vrste osvetljenja

Elektrini izvori svetlosti

DIZAJN ELEKTRINOG OSVETLJENJA

Elektrini izvori svetlosti

Mr Ivana Vlaji-Naumovska

Sadraj Ultraljubiasto zraenje

Infracrveno zraenje

Izvori sa uarenom niti

izvore za optu upotrebu,

reflektorske izvore, i

2


halogene izvore.

Izvori svetlosti sa elektrinim pranjenjem

fluorescentne cevi (skraeno fluo cevi),

natrijumovi izvori niskog pritiska.

ivini izvori visokog pritiska,

metal-halogeni izvori visokog pritiska,

natrijumovi izvori visokog pritiska.

10

0

2

8

0

3

1

5

4

0

0

U

V

-

C

U

V

-

B

U

V

-

A

ULTRAVIOLETNO

7

8

0

1

4

0

0

3

0

0

0

1

0

0

0

0

0

0

I

R

-

A

I

R

-

B

I

R

-

C

INFRACRVENO

3 od 44

3

8

0

4

3

6

4

9

5

5

6

6

5

8

9

6

2

7

7

8

0

L

J

U

B

I

A

S

T

A

P

L

A

V

A

Z

E

L

E

N

A

U

T

A

N

A

R

A

N

D

A

S

T

A

C

R

V

E

N

A

[nm]

Ultraljubiasto zraenje UV-A (dugotalasno ultraljubiasto zraenje), = 315 400 nm,

UV-B (srednjetalasno ultraljubiasto zraenje), = 280 315 nm, i

UV-A (kratkotalasno ultraljubiasto zraenje), = 100 280 nm,

Dnevna svetlost sadri znaajnu koliinu zraenja u UV-A podruju, tako da se ljudski organizam navikao na ovu vrstu zraenja. Ono ak ne izaziva ni crvenilo ljudske koe.ne izaziva ni crvenilo ljudske koe.

Zraenje u ovom podruju moe da prouzrokuje fluorescenciju izvesnih materijala, kao i fotohemijske reakcije kod drugih.

Svojstvo fluorescencije ima supstanca koja upija UV-A zraenje i posle toga emituje svetlosne zrake razliitih boja, koje su karakteristine za prirodu i svojstvo supstance koja zrai, a inae se pod obinom svetlou ne vide. Analiza tih boja najee dovodi do jednostavnih zakljuaka o supstanci.

4

Ultraljubiasto zraenje Fluorescentna metoda se koristi za odvajanje i sortiranje

metala u rudarstvu, pri ispitivanju lekova, da bi se ustanovilo da li je drago kamenje pravo ili lano, za ispitivnje dokumenata i novanica ( izloeni UV-A zraenju talasne duine 360 nm, falsifikovani primerci daju razliite boje od stvarnih ).

Na ovaj nain se mogu otkriti nevidljivi natpisi, kao i proitati Na ovaj nain se mogu otkriti nevidljivi natpisi, kao i proitati izbledeli zapisi. UV-A zraenje se koristi i u medicini, zatim u hemijskoj, tekstilnoj i prehrambenoj industriji, kao i za postizanje posebnih (luminiscentnih) efekata u pozoritima, barovima, izlozima.

Izvori UV-A zraenja su najee fluo cevi i ivini izvori visokog pritiska, izraeni od posebnog crnog stakla (tzv. Vudovo staklo), koje proputa samo UV-A zraenje.

5

Ultraljubiasto zraenje Fluorescentna metoda se koristi za odvajanje i sortiranje

metala u rudarstvu, pri ispitivanju lekova, da bi se ustanovilo da li je drago kamenje pravo ili lano, za ispitivnje dokumenata i novanica (izloeni UV-A zraenju talasne duine 360 nm, falsifikovani primerci daju razliite boje od stvarnih).

Na ovaj nain se mogu otkriti nevidljivi natpisi, kao i proitati Na ovaj nain se mogu otkriti nevidljivi natpisi, kao i proitati izbledeli zapisi. UV-A zraenje se koristi i u medicini, zatim u hemijskoj, tekstilnoj i prehrambenoj industriji, kao i za postizanje posebnih (luminiscentnih) efekata u pozoritima, barovima, izlozima.

Izvori UV-A zraenja su najee fluo cevi i ivini izvori visokog pritiska, izraeni od posebnog crnog stakla (tzv. Vudovo staklo), koje proputa samo UV-A zraenje.

6

Ultraljubiasto zraenje Izvori UV-B zraenja, kojeg ima malo u dnevnoj svetlosti,

izaziva crvenilo koe, koje je pokazatelj veliine fotohemijskoh pojava koje se odigravaju u ljudskom organizmu. One, s jedne strane, dovode do obrazovanja vitamina D i spreavanja pojave rahitisa, a s druge do oslobaanja pigmenata koji izazivaju tamnjenje koe. Ova vrsta zraenja se najvie koristi u medicini u terapeutske svrhe.u medicini u terapeutske svrhe.

UV-C zraenje se primenjuje pri sterilizaciji i dezinsekciji. U prvom sluaju se radi o ubijanju svih mikroorganizama u vazduhu ili na izloenim povrinama, a u drugom o takvoj redukciji njihovog broja koja e onemoguiti dalje infekcije. Ono ubija bakterije, kvasce, alge, spore, bui, viruse i slino. Ovog zraenja praktino nema u dnevnoj svetlosti, jer ga pri prolasku sunevih zraka kroz zemljinu atmosferu apsorbuje ozonski omota.

7

Ultraljubiasto zraenje Kao izvor UV-C zraenja se koristi ivin izvor niskog pritiska.

Princip rada ovog izvora je isti kao kod fluo cevi, s tim to cev u ovom sluaju nije prevuena slojem fluorescentnog materijala, nego proputa zraenje talasne duine 253,7 nm, koje ima odlina sterilizatorska i dezinfekciona svojstva.

Ukoliko je ljudsko telo due vreme izloeno delovanju UV-B Ukoliko je ljudsko telo due vreme izloeno delovanju UV-B zraenja ( na primer boravkom na otvorenom prostoru pri jakom suncu), moe doi do zapaljenja koe ili ronjae oka. Ovo drugo se zove konjuktivitis i teko se lei.

8

Infracrveno zraenje IR-A (kratkotalasno infracrveno zraenje), = 760 1400 nm,

IR-B (srednjetalasno infracrveno zraenje), = 1400 3000 nm,

IR-C (dugotalasno infracrveno zraenje), = 3000 10 nm.

