Književnost za decu

Prvo predavanje

Od svog nastanka vezana za sudbinu deteta. Stari Grci bili prvi, mislioci hteli da stvore pedagoški sistem koji će biti normativan. Ostvariti ideal. Prvi je zastupao Platon, sve kao i samu igru, treba napraviti da bude korisno za dete. Aristotel – pedagogija da se podredi koristi budućeg čoveka. Podražavanje delatnosti kojom se dete bavi – mimezis.

Pingilijan (Rimsko doba) – iz celokupna književnosti izdvojiti književne vrste – dečija lektira. Najpodesnije dve vrste – bajke i basne. Biti ambiciozan i postepenouvoditi složenije vrste. Ciceron se bavio pitanjem obrazovanja. Što ranije steći znanja,

Srednji vek – velika pažnja obrazovanju u funkciji stvaranja dobrog hrišćanina. Dominantna je negativna antropologija – čovek je skoniji dačini zlo nego dobro. Čovek se ne vaspitava sa prirodom, no suprotno. Vaspitanje protiv ljudske prirode. Osnovno obrazovno sredstvo su propovedi i nadzor (kontrola privatnog života). Askeza nastaje preko odricanja hrišćanskih normi, odricanje od čulnog života i fizičko kažnjavanje.

17./18. Vek – javlja se češki sveštenik Jan Amos Homenski. Nasuprot srednjovekovnoj negativnoj antropologiji, pozitivna.Stvar se može okrenuti na dobro.Ničega nema tako zlog da dobrog dalo nebi.

Autor je prve knjige koja je u celini posvećena deci Slika sveta. Ovo je početak knjige za decu. Deca su po Bibliji dostojna božijeg carstva.Verovalo se da deca poseduju nešto što niko ne poseduje – anđeosku čednost. Dete treba da bude ideal. Tome se vraćali avangardisti (Rastko Petrović).

Žan Žak Ruso je veoma važan. Prvi je podstakao razvoj dečije psihologije – Emil ili o vaspitanju. Ne poznajemo detinjstvo, pozitivna antropologija, sve što izlazi iz tvorčevih ruku je dobro, ali se sve izobličuje u rukama čoveka! Dete dolazina svet čisto i neiskvareno, pa se izobličuje. Prirodna ličnost je odvojena, a sloboda je ključna za to. Načelo slobode, mora se razvijati potreba za igrom. Prvi ukazao na značaj sredine u kojoj se dete formira. Gradska i seoska sredi a različite, sve što okružuje dte je bitno, u prednost je gradska sredina, u seoskoj veća sklonostka moralnim iskušenjima.

Knjiga za decu nastala u 19. veku iz dečije lektire. Važno je za decu da se uvek oslanja na praizvor – folklor, bajkovita slika sveta.

I kod nas kraj 18. početak 19. Veka. Prva bila publikacija – Poučitelni magazin Avrama Mrazovića. Izašle su samo 4 sveske.

Prvi pisac je bio Dositej Obradović. Pisao basne, ispovesti, poučne priče. Tihomir Đorđević, Naš narodni život. Dete i običaji iz našeg naroda. Dete je kao ugroženo biće od rođenja. Funkcija zaštite od zlih sila. Odgajanje dece je spadalo pod narodnu pedagogiju(u porodici).

Kod nas je značajan romantizam – ne samo kao okretanje nacionalnom, porodici, nego i stvaranjem KULTA MAŠTE. Spoj prosvetiteljskih i romantičarskih ideja. Dositej u predgovoru Basnama navodi da ništa nije važnije od obrazovanja, a da je basna najpodesnija kao alat. Bitno je naučiti mlado ljudsko biće da rasuđuje i razmišlja.

Kod nas književnost za decu puni razvoj doživljava u 19.veku, a u dvadesetom doživljava pun uspon. Retki su pisci koji pišu isključivo za decu.

VEŽBE

Branko Ćopić

Branko Ćopić ima složen književni opus- pesnik,pripovedač,romansijer, piše za decu, ali i pedesetih godina je bio ključna politička uloga.

1940. je diplomirao pedagogiju. Porodica obrazovanih ljudi, ime mu dali po Branku Radičeviću, te je Ćopić bio prvi Branko u Bosanskoj krajni.

Stilski ima sličnosti sa Gogoljem i Čehovim. Ćopić jebio tragična figura. Počeo je kao angažovani pisac, članpartizanskog pokreta. Pedesetih je objavio Jeretičku priču i Odumiranje međeda, a Milovan Đilas i Josip Broz su mu bili kritičari. Posle toga je bio ozbiljno psihički poljuljan.

Ima sklonosti ka lirskom u prozi i bitna je uloga humora. Od bezazlenog – Nikoletina Bursać, do nesnalaženja brđana u urbanoj sredini Ne tuguj bronzana stražo, kao i satira Osma ofanziva. On je uz Desanku Maksimović veliki pisac svog doba za decu. Čuvenonjegovo delo je pionirska trilogija.1970. godine su objavljeni Rani jadi Danila Kiša i Bašta sljezove boje Branka Ćopića.Ćopić je opredeljen za sasvim kratku priči, pre njega su začetnici tog žanra bili Bora Stanković i Milutin Uskoković.Bašta sljezove boje – tradicijska podloga. Počinje pismom Ziji Dizdareviću koji je 1942. Streljan u Jasenovcu. Melanholični elementi nestanka i rpolaznosti. Književnost kao nagoveštaj apokalipese. Lirsko i apokaliptično, položaj pisca u vremenu. Dolazak suštinskog, u priču uvodi i Otkrovenje Jovanovo,pominje se i Lorka. Lirska prdstava o lepom koje nestaje.

Jutra plavoga sljeza je dečija lektira. Isti, stalni junaci. Dečak Branko uvodi autobiografsku perspektivu, kao kod Kiša.-Djed Rade – stožer porodičnog sveta;-Petar Samardžija – lutalica;-Stric Nidžo i njegova žena Sava;-Sava Damjanović – kradljivac.

Počinje se evokacijom – da se obnovi prošlo, nestalo, u uvodnoj priči pripovedač govori kako je Djed Radu tvrdio nešto čemu su se ljudi suprostavljali. Kad je sljez plav, vuk je zelen!Problem slobode, stvari da vidimo kako želimo, a ne kako nam se nameće.

Na kraju ciklusa je priča Slijepi konj. Dečak Branko i Djed Rade imali slijepog konja sa kojim se Rade identifikuje. Stric Nidžo preti da će prodati konja kasapima. Dečak se kasnije vraća na sahranu dede.

Pohod na mjesec – Djed Rade, Petar Samardžija i dečak.Motiv nezemaljskih vidika. Dečak kaže kako se menja predstava o svetu. Problem slobode. Čovek dolazi na granicu između svetova. Javlja se dvostrukost pripovedačke perspektive. Humor ambijenta oko rakijskog kazana. Svet detinjstva najčešće iz perspektive dečaka.

U književnosti za decu važna jednostavnost,razlike u temama, posebni tok fascinantne intigre, specifičan izbor likova. U poeziji je specifična upotreba jezika. Dugo je bila marginalizovana, roman postaje dominantna vrsta vremenom.

Detinjstvo traje do 15 godine u užem smislu te reči. Koristi se tehnika oneobičavanja. Ima pragmatične ciljeve, od koristi detetu, ali i institucijama koje se decom bave. Dete mora da se suoči sa složenošću sveta. Od klasičnih do savremenih dela. Računa se na složenu emocionalnu reakciju. Ona je oblik raslojavanja književnosti, stvara se sve veći broj književnih dla za decu.

Usmena književnost

Usmena književnost često ima dete kao junaka,kao i u epici. Neke od formi, zagonetke, pitalice, uspavanke,direktno su posvećene deci. U našoj usmenoj kulturi čitav sloj vezan za decu. Tihomir Đorđević koristi izraz partenogeneza – devičansko rođenje. Tragove nalazi u pesmi Smrt Grozdane kćeri Dušanove.

Zbog slike sveta važne usmene tvorevine za decu. Uspavanke su simbol izobilja. Meletinski definiše poetiku mita. Mit u savremenoj kulturi ne samo što nije iščezaonego se i implementirao – Džojs, Tomas Man. Mit je organizujuće načelo, to se direktno primenjuje kod književnosti za decu.

Sledeći problem je problem separacije – odvajanje, sazrevanje,ulazak u svet odraslih. Drugi problem je solonjen na mitologiju, predstavlja opasnosti za dete. Treći problem je upoznavanje sa etičkim kategorijama. Pojedini pisci ukazivali da je usmenost veoma važna.

Srpska usmenost za decu se sastoji od 28 književnih vrsta(po Nikoli Vujičiću). Važni ritmičnost i jezik.

Đorđević opisujući običaje opisao i ritualne elemente (prohodalice). Posebna pažnja posvećena mestu, vremenu kao i onima koji izvode ritual. Mlada nedelja, mlada sreda i mlad petak. Centralna književna vrsta kod nas je basma – ona služi da se detetu olakša da prohoda.

Veliki broj tekstova je o demonskim bićima, dete je anjugroženije. Priče ovešticama, morije, bauci, aždaje. Pitalice i zagonetke služe da osposobe jezik, razviju dosetljivost. Postoji više slojeva kulture – kultura knjige i narodna kultura.

Važna uloga jezika – Basma za vedro nebo. Istoričari kulture prave dve podele – speru profanu i speru sakralno. Nema veće razlike, EmilDirekme razvijao ovuteoriju. Sakralno je došlo kod nasm preko mita o SvetomSavi. Sakralno stimuliše umnu delatnost. Poseban, simboličan jezik i zbog toga je taj jezik nastao. Da bi moglo da se predstavi čudesno, poseban jezik i posebna bića (Čajkanović –srpski demoni).

Najsloženija je usmenabajka. Razlikuje se jer je uvek moguće naići na sveznajućeg pripovedača. On je posrednik između dva sveta. Bajke pripovedaju o svetu u kome je anrušena ravnoteža i kako se ta ravnoteža ponovo uspostavlja.

U svim bajkama važan završetak, finalna formula u bajci. Izlazak iz jednog sveta i ulazak u drugi. Svi junaci su ili dobri ili loši. Nema mešnja etičkih kategorija. U dve sfere- realistički korpus (onda junaci mogu imati i lična imena) ijunaci fantastičkog kompleksa (mitska bića).

Maks Liti navodi da su junaci u bajci jednodimenzionalni. Najveći broj junaka samo u jednoj epoizodi, osim glavnih junaka koji se mogu naći u više ili svim. Bajka je čvrsto vezana za obrede prelaza, usresređuje se na venčanje, ljudsko biće izloženo opasnostima. Svaka bajka se zasnivana metamorfozama,bez toga ne bi bilo u bajci fantastike. Bruno Betlhem Značenje bajke.Treba razviti unutrašnja bogatstva. Treba pronaći za sebe smisao života.To je prvi dokaz naše psihološke zrelosti.

Posebno važan značaj dečije književnosti. Mora da veže pažnju, razvija maštu, ali i intelekt i osećanja. I on vidi bajku kao važnu književnu vrstu. Ima elemente fantastike i razvija intelekt.

Trostepeni zadaci (Aždaja i carev sin). U bajkama po pravilu uloga pomagača (babau vodenici. Broj tri ka simbol celine, potpunosti. U bajkamase pojavljuje element prelaska iz carstva u carstvo. Veliku ulogu igra motiv pomagača. Sve usmene vrste pomalo sinkretične (bajka i epika...).

Međutim, nisu sve zasnovane na fantastici. U prvom planu junaci, ali i socijalni elementi. Motiv transformacije.Za razliku od svih drugih vrsta, bajka uvek ima srećan završetak.Bajka treba da pokaže detetu da se svet menja. Bajka treba da ima funkcijusuočavanja deteta sa važnim situacijama, kao što su smrt voljenog bića. Važnoje it o što dete gubi poverenje u okruženje.

Nosioci vrlina su ređi od nosioca zla. U bajkama zlo može biti prikazano tako da ima veliku privlačnost. Nosilac zla je vrlo moćan. Junaci nisu ambivalentni i nemaju karakterizaciju. Bajka govori i o fenomenu iz razvojne psihologije, dete želi da bude voljeno.

Junak u bajci nikad nije apsolutno moralno bezvredan . Dete je u procesu segregacije.Niz biblijskih priča je pretočen u bajke i neke imaju dubok religiozan smisao. Celokupna

usmena književnost ima i poučnu funkciju.

Šarl Pero

Krajem 19. Veka već imamo antibajku, kao bajka u ogledalu (kod nas kod Ilije Vukićevića). Početkom dvadesetog vek tokom razvitka autorske bajke, javlja se novi žanr – roman bajka. Čaobnjak iz Oza.Vezano kasnije za epsku fantastiku.Proučavan uticaj bajke na naučnu fantastiku.Kod nas tek u dvadesetom veku nastaju kod nas bajke za decu (Grozdana Oluijić, Stevan Raičković, Desanka Maksimović).

Šarl Pero – klasicista. Bajke Povesti o vremenima prošlim (Priče moje majke guske) 1697. Pored rada na bajkama, njegovo ime vezano za spor između starih i modernih, rasprava sa Nikolom Boalom. Peroova teza je da svaki naraštaj ima više znanja od prethodne. Boalo – veština se ne može uvećavati generacijama, tek vreme može da potvrdi vrednost dela.Na prvoj zbirci bajki nije potpisao sebe, nego sina. Smatrao ih u svom opusu kao nešto drugorazredno.

Crvenkapa – didaktičnost i poučnost u prvi plan. Vuk jede crvenkapu na kraju, za razliku od drugih varijanti. Pero insistira i temu seksualnosti. Ona se skida i odlazi u krevet kod vuka. Pero se pomera u odnos na sublimirane bajke. Nije skriveno, već je naglašeno, zbog morala, didaktičnosti. Kod braće Grim lovac ubija vuka, bliže čudesnom, nego kod Peroa. Obraća pažnju na spoljašnjo opisivanje, modu. Uticaj salonske epohe.

Pepeljuga – spoj realističkog i magijskog – dubi se bundeva. U to vreme se pojavljivalo vreme gladi, mnogi ratovi Luja XIV osiromašili narod. Neki

smatrali da Pero to kritikuje u svojim bajkama.Mešaju se govorni idiomi, meša se govor naroda i govor dvora.

Braća Grim

Jakob i Volhem Grim. Jakob zaslužan za popularizaciji srpske usmenosti. I više od stilskog doterivanja, ali su oni samo stilsko doterivanje priznali kao svoju zaslugu. Za razliku od Vuka, varijante braće Grim su imale veće prerade. Preko rukopisa koji je pronađen, a koji je ostavio Klemens Brentano, koji je u isto vreme sakupljao kad i braća Grim, pronađen u 20. Veku, iz kogsu braća Grim radili prerade. Prerada dovoljno velika da bi se nazvala autorska bajak. Mnogi proučavaoci i danas smatraju da su b Grim bili na sredini po pitanju prerade, ali to je dovedeno u pitanje.

Na prvom mestu su mnogi proučavaoci polazili od toga da su braća Grim hteli da poplarizuju priče, da bi to uradili nužno su morali da prilagode sam jezički izraz ovih književnih dela. Kada su se opredeljivali na koji način da stignu do pripovetke, koristili si izreke, poslovica, frazeologizama koji su živi u jeziku, arhaičan jezik doterivali. Hteli da učine priču štov ivše dostupno za publiku, najširoj i najmlađoj publici. Sižejni tok ostaje. Odstranivanje svih neugodnih epoizoda iz sižejnog toka.

1812. objavili prvu zbirku bajki, nosila naslov Bajke za decu i dom. Vilhem bio zaslužan za neka uobličavanja. Unosi hrišćanske elemente, izbacuje skaredna mesta, pročišćava sve preterane grubosti. I kod braće Grim se zadržavaju neke surove kazne, ali se predočava da su ih zlikovci i zaslužili.

Peroove bajke se stalno preštampavaju, tek sa ilustracijama Gistava Dorea postaju kanonske. Nisu sve pripovetke i priče braće Grim bajke, već u njihovom opusu možemo videti četiri grupe priča. Prvo bajke, drugu grupu čine priče sa realističkim elementom, treća grupa priče u kojima su glavni junaci životinje i u četvrtoj grupi se nalaze legende (priče sa religioznimmotivima).

I u bajkama se pokazuje težnja ka realističkommotivu. Crvenkapa-završetak se razlikuje od peroovog, kod braće Grim se pojavljuje lovac koji spašava junake. Uklanjaju sva mesta koja supreterano gruba. Fantastčko pripovedanje sa realističkim prikazivanjem. Vuk progutao kod braće Grim, za razliku od Peroa. Moraju da promene leksiku, izrazda bi prilagodili. Lovac dere vuku kožu, dodato. Što se tiče didaktičnosti podvučeno na kraju kad Crvenkapa pokazuje da je naučila lekciju. Nema erotskom momenta koje je posebnonaglašeno kod Peroa.

I na primeru Uspavane lepotice ima i sličnosti i razlike. Zaplet je isti. Različito – kod braće Grim nema drugog toka bajke sa ljudožderkom koje traži da pojede svoje unuke. Nema u sceni buđenja uspavane lepotice nema detaljnih opisa enterijera, to ne zanima najširu publiku (za razliku od Peroa koji piše samo za viskoki salonski stalež). Spušta se pogledom na kuhinju, služavku, smišljeno. Nema raskoši u centru pažnje, za razliku od Peroa.

Pepeljuga – mnogo jača veza pepeljuge i njene majke kod braće Grim. Varijanta braće Grim bliža srpskoj narodnoj bajci. Bliža narodnim varijantama, nego Peroova. Nema vile za pomoćnika, ima ptice i majke na drugom svetu. Majka na početku bajke, na samrti, kazuje poruku sa hrišćanskim motivima. Ovde postoji u prikazivanju pomoći vile ni nemamo magijsko, kult predaka je značajniji. Kada posestre pokušavaju da uglave noge u cipele – ostavili surova mesta. Na kraju Pepeljuga oprosti posestrima kod Peroa, kod braće Grim nemamo uvid u to šta je bilo posle. Golubice im ikljucaše oči, kažnjeneslepoćom za ceo život. Ostavljaju teške kazne za one koji su zaslužili, nema srećnog kraja za sve. Didktičnost se podvlači na taj način

Puškin

Puškinova veza sa Srbima. U napomeni za bajku – 18a srpska pesma. 1820. Godine prognan na južnu granicu, na prostorima Moldavije. Uticaj se ne može svesti na jedan izvor. Zlatnu ribicu vezivali proučavaoci najčešće z afolklor Južnih Slovena. Isticanje epiteta isto. Uzeo obilje motiva različitog porekla i ukomponovao u svoju verziju bajke. Ni u jednoj varijanti nema ovaj broj želja (5, 4 su ispunjene). Puškin dodaje prvu i poslednju.Promena forme – bajka je u stihovima. Odvija se lirizacija, dobijamo hibridne žanrove. Radikalna autorska intervencija, stih je deseterac. Gradacijski niz pet želja babe. Puškin pokazuje rast želje i pohlepu, i u isto vreme nam pokazuje da baba kada joj se želja ispuni nije zadovoljna. Didaktički sloj, praktičnost bajke.Opis mora raste sa željama, more postaje sve tamnije. Puškin ubacuje i socijalnu notu. Ponavlja istu epizodu kroz pet različitih varijanti. Da li ti je sad zadovoljna duša? Odnos prema materijalnom, večno nezadovoljstvo koje je posledica takvog postavljena prema želji. Zašto ne može da bude carica mora baba? Onda bi put želje bio beskonačan. Granica je insistiranje na beskonačnosti želje. Važno i zbog postavljanja kontrasta korito-more. Puškin opisao ljudsku prirodu, nikad nismo zadovoljni sa nečim što imamo. Psihološka verzija u odnosu na bajku – karakteri se razvijaju, nisu crno-beli. Karakter koji se menja. Postavio priču o duši i zadovoljstvu.Bajka o zlatnom petliću u kojoj Puškin postavlja temelje za antibajku. Svi junaci propadaju i umiru. Osnova za tu bajku iz pisane književnosti, uzeo priču iz zbirke priča američkog priča Vašingtona Irvinga, njegovog savremenika. Roman Jakobson skrenuo pažnju da Puškin u naslove svojih dela stavlja svoje junake, a često i vrste kojima pripadaju. Samo tri puta postavio u naslov kipove koji su bili junaci – Kameni gost, bronzani konjanik, zlatni petlić.Andersen

Postavljanje hrišćanskog podteksta za autorsku bajku. Važno pomenuti uključivanje socijalne tematike koja je povezana sa hrišćanskom (Devojčicasa šibicama). Prikazivanje velike razlike kod društvenih slojeva. Tehnički pripovedački postupci karakteristične za njega – funkcija koja daje za komentare (Čarobno kresivo). Andersen ne opisuje samo svog junaka nego će u jednomtrenutku početi da komentariše.Devojčica sa šibicama. Kod Andersena imamo priče imamo bajke koji nije povezan isključivo sa narodnom. Fantastika data u religijskom ključu.Ima i bajke i priče za decu. Socijalna tematike koja počinje, primoravanje dece da rade. Unošenje hrišćanske fantastike, odlaženje nakon smrti na drugi svet. Najpre kao i Puškin u bajci zlatnom petliću, približava se modelu antibajke – glavni junak strada, ona se smrzava, umire. On svoje likove posmatra kao božije izabranike. Ranohrišćanski elementi, bog bira i odvodi u nebesko carstvo. Kompenzacija – junaci stradaju na ovom svetu, ali dobijaju nagradu na onom. Smrt nije kraj, nego samo prelazak u novu vrstu egzistencije. Vrlo često će to koristiti. Često uvodio posrednike – baka u Devojčici sa šibicama.

Ova povezanost sa hrišćanstvom se pojavljuje i u osnovi male sirene(1837.). Mora da ima dušu da bi bila ljudsko biće, morska bića nemaju dušu, pretvaraju se u penu. Zadobijanje ljubavi smrtnog čoveka je uslov za zadobijanje duše. Oslanjanje na obred inicijacije. Na nekoliko mesta na kojima se pojavljuje na površini, veza sa hrišćanstvom – vidi zvonike crkava koje vidi. Mora da ih sveštenik venča, da bi dobila dušu. Sečenje jezika – realistično opisano, mala sirena ne može više da priča. Nema srećnog kraja. Junak propada, govorimo o antibajci. Uvodi prelazni oblik, kao Čistilište, ponovno postavljanje prepreka.

Didaktično – povezuje sudbinu male sirene sa ponašanjem male dece. Direktna funkcija poučnosti. Obraća se najmlađim čitaocima.

Carevo novo odelo – interesantna, nema čudesnog. Jedino čudesno – varalice kažu da je tkanina – ne vide je glupi i oni koji rade na mestu koje ne zaslužuju. U središte je postavqena priča o iluziji. Nema elemente narodne bajke. Sama priča postoji iz 14og veka i veoma jestara. Udara pravo u sujetu. Samo dete razotkriva prevaru. Sujeta- univerzalna ljudska osobina. Ova Andersenova bajka praktično jedna satira usmerena prema svima. Ismejava ljudsku prirodu, usmerena prema čoveku, čovekovoj prirodi. Niko se ne pojavljuje da ospori prevaru dok se dete ne pojavi. Licemerje – glavni poredak u ljudskom društvu. Svi se pretvaraju. Andersen završava paradom. Zbog straha svi prihvataju licemerni poredak. Mit u ranijim epohama da dece uvek govore istinu.

Oskar Vajld

Opšti karakter Vajdovog stvaranja – ispostavljane hrišćanskog protesta. Često srećemo junaka koji je izgubio veru, posle samospoznaja posle kog ide kajanje, rad na ispravljanju. Na podtekstu stvara sve, prisutni hrišćanski motivi kao neka vrsta dekora. Pored hrišćanske tematike prisutna i tema ljubavi, opsesivno pisao o ljubavi. Stalno mesto će biti i veličanje moći ljubavi. I romantična i prijateljska ljubav.

