnije objašnjenje njihovog značenja nalazi se u uputstvu za upotrebu – str 27.

2.9 Modul za zaštitu mreže od smetnji

Pri faznoj regulaciji dolazi do odsecanja sinusoidnog napona (napona mreže) te se javljaju viši harmonici koji se vraćaju u mrežu i nepovoljno utiču na ostale potrošače. Kako bi se mreža zaštitila od smetnji, ugrađuje se filtar realizovan od kalema i kondenzatora.

2.10 Reset kolo

U fazi razvoja softvera bilo je potrebno omogućiti pristup pinu RESET kontrolera, te je, shodno tome, bilo nephodno realizovati ovo kolo. Kolo se ne koristi ni u jednu drugu svrhu. Otpornik i kondenzator se u ovom kolu nalaze radi obezbeđivanja automatskog resetovanja mikrokontrolera prilikom uključenja napona napajanja, kako bi mikrokontroler, iz poznatog stanja, počeo sa radom.

2.11 Generator takta


10


Oscilator koji se koristi za generator takta ima frekvenciju od 12MHz. Ova frekvencija je pogodna zbog toga što je trajanje jedne instrukcije 1s a to je podobno za proračunavanje vremena tajmera i vremena kompenzacije određenih kašnjena koja će biti objašnjena u nastavku.

Uz ovaj kristal se nalaze prateći kondenzatori od 33pF.

Povezivanje kristala za integrisani generator takta.

2.12 Konektor za programiranje mikrokontrolera

Programator je realizovan eksterno i nije predmet ovog projekta te je ostavljen samo konektor pomoću koga se pristupa određenim pinovima kontrolera za SPI komunikaciju. Vodeći se specifikacijama koje su dobijene od firme koja izrađuje štampanu pločicu - da je minimalna rezolucija 10 mila (100 mila = 2.54mm), došlo je do neplaniranog problema. Naime, linija za GND je nacrtana na rastojanju od 13 mil-a od pina za SCK na pomenutom konektoru. Zbog nesavršenosti izrade, pin za SCK bio je kratko spojen na GND i programiranje nije bilo moguće... Kako na našem tržištu nema konkurentnih firmi za izradu štampanih pločica, u narednoj verziji ovog uređaja biće potrebno sva rastojanja povećati na minimalnu rezoluciju od 18 mila (kako ne bi došlo do sličnih problema).

Raspored pinova za konektor za programiranje.

3. Softver


11


3.1 Opšte o softveru

Softver koji je razvijen za ovaj projekat nije sastavljen iz modula zbog zahteva da uređaj radi u realnom vremenu. Pri svakom pozivu modula unosilo bi se neko kašnjenje koje bi bilo kumulativne prirode i znatno bi uticalo na opšte performanse uređaja.Kako ovaj uređaj može biti modul nekog obimnijeg projekta odlučeno je da brzina ima veći prioritet od modularnosti i veličine softvera.

Detekcija prolaska kroz nulu, predstavlja deo kome je posvećena najveća pažnja i prema kome su se razvijali svi ostali delovi softvera. Iz kola detektora prolaska kroz nulu, signal se direktno vodi na spoljašnji interapt INT0. Ovaj interapt se u uređaju generiše na svakih 10ms, odnosno pri svakom prolasku mrežnog napona kroz nulu. INT0 pokreće TIMER2 koji vrši faznu regulaciju.

Fazna regulacija je druga celina po važnosti pošto se ona uvek izvršava u periodu između dva prekida. U najboljem slučaju imamo jedno vreme koje treba da se odbroji – odnosno kada sve sijalice svetle istim intenzitetom. U najgorem slučaju treba odbrojati šest vremena – odnosno sve sijalice svetle različitim intenzitetom. Odbrojavanja je potrebno izvršiti u rasponu od 10ms.

Od trenutka pokretanja tajmera, treba odbrojati najkraće vreme odnosno vreme izvora koji svetle najjačim intenzitetom. Potom se broji razlika vremena izvora sledećeg (slabijeg) intenziteta od trenutno odbrojanog. Ovo se ponavlja dok se ne obrade svi intenziteti (najviše šest).

Pri proračunavanje razlike dva vremena susednih intenziteta, prekidna rutina treba da traje što kraće. Prilikom ubacivanja novih vremena u tajmer, dolazi do vremenskog pomeranja, te je potrebno izvršiti kompenzaciju svih razlika vremena intenziteta. U našem slučaju vreme kompenzacije iznosi 47s.