Vetaki izvori infracrvenog zraenja su u stvari izvori sa uarenim vlaknom, ije su temperature nie od onih koje uarenim vlaknom, ije su temperature nie od onih koje karakteriu svetlosne izvore ovog tipa.

Sva ova nevidljiva zraenja se apsorbuju i pretvaraju u toplotu, pri emu se najvei toplotni efekat postie sa IR-A zraenjem, pa se ono najee i koristi.

9

Infracrveno zraenje Izvori infracrvenog zraenja se koriste za zagrevanje, peenje,

isparavanje i suenje u svim granama industrije (u metalurgiji, u industrijskoj obradi plastike, za poboljanje osobina cementa, gume, bitumena, keramikih i izolacionih materijala, u industriji boja, tekstila, koe, papira, za kontrolu procenta vlage u duvanu...). duvanu...).

Njihova veoma vana primena je i u terapeutske svrhe (leenje reumatizma i lumbaga, ublaavanje miinih bolova, blagotvorno delovanje na rane posle operacija, primena u solarijumima i za sportsku masau).

Ako infracrveno zraenje prodre do dubljih slojeva koe, ono proiruje krvne sudove, to dovodi do poveanja protoka krvi, esto neophodnog u procesu leenja.

10

Elektrini izvori svetlosti Prema vrsti procesa kojim se vri transformacija

elektrine energije u svetlost, elektrini izvori svetlosti se mogu podeliti na:

izvore sa uarenom niti (inkandescentni) i

izvore sa elektrinim pranjenjem (luminiscentni). izvore sa elektrinim pranjenjem (luminiscentni).

11

Elektrini izvori svetlosti Osnovni podaci koji karakteriu jedan svetlosni izvor su: nominalan napon, nominalna aktivna snaga, nominalan svetlosni fluks (vrednost koja se kod izvora sa

uarenom niti ima posle 6, a kod izvora sa elektrinimpranjenjem posle 100 sati rada), pranjenjem posle 100 sati rada),

svetlosna iskoristivost (odnos svetlosnog fluksa i aktivnesnage izvora),

vreme (vek) trajanja (broj asova rada izvora koji proteknudok njegov svetlosni fluks ne opadne za odreeni procenat),

temperatura boje, indeks reprodukcije boje, i dimenzije izvora i vrsta podnoka.

12

[ ]Wlm

Elektrini izvori svetlosti Svetlosni izvor moze biti snabdeven i dodatnim

podacima, kao to su:

nominalan faktor snage,

raspodela svetlosnog intenziteta,

raspodela sjajnosti, raspodela sjajnosti,

spektralni sastav emitovane svetlosti, odnosnospektralna raspodela

snage zracenja izvora,

osam posebnih indeksa reprodukcije boje, i

specifikacija i karakteristike dodatnih ureaja, potrebnih za startovanje i normalan rad izvora.

13

Vrste svetlosnih izvora Inkandescentni

Pri proticanju struje kroz metalnu nit zagreva se na visoku temeperaturu i emituje zraenje u vidljivom delu spektra.

izvore za optu upotrebu, reflektorske izvore, i halogene izvore.

Luminiscentni

14

Luminiscentni Pri proticanju struje kroz gasove ili metalne pare dolazi do elektromagnetnog

zraenja koje jednim delom pada u vidljivi deo spektra.Niskog pritiska (0,1 do 1,3 Pa)

fluorescentne cevi natrijumove sijalice niskog pritiskaVisokog pritiska (3104 do 15105 Pa)

ivine sijalice visokog pritiska metal-halogene sijalice visokog pritiska natrijumove sijalice visokog pritiska

Izvori sa uarenom niti (inkandescentni izvori) Sijalice sa ugljenom niti, veoma sline dananjim,

istovremeno su, 1879. godine, konstruisali Amerikanac Edison i Englez Svan.

Prvi je napravio sistem podnoka i grla u obliku navojnice, koji je po imenu autora nazvan Edisonov sistem. On se i koji je po imenu autora nazvan Edisonov sistem. On se i danas rasprostranjeno koristi u celom svetu, iako poseduje nedostatak koji se ogleda u nemogunosti ostvarivanja sigurne i trajne veze izmeu balona i podnoka sijalice.

Svan je konstruisao podnoak i grlo u obliku cilindra. Na podnoku se nalaze dva ispusta, dok odgovarajue grlo ima dva aksijalna kanala. Kroz ove kanale se do kraja uvuku ispusti podnoka, pa se onda sijalica okrene udesno.

15

Izvori sa uarenom niti (inkandescentni izvori)

Ovaj sistem podnoka i grla je zasnovan na istom principu na kome poiva i postavljanje bajoneta na puku, pa je on poznatiji ne kao Svanov, nego kao bajonet sistem.

Posto ga karakterie vrst i pouzdan spoj izmeu podnoka i grla, ovaj sistem se koristi u onim instalacijama u kojima su sijalice izloene potresima.

16

Slika 1. Standardna sijalica (1 - podnoak (bajonet tipa-levi deo i u obliku navojnice- desni deo), 2 - balon i 3 -nit)


Poto je temperatura ugljenog vlakna iznosila "samo" 2000K, konstruktori su se dali na posao da ga zamene vlaknom nekogmetala, koje bi moglo da izdri veu temperaturu.

Eksperimentisalo se sa osmijumom, pa tantalom, da bi se 1907. god. na tritu pojavile prve sijalice sa vlaknom od1907. god. na tritu pojavile prve sijalice sa vlaknom odvolframa.

Od tada su volframove niti neprikosnovene, to je posledicabrojnih prednosti volframa: volfram ima visoku taku topljenja (3655 K), volframova nit sporo isparava na visokoj temperaturi, volframova nit se odlikuje velikom vrstoom, i za istu temperaturu, volframova nit daje vie svetlosti

nego nit od ma kog drugog metala. 17


Posto uarena volframova nit u dodiru sa vazduhom prebrzo isparava, iz staklenog balona sijalice se izvlaio vazduh, ime sudobijene takozvane vakuumske sijalice.

Vakuum je posedovao jos jednu povoljnu osobinu - kao dobar

Slika 2. Jednostruko (a) i dvostruko

(b) spiralizovana nit

Vakuum je posedovao jos jednu povoljnu osobinu - kao dobar toplotni izolator, spreavao je odvoenje toplote od vlakna, tako da je eljena temperatura vlakna odravana sa manjim utrokom elektrine energije.