Česta tema žrtbovanja – Slavuj i ruža, Odani prijatelj. Odani prijatelj - i o prijateljskoj ljubavi kao socijalna satira. Često unosi socijanu satiru u svoja dela, kritikuje društvo. U bajci Sebični džin kritika društva, karakteristično za Englesku. Engleska nikada nije imala feudalnu reformu. I u Srećnom kraljeviću dve panorame društva i kritike društva.Opšta osobina Vajldovog pravljenja bajki je funkcija komentara. Spcifična, i kod Andersena komentar kao karaktizacija junaka, a kod Vajlda vrlo često za pokretanje drugih tema koje nisu vezane za prču. Rasprava o estetici, umetnosti. Usmerenost ka estetici i umetnosti – dugo se izdržavao kao profesor estetka po Americi. Njegovo shvatanje funkcije umetnosti – samo da bude lepa.Srećni princ – iz dva dela. Na kraju još eksplicitnije će pisati o funkciji umetnosti. Uvodna priča o samoj lasti. Tema o ljubavi – lasta u trsku. Stalno traženja materijalizma u ljubavi. Slično shvatanje ljubavi kao i shvatanja umetnosti. Kip – u prethodnom životu proživeo nesrećno, sada gleda tugu svojih podanika. Imamo junaka u kojem se dešava preobražaj i koji se trudi da ispravi svoja prethodno nedelovanje. Mešanje materijalističkog i idealističkog vezana za hvatanje ljubavi.

Letovi laste daju panoramu društvo – sjaj bogatih i sirutinju. Treća društvena grupa onih koji veruju u ideale.Zlatni listić po listić prenosila lasta, gubi svoj život dabi pomogla kipu. Ljubi pred smrt kip. Završni okvir-ponovo uvodi gradske odbornike. Kritika političara i vlasti. Besmislenost odluka koje vlastodršci donose. Uključuje se tema vezana za estetiku, istopljena statua u livnici, ali olovno sr ce nije moglo da se istopi. Bog šalje anđela da donese najvrednije nešto iz grada – donosi olovno srce i mrtvu pticu.U bajci sebični džin – ista osnova. Džin neće dozvoljavati da se deca igraju u njegovoj bašti. Prisustvo Hrista manifestuje se kroz dečačića.

Branko Ćopić (bajke)

Ivana Brlić Mažuranić – Priča iz davnine., hrvatska autorka.Umetnički vredne bajke Branka Ćopića i Desanke Maksimović. Desanka tek posle rata objavljuje bajke, a Ćopić 1940. – U carstvu leptira i medveda.Transpozicija usmenog nasleđa prvi pol srpske autorske bajke, kao i epske tradicije u celini (Ćopić i Desanka). Sa druge strane, drugi tok u razvoju autorske bajke se pojavljuje od šezdesetih godina više će oslanjati na oblike autorske bajke, priče kao parabole, kao Andersen i Oskar Vajld, antromorfizmna bića i predmeti. Male bajke Stevana Raičkovića, bajke Grozdane Olujić, Branka V. Radičevića, delom i Desanke Maksimović...Inverzirane, antibajke. Na taj način priča o sudbini junaka parabola o priči u savremenom svetu. Razvoj autorske bajke pređeni put folklornogmitskog do satiričnog...

Opus Branka Ćopića, prva zbirka U carstvu leptira i medveda. Neposredno pre i posle drugog svetskog rata. Kod Ćopića odnos prema usmenom nasleđu, oslanjaju se na tradicionalnu i narodnu književnost i epski svet će biti osnova njegovih bajki. Sve Ćopićeve bajke se zbivaju u svetu prirode i po nekim slika sela. Kada pogledamo same bajke videćemo likove iz bajki i predanja. I odabir pozornice na isti način oslanjanje. Potom bez obzira na veliko ugledanje na narodno, pronaćićemo motive uzete iz autorskih bajki. Iz bajke braće Grim, pronalazimo Crvenkapu, fabulu Snežane i sedam patuljaka, u bajci ribar i mačak, trag Puškinove bajke o ribaru i ribici...Karakteristična lirizaci unosi poeziju u prozu. Čest upliv humora, dobija satirični oblik. Zatim odnos tradicionalnog i modernog važan, na primerima za bajke Branka Ćopića. Prisutna vrsta ideološkog pritiska.

Bajka Šarov u zemlji bajci – parodira se strašni sud. Sukob tradicionalnog i savremenog vidi se na broju tema koje su bliže književnosti, dalje od politike. Pokazivaće da natprirodna bića poput zmajeva su višak, pokazuje zmaja preoblikovanog u savremeno doba. I kod Desanke se javlja težnja ka didaktičnosti.

Bajke Desanke Maksimović – 1954. Ako je verovati mojoj baki, 1963. Patuljkova tajna.Iako pesnik, ogledala se u mnogim žanrovima. Težnja ka ciklizaciji, težnja ka većoj i obimnijoj formi.

Njene autorske bajke – Uvek vezana za prirodu, nema slike grada. Antromorfizovanje junaka. Možemo da razdvojimo dva kruga. Jedan krug njenih bajki vezan za podvodni svet u svim oblicima – Priča o raku i krojaču...Fantastični svet bajke jednodimenzionalan, s’tim što kod nje imamo na neki način izmenu tog poretka. Pripovedač kao posrednik u fantastičnom svetu bajki. Sam pripovedač neko ko nas prebacuje u fantastični svet. Razaranje bajkovitog sveta Mali bauk – obranje perspektive da natprirodna bića nisu ništa drugačija od ljudi. U velikom delu opusa imamo strukturu koji odgovara narodnim bajkama – Maca prelja, Ukleta ptica, Priča o razmaženoj carici...

Didaktičnost – važna osobina njenih bajki. Tiče se pitanjem položaja natprirodnog. Potom praktičnih radnji koji se tiču dece – razmaženost, neumerenost, želja za prekoračenjem granica...Praktična funkcija na prvom mestu u tim bajkama. Za njen pristup karakteristično oslanjanje na etiološko predanje kao osnovu. Predanje o postanku stvari, predmeta – Patuljkova tajna, Bajka o labudu, Ako je verovati mojoj baki... vrlo često prisutno u opusu Desanke Maksimović. Takve bajke se oblikuju često kao alegorijske priče.

Važan deo pripovedačke tehnike – lirizacija. Praktično imamo bajke ispresecane pesama, a u nekima dijalog oblikovan stihovima. Nema mnogo savremenih motiva i tematike, ali postoje

bajke koje se pojavljuju aktualne tme. Bajka o Lordu Fordu – o sutomobilu. Bajka sa antiratnom tematikom.

Грозgана Олујић

1979.првазбирка за децу – Седефна ружа и друге бајкеДруга збирка Небеска рекаКасније излазе избори бајки, од 2000. Још неколико збирки бајки. Крај седамдесетих и 21. Век – разичите бајке. Паралела са Андерсеном, често су само алегоријске приче. Не може се успоставити сличност директног утицај. Али и велике разлике,нема хришћанског подтекста код Гроздане. Присутно пантеистичко осећанје света. У њеним бајкама се појавлјује присуство словенске митологије и источнјачка филозофија.Za prvu fazu stvaralaštva karakterističan panteizam, a u novijim zbirkama više prisutna slovenska mitologija. Kod nje se u drugoj fazi su bajke više mračne. Važno pomenuti da se bavljenjem bajkom, na neki način je sveobuhvatniji autor. Najpre kao pisac bajke, pa kao teoretičar – 1981. Objavila esej Poetika bajke, izlaže svoju eksplicitnu poetiku kao bajkopisca. Treći način bavljenja bajkom – antologičar. Sveobuhvatniji pogled na bajku.Esej Poetika bajke u ovom tekstu opisujući autorsku bajku, ukazivala na posebnost autorske bajke i odnosu na narodnu bajku i fantastične pričeiona se, za razliku od Todorova, opredelila da ključnu razliku kod autorske bajke vidi u njenoj funkciji. Shvatanje funkcije bajke – deli sa Brunom Betelhajm. Važna uloga u vaspitnom i psihološkom razvoju deteta, ta vrsta pragmatičnog shvatanja bajke, važno za shvatanje specifičnosti autorske bajke. Praktični zadatak bajke vidi u pružanju pomoći detetu da sazna probleme u odrastanju i traženju smisla života.Navodi da pomaže detetu da odraste, sastavni deo obreda inicijacije, ali ne samo to, nego i da uspostavi ravnotežu sa sobom, svetom oko sebe i na tajnačin dostigne zrelost i unutrašnji mir. Pomae detetu da lični identitet poveže sa kolektivnim. Arhetipski pristup. Daje konkretne zadatke bajci. Na taj način naznačila mogućnost odbrane bajke. Sastavni deo te funkcije – na konkretnim primerima pokazuje šta je dobro, a šta loše. Pokazivala mogućnosti za inovaciju bajke, pošla od pogleda na bajku kao trodelnu strukturu. Čudesno se nalazi uvek u središnjem delu bajke. Primećuje da se najpre središnji deo menja. Primećuje da će se promeniti junaci u autorskoj bajci. Zalaže se za unošenje promena i u okvirne delove bajke, da bi se ustaljena predstava izmenila. Traži uvanje fukcija bajke. U fantastičnoj priči natprirodno ugrožava sveta,a u bajci jednodimenzionalnost, natprirodno postoji u stvarnom svetu. Tanka granica svetlosti i mraka. Promena funkciji bajke, ona će je razlikovati od fantastične priče.

Uvodi sliku velikog grada, izvesna paralela sa narodnom. Soliteri zamene za kule i zamkove. Deca u tim soliterima se osećaju kao zarobljene princeze u kuli, akcenat prebačen na psihičko stanje. Knjiga Usamljena gomila. Nekadašnji prinčevi i princeze, u odnosu prema roditeljima i odnosa u svom domu. Druge teme u kojima odnosi na savremenu tematiku – Zemlja vetrova. Zebnja i strepnja o mogućoj apokalipsi. Staljno primišljala vezu sa Novim svetskim ratom, užas koji preti čovečanstvu i savremeni čovek nasuprot takvoj mogućnosti.

Bajka Zvono koje je opominjalo – pitanje životne sredine. Postoji i veliki broj bajki kojima se drži tema koje tradicionalno postoji. Mesečev cvet i Varalica i smrt – kompoziciono ostvarene kao tradicionalne bajke. Imamo i krug bajki – nebeska reka i Zlatokosa, po svojoj kompoziciji nalik na etiološko predanje.treća grupa – one bajke koje su alegorične pripovetke – bajka Sedefna ruža.Poučnost i didaktičnost. Stalno isticanje potrebe različitosti među ljudima. Imamo i moderne junake, novi tip junaka u samoj bajci – Princ oblaka. Najinteresantnije jeste da možemo tačno videti da je prva faza vezana za panteistički pogled na svet, a posle 2000. Mračnije. Smrt kao prelazak u novi oblik.

Srpska drama za decu

Drama za decu se pojavljuje tek početkom19og veka. Joakim Vujić – Dobrodeteljni derviš – prva srpska drama za decu. 1983. – pronađena u rukopisu. Nastala između 1813. i 1825.Branislav Kravljanac – Antologija drame za decu. Kravljanac imao periodizaciju – urazvoju koji traje dva veka, prvi period je od pojave Dobrodeteljnog derviša, pa sve do 1903. U toku ove etape, pored Vujićevog komada imamo Sterijinu jednočinku Volšebni magarac – 1842. Izvedena i objavljena i interesantani značajan komad – JJ Zmaj, luktarska igra – Nesrećna Kafina 1881. Specifičnosti ove etape –Joakimova se nije izvodila, Sterijina se dosta dugo izvodila. Posebno pitanje se otvara kada su u pitanju dela iz 19. Veka – nisu originalna dela, nego su prevodi. Ali nisu samo to prevodi, već je karakteristični pristup prevođennja karakterističan za 19. Vek, te su prerađivali. Možemo govoriti o posrbljavanju, te su posrbe neka vrsta prelaznog oblika. Ni Vujić ni Sterija nisu svoja dela zamišljala kao dela za decu. Sterijino bilo namenjeno najširoj publici, vremenom postalo lektira za najmlađu publiku. Uktarske igre – sama struktura je ograničena. Svaka ideja zapleta od radnje mora se prilagoditi. Pozorište od krompira – lutke se pravile od krompira. Drugi period – 1903. Pojava Nušićeve jednočinke Naša deca. Drugi period postoji sve do izbijanja drugog svetskog rata. Prvi put se pojavljuje pozorište za decu. 1905. – Nušić otvara pozorište za decu sa Mihajlom Sretenovićem, trajalo je smo dve godine. Drama neraskidivo vezana za kuću drmae, mnoge predstave su naručivane.između dva svetska rata ogromna ekspanzija amaterskih lutkarskih pozorišta, koji su osnivani prema Sokolskom savezu. Samo Nušićeve drame za decu imale kvalitet. Pred izbijanje WW2 pojavljuje se još jedno pozorište čiji je osnivač bio Nušić. Karakteristični komediografski postupak. Deca su glavni likovi njegovih jednočinki. Savremena tematika, Naša deca – savremena zbivanja vezana za srpsko građansko društvo s početka XX veka.Treći period – od 1944. pa sve do 1994. U tom trećem periodu kristališu se tri etape – prva vezana za posleratno vreme 44-54. Ta prva etapa – vreme društvenog pritiska na umetnost, vreme kada se slavi pobeda u WW2. 1954. – pojavile se drame za decu koje nisu bile pritisnute ideologijom. Prvo stalno lutkarsko pozorište – 1949. I drugo dramsko pozorišto Boško Buha – 1950. 1954 – dva dramska teksta Ljubiše Đokića, pojava moderne drame za decu – scenska bajka predložak za osnov drame za decu. Prvo je objavio komičnu bajku – U cara Trojana kozije uši, potom romantična Biberče. Kod Aleksandra Popovića, ironična scenska bajka. 1966. Objavljuje Pepeljugu. Iste godine se otvara treća etapa ovog perioda – pojava moderne lutkarske drame za decu. Dragan Lukić objavljuje Zvezdu Fifi. Najznačajniji pristup modernizaciji obavlja Dušan Radović -1969. – Na slovo na slovo. Niz dramaturških manjih celina. Važan i Stevan Pešić, kojim se završava etapa. Od 1994. – novi period koji još traje. 1994. – pojavljuje se drama

Mačor u čizmama Igora Bojića. Za najočevidniju promenu uzima ironiju kao moćno sredstvo dramskog postupka. Šešir profesora Vujića – najpre nastalo kao drama.

Sterija (Volšebni magarac)

Tematska osnova Sterijine jednočinke je đačkašala. Teatar na Đumruku. Sterija u nekoliko slika pokazuje, nekiliko tematskih osnova. Osnovna fabula da đaci varaju zaspalog seljaka, pa traže da tog magarca otkupi. Kroz razgovor ovih đaka nekoliko tematskih osnova. Nekoliko suprostavljenosti koje daje u parovima. Daje filozofsku osnovu nudeći kompoziciju između idealizma i realizma u viđenju stvarnosti. Realizam u potpunosti karikiran. Suprostavljenost mudrosti i ludosti kao varijacije koje određuju poredak u svetu i koje na neki način za njih predstavljaju izvesno opravdanje dolaženja do novca. Svet vide kao opsenu, time Sterija zida priču o opravdanosti takvog čina i o materijalizmu na kojima svet počiva. Novac je sve, car nad carevima i materijalistički pristup jedini koji postoji na svetu. U viđanju takvog poretka sveta oni se odlučuju da naprave prevaru i ukradu magarca. Tuži seljaka da preti da će ga tužiti sudu.Različiti tipovi komedije – od društvene komedije, prebacuje interes i na same karaktere. Pohlepa kao nosioc rdnje. Uvećavaju prevaru i prekoračuju mogućnosti da tu prevaru izvedu. Zbog pohlepe ne samo da mu uzimaju pare, no hoće i da ga tuže sudu. Starac ih motkom na kraju komedije rastera i prihvata da je prevaren. Druga jednočinka Nušićeva – Naša deca. Postavljena periodizacijska granica pojavom te komedije 1903. godine. To je drugi period razvoja srpske drame za decu. Osavremenivljanje srpske drame za decu. Glavni likovi su dva deteta Pera i Zorica, šest i sedam godina. Nakon ove dve, napisao još dve pod istim naslovom. Jedino promenio uzrast dece, u drugoj humoreski 10 i 11 godina, a u trećoj 15 godina. Menja se i tematika. Osnova u prvoj je imitiranje roditelja, u drugoj imitacija odraslih isto, ali sa asocijacijama na ljubavnu tematiku, da bi se u poslednjoj uvela tematika u punom obliku. Savremena tematika – imitiranjem roditelja prikzuje običaje i ponašanje jednog dela staleža, zbiva se u beogradu, u kući nekog činovnika. Time je Nušić uveo komediju naravi u kojima se ismevaju običaji, naravi jedne društvene grupe. Uzeodecu koja imitirajući svoje roditelje prikazuju mane svog staleža. Prvo stereotipna shvatanja odnosa muškarca i žene. Najinteresantije prikazivanje svađe između roditelja, prorčunata i istovetna. U drugim komedijama istog naslova, ista shema, ali tematika različita.Nakon WW2u trećem perioda srpske drame – komad Boška Trifunovića – Bajka o caru i pastiru (1958.) Prvi komad koji donosi komično scensku bajku. Ove godine Radović objavio slikovnicu poštovana decu. Ima tri čina, čak i predigru koja je postavljena samo kao mogućnost. Kada pratimo radnu po činovima,neka vrsta razvijanja. Tri brata koja se svađaju oko raspodele imovine. Vila postavlja pred test. Jedan brat ubija drugog. Drugi čan – vezuje se za sam carev dvorac u koji najmčađi brat donosi čarobno voće junak. Junak treba da sačuva stotinu zečeva. Konkretan primer kako je bajka uticala na dramu. Ono gde izlazi iz okvira narodne bajke je u sprečavanju prepreka – carica ima novu inicijativu, prvo šalje svoju ćerku, na kraju primorava i samog cara da uzme jednog zeca, čime bi ga praktično i ubio. Sam prikaz karaktera i osobina ovih likova. Stihovana u osmercu bajka. U izvesnim trenucima se vidi i rezignacija ovog junaka.

Ne ponižava princezu, već pravi kontrauslugu. Nasamario cara, jahao ga. Tim epizodama Trifunović priprema nizanje prepreka u trećem činu.Treći čin posvećen novim zadacima, postavljanju tri velika bureta. Ta burad mora da napravi pričom. Junak se ne spašava magičnim sredstvom sad, nego domišljatost. Za svako bure počinje priču o juncima iz prethodnog čina, svaki put biva prekinut. Time završava komad, daje dva varijante kraja, zbog tehničkih mogućnosti. Interesantan primer na kojem počiva omad. Kao osnova drame za decu bajka, kasnije će to biti čest postupak.

Milovan Vitezović (Šešir profesora Koste Vujića)

1975 / objavljena drama RTB.1982. objavljeno kao roman2000. godine proširio dramu.

Odeljenje Prve beogradske gimnazije. Koriste se ssavremenimediji, radio i televizija utiču na dramaturški postupak, sa druge strane i ograničavaju. To je mnogo više slučaj o radio drami. Radovićeva radio igra Kapetan DžonPiplfoks predstavlja dramski tekst adaptiran za radio. I radio drama je zaista novija vrsta dramske književnosti, a pogotovu u srpskoj književnosti i ta oznaka se upotrebljava za sva radio dela. Radio oslonjen samo na zvučnost, namenjen samo slušanju, a to kao posledicu ima uslovljenost radio drame i ograničenost izražajnih mogućnosti, topred autore postavlja težizadatak, oni primorani da samo posredstvom zvučnih percepcija izazivaju ivizuelne senzacije. To znači da imamo autora koji mora da prilagodi svoj tekst. Mora da bira leksiku. Mogućnosti – reči, zvučni efekti i muzika. Didaskalije moraju biti pročitane. Usmerenost na zvučne efekte. Upravo to srž ove književne vrste. Svaki autor maksimalno mora da iskoristi mogućnosti svojih reči, mora da izazove humor. Ne može biti ni jednog trenutka komika situacije. Kapetan – oslonjenost na bajku. Suprostavljenost sedmoglavnom čudovištu. Obesmišljava se struktura. Sve vreme insistira na igri. Čitav komad naziva radio igra. Travestija savremenog sveta koristeći na samom početku novinarski stil. Žargonski izrazi školskom uzrastu dece. Ključna mesta vezana za dijaloge, način da saznaju mogućnost da pobede čudovište. Sam kraj interesantan završava presecanjem tradicionalnih osnova. Radović postavlja na sam kraj sloj koji ima drugostepeno značenje, zatvoreno za decu. Dobija orden za koji se navodi da je dobio puk jurišne konjice. Orden povezan sa Krismskim ratu. Odnos vlasti prema čoveku. Vitezović komad, sa složenom genezom, pokazuje mogućnosti novog medija. TV drama ima specifičnosti. Uvod u svaku scenu nam pokazuje kamera. vitezović bira različite scene. Enterijer škole, sudnica, onda scena vezana za njegove stambene poglede, potom scene na Savi, koje pokazuje nedeljni dan, i na kraju selidba Koste Vujića. Javni život, pretstavljeno na nekoliko različitih mesta. Vitezović napravio filmski roman od TV drame. Proširio je TV dramu, a opet samo imajući pred sobom samo vreme.

Poezija za decu

Vojislav Ilić

Vojislav Ilić – Prvi sneg, Zimska idila, Sveti Sava(1860-1894) Kratak životni vek, hronološki spada u period realizma. Poezija je tada

zamrla. Njegovo pesništvo predstavlja jedan prelazni period od romantičarske poezije preko parnasovstva, sve do začetaka simbolizma. U poznoj fazi stvaralaštva nekoliko pesama koje pokazuju okretanje ka simbolizmu. Prelazna faza od romantičarske ka modernoj poeziji. Nakon njegovog preranog odlaska, čitav jedan pokret počeo da stvara po uzoru na njega – vojislavizam( Mileta Jakšić i Jovan Dučić). U predgovoru Novije srpkse lirike Popovića – pesnik savršen u svojoj umetnosti, započeo unošenje artizma u srpsku poeziju. Ljubomir Nedić prvi o tome govorio, jer je Nedić ključnu karakteristiku video u njegovoj veštini, pesnik veštine, hvalio njegovu formu – složaj reči. Osećanje za lepo veoma važno.

Njegovo pesništvo obogaćuje metrički registar srpskog pesništva, donosi nove vrste stihova u srpsku poeziju, donosi nove teme, pored klasičnih i antičkih motiva koje unosi imaćemo i motive vezane za daleki istok i slike iz svakodnevice. Novine i stiha i tema – okreće se klasicistima, školi objektivne lirike. Deskriptivnost pesama veoma važna. Romantičari se oslanjali na narodnu poeziju, Ilić iako počinje oslanjajući se na romantičare, on to menja. Koristi dvanaesterac. Uspeo da pravaziće ono što klasicisti nisu, prilagodio stih samoj prirodi jezika – dobio Ilićev heksametar, ili srpski heksametar. On prilagođava stih razgovornom jeziku, ali ne uprošćava previše. Nova poetska leksika, unosi nove reči. Veoma prisutna naracija, stalan kontrast dinamičnog i statičnog. Uošenje leksike ružnog i zla (Zapušteni istočnik).Pesma Zimska idila. Lirko-epska pesma koja prikazuje jednostavan život na selu, male scene iz svakidašnjice, idealizuje scene iz sela. Počinje kao deskriptivna, na taj način se i završava, dok između se pojavljuje narator. Sadržaj dedine priče – vezano za nestanak dečaka Pavla. Majka se moli Bogu, Bog ne zna šta se desilo. Imalamo sliku raja. Bog pita zašto Pavle krade rajske jabuke. Pronašu ga kiridžije i on se vrati u život. Pesma Sveti Sava – nije se bavio hrišćanskom tematikom. Predstavio kao vezano za nacionalnu istoriju, očekuje se neka vrsta odgonetke.

