KONSTITUCIONALNA EKONOMIJA (1) Birmancevic

5/12/2018 KONSTITUCIONALNA EKONOMIJA (1) Birmancevic - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/konstitucionalna-ekonomija-1-birmancevic 1/14

EVROPSKI UNIVERZITETFAKULTET ZA EVROPSKI BIZNIS I MARKETING

Beograd, Vojvode Dobrnjca 15

PREDMET:KONSTITUCIONALNA EKONOMIJA

SEMINARSKI RAD

TEMA:ZAŠTO BIRAČI NE GLASAJU

Mentor: Student:Prof. dr Miroslav Prokopijević Boban Birmančević,dipl.ek.master



Beograd, decembar 2009. god

......................................................................................................................................1EVROPSKI UNIVERZITET...........................................................................................1Beograd, Vojvode Dobrnjca 15.....................................................................................1

Beograd, decembar 2009. god..................................................................................2APSTRAKT....................................................................................................................3ŠTA SU IZBORI.............................................................................................................3KOLIKO VREDI JEDAN „GLAS“...................................................................................4NEDOSTATAK MOTIVA BIRAČA “KOJI IMAJU ILI NEMAJU”...................................6NEDOSTATAK MOTIVA, PROBLEM PONUDE ..........................................................7PONAŠANJE BIRAČA, TIRANIJA VEĆINE .................................................................9

NEDOVOLJNA ZASTUPLJENOST OSOBA ŽENSKOG POLA...................................9NEDOSTATAK MOTIVA PROUZROKOVAN PONAŠANJEM „IZABRANIH“............10KAKO MOTIVISATI BIRAČA DA ISKORISTI SVOJE DEMOKRATSKO PRAVO......10ZAKLJUČAK................................................................................................................13LITERATURA:.............................................................................................................14

2



APSTRAKT

Ako je demokratija vladavina naroda a jedna od ključnih demokratskih sloboda

upravo sloboda prava glasa zašto birači sve manje koriste svoje demokratsko pravo isve manje glasaju. Bez glasanja, dakle, nema demokratije. Odgovor na ovo pitanjepostaje još teži kada se zna koliko je žrtvovano za sticanje prava koje je nekada bilaprivilegija “odabranih” a koje je sada pravo svih bez obzira na boju kože, pol,veroispovest, nacionalnu pripadnost, seksualnu orjentisanost,… Koji faktori utiču naopšti društveni negativni stav prem politici i političarima koji rezultira na smanjenoučešće birača na svim izborima kako u Srbiji, tako u Evropi i svetu? Zašto birači neglasaju, kako ih motivisati, ima li svetla na kraju tunela?

ŠTA SU IZBORI

Demokratija, vladavina naroda, je vekovima stara ideja koja postoji u različitimoblicima od vremena stare Grčke do danas. U raznim vremenima ljudi su jesprovodili na različite načine.1 Demokratija je zamišljena kao opšta ili „neposredna“.Vremenom je postalo jasno da direktna demokratija proces odlučivanja čini veomasloženim i sporim. Danas se u praksi najčešće primenjuje predstavnička demokratija.U opšem slučaju to ne znači da birači odlučuju o pojedinačnim pitanjima, već samoda birači biraju ljude koji će ovaj posao obaviti u njihovo ime. Takav odnos činimogućim uspešno i pravovremeno donošenje velikog broja odluka. Ne smemoizgubiti iz vida da donošenje kvalitetne odluke ne znači uvek i donošenje popularneodluke ili bolje rečeno odluke kojom su svi zadovoljni. Takođe, donošenje odlukazahteva prethodno posedovanje informacija, od kojih poneke iz različitih razloga, nisudostupne biračima ili ih one jednostavno ne zanimaju. Donošenje ispravnih odlukačesto zahteva i posedovanje specifičnih znanja koje veći deo stanovništva neposeduje. Ovo su razlozi zbog kojih je sistem predstavničke demokratije slobodnihmandata primeren današnjem društvu i biračima.

Ali, da bi se sprečila, bolje reći ograničila, pojava zloupotrebe vlasti, da bi sepredstavnici motivisali da zaista rade u korist sopstvenih birača, te da bi se do krajaizveo princip da onaj ko donosi odluke istovremeno i odgovara za njihovu ispravnost,mora postojati i korektivni mehanizam periodičnog izbora predstavnika. Predstavnicitada izlažu proveri uverenje da rade u ime svojih birača i u njihovom interesu.

Izbori su zapravo ono što predstavničku demokratiju čini mogućom. Oni sumehanizam kojim se izvodi mirna smena vlasti, te na taj način sprovodi pozitivnaselekcija koja je svakom društvu željnom napretka neophodna. Da ne postoje izbori,smena vlasti bi bila moguća samo u slučaju dobrovoljnog odlaska sa vlasti ili nasilnimputem, što pored pratećih žrtava i štete često uvodi društvo u procese koji se po daljirazvoj društva završavaju katastrofalno.

Izbori su najobjektivniji metod za proveru snage i uticaja među biračima, anjihovo sprovođenje obično pozitivno deluje na smirivanje sukoba. Onaj ko izgubi napoštenim izborima najčešće gubi i entuzijazam da se obračunava „kukom i motikom“,možda i iz razloga što vlasnici „kuka i motika“ na koje gubitnik eventualno računatada shvate da su u manjini. Naravno, izbori donose sve ove dobrobiti samo i

isključivo pod uslovom da su slobodni i pošteni. Zašto epitetu slobodni moramo da1 Markov, O. (2000), Izbori – naše pravo, Novi Sad: Fondacija Fridrih Ebert Biro u Beogradu, str. 10.

3



pridodamo i epitet pošteni? Razlog je jednostavan ako se ima u vidu da izboriistovremeno mogu biti slobodni što po automatizmu ne garantuje da su oni i pošteni.