Ve 1910. god. je inenjer Langmuir, doao na ideju da u balon sijalice ubaci hemijski neaktivan (inertan) gas, koji se nee jediniti sa volframom, a svojim prisustvom e poveati pritisak u balonu i smanjiti isparavanje volframa.

izradio je vlakno u obliku spirale.18


Volframovo vlakno u unutranjosti staklenog balona je spiralizovano

Nosai od molibdena

Stakleni balon

Podnoak izveden u vidu metalne aure sa Edisonovim navojem E10 E14 E27 E40

Vei deo energije odlazi na toplotu

Visoka temperatura staklenog balona19

Izvori sa uarenom niti (inkandescentni izvori) Ako se kroz vlakno propusti elektrina struja, vlakno e se

usled Dulovog efekta, zagrevati. Kada temperatura dostigne 500 C vlakno poinje da svetli,

pri temeraturi od 1500 C svetli utom bojom, a na 2500 C belom.

Zrae energiju u irokom podruju optikog zraenja. Zrae energiju u irokom podruju optikog zraenja. 5-15% dovedene energije se pretvara u svetlost, preostali deo predstavlja toplotne gubitke.

Proseni radni vek sijalice sa uarenim vlaknom iznosi 1000 sati. Kada svetlosni fluks sijalice opadne za 20 % u odnosu na nazivni fluks, sijalica se smatra praktino neupotrebljivom .

Svetlosno iskoritenje 6-15 [lm/W] Neosetljive na snienje napona manji svetlosni fluks Osetljive na povienje napona smanjuje se ivotni vek20


Svetlosni fluks sijalica sa uarenom niti se u toku eksploatacije smanjuje, i to iz dva razloga:

21

Napon [%]

i to iz dva razloga: prvi - tanjenje volframove ice (usled ega se poveava njena otpornost i smanjuje temperatura niti), drugi - taloenje isparenih estica volframa (usled ega dolazi do zatamnjenja unutranjosti staklenog balona i smanjenja njegove propusnosti za vidljivo zraenje).


Stakleni balon sijalica sa uarenom niti moe biti providan, matiran (dobija se primenom kiselina), opalizovan (mleno bele boje, dobijene nanoenjem tankog sloja silicijuma sa unutranje strane balona), metaliziran (dobija se nanoenjem aluminijuma sa unutranje strane balona) i obojen.

Postoje i sijalice sa tzv. "dihroik" ogledalima, koja sadre izvestan broj naizmenino nanetih slojeva dva materijala znaajno razliitih indeksa prelamanja. naizmenino nanetih slojeva dva materijala znaajno razliitih indeksa prelamanja.

Matirane i opalizovane sijalice daju difuznu svetlost bez bljetanja (koje se javlja kod standardnih providnih sijalica).

22

Slika 3. Providna (a), matirana (b) i opalizovana (c) sijalica sa uarenom niti (a) (b) (c)

Izvori sa uarenom niti (inkandescentni izvori) Jedna od prednosti izvora sa uarenom niti u odnosu na ostale

vrste izvora svetlosti je mogunost kontinualne regulacijesvetlosnog fluksa. Pri tome treba napomenuti da pri snienjunapona za oko 50% praktino prestaje emitovanje svetlosti, iakoje potronja elektrine energije jo uvek znaajna.

Zbog toga moderni ureaji za regulaciju svetlosnog fluksa Zbog toga moderni ureaji za regulaciju svetlosnog fluksaautomatski iskljuuju ove izvore ako se napon snizi za vie od50%.

Izvori sa uarenom niti se mogu podeliti na:

izvore za optu upotrebu,


halogene izvore. 23

Reflektorski izvori Sem standardnih sijalica za optu upotrebu (sa balonom

krukastog oblika, koji moe biti providan, matiran ili opalizovan), postoje i posebne, koje se od standardnih razlikuju ili po obliku, ili po izvedbi, ili i po obliku i po izvedbi.

Balon ovih izvora je sa unutranje strane delimino Balon ovih izvora je sa unutranje strane delimino metaliziran, tako da oni zrae svetlost u unapred definisanom delu prostora.

Dele se na:

sijalice sa metaliziranom kalotom,

duvane reflektorske sijalice, i

presovane reflektorske sijalice. 24

Slika 4. Reflektorske sijalice (sa

metaliziranom kalotom (a), duvane (b) i

presovane (c))

(a) (b) (c)

Reflektorski izvori Donji, loptasti deo balona sijalice sa metaliziranom kalotom je

iznutra delimino metaliziran (sl. 4a), odnosno prevuen slojem metala koji usmereno reflektuje svetlost. Ona se obino usmerava prema parabolinom ogledalu svetiljke za direktno osvetljenje, sa uskim snopom zraenja. direktno osvetljenje, sa uskim snopom zraenja.

Balon duvanih reflektorskih sijalica ima paraboloidan oblik, a izrauje se od duvanog stakla. Usled postojanja reflektujueg sloja (sl. 4b), ovi izvori zrae svetlost u koncentrisanom snopu veeg ili manjeg ugla zraenja. Pored obinih, izrauju se i duvane reflektorske sijalice u boji (sa silikonskim premazom u boji eonog dela balona), namenjene za posebne dekorativne efekte u unutranjem osvetljenju.

25

Reflektorski izvori Balon presovanih retlektorskih sijalica je izraen od tzv.

presovanog stakla velike tvrdoe, pa je veoma otporan na temperaturne razlike i mehanike udarce. Zato se ove sijalice koriste i u spoljnom dekorativnom osvetljenju.

Njihov balon je paraboloidnog oblika, sa reflektujuim Njihov balon je paraboloidnog oblika, sa reflektujuim slojem (sl. 4c) koji obezbeuje uzak ili irok snop zraenja, sa rotaciono simetrinom ili rotaciono asimetrinom raspodelom svetlosnog intenziteta. Poznate su i kao PAR sijalice.

26

Oznake SPOT, FLOOD i WIDE FLOOD se redom odnose na izvor uskog, srednjeg i irokog snopa.Oznake hladnih (COOL) -u smeru svetlosnog snopa ovakvi izvori zrae samo 25% toplote, pa se zbog toga upotrebljavaju za osvetljenje onih predmeta (npr. nekih prehrambenih artikala) na koje toplotno zraenje tetno utie.

Halogeni izvori Ideja da se postignu temperature uarene niti vee od onih koje

karakteriu sve dosad opisane izvore ovog tipa, a u cilju dobijanja vee svetlosne iskoristivosti i bolje spektralne raspodele, realizovana je konstrukcijom halogenih izvora.

Ovi izvori sadre dodatak halogenog elementa (joda, hlora ili broma), koji omoguava halogeni kruni regenerativni ciklus. broma), koji omoguava halogeni kruni regenerativni ciklus.