Desanka Maksimović

Stvarala preko 70 godina. U obilju pesama izuzetno vrednih ima.nakon WW1 prvi put se pojavljuje, u časopisu Misao koji uređuju Pandurović 1920 godine, kasnije u Glasniku, Politici, Letopisu Matice i jedan broj od tih pesama pripada i knj za decu. Pesme za decu u zbirkama i periodici. Pozdrav reci 1921 sama pesnikinja smestila u knj za decu. Dragiša Živković – pomenuo kako se susreo sa njom na jednom od skupova MSCa i pitao zašto ne preštampava pesmu Pozdrav reci, ona kaže da je to dečija pesma, kao da je to nešto po strani. Mnogi

kritikovali pesme Desanke Maksimović da je samo impresionistički pesnik i da ćese pretvoriti samo u zvučanje. Marko Ristić joj zamerao dosta – kvantitet bez kvaliteta. Jovan Deretić će zaključiti da je ona dobra pesnikinja. Deretić i Živković daje primere pesama koje su kvalitetne. Pesma Zmija. Pesma pokošenalivada 1920e godine – Živković upozorava da je ta pesma pisana neposredno posle WW1 za žrtve tog rata. Pesma objavljena i posle WW2. Itekako skriveno zanačenje te pesme, mračnije i tamnije. Poslednja strofa unosi potpuno drugačiju sliku u pesmu. Vraćamo se na egzistencijalna pitanja čovekovog trajanja. Živković hvali inverzije iz poslednje strofe.Nisu sve njene pesme dobre, neke jesu samo imresionističke, korišćene zvučne stilske figure, osim toga nema dubljeg smisla. Neke pokazuju preteranu naivnost, direktno se naslanja na Zmajevu poeziju. Pojavljuje se u isto vreme i kad avangarda. Sa druge strane, koristi i slobodan stih. Od narodne preuzima odnos prema prirodi. I kada koristi slobodan stih, zadržava rimu. Čest naivnost i preterani idealizam, nemoguće je pobediti prirodu. Važan impresionistički postupak ka stvaranju. Karakteristično prikazivanje nežnih osećanja, sa nijansama raspoloženja. Obraća mnogo pažnje na zvučanje same pesme, zadržavanje rime i zdržavanje u samim pesmama. U zbirkama za decu često koristi onomatopeju. Veza sa narodnom poezijom koja je isto tako važna.I pored tih tradicionalnih tema, videćemo veliki broj savremenih tema. Čitav jedan tematski krug vezan za školu – Mače u džepu. Đačko i savremeno doba – od kuće do škole. Sa jedne strane poezija vezana za tradicionalno, sa druge strane posle WW2 mnoge stvarane u duhu vremena. U politički akteulnu pesmu ubacuje hrišćanske motive. Rodoljublje. Pesma Robek Uge – o dečaku koji dolazi iz Slavonije u Srbiju. To je NAŠ stranac. Majstorstvo – dečiji pesnik sa humorom, ali ispod toga neko značenje mnogo tamnije. U krug pesama o decu uvodi i baku, ali uz nju dovodi i temu smrti, baka sedi sama i čeka smrt. Pesme o Grigoru Vitez. Ciklus pesama Tatin odlazak u zemlju snova – peva o bolesti, halucinacijama i temperaturom. Nešto što je teška i tama tema udene u poeziju za decu. Šta deca u svetu slušaju – aktuelni trenutak, hipici. Opšte osobine – impresionizam. Nemamo vidljiv razvoj u poeziji za decu. Uvek prisutna potreba za diealom naivnosti. I pored ideala noivnosti važno mesto motiv praštanja. Osnova hrišćanske religije.

Grigor Vitez

Grigor Vitez – Srbin iz Hrvatske.I sam iako nije ostavio preciznije uputstvo kao Vladan Desnica, jasno da je imao na umu što širu publiku za svoje delo. U poeziju ušao nakon WW2. Poezija naglašeno bile vzane za dati trenutak, ideologiju posle rata. U saglasju sa aktuelnim dešavanjem. Poezijom za decu se počeo baviti 1955 godine, objavljuje prvu slikovnicu Vesele zamke. Godinu dana ranije se pojavljuje slikovnica Poštovana deco, Radovića. Okretanje prema modernom izrazu – zbirke koje su kao slikovnice. Vitezova se sastoji od zagonetski, bogato ilustrovane, odgonetke se nalaze u sadržaju. 1956 – Prepelice, prava zbirka za decu.Nije dugo stvarao knj za decu, umro je 1966. Dobar broj zbirki su zapravo izbori pesama. Za nas reprezentativna Jednog jutra u gaju – 1960. Ta zbirka je važan izbor iz njegove poezije. Na primeru te zbirke pokazaćemoosebonosti njegove poezije za decu. Proučavaoci se slažu u tome daje njegova poezija direktni nastavljač Zmajeve poezije, ali i da se oslanja na poeziju Desanke Maksimović. Kod Viteza se pojavljuju naznake modernog pristupa. Za razliku od Radovića, nije

njegova poezija okrenuta potpuno modernosti, mnoge pesme napisane na tradicionalnoj liniji. On se nalazi na prelazu trdicionalnog i moernog izraza. Tematika – neće biti pesnik grada, već će detinjstvo biti u selu. Priroda bitno mesto u njegovoj poeziji, blizak načinu na koji Desanka peva o prirodi. Uticaj usmene poezije – Milan Crnković kaže da njegov nonsensni humor i uključivanja igre koja može biti različito oblikovana, dolazi preko narodne književnosti.Vodio brigu da se sve zbirke objave dvoazbučno. Pojavljuju se crte modernosti – ali nisu sve njegove pesme takve. Zbirka izbora Jednog jutra u gaju – pesme nanizane hronološki. Nema nikakvog složenog kompozicionog organizovanja. U izboru koji je načinio u Zagrebu, kompoziciono organizovanije. Jednog jutra u gaju – vezano za teme vezane za decu, mali prst koji se žali na svoj položaj. Radović – Dete je čovek u odelu deteta. Krupna tema u knj za decu.Sa prelaskom tradicionalne kulture i pojavom grada nestaje patrijahalni odnos u porodici.Nastupanje prema deci kao prema odraslima, ni jednog trenutka ne snishodljivo. Branko Miljković vršio prikaz Vitezove zbirke. Poezija za decu je nauk, ne samo zabava. Decu ne treba zanemarivati. Uvek se voditi računa na koji način, sa puno srca i mašte. Neke pesme otvoreno didaktičke i poučne, koje govore o dečijim manama, možemo pronaći i kod Viteza. Pesma Strah – direktno se nadovezuje na zmajevu pesmu U mraku. Pesma Teška bolest – pronalazimo oslanjanje na ironiju, kao kod Radovića. Kod Viteza ćemo videti da je njegova poezja na putu kao modernom izrazu. Koristi ironiju, ali i tradicijske motive (vezanost za školu). U prvom delu zbirke pesme direktno naslonjene na narodnu – razbrajalice, brojalice, alogični obrati. Ptičija pjevanka – samo nizanje glagola, ostavruje igru preko samog jezika. Iza brda plava – izokrenuta slika sveta, mačke i miševi prijatelji.Veliki udeo u njegovoj poeziji ima humor. U jednoj grupi pesama povezan sa onim što je rekao Bergson, da je društveni regulator. Smeh se postalja na iznevereno iščekivanje – Krava čita novine. Kod Viteza postupci bliži situaciji koja odgovara datom poretku. Ima i humora koji počiva na disproporciji. Nonsesni humor – počiva na odbacivanju logike i smisla. Pesma Zar mi nevjerujete. Ima i onih koje nisu lišene smisla, ali imaju fantastike. Najpoznatija pesma i najuspelija – Kako živi Antun Tun. Dali je pesma rugalica ili promoviše drugačiji pogled na svet? To vidimo na način na koji je humor aktiviran. Humor iz narodnih pošalica. Uvek ismevano ono što nije praktično. Pesma postavljena tako da podseća e bajkoviti svet. Nelogični postupci junaka zaista pokazuju da se smeh pojavljuje kao regulator društvenog ponašanja. Ima i jezičkih frazeologizama ovde – ćutti kao riba, kvočke i zlatna jaja, polje žita more. Nisu sve slike nonsensne, ali često je pogrešno zaključivanje dece. Zaključci do kojih dolaze deca pogrešnim zaključivanjem. Zašto hukće lokomotiva – važno samo zvučanje, onomatopeja.

Dragan Lukić

Sunce i sneg – pionirske novine 1951.Radović krajem pedesetih govoreći o poeziji upravo pomenuo Lukićevo ime kao pesnika najmlađe generacije koji čini kljućnu promenu u poeziji. Izbacio mačke i miđeve uveo trolebuse i trotinete. Načelne promene važne za njegovu poeziju. Modernističke crte u pevanju za decu. Sveobuhvatna slika njegovog opusa, nisu sve pesme kao moderne, nema u svim pesmama

humora i igre. Kada obratimo pažnju na čitav opus videćemo da kod Lukića ima pesmaam i u tradicionalnom klljuču – Pesma proleću, Jutro, pevanje o lepoti.Bez obzira na to, kod Lukića nema pesama o prirodi, selu, za razliku od Gligora Viteza. On je pesnik grada. Postavljenjem grada kao glavne pozornice knj zbivanja, napisao je u pozni roman Tri gusketara. Jedan krug pesama izrazto tradicionalna linija, ali potpuno sa novom tematikom. U njegovom opusu vidimo jedan prelaz, za razliku od Radovičća koji je ostvario potpuno novo. Kada govorimo o prethodnica, moramo govoriti o Aleksandru Vuču, koji je uveo grad u dečiju poeziju (Moj otac tramvaj vozi). Lukić ima pesmu Moj tata, koja je replika Vučove pesme. Ne zadržava se samo na Vučovom uzoru, nešto se i na tematskom planu se menja. Vučo – od avangardiste do socijalne literature. Kod Lukića, praveći repliku na istu temu,viđe nema naglašeno tu socijalnu tematiku, nema ideologizacije književnosti. Toga nema jer je pedeetih ta ideologija pobedila. Karakteristično je od postupaka pesničkih unošenje humora. Unošenjem određenih jezičkih izraza, unošenja novih reči, jednostavan onomapotejski izrazi koji izazivaju smeh. Približavanje sveta odraslih sa svetom dece, traži dete u odraslom čoveku. Lukić nam se ukazuje kao u isto vreme i tradicionalan i moderan pesnik. Prva njegova slikovnica – Zveri kao fudbaleri – 1952 godine. Sa jedne strane pokazuje pesničku generaciju i odnos prema publici, a interesantno što se bavi populizacijom sporta. I posle te slikovnice, sredinom pedesetih objavljuje veliki broj pesničkih zbirki – Kako se kome čini 1956 godine, Ovde stanuju pesme – 1961 (nagrada Neven).Krug pesama vezane za tradicionalne teme – godišnja doba, meseci. Izdvaja se porodični krug pesama - pesma Šta je otac. Balada o rumenim veknama – i porodični krug i pesma iz gradskog ciklusa (kupuje se hleb). Tema grada je vrlo kompleksna.Poseban tematski krug pesme o školi. I kada bira tradicionalnu tematiku, postupak je moderan. U pesmi Pardon, na kontrastu junaka same pesme – slon i stonoga – zasniva se komični efekat. Pesma Neboder – grafički oblikovana kao soliter. Pesma Brojanje – zasnoavana na igri jezika. Pesme vezane za sliku grada –najznačajniji krug tematskih izmena koji uvodi Dragan Lukić. Najpoznatija je pesma Fifi. Otuđenost u gradu. Pesme o liftu. Sam princip igre unosi u poeziju za decu, cela ta generacija povezuje pesništvo sa igrom.

Branislav Petrović (Da vidiš čuda)

1990 se pojavila. Slična i nadovezuje se na Ristovićevu Lak kao pero. Uključuje teške teme i izvesne političke aluzije. Da probude pažnu starijih čitalaca. Pojavljuje se i ono što nikda nije bilo upleteno u knj za decu – političke teme. Okrenutost savremenoj tematici. Uključuju se savremeni predmeti – telefon. Uključuje se i tema stvaranja poezije – pesma televizor. Druga odlika uključivanje socijalne tematike, već pomenuta pesma Lupa. Naučnofantastični motivi. Od onih koji pevaju zvezdama do praistorijskih lovaca. Koristeći humor nagoveštava temu koja će se javiti u drugom delu zbirke koji je u proznoj formi – temu strašne babe.

Uključivanje citata iz narodne poezije. Bliskost čovekov sa prirodom. Tema alkohola. Nije samo geobgrafski prostor nego uključuje i evropski kontekst. Obrisi ljubavne tematike. Pevanje o parovima životinja.

Peti deo čine priče kojesu vezane za porodični krug. Centralni lik babe kao glavnog harambaše. Koristi naivnu svest. U prvoj priči Ujak Dojčilo. Najstrašnija baba Ikonija. Vrhunac u priči Pčele – ratni kontekst.

PREDAVANJA

Jovan Jovanović Zmaj

Petar Džadžić Prostori sreće i Povlašćeni prostori Crnjanskog – posebno u prozi uvek postoje dva prostora, u ojem junak živi i pati, čežne da pobegne u prostor, vrstu sna u koji junaci Crnjanskog najčešće ne stižu.

Novica Petković Lirske epifanije Miloša Crnjanskog – posmatra kao pesnika u poeziji i prozi, značajan element čulnog, uveo u književnost vazduh i razne fenomene.Oko Crnjanskog dolazi do sukoba interpretacije. Sukobi se javili ranije oko Zmaja. Ljubomir Nedić – Srpski književni život familarijan, ne može se suditi pravično. Zmaj bio pupularan pesnik, na meti. Smetao mu preveliki obim Zmajevog pesništva. Ne može pesnik napisati toliko pesama. Međutim, u pozadini ovog spora, stoje i politički razlozi, pošto su bili zastupnici različitih stavova i uverenja, Ljubomir Nedić je bio konzervativac, a Zmaj bliži naprednim pokretima, sklon stavovima Svetozara Markovića

Ljubomir Nedić u svojoj kritici izuzeo jedino pesme za decu, smatrao da su autentične, a kritikovao da je za ostale pesme bio samo stihotvorac, što je bio neizostavan uticaj prevođenja sa nemačkog i mađarskog. Zmaj je po njemu, bio pesnik racionalizma, previše pedagoški ton pridaje pesmama.

Kasniji kritičar Zmaja je bio Laza Kostić, da na svečanoj akademiji održi jedno predavanje o Zmaju u Matici srpskoj. Uništio pobaratimstvo sebe i zmaja, zbog polemike gde treba sahraniti branka Radičević. Zmaj o pesmi gde želi da se Branko sahrani,a Laza odgovorio polemičkom pesmu Prava brankova želja. Različito su shvatali funkcije književnosti. Zmaj bio pragmatičan, u idejama Svetozara Markovića, književnost treba da utiče na društvo, mora da podstiče promene u društvu, nasuprot tome Kostić bio zastupnik druge funkcije književnosti, umetničko stvaralaštvo mora biti autonomno, zbog toga i upućivao kritike zmaju, kojem nije osporavao talenat, ali stavljao u službu sitnih političkoh ciljeva.Laza je , za razliku od nedića, priznavao talenat u Đulićima.

Kada je Skerlić počeo da pravi osvrt na romantizam, morao da se osvrne i na Zmaja i da se sam uključi u raspravu. Istakao da Zmaj ima veliki značaj, posebno što se javio u trenutku kada je srpska poezija prolazila kroz mučnu krizu, kada je prva generacija romantičara već nestajala, a druga generacja nije postojala ili nije imala autoriteta. Skerlić traga za genezom svakog pesničkog dela i otkriva uzore, tipično pozitivistička potreba. Tragajući za Zmajevim uzorima, krenuo od očiglednog – uzor Branko Radičević. Međutim, pedesetih, kada Zmaj počinje, Branko nije bio ustaljeni pesnik.

Skerlić tražio uzore u mađarskoj književnosti – Šandor Petefi. Pesnik Bajronovske sudbine,bio kultni pesnik naših prostora (Vojvodina). Za sve pesnike bio ideal zbog pogibije na bojištu.

Treći uzor nemački pesnici –tendec poezija (Hajne). Hajne mnogo uticao na anše pesnike od Zmaja do Šantića. Važna težnja da u svakoj pesmi ima poruku, uticalo da Zmaj ima pna završetku pesama za decu ima poruku. Skerlić shvatio da je dovio u opasnost njegovu originalnost i zbog toga je rekao da su svi književnici imali spoljašnju ulogu i potpomogli samo da dođe Zmajeva pesnička snaga. Skerlić priznavao kod Zmaja bogat opus i univerzalnost pesama srpskog romantizma, srećemo sve moguće teme romantičara. Naročito dobro uspeo da opeva tešku klonost posle sloma 1848. Godine. Jaša Prodanović u 16 knjiga objavio Zamjevo pesničkodelo preko 4000 Zmajevih pesama. Nisu ušli pesnički prevodi i nepesnički tektovi(jedna drama i nekoliko pripovedaka).

Skerlić-Zmaj opevao sve značajne trenutke u našem narodnom životu. Uspeo da opeva sva osećanja čovekovog života. Cela drama ljudskoh osećanja.Ključna rasprava oko onih koji ga nisu osporavali kao pesnika vodila se oko toga što su neki samtrali daje bio pesnik običnog narodnog života, međutim Skerlić tu vidi pozitivnu osobinu – opšečovečanski karakter daje Zmajevoj poeziji.

Zmaj najsavršeniji pesnik naše omladinske književnosti i on je maksimum srpske književnosti, kaže Skerlić. Međutim nije bio slep za nedostatke u Zmajevoj poeziji –ne može da se zanemari da je Zmaj bio veliki rasipnik koji je svoj talenat trošio za dnevne potrebe svoga naroda.Kao najbolje pesme izdvaja Đulići i Ćulići uveoci, ali i pesmu Svetli grobovi i posebnuvrednost spadaju satirične pesme, ali među tim ostvarenjima svrstava i zamjevu poeziju za decu. Mladen Leskovac se nadovezao za Skerlića, pedesetih godina. Slobodan Jovanović ubačen zbog Ive Andrića! Srpska književnosti u sto knjiga. – prva oblast Zmajeva Lirske pesme, druga angažovana poezija, treća pesme za decu i četvrti aspekt koji Leskovac mnogo ceni, su prepevi stranih pesama. iLeskovac pozitivista i on je nastojao da utvrdi uzore i zato rekao da je Zmaj Brankov učenik, ali se i tek tad raskrstilo sa klasicističkom lirikom. Leskovac dopunio važnom komponentom-prvi istakoa da je zmaj nekog vrsta lirskog realiste i da je taj lirski realizam vrlo slobodan, pristupao svim sferama života i pojavama. Međutim, Leskovac je preterao sa svojim otkrićem da je lirski realizam tražio tamo i gde ga ne može biti – u Đulićima i Đulićima uveocima. Jer je osnova u njima daleko od lirskog realizma, ali Leskovca posebno fasciniralo što je Zmaj u njima dao crpnu isoriju njegove ljubavi. Posebno ističe Svetle grobove i poetičku pesmu Pesma o pesmi. Vrhunci srpskog romantizma.

Među prvima je zavirio u Zmajevu pesničku zaostavštinu – veliki ciklus Snohatice. Podražava usmenu liriku i kad je u pitanju leksika, metrika, izražajna tehnika. Dsikusija o Zmaju i u moderno doba, kada je Dragiša Živković napisao Evropske okvire srpske književnosti – posvetio Lazi Kostiću najviše. Živković i sam Zmaja video u istoj perspektivi kao Leskovac i Skerlić. Zmaj i njegova poezija to je naš život, od početka i kraja. Ističe da je zmaj bio jedan od retkih koji je mogao da opeva sva životna doba.

I Bogdan Popović napisao važnu studiju Šta je veliki pesnik. Četiri elementa misao, mašta, osećanje i ukus. Kod Zmaja sva četiri elementa, ali nijedan u dominantnoj meri. Zmaj jeste pesnik, ali nije veliki pesnik. I Živković se osvrnuo na studiju Bogdana Popovića – Zmaj značajan što je povezo svakodnevan život i poeziju. Put da se objasni kod Zmaja broj tema i motiva.

Dragiša Živković rekao da je Zmajeva rodoljubiva poezija najslabija. Nastojao da se suprostavi nedićevo tvrdnji da je samo vešt stihotvorac, jer je bio više aljkav pesnik. Međutim Zmajevu aljkavost tumači time što je Zmaj lako pisao i nije radio duže na delu.

Dragiša Živković smatra da je Zmaj uz Vojislava Ilića bili najbolji pesnici 19. Veka. Ono štoim zamera je što nemaju pojedinačne pesničke domete. Međutim, važno narodsko prirodno pevanje Zmaja.

Vladan Nedić isticao daje Zmaj sve pesme ispevao u nardonom stihu- osmercu i desetecu i nije koristio lirski, nego epski deseterac, a voleo da koristi osmerac i peterac koje kombiniju. I sam Zmaj bio svestan vrednosti usmene književnošću. Veoma važna za njegovu književnost. Srpski romantičari se za razliku od prethodnika svi odreda pisali programske pesme u kojima su izlagali svoju poetiku i poglede na književnost i njenu funkciju. Kod Zmaja najpoznatija Pesma o pesmi.Neophodno mu bilo da iskaže neku vrstu genze poezije. U tipično romantičarskom maniru stavlja književnost i umetnost visoko.

Zmaj neke od svojih najboljih pesama napisao tipično prigodna. Pesma o pesmi kao uvodnik za svoj časopis Neven. Ton i struktura ode, što dokazuje da se neprekidno prepliću romantičarske i klasicističke komponente za vreme srpskog romantizma. O ukazuje na stalnu potrebu da se povezuju poeziju u život.

Zmaj uvek povezuje pojedinca sa kolektivom kojim pripada, poezija i srpski narod. Poezija osnovni instrument kojim ljudi tumače položaj u svetu, ali i oblici u kojima se pesme javljaju.

Svetli grobovi –Dragiša Živković ističe kao nadgrobnu besedu. Ne koristi uobičajene strofe, rima može biti slobodna i zmaj koristi mogućnost povezivanja pomoću ponavljanja. Svetli grobovi puni ponavljanja, paralelizmi, ali mnogov više koristi kontraste, uvodi dijalog, obično te pesme nastoji da poentira paradoksom. Kontrast došli iz usmene književnosti, mitologije – kontrst svetlost-mrak. Povezivanje stvari sa istorijskom podlogom, sudbina naroda i element istorije naroda. Važna njegova lirika – Đulići i Đulići uveoci – ostvario ih kao neka vrsta ljubavne hronike, ljubav prema Eufrasiniji (Ruža) i petoro dece. Svi umri od posledica tuberkuloze. Međutim često srećemo ambivalenciju, naslućivnje onoga što će tek doći. Druga pesma Đulića srećemo neku vrstu simboličkog nagoveštaja. Preobražavalačka snaga ljubavi.

21. pesma Đulića uveoka – vizije, kao kod Blejka. Kao vrsta uvoda u Disovu pesmu Jutarnja idila, jedna vrsta apokalipese isto prikazana, ali ovde nosilac strašnog orkan, prirodna pojava, ukazuje na neku svoju mističku snagu i tajnu. Nešto strašno da seljudskom biću nemože ni pordi. Prthodi 22. Pesmi- prisaje se na nužnu stvarnost. Iz ova dva primerase vidi da nije samo pesnik romantizma, romantičarske teme apokaliptičnog i strašnog, priprema za modernu i Disa.

