Karlo Goldoni Sluga dvaju gospodara

Карло Голдони

СЛУГА ДВА ГОСПОДАРА

Весела игра у два чина

С немачког превеоЖивојин Петровић

ЛИЦА

ПАНДОЛФО, трговацРОЗАУРА, његова кћиДоктор ЛОМБАРДИСИЛВИО, његов син

БЕАТРИЧЕ, звана Фредерико РаспониФЛОРИНДО

ТЕБАЛДО, крчмарБЛАНДИНА, Розаурина служавка

ТРУФУЛДИНОПрви послужитељ у крчмиДруги послужитељ у крчми

Први носачДруги носач

ПРВИ ЧИН

(Соба у Пандолфовој кући)

ПОЈАВА I

ПАНДОЛФО, ДОКТОР ЛОМБАРДИ, ТЕБАЛДО

ДОКТОРДајте ми руку... Остаје као што смо рекли.

ПАНДОЛФООстаје као што смо рекли... Данас нека буде веридба и сутра свадба. Наша су деца тако заљубљена једно у друго да ће нам без и једне речи опростити све непотребне припреме и церемоније... Ви ћете бити сведок, стари крчмару!

ТЕБАЛДОКаква част.

ПАНДОЛФОМоже се слободно рећи да је ово удешено милошћу и вољом божјом. Да младог Распонија није онако изненада отела смрт, нас двојица ваљда никад не бисмо били пријатељи.

ДОКТОРАксидит ин пункто...

ТЕБАЛДОШта? Млади Распони је умро?

ПАНДОЛФОУмро!... Убили су га... Био је с неким помахниталим младићима... С њим је био и љубавник његове сестре, али он никако није могао да га поднесе... Не знам додуше, како је све дошло до тога; тек, он је умро.

ТЕБАЛДОСиромах младић, био је тако честит!

ПАНДОЛФОЗар сте га ви познавали?

ТЕБАЛДОКао бурад у своме подруму. Ја сам у Торину четири године држао крчму, и није могао да ми прође дан док он не наврати. Познавао сам ја и његову сестру. Што је то била честита девојка! Само је била мало више мушкарача! Радила је све послове свога брата... Ко се још томе могао надати!...

ПАНДОЛФОШто се ње тиче, она ће се лако утешити; смрћу свога брата дошла је до великог богатства и сада је слободна девојка. Него да ја не заборавим зашто сам вас позвао... Наша је жеља да се о свадби провеселимо код вас. Спремајте се, дакле! Не мора да буде ништа сјајно, али нека не буде ни сасвим...

ТЕБАЛДООставите ви то само мени! Прво јело ће бити згодно као младожења, а друго укусно као млада. Треће ће бити...

БЛАНДИНАНапољу је слуга неког странца.

ПАНДОЛФОШта хоће?

2

БЛАНДИНАНе знам, хоће само са вама да разговара. Неки лепотан и шаљивчина.

ПАНДОЛФОДобро, уведите тог лепотана и шаљивчину.

(Бландина изађе)

Свакако неки путник кога су послали к мени.

ТЕБАЛДОМолим вас, препоручите му моју крчму.

ПОЈАВА II

ТРУФАЛДИНО, БЛАНДИНА, ИСТИ

ТРУФАЛДОУ осталом, част ми је да вам се, уз најодличније поштовање, представим као најпонизнији слуга и пријатељ вашег високог благородства!

ДОКТОРОвај човек почиње своју беседу као што се обично завршавају писма.

ПАНДОЛФОШта желите?

ТРУФАЛДИНОДа ли се, пре свега, могу надати части и смелости да вам се обратим једним питањем?

ПАНДОЛФОМожете.

ТРУФАЛДИНОКо је те мила, лепо васпитана, нахрањена као што бог хоће, румених образа и пријатна госпођица?

ПАНДОЛФОШта се то њега тиче?... То је служавка моје кћери.

ТРУФАЛДИНОВелим да буде на велику радост вашег благородства!

(Бландини)Срећан сам што сам имао част да се упознам са вама!

ПАНДОЛФООво је нека будала!... Пређите одмах на ствар, прикане! Шта желиш? Ко си? И ко те је послао овамо?

ТРУФАЛДИНОПолако, господине мој, полако! Три питања одједном, то је, знате, сувише за божјака као што ме дао бог.