Samo demokratski izbori donose pozitivne promene u društvu. Postojinekoliko prepoznatljivih obeležja demokratskih izbora. Na demokratskim izborima sviglasovi imaju istu vrednost. Glasovi se na takvim izborima ne mogu kupovati od

strane kandidata, što se može postići samo ako potencijalni kupci ne mogu znati ko je kako glasao, znači, glasanje mora biti tajno, a svako mora svojeručno glasati usvoje ime. U konkurenciji mora biti veći broj kandidata i političkih programa-stranaka,nego što ima raspoloživih mesta u predstavničkom telu. Naravno, demokratski izborimoraju biti slobodni i pošteni. Šta definiše slobodne i poštene izbore?

Poštovanje pet osnovnih principa evropskog izbornog nasleđa (opšte, jednako, slobodno, tajno i direktno pravo glasa) je neophodno za demokratiju.2

Slobodni izbori su oni na kojima birači slobodno, bez pritisaka, mogu da izraze svojuvolju između raznih ponuđenih opcija, a da pri tome ne snose nikakve sankcije.Pošteni izbori podrazumevaju ravnopravan položaj konkurenata u političkomprocesu. Pod „ravnopravnim položajem“ se misli na jednakost početne pozicije,

odnosno na mogućnost da se ta jednakost ostvari u tri sfere: ekonomskoj, medijskoj iinstitucionalnoj.

Moramo uzeti u obzir, da demokratski izbori nisu savršen oblik izbora ali su,imajući u vidu iskustva u donošenju odluka kroz istoriju, trenutno bez alternative.Demokratija je samo načelno najbolji odnosno najmanje loš oblik vlasti u odnosu naalternative.3 Potrebno je pokušati povećati stepen efikasnosti i kontrole postojećihizbornih pravila koja se primenjuju na demokratskim izborima kako bi se izbeglazamka koja se ogleda u mogućnosti tiranije „većine“ nad „manjinom“. Demoktatskiizbor bi bio nemoguć ili bolje rečeno izgubio bi smisao ako bi ostao bez ključnihaktera, bez glavnih i sporednih igrača u ovoj „demokratskoj igri“, bez birača istranaka. O biraču, pojedincu koji ima pravo glasa, ali koji ima pravo da tu povlasticui ne iskoristi pisaćemo u nastavku ovog rada. Da li je pravo glasa u stvarnostiprednost i povlastica građana ili je u pitanju mamac koji demokratija lukavo i na sebisvojstven način koristi za realizaciju sopstvenog opstanka i dominacije?

KOLIKO VREDI JEDAN „GLAS“

Biračima se smatraju svi oni koji imaju aktivno biračko pravo na danodržavanja izbora. Kod nas pravo da glasaju na izborima imaju svi punoletni građani,odnosno oni koji imaju navršenih 18 godina, koji su poslovno sposobni i koji imajuregistrovano prebivalište u onoj izbornoj jedinici u kojo se izbori održavaju. Biračko

pravo nije ujedno i obaveza definisana pravnim aktom, to znači da se na izborimamože ali i ne mora učestvovati. Biračko pravo se ostvaruje ili ne ostvaruje izlaskom iline izlaskom na izbore. Glas birača je ono što biraraču daje krajnu kontrolu ubiračkom procesu nad izabranim predstavnicima i njihovim politikama. Kako uekonomiji „svaka roba ima svoga kupca“ tako i u političkoj sferi svaki birač ili boljerečeno njegov glas ima određenu vrednost na političkom tržištu. Kada govorimo ovrednosti jednog glasa mi ne možemo ni u jednoj jedinici meri izraziti tu veličinu alimožemo i moramo znati šta znači i koliko suštinski u izborima vredi jedan glas.

2 Mišljenje br. 190/2002. Evropska komisija za demokratiju putem zakona, Kodeks dobrog vladanja u

izbornim pitanjima, Smernice i obrazloženja, usvojeni na 52. sednici Venecijanske komisije (Venecija,18.-19. oktobar 2002.) CDL-AD (2002) 23, str. 31.3 Prokopijević, M. (2000), Konstitucionalna ekonomija, Beograd: E press, str. 117.

4



„Zrno po zrno pogača.“ Ako se skupljajući zrno po zrno pravi pogača i ako sepri tom ima u vidu da se za pravljenje pogače mora sakupiti određen broj zrna,postavlja se pitanje, kolika je vrednost jednog zrna. Kolika je uopšte snaga jednogglasa odnosno jednog zrna. Zamislite da imamo 2000 zrna pšenice raspoređenih u 4posuda po 500 zrna i da je za pravljenje jedne dobre pogače potrebno minimalno

500 zrna pšenice. Sva zrna su približno istog kvaliteta i potpuno su jednaka povrednosti tako da je nebitno koja će biti uzeta za pravljenje pogače, ako budemoimali 500 i više zrna pogača će sigurno biti napravljena. Na prvi pogled računica jevrlo jednostavna, dovoljno je uzeti u proseku svako četvrto zrno i napraviti pogaču.Ako sledimo tu logiku, najveća je, potrebna i dovoljna vrednost onih 500 zrna kojabudu upotrebljena, ostala gube na važnosti, gube na tržišnoj vrednosti. Ali?

Ima tu jedno veliko „ali“. Koja su to zrna koja vrede a koja ne vrede? Koji su tobirači čiji je glas vredniji a koji su to birači kojima glas gubi na vrednosti. Šta sedešava sa pogačom i da li će uopšte moći da se napravi pogača ako se ne nakupidovoljan broj zrna pšenice. Da li je uopšte moguće da od 2000 zrna dođemo usituaciju da nemamo 500 zrna koji su nam potrebni. Moguće je. Kako?