Funkcija sortiranje postavlja parametre neophodne da TIMER2 izvrši dati zadatak. Posebno je trebalo obratiti pažnju na trenutak kada treba učitati novo-postavljene parametre. Pomenuti vremenski interval mora biti jako kratak, te je najbolji trenutak za izvršenje učitavanja nakon što TIMER2 odbroji poslednje vreme (vreme najslabijeg intenziteta), a pre nego što otpočne novi ciklus. Ovo je moguće zbog karakteristike sijalice sa užarenim vlaknom. U opsegu od 9-10ms, sinusni napon (napon mreže) je skoro na nuli i nedovoljan je za njeno paljenje

Grubo aproksimirana zavisnost intenziteta osvetljenja od ugla paljenja

Iz kola IR prijemnika, signal se direktno vodi na spoljašnji interapt INT1. INT1 startuje TIMER0 na fiksno vreme od 2a (a je konstanta koja se izračunava po formuli– str. 9, deo o IR predajniku). TIMER0 dalje vrši ekstrakciju bita iz poslatog signala i formira kod koji šalje IR predajnik. Nakon formiranja koda i ispitivanja njegove ispravnosti poziva se funkcija dekodovanje. Ova funkcija interpretira dati kod i dela u skladu sa njim. Informacija o


12


ispravnosti poslatog koda se dobija proverom START bitova i brojem primljenih bitova. (str. 9 – IR predajnik).

U projektnom zadatku je traženo da se produži vek trajanja svetlosnih izvora. Ovaj zahtev se ispunjava realizacijom soft_start uključenja. Funckija koja ovo izvršava uključuje svaku sijalicu od nulte vrednosti intenziteta do njenog zadatog intenziteta sa korakom minimalne rezolucije napona i to nakon svakog prekida tj. svakih 10ms.

Dodatna funkcija ovog uređaja, koja nije navedena u projektnom zadatku, je SLEEP mod koji je realizovan pomoću TIMER1. Kada je ovaj mod uključen, TIMER1 odbrojava vreme nakon kojeg će se uređaj automatski isključiti. Moguće je podesiti šest vremena i to: 1, 5, 10, 15, 30 i 60 minuta.

Važnije funkcije softvera:1. Dekodovanje;2. Sortiranje;3. Func_power;4. Func_stop;5. Func_play;6. Func_intenzitet7. Soft_start;8. INT0 – prekidna rutina;9. T2 – prekidna rutina;10. INT1 – prekidna rutina;11. T0 – prekidna rutina;12. T1 – prekidna rutina;13. MAIN.


13



14

Dekodovanje



15

Sortiranje



16

Func_POWERFunc_POWER



17

Func_STOP



18

Func_PLAY



19

Func_INTENZITET



20

Soft_start



21

INT0



22

T2 – prekidna rutina



23

INT1 – prekidna rutina



24




25




26

MAIN


4. Uputstvo za upotrebu

U ovom odeljku data su objašnjenjima funkcija na daljinskom upravljaču.

MUTE – Pritiskom na ovaj taster uključuje se sleep mod i na osnovu upaljene LED na uređaju bira se vremenski interval posle koga će se kontroler osvetljenja isključiti. Brojem pritisaka na dugme, kružno se prolazi kroz navedena stanja:1. dioda – 1 min2. dioda – 5 min3. dioda – 10 min4. dioda – 15 min5. dioda – 30 min6. dioda – 60 minUgašene diode označavaju da je SLEEP mod isklučen. Redosled dioda je s leva na desno.

POWER – Isključuje odnosno uključuje uređaj na predhodno snimljeno stanje

REPEAT – Izbor svetlosnog izvora (indikatori selekcije su LED). Brojem pritisaka na dugme, kružno se prolazi kroz navedena stanja:1. dioda – 1 sijalica2. dioda – 2 sijalica3. dioda – 3 sijalica4. dioda – 4 sijalica5. dioda – 5 sijalica6. dioda – 6 sijalicaSve LED sijaju – selektovane sve sijalice

STOP – Isključuje samo selektovanu sijalicu. Važi samo za pojedinačne sijalice.

PLAY – Uključuje samo selektovanu sijalicu. Važi samo za pojedinačne sijalice.

PROG – Snima trenutno stanje sijalica.

VOLUME+ - Pojačava intenzitet svetlosti selektovane sijaliceVOLUME- - Smanjuje intenzitet svetlosti selektovane sijalice

Dugmići skip up i skip down se ne koriste.

Za rad daljinskog upravljača potrebno je obezbediti dve AAA baterije.

5. Zaključak

Nakon realizacije projektnog zadatka javljaju se mogućnosti za različita unapređenja kao što su: proširivanje broja svetlosnih izvora, mogućnosti povezivanja sa drugim uređajima (alarmi ili svetlosni senzori), dekodovanje komandi različitih familija IR predajnika itd.

Takođe, ovaj uređaj se može koristiti za upravljanje ne samo sijalicama već i bilo kojim drugim uređajima čiji se rad kontroliše faznom regulacijom.

6. Literatura


27


Knjige i priručnici:1. Uputstvo za računarske vežbe iz računarske elektronike – Mr. Milan Nikolić2. Mikroračunarski sistemi za rad u realnom vremenu – skripta za predavanja – prof. dr. Veljko Malbaša

Specifikacije (Data sheets) korišćenih komponenti:1. 74HCT541N - Bafer2. Atmel AT89S8252 - Mikrokontroler3. BT136 - Trijak4. CNY-17 - Opto-kapler5. LM7805 - Linearni stabilizator napona6. MOC-3021 - Opto-trijak7. SC9148B - IR predajnik8. SFH5110 – IR prijemnik


28

Kontroler osvetljenja

Documents

Transcript of Kontroler osvetljenja