ПАНДОЛФО(Доктору)

Каква је ово замлата? Изгледа да није најпаметнији...

ДОКТОРА није, рекао бих, ни најпоштенији.

3

ТРУФАЛДИНО(Бландини)

Да нисте ви вереница?

БЛАНДИНААх, нисам!

ПАНДОЛФОХоћете ли већ једном рећи ко сте, или можда желите да вам покажем врата?

ТРУФАЛДИНОАко збиља не желите да знате ништа друго до ко сам, онда ћу бити готов цигло са две речи. Ја сам слуга свога господара.

(Бландини)Сад можемо опет да се вратимо на своју ствар.

ПАНДОЛФО(Окрене га к себи)

Па ко је онда, дођавола, ваш господар?

ТРУФАЛДИНОНеки странац који жели да вас посети.

(Бландини)Ни ја нисам вереник.

ПАНДОЛФО(Опет га окрене к себи)

Хоћеш ли, на крају крајева, да одговориш? Ко је тај твој господар? Како се зове? Шта хоће од мене?

ТРУФАЛДИНОСамо полако, ваше високоблагородство! То вам је господин Фредерико Распони из Торина. Најлепше вас поздравља. Дошао је поштом. Доле је. Жели да вам се поклони. Чека да му донесем одговор... Јесте ли сад задовољни? Желите ли још шта да знате?

(Бландини)Сад можемо опет да се вратимо на своју ствар.


Јесте ли ви при себи? Шта ми ту трабуњате?

ТРУФАЛДИНОПа кад вам је баш стало до тога да знате ко сам... Име ми је Труфалдино Баточио, родом сам из Бергама.

(Бландини)Сад можемо да говоримо о свадби.


Сад већ знам ко си... Ти си нека будала... Али ми реци још једном... Ко је тај твој господар? СВе се бојим да нисам разумео као што ваља.

ТРУФАЛДИНО(За себе)

Сиромах човек, не чује добро!(Гласно)

Мој газда је господин Распони из Торина.

ПАНДОЛФОТи си или луд или пијан... Господин Распони је умро!

4

ТРУФАЛДИНОУмро? Он умро?

ПАНДОЛФОУмро, него како?

ДОКТОРУмро?


Шта, мој господар отего папке, а ја сам га малочас оставио доле жива?(Гласно)

Допустите ми...

ПАНДОЛФОИначе, ништа друго не желиш?

ТРУФАЛДИНОПа кад кажете да је отего папке, не треба ми више ништа.

( Да они не чују)Морам да видим да ли је истина.

(Оде)

ПАНДОЛФОШта сад човек да мисли о овоме? Да ли је обешењак или је лудак?

ДОКТОРПре бих рекао да је обешењак.

ТЕБАЛДОМени се чини да је он и једно и друго.

БЛАНДИНАА ја велим да је то нека тичица која воли да се шали и, у сваком случају, лепотан. Али ја ћу ипак да доставим новост младим вереницима.

(Одјури као бесна)

ПАНДОЛФОКад би однекуд, заиста био жив...

ТРУФАЛДИНОО, ја вам се чудим, господо! Не поступа се тако са сиротим људима! И није ни мало лепо да се измотавате са једним странцем! То вам нећу опростити, ни да ми дате не знам шта.

ПАНДОЛФОДобро, будало над будалама, шта смо ти то урадили?

ТРУФАЛДИНОМени ви кажете да је господин Распони умро!

ПАНДОЛФОПа шта онда?

ТРУФАЛДИНОПа шта онда? Ено га напољу, здрав је и весо, ништа му није. Жели да вас посети, ако будете добри да му допустите.

ПАНДОЛФО

5

Господин Федерико?

ТРУФАЛДИНО Господин Федерико.

ПАНДОЛФОРаспони?

ТРУФАЛДИНОРаспони.

ПАНДОЛФОИз Торина?

ТРУФАЛДИНОИз Торина.

ПАНДОЛФОТи си зрео за лудницу! Ђаво нека те носи!

ТРУФАЛДИНОИх, дођавола! И ај још допуштам да ме псују као лудака! Он је доле, кад вам кажем, здрав и читав. И није некакав дух; што вам у осталом, може посведочити и овај шамар који ми је малочас опалио.