Zmaju kao pesniku dve činjenice važne – tematski raznolik pesnik, ali i pesnik koji je svoje pesme pisao u različitim intonacijama. Od humorističnih, satiričnih do parodičnih. Izruguje se pojavama u političkoj atmosferi. Kao utemeljivač srpske poezije za decu bio u specifičnom položaju, uzor usmeno stvaralaštvo, u celini se oslanja. Ogleda se u preuzimanju tematike ( ne samo osnovni podsticaj, no i tip slike sveta koji se javlja), ali očigledno da se u gleda i na morfološku dimenziju usmene poezije (od jednostavnih oblika do bajke, basne). Da bi mogo što bolje da čini koristi postupke iz usmene književnosti. Na isti način koristi jezik. Najbolji primer česte igre reči u pesmama za decu, nastojao da imitira etimološke figure (pesma Šta ja vidim).

Pesma Šta ja vidim – ovde reč mala sadržinski subjekt teksta. Potpuno se prilagođava izboru jedne reči za sadržinski subjekt. Vešta upotreba ponavljanja određene reči. Nešto slično i u pesmi Juca sa velikom jabukom.

Jedna od najvažnijih usmenih vrsta namenje deci – tašunaljke. Verbalna magija, da prevedu dete iz jednog stanje u drugo, vešta upotreba jezika. Zmaj takve pesme ima često. Pokušaji da se dete uspava. Ljubomir Simović smatrao da se pojavljuje zaumni jezik – gubi značenje, ostaje zvuk i melodija. U usmenoj književnosti često srećemo postupak personifikacije. Zmaj vrlo često koristi personifikaciju, cilj da sve što se javlja u svetu oko deteta da se prikaže živo.

Zmaj vrlo često pesmu ostvaruje kao igru, Ljubomir Simović to isticao. Naročito u pesmi Ko si ti. Kad je reč o oblicima iz usmene književnosti kod Zmaja – zagonetka je važna. I sama postaje neobjašnjiva, čudesna, enigmatična. Jezički rebus. Smatra se da je ima povremeno u mitovima. Kod nas česte usmene koje za odgovnetke imaju dete. Zmaj čitavu pesmu ponekad pretvarao u pokušaj da se izgradi odgonetka. Ciklus Daštanja.

Jednu od vrlo važnih oblika u usmenoj knj. – izreke. Opisuje se situacija na preveden način. Zmaj nastojao da iskoristi takve činjenice. Pesmu Deda i unuk napravio tako da vidimo jednu izreku koja se u ovoj pesmi pojavljuje – sve u svoje vreme.

Zmaj često koristio i poslovice. Na osnovu onog što je poslovica napravio pesme – Mali Jova. Važno je prisustvo humor, koristi u svim situacijama u kojima se može protumačiti da nešto kritkuje.

Još jedna od najvažnijih usmenih vrsta – basna. Ruktre nje i Zmaj koristi i ono što je strukturni element svake basne – pouka. Patak i žabe. Hulje lepo zbore, ali nitkovski rade. Žaba čita novine. U svim ovim slučajevima, sve je preuzeto iz usmene književnosti.

Preuzima i tzv. šaljivu priču. Vrlo čest oblik u usmenoj književnosti. Takođe postupak personifikacije. Prirodne oblike preuzimaju osobine ljudskih bića. Vetar i Sunce.

U usmenoj književnosti široku primenu imaju različiti oblici priče o životinjama koje ponekad imaju strukturu basne, a ponekad one koje mogu, a ne moraju biti poučne. Ciganin hvali svoga konja.

Centralna usmena književna vrsta – bajka. Tip književne fantatike, bez toga bajka ne postoji. Zmaj u dobrom delu koristio u nekim svojim pesmama strukturu bajke izmenjene elementima basne. Zecovi u očajanju – neobična struktura, bajkovna i elementi basne (zečevi izvlače pouku i odustaju od kolektivnog samoubistva).

Česta tema ljudska priroda i kod Zmaja i u usmenoj. Zmaj često ima kritički odnos prema određenim crtama ljudskog karaktra. Često o manama kod deteta – preterana radoznalost. Mali brata.

Zmaj koristi strukturu rugalice iz usmene književnosti. Lenji Gaša...Ima često peama u kojima se spajaju različiti elementi usmene književnosti. Mali Maksim

– propagira pismenost. Vrsta humora koja se javlja kod Radovića i Ršumovića, alogičan humor. Preobražene narodne izreke – govori glasno kao riba.

Zmaj voli da pesma sačini od samih humornih elemenata. Mačak ide mišu u svatove.Nastojanje da sepriguši otvorena didaktičnost. Zmaj nekad i hvali sam život – Zimska

pesma. Životna vitalnost. Ali pisao i neke pesme koje su sa današnjeg aspekta humoristične (Kupanje).

Milovan Danojlić – knjiga Naivna pesma – nastojao da ukaže vrednosti Zmajeve poezije. Zmaj prvi piše pesme koje imaju impliciranu dijalogičnost. Otvorenost Zmajeve pesme, okrenutost ka drugima. Središnja crta poezije namenjene deci. Posledica činjenice da stvori lični odnos, jasnost. Da bi pouka morala da deluje, Zmaj morao da žrtvuje složeniji izraz. U najvećim delama pesama za decu ideal apsolutne jasnosti, potpune komunikativnosti. Zmaj uućivao samo konstruktivne poruke i pouke. Danojlić zapazio da je Zmaj u svojoj pesmi bio pesnik koji reaguje

na sve položaje ljudi – najveći novinari srpske poezije. Uvek se trudio da bude aktuelan. Ne samo prvi pesnik za decu, no i prvi prosvetni pesnik. Da bi o postigao,svoje obraćanje nastojao da prilagodi deci. Proces dveju suprostavljenih namera – rob pedagogije, a na drugojstrani osetio šta je za dete najvažnije, nalazio se na nekoj vrsti klackalice između dva suprostavljena pola. Na drugoj strani, insistira na igri, slobodi – dobila značaj u drugoj polovini dvadesetog veka (Radović, Ršum, Danojlić...).

Zašto je posvećivao toliko pažnje deci? Daje ton idealizacije, u detetu video mogući ideal. Projektuje određene ideale, on smatra da treba da se okrene detetu koje je simbol budućnosti.

Romantizam se najbolje vidi u Zmajevoj potrebi da idealizuje element nacionačnog, obraća se detetu koje nije samo dete, no i Srpče malo. Pojava pevanja o životinjskom svetu, Zmaj prvi srpski pesnik koji peva o životinjskom svetu. Veslea bestijarija. Danojlić još ističed a je Zmaj porodični pesnik. Dete je prikazano u porodičnom okruženju, vrednosti kolektiva viđena kao porodica.

Zmaj je u poeziji za decu bio poklonik vedrine, sklada, harmonij, sreće. Utopijska slika sveta, svi nesporazumi deo sitnog, prolaznog inventara.

U zaključku o Zmajevoj poeziji možemo reći da je Zmaj pesnik jedinstvene tematske univerzalnosti. U tome neki od kritičari vide i razlog njegove široke popularnosti, obraća se najširoj publici. Zbog te širine i mogao da ostvari uticaj na sve poznije pesnike. Radović, Ršum. Vučo i Dragan Lukić – dete u urbanoj sredini. Morfološka strana njegove poezije, sreću se svi mogući književni oblici – od jednostavnih do složenih. Mogao da postigne zbog toga što kao tipični romantičar mogao da usmenu književnost internira u pesničko stvaralaštvo.

Nastojao da deluje u duhu romantičarske poetike, a važna komponenta odnos prema narodu, naciji. Služi svom rodu i odraslima i deci i to je razlog što je toliko didaktičan. I to je razlog njegovog uticaja na poznije pisce za decu.

Branislav Nušić

Branislav Nušić – autor sa velikim stvaralačkim opusom, centralno mesto komedije i humoristička proza, dva specijalno za decu – Autobiografija i Hajduci. Ova dela približava dominira humor kaoosnovno obležeje tračke gledišta.

Problem humora – prvi Arsitotel, kada je hteo da ispita specifičnosti komedije kao književne vrste, komedija podražava karaktere koji su gori od prosečnih. Smešno je neka greška i rugoba koja ne nanosi bol i nije pogubna. Nesavršenstvo u ljudskoj prirodi, što ne nanosi bol. Proističe iz onog što je slabije u čoveku, prve komedije one koje prikazuju ljudske mane, ono što je ružno, predmet kod prvih komičara- tvrdličuk, pohlepu, pohotljivost, ali je shvatao kao i podsmeh slabim ljudskim karakterima i opakim po druge ljude.

Vladimir Prop – Problemi komike i smeha. On humor određuje kao književni postupak u kome zapažamo prisistvo niskog, sitnog, isticanje negativnog, ali pre svega ti nedostaci dve kategorije – nedostatke duhovnih vrednosti i mmoralnih svojstava ljudskog bića.

Odstupanje od sistema vrednosti. Anri Bergson – O smehu – kao izvor humora vidi u mehaničnosti u ljudskom ponašanju. Nefleksibilno ponašanje. Javlja se kao kazna komika. Kanadski teoretičar Nortrop Fraj, Anatomija kritike, komično razmatrao u širokom aspektu,

komika se ispoljava u tipovima knj likova, izdvaja četiri – 1. Alazov, varalica 2. Potcenitelj 3. Bomolohijes, lakrdijaš 4.agroikos,neotesan, seljak.

Nedostatak- komično vezuje za likove. Situacije mogu biti komične, kao i zapleti.Sve koncepcije humora – dominira mimetičnost. Gotovo sve koncepcije imaju u vidu

dramski tekst.U proznimdelima u uđem smislu(pripovetka i roman) osnovni izvor komike sam pripovedač, tako i kod Nušića. Problemom komike bavio se i Sigmund Frojd, povezivao sa detinjstvom i dečijom igrom. Bavio se humorom baveći se problemom dosetke. Proces saznavanja. U svim dečijim igrama ima dosta ponavljanja. Međutim ponavljanje ima funkciju da lakše zapamte, da lakše dođu do nekog sznanja. Frojd prvi zapazio da veliku ulogu ima priča. Naročito po njegovom mišljenju zgodno ako se pripovedač ponaša kao glumac. Fenomen rikošeta smeha. Po Frojdovom mišljenju dobar deo komike proističe iz toga što vrlo često u postupcima dece prepoznamo postupke odraslih.

Najsloženije se bavio Bahtin, baveći se rableom. Čitava kultura srednjeg veka bipolarna – ozbiljna i parodijska interpretacija. Pritisak religije, ali čak i kod Nerona postojali dani u godini kada je Neron dozvoljavao da se podanici sprdaju sa njim – doba karnevala. Povorka prvi bio magarac. Bahtin – smeh snižava i materalizuje duhovno. Ovakva koncepcija humora ušla u književnost i nastao postupak karneevalizacija književnosti, vrhunac karnevalizacije je kod Dostojevskog.

Humoristično pripovedanje staro – osnovni cilja da nas nasmeje, priču organizuje tako, da elemente koji izazivaju u smeh stavlja u prvi plan. Najstariji oblik kozersko pripovedanje. Čehov – pripovetka o štetnosti duvana. Uzvišeni tobož stil i trivijalni sadržaj. Sam pripovedač neprekidno komentariše priču, poigrava se elementimai upravlja čitaočevim doživljajem. Stevan Sremac najbolji primer kod nas. Nema klasičnih crta pripovetke. Bira sreddstva kojima će izazvati smeh, karakteeristična silna nabrajanje. Veliku ulogu pripovedačevi komentari, potreba da se obraća čitaocu.

Anegdostski pripovedač – naročit značaj u realizmu. Aneg pripovedač pripoveda u prvomlicu, prikazuje kao deo svog iskustva. Auktarijalno pripovedanje po Francu Štancu. Pripovedač vidljivo organizuje priču, vrrlo često podražava svoje junake ili se distancira od junaka, osuđuje postupke. Humorističko pripovedanje u vezi sa potrebom da se naglasi neki nesklad. Osnovno nastojanje da ocenjuje ili postupke junaka ili događaje u koja učestvuje.

U humorističkom pripovedanju vrlo često i sam pripovedač predmet podsmeha, naročito neaktivnost, nespretnost, predrasude,naročito kod Tristrraama Šendija.

Branislav Nušić – pisac koji se književno formirao osamdesetih godina 19. Veka a aktivan bio dotridesetih godina 20. Veka, doživeo ozbiljnu starost. Zahvaljujući tome prošao kroz nekoliko etapa, u početku i kao humorista i kao dramski pisac bio blizak poetici realizma, međutim neka njegova proozna dela (Pokojnik) pribzna dela (Pokojnik) približava se jednoj vrsti teatra apsurda. Nušić je kao pisac počeo posle pesme Pogreb dva raba otišao na robiju. Uvek imao pra vlastima. Komediju Narodni poslanik napisao sa 19 godina, ali čekao na izvođenje 13 godina. Još gora situacija bila sa komedijom Sumnjivo lice – 35 godinanije igrano.

Bio patriotski nastrojen, službovao po krajevima koji su bili pod turskom vlašću. Robija ga popravila. Umesto satiričara postao zabavni pisac, glavna vrsta komedija. Uticaji – najznačajniji Molijer i Gogolj. Kad je reč o statusu u knj životu, kritika tokom celog života nije imala razumevanja, umro duboko nezadovoljan. Počeo kao pripovedač u vreme Srpsko turskog rata. Pripovetke jednog kaplara, Ramazanske večeri, Listići(novinski tekstovi). Dosta dugo sarađivao u Politici, tu je objavljivao svoje feljtone, stalnu rubriku. Talenat otkrile dve pripovetke Vinograd i Frak. Vinograd – u središtu priče dečaci, jednom učitelj rekao jednom

Tikvo nezrela. U pripoveci Frak – mladić na Kalemegdanu iz boljeg sveta, jednoj vetar skine šešir sa glave, on joj vrati pa ga pozove da dođe kod nje.

Prvo delo za decu – Autobiografija (1924. godine). Filip Ležen – autor autobiografije mora da piše istinito. Mi ne prihvatamo da nas onaj kiji priča laže i vara. Nušić je rekao da je uobičajeno da ljudipišu ozbiljna dela, ali da je prevashodni cilj da rekapituliraju svoj život.

Prvi kritičar Simo Cucić – iz dela autobiografije dobro delo za decu. Napisao je na podlozi svojih novinskih tekstova. Velika egzistencijalna kriza u zatvoru, ali došao do svog osnovnog načela – SMEJMO SE SVEMU. Sva del koja je kasnije napisao iz te potrebe.

Skerlić će reći za Nušićeve Listiće da je Nušić sklon da se bori protiv zala koje su zahvatile zemlju. Drugo delo podsticajne za Autobiografiju – tekstovi za Politiku pod pseudonimom Ben Akiba. Nušićev Ben Akiba putovao kroz Beograd i pokazivao da se ne čudi ničem, jer očekuje najgore. Humor, šala, dosetke.

U komedijama se bavio malograđanskim svetom koji želi da ostvari vlast i bogatstvo. Voleo da opisuje redakcije novina, građanske salone. Komički stilizuje. Povodovom Nušićevih humoreski Ben Akiba vodila se velika rasprava – Skerlić branio Nušića, Matoš napadao da je krenuo ka industrijalizaciji talenta. Međutim prvi istakao da u Nušiću vidi rođenog novinara, prvi od pisaca koji nastoji da spoji književnost i novinarstvo.

Nušićeva Autobiografija koristi sve konvencije autobiografije. Nepouzdani pripovedač se javlja, igra se sa pojedinim detaljima života i biografije. Voleo da se šali i sa stvarima koje su nekada bili tabui. Obračun sa kritikom u predgovoru. Činjenica i da nije izabran za akademika. Svoj život opisao od rođenja do ženidbe.

Sam pripovedač pripoveda i spaja humoreske. On se podsmeva nizu važnih stvari, prva stvar koja je pala pod udar je razvojna psihologija. Imitira faze u razvoju ljudske ličnosti. Dominira hronološki princip. Goran Maksimović rekao da je humoristički roman. Naročito humorno prikazano rođenje – pripita babica.

Kritički element usmeren ka dve važne socijalne institucije – porodica i škola. Dete tiranin. Međutim, glavni predmet kritike je škola. Škola je kalup za dete, koje dete treba oblikuje. Kritika veronauke. Nastoji da pokaže raskorak načela od prakse.

Pojedini idelogeme iz urbane mitologije. Oženio se 13om ljubavlju. Brak upoređuje sa tamnicom i vojskom. Naročito zanimljiv završni deo gde se poigrava sa tim akako će biti objavljena vest o njegovoj smrti. Prikazuje kakav je status humoristee u javnom životu. Potreba da se našali sa smrću.

1934. godine roman Hajduci. Simo Cucić rekao da nije toliko zanimljiva jer je predmet o kojem govori vrlo star. Pobuna mladih ljudi protiv poretka. Cucić posmatrao kao sliku jednog doba. Već tada postalo očigledno da je vrlo važan roman za decu, pun humora. Za osnovu uzeo anegdotu bekstva dečaka u hajduke, koja je deo njegovog ličnog iskustva. Nekoliko zasebnih epizoda. Kao i svi humoristički pripovedači, voleo predgovore. On opisuje kako je pošao u posetu prijatelju i kako je video da njegova deca čitaju njegovo delo za odrasle, pa je obećao da će napisati i delo za decu. Pišući roman Hajduci hteo da kaže da ne piše poučno delo nego ono koje će decu da nasmeje. Dečiji smeh najveći radost starosti.Smattrao svoje delo kao nepretenciozno.

Osnova priče – u vreme srpsko turskih ratova hteOsnova priče – u vreme srpsko turskih ratova hteo da ode kao dobrovoljac, ali ga je tata uvatio i istukao. Fenomen odvajanja dece od porodice i kako izgleda i šta može da izazove. Pisao kao delo kojem su realistički elementi potisnuti u drugi plan. Junak je grupa dečaka koja se okuplja pored Dunava. Pričaju o Mata Muti

i hajduku Đurđiću. Javlja se dinamika u pripovedanju, različititi prostoori Grad-planina-grad. Suočavanje sa nepoznatim prostorom.

Humoristični roman za decu, nekoliko odlika. Prvo kolektivni junak i komičko stilizovana imena junaka. Postoji stalna karakterizacija junaka. Posebno se motiviše junakov nadimak. Zatim u humorističnom romanu negativan odnos prema institucijama,a u romanu Hajduci – škola i porodica. Škola dovedena opet do karikature.Međutim nekoliko elemenata da je cilj složeniji – ismevanje ljudskih mana. Međutim, pokazuje vešto baratenje umetnutim pričama, najznačajnije one koje pričaju prve noći odmetanje u Hajduke. On uvek po pravilu prikazuje građanski svet – skorojićevski mentalitet (Živka iz Gđa ministarka). Nušić uvodi veliku galeriju likova – neobrazovani, pohlepni, karijeristi. Međutim, Nušić, mnogo viđe zasmejava nego što kritikuje. Nije smeo da pretera, jer je njegova publika bila ljudi koje je karikirao.

Humor gradio na postpku inverzije. Međutim, kao pisac kojije dugo pisao, menjao dramsku tehniku, posebno u drami Pokojnik. Dominacija onog što je ružno. Socijalno politička satira.

Aleksandar Vučo

U romantičarskoj poemi pripovetke kao u prirodi, međutim i Živković i popović su isticali da u poemi semože naći i tematika iz unutarnjeg života junaka, protivrečnih načela i vrednosti, dramatike.Ono što je danas vžno- poema kompozitni književni oblik, zahvaljujući svojoj dužini, može da uključuje manje književne vrste, fragmenti epigrami, ode, lamenti...Mežutim, za razliku od porze – napisana u stihu od četvorosložnog do neograničenog, stih se menja iz epohe u epohu. U novije doba vrlo često se javlja u slobodnom stihu. Kad je reč o metričkim vezama u stihu, naši pesnici deseterac koristili, mada u dvadeetom veku heterometrija.

Zbog dužine, može biti podeljena na pesme, pevanja. Do tga dolazi jer se u poemi smenjuju deskripcije i prikazi događaja. U romantišarskoj poemi dolazi do poistovećivanja, lirski subjekat glavni junak. Zato u romantičarskoj poemi dominira kazivanje u prvom licu jednine, međutim pesnici dvadesetog vek,a kao i Vučo, čestose javljaju ironično parodijski motivi. Aleksandar Vučo kao pesnik za decu tridesetih godina dvadesetog veka 1933. Družina...Uticala atmosfera oko nekoliko prevedenih dela, prvo Alisa u zemlji čuda ( Alisa u čudesnoj zemlji prevedeno), zatim prevedene i popularne izistinskepriče Kiplinga i treće delo uticajno Emil i dedektivi Kestlera. Promenili tip književnog junaka u knj za decu. Novi tip dete koje ima avanturistički duh, ulazi u svet, neobične avanture. Druga stvar važna nastojanje da se knj za decu posveti prikazivanju deteta u društvenom elementu. U svim ovim delima promenjen način nakoji se pišu dela, nova epoha knj za decu, moderna, vrlo popularna dela i kod frnacuskih nadrealista, sve vezano za san.

Promenio se jezik u književnosti, počinje da napušta čisto knj jezik, mnogo elemenata koji će voditi ka žargonu. Pre Podviga Petr Ilića, velika diskusija izmešu Gligorića i Vinareva 1932. Da li književnost može da ostane u tradicionalnom ili da se odmakne i okrene modernom. Podloga važna jer su aktuelni da se pruži otpor Skerliću i B Popoviću i otvori prostor slobodnijim aktivnostima Velibor Gligorić blizak levičarima, socijalni elementi književnosti, Vinaver zagovornik čistog estetizma. Vinaver je govorio da književnost ne treba tolikod as e intreuje za društvo, nego za samog čoveka. U toj polemici između Gligorića i Vinavera, dotaklis e našeg jedinog pisca za decu. Vinaver reko da je Zmaj učenik nemačkog građanskog ideala,

tradicija nemačke kulture, hto da uvede etiku radai napor. Vinaver smatra da našu književnost treba rzvenčati od poruke, ostvariti što veći integral poezije. Gligorić na celu situaciju gleda iz druge perspektive – dete nosilac budućnost, trba postvti ciljeve, očekuje konkreta doprinos.

Kada se pojavila Vučova poema aktuelizovala probleme. Prvi kritičar oduševljen Vučom Marko Ristić, predvodinik nadrealista. Prvi književnoistorijski odredio. Ristić rekao da je Vučova poema moderna, i on je u tekstu koji je objavio 1934. Pod modernoj dečijoj poeziji u Krležinom Danasu. Osvrće se i na Gligorića i Vinavera, našao se u vrsti procepa, i sam bio pesnik pa mu je u izvsnoj meri bio bliži Vinaverov stav, koleba se između dveju mogućnosti.Ipak Ristić na kraju osvrta daje rednost poetskom karakter kod Vuča, fantaziji, slobodnoj igri mašte pesnikove. Inače Vučova poema ima zanimljivu istoriju nastavka u Politici 1931 prvi put, a 1933. kao nadrealistička izdanja. Pošto pripadaju avangardi težili ka novom ilustrovanom, fotografski kolažkao naslovna, crno bela slika zida na kojem se vidi devojčica koja se oslobađa konopca, a s vrha je gleda grupa dečaka. Naglašava se estetika ružnogi da se prikaže poseban ambijent sivila, pustoši, praznine. Najpre hto da postigne element provokacije i da bi to postigao, vrsta kompromisa, nije tipično nadrealističko delo ima dva sloja u fabuli, realistički deo i nadrealističke pridodati realističkom.

Posebno važno njegovo nastojanje da poemu prikaže kao savremenu, postiže slikom prostora junaka. Vreme se posredno označava imenima junaka (Milan Vapa, vlasnik fabrike hartije). Iako za junake bira grupu dečaka, bavi se istraživanjem socijane stvarnosti. Oni pripadaju marginalnom sloju.