Prevrnuli smo nepažnjom prvu posudu i uspeli da spasemo samo 100 zrnapšenice a na drugu posudu sletelo je manje jato golubova koji su pokljucali određenukoličinu pšenice, ostalo samo 120 zrna. Treća posuda bila je probušena pa nam jeiscurilo polovinu pšenice, ostalo samo 250 zrna. Pošto nevolja nikada ne ide sama,dođe komšija Pera i odnese četvrtu posudu sa svih 500 zrna pšenice, pa nam od tečetvrte posude, na koju smo na početku priče računali, ne ostade ni jedno zrnopšenice. Šta je bilo bilo je. Kada smo sakupili zrna i prebrojali zaključili smo daimamo ukupno 470 zrna pšenice što neće biti dovoljno da napravimo pogaču,nedostaje nam minimum 30 zrna pšenice. Kolika je realna vrednost tih 30 zrnapšenice koja nedostaju, kolika je vrednost ovih 470 zrna što smo prikupili a kolika jevrednost onih 1530 zrna koja smo iz različitih razloga izgubili.

Da li je uopšte moguće nadoknaditi tih trideset zrna koja nam nedostaju, ima lirezerve, da bi napravili pogaču ili se mora ponovo skupljati zrno po zrno. Kada jepogača u pitanju možda posle brojanja zrna i uspemo da nađemo negde još 30 zrnakoja nam nedostaju za pogaču, možda baš kod komšije Pere što odnese celuposudu, ili na neki drugi način.

Međutim ako su izbori u pitanju, naravno demokratski, kada posle brojanjazaključimo da nam nedostaje određen broj glasova, pa bilo to u pitanju samo 30,nema prostora i mogućnosti za pozajmljivanje i ispravku odnosno nema mogućnostiza dovođenje drugih 30 glasača. Zašto? Razlog je vrlo jednostavan. Brojanje glasovakod izbora dolazi na kraju izbornog dana, po zatvaranju biračkih mesta, pa nam je

saznanje o broju glasova finalno i naknadno nepromenljivo. Samim tim činomprebrojavanja ako nemamo dovoljan broj birača ili glasova jedino rešenje je uponavljanju izbora, nema komšije Pere, ili, možda ima. Ova priča se odnosi na izboregde je fiksirana najmanja izlaznost birača .

Jasno je da se, kako o zrnima pšenice tako i o biračima, može ili bolje rečenomora voditi računa pre realizacije i samog završnog čina mešenja pogače tj. izbora.Da smo na početku ove priče više vodili računa o zrnima pšenice a manje kalkulisalio potrebnom ili nepotrebnom broju zrna imali bi sigurno dovoljno veliku pogaču i ne bidolazili u situaciju da ponovo prikupljamo zrna ili pozajmljujemo od komšije Pere, poduslovom da komšija Pera uopšte hoće da pregovara sa nama i da još uvek ima zrnapšenice.

O biračima i njihovim glasovima, čija je vrednost promenljivog karaktera, krećese u zavisnosti od izborne situacije, postoje različita mišljenja kada je način obračuna

5



vrednosti u pitanju. Ako se po istraživanjima koja se po pravilu objavljuju pred svakeizbore očekuje sigurna pobeda jedne grupacije, političke stranke ili pojedinca onda jevrednost glasova manja, vrednost možda osciluje, ali nema uslova za nekudrastičniju promenu vrednosti. Međutim, ako se očekuju neizvesni izbori odnosnokada je neizvesno koja grupacija, partija ili pojedinac će odneti pobedu, onda je

vrednost glasova birača mnoge veća i ima tendenciju rasta. Početna vrednostglasova kod potencijalno neizvesnih izbora je već u trenutku raspisivanja izboravelika a sa rasplamsavanjem predizbornih kampanja raste sve do dana kada seodržavaju izbori. Na dan održavanja izbora, posebno ako su neizvesni po pitanjupobednika, krivulja vrednosti glasova dostiže maksimum.

Postoje različiti načini kojima se glasačima šalju poruke tipa: „Izađi i glasaj naizborima baš za moji opciju“. Političari i stranke pokušavaju da iskoriste situaciju dase, bar kada su izbori u Srbiji u pitanju, u predizbornim kampanjama može izjaviti bilošta. Kada kažemo „bilo šta“ pri tom mislimo da političaru mogu reći, obećati igarantovati nešto što u praksi nema realne osnove i što neće biti moguće realizovatibez obzira ko bude pobedio na budućim izborima. Maksimalno se koristi činjenica da

glasači žele da čuju ono što njima u tom trenutku odgovara i što bi želeli bez obzirašto to što čuju nema nikakvih mogućnosti ili su mogućnost minimalne da obećanopostane stvarnost. Verovatno su i sami glasači u dubini svoga bića svesni da je tonemoguće ali kao da im odgovara da bar dok traje predizborna kampanja sebezamišljaju u tom obećanom svetu koji im političari u predizbornim obećanjima u svompolitičkom zanosu nude i obećavaju.

Zajednički zadatak, koji se postavlja strankama i njihovim političkim vođama,pred svake izbore, je da obezbede interesovanje glasača i da obezbede izlasnostbirača na izbore. Potrebno je da pojedinac sa pravom glasa izađe na izbore i glasa iiz statusa birača pređe u status glasača. Drugi zadatak, za svaku stranku najvažniji,kako da glasač pokloni svoj glas njima i kada već izađe na izbore zaokruži bašnjihovu opciju.

NEDOSTATAK MOTIVA BIRAČA “KOJI IMAJU ILI NEMAJU”

Ponašanje i učešće birača na izborima velika je zagonetka sa političare injihove lidere. Pred svake izbore specijalni timovi prave strategije nastupa stranaka upredizbornoj kampanji u zavisnosti od niza faktora koji mogu uticati kako na izlaznosttako i na glasanje biračkog tela. Prvo pitanje na koje pokušavamo da damo odgovor je: „Zašto birači ne izlaze na izbore“?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, naprotiv, postoji niz faktora koji

usmeravaju birača da između dve opcije izaberu onu koja im se u tom trenutku činiracionalnom. Racionalnim ponašanjem se smatra ponašanje birača ako na njegovoopredeljenje odlučujući uticaj imaju njegovi ključni interesi. Pitanje koje sledi: „Šta suključni interesi birača“, iziskuje dublju analizu, odgovora ima više, koji li je pravi?.Kako je životni put svakog pojedinca u suštini sa jedne strane vrlo sličan sa drugestrane je pun različitosti i specifičnosti tako su i ključni interesi istovremeno i u osnovislični ali i u zavisnosti od glasača do glasača različiti. Ono što je ključno za jednogbirača ne mora i u najčešćem broju slučajeva i nije ključno za drugog. Broj političkihstranaka, koji u Srbiji nije mali, nije dovoljan da ispuni i da ponudi ono što je nekimbiračima najvažnije. Nerealno je očekivati da ljudi koji žive u različitim uslovimaživota, koji su se rodili i odrasli u različitim uslovima i koji pre svega imaju različitu

materijalno finansijsku situaciju imaju isti ili sličan ključni interes.