Naime, vea temperatura niti dovodi do jo intenzivnijeg isparavanja volframa. Meutim, njegovi atomi se ne taloe na balonu, nego u dodiru sa halogenim elementom obrazuju jedinjenje u obliku gasa, koje krui balonom. Kada ovaj gas doe blizu niti, pod uticajem njene visoke temperature se deli na volfram, koji se taloi na niti, i na halogeni element koji produava ovaj regenerativni ciklus.

27

Halogeni izvori U stakleni balon se dodaje halogeni element jod ili brom sa

dodatkom argona. Na taj nain se uspostavlja ciklus regeneracije volframovog vlakna halogeni kruni proces.

Vek trajanja dvostruko dui (oko 2000 sati). Bolja svetlosna iskoristivost, do 25 lm/W. Boja svetlosti vrlo pogodna 3200K.

28

Sijalica se izrauje u obliku cevi od kvarcnog stakla du koje je razapeto spiralizovano vlakno.

Temperatura na povrini kvarcne cevi za vreme rada sijalice je 520 970 C i zato se ova sijalica smeta u specijalan stakleni balon.

Halogeni izvori Osnovne prednosti halogenih izvora su kompaktnost

(male dimenzije), stalnost svetlosnog fluksa u toku eksploatacije, vea svetlosna iskoristivost, belja svetlost (vee temperature boje) i znaajno due vreme trajanja.

Njihov osnovni nedostatak je neophodnost paljivog rukovanja. Prvo, haliogeni izvori moraju biti postavljeni horizontalno Prvo, haliogeni izvori moraju biti postavljeni horizontalno (dozvoljeno odstupanje je 4 od horizontale). Pri veem nagibu sijalice poveava se koncentracija halogena u niem, a smanjuje u viem delu cevice. Halogeni ciklus tada ne deluje ravnomerno na celo vlakno, ve dolazi do tamnjenja gornjeg dela cevi i pregorevanja vlakna u tom delu.

Drugo, cevica se ne sme dodirivati prstima, jer je kvarcno staklo veoma osetijivo na masnou i organske materije.

29

Halogeni izvori U cilju povecanja veka trajanja i svetlosne

iskoristivosti ovih izvora, poslednjih godinaje njihov razvoj iao u sledeim pravcima:

1. Razvoj UV-stop tehnologije (filter protivultraljubiastog zraenja) i Slika 2.8. IRC halogeni

izvor malog napona 2. Preusmeravanje prostiranja toplote, koje se vri primenom:

a) dihroik reflektora ("hladan" snop svetlosti, tzv. "Cool Beam"-infracrveno zracenje, ide uglavnom prema podnoku izvora), ili

b) IRC reflektora ("hladan" snop svetlosti i infracrveni reflektujuisloj).Sve halogene sijalice Osrama i Philipsa imaju serijsku zastitu od UV zraenja (UV-stop tehnologija). Ona se realizuje pomou dotiranogkvarcnog stakla, koje sprecava propustanje UV zracenja. 30

izvor malog napona

Halogeni izvori Standardne halogene sijalice se koriste

u unutranjem i javnom dekorativnom osvetljenju, zatim kao projekcione sijalice, sijalice za motorna vozila, sijalice za nona filmska i TV snimanja u boji. u boji.

Pomenimo i niskonaponske reflektorske halogene izvore, veoma malih dimenzija i malih snaga (10-100 W), izraene za male napone (6-24 V). Koriste se u izlozima, muzejima i gaJerijama, kao i u stanovima i reprezentativnim prostorijama.

31Slika 5. Izgled halogene sijalice

Izvori svetlosti sa elektrinim pranjenjem

To su izvori kod kojih svetlost, uglavnom kao luminiscentno zraenje, nastaje kao rezultat elektrinog pranjenja u gasu, metalnoj pari ili smei gasova i metalnih para. Prema veliini unutranjeg pritiska, ovi izvori se dele na izvore niskog i izvore visokog pritiska. na izvore niskog i izvore visokog pritiska.

Karakteristike izvora svetlosti niskog pritiska su pritisak od 0.1-1.3 Pa, najee duguljast oblik, relativno velike zapremine i povrine zraenja, i relativno male snage. Zbog toga izvore ove vrste karakteriu male sjajnosti.

Karakteristike izvora svetlosti visokog pritiska su pritisak od 3104 - 15105 Pa, relativno male dimenzije, a velike snage i svetlosni fluksevi. Zbog toga se izvori ovog tipa odlikuju velikim sjajnostima.

32

Izvori svetlosti sa elektrinim pranjenjem niskog pritiska

U ovu grupu izvora svetlosti sa elektrinim pranjenjem ubrajaju se fluorescentne cevi (skraeno fluo cevi) i natrijumovi izvori niskog pritiska.

Fluorescentne cevi

Standardne fluorescentne cevi To su izvori svetlosti koji se sastoje od staklene cevi, ija je

unutranja strana prevuena slojem fluorescentnog praha unutranja strana prevuena slojem fluorescentnog praha (kristala fostora). Cev je na oba kraja zatvorena podnocima, od kojih svaki sadri po dva kontakta za prikljuak u odgovarajua grla svetiljke .

33Elektron Elektroda

Ultraljubiastozraenje

Kristali fosfora Atom ive

Fluorescentne cevi Fluorescentne cevi su izvori svetlosti, koji deluju na osnovu

elektrinog pranjenja u ivinim parama niskog pritiska, reda veliine 0.1-0.3 Pa.

Elektrode su nainjene od dvostruko spiralizovanog volframovog vlakna.

elektrode

34

Stakleni balon

elektrode

Fluorescentni premaz

Fluorescentne cevi Kontakti podnoaka su spojeni sa krajevima spiralnih elektroda.

Elektrode su od volframove ice (esto dvostruko spiralizovane), koja je prevuena slojem termoemisionog materijala, sa osobinom da emituje elektrone na relativno niskim temperaturama.

Unutranjost cevi je ispunjena smeom ive (takozvano osnovno Unutranjost cevi je ispunjena smeom ive (takozvano osnovno punjenje) i inertnog gasa argona (takozvano pomono punjenje).

35

Za razliku od izvora sa uarenom niti, fluo cev ne moe da radi samostalno, ve se na mreu prikljuuje kao element strujnog kola (prikazanog na slici), u kome se nalaze jo i starter (S) i predspojna sprava ili balast (najee prigunica (L)).