Kad se pogleda način nakoji je napisao poemu, vidi se da je bliska romanu za decu. Mnogo liči na Nušićeve Hajduke, kolektivni junak. Hijearhija – grupa dečaka i Đorđe Vođa. Iako se u poemi prikazuju događajikoji na prvi pogled imaju karakter dečije igre, imaju socijane momente. Uključujelemente fantastike na podlozi folklorne fantastike koja vodi poreklo iz bajke. Prvi bajkovni elment vezan za devojčicu Miru, po uzoru na začaranu lepoticu. U ovoj Vučovoj poemi nalazi se u vrsti instituta, namenjnoj vaspitavanju devojčica, kao represivno ustojena ustnova, zahvaljujući tome što ga drže monahinje. Radikalno kritička perspetiva monahinja Bigamija. Bjkovni motiv princeze suočena sa nizom problema. Glavna monahinja Kala Vestra.

Ono što je nastojao da izmeni, uvodeći jedan bajkovni motiv nije hteo da uvodi druge, ne idealizuje svoje junake, junaci će u prvom pokušaju da spasu devojčicu prvi put propasti. Žderonja se zadrši u špajzu u kojem monahinje čuvaju ključ. Kada se čita Vučova poema veoma važnoda se u njoj javlja potpuno nova slika društva viđena očima dece. Svet je nasilan, grub, nepravde, kroz slike sestara.

Vučo nastojao da uvede novi jezik u knj za decu, prvo delo u kojem srećemo žargon. Lemati, capnuti, zdipiti, keva, pekmez, lova. Elementi kolokvijalnog govora. Elementi iz trivijalne književnosti, iz sveta filma, istorisjke figure Kazanova, madam Popadur.Parodijom zahvaćeni važni elementi, svet religijskog, pa je parodirana najpre molitva Oče naš. Devojčica Mira kad za kaznu mora da je ponavlja.

Druga značajna poema za decu Poema san i java hrabrog Koče. Dugo nastajala i postoji u dve verzije. Sadržaj maštenjskog života dece. I u ovoj poemi potreba za avanturističkim sižeom, dečak Koča vožen plemenitim namerama hoće da oslobodi roba. Borba protiv kolonijalizma.Poema nastala posle drugog svetskog rata. Građanski rat uokviru Svetskog i onda Vučo prikazuje Građanske ratove u kojima ne učestvuju samo deca i slabe babe. Iako je nastala mnogo kasnije, i ovojpoemi nadrealista, ukršta san i javu. Elemnti nadrealizma, u činjenici da se dečak Koča vozi avionom Moja volja. Leti i prikazuje egzotično svet, kao kod Kiplinga. I u ovoj poemi nastojao da se bavi važnim problemom – dečijim strahovima. Svog Koču hoće da prikaže kao hrabrog.

Pošto poema ima avantursistiki siže, neprekidna drmaatika u prikazivaju života, nestalnost u sudbini.Ireali Koče – da bude spretan. Vrhunac ona spretnost kao kod cirkuskih junaka, želi da bude spretan kao akrobata, gleda ih u cirkusu Kolorado. Za razliku od Poema podvizi.... gde je ljubavna tematika podsvesno sugerisana, ovde se otvoreno javlja, zahvaljujući tome što će Koga sreći devojčicu Palmolivu. Važan pozitivni rasplet, ostvari se važan cilj junaka.

Vučo važan jer je uveo novi tip knj junaka, kod njega se ne pojavljuju pitoma i poslušna deca, već deca avanturisti, potreba da se menja socijali element u društvu. Danojlić pišući o ovoj poemi piše da su snalažljivi mali probisveti. Najznačajnije ipak njegov prikaz društva, socijalno se raslojilo društvo, protivrečnosti i sukoba, neugodan po mlade ljude, ograničava im slobodu.

Kad god se govori o njegovim poemama, dete prognano iz Zmajevog rajai pojavljuju se deca koji imaju ideale koji su i socijalni. Međutim u svim književnoistorisjkim osrtima kaže se da je preusmerio poeziju za decu i daje prvi moderni pesnik za decu, po tome što je on približio je socijalnoj literaturi. Pokret socijalne literature, najveći deo avangarde se približio joj. Podvizi družine – procvat socijalne literature. Novatr na planu knj izraza, novi oblik stiha, piše heterometrične stihove, zatim u njegovoj poeziji grubi tonovi.Novi tip knj junaka koji je po pravilu nezadovoljan društvenim elementom, ali ima socijalne potrebe. Jedino je Koča samo avanturista. Momak ipo hoću da budem – najslabija njegova poema, treća po redu. Hteo da bude didaktičan, tako da je njegova poema htela da bude alegorijska, didaktična, nije uspeo da se domogne umetničkog rezultata. U svim poemama elementi iz folklora – motiv začarane lepotice, ili savladavanje prepreka, a tome pomaže uključivanje ljubavnog sižea. On dobio granični položaj u knj za decu – do njega Zmajovska tradicija, a od njega srpska moderna knj za decu, bili su mogući Dušan Radović, Ršumović...

Duško Radović

Duško Radovic – Poletarac imao časopis. Beograde, dobro jutro. Ono što je za njega važno – nastojanje da bude pisac koji se približava životu i govoroorealnom sadržaju. Pisac sasvim drugačiji izgled. Pisca ne zamišlja odvojenog od života, za njega pisac neko ko se uvak nalazi u matici života i nijekrio da je zanatlija. Često piše po porudžbini,vatreni partizanovac. Primenjeni pisac. Dobar zanatlija može da odgovori svakoj porudđbini, po Gustavu Krklecu. Ušao krajem četrdesetih godina dvadesetog veka u književnost. Tada se ponovo vodila bitka između tradicionalnog i modernog.

Odmah našao mesto afirmisanja modernog izraza, uz Vaska Popu, Miodraga Pavlovića. Prvu knjigu objavio – slikovnica Poštovana deco 1954. Godina. Nije objavljena odmah po predaji rukopisa, čekao je četiri godine. Samo devet pesama, ali neke od njegovih najboljih. Praveći svoju knjigu ugledao se na podvige družine pet petlića, Vuča. Kao književno i likovno delo, ilustracije slikara Đorđa Milanovića,objavljene u crvenoj i plavoj boji. Nije imao neki prijem, otpor prema modernom. Đavoli dolaze Bulatovića – Velibor Gligoriđ smatrao da je pisano tuđe.

Voja Carić hvalio originalnost prve zbirke, Radović se ne ugleda na pesnike, odbacuje sve klišee stvorene u našoj knj za decu, nov pesnički izraz. Istakao da jeRadović otkrio nova područja u knj za decu, obogatio tmatiku knj za decu. Pršlo mnogo godina pre nego što su

kritičari počeli njime da se bave. Smatali da nije spontan, previše realan. Kao mogućiuzori Radoviać prvi pominjeni Luis Kerol, Aleksandar Mil i Edvard Lir. U ovoj slikovnici objavio neke od najboljih pesama – Strašan Lav. Opisao i stvaralački proces. Dugo mu se vrzmala dva stiha – Bio jednom jedan lav...Kolebajućise napisao u dve verzije, prva imala naslov Lav iz crtanke – 1950 objavio, ali kada je objavio u slikovnici, promenio u Strašan lav. Izmenio naslov da se ne bi videloo čemu je reč, pohvala dečijoj imaginaciji.

Pored te pesme, samo još jedna u verzija – Da li mi verujete. Na Zmajevu Ala je divota kada se okupa, Dušan se podsmehnuo toj tendenciji kupanja. Važno kada je reč o slikovnici – nov odnos prema detetu, ne zahvteva sažaljenje, ljubav, nego se obraća kao nekome ko zaslužuje poštovanje, treba se uzdići na nivo deteta. Slikovnica Poštovana deco – u potpunosti raskinuo sa mimetičkom tradicijom, afirmiše princip mašte, koristio postupak knj fantastike. Već prvi kritičari zapazili sa pesmom Konj Vaska Pope. Konj obično osam noguima, kako to može? Od početka bio svestan mesta i uloge u srp knj. Kda je pravio antologiju za decu, želeo da napravi kanonski izraz u stihu. Sačinjena slično Popovićevom, pesme razvrstane u celine.

Ršumović izabrani pesnik, oličava moderan duh, njime se završava važna etapa knj za decu. Kritičari isticali da nije sebe uvrstio u antologiju, no Ršuma. Stekla se nova knj iskustva, menjanje horizonta, najviše se promenila predstava o detetu. Iskazao poštovanje, kasnije u poglavlju Dete i knjiga, definisao dete kao čovek u odelu deteta. Međutim, smatrado da je drugi Svetski rat u osnovi izmenio sve naše predstave, kao i o detetu. Do WW2 dete na visok pijadestal, tada ubijeno nekoliko miliona dece. Moderna civilizacija ne posmatra kao bezazleno stvorenje, surovost i grupost. Moderna psihologija ukinula podelu na dobru i lošu decu. Celokupan sistem se gradi prema najgoroj deci. Radović kaže – u modernoj civilizaciji smo počelid a brinemo o lošoj deci. Drugi stav – umetnost ne treba da bude nagrada za dobru decu. On smatrada ni u dečijem svetu nije sve bezazleno, ne treba idealizovati, otvorenih očiju gledati na dečiji svet. Praveći antologiju, hteo da realizuje stav da se naša knj za decu izvetoperila, mnogo loših pesnika, mora se boriti protiv lažne vrednosti. Nije idilično stanje u našoj knj za decu, mnogo loših knjiga. Tu borbu vodio na svoj način.

Među prvima predst davao estetskim merilima. Smatrao da i on ima odnos koji je zasnovan na estetičkim načelima. Poezija ono područje na koja se pojavljuju novine u knj. Poezija lbarotorijska vrsta. Radović je eksperimentator sa jedne strane, a sa druge knj konzervativac. Sedamdesetih godina poveo ozbiljnu polemiku – neki pesnici suviše hermetični, takva umetnost ne vodi ničemu. Objaviti rat nejasnosti u poeziji. Tražio i da pisano za decu bude razumljivo, logično, konkretno i precizno. Isticao da lepota pojedinih pesama nije u sadržaju, no i u veštini pesnika da nešto kaže. Nije voleo duge pesme za decu, pravi i veliki pesnikse razlikuje po tome što je umeo da napiše kratku i dobru pesmu. Tokom čitavog knj delovanja, stalna meta loši pesnici za decu. Nedostatak sluha, mislioda dobra pesma za decu uvek može i da se otpeva. Istotako bio pesnik koji je smatrao da u knj za decu ima ritmilko melodijska komponenta, loši pesnicise odaju time da nemaju muzički sluh i nemaju odgovarajuću jezičku i pesničku kulturu.

Isticao kao suštinski – poeziju za decu ne mogu da pišu ljudi bez duha. Opisujući kako je pravio antologiju, rekao da je nastojao da u tu antologiju uvrstu svu vrstu pesama za decu. U početku jednostavniji oblici, pa složeniji. Koncepcija razvojne psihologije. Pravio oštru razliku između poezije za decu i dečiji lektire, samo pesme koje su isključivo pisane za decu.

Prva etapa koju simbolizuje slikovnica Poštovana deco. Poetički stavovi u eseju Dete i knjiga, napisao za festivalu Dečije igre. Sopstveno iskustvo. Nikad nije ludovao za knjigama, činilo mu se da su sve knjige pisane za drugačiju decu, ne za njega. Idelizovana deca. Tada mislio da jedni ljudi samo živi, drugi samo čitaju knjige. Radović napada knj koja idealizuje dete

i svet detinjstva, knj za decu treba da govori o stvarnom svetu. Proglasili ga za pesnika koji predvodi moderni izraz. On kaže za moderno da nije precizan izraz, uvek postji skup univerzalnih vrednosti koja može natsati u bilo kojem trenutku, ne samo u tom trenutku. Relativizovati ono što je već postojalo. On kaže da je moderna knj obogatila jezik, učinila da samo dete promeni odnos prema jeziku.

Voleo da se izražava pomalo paradoksalno. Svaka generacija da bude novo i posebno.uvek ukazivao daje školski sistem represivan. Ko voli dete, ne može ga podvrgnuti obrazovnoj torturi. Kritički odnos prema školi, mislioda su dve najveće žrtve dečije slobode i pravo na individualnost. Da se deci obezbedi sloboda i pravo na individualnost svetova. Opisujući kako treba da izgleda stvaralaštvo – kad nema velikih stvari, sve stvari su velike. Deca žive slobodno, bez autoriteta. Insistira na punoći života.

Igra za dete važna. Radović sebe doživljavao kao avangardnog stvaraoca. I kad je reč o njegovoj knj za decu, pisao po porudžbini. Knjigu pesama Zoološki vrt, pisao kao vodič. Vukovu azbuku pisao za akciju opismenjavanja odraslih. Mnogo pisao po porudžbini, zanatlijski posao.

Pisac za decu mora, pre svega, da piše kratko. Da realizuje programski cilj, da bude maštovit, izmišlja nemoguće stvari, mora umeti da se služi humoru. Radović zabranjivao da budu pesnici sladunjavi. Ironija, sarkazam, cinizam, parodija.

Ulazeći u srpsku knj za decu, uneo onog što pre toga nije bilo. Usmenja kniževnost i poezija Zmaja. Uzimao Zmajeve motive i potpuno drugačije ih pesnički tretirao. Za Radovića bitna struktura, dijalogičnost. Imitira prasituaciju pripovedanja. Uspostavljanje žive koleracije. Obraćanje detetu. Dete je i učensik u stvaranju sveta o kojoj pesma govori. Složeni pesnički postupak, uzima bajkovnu osnovu. Koristi postupak oneobičavanja.

Često koristi postupke iz usmene – pesme ređalice. Voli da koristi izvanknjiževne forme – vestern poternice. U svojim pesamama često koristi inicijalnu formule iz bajke. Voli da započinje imperativnim konstrukcijama. Na početak pesme smešta pitanje – Šta bi listu, zašto li je pao. Ako je Vučo počeo stidljivo da uvodi žargon, Radović počeo sistematičnije. On ima pese kao što je Mali život. Od deminutiva pesma.

Radović iako je mnogo promenio, nije hteo da izbaci didaktičnost iz poezije za decu. U nekim pesmama, kao u pesmi Zamislite – govorio o brodolomu, spašava Razbojnik. U Radovićevoj poeziji mnogo pesama o školi i školskom životu. Neke motive prevodi u potpuno drugačiji ton. Umeo da u pesme za decu uvodi teme koje se pre nisu pojavljivale – Tužna pesma o gospođi Klari i mačaka šest.

Voleo da uključuje mnogo neobičnog humoritičnog sadržaja. Koristio postupke koje korsitio usmeni pevač, kao i Zmaj – personifikacija.

Dušan Radović u srpskoj književnosti simbol pesnika koji oličava duh novine, uspeo da izmeni jezik, ali i tematiku srpske knj za decu. Nastojao da poeziju za decu primakne ritmu epohe, aktuelno i relevantno. Njegova poezija nemoguća bez usmene, Zmaja, ali važno mesto imaju i nadrealistička iskustva. S jedne strane veliki novator, sa druge nikada nije zanemarivao tradiciju i nasleđe, ud idjalugu da bi mogao bolje menja određene stvari u poeziji za decu. Otvoreno pristao da bude didaktičan, nastojao da menja čitalački senzibilite. Otvoreno traži da se detetu obezbedi sloboda i pravo na individualnost. Počeo da se bavi knj tokom drugog svtskog rata, ali dugo sazrevao. Imao sam violinu, ali nisam znao šta da sviram. 1949. Godine se suštinski formirao. Značajan i po tome što je prihvatio o sebi da govori kao zanatliji, majstoru, poezija rad na jeziku.

Talenat za parodiju – sposobnost da se kroz parodiju kritički odnosi prema stavrima. U moderno srpskoj knj za decu ima granačni položaj,u mnogo čemu iscrpao neke izražajne

mogućnosti, uticao na nekoliko generacija, Ršuma, Moše Odalovića. Danas je u dubokoj krizi poezija za decu.

Ivo Andrić

Andrić, pre svega pripovedač, prva pripovetka 1920. ’ put Alije Đerleza. Tri knjige pripovedaka između dva rata. Pokazuju da je on prešao složen evolutivni put – kretanje od ekspresionističkog knj izraza – Ex Ponto i Nemiri ka modernizovanom realizmu.

Od početka do kraja pišao posebnu vrste proze – meditativna proza, izrazito lirsko refleksivni karakter. Natopljeno dubokom melanholijom, filozofska podloga stoičke filozofije, najdraži mislioc mu bio Marko Aurelije. Fragmetarna forma ga pribižava modernim formama, kao Uskoković, Isidora Sekulić...

Andrić – pisac koji piše pripovetke i romane na istorijske teme. Prošlost postavljena na folklorno-mitološku podlogu. Pisac kojeg iznad svega zanima čovekova sudbina, naročito čovekova nemoć u stvarnom svetu, nastojanje da se prikažu različiti vidovi tragičnosti čovekove sudbine.

Stvarao od 1911. Do 1975. Kao i svi drugi veliki pisci, počeo kao pesnik, prešao na pripovetkui tek kao zreo i afirmisani pisac objavio romane koji imaju novelistički kompoziciju, niz pripovedaka povezanih okvirnim motivom. Na Drini ćuprija – 17 pripovedaka. Izuzetno dobro pisao kritičke i esejističke tekstove, ali o one koje imju publicistički karakter. Počevši kao pesnik koji je prve pesme objavio 1914., posle WW1 prešao n lirsko-medatitivnu prozu. Ex Ponto, Nemiri. One veoma bliske ekspresionističkoj književnosti. Prepiska koju je vodio sa Durbešićem dok je studirao u Pragu, vidimo da je u prvoj fazi bio blizak ekspresionističkoj ideologiji, treba opaliti šamar društvenom ukusu. Posle rata uz pomoć profesora Aleuhovića, on se ustalio u beogradskim književnim krugovima. Već dvadesetih godina napustio ekspresionistička uverenja. Odbacio avangardni ekstremizam,realistička komponenta se ustaljuje. Osnovna obeležja pripovednog opusa – tri elementa – folklorno mitološki sloj naše kulture, vidimo u prvoj fazi, Alija Šerzelez, ali se to okretanje vidi u nizu elemenata.druga komponenta je njegovo uverenje da pravi pisac treba da se okrene istorijskoj tematici, jer mu ona omogućava da doše do pročišćenih oblika iskustva, zato što se na taj način može otkriti univerzalno i u vremenu iu ljudskoj sudbini. Ideja kružnog kretanja u istoriji, mnoge stvari se ponavljaju i variraju. Anikina vremena – srešćemo priču o Tijani, prethodnici Anike, ono što je jedanput bilo, ponovo će biti. Treća komponenta koja je značajna je antropološka vizija čoveka kao tragičnog bića.

Postupna evolucija, prlaženje na oblike koji su svojstveni za mlade pisce – lirika. Šta sanjam i šta mi se događa – Andrić pesme pisao i do poslednjih trenut

Ka života. Lirski sloj i kada je prešao na pripovetke i romane. Andrić je autor jedine pesme na zaumnom jeziku srpske književnosti.

Gledajući morfološki apekst – Andrić pre svega pripovedač, pripovetka središnji deo opusa. Tri knjige između dva rata.

Pripovetka Mustafa Madžar – jedna od najboljih. Dobar deo njegovih pripovedaka o turskim vremenaima, ali dosta govorio i o savremenom ivota. Razlikuju se i po kompoziciji – put Alije i Anikine vremena, a Mustafa Madžar i Most na Žepi kratke, aliizuzetno složene.

Mustafa – našla se u prvoj knjizi pripovedaka. Ona se može svrstti u pripovetke portrete. Junak ratnik, on je junak koji predstavlja ono žto je Andrića uvek interesovalo – on je promenio veru. Uzet iz muslimanskog epskog prepadanja, jedno u pesmama i pričama, a drugo u

stvarnosti. Na početku pripovetke kada se vraća iz pohoda, a on sitan projaše na konju, više liči na učena i pobožna putnika. Voli da istakne kod svojih junaka – epska biografija, ukazuje na učešće u značajnim poduhvatima. Mustafa ratovao na krimu, oko Banjaluke, školovao se u Sarajevu...kreće se po prostoru koji nije njegov. Prpipovedač se osvrće na duhovnostanje Mustafe Madžara – ludilo, tipični ekspresionistički motiv. Andrić voli da pripovetke razvije u više perpektiva u priči Mustafa – jedna perspektiva u kojoj nešto čini – silovanje četvorice dečaka, u okršajima kod Banjaluke, silovana žena koja se pojavljuje sa detetom i trećitrenutak u sadašnjosti – usamljeni čovek u čardaku pored vode koji svira u svoju zurlu, iz tog duševnog stanja se javlja ludilo. Nemogućnost da opravda ono što je činio u tim poduhvatima, silovanja. Kao i većina njegovih junaka, Mustafa formuliše u jednu lozinku – Svijet je pun gada.

Ono vezano za pojedinca postaj eilustracija onog u celom svetu. Opšte prilike u turskom carstvu tog doba. Terorisanje ljudi, pa se pojavljuju ljudi koji na surov način poremećeni poredak varte u prvo stanje. Najnegativnije u ljudskom biću izlazi na površinu kada je narušen poredak. Njegovi junaci često su putnici, Mustafa putujući dolazi u priliku da ospolji svoje ludilo. Andrić voli masovne scene u kojima se javlja histerija. Mustafa gubi život u apsurnom trenutku, ubija ga anonimni ciganin parčetom gvožđa. Tehnika prikazivanja iz usmene – uzimanje dela za celinu. Kada pokazuje duševno stanje, prikazuje samo nejgovo lice, on prikazuje proces ludila. Nastojanje da se u unutarnjem svet u junaka pronađe najvažnije, kad god zapadne u najdublju krizu, sa prekornim izrazom lica pojavajuje se deda Avdaga Madžar.ono što iz lozinke koju Mustafa izgovara –zlo u čoveku antropološka konstanta, sa zlom ne mogu da izađu na kraj ni pojedinac, niti društvo, odnos racionalnog i iracionalnog.

Veliki propovedač, ali tokom godina za vreme WW2 on je duboko povučen u prizrenskoj ulici, tokom ratnih godina napisao tri romana, takvi da pokazuju da je sa pripovetke prešao na roman, Na drini ćuprija i Travnička hronika. Kuća na osami – vidi se kako komponuje opsežnije osobine. Znatne razlike Na drini ćuprija – najveći opseg vremena – od 1516. Do 1914. Travnička hronika – samo godine napoleonovih ratova, godine posebno bile dramatične u čitavoj novijoj istoriji. Pisao na psoeban način. Midhmad Šamić – Istorijski izvori Travničke hronike. Koristio pravu istorijsku građu, koristio konkretne prototipove, voelo daogđaje da smešta u male zatvorene sredine. Najzanimljiviji roman Gospođica, osetio potrebu da preumzme priču o tcrdici. Vezao motiv za ženu, ne govori toliko o tvrdičliku, produbljena psihiloška analiza koja ima sudbinski značaj. Nazanimljiviji i umetnički najizazovniji – prokleta avlija. Priča iz biblije o dvojci braće. Bitan zbog kompozicije, niz pripovedača.

Šezdesetih godina knjiga Deca – nije anjbolje ostvarenje, ali tipično Andrićevo delo. Na tematskoj ravni posebno zanimljiva. Ako bis e tražila jedan od središnjih tema uukupnom delu – tema o životu u versko podeljenjoj sredinu, uticaj ratova i sukoba. To je objašnjenje zašto je smestio u pripovedci Deca jednu od svojih najznačajnijih pripovedaka – Pismo iz 1920. Označava neposredno vreme o kojem se govori. Samo što se završio WW1 – strahote žive u svesti ljudi. Istakao kako te ratne godine utiču na jednog čoveka – Maksa Leven... pismo – šifrovani nagoveštaj onog što će se dogoditi kasnije ww2, tada će se stvri koje Maks samo naslućuje pojavtiu kataklizmičnom obliku.