6



Izuzetno je teško u programu jedne stranke napraviti takvu ponudu koja trebada istovremeno odgovara suprotnostima, sa jedne strane su oni koji imaji a sa drugestrane su oni koji nemaju. Da li je jedan od razloga zašto birači ne glasaju, odnosnone izlaze na izbore, upravo taj?

Svakako da jeste. I pored pokušaja političara da upakuju svoj politički paket

tako da zadovolji i jedne i druge prisutan je nedostatak motiva za izlazak na izbore iglasanje za bilo koju stranku. Ako imamo siromašnog birača koji je racionalan i koji jesvestan da bez obzira ko od ponuđenih opcija dobije na izborima da će on i dalje bitisiromašan zašto bi on uopšte i izlazio na izbore. Koliko jake i kakve argumentemožeš ponuditi nekome ko živi na ivici egzistencije da izađe na glasačko mesto iglasa za bilo koju opciju. Za ovu priču potpuno je nebitno za koga će glasati,opoziciju ili poziciju, jer iskustvom kroz prethodne izbore birač je shvatio da senjegova pozicija suštinski nije promenila zadnjih nekoliko godina bez obzira nanekoliko održanih izbora. Kada su ovakvi birači u pitanju sve teorije vezane zaglasanje birača, bez obzira da li se oslanjaju na iracionalne ili racionalne razloge,padaju u vodu. Ako se uzme u obzir status birača koji „nemaju“ sa jedne strane i

status birača koji „imaju“ sa druge strane ima li potrebe tragati za drugim razlozimazašto birači ne glasaju.

Kada su u pitanju pripadnici imućnijeg staleža u pitanju situacije je sasvimdrugačija. Niz razloga je zašto oni treba da glasaju. Jedan od razloga, koji ne morabiti dovoljan, je da omoguće političku klimu koja im odgovara i koja će im bar načelno garantovati trajanje njihovog statusa. Sa druge strane jedan deo tog staležane želi da glasa jer se oseća sigurnim i svoj status ne vezuje za političku situaciju uzemlji. Smatraju da je nebitno koja je politička opcija na vlasti, svoju budućnostvezuju za ekonomsko tržišne uslove, i neće da glasaju.

Pošto je procenat izlaznosti na izborima, kako u Srbiji tako i svetu, nizak, napojedinim izborima i ispod 50%, jasno se nameće zaključak da je jedan od ključnihrazloga upravo naveden. Nemogućnost prave i suštinske promene statusa birača,bar kada je većina ljudske populacije u pitanju, bez obzira koja opcija da pobedi naizborima možda je i ključni razlog zašto birači ne glasaju.

NEDOSTATAK MOTIVA, PROBLEM PONUDE

Šta opredeljuje nekog birača da odluči da glasa za neku partiju ili njenoglidera? Možda je upravo određivanje pravog vođe-lidera prvi uslov koji treba da serealizuje kako bi birači glasali, potrebno je da ima za koga da glasa, odnosno, da imau ponudi opcija koja njemu i njegovim ključnim interesima odgovara. Kvalitetnija

ponuda opcija na glasačkom listiću opredeliće jedan veliki broj takozvanih„neodlučnih birača“ da donesu odluku da glasaju.Imajući u vidu da je politička stranka ili partija dobrovoljno udruženje

pojediniaca koje povezuju zajednički stavovi, politička gledišta, interesi i ciljevi sakrajnjim ciljem koji predstavlja osvajanje vlasti, za svaku od njih pred izbore postavljase jedan od najvažnijih zadataka. Zadatak odabira kvalitetnih kadrova odpredsednika stranke do drugih kandidata koji će prezentovati stranku i biti nosiociizbornih lista. Nezavisno od toga da li su izbori lokalnog, regionalnog ili saveznogkaraktera odluka ko, kada i kako će predstavljati stranku može biti od ključnevažnosti za uspeh ili neuspeh izbora, kako za političku partiju tako i za celu državu.Ne treba zaboraviti koliko državu koštaju izbori i koliki je neuspeh ako izbori ne

7



uspeju, odnosno, ako se na njima ne pojavi dovoljan broj glasača. Od lokalnih pa doparlamentarnih izbora jedan od ključnih faktora je lider političke partije za koga sevezuju odluke da li će birač uopšte izaći na izbore a kada već izaće da li će glasatibaš za tu političku opciju.

Zajedno sa političkim liderom birači su prinuđeni da biraju jedan politički paket

koji se odnosi na razne stvari i koji koliko god bio dobro upakovan neće moćiodgovarati svim biračima. Idealan politički paket ne postoji, prinuđeni smo da naizborima odaberemo paket koji najviše odgovara našim ključnim ciljevima. Štaviše,sposobnost partija da privuku glasove može manje da bude povezana sa „paketom“koji nude na prodaju, a više sa načinom na koji se „paket“ prodaje oglašavanjem,političkim kampanjama, propagandom, itd.4 Da li su politički paketi u Srbiji iz godine ugodinu isti ili toliko slični da nema pravih motiva za izlazak na izbore. Da li sepojavljivanje istih političkih lidera i jednog malog broja ljudi oko njih može povezati sasve manjom potrebom i željom za izlazak na izbore. Opozicija uvek želi vanredneizbore jer je to jedini način da ponovo dođe na vlast. Suštinsko je pitanje ima lipotrebe za novim izborima gde bi izborne liste bile iste ili vrlo slične prethodnim

izborima i gde bi rezultat bio isti ili veoma sličan. Nemoguće je ne zamisliti se natakvoj političkoj ponudi.