ДОКТОРОстави, молм те, немој да се заносиш тиме! Није ваљда васкрсао из мртвих!

ТРУФАЛДИНОДа је прво крепао па онда устао из мртвих, и то може да се деси. Али да је сад жив, то знам поуздано, и ви ћете га ускоро видети рођеним очима. Одмах ћу му рећи да треба да дође. И после ће вас жив срам појести што сте се тако понашали према једном честитом човеу из Бергама.

(Изиђе)

ДОКТОРОвде се крије нека подвала!

ПАНДОЛФОСад сам себи испекао колач!... Ја немам баш никаквих судских доказа о смртном случају; ослонио сам се само на голи извештај једног свог дописника.

БЕАТРИЧА(У мушком оделу)

Господине Пандолфо! Врло је тешко довести у везу она ваша ласкава писма и овај тренутни дочек. Био сам слободан да вас замолим за допуштење да вам се представим и...

ПАНДОЛФОМолим вас да опростите... Најлепше вас молим да опростите... Али, ко сте ви господине?

БЕАТРИЧАФедерико Распони из Торина, ако чиме могу да вас услужим...

СВИ(Запање се од чуда)

ТЕБАЛДО(За себе)

Шта видим? Па ово је Беатрича, Распонијева сестра.

6

ПАНДОЛФОВи ваљда видите да се чудимо и крстимо!... Сви мисле да сте умрли и да су вас закопали, а оно...

БЕАТРИЧАЗнам да се тако мисли. Али, хвала нека је господу богу, био сам само рањен! И чим сам се придигао, похитао сам право овамо да испуним своје обећање.

ПАНДОЛФОЈа просто не знам шта да кажем!... По лицу бих вам рекао да сте поштен човек... Али ја имам веродостојна писма из којих се лако може видети да је господин Распони умро... Према томе... Ако немате очигледних доказа...

БЕАТРИЧАИначе, наравно не би ни имало смисла... Имам четири писма вашег дописника; једно је од директора наше банке... Ви познајете његов рукопис... Ево вам, па се уверите!

ПАНДОЛФО И ДОКТОР(Читају кришом)

ТЕБАЛДОГоспођице Распони! Допустите ми да вам изразим своје задовољство што сте нам се опет срећно вратили!...

БЕАТРИЧАШта видим? Да нисте то ви...

ТЕБАЛДОТебалдо, ваш најпонизнији слуга!

БЕАТРИЧА(Тихо)

Ако знате шта је бог, немојте ме издати! У овој кеси су близанци!(Угура му кесу)

ТЕБАЛДО(Тихо)

Дакле, тројке? Слуга сам покоран!(Гласно)

Господине Распони, од срца се радујем што је вест измишљена и што вас опет видим. Ја сам овде крчмар код „Златног пауна“. Ако желите да одседнете код мене, кунем вам се да ћете бити најбоље услужени!

БЕАТРИЧАГде би и могло бити угодније него код вас! Ствари су ми још на пошти.

ПАНДОЛФОДраги господине и пријатељу! Истина је да је господин Распони требало да ми преда два писма; али, кад ми их већ ви лично предајете, значи да сте ви и нико други господар Распони.

ДОКТОРНего конзеквенцијам! То ипак ништа не потврђује!

БЕАТРИЧААко ми случајно не верујете, ту је господин Тебалдо, он ми може посведочити.

ТЕБАЛДОЈамчим и кућом и кућиштем да се овај господин заиста зове Распони и да је ово он и нико други.

(За себе)Једна једина лаж за пуну кесу дуката! Плаћено и преплаћено...

7

ПАНДОЛФОЕ, сад су ми све моје сумње отишле дођавола, и само од срца могу да вас поздравим... Добро дошли у свету живих и у мом дому! Шта ли ви велите на то, несуђени господине тасте?

ДОКТОРВелим да је права штета што мртви устају из својих гробова и никако нам не даду да се

ородимо.

ПОЈАВА

СИЛВИО, РОЗАУРА, ИСТИ

РОЗАУРАШта нам ова будаласта Бландина трабуња о некаквој шали, драги оче?

ПАНДОЛФОНема ту никакве шале, драга кћери!

ДОКТОРАксидит ин пункто...