Fluorescentne cevi

Bilans zraenja 2% vidljivog zraenja, 38% je termiko dok ostalih 60% otpada na UV zraenje talasne duine

253,7 nm. To nevidljivo zraenje se na fluorescentnom sloju apsorbuje

36

To nevidljivo zraenje se na fluorescentnom sloju apsorbuje i pretvara u vidljivo zraenje.

Kod ovih izvora energetski bilans pretvaranja je 25% dovedene energije pretvara se u vidljivu svetlost 75% u toplotu.

Hemijski sastav fluorescentnog sastava je:borat, silikat, fosfat, volframat.

Razliitim kombinacijama ovih supstanci dobijaju se razliite boje svetlosti.

Fluorescentne cevi TB toplo bela boja (2900 K) - utisak

tople boje i sadri poveanu komponentu crvene svetlosti.

SB svetlo bela boja (3500 K) -svetlost bele boje toplog tona.

BB bela boja (4500 K) - svetlost bele boje koja deluje hladno.

37

bele boje koja deluje hladno.

DS boja dnevne svetlosti (6500 K) -slina boji dnevne svetlosti srednje naoblaenog neba.

Osim ovih fluorescentne-cevi proizvode se i fluorescentne-cevi sa luksuznim bojama koje se odlikuju vrlo dobrom reprodukcijom boja, ali slabijim stepenom iskorienja (TBX, BBX).

Slika 6. Spektri zraenja standardnih fluo cevi: a) toplo bele boje (T 3000 K); b) svetlo bele boje (T3500 K); c) bele boje (T4500 K); d) boje dnevne svetlosti (T6500 K)

Fluorescentne cevi Standardne fluorescentne cevi prenika 38 mm

Snaga [W]

duina [mm]

Svetlosni fluks [lm]

TB TBX SB BB BBX DS

toplo bela t.b.de luxe svetlo bela bela bela de luxe

dnevna svetlost

2900K 2900K 3500K 4500K 4500K 6500K

38

Da bi fluo cevi prenika 26 mm mogle najjednostavnije da zamene klasine, duina cevi je ostala ista, a podnoci su tako konstruisani da ulaze u klasina grla svetiljki sa fluo cevima. Ove fluo cevi se izrauju za iste svetlosne flukseve za koje se izrauju i odgovarajue fluo cevi precnika 38 mm, pa su im snage desetak procenata manje (iznose 18, 36 i 58W).

20 600 1250 800 1250 1250 840 850

40 1200 3000 2000 3000 3000 2000 2200

65 1500 4800 3200 4800 4800 3200 3350

Fluorescentne cevi

U toku eksploatacije se svetlosni fluks fluo cevi smanjuje, i to iz dva osnovna razloga: prvi se odnosi na promene koje nastaju na fluorescentnom sloju, a drugi na

TESLA Oznaka FC-18 FC-36 FC-58

Snaga (W) 18 36 58 Boia svetlosti Svetlosni fluks (1m)

TB 1060 2800 4600

SB 1060 2800 4600 BB 1020 2700 4400 DS 880 2300 3750

L-29 (TBX) 750 2200 3400 L-42 (BBX) 750 2200 3400

PHILIPS

Tabela 1. Svetlosni fluksevi fluo cevi snaga 18, 36 i 58 W

39

sloju, a drugi na zatamnjenje krajeva cevi, koje nastaje usled taloenja estica termoemisionog materijala.

U tabeli 1 su u funkciji snage i boje svetlosti dati svetlosni fluksevi fluo cevi prenika 26 mm razliitih proizvodaa.

Oznaka 'TL'D 18W 'TL'D36W 'TL'D58W Snaga (W) 18 36 58

Boia svetlosti Svetlosni fluks Om) Warm White 1150 2850 4600

White 1150 3000 4600 Cool White 1150 2850 4600

Univerzal White 1100 2600 4000 Cool Daylight 1050 2500 4000

Kvarm White de Luxe 1000 2350 3700 Cool White de Luxe 1000 2350 3700

OSRAM Oznaka L 18/kod boje L 36/kod boie L 58/kod boje

Snaga (W) 18 36 58 Boia svetlosti Svetlosni fluks (Irn)

Warm White 1150 2850 4600

Cool White 1150 2850 4600 Univerzal White 1100 2600 4100

Warm White de Luxe 1000 2350 3750 Cool White de Luxe 1000 2350 3750

Kompaktni fluo izvori Velike duine fluo cevi su predstavljale glavni razlog

suavanja polja njihove primene.

Tako su razvijene cevice prenika samo 12 mm, kod kojih je zid cevi bio skoro u dodiru sa strujama elektrona i jona, nastalim pri elektrinom pranjenju. Ovo je postalo mogue nastalim pri elektrinom pranjenju. Ovo je postalo mogue zahvaljujui usavravanju fluorescentnih prahova, odnosno viestrukom poveanju njihove termike izdrljivosti.

40

Slika 7. Neki od tipova

kompatibilnih

kompaktnih fluo izvora

Kompaktni fluo izvori Snaga

Dimenzije (mm) Svetlosni

Naziv Podnoak fluks

(W) prenik duina (lm)

PLE-C5W 5 39 116 E14 200

PLE-C9W 9 39 116 E14 400

PLE-C9W 9 50 113 E27/B22 400

PLE-C11W 11 39 134 E27/B22 600

PLE-CI5W 15 39 152 E27/B22 900

Tabela 2. Podaci o kompatibilnim kompaktnim fluo izvorima (Philips)

Kao to se vidi iz tabele 2, kompaktni fluo izvori ovog tipa se izrauju za male snage (5, 9, 11, 15, 20 i 23W, ukljuujui i snagu balasta). Oni po svetlosnom fluksu odgovaraju izvorima sa uarenom niti ije su snage redom 25, 40, 60, 75, 100W (izvor 20W ima neto manji, a izvor 23W neto vei svetlosni fluks od inkandescentnog izvora snage 100W).

41

PLE-CI5W 15 39 152 E27/B22 900

PLE- T15W 15 55 127 E27/B22 900

PLE-T20W 20 55 146 E27/B22 1200

PLE- T23W 23 55 159 E27/B22 1500

Kompaktni fluo izvori Razvoj kompaktnih fluo izvora je iao u dva osnovna pravca:

1. razvoj kompatibilnih izvora, koji se mogu koristiti u postojeim instalacijama, direktno se ugraujui umesto izvora sa uarenom niti (imaju integrisane predspojne sprave i klasine podnoke), sprave i klasine podnoke),

2. razvoj kompaktnih izvora za nove instalacije, koji se ugrauju u posebno konstruisana grla svetiljki (izrauju se sa podnojem za konvencionalne ili visokofrekventne pogonske ureaje (i za rad sa regulatorom svetlosti)).