U Srbiji „sve je isto, samo njega nema“, rekli bi neki. I, nažalost, možda bi i biliu pravu. Ne želeći da se priklonimo bilo kojoj opciji postavljamo pitanje šta dalje? Akoponovo u Srbiji idemo na izbore i po ko zna koji put dobijemo iste ili slične izborneliste. Da li je to demokratija, verovatno jeste. Ali, kakva je to demokratija ako sesuštinski ne menja ništa osim koreografije organizovanja samih izbora koji će dovestido još jedne nedovoljno efikasne i nedovoljno sposobne vlade jer je sastavljena odprevelikog broja stranaka. Ključni problem nije u broju već u različitosti istih, pa seustupcima koji se opravdavaju demokratijom stanje koje je i ovako loše još višepogoršava. Verovatno je to proces koji mora da se odvija tako ili možda i ne mora,Da li postoji problem u kadrovima i činjenici da je cilj svakog političara da dođe navlast, a kada jednom dođe na vlast, sledeći mu je cilj da na vlasti ostane što duže.Problem postoji ali se ne vidi rešenje tog problema. Ako jedan prosečan stanovnikSrbije, verovatno i Evrope i ostatka sveta, želi nešto da promeni, verovatno se upuštau nemoguću misiju jer i u demoratiji se sve vrti oko određenog broja ljudi koji sedelegiraju iz jedne zatvorene grupe „odabranih“. Izuzetno je teško postati član tegrupe, onaj koji uspe verovatno je rešio svoj status na duži period, ali je broj takvih uodnosu na veličinu glasačkog tela veoma mali. U teoriji svaki birač „može da bira i dabude biran“ ali u praksi, realno, realizuje se samo prvi deo ove demokratske teorije.

Jasno smo istakli problem kvalitetne ponude koji je prisutan i koji je teško

prevazići. Oni koji su na vlasti ne žele da se povuku obrazlažući svoju odlukučinjenicom da su oni izabrani i da i na sledećim izborima oni treba da budu kandidati jer su već dokazali kvalitet. Lideri koji su u opoziciji tvrde da su upravo oni samimčinom što su već izabrani za vođe svojih partija pokazali kvalitet i da ponovo treba dabudu nosioci potencijalnih izbornih lista bez obzira što su recimo već tri izborna krugaizgubili. Prosečan građanin, „običan smrtnik“, ne želi da ponovo izlazi na izbore kojisu iz godine u godinu istovetni, bar kada je ponuda političkih lidera i političkih paketakoji se nude ista ili slična. Kada ovo kažemo ne mislimo samo na Srbiju jer sličanproblem sa izlasnošću na izbore imaju i zemlje sa mnogo razvijenijom demokratijom.Kako prevazići ovaj problem odnosa političke ponude i potražnje. Imajući u vidu da

4 Hejvud, E. (2004), Politika, Beograd: Clio, str. 451.

8



oni koji su na vlasti žele tamo da ostanu što duže a da oni koji žele promenu nemogu to da izvedu tako lako problem je izuzetno težak.PONAŠANJE BIRAČA, TIRANIJA VEĆINE

Nemoguće je razmišljati i pisati o ponašanju birača a pritom ne upozoriti na

opasnost koja je, hteli to da priznaju ili ne zagovornici demokratije, prisutna, a to je“tiranije većine”. Kada kažemo tiranija tu pre svega mislimo na opasnost da većinamože, i ne samo može već to po pravilu veoma često i radi, pod okriljemdemoktratskih sloboda donositi odluke koje su protiv prava i mišljenja manjine. Kadase definiše pojam manjine u ovoj priči se ne misli samo na nacionalne manjine.Manjina može biti stanovništvo jednog naselja na lokalnom nivou ili jednog mesta iliregiona na saveznom nivou. Pripadnici različitih udruženja, organizacija i grupacija,sve one skupine koje su po broju u manjini bez obzira na njihovu nacionalnupripadnost, boju kože, starost, seksualnu opredeljenost, veroispovet, jezik, ... Popravilu tiranija je moguća samo u smeru većina prema manjini. Kako je u praksiprimenjena predstavnička demokratija, birači prvo biraju svoje predstavnike koji onda

olučuju u njihovo ime, otvara se mogućnost za donošenje odluka koje ne odgovarajusvima. Demokratija realno, kao niti bilo koji drugi način donošenja odluka, negarantuje da će donete odluke odgovatari svima.

Ono što bi trebalo da garantuje demokratija to je da su donete odluke u skladusa ustavnim i zakonskim pravilima. Da li je negodovanje manjina koje ne žele dapromene svoje mišljenje, a moraju se pridržavati demokratski donesenih odluka,dovoljno. Svoje neslaganje manjine pokazuju kroz proteste na javnim skupovima,preko medija i na razne druge načine osporavaju donete odluke i pokušavaju daizazovu promenu iste. Da li se tiranija većine može skrivati iza ustava i zakonamožete proceniti sami.

NEDOVOLJNA ZASTUPLJENOST OSOBA ŽENSKOG POLA

Veoma je teško odrediti pravu granicu koja definiše manjinu. Manjinommožemo smatrati svaku grupu ljudi koja svojim pravom glasa nije u mogućnosti daizvrši promene ukoliko to ne odgovara većini koja je na vlasti. U koju grupu dasvrstamo osobe ženskog pola koje su, hteli mi to da priznamo ili ne, i pored velikogbroja u podređenom položaju u odnosu na osobe muškog pola. Odluke koje im neodgovaraju može doneti većina koja je na vlasti i pored toga što žene predstavljajupolovinu biračkog tela. Njihova zastupljenost u organima odlučivanja nije ni približnoproporcionalna veličini njihovog biračkog tela. Ne tvrdimo da je to pravilo ali je i pored

tolike biračke moći ženske populacije njihov položaj podređen vladajućoj većini kojusu same izabrale. Prosto je neverovatno da toliko biračko telo, ženska populacija,ima tako mali broj svojih predstavnika u vladajućoj većini ili bolje rečeno u većini kojadonosi odluke. Osobe ženskog pola sigurno nisu manjina ali je evidentan problemnjihove slabe zastupljenosti u političkom životu.