Kada pogledamo kako je ispričana pripovatka – simuliranje autobiografske perspektive. Maks prikazn kao izdanak ugledne jevrejske porodice, odmah se kaže da je pokršten. Važno da je do tog pokrštavanja proizašlo iz oblika socijalne mimikrije. Glavni junak jese pojedinac, ali ima i simbolički status. Tragična sudbina jevrejau čitavoj prvoj polovini XX veka. Gine u španskom ratu.

Često uvodi evokativni ton, započinje kao evokacije uspomene iz detinjstva. Pozicija nekoga ko je na socijalnoj periferiji. Čuva se Max nepromišljenog govora. Nikad se više neće vratiti u Bosnu. Bosanski čovek neće da postane svestan svoje mržnje. Maksposebno sitiče ulogu religije – najviše zlih i mračnih lica oko bogomolja, manastira. Maksu Lefeldu smeta žto mora da se stane na neku stranu.

Andrić voli da se koristi ubrazvanjau i skraćivanjem vremena.

Ivo Andrić - Deca

U ovoj pripovetci važno što se obračun hrišćanskih i jevrejskih dečaka dešava u mekteru. Religijski postupak i podloga. Mile Palika i pripovedač će uspeti da izdvoje jednog od jevrejskih dečaka i uspevaju da naprave zasedu. Treba da udari tog jevrejskog dečaka. Najdelikatniji trenutak njegovog života. Kada opsiuje izgled jevrejskog dečaka opisuje njegovo lice. Služi se tehnikom koja sen koristi u narodnoj – izdvaja jedan deo telo i opisuje ga. Lice koje je samrtničko, bledo, krvava, usta napola otvorena, oči bez pogleda. To lice je trebao pripovedač da udari i on to nije mogao. Polumrtvo lice nije mogao da udari, pri susretu sa smrću dečaka je ustuknuo, ali samim tim postao onaj kome će biti naneto zlo. Nečinjenje zla ne donosi nagradu nego kaznu, on je toga bio svestan već kad izlazi iz mekteba. Letv koja nije upotrebljena postaje teret. Društvo počinje da ga prezire, Mile će ga pljunuti.

Velika pažnja komentarima,njima ocenjujeono što se dešava, a pošto ima etičku tematiku važno kako će čitalac razumeti. Centralno mesto ima komentar –mali ljudi koje zovemo deca imaju velike bolove i patnje.

Andrić uvodi veliku temu, a to je da je ljudsko ponašanje nešto nerazumljivo, lišeno svake logike. Važna tema sama ljudska priroda. Na ovu temu se nadovezuje tea suštinske ljudske usamljenosti. Svako ljudsko biće usamljeno, nikada do kraja prhvaćen. Pripovedač – neko ko je postao usamljen, odbačen. U najvišim mukama, roditeli nam mogu malo pomoći, malo ili nimalo. Važan tematski aspekt ljudske patne.

Patnja koja se javlja u najranijem dobu. Ukinuta svaka etička logika koja bi morala da funkcioniše u jednoj zajednici. Kada se pripovedač seća događaja, za njga je jevrejski dečak mučenik. Na taj način Andrić tu situaciju postavlja na širu podlogu.

Smrt detinjstva u pripoveci Deca. Smrt detinjstva natupa onog trenutka kada počinje da slabi osećanje prema ranim patnjama. Deci slična pripovetka Prozor.

Ispripovedana drugačije, priča se u prvom licu, a u središtu samo dva junka – pripovedač i drug Miško. Periferija Sarajeva i odnos prema neobičnom biću – Baba Kokotovićka. Veštica, povezuje folklorno mitološku svest o tome. Mržnja čija je motivacija došla iz folklorno-mitološke sfere. Njih ne interesuje prava sudbina ove žene, da ona iz nužde živi sama na periferiji Sarajeva. Dečak dobija ponudu da ode sa Miškom i porazbija prozore kod babe u kući. On se koleba, pokazuje kako u njemu živi moralni regulator. Porodična atmosfera u kojoj odrasta dečak, kao u Lazinoj Prvi put s ocem na jutrenje. Andrić oca ovog dečaka prikazuje kao strogog čoveka, on svojim ćutanjem kao da kažnjava svoje ukućane. Želi da se osveti drugu koji učestuje u takvom poduhvatu, vraća se temi moralnih protivrečnosti. Onaj koji odbija da učini zlo, dvostruko kažnjen. Dobio batine od oca i razbijeni mu prozori.

Traumatičnost doživaljaja i uspomena.Knjiga Deca – po tematici teško se mogu povezati sa klasičnom pripovetkom za decu.

Pripovetka Mila i Prelac. Priča dečak koji evocira uspomene iz detinjstva. Jednostavan sistem likova, postoji samo četiri važna junaka – dečak, teta Mila i Ćorkan. Odnos dečaka i tetke Mile –

tema nedozvoljene ljubavi. Priczno mesto zvivanja – Višegrad, a izbor grada logičan – Ćorkan samo o pričama u Višegradu. Ako se neki lik pojavljuje u više dela, uvek prikazan na isti način. Ćorkan – varoška luda, kao nekavrsta božijeg čoveka, koji obalja poslove koji drugi neće da rade. U ovoj pripovetci važno kontrasno prikazivanje likova – suprostavljen lik Prelca. Prelac došljak, opsisuje ga kao čoveka koji impresivno deluje. Izdvaja njegov pogled. Takav da kao žudi, kopa, traži, jer je uvek željan svega. U središtu pažnje tetka Mila. Devojka koja je zrelih godina i punih oblika. Andrić se bavi temom sudbine lepote. Ovde je lepotu spojio sa socijalnim položajem. Ne samo što je lepa, živi u bogatoj kući, odbija sve prosce iz čaršije, ali kada bude videla Prelca, impresioniraće je njegova snaga i zdravlje. Veliki rascep u pripovedaču. Ona ima simbol izuztne žene. On ima 9 godina ona 22. Ćorkana uveo ne samo sa namerom da ga prikaže u čaršijskom životu, nego i njegovu smrt. Maštenjski život i stvrni život. U stvarnom životu sluga i šinter, ali u ovoj pripoveci umire na uzbrdici, sunačajući se. On sebe vidi u amšti kao veliki i usamljeni čovek, veliki junak i ljubavnik. Odnos stvarnog i nestvarnog. Arkan umire pevajući, u ambijentu sreće koju je stvorio. Snaga maštenjskog u ljudskom život- maštenjska ljubav dečaka i Mile. Posebno se posećuje liku Prelca, u simboličnom trenutku se pojavljuje, kada je Ćorkanova dženaza. Kao neko ko će preuzeti Ćorkanove poslove. Postaje lokalni šinter. Vidi ambivalentnost u ljudskom ponašanju. Nikada prelac neće biti prihvaćen i neće biti prihvaćen u društvu, on sam pije rakiju i tako će pasti i izgubiti život. Dečak ga se sa jedne strane plaši, ali zna da je Mili drag. Trenutak detronizacije tetke Mile. U trenutku kada dečak primeti koliku naklonost gaji prema Prelcu, on će promeniti mišljenje o Mili. Centralni tematski element dečija bol.osvetljava traumatično iskustvo iz nečega nemogućeg.

Važan epiloški deo. U tom delu on nas samo u nekoliko rečenica obaveštava kako se naglo promenila tetka Mila, morala da se uda za trgovca i udovca, sve životne ambicije nestale. Posle udaje živela tri godine. i umrla od vodene bolesti. Pripovedač na sahrani indiferentan.

Priča Knjiga – dečija patnja koja nema pravog opravdanja. U središtu dečak koji ide u osnovnu školu, pošto voli da čita, jednog dana će jedva da dočeka trenutak da uzme knjigu. Ošetetio tu knjigu, plaši se bibliotekara. Pokušaće da zalepi knjigu i kada mora da vrati knjigu. On kada je vrati bibliotekar je baca u druge knjige.

Najduža pripovetka je Panorama. Osnovna i umetnute priče.andrić se vraća onoj temi koja ima u njegovim zapisima, pokazuju šta se dešava sa detetom koji odrasta u siromaštvu, čežnja za onim čega nema može postati podsticaj za nešto značajno. Periferija austrougarske monarhije, najveće zadovoljstvo nalazi u panorami – slike koje se okreću. Postaje zaljubljenik u imaginarna putovanja. Dve tematske ravni – jedna nastoja nje da se pokaže kakvu ulogu ima mašta i druga tema vezana za iskustvo dečaka koji priča priču sa Lazarom. Lazaru panorama ne znači ništa. Pripovedač vidi da svi ljudi nisu isti. Zbog toga je Lazar ravnodušan prema mrtvim slikama. Prikazivanje – svaki jad nije ono poslednje što je moguće, uvek ima nešto što je gore. Panorama se seli u još dalju provinciju, jer se niko ne interesuje za takva putovanja. Uloga novca u ljudskom životu, strašna reč bankrot. Ova pripovetka takođe govori još o temi Smrt detinjstva. U novoj svetlosti, iz druge perspektive, gubi iluzije o svetu kome se našao. Izlazak iz ranog životnog doba. Nekoliko tema – uloga mašte u ljudskom životu. Simbolički status – osnovna predstava o svetu.

Danilo Kiš (Rani jadi)

Sukob tradicionalnog i jako modernog. Tradicionalniji za svoju publikaciju uzeli časopis Savremenik, moderniji časopis Delo. U pozadini sukob političkih tendencija.

Kiš – modernističke tendencije, prozni pisac, prevodilac, važan i kao esejista. Pored toga, veliki značaj je imao Radio-dramski tekst, i Kiš, kao i drugi pisci i sam pisao dramske tekstove i filmske i televizijske scenarije. Spada u pisce erudite, mnogo je znao o knj. Prvi student koji je diplomirao na katedri za Svetsku, prvi koji je diplomirao. Posebno dobro poznavao modernu knj teorisjku misao. Sapda u pisce koji su posedovali velika znanja o knj. Posebno ruski formalisti, posebno ono što je njega zanimalo Enhenbaum i Vinogradov. I drugi pisci kod nas bili upućeni, ali izbegavali da pišu i da tumače sopstvena dela, kiš suprotan primer. Pisac mora da se uključi u tumačenje svojih dela. Piscu zadatak da se uključi i pomogne, do izražaja u polemičkoj knjizi Čas anatomije, nastoji da pokaže kako izgleda njegov stvaralački postupak protumačen iz perspektive svoje.

Napisao nekoliko esejističkih knjiga Po-etika1 i 2. Potreba da se spoje umetnost i odgovornost umetnikakoja podrazumeva izrazito kritički stav prema socijalnoj stvarnosti, pisac čovek i visoke etike. Moglo bi se reći da je on u nastojanju tom bio sledbenik Krleže. Pored te knjige, veliki značaj ima i Čas anatomije, odgovor na veliku književnu aferu, ali kiš i pisac oji je vrlo rado davao intervjue,u knjizi Gorki talog iskustva. Kišove esejističke knjige usemerene na to da sečitaocima približi novi knj postupak, zasnivanje na onome što se naziva teorija citatnosti, preuzimanje misaonih i značenjskih potencijala. Kiš nastojao da pokaže kako se knj hrani knj.

Erudita – pomisli se da je pisac kod kog nema ničeg izvornog, međutim veliki značaj onome što je empirijsko, jer je smatrao da je to važno. Govoreći otom gorkom talogu iskustva, hoće da istakne vezu knj i života. Od početka knj delovanja govorio o knj kao o zanatu koji iziskuje velike pretenzije i potrebe. Kao i svaki zanat, i pisac mora da se pripremi za svoj zanat, tako što će čitati, spisateljsku veštinu neprekidno da uvećava. Njegov opus nije naročito veliki, veoma strog prema sebi, insistirao na perfekciji. Treba imati na umu Kišovu rigoroznost. U njegovom opusu dva ciklusa – jedan obrazuje njegvoa proza od prvih knjiga pa do Peščanika, a drugi ciklus pozne knjige – Grobnica, Enciklopedija mrtvih i Lauta i ožiljci. Prvi ciklus – neka vrsta autobiografske podloge. Prve kišove knjige pisane u formi koja podrazumeva autpbiografsko.

Blizak Krležinim stavovima. Krležijanska fraza,jača kad ima negativni podsticaj, nego kad ima pozitivan. Otklon od Krleže – posumljao u njegovu etičnost. Sedamdesetih u našem knj životu počinje da se pojavljuje tema komunističkih zločina, Goli otok. Krleža jedini imao Titov direktni telefon, ali nigde nije zabeleženo da je kritikovao Tita. Kiš smatrao da je to neoprostivo. Bavi se traumatičnim iskustvom dvadesetog veka. Međutim nije se mnogo proslavio u odnosu na Krležu, pisao je o logorima u Sovjetskom savezu. Kiš pravio ciklus televizijskih razgovora sa ljudima sa Golog otoka, ali birao uglavnom Jevreje.

Prva faza – autobiografski element. U autobiografiji se stapaju autor, pripovedač i junak. Filip Ležen – autobiografski sporazum, u okviru tog sporazuma – istina. Govori kako u njegovim delima, koje imaju autobiografsku podlogu, kako je to autob nemoguće odvojiti od fikcionalnog. Uvek govorio da u knj. Tekst ulazi mnogo autobiograf. ali se oblikuje. U prozu unosio dokumenta iz porodičnog života, očevo pismo,red vožnje, podaci o očevo polest, uključivao i tu dokumentaciju.

U knigama kao Grobnica, memoarski izvori, nastojao da koristi kao i Solženjicin dokumentarnu podlogu. Zbog udela autobiografskog, kasnije je u svoja dela povezao u trilogiju Porodični cirkus. Treba posmatrati kao roman o odrastanju. Dve ličnosti koje se traže i dopunjuju – Andreas Sam i otac Edvard Sam.

Nikada nije skrivao da se ugleda na druge pisce. Najpre sa vrlo velikim otporom govorio o francuskom Novom romanu, koji je bio uticajan – na Pavla Ugrinova i Radomira

Konstantinovića. Kiš je zamerio što se ne interesuje za čoveka kao biće socijalno. Književnost značaj da osvetljava bitna ljuska iskustva. Kiš je visoko uzdizao Džojsa, on je bio za njega simbol modernog, nalazi se u temeljima celokupne moderne proze. Kada je pisao Peščanik, odlučio da imitira Džojsa u celosti. Događaji koji se odvijaju tokom jedne noći, od trenutka kada Edvard Sam sede za sto, pa do zore narednog dana. Sve se zbiva u svesti Edvarda Sama. Mećutim Kiš kao svoje uzore pominjao Borheza, a izostavljao pisca Bruna Šulca, koji je na njga mnogo i neposredno uticao. Kiš uvek isticao da moderno knj delo mora biti i morfološki veoma složeno. Peščanik – i esejistički pasaži i odjeci pesničkih iskustva, voleo da unosi i dramske sekvence. Zbog toga se može reći da je nastojao da književni tekst postavi kao enciklopedijsku formu. Opsesija enciklopedijskom formom. Enciklopedičnost knj, voleo da insistira i da je knj uvek neka vrsta dokumenta. Dokument – šta je pisac lično video i doživeo. Kiš uvek isticao da je stvaralački proces, ne ono što donosi radost i veselje, no da je to tekoban i slože zanat, sledbenik andrićevskog pogleda. Milost uobličenja. Rezimirajući – svi mi moderni smo izašli iz Džojsovog šinjela ili košmara.

Oduvek cenjen pisac, ali donelo je to i neprijatnost. Uspostavljen odnos knj ideolatrije niko nije hteo da dovodi u upitnost.

Rani jadi – objavljna 1970. Godine. U prvom izdanju i svim ostalim imala 18 pripovedaka, ali doao i eolski harfu posle. 19 kratkih priča. Povezivao sa romanima Bašta, pepeo i Peščanik. Određujući odnos izmeću te tri knjige, Rani jadi su skice u bloku, ali skice koje su rađene u boji. U ranim jadima srećemo sve reprezentativne odlike knj opusa – istarživač, onog ko hoće da rekonstruiše doživljaj, vezano za detinjstvo. Usmerenost na intertekstualnost, citatnost. Treća odlika svih priča, to je težnja ka dokumentarsnosti, četvrta odlika je liričnost u izrazui poslednje odlika koja povezuje ovu knjigu priča sa opusom je enciklopedičnost.

Kad god je govorio o Ranim jadima, nije propuštao da kaže da su to priče sagledane iz detinjeg ugla, imitirao pogled dečaka na jedno traumatično vreme. Hteo da kaže da ih treba posmatrati kao osobenu rekonstrukciju prizora iz detinjstva. Zbog te potrebe da se naglašava udeo autobiografskog, dominira pripovedanje u prvom licu. U nekim pričama koristi treće lice, zbog toga što je hteo da naruši automatizam. Porodični krug.

Pominjanje rodbine sa Cetinja. Hteo da preko autobiografske podloge dosegne do dokumentarnog. Dublja istinitost. Smatrao da svi oni pisci, pa i Borhes koji insistiraju na preterivanjima, artizmu, preteruju. Ali mu se dopalo ono što je Teodor Adorno rekao posle Aušvica. Važna tema Jevrejstva. Da izrazi tragediju jedne porodice, ali tako što će da je veže jednim narodom kojipripada. Rani jadi i kao knjiga koja sadrži katalog iskustava iz detinjstva.

Najveći broj priča obeležva figura odsutnog oca. Knjiga komponovana interensantno. Sudbina lepote, vezana za vreme. Na kraju knjige priča Eolska harfa, proza vezana za muzičke elemente. Pošto su priče oblikovane da prave veliki ciklus. Krug junka isti – dečak Andreas, majka, sestra, otac odsutni, učiteljica, pas Dingo. Na početku knjige lirski intonirana priča Ulica Divljih kestenova. Jedino nam ostaju uspomene, ali i one blede. Jedna motivacija za potreba za opisivanjem sopstvenog detinjstva.

Priča Igra – dečak imitira oca, Maksa. U drugom delu, umetnuta priča, oblikovana kao bajka, gde se govori o caru koji se ženi najepšom cigankom iz carstva. Prosi dečak, zbog arhetipskog u čoveku. Alegorisjki odnos.

Važna dimenzija – trenuci fantazije. O tome je reč u priči Priča od koje se crveni. Kiš govori o tipičnoj ratnoj situaciji.

Zamak osvetljen Suncem – dečak čuva stoku. Zaboravi zadatak i izgubi najlepša kravu, koja se zove Narandža. Važno da se pokaže kako igleda trauma u dečakovom životu. Prvo mu

pada na pamet bekstvo u svet. Fantazija pada u vodu kada je krava pronađena. Odnos prema životinjama, dolazi iz usmene knj. I u ranim jadima nekoliko priča koje za teme imaju životinje. Priča Mačke – pripovedač nalazi tek okoćene mačiće i pokušava da ih hrani, ali one ne jedu i ne piju (slepi su, mali), ali ih ubija jer ne vide. Pokušaj da ih spase patnje.

Priča Pas koji govori. Nema mesta za psa Dinga, on trči za kolima, ali ljudi ga izdali. U knj za decu, naročito u 19om veku, tema siromaštva. Kiš tu temu povezao sa temom surovosti sveta u kome živi dete – Priča o pečurkama i Dok mu bištu kosu.

Voli da se služi postupkom oneobičavanja – Pas koji govori, da iskoristi vajku – Igra, ili opet da upotrebi neke druge postupke, međutim voli da uvodi poetičku tematiku, vezano za sam knj. Zanat. Iz baršunastog albuma – sve

Ljubivoje Ršumović

Ršumović – 1957. Ušao u književnost u lokalnom časopisu i knj novinama.1965. radio Beograd – autor značajnih emisija- Utorak veče, ma šta mi reče, Veseli

utorak, i Subotom u 2. Prešao na televiziju posle 1968 godine na TV Beograd, delovao kao autor značajnih serija – Dvogled, sa Draganom Vabićem, Hajde da rastmo i najpopularnija Fazoni i fore. Pored toga kao Tv autor napravio značajnu seriju – Dijagonale, priče o ljudima i naravima. Retke etničke grupe u Jugoslaviji, pored etnospecifičnosti duga kult tradicija. On spada u neprirodne plodne autore za naše krajeve, prema podacima iz 2009 godine njegova bibliografija iznosila 73 knjige. Kada je reč o knj delovao u tri oblasti – pre svega pesnik, ali i prozni pisac koji je pisao i za decu i za odrasle, a pošto je od 1986 do 2002 bio upravnik Boško Buha, postao i dramski pisac – Šuma koja hoda, Nevidljiva ptica, Babaroga, U cara Trojana kozije uši.

Pored toga na samom početku objavio veći deo pesama za odrasle, a 2011 objavio svoju prozu Kuča sa okučnicom, sečanja na detinjstvo, porodično okruženje.

Ršumović delajući kao pisac za decu bavio se obezbeđivanja statusa deteta, napisao zanimljivu knjigu – Bukvar dečijih prava, poredtoga pokušao da napravi i sopstveni bukvar Azbukvar. Inače neobična i živopisna pojava, on osnivač, jedan od prvih takmičara i predsednik karate kluba Crvena zvezda. Danas predsednik Kulturne zajednice Srbije, koja dodeljuje Vukove nagradeu Predsedništvu Srbije.

Kada je reč o piscu, značajan kao pisac za decu, koji je delovao u onom smeru koji se naslanja na poetiku Dušana Radovića, sa kojim je srodan i podudaran pesnik. Dušan Radović dao ključno mesto u Antologiji pesništva za decu. Veliki ciklus za decu – od Zmaja do Ršuma.

U knj za decu ušao 1970 kada je objavio Ma šta mi reče, prva knj za decu, koja je u ono vreme štampana u preko 120 000 primeraka. Ne samo što je doživela uspeh kod čitalaca, nego mu je kao autoru prve knjige donele značajne nagrade Neven, Mlado pokoljenje i Brankova nagrada. I tada se desilo nešto što je ostalo izuzetno, za tu svoju knjigu dobio i nagradu piscima za životno delo – nagrada Znajevih dečijih igara za doprinosu knj za decu.

Kada se pojavila Ma šta mi reče, knj kritika se svodila na dva, tri imena, reko se za nju da je čas punog podneva, svi govorili da na neki način doprinosi njenoj važnosti. Najpre Radović se oduševio. Toliku pažnju privukao Radovića, jer je i sam bio svestan da knj sama po sebi nije dovoljna, nego mora da s udruži sa medijima i oni su odigrali ogromnu ulogu u afirmaciji Ršumovog stvaralaštva. Rekao da mu je Ma šta mi reče izgledao kao TV ekran.