БЕАТРИЧАДакле, то је моја суђеница!? Госпођице, ипак се је са заједничким пристанком наших породица и мени дала прилика да у вашим очима будем достојан своје среће!...

РОЗАУРА Да, господине,... Не, господине... Ја...

БЕАТРИЧАОпет неки чудан човек!...

ПАНДОЛФООна је помало стидљива... Али, то ће већ проћи чим вас добро упозна...

БЕАТРИЧАИ ја се надам... Овај господин вам је свакако неки рођак...

ПАНДОЛФО( У недоумици)

Да, он ми је стриц.

СИЛВИОНе, не, нисам ја никакав стриц... Ја сам вереник ове госпођице...

ДОКТОР(Тихо)

Тако само! Не попуштај кад си у праву, али немој ни да пренаглиш...

БЕАТРИЧАВереник? А шта сам ја?

ПАНДОЛФОКад се пронео глас о вашој смрти обећао сам своју кћер господину Силвиу; али кад већ нисте умрли, прво ви имате право на њу. Хоћу да одржим реч коју сам вам дао.

СИЛВИОГосподин Распони се неће ваљда оженити женом која је своје срце обећала другом...

БЕАТРИЧА

8

Ја нисам човек који много захтева, па ћу је узети за жену.

ДОКТОР(За себе)

Леле мени, овај човек има збиља савремен укус!

СИЛВИОЈа на то могу да вам кажем само ово: ко хоће Розауру да назове својом, мора ми пре свега учинити ту част и са мном укрстити свој мач!... И више вам се неће десити да ускрснете из мртвих.

(Изађе)

ДОКТОРА ми ћемо, несуђени господине пријатељу, да проговоримо још коју... Розаура мора да се уда за мога сина. Закони веле: „Приор ин темпора, приор ин јуре“!

(Одлази)

БЕАТРИЧАА шта ми ви велите, лепа Розаура?

РОЗАУРАВелим да сте дошли по други пут међу живе колико да мис тајете на јаде.

(Одлази)

ПАНДОЛФОШта, девојко?

(Хоће да пође за њом)

БЕАТРИЧАОстаните, господине Пандолфо! Оставите ви мени да сам водим бригу о својој љубави. Ја дајем главу да ће она кроз који час судити сасвим друкчије о мени... Хоћете ли да будете тако добри да ми дате меницу на триста дуката? На путу су ме опељешили до голе коже.

ПАНДОЛФО Од свег срца. Чим се мој благајник врати кући, имаћу ту част да вам пошаљем новце. Ви станујете код нашег пријатеља Тебалда?

БЕАТРИЧАНа сваки начин.

ПОЈАВА

БЛАНДИНА, ИСТИ

БЛАНДИНА(Тихо)

Дођите брзо, драги господине! Госпођица је ван себе, једнако говори о отрову, води, ватри...

ПАНДОЛФОЗемљи и ваздуху!

(Гласно)Ви ћете ми опростити што морам да вас оставим! Морам да пожурим...

БЕАТРИЧАИзмеђу нас двоје у опште нису потребна никаква извињења.

ПАНДОЛФОДраги Тебалдо, потрудите се да се у свему нађете при руци господину Распониу.

9

(Пандолфо и Бландина излазе)

ПОЈАВА

БЕАТРИЧА, ТЕБАЛДО

ТЕБАЛДОАли сад ми реците, госпођице...

БЕАТРИЧАПст! Забога, будите опрезни! Знаћете све... Мој јадни брат, мој Федерико, и још неких двадесетак младића, које и ви познајете, веселили су се на селу. Одједном се међу њима заметне свађа, извуку мачеве, и мој брат ту остане на месту мртав. Нико не зна ко га је убио. Многи, бојећи се да их не ухвате на делу и не окриве, прсну куд који. С њима побегне и мој јадни Флориндо, на кога је такође пала сумња. Није имао времена ни да се опрости са мном. И ја онда појурим за њим, под именом свога брата, у његовом оделу и са његовим исправама... Нисам имала куд – појурим да му помогнем и...

ТЕБАЛДОИ да се удате за њ... Хм, ви сте и дан дањи оно окретно и неустрашиво девојче.

БЕАТРИЧАПандолфо је узео на зајам од мене или, да тачније кажем, од мога брата преко десет хиљада дуката... Он ми, под изговором да нема тутора не би ни вратио позајмљени новац, и ја у опште не бих могла да се нађем при руци своме Флоринду.