Jedan od razloga ne izlaska na izbore, bar kada su osobe ženskog pola sapravom glasa u pitanju, sigurno je njihova nedovoljna zastupljenost na izbornimlistama. Kao direktna posledica nedovoljne zastupljenosti na izbornim listama javljase manjak žena i u formiranim vladajućim većinama. I u toj oblasti izbornih zakonapotrebne su promene ukoliko želimo veću izlaznost birača na izbore. Te promenemoraju biti adekvatne veličini problema koji je prisutan. Veliki je znak pitanja koliko će

biti moguće izvesti pozitivne promene u smeru veće zastupljenosti žena kada se imau vidu kolika je zastupljenost osoba ženskog pola u organima koji odlučuju.

9



NEDOSTATAK MOTIVA PROUZROKOVAN PONAŠANJEM „IZABRANIH“

Da li je moguće nekoliko puta se „oklizniti“ na istom mestu? Da li je moguće nanekoliko zadnjih izbora glasati za istu ili sličnu opciju? Da li je moguće da se zadnjih

deset godina na političkoj sceni Srbije pojavljuju isti kandidati ili njihove vrlo kvalitetnoizvedene kopije. Sva ova pitanja su suštinski bitna i odgovori na njih su u stvari jedandeo odgovora na pitanje: Zašto birači ne glasaju?

Ako uzmemo u obzir da se u predizbornim kampanjama obećava jedanpolitički paket koji služi isključivo da motiviše birača da izađe na izbore i glasa a dase posle pobede na izborima i osvajanja vlasti taj isti paket raspakuje i u konkretnojprimeni bude veoma malo zastupljen onda je jasno zašto je sve teže „birača“pretvoriti u „glasača“. Da bi situacija bila još gore potrude se i „izabrani“ koji svojimponašanjem političku situaciju, koja je sama po sebi teška, učine još težom ikomplikovanijom. Dolazi do preobražaja koji se u prirodi veoma teško i retko susreće.Možda i ne postoji pravi izraz koji bi definisao promenu ponašanja političara u

predizbornoj kampanji, znači pre izbora, dok postoji neizvesnost oko izbornihrezultata, sa jedne strane i ponašanja tog istog političara sa druge strane posleobjavljivanja izbornih rezultata i osvajanja vlasti. Kada kažemo vlasti ne postojisuštinska razlika između lokalnih, saveznih i predsedničkih izbora. Promena jeneverovatna. Nema potrebe da navodimo primere za ovu tvrdnju imajući u vidu, da ih je toliko, da svako ko uopšte i pomisli o ovoj temi može ispričati svoj lični primer.

Da situacija na političkoj sceni Srbije bude još nepovoljnija, ako je to uopštemoguće, pobrinuli su se „izabrani“ svojim odnosom prema organima vlasti u koje suili birani ili postavljeni. Imajući u vidu ponašanje poslanika u Skupštini republike Srbijenema potrebe da se spuštamo na niže nivoe vlasti kako bi opisali ovu, blago rečeno,„čudnu“ pojavu. Prosto je neverovatno da izabrani poslanici koji predstavljaju narod ilibolje rečeno narodnu volju mogu imati takav odnos prema pravima i obavezama kojesu preuzeli ulaskom u najviši demokratski oragan Srbije. Skoro da je nemogućeproceniti da li je njihovo ponašanje i odnos prema narodu kada su prisutni nazasedanjima veći ili manji greh u odnosu na to da u većini slučajeva nisu ni prisutnina zasedanjima. Žalosno izgleda sala u kojoj sedi i radi nekih dvadesetak poslanikadok su ostali zauzeti nekim važnijim stvarima nego što je učeće u radu Skupštinerepublike Srbije. Pri tom treba imati u vidu veličinu političke borbe koja se vodilaizmeđu stranaka i njihovih sledbenika da bi ti isti poslanici bili izglasani nademokratski održanim izborima. Dolazak poslanika na zasedanja po potrebi političkihstranaka koje oni predstavljaju i prema njihovoj slobodnoj volji najbolje su svedočenje

kakav je njihov odnos prema biračima koji su ih svojim glasovima izabrali. Možda bi tiisti poslanici i mogli sakriti od birača svoje ponašanje, da li su prisutni ili nisu, kolikose zalažu ili ne zalažau, koliko rade ili ne, da nije direktnih TV prenosa na kojima suinsistirale i pozicija i opozicija.

KAKO MOTIVISATI BIRAČA DA ISKORISTI SVOJE DEMOKRATSKO PRAVO

Naveli smo samo neke, po nama ključne, faktore koji utiču na pomanjkanjemotiva koji bi naterali birače da izađu i svoj glas dodele nekoj od ponuđenih opcija.Pokušaćemo da definišemo određene predloge koji će pokušati da podignu nivokvaliteta demokratskog odlučivanja što je osnovni preduslov za približavanje birača

demokratskim izborima.