42

Kompaktni fluo izvori

Slika 8. Nekompatibilni kompaktnifluo izvori tipa DULUX (Osram)

Oni se odlikuju specijalnim podnokom (kao na sl. 8), tako da se ugrauju u posebno konstruisana grla svetiljki.

Jedna od osnovnih karakteristika izvora ovog tipa je da su dosta krai od standardnih fluo cevi istih snaga. 43

Fluorescentne cevi Osetljive na snienje napona i na snienje temperature Potrebne predspojne sprave Lo faktor snage cos Pogodne tamo gde ne treba esto paljenje Vek trajanja produen do 8000 sati Vek trajanja produen do 8000 sati Svetlosna iskoristivost do 80 lm/W Stroboskopski efekat

44Slika 9. Primer stroboskopskog efekta

Pojava stroboskopskog efekta je naroito opasna u prostorijama sa radnim

mainama koje poseduju brze rotirajue delove, jer moe da izazove i optike varke

(moe se, na primer, stei utisak da predmet koji rotira velikom brzinom stoji

ili da rotira mnogo manjom brzinom).

Predspojne sprave

Slika 10a. ematski prikaz i fazorski dijagram kompenzovanog spoja fluo cevi

Veoma efikasnu predspojnu spravu, koja je neophodna za startovanje i rad fluo cevi, predstavlja prigunica, vezana na red sa izvorom. To je takozvani induktivni spoj.

esto zamenjuje tzv kompenzovanim spojem, koji se od njega razlikuje

45

Slika 10b. ematski prikaz i fazorski dijagram kapacitivnog spoja fluo cevi

Slika 10c. ematski prikaz i fazorski dijagram duo spoja fluo cevi

spojem, koji se od njega razlikuje jedino po kondenzatoru koji se vezuje paralelno na napon napajanja (sl 10a).

Rednim vezivanjem prigunice i kondenzatora dobija se kapacitivni spoj (sl 10b).

Kod svetiljki koje cevi sadre po dve fluo cevi, primenjuje se takozvani duo spoj, koji predstavlja kombinaciju induktivnog spoja jedne cevi i kapacitivnog spoja druge cevi (sl 10c).

Natrijumovi izvori niskog pritiska

Balon od borat-stakla BrO3 u obliku U cevi na ijim zidovima je nataloen natrijum u vidu kapljica koje predstavlja osnovno punjenje.punjenje.

Kao pomono punjenje koristi se meavina argona i neona. Po ukljuenju dolazi do pranjenja kroz pomono punjenje, a

kada se dostigne radna temperatura od 570K i ispari natrijum poinje emisija kroz natrijumovu paru.

Da bi se odrala radna temperatura cev se stavlja u stakleni balon sa vakuumom.

Unutranjost balona se premazuje tankim slojem indijum-oksida, koji reflektuje infracrveno zraenje i dodatno speavahlaenje para natrijuma.

46

Natrijumovi izvori niskog pritiska Spektar svetlosti je izrazito

monohromatski. On se sastoji od nekoliko spektralnih linija koje odgovaraju zraenjima veoma niskog intenziteta, i od dve veoma bliske spektralne linije (talasnih duina 589 i 589.6 nm), u okviru kojih se emituje 589.6 nm), u okviru kojih se emituje preko 90% energije vidljivog zraenja ovih izvora.

Zato je njihova svetlost uto-narandaste boje, sa veoma loim svojstvima reprodukcije boje (praktino je onemogueno raspoznavanje boja), to je najvei nedostatak svetlosnih izvora ovog tipa.

Svetlosna iskoristivost odlina 200 lm/W (za izvor snage 131W)47

Natrijumovi izvori niskog pritiska Nisu mnogo osetljivi na naponske promene. Uobiajeno vreme trajanja ovih izvora je oko 10000 h. Njihove karakteristike su praktino nezavisne od

temperature ambijenta (ak do temperature od -30C). Poloaj natrijumovih sijalica pri gorenju treba da bude to

horizontalniji (kos poloaj, zbog neravnomerne raspodele horizontalniji (kos poloaj, zbog neravnomerne raspodele kondenzovanih kapljica natrijuma du U-cevi, smanjuje svetlosnu iskoristivost izvora).

Zbog veoma loe reprodukcije boje, natrijumovi izvori niskog pritiska se pre svega primenjuju za osvetljavanje saobraajnica. Prednosti su im ekonominost, odsustvo hromatske aberacije i problema sa bljestanjem (radi se o duguljastim izvorima sa velikim povrinama zraenja), kao i najvea otrina vida koja se moe postii vetakim osvetljenjem. 48

Izvori svetlosti sa elektrinim pranjenjem visokog pritiska

U ovu grupu izvora svetlosti sa elektrinim praznjenjemubrajaju se:

ivini,

metal-halogeni i

natrijumovi izvori visokog pritiska. natrijumovi izvori visokog pritiska.

49

ivin izvor visokog pritiska ivin izvor visokog pritiska se sastoji od kvarcne cevice, u kojoj

se odvija elektrino pranjenje, i spoljnog staklenog balona ovalnog (elipsoidnog) oblika, koji je najee sa unutranje strane prevuen fluorescentnim slojem.

Cevica je od kvarca, jer on moe da podnese visoke temperature, a odlikuje se i niskom apsorpcijom vidljivog i temperature, a odlikuje se i niskom apsorpcijom vidljivog i ultraljubiastog zraenja.

Za ivine izvore ija snaga nije vea od 125 W, spoljni balon se izrauje od obinog stakla, dok se kod izvora veih snaga, koje karakteriu vie radne temperature, koristi staklo velike tvrdoe, koje moe da ih podnese.

Osnovno punjenje kvarcne cevcice (gorionika) ini iva, dok je pomono punjenje inertan gas argon.

50

ivin izvor visokog pritiska Na krajevima cevcice se nalaze dve glavne elektrode, izraene od

dvostruko spiraIizovane volframove ice, prevuene slojem termoemisionog materijala.

U blizini jedne od njih je postavljena pomona elektroda, koja je preko otpornika otpomosti 25 k povezana sa drugom glavnom elektrodom.