Ršuma sa Radovićem povezuje njihova poetika, poezija za decu mora da ima nekoliko važnih osobina – humor, pesma kao igračka za dete, a da bi postala igračka za dete, mora da ga približi sebe, razlog što veliki broj pesama ima dijalošku strukturu. Ršumović otišao korak dalje od Radovića u uključivanju nonsesnog humora (uticaj kerolove Alise u zemlji čuda). Ršumović nastojao da nonsesnim humorom dete uključi u izmešten svet u kome će ono moći da doživljava stvari na drugi način. Međutim ne javlja se nonsens prvo kod Ršumovića, već u nekim Zmajevim pesmama srećemo neke oblike nonsensnog humora. Zato su kritičari uvažavajuću tu vrstu humora, tvrdili da se mašata uspela da se oslobodi kontrole razuma. Pored nonsesnog humora, izuzetno važnu ulogu ima igra. Jezgro Ršumovićeve poezije, ali ne treba gubiti iz vida paradoksalnu činjenicu, retko opisuje dečije igre, opisuje jezikom koji je zanjega igračka. Ršumović jezik postavlja kao područje koje jezik može da natera da se ovako ponaša. Veliki značaj pesme koje za temu imaju sport, jer je među prvima osetio da će postati sport religija modernog doba, za pesnika osnovni sport je ovladavanje jezikom, nastojao da uključi nove reči – beskrajon, voleo da pojedine reči skraćuje dlak , slon slonira, telefon telefonira. Vrhunac uključivanje žargona u meri koju je posle uključivao samo Momo Kapor samo. Svi ovi elemnti shvatanje pesme kao igračke, doprineli tome da Ršumovićevu poeziju doživimo kao trijumf pesničke mašte. Ne znači da je okrenuo vređa stvarnosti, nastojao da održava čvrstu vezu sa stvarnošću u koju su deca dovedena u donos sa odraslima. To se naročito vidi u njegovim pesmama u kojima slika karakter i naravi, Bio jednom jedan petak, o čoveku koji zna mnogo, stručnjaci za sve. Nastojao da natavi Zmajevu trdiciju kritike ljudskih karaktera, mana i nedostataka. Petak – lenčuga koja misli da sve zna i sve može. Ršum voli da uključuje tematiku stilskih formacija iz prošlost, relaizam. Kada čitamo Sremca, često se susrećemod a je osnovna opsesija mladih majki i devojaka potencijalna udaja. Bila jedna devojka Mara –kada je bila mlada i kad se bude udala za Đuru slastičara tad postaje sredovečna goslođa bez ambicija. Nastojao da prikaže samu ljudsku prirodu, fundamentalni nedostatak.

Veliki značaj ima moralistička komponenta, nik nije skrivao pretenzija da bude poučan i zato mnogo pažnje poklanja toj dimenziji. Za njega se govorilo da je nogo više poučan nego što se površnom analizom čini. On je to činio zbog toga što se gledajućui u svet u kojem živi da zlo ne zna za poraz, niti je bio siguran da dobro ima šense da pobedi u ovakvom svetu kakav je. Nastojao da formuliše etičku poziciju. Međutim, ima i pesama u kojima se pokazuje i drugačije naličje. Nastojaći da se spolemički odnosi prema jednoj Zmajevoj pesmi Ide mačak u svatove,Ršumović ima pesmu Mačak doktor –nema završetak kakav ima u humorističkim pesmama. Voleo da u pesmama kritici podvrgne stereotipe. Bio jednom jedan vuk – u toj pesmi pokazuje kako je Vuku dojadilo da bude zao i pokušao da bude dobar i fin, a ljudi su ga ubili zato što se drže stereotipa. Hteo da ukaže na snagu stereotipa i predrasuda. Ovakve pesme pokazuje nešto važno za razumevanje moderne poezije za decu, ona ništa ne idealizuje, nego da dete vidi svu složenost i nesavršenost sveta u kome treba da živi,prikazuje ambivalentnosti. Za njega važnod a je pesnik, nešto pre Mirosalva Antića nastojao da opeva onaj trenutak koji predstavlja prelaz iz mladosti u život. Hteo da pokaže koliko je traumatičan prelazak iz detinjstva, napisao nekoliko pesama koje predstavljuju izlazak iz tog sveta – pesma Iza prvog ugla. Postoji i pesimistične tačke gledišta. Naštojao da osluškuje teme jednog vremena, osamdesetih počeo da piše pesme posvećene ishrani. Nastojao da napiše ironične pesme u kojima se nalazi čovek modernog doba. Među našim savremenim pesnicima razlikuje se pot ome što uvek koristi vezani stih i rimu i to je razlog što su njegove pesme izuzetno melodične. Veliki broj pesama je izvožen.

Retka osobina – mogao je da sarađuje sa drugim piscima. Zajedno sa grupom pesnika za decu – Moša Odalović, Dobrica Erić, Pero Zubac i Dragan Radulović – petorica iz srpskog. Najvažniji pesnikmu je bio Dušan Radović jer mu je uputio najveći komliment – Zmaj dvadestog veka.

Nastojao da u knj uvede nekoliko važnih elemenata diskretna i otvorena didaktičnost, insistira na ulozi i značaju humora, velika važnost afirmaciji načela igre i slobode, poezija za decu prostor na kojoj pesnik može jezik da kosristi potpuno slobodno. U nameri da se približi Radoviću ponekad pisao pesme koje su gotovo replike na Radovićeve pesme. Vestern poternice – Plavi kaktus i kekinje. Ironija prema svetu nasilja, kritikuje načelo sile. Kao i niz pensika pre njega nastoji da sačuva vezu sa usmenom tradicijom, često ugrađuje bilo čitave oblike bilo elemente bajke ili kosristi zagonetku kao oblik ili ređalicu, ili kao zmaj i Radović pesmu kao šaljivu priču. Često je njemu cilj da afirmiše princip života i zato on u takvim pesamma koristi zanimljiva stilsko jeziča sredstva. Koliko se oslanja na usmenupodlogu vidi se u pesmi Lake zagonetke. Ima i složenijih pesama – Ima jedan. Ima i pesme koje kritikuje ljudske sklonosti – Mamine maze. Ršumović traži da se u detetu vidi čovek. Voli da se služi inverzijom – Molim vas deco. Vraćao teme za koje se mislilo da su potrošene – rodoljublje. Ršumović mnogo pesama napisao posvećne rodoljublju Domovina se brani lepomot. Napisao i pesme posvećene majkama. Nemajući druog posla – o odlasku u inostranstvo. Posebno zanimljiva pesma Tačka gledišta, vezana za vremensku perspektivu. Jezik u njgovoj poeziji – voli da koristi jezički kliše – Bilo je proleće, mesec maj. Voli da preko jezika stvara poseban tip jezičke fantastike – Išli smo u Afriku da sadimo papriku. Kao pesnik ključan za modernizaciju pesničkog izraza, posle njega nastupa jedna vrsta krize poezije za decu.

Džonaton Свифт

Утопијска књижевност. Грчка реч у топос непостојеће место, врло стара књежевност , јш од анти. Да се у књ делу гради слика света и људског света према неком идеалу. Први писац утопијске књижевности у ширем смислу је Платон, пишући државе писао од идеје савршеног друштва, све негативне компоненте уклоњене, пред очима имао заједницу из које је елеминисано све лоше. У традицији ут књ велики значај има РОмас Мор и они писци који су увели иновацију у просторној организацији тог простора, и код Мора и код следбеника, идеално друштво посматрано као острво. На тај начин се увлачи метафоричка компонента. Покушава да елеминишелоше утицаје. У развоју ут традиције велики значај 19и век, посебно у европски културама успон науке, може се говорити о прододру научних идеја у књ деа. Ствара се посебан тип утопијске књ који се и данас често јавља – научна фантастика, пројекција будућности људске заједнице, која полази од научних претпоставки.

За све утопије од античких времена до данас, да се заснивају на позитивној антропологији, све утопијске тековине се заснивају на вери у човека и човековој способности да створи боље друштво од оног којем живи.

У двадесетом веку до суштинске трансформације долази, зато што ЊЊ1 и потом економска криза у ономе што би се могло назвати антропологија, почињу да се јављају и књ и фил дела која доказују разочарење у људску природу. Дела која се зову негативне утопије или антиутије. Хаксли, Евгениј Замјатин и Орвел. Za sva ova knj dela važno da se potpuno menja pogled na čoveka. U antiutop knj dominira negativna antropologija, u toj knj

srećemo kritiku i čoveka i svih tvorevina, naročito nauke,kritika tehnološke civilizacije. Čovek postaje objekat socijalnih procesa. Važno da se ona počinje baviti ideologijama, naročito usrećiteljskih ideologija. Ideja komunističkog društva kritikovana. Jako važno – činjenica bilo da se javlja kao utopijska ili anti, podrazumeva isticanje vrednosti ideje, stavlja se iznad čoveka, pojedinca, jednako kao što antiutopijka zajednici. Pojava posebnog hronotopa, poseban način prikazivanja vremnea i prostora, prostor kao idelaizovan ilikao prostori koji su viđeni kao negativno, mračno. Ono što razlikuje utopijsku od antiutopijske – osnovni ton koji srećemo. U utopijskoj srećemo idealizaciju, dok u anti dominira apokaliptični ton – nema budućnosti, ili je mračna. Zbog toga u anti veliki značaj ima groteska, ironija i satira koja vrlo često obuhvata domen ideološke sfere.

Svift – neobična biografija, imao zanimljiv životni put, najvećid eo života proveo kao neko ko je bio u službi uglednog čoveka kao sekretar, kad mu je to dojadilo, prihvatio da bude sveštenik u Irskoj, ali se razočarao u ckvenu organizaciju, pa se vratio službi. Ser Vilijam Templ – značajan, smatrase da je vanbračni otac. Tamo upoznao Stelu, razvila se neobična ljubav, oni su uvek živeli odvojeno, kad god bi se sreli, neko je morao da prisustvuje, pa su na kraju istraživači utvrdili da je ona vanbračna ćerka Templa. Svift je sferu emotivnog život aprikazivao sa nekom vrstu gađenja i odbojnosti. Svift i njegovo delo ne mogu se razumeti ako se ne uzmu političke prilike u Engleskoj tog doba. U to doba politički život je bio u dominaciji političkoh partija – Vigovci i Torijevci. I sam Templ bio vigovac, ali u jednom trenutku, Svift ništa nije doio od njih, pa je počeo da ih ismeva i da piše satirične tekstove. Pred kraj života utočište potražio u crkvi, u Dablinu, tu ostao do kraja života. Suptilno progonstvo – zabranjeno da dolazi u London.

Bio je vrlo plodan pisac, istoričari engleske knj – sva delamogu da se svrstaju u kraća i duža. Jedan deo ostvarenja objavio pod pseudonimom,jerje bio oštar satiričar.

Prvo značajnije delo – Bitka knjiga. Komičnog karaktera hteo da pokaže kako se u Engleskoj, pod uticajem francuskih knj sporova, pojavio spor starih i modernih, klasicista i antiklasicista. Moderni pisci verovali da postoji ideja progresa, besmisleno da se nove generacije vraćaju u prosšlost, progres mora da postoji uljudskoj istoriji.

U doba kada Svift piše, postojala moda pisanja mistifikacija. Imitiranje antičkih pisaca, ali ne pod svojim imenom. Cilj da uzdrmaju klasične uzore, a da istoričarima knj daju posao da odrede šta je pravo delo, a šta mistifikacije. Svift pišući ovo delo, jer je Ser bio kalsicista po opredeljenju, morao je da vodi računa.

Sledeće značajno delo – Priče o buretu (1704) smtra se najbolje i najpoznatije delo uz Gulivera. Ima neobičan oblik, naime u osamnaestom cveku pisci voleli da pišu predgovore, komentare svojih dela. Na početku svog dela napisao nekoliko predgovora koji izruguju preerano. Priač o bureto – delo humorističko satiričkog karaktera. Samo delo govori o tome kako su se predstavnici vlasti sastali da se dogovore šta da učine protiv pisaca koji su počeli da kritikuje nedostatke u vlasti i srkvi. Tražeći rešenje, setilis e nečega što rade mornari u opasnosti. Bure koje će baciti piscima da bi prestali da napadaju državu i crkvu. Svift je u svoje delo uključio trojcu braće, tri grane hrišćanstvo. Petar, Martin i Džek. Želi da kritikuje crkvu i ustrojstvu, renome nekog ko nije poštovalac vere i srkvene organizacije. Vrlo oštra kritika crkve i drštva.

Najveću slavu mu donela Guliverova putovanja. Ima četiri dela, a samo dva su knj za decu. Svifr nastojao da psotinge spoj satire i putopisa. Ovo delo podrazumeva žanrovsku hibridnost,ima putopisne elemente i prikazuje čovekov pokušaj da sebi približi i shvati druge društvene zajednice. Važno i to da je činjenica da je Svift razvio alegorijski karakter književnog

dela. Aludira se na onu zajednicu kojoj pripada. Pišući Guliverova putovanja koristio različite izvore, jedan od izvora je bajka, jer je iz bajke preuzeo niz elemenata. I bajka se zasniva na motivu odlaska u nepoznatu zemlju i na motivu koji se često sreće u bajsci uvećavanje i umanjivanje, preobražaj junaka.

Pišući ovo delo, nastojao da pokaže kako satirični pisac mora da napusti realističku knj tehniku,jer bez toga ne moe čitaoca da uvede na pravi način u čudesni svet. Da bi mogao da se odrekne relističke tehnike, morao bi na drugačiji način da prikaže bića i da je otuda priseljen da se služi postupkom deformacije. Da bi se izvršila ta deformacija, postoje dva osnovna postupke – bića se ili umanjuju ili se ljudks i druga bića uvećavaju.

Da bi mogao da prikaže na pravi način Guliverov povratak koristi konvencije usmene knj – bića ispod čovekove snage ili po snaziprevazilaze čoveka, koristio pripovednu tehniku usmene knj, bajke. Folklorna imaginacija. Budući da je bio satiričar, morao da se posluži neobičnom pripovednom tehnikom tradicije utopisjek knj. Kraj 17og, početak 18og veka, t vreme značajno kao trenutak prosvetiteljskih ideja. Sviftu stalo do ideje preuzete iz vizantijske kulture – shvatanje sveta kao specifične škole. U trdiciji prosvetiteljstva veliki značaj imaju putovanja, ona vrsta radoznalosti koja će čoveka dovesti do tajanstvenih krajeva. Zbog tiga je hteo da se posluži konvencijama putopisa kao žanra – lik putopisca se stavlja u prvi plan i zato je u svoju priču uveo svog putnika i putopisca Gulivera, on govori u prvom licu. Posledica prosvetiteljske organizacije. Lično ima nezamenjivu vrednost, konvencija svedoka. Mešutim, koristi još jednu konvenciju – veliki značaj roman koji prikzuje odrastanje, sazrevanje, uvećavanje junakovih saznanja. U knj 18og veka – motivacija osnovnog impulsa u nekoj priči. Guliverova želja da putuje u nepoznate krajeve, Guliver kao mlad čovek počeo da troši zaostavštinu svog oca, počeo da stiče matematička znanja za plovidbu. Hoće da pokaže svog junaka kao čoveka koji se od detinjstva priprema da bude avanturista. Nije slučajno što se ponaša kao tipični prosvetiteljski pisac. Ponašaju se kao pisci postmoderne, zatim neprekidno, svog pripovedača dovodi u poziciju nekog ko vodi dijalog. Gogolj i Sremac – često čitaoca uključuju kao figuru nekog ko vodi dijalog. Poništavanje realističke iluzije, reditelj sveta koji gradi delo. Konvencija usmenog pripovedanja.

Iznenadni obrti u avanturističkoj književnosti – brodolom. Svift brodolom ne koristi relistički, nije stražno. Guliver tokom prodoloma zaspi, nema relističke dimenzije. Tehnika deformacije guliverove percepcije. Posebno zanimjliva sfera telesnog. Najvažbiji postupak kojim se služi je oneobičavanje – opsisali najbolje fomalisti.kanonizovanje stvari i pojava. Pravi cilj onoga što želi da pokaže je satirično područje, posebno sfere političkog života. Intezivna borba između političkih partija.

Danijel Defo

Defo je najznačajniji engleski romanopisac s početka 18. Veka, tada u evropskoj knj dominantno mesto imaju avanturistički sižei. Za njegov roman je važno njegovo nastojanje da uključi prosvetiteljske ideje u njega. Nastojanje pisaca da naglase istinitost u književnom stvaralaštvu – mornar Aleksandar Selkler je proveo 4 godine na pustom ostrvu. Defo je plodan pisac – objavio je preko 250 dela. Dnevnik iz godine kuge, Pukovnik Džek, Roksana, Kapetan Singlton najpoznatija dela.

Ideja da se obnovi čovekova veza sa prirodom, na to su uticale ideje Žana Žaka Rusoa, koji je verovao da se čovek toliko iskvario da je neophodno da se vrati onom autentičnom. Defo

piše roman prinudnog povratka prirodi – Robinson u prirodu dospeva posle brodoloma. Kod nas je ovaj roman objavljivan u cenzurisanom izdanju u vreme komunizma – izbacivalo se sve što se ticalo Robinsonove vere, koga Bog spasava u najtežim situacijama. Uverenje da deca treba da budu apsolutno poslušna prema roditeljima – Defo nastoji da pokaže šta se dešava kada Robinson ne posluša preporuke i savete svoga oca. Preko ovih činjenica Defo želi da islustruje ideju 18. Veka da čovek nije samo razumsko biće, već da u čoveku ima nešto skriveno, ćud prema kojoj delamo iako to nije razumski. Vera u Boga i Božiju promisao ima značaj u 18. Veku – Robinson misli da je zbog Božije pomoći preživeo. Kritika ljudske prirode koja nije savršena - Robinson Kruso kritikuje sopstvenu prirodu: ’’Ali kako mi je priroda da uvek izaberem najgore, tako sam i učinio.’’ Nesvesno, iracionalno bira najgore. Verovalo se u 18. Veku da čovek ne može da propadne u životu, ako ima pomoć dobrih ljudi – put u Afriku, kapetan, ljudi sa plantaže kafe. Veliki prostor ima važna ideja epohe prosvetiteljstva – susret sa drugim kulturama i pokušaj da ih razume.U 18. Veku evropski pisci otkrivaju Afriku – veliki značaj ima Robinsonovo putovanje u Afriku – strahovi su različiti – od leoparda i oružja. Antropološki pesimizam – težnja ka uništenju. Čovekova gramzivost, potreba da se bespotrebno zatrpava novim stvarima, koje mu i ne znače. Robinson to shvata na pustom ostrvu.

U romanu Robinson Kruso pratimo promene pripovedne tehnike. Danijel Defo uvodi pripovedanje u prvom licu, koje podrazumeva da su pripovedač i junak jedno isto – odlučuje kad će da govori, o čemu će da govori. Sugeriše se kako razumeti priču, insistira na njenoj neobičnosti. Pripovedač se postavlja kao gospodar priče, ocenjuje njen ton. v se koristi formom dnevnika – dokumentuje se ono što čini njegov život iz dana u dan, da pravi hroniku svog života.

Priroda je velika tema 18. Veka – priroda je u ambivalentnom savezu sa Robinsonom, čas mu je saveznik, potom protivnik. Zemljotres – Robinson shvata ljudsku ništavnost.

Tema odnosa duha i tela – ljudska priroda se doživljava kao bipolarna. Duh teži većim sferama, dok nas telo vezuje za ono što je nisko, materijalno. Čovekova potreba da shvati sopstveni život, a ne da ga samo proživi, zato Robinson ocenjuje dva dela svog života, pre dolaska na pusto ostrvo i boravka na njemu. Život se odvija kao borba za opstanak na pustom ostrvu, a komforan je u Engleskoj.

Komentar kao književni oblik dobija na značaju. Ne svesti tekst na naraciju i deskripciju, već izreći vrednosni sud u komentaru. Odjedanput se saopštava junakovo iskustvo. Zastupa se stanovište pragmatzma – samo ono osnovno nam je potrebno. Najveće čovekove nesreće potiču iz okolnosti u koje su ih Bog i priroda poslali. Lik plemenitog divljaka je čest u književnosti 18. Veka – Petko. Uvodeći lik Petka, Defo je hteo da prikaže drugi vid odnosa čoveka i prirode, tj. Prikazuje odnos kretanja čoveka ka civilizaciji, za razliku od Robinsona koji kreće od civilizacije ka prirodi. Religija – monoteistička i politeistička. Tema čovekove prirode kao mesto na kome caruje zlo – hanibali – prikaz ljudske prirode koja je okrenuta zlu. Defo sam vrednuje svoju priču kroz svog glavnog junaka roman označava kao zbirku čudesa, zato što ima mnogo toga što je neverovatno.

Avanturistički siže – pobuna mornara protiv kapetana. Nijedna situacija nije u životu definitvna, ona se uvek može poboljšati. Robinson Kruso ima tipičan kraj za književnost 18.

Veka – happy end. Ovaj roman je bio toliko popularan da su ga drugi autori imitirali. Ova dela se nazivaju robinzonijade.

Luis Kerol

LUIS KEROL je pseudonim pisca koji se zvao ČARLS DONSON. Bio je profesor matematike na Oksfordu. Pisac je postao slučajno, kad ga je dekan zamolio da pričuva njegove kćerke. Provozao ih je čamcem po jezeru, a Alisa je tražila da joj priča priču, potm i da joj napiše da bi mogla da sluša. Alisa u zemlji čuda i Alisa sa one strane ogledala su dva najznačajnija dela. Postala su izuzetno popularna početkom XX veka, nadrealisti su ga smatrali svojim prethodnicima. Luis Kerol je, kao pisac koji pripada engleskoj književnosti, morao se osloniti na dva vida engleske književnosti – usmenu tradiciju (bajku) i na avanturističku dimenziju koja se u engleskoj književnosti uvek ukršta sa satiričnom dimenzijom. Ovi romani, iako su namenjeni deci, obiluju aluzijama na englesku zajednicu. Kerol koristi poseban tip humora, stvara alogične konstukcije kao kod nas Radović i Ršumnović – nonsensni humor. Kerol je napravio poseban jezik u svojim romanima – nonsensni jezik, a trudio se da njegovi romani budu morfološki složeni. Bahtin – roman je zbog svog obima pogodan za inkorporirnje drugih književnih vrsta, npr. Kerol je u svoje romane inkorporirao pesme. (LSD JEFFERSON AIRPLANE WHITE RABBIT)

Pišući svoje romane, Kerol je želeo da iskoristi konvencije u književnosti, naročito fantastiku koja je ušla iz bajke. Značaj ima onirička fantastika, koja se zasniva na nečemu što čovek vidi, čuje ili doživi u snu. Kerol je iskoristio mogućnost da iskoristi konvenciju putovanja – Alisa putuje u Zemlju čuda i sa one strane ogledala. U bajci junaci često putuju. Okretanje oniričkoj fantastici je značajno zbog toga što Kerol time pomera stvari u napred, pomera se od romantičarske književnosti koja poštuje usmene konvencije u književosti za decu. Kerol koristi sferu nesvesnog. Nesvesno je važno zato što već u realizmu dolazi do otkrivanja junakove unutarnje svesti. Kerol se bavi unutarnjem svetu svoje junakinje, otkriva sferupodsvesnog kod devojčisce Alise. Sfera podsvesnog mu je bila potebna da bi promenio perspektivu, prikazuje svet koji je neobičan na drugi način – junaci su uzeti iz sfere igara koje su deci poznata – šah i karte. Upravo zbog sfere podsvesnog je bio zanimljiv nadrealistima i psihoanalitičarima.

Osnovna karakteristka moderne književnosti je hibridna, teško je odrediti kom žanru delo pripada. Hibridnost – neposredno uključivanje pesama, elementi putopisa (Alisa putuje). Svoje delo Kerol svrstava u delo fantastike. Zbog ukrštanja žanrova, Kerolove romane je teško žanrovski odrediti – bajka, rman koji nastaje od cikličnih priča koje objedinjavaju ista putovanja i likovi – ista junakinja, isti prostor, likovi koji se ponavljaju. Isto rešenje – Alisa zaspi na obali reke i u fotelji. Verižna kompozicija iz usmene književnosti – motiv sa kraja jedne priče je početak druge. Personifikacija – životinje i predmeti govore. Da bi stvorio fantastičku atmosferu i iskoristio ono što je donela usmena književnost. Kerol je hteo prema jeziku da uspostavi specifičan odnos, da etiomološki motiviše naziv za pojedine stvari, npr. Jajčić ovalčić. Konkretizuje trope, tj. Bukvalizacija tropa – npr. Kupa se u suzama, a Alisa se vozi u čamcu po jezeru svojih suza. Elementi koji upućuju na satiričnu tradiciju – socijalno- političke aluzije – kraljica koja ima naziv Kraljica Srce koja odrubljuje glave ljudima – ne postoji oblik poverenja u ljude. Smatra se da je kroz Kraljicu Srce prikazao englesku kraljicu Viktoriju, viktorijanski moral koji je licemeran jer važi samo za podanike.