10



Prvo smatramo potrebnim da pravo glasa, kao garantovanu pravo svakogslobodnog čoveka, treba razdvojiti od odluke da li će birač imati pravo da izađe ili neizađe na izbore. Osim pozitivne klime vezane za izbore koja se postiže kombinacijomvećeg broja faktora neophodno je da obavezu izlazaka birača na izbore potvrdimo inekim zakonskim aktima koji bi osim prava glasa podrazumevali i obavezu izlaska

birača na izbore. Većina teorija smatra da samim činom primoravanja birača da izađena izbore njihovo pravo glasa gubi smisao. Međutim, potrebno je stvari pogledati i iznekog drugog ugla i možda doći do drugačijih argumenata kada je pravo glasa upitanju. Ako imamo u vidu da se demokratija zasniva na vladavini zakona zašto bionda zakonska odluka koja primorava pojedinca da iskoristi svoje demokratsko pravobila sporna. Svakako da odluka ne bi mogla uticati na to za koga će birač da glasa,bila bi usmerena isključivo na obavezu birača da izađe na izbore. Da bi ovazakonska odluka koja obavezuje birača da izađe na demokratske izbore imalasmisao potrebno je pokušati izvršiti i jednu vrlo bitnu promenu u izbornim procesima.

Mera koja bi motivisala izlazak birača na izbore i koja bi potpomogla primenuzakona sastoji se u sledećem: Na svakom glasačkom listiću, bez obzira da li su u

pitanju predsednički, savezni ili lokalni izbori, biraču bi osim ponuđenih opcija bilaponuđena još jedna koja bi se nalazila na kraju svake liste, a koja bi predstavljalaopciju koju će zaokružiti oni koji su izašli na izbore a ne odgovara im ni jedan odponuđenih kandidata. Ta poslednja opcija bi okvirno trebala da glasi: „Nisamzadovoljan ponuđenom listom“. Šta bi to u praksi značilo? Kada postoji određenprocenat glasačkog tela koje nije zadovoljno sa ponuđenim kandidatima aistovremeno svi oni nemaju ni želju ni mogućnost da zajednički predlože svogkandidata onda oni i ne izlaze na izbore. Međutim, ako bi tim istim biračima bila datamogućnost da, ukoliko ni jedna ponuđena opcija na listi ne odgovara njihovimključnim interesima, oni ipak imaju za šta da glasaju na tim izborima, situacija bi bilamnogo povoljnija. Između ostalog, promena izbornog sistema bi morala da predvidi imogućnost da više od 50% glasača nije zadovoljno ponuđenom listom, onda birezultat takvih izbora zabranio ponovno kandidovanje istih kandidata na sledećimizborima.

Ako postoji sumnja da li zakonskim aktima primorati birače da izađu na izboreonda kada je ponašanje ili bolje rečeno odnos demokratski izabranih predstavnikaprema narodu koji predstavljaju odnosno prema funcijama koje obavljaju tu dileme nebi trebalo da bude. Jasno se mora definisati šta su prava i obaveze izabranihpredstavnika sa jedne strane a kakve su sankcije i mere mogu preduzeti protiv njih uslučaju zloupotrebe sa druge strane. To moraju biti jasno definisani i precizni zakonikoji bi garantovali zaštitu biračkih prava, zaštitu interesa biračkog tela kroz

sprečavanje samovolje izabranih delegate. Izbegla bi se situacija, trenutno aktuelnau Srbiji, da poslanici odlaze i dolaze u Saveznu skupštinu kada i kako to njima injihovoj partiji odgovara bez ikakvih posledica po njih. Kada birači budu uvideli danjihovi izabrani predstavnici rade odgovornije, kvalitetnije i u skladu sa zakonskimnormama onda će se povećati i procenat njihove izlaznosti na izbore. Da li je tehničkiizvodljivo, verovatno jeste, da se uvede obavezna predizborna lista u kojoj će setaksativno navesti obećanja političkih stranaka i njihovih lidera u predizbornojkampanji. Listu zvanično overiti u sudu, pa da se na kraju perioda koji su izabranipredstavnici proveli na vlasti uporedi obećano i realizovano. Ovom bi se merom bar delimično izbeglo da se u predizbornim kampanjama može obećati sve uzobrazloženje da je to u stvari samo „predizborno obećanje“. Možda čak i formirati

Komisiju koja bi utvrdila kolika je razlika između obećanog u predizbornoj kampanji iispunjenog u periodu trajanja mandata.

11



Pošto se nekoliko zadnjih izbora u Srbiji završavaju sa izbornim rezultatimakoji nam garantuju neizvesnost oko formiranja demokratske većine, da se izboriodrže sutra verovatno bi rezultat bio sličan, potrebno je napraviti takav izborni sistemkoji bi biračima garantovao sigurnost njihovog izbora. Kada kažem sigurnost tu presvega mislim na situaciju da jedan birač glasa za jednu stranku, nebitno da li je u

pitanju „narodnjačka“, „naprednjačka“, „demokratska“ ili neka četvrta opcija u pitanju,a ta stranka posle izbora uđe u koaliciju sa strankom potpuno suprotnih uverenja isuprotnog političkog programa od sopstvenog i time možda dođe u situaciju da „izda“birača. Da bi izbegli pomenutu situaciju i da bi vratili moć biraču da sam odluči kojaće koalicija biti na vlasti i time pojačamo nivo demokratije predlažemo sledeće: Pozavršetku prvog kruga demokratskih izbora i situacije da jedna stranka nemaapsolutnu većinu i mogućnost formiranja samostalne vlade a ni u koaliciji sa drugimstrankama, treba ući u drugi krug glasanja sa samo dve opcije gde bi se jasnodefinisalo ko, kako i sa kim pravi koaliciju. Naravno da bi dve najače stranke, ukolikone žele zajedno da formiraju vladu. dogovorile i predložile dve finalne koalicije okojima bi se birači izjasnili u drugom izbornom krugu. Tako bi se biračima vratilo

demokratsko pravo da odluče ko će biti na vlasti čime bi se izbeglo nezadovoljstvokoje ostaje posle prvog kruga kod formiranja neprirodnih koalicija.