Usled elektrinog pranjenja u ivinoj pari nastaje emisija vidljivog zra- Usled elektrinog pranjenja u ivinoj pari nastaje emisija vidljivog zra-enja, talasnih duzina 404.7, 435.8. 546.1, 577 i 579 nm. Na taj nain se dobija zelenkasto-plava svetlost (temperature boje oko 6000 K), iji spektar karakteriu nedostatak crvene boje (sl. 10a) i, kao posledica toga, loa reprodukcija boje. Zbog toga je unutranja strana spoljnog balona najee prevuena fluorescentnim slojem, koji apsorbuje UV zraenje) i pretvara ga u svetlost, i to u najsiromanijem delu spektra, u podruju crvene boje (sl. 10b). Na taj nain se dobija svetlost bele boje, temperature boje oko 4000 K i mnogo bolje reprodukcije boje.

51

iak

pomoni gas argon

Elektrode

glavna

pomona

Proces razgorevanja

ivin izvor visokog pritiska

52

iva isparava 105 Pa

traje do 5 min

Radni napon oko 180V

Kada napon opadne

ispod 180V sijalica se gasi

Prigunica

Nakon gaenja mora se ohladiti

ivin izvor visokog pritiska Vek trajanja

do 6000 sati Svetlosna iskoristivost

40 60 lm/W Stroboskopski efekat

53

Slika10. Izgled ivinog izvora visokog pritiska i njegovog spektra za sluaj: a) providnog spoljnog balona; b) spoljnog balona sa standardnim fluorescentnim slojem

ivin izvor visokog pritiska Kontinualna regulacija svetlosnog fluksa izvora ovog tipa nije

mogua.

Vie od etrdeset godina su se izvori ovog tipa masovno koristili kako u unutranjem (pre svega industrijskom), tako i u spoljnom osvetljenju. Poslednjih desetak godina je njihova primena u spoljnom osvetljenju sve rea, jer ih potiskuju natrijumovi i spoljnom osvetljenju sve rea, jer ih potiskuju natrijumovi i metal-halogeni izvori.

U unutranjem osvetljenju oni jo uvek odolevaju metal-halogenim izvorima .

Postoje i reflektorski ivini izvori visokog pritiska, izraeni od duvanog ili presovanog stakla. Oni su paraboloidnog ili konusnog oblika i sa reflektujucim slojem nanetim sa unutranje strane gornjeg dela balona (kao i reflektorske fluo cevi, koriste se u pranjavim prostorima).

54

ivin izvor visokog pritiska (Tesla)

Tip

Snaga

Podnoak

Nominalni Svetlosni fluks

(W) napon (V) (lm)

RVLX-80 80 E27 3800

RVLX- 125 125 E27 6300

55

RVLX- 125 125 E27 6300 RVLX-250 250 E40 220 13000 RVLX-400 400 E40 22000 RVLX-700 700 E40 40000

Metal-halogeni (halogenidni) izvori Viegodisnji pokuaji da se poboljaju svojstva reprodukcije

boje i povea svetlosna iskoristivost ivinih izvora visokog pritiska, doveli su do konstrukcije metal-halogenih (halogenidnih) izvora, koje mnogi smatraju posebnom izvedbom ivinih izvora. izvedbom ivinih izvora.

Kod njih je realizovana ideja da se spektar ivinih izvora upotpuni dodatnim linijama. U tom cilju su u gorionik, koji je dosta krai od gorionika ivinih izvora, pored argona i ive ubaeni i halogenidi razliitih metala (najee jodidi), iji deo, po uspostavljanju pune radne temperature gorionika, prelazi u gasovito stanje.

56

Metal-halogeni (halogenidni) izvori Upotreba halogenida ima dve znaajne prednosti.

Prvo, omoguava korienje metala koji u elementarnom stanju ne bi mogli da isparavaju ni na maksimalnoj temperaturi koju kvarcni gorionik moe da podnese, dok u obliku halogenida isparavaju na dosta niim temperaturama obliku halogenida isparavaju na dosta niim temperaturama (na ovaj nain se koriste talijum, indijum, skandijum i disprozijum).

Drugo, omoguava korienje nekih metala koji na visokoj temperaturi interaguju sa kvarcom, ako su u elementarnom stanju, dok u obliku halogenida nemaju to svojstvo. Tipian primer ovakvog metala je natrijum.

57

Metal-halogeni (halogenidni) izvori

Slika 11. Spektri metal-halogenih izvora sa dodatkom jodida: a) natrijuma i

Neki metali, kao sto su natrijum, talijum i indijum, proizvode po jednu spektralnu liniju (redom talasnih duina 589, 535 i 435 nm), dok drugi, kao sta su skandijum i disprozijum, proizvode vei broj spektralnih linija. Ima i onih koji proizvode kontinualan spektar (kalaj, npr.). Razliitim kombinacijama halogenida ovih metala mogu se dobiti razliiti spektri (sl. 11), znaajno boljih osobina reprodukcije boje od onih koje karakteriu ivine izvore.

Slika 11. Spektri metal-halogenih izvora sa dodatkom jodida: a) natrijuma i skandijuma: b) natrijuma, talijuma i indijuma; c) disprozijuma i talijuma

Metal-halogeni (halogenidni) izvori Napomenimo da se znaajno poveanje svetlosne

iskoristivosti (koja iznosi do 95 lm/W) postie upotrebom halogenida kao sto su natrijurnov i talijumov jodid (dobijaju se spektralne linije na koje je ljudsko oko veoma osetljivo).

Metal-halogeni izvori se izraduju kao svetlosni izvori bele boje (T = 4000-4500 K), boje dnevne svetlosti (T = 6000 K) i tople boje (T = 3000 K). boje (T = 4000-4500 K), boje dnevne svetlosti (T = 6000 K) i tople boje (T = 3000 K).

Njihovi indeksi reprodukcije boje iznose od 65 do 85. Postoje i metal-halogeni izvori stepena reprodukcije boje lA (Ra > 90), koji se najee koriste za osvetljavanje sportskih povrina na kojima se vrse TV snimanja u boji.

Iako su metal-halogeni izvori tople boje novijeg datuma, njihova primena je sve masovnija i raznovrsnija. Najee se koriste za osvetljavanje izloga i prodavnica, kao i u spoljnom

dekorativnom osvetljenju. 59

Metal-halogeni (halogenidni) izvori Za normalan rad ovih izvora neophodna je predspojna

sprava (induktivni ili kompenzovani spoj). Poto kod njih, zbog malih dimenzija gorionika, ne moe da

se koristi pomona elektroda, pale se pomou posebnog ureaja, tzv. ignitora, koji se vezuje paralelno sa izvorom i proizvodi seriju veoma kratkotrajnih visokonaponskih impulsa (600 - 700 V), koji omoguavaju startovanje izvora. proizvodi seriju veoma kratkotrajnih visokonaponskih impulsa (600 - 700 V), koji omoguavaju startovanje izvora.