Pripovedna morfologija u Kerolovim romanima – koristi naraciju, deskripciju i komentar. Komentar u njegovim romanima ima veliki začaj, koristi ga da bi čitaocu ukazao na drugi, dublji sloj priče. Zašto je Kerol utemeljivač celokupne moderne književnosti za decu? Zato što je svoje romane gradio kao vid fantastike i zato što je dobar deo svog romana pretvorio u pripovedanje o književnosti i jezikom – književnost počinje da se bavi samom sobom – autotematizacija. Spajanje vizualne komponente sa tekstualnim elementima – pretvaranje tekstau mišiji rep – spajaju se oblik i sadržaj kao u književnosti baroka. Nastoji da sruši ono što je iluzija odnosa književnosti i života. – Alisa od pisca traži da postane književni junak. Moderna književnost mora da bude sinteza tradicije i onoga što je novo. Postupak telesne transformacije junaka, savlađavanje prepreka čarobnim sredstvom. Nerođendanski poklon – pokazuje kako je jezik vezan od čitavog niza konvencija. Kerol nastoji da logiku za ovozemaljske prilike preokrene – obrtanje smisla stvarima i različitim pojavama. Kerol uvodi antropološku tematiku i bavi se ljudskim karakterima, senka kao kod Junga, vitez, autoidealizacija. U svoja dela uključio je elemente humora i nastoji prema okolnostima koje koristi da i humor u njegovim delima ima veliki značaj.

Kipling

Kipling – neko vreme žive u Indiji. Postkolonijalna književnost. Pisao pesme, romane, priče. Pogrbno ga nazivali pesnikom brintanskog kolonijalizma. Više značajnih dela, važne izistinske priče, najpopularnije delo knjiga o dŽungli. Bavio se i novinarstvom. Dobio Nobela 1907. Za njega se uvek kaže da je tipičan predstavnik kulture Džonatana Svifta. Avanturistički duh, obišao sve kontinente.konjiga o džungli – čine dve knjige od po šest pripovedaka. Atmosfera u indijskoj džungli. Neke prikazuju i pomorske avanture. U njegovom delo spojena dva reprezentativna obrasca kulture – kolonijalistička, ali i oličenje avanturističkog duha. Knjiga o džungli podrazumeva dominaciju knj postupka oneobičavanja. Ostvarivao ga na dva načina – govorio o svetu koji je dalek evropljanima, egzotičan svet indijske džungle. U tim svojim pripovetkama evropskom čoveku prikazivao kulturu nepoznatu evropskim kulturima, sve istočne kulture u osnovi amističke, sve što nas okružuje živo, duh je u svemu i posebno važno, čovek veruje da se taj duh mora uvažavati. U toj kulturi sačuvana snažna vera u magiju, čarobnjaštvo. Knj ima u osnovi alegorijski karakter.

Odonos između ljudi – stalna borba između dve zajednice. Povremeno se pretvara u surove obračune. Drugi oblil zasnovan na osnovu konvencije široke primene postupka personifikacije. Različite životinjske vrste imaju sposobnost govora, ako su nepoverljive prema ljudima, neguju oblik solidarnosti. Osnovni problem – kako da poveže svet van džungle sa džunglom. Povezuje preko lika dečaka Moglija. Ovaj lik ostvaren kao neka vrsta bića sa dvostrukom prirodom. Odrastao među vukovima (Tomas Hobs – čovek čoveku vuk). Kipling hoće da pokažekako svaka zajednica ima neku vrstu uređenosti, pravila, zakon džungle i posebno važno svi koji pripadaju toj zajednici moraju da se pridržavaju tih pravila. Sve zajednice se u osnovi

represivnog karaktera. Osnovni zakon džungle zasniva se na najelementarnijem – od iste smo krvi ti i ja. Apologija krvnog srodstva. Kipling insistira na toj primarnoj vezi.

Imagonologija – ali umesto ljudima da poveri da gledaju druge zajednice, životinje gledaju ljude. O Mogliju govore kao o čovekovom mladunčetu. To pokazuje duboko nepoverenje i nerazumevanja, što će rezultirati proterivanjem Moglija iz džungle. Nepoverenje izazvalo to što on ume da rukuje vatrom, opasnost za životinje jer može da zapali džunglu. S druge strane životinje ipak vide da je odrasto mežu njima, ali životinje prema ljudima imaju duboko nepoverenje. Ako postoji taj oblik prikazivanja nepoverenja, u knjizi o džungli postoji nogo mesta na kojima srećemo apologiju prijateljstva. Jedan stari medvet će učiti Moglija jezikom džungle, tu je i tigar koji je odrastao u kavezu, koji zna kakav je čovek. Kipling prikriva vešto alegorijski karakter priče, ali se on i često otkriva. Na više mesta poredi džunglu i zapadni poslovni svet i na taj način neprekidno pokazuje tu pozadinu priče o životu u džungli. Prikazujući različite zajednice negativno prikazao zajednicu majmune. Kod njiv veći stepen anarhije, nemaju vođu, nemaju jasan cilj, mnogo šta počnu, ali retko kad nešto završe. Naročito kritici podvrgnuta njihova neracionalost – bacaju hranu. Postoji i dublji kritički aspekt – majmuni napadaju samo kada su jači,a inače u svim drugim sitacijama velike kukavice. Majmuni na meti svih ostalih životinjskih zajednica – oni otmu moglija, ali se igraju njime, pokazuju interesovanje da ih nauči nekim veštinama, ali brzo odustanu. Naročito hteo da pokaže način na koji ilustruje neke od najvažnijih životnih maksima – niko nije bez neprijatelja. Svaka vrsta ima nekog neprijatelja. Slon na vrhu hijearhije – on prvi kaže da niko nije bez neprijatelja.

Unošenje dramatičnosti u pripovedanje – odlučio da radikalno menja poziciju svog glavnog junaka Moglija. Naime, kad primete daMogli barata vatrom, životinje ih odbacuju, s druge strane sama činjenica da životinje odlučuju da ga oteraju, Kipling prikazuje da je svaka zajednica sklona represiji. Kipling je želeo da prikaže i donos primitivne kulture i zapadne civilizacije – nastoji da prikaže neke konvencije – zašto čovek prikriva određene delove svoga tela. Kada bude proteran u selo, iznenađen kako ljudi koriste novac – zajdenica pala u materijano. Moglija inenađuje to što je čovek sklon da kultiviše prirodu. Posebno kritici podvrgnuto ustrostvo kastinskog društva u Indiji. Neshvatljivo ako bi pripadnik višeg sloja prikazao samilsot nižim slojevima.

Zajednici u selu posmatra u analogiji sa onim što postoji u džunli. Ljudsku zajednicu posmatra kao čopor. Hteo da iskoristi posban tip sižea koju karakteriše avanturistički siže sa neverovatnim dogažajima. Mogli kada ode u selo, naći će se u kući svojih bioloških roditelja. Posle nekog vremena ponovo će doći u poziciju enrazumevanja, otpora, posebno kada seoski lovac govori o svojim poduhvatima. Lovac laže i Mogli to shvata, kaže da ne govori baš istin u, zameriće se seoskom lovcu i lovac će ga prikazati kao zlog duha, zbog čega će Mogli biti proteran i iz te zajednice. Kipling želi da upozori mladog čitaoca da je sklad i harmonija uvek pod opasnošću.

Posebna vrednost – izvanredni opisi.on je poznavao taj svet prirode, ali takođe može da se vidi da je fasciniram svetom prirode, ali ga ljudsko društvo mnogo manje zanima. Na alegorisjki

karakter ukazuje i toponimija – mesto na kome se okupljaju vukovi zove se Skupštinska stena. Majmuni uvk žive u mestu Hladna jazbina. Često koristi metafore – životinje metaforu imenuju kao crveni cvet. Kiplingova knjiga o džungli tipično delo kolonijalne kulture, kada su zaapdni narodni upravljali kolonijama.

Antoan Egzepiri (Mali princ)

1943 – jedno od najpoznatijih dela knj za decu. Njegovoj popularnosti doprinela likovna komponenta, sam se potrudio da ilostruje tu priču. Za nejga se može reći da je tipična ličnost modernog doba i predstavnik savremene civilizacije. Voleo sve ono što ne pripada sferi uobičajnog. Od detinjstva ga prtila opsesija avionima i letačkom veštinom i već 1927 postao profesionalni vojni pilot. Obično je leteo iznad Mediterana i Sahare. Prineuđen da često sleće u Saharu, među beduine, zavoleli ga i nazvali ocem pustinje. Kasnije je uspeo da stekne novca i psotao vlasnik avio kompanije u americi. Bio pilot dobrovoljac tokom rata kao rpipadnik američke vojske. Leteo do 1944 kada su ga Nemci oborili iznad Mediterana. Pored toga što je bio pilot bio je i pisac sve vreme svog života. Pisao knjige o letenju. Prvo delo je Pošta za jug 1929, zatim Noćni let 1931 i delo Ratni pilot 1934. 1943 –Mali princ odmah psotlao izuzetno popularno. Niko nije uspeo da reši žanrovski prirodu ovog dela. Jedino što je sigurno da se najčešće govori da je to roman – neki kažu i filozofski roman. Ono što je važno to je što razumevanje ovog dela počinje od posvete koju je napisao.

Posveta – kako je video odnos između odraslih i dece. Nekoliko razloga – prvi je prijateljstvo. Mali princ je velika apologija prijateljstva, razumevanja među ljudima. Postoji posebna vrsta imaginacije kod knj za decu. Ukazje i na praktičnu funkciju priče koje se pričaju – one treba da budu velika uteha. Potreba da se u svakom ljudskom biću sačuva dečija priroda. Leonu Vertu – kad je bio mali dečak. Na tja način sevidi važna tematska dimenzija – Mali princa nastojid a iz posebne perspektive osvetli odnos sveta odraslih i sveta dece. Specifičnost tog odnosa vidimo i način na koji se završava nekoliko poglavlja – odrasli su veoma čudni. Dete ne može da razume ljudsku borbu za vlašću nad drugima. Zašto su opsednuti materijalnim vrednostima. Mali princ ne razume zašto ljdui gomilaju znanja koja ničemu ne služe.

Žanrovska priroda – koristi konvecniju kaučno-fantastične proze. Svog junaka dovodi sa druge planete na zemlju. Sa asteroida B613. Susret različitih civilizacija, konvencija naučnofantastične proze. Mali princ biće koje jed ošlos a steroida i to je važno. Na jednom mestu upotrebiće specifičan komenar – deca mnogo toga mora da oproste starijima.

Kada se kaže da je filozofkso delo, podrazumeva se da ima dublji smisao. Na tu dimenziju priče ukazuje – jer ja ne volim da se moja knjiga čita površno. Sam siže u Malom princu jednostavan – pilot u sahari pokušava da osposobi avion, dolazi Mali princ koji je sišao sa druge planete. Spada u moderne pisce jer se poigrava modernim konvencijama, on na jednom mestu kaže – voleo bih da sam ovu priču počeo kao bajku. Mali princ će reći – veoma sam tužan dok vam pričam ove uspomene – blizak memoarskom delu.

Priča koja nstoji da se bori protiv zaborava. U dubljem, alegorijskom sloju, videćemmo da je Mali princ priča o rpijateljstvu. Mali princ i priča o čovekovoj potrebi da zauvek ostane dete. Ta potreba vidi se i u jednom pripovedačevom komentaru – mora da sam psotao sličan odraslima, mora da sam odrastao! Za njegovo delo može se reći da spada u nekoliko knj područja – fantastika, ali napušta kada uvodi tipično realistični oblik u priču. Susret sa bićima sa druge planete važna komponenta. Važan element avanturističko-putospinog dela, princ boravio na nekoliko planeta koji ej tužan jer nema podanika, susreo se sa pijancem koji se stidi što pije, sa poslovnim čovekom koji ni za što nema vremena, svi su oni nesrećni...jedini čovek koji je srećan je fenerdžija koji pali i gasi fenjer, drugima daruje svetlost – samo zadovoljan onaj koji čini nešto za druge, a ne samo za sebe.

Pripovedajući o tome kako sa posebnom strašću govori o svojoj ruži koju je ostavio na asteroidu...Uključio elemente basne – veliki značaj imaju životinje. Egzoiperi uvodi lisicu u svoje delo – ona ne seluži se lukavstvom, nego predlaže princu da je pripitomi – da stvore vezu poverenja među ljudskim bićima. Lisiva kaže malom princu da upoznajemo samo ona bića koja pripitomimo, neophodno da čovek pripremi srce.

Lisica govori malom princu kako ritali imaju važno mesto. Ritali čine različit jedan dan od drugog dana. Dobar deo priče ima tzv antropološke kritike. Egziperi – kako čovek treba da pronađe smisao svog život. Mali princ to našao u ljubavi prema svojoj ruži. Na taj način se egziperi služi mogućnost da iskaže priču čovekovog života. Mali princ najviše voli svoj asteroid, svoju ružu i tri vulkana. Neobičnost naše ljubavi. Mali princ na planeti zemlji nije našao prijateljstvo i ljubav.

Astrid Lindgren

Sledbenik tradiciji – pojavljuje se nekoliko elemenata, koristi sve elemente pustolovno avanturističkog romana, a potom o njenoj prozi uvek ima elemenata bajke, poseban tip fantastike.

Obejktivni tip knj junaka za decu 19og veka je siroče, lišeno najužeg porodičnog kruga. Pipi Duga Čarapa – siroče, veruje da je njen otac živ i da je postao crnačkikralj.rado koristi tipične sižee avanturističke proze. Često prikzuje junake mornare, gusare. To objašnjava zašto Pipi raspolaže veštinama karakterističnim za pomorce. U čemu je odstupanje i zbog čega je njan junakinja novi tip junaka – naime u 19om veku se neguje slika deteta kao o malo slabom i nezaštićenom biću i da je uvek neophodno da mu se pomaže. Zbog toga se ona suprostavila toj tendenciji – Pipi ima samo 9 godina. Sasvim nova konvencija ugledanja na dete. Njena junakinja biće apsolutno slobodno. Pipi ne ide u školu oblači se kako se niko ne oblači, ne ponaša se onako kako se ponašaju deca, smatra da kada neko govori neistinu mora mu reći da laže. Najvažnije pravo i mogućnost da iskaže slobodnu volju. U bajkama često srećemo junake koji bez obzira na uzrast raspolažu velikom snagom –ona preuzela i prenela na svoju junakinju. Pobediće u cirkusu najjačeg čoveka na sveto.

Ono što je u knj za decu zastupljeno su junakove avanture – Pipi se neprekidno sukobljava i na taj način demonstrira svoju snagu. Ona demonstrira i neke vrste hrabrosti retke i za odrasle ljude – spašava dvojicu dečaka iz plamena. Posebnu pašnju posvetila portretu svoju junakinje – ona liči na cirkuskog kovna, na njoj zastupljen ceo dijapazon boja. Humorna groteskna sfera – spoj nespojivog. U knj za decu česta tema nasilja, posebno u novije vreme.vingren je svoju junakinju prikazala kao protivnika svih oblika nasilja. U roman uvedene tri važne epizode u kojima pokazuje gnušanje prema nasilju – poigravanje sa dvojicom policajaca koji žele da je odvedu u dom, uspeva da ih fizički ponizi,kao i njen sukob sa lopovima koje ponižava. Ne samo što zaustavlja nasilje, već pokazuje da ni sama nije odviše gruba prema nosiocima zla. Važno i razvijanje istraživačkog duha kod deteta, jer je Pipi prikazana kao istraživač u sferi života. Taj svoj istraživački duh želi da prenese na svoje prijatelje.

Važanodnosprema školi – prikazana kao devojčica koja odrasta izvan društvenih okvira, primećuje da njeni vršnjaci i prijatelji idu u školu. Ona dobija želju da ide u školu – dođe temo i kada radi matematiku vidi materijalistički duh savremene civilizacije. Astri Vingren hoće da kaže da škola i školovanje počinje da gubi humanističku osnovu. Ako je škola dobila neku vrstu kritike, onda ipak ovaj roman donosi veliku pohvalu igri. Ovaj roman apologija igre i načela igre u ljudskom životom. Pipi voli da se igra, ali ne voli pravila. Kada odlazi u cirkus – ne želi da bude samo posmatrač, ne poštuje pravila, prati cirkuske igrače, dolazi u sukob sa vlasnikom cirkusa.

Kao što osposrava školu, ona ne može da rpihvati ni svakodnevni život, jer postoji niz konvencija. Smeta što postoje rođendanski pokloni, nego i nerošendanski poklone. Kad ode u goste kod Tomija i Anike, ona pojede sve kolače, kad sluša ogovaranje odraslih žena grdi ih i pokazuje da je ne interesuju malograđanske konvencije.

Roman komponovan kao ciklus priča, velika uloga umetnutih priča, posebno o tome kako izgleda škola u Argentini koja je potpuno slobodna, u odnosu na Švedske. Priča i priču o kinezu i njegovom sinu Petru koji ocu za ljubav neće da pojede lastino gnezdo i otac ga kažnjava.

Važan tip junaka koji nastoji da prikaže sasvim novi oblik detinjstva koji proklamuje apsulutnu slobodu.

Selindžer (Lovac u žitu)

Jedan od najuticajnijih pisaca XX veka . rođen 1919 u imućnoj američkoj porodici, imao priliku da putuje poEvropi, upoznao Poljsku i Beč. Od detinjstva se pripremao da bude pisac, pohađao kurseve pisanja na Kolumbiji – upoznao neke od najpoznatijih američkih pisaca, jedno vreme bio i prijatelj Bukovskog. Počeo da objavljuje uoči WW2 – njegova priča Mladi ljudi. Bio učesnik iskrcavanja u Normandiji, imao priliku da kasnije upozna Hemingveja. U prepisci sa Hemingvejem 1946 pisao da žei da napiše osteetljivi roman, ali da ima strah da ga ljudi neće prepoznati. Zasitio se gradskog života i napustio njujor i otišao da živi uHepširu. Najznačajnije delo koje je napisao 1951 godine je Lovac u žitu. Taj roman je pisao deset godina. Roman dočekan sa velikim oduševljenjem. Postao je toliko popularan da je čak i na srpski preeden na više navrata. 1958 godineje preveden prvi put, veliko interesovanje za delo. Njpoznatiji prevodioci Nikola Kršić, Dragoslav Andrić i Flavio Rigonat.

Sledeće delo objavio 1961 – roman Freni i Zui1963 objavio delo – Visoko podignite krovnu gredu, tesari1964 godine je rekao da je objavljuvanje atak na njegov privatni život. Piše smo za svoje

zadovoljstvo. Selinžer jadikuje što je bio slavan i popularan, imao holivudski život. Mnogo su ga

privlačile mlade dame. Kada je umro, svi mislili da u njegovoj zaostavštini ima mnogo dela, ali se razočarali – nije bilo ničega. Za njega se može reći da je veliki pisac po jednoj knjizi Lovac u žitu. Postao popularan jer se u pravom trenutku bavio pravom temom. On je u svom romanu Lovac nastojao da prikaže duhovnu pustoš moderne civlizacije, da osvetli najugroženije – položaj senzibilne jedinke, pokazao da je teško imati komunikaciju sa drugim ljudima i osvetlio problem krize u sistemu vrednosti. Uticao na čitav celu generacije – Flaker – džins proza – Momo Kapor i Milovan Oklopdžić. Ovaj roman odlikuje da je tipičan izraz duha vremena, ovaj roman pisan onako kako se piše veliki deo dela, on je dijalog sa književnošću i Selinđer u svom romanu vodi širki daijalog sa romanom David Koperfild i Hemingvejevom Zbogom oružije. Takođe treba reći svakako činjenicu da je ovaj svoj roman napisao kao roman koji ukazuje na duboku krizu svega što je humnističko. U svoj roman uključio dijalog sa knj jer je hteo da se odredi prema savremnoj američkoj knj, pisao sa namerom da se sav am knj promeni, s druge strane pokazao da još uvek postoji knj koja nas se tiče. Osetio da je am knj postala izuzetno složena id a u njoj imamo orijentaciju u pričanju reprezentativne priče.

Američka knj danas u zanku trivijalne knj na koju mnogo utiče film. Odlučio da napiše knj koja će biti drugačija – piše j u prvom licu, o životu jednog mladog čoveka. Autobiografsko kazivanje – pristajanje na iskrenost. Oblik pripovedanja koje prikazuje mogučnost da se prikaze unutrašnji i spoljašnji svet. Pripovedanjem u prvom licu se bavili formalisti –Ejhenbaum – Iluzija pripovednja. I u srpskoj knj u drugoj polovini dvadesetog veka problem pripvedanja. Petrijin venac i Kad su cetale tikve pisane u prvom licu. Selinđer u središt epriče postavio mladog čoveka, prikazanog kao 17ogodšnjak. On i priča priču i u isto vreme je komentariše i ocenjuje. Gađenje prema sutobiografskoj prozi – David Koperfild. Stavlja do znanja da mu je realističko pripovedanje dosadno. Iluzija živog pripovednja. Jako važno da njegova priča ima neku vrstu usresređenosti, pripoveda u prvom licu i bavi se kratkim odsečkom vremena. Prvi se time bavio Džojs u Uliksu. Vikend i prvi radni dan posle vikenda – uoči vikenda junak izbačen iz koldža, vraća se u Njujork, ne želi da se vrati kući. Dramatični trenuci u kojima se zgušnjava njegova životna drama. I u ovom romanu u prvom palnu postavljena škola. Junak pripoveda priča o životu tako što predočava pojedinosti, ali ih odma i ocenjuje. Posebno izdvaja sestru Febu, koju poštuje,kao i mrtvog brata Elija. Nastoji da prikaže hipokriziju odraslih. Nastoji da pojave i ljude razrsta, od profesora jedino izdvaja starog Spensera, profesora istorije. Shvata zasnovanost na moralnim pricipima.

Kao i svi dečaci njegovih godina, opsednut devojkama i ljubavlju. Posebno ga privlači devojka Džejn Galager, ali on nju više sažaljeva nego što je voli. Dominantno mesto je njegovo razumevanja za njenu patnju. Niz sitacija u kojima pokazuje nedoslednost –Sali Hejs mu se sviđa zato što je lepa, ali neće da pobegne sa njim na zapad – Selindžer želeo da prikaze ambivalentnost svog junaka.

Kada Holdeholfil ode u Njujork, odlazi u hotel. Naleti na makroa i dobija prostitutkusa kojom želi samo da priča. Čovek jedino što ima je njegova čistota, sve vreme nastoji da traga za autentičnim u životu. Veliku pašnju poklanja časnim sestrama. U ovom romanu govori i o odnosu prema homoseksualizmu.

Junak prezire melodramu, vrlo oštro kritikuje američki film. Smatra da Amerika neguje licemeran odnos – hrli u ratove a posle žali vojne invalide. Kritikuje i potrošačko društvo. Neprekidno govori kritički o potrebi za stalnim sticanjem, ne želi da bude rob novca. Iako je kitički raspoložen prema mnogim apektima života, pokazuje neku vrstu osećajnosti. U teoriji proze u dvadestom veku veliki značaj dijalogu. Govor junaka se provocira govorom drugog junaka. Selindžer koristio mnogo dijaloške sekvence. Vodi vrlo razgranate dijaloge i zato njemu

dijalog sredstvo kojim će da iskaže svoj stav. Neprekidno se suočava sa životom kao nekom vrstom haotičnog kretanja. Taj haos po mišljenju junaka je osnovni izvor stresa, nemira i depresije. Služi se pripovednom tehnikom neobičnih i efektnih poređenja.

Neprekidno i pripoveda i vrednuje, to prati priču od početka do kraja. Zagonetnost naslova – preuzet iz jednog hita Robert Bernsa u kojoj se govori o Lovcu o životu. Draž priče u digresijama.

KRAJ

SREĆNO KOLEGE!