Žene su oduvek zauzimale važna mesta u odlučivanju u zajednici i poredčinjenice da im je u nekim društvima pravo glasa bilo vekovima institucionalnouskraćeno.5 Upravo pravo glasa je podsticalo žene na dugotrajnu borbu zaostvarivanje svojih političkih prava. I pored toga što je po definiciji interesovanje ženaza politiku manje nego kod muškaraca i duboko ukorenjene predrasude da je politikamuško zanimanje, mora se imati u vidu činjenica da se u politici rešavaju bitnapitanja koja su od jednakog značaja kako za žene tako i za muškarce pa samim tim iodgovornost bi trebala da bude podeljena između ove dve grupe. Žene bi morale dapodignu nivo njihove međusobne povezanosti formiranjem različitih vidovaudruženja, organizacija ili političkih partija koje bi imale za cilj povećanjezastupljenosti žena u političkom životu shodno veličini njihove biračke moći. Većazastupljenost u političkom životu koja bi se ogledala i kroz izborne liste i izabranedelegate bi sigurno u velikom procentu doprinele povećanoj izlaznosti birača naizbore. Na pitanje: Koliko treba žena da bude zastupljeno u politici, odgovor će namse pojaviti u budućnosti bez obzira na još uvek prisutnu dominaciju muškaraca nadženama, bar kada su političke teme u pitanju.

5 Informator 2007/2008, IV broj - “Ženska multietnička grupa” - SELEUŠ, Projekat “Osnaživanje žena Imanjina kao ugroženih grupa”, www.ZMG-Seleus.org.yu

12

http://www.zmg-seleus.org.yu/




ZAKLJUČAK

Pravo glasa je jedno od osnovnih ljudskih prava koje danas mogu da koriste

državljani u većem broju država. Borba za ostvarivanje prava glasa, kao i mnogodrugih prava, trajala je veoma dugo. Ako se ima u vidu da živimo u XXI veku a da jošuvek ima šezdesetak nedemokratskih režima na svetu jasno je da ta borba još uvektraje. Kroz istoriju borba za pravo glasa prošla je težak i dug put. Jedini način da seiskoristi pravo glasa jeste izlazak i glasanje na izborima.

Značaj izbora se ne može dovesti u pitanje. Oni u najmanju ruku, pružajubiračima jasnu mogućnost da utiču na politički proces, a takođe pomažu, neposrednoili posredno, da se odredi ko će biti na vlasti. Prema tom gledištu, izbori se tičurezultata ili bolje rečeno, ko pobeđuje a ko gubi. Imajući u vidu navedeno gotovoneverovatno zvuči činjenica da je procenat izlaznosti birača na izbore iz godinu u

godinu, od izbora do izbora sve niži i niži u većini regiona sveta. Ako znamo da jevladavina predstavnika koje narod bira na izborima većinom glasova u stvaridemokratija-vladavina naroda, odakle taj mali procenat izlaznosti. I pored činjeniceda su važni glasovi samo onih birača koji izađu i glasaju i da samo izlaskom naizbore nešto mogu da promene birači sve manje glasaju. I pored toga što je glasbirača tek jedan od nekoliko miliona drugih glasova i možda ne vredi mnogo ipak jeto jedini politički kapital koji birači poseduju. Zašto birači ne glasaju?

Pravo glasa jeste nužan uslov za izlazak na izbore ali ne i dovoljan zaostvarenje istinske demokratije. Potrebno je da postoji pravo manjina, puno pravožena, sloboda medija, nezavisno sutstvo, pravedna podela vlasti i poštovanje ljudskihprava. Dugačkom spisku uslova potrebno je dodati činjenicu da su ljudi razočarani,teško žive, previše su ih puta u prošlosti političari obmanuli, zbunjeni su i nemaju jasnu sliku kako treba da izgleda osoba kojoj bi oni poklonili svoje poverenje, svojglas. Postoji više puteva ka unapređenju demokratije koja bi ojačana bila pravimotivator veće izlaznosti birača na izbore. Kojim demokratskim putem će ljudski rodkoračati u budućnost niko sa preciznošću ne može odgovoriti ali jedno je sigurno:Putovati se mora bez obzira da li će birači iskoristiti svoje pravo i iz statusa biračapreći u status glasača. Jedino im status glasača obezbeđuje mesto aktivnog igrača uovoj političkoj utakmici.

13



LITERATURA:

Prokopijević, M. (2000), Konstitucionalna ekonomija, Beograd: E press.

Hejvud, E. (2004), Politika, Beograd: Clio

Markov, O. (2000), Izbori – naše pravo, Novi Sad: Fondacija Fridrih Ebert Biro uBeogradu.

Mišljenje br. 190/2002. Evropska komisija za demokratiju putem zakona, Kodeksdobrog vladanja u izbornim pitanjima, Smernice i obrazloženja, usvojeni na 52.sednici Venecijanske komisije (Venecija, 18.-19. oktobar 2002.) CDL-AD (2002) 23

Informator 2007/2008, IV broj - “Ženska multietnička grupa” - SELEUŠ, Projekat

“Osnaživanje žena I manjina kao ugroženih grupa”, www.ZMG-Seleus.org.yu

Marićević, L. i Đajić, M. urednici, (2008), Tajna glasačke kutije, Beograd: Centar zarazvoj Srbije, www.razvojsrbije.org.yu

Prizma, Lakićević, D. (2002), Predsednički izbori u Srbiji, od 9 do 15 str. Beograd:Centar za liberalno demokratske studije, www.clds.org.yu

Prizma, Vladisavljević, N. (2003), Sistemi sa neposredno izabranim predsednikom,nasleđe starog režima i novi ustav, od 9 do 18 str. Beograd: Centar za liberalnodemokratske studije, www.clds.org.yu

Beton-kulturno propagandni komplet, Obrenić, D. (2009), Pravo glasa žena, od 1 do7 str. Beograd: Javni radovi, www.elektrobeton.net/javniradovi.html

14


http://www.razvojsrbije.org.yu/


http://www.clds.org.yu/


http://www.elektrobeton.net/javniradovi.html





http://www.elektrobeton.net/javniradovi.html

KONSTITUCIONALNA EKONOMIJA (1) Birmancevic

Documents

Transcript of KONSTITUCIONALNA EKONOMIJA (1) Birmancevic