Vreme paljenja je do 5 min, a vreme ponovnog paljenja 5 -20 min, to je nedostatak ovih izvora. Zbog toga su razvijeni i specijalni ignitori (sa visokonaponskim impulsima do 60 kV), koji obezbeuju skoro trenutno startovanje.

Vek trajanja ovih izvora je oko 6000 h. lzrauju se za snage do 3500W, i to u obliku elipsoida (sa

fluorescentnim slojem) ili, to je ei sluaj, u obliku providne cevi ili sofite (sl. 12).60

Metal-halogeni (halogenidni) izvori Metal-halogeni izvori se koriste i u spoljnom i u unutranjem osvetljenju. U spoljnom osvetljenju se koriste za osvetljavanje saobraajnica, sportskih stadiona, velikih parking prostora. Oni se rasprostranjeno koriste i u reflektorima za dekorativno osvetljenje, i to od uskosnopnih do irokosnopnih.

Slika 12. Razliite verzije metal-halogenih izvora (u obliku elipsoida (a), providne cevi (b) i sofite (c))

61

to od uskosnopnih do irokosnopnih. Do pre nekoliko godina, u unutranjem osvetljenju su se metal-halogeni izvori pre svega koristili za osvetljavanje industrijskih prostora i zatvorenih sportskih objekata. Ipak, prilikom njihove upotrebe treba voditi rauna tri kljune stvari: prva je eliminacija bljetanja, druga eliminacija stroboskopskog efekta i trea -obezbeivanje nune svetlosti u vremenskom intervalu neophodnom za ponovno startovanje ovih izvora.

Metal-halogeni (halogenidni) izvori

Slika 12. Ilustrativni prikaz metal-halogenih izvora sa keramikim gorionikom tipa: a) CDM-R; b) CDM- T: c) CDM-TD

Napomenimo takoe da se Ceramic HCI/CDM izvori izrauju za male snage (35 - 150W), tako da predstavljaju vrstu kompaktnih metal-halogenih izvora. Poto se izrauju kao izvori tople boje (T = 3000 K), oni predstavljaju alternativu halogenim izvorima. Posebno su prikladni za primenu sa displej reflektorima koji se koriste za osvetljavanje izloga butika, robnih kua, drogerija i muzeja.

TD

Natrijumovi izvori visokog pritiska U nastojanju da se zadri velika svetlosna

iskoristivost natrijumovih izvora niskog pritiska, a da im se poboljaju spektar i reprodukcija boje, vreni su eksperimenti u ijoj je osnovi bilo poveanje pritiska u gorioniku.

Osnovni problem je predstavljala injenica da temperaturu vrele natrijumove pare od preko

Osnovni problem je predstavljala injenica da temperaturu vrele natrijumove pare od preko 1000 C ne mogu da podnesu niti kvarcni, niti bilo koji drugi stakleni gorionik. Tek je pronalazak novog materijala, napravljenog od sinterovanog aluminijum oksida (uz dodatak magnezijum oksida), reio ovaj problem.

64

Slika 13. Spektar natrijumovog izvora

visokog pritiska

Nova raspodela energije zraenja ovih izvora, sa znaajnim poveanjem emisije pre svega u podruju crvene boje, dovela do prihvatljivije

reprodukcije boje (Ra = 23), ali i do znaajnog smanjenja svetlosne iskoristivosti (kod standardnih izvora ovog tipa ona iznosi do 130 lm/W).

Natrijumovi izvori visokog pritiska Pored natrijuma, koji predstavlja osnovno punjenje, u gorioniku

se nalaze inertni gas ksenon (pomono punjenje) i mala koliina ive (njena uloga je da pritisak u gorioniku i napon izvora podigne do radnih vrednosti). Gorionik, koji je malih dimenzija, smeten je u spoljni stakleni balon, koji je ili u obliku elipsoida, sa unutranje strane prevuenog slojem belog praha, ili, to je ei sluaj, u obliku providne cevi (sl. 14).ei sluaj, u obliku providne cevi (sl. 14).

65

1. nosa gorionika 2. razvodna ica 3. spoljni balon od stakla poveane tvrdoe 4. gorionik od prozranog materijala 5. unutrasnji fluorescentni omota6. zavretak gorionika 7. nosa gorionika 8. elementi za odravanje vakuma 9. podnoak

Slika 14. Dve verzije natrijumovih izvora visokog pritiska

Natrijumovi izvori visokog pritiska Za rad ove vrste izvora je neophodna predspojna sprava

(induktivni ili kompenzovani spoj). Pale se ili pomou obinog tinjalinog startera koji je ugraen u spoljni balon (izvori manjih snaga), ili pomou spoljnog elektronskog startera (ignitora), koji proizvodi seriju kratkotrajnih visokonaponskih impulsa (reda nekoliko hiljada volti). nekoliko hiljada volti).

Poloaj gorionika modernih natrijumovih izvora moe da bude proizvoljan.

Vreme paljenja ovih izvora iznosi 5 do 10 min, dok je vreme njihovog ponovnog paljenja oko 1 min.

Vreme trajanja ovih izvora iznosi oko 9000 h.

Ova vrsta izvora je dosta osetljiva na promene napona, jer one dovode do znaajnih promena svetlosnog fluksa (npr, promene napona od 5% izazivaju promene svetlosnog fluksa od 17%).

Natrijumovi izvori visokog pritiska Natrijumovi izvori potiskuju ivine u oblasti osvetljenja

saobraajnica. Tipine oblasti primene natrijumovih izvora visokog

pritiska su osvetljenje saobraajnica, tunela, sportskih terena (kod njih je posebno vana eliminacija stroboskopskog efekta), parking prostora i drugih velikih povrina. Poto su im gorionici malih dimenzija, mogue je stroboskopskog efekta), parking prostora i drugih velikih povrina. Poto su im gorionici malih dimenzija, mogue je veoma dobro podeavanje raspodeIe svetlosnog fluksa svetiljki sa ovim izvorima.

Rasprostranjeno se koriste i u javnom dekorativnom osvetljenju.

U unutranjem osvetljenju se najvie koriste za osvetljavanje industrijskih hala, i to naroito onih kod kojih reprodukcija boje nije od primarnog znaaja. Napomenimo da je topla boja svetlosti ovih izvora esto prijatnija od bele boje ivinih izvora.

67

Natrijumovi izvori visokog pritiska(Tesla)

68

. , ,

Minel-Schrder, , 2000.

69

vrste osvetljenja

Documents

Transcript of vrste osvetljenja