ТЕБАЛДОСамо се ви поуздајте у мене. Ја нећу рећи ником ни речи. У сваком случају, стојим вам на услузи.

БЕАТРИЧАНадам се да ћете испунити обећање.

ТЕБАЛДОНи за живу главу нећу разглашавати ваше тајне као што ни својим гостима нећу одати своје тајне око прављења шампањца и бургундинског вина.

БЕАТРИЧАДа Флориндо није већ долазио овамо?

ТЕБАЛДОК мени није. Распитаћемо се у неколико бољих гостионица... Где вам је слуга?

БЕАТРИЧАЧека ме на тргу!

ТЕБАЛДОКако сте се само могли намерити на тако луцкаста клипана?

БЕАТРИЧА На путу. У њему се на неки чудан начин смешале простодушност и лукавост. Уверавам вас, ни мало не грешим што га сматрам верним... Сад можемо!...

ТЕБАЛДОКако заповедате.

(Тебалдо и Беатрича одлазе)

10

ПОЈАВА IX

(Улица. Десно крчма.)

ТРУФАЛДИНО(Сам)

Е, ако је до чекања, баш сам се сит начекао! Код мога господара никад човек не може да се наједе поштено, па и оно мало јела што се удели изиђе му најзад на нос од мољакања. Сад је у граду оглашено подне; али у моме стомаку је већ пре два час било подне. Остали путници, чим стигну у какав град, одмах јуре у гостионицу, а мој господар остави ковчег и све остало на пошти; и онда крене у посете, а шта га се тиче јадни и никаки слуга. Каже се, додуше, да господаре ваља слушати радо и од срца... Али би ваљало и господарима рећи да имају мало више човечности према својим слугама. Ево овде је нека гостионица!... их, дођавола!... Како ми неки пријатан мирис удара у нос! Баш бих, нећу да кријем, улетео унутра и оњушио да ли би се и мојим зубима могао наћи неки посао... Еј, јадна ти мајка Труфалдино! У кеси ти крчи од празнине као и у стомаку!... Ако и даље мислиш да будеш слуга онда... Али шта могу да радим... Никако ми није дао ђаво да седнем и нешто учим.

ПОЈАВА X

ФЛОРИНДО, НОСАЧ

НОСАЧ(Са ковчегом)

Господине, не могу даље. Ковчег је толико тежак да ће ми сломити кичму.

ФЛОРИНДОЕво, овде је нека гостионица!

НОСАЧПомозите ми, ако хоћете, иначе ће ковчег да одлети на земљу!

ФЛОРИНДОДобро, добро, још само неколико корака!

ТРУФАЛДИНО Овде бих могао да дођем до неке парице.

(Гласно)Треба ли да помогнем, господине?

ФЛОРИНДОТреба, треба, пријатељу!

ТРУФАЛДИНОСтојим вам на услузи!

(Дограби ковчег на раме и обори носача).

ФЛОРИНДОТо ми се допада!

ТРУФАЛДИНОПа није ни мало тежак!

(Уђе са ковчегом у гостионицу)

ФЛОРИНДОЕто видиш како треба да се ради!

НОСАЧ

11

Нисам ја крив што сам овако млитав и никакав! Син сам, иначе, једног угледног човека.

ФЛОРИНДОА ко вам је био отац?

НОСАЧОтац? С леђа је гулио овцама кожу.

ФЛОРИНДОТи си луд!

(Хоће да уђе у гостионицу.)

ПОЈАВА XI

ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО

ТРУФАЛДИНОКовчег је већ однет у вашу собу, и најлепше вас поздрављам.

ФЛОРИНДОЈе ли добра ова гостионица?

ТРУФАЛДИНОБоље не може бити! Добар кревет, лепа соба, лепа кујна из које надире мирис од кога се пада у

несвест.

ФЛОРИНДОА чиме се ти пријатељу бавиш?

ТРУФАЛДИНОСлуга сам, на услузи.

ФЛОРИНДООдавде, из Венеције?

ТРУФАЛДИНОНе, из Бергама, на услузи.

ФЛОРИНДОА имаш ли господара?

ТРУФАЛДИНОСад... немам... Немам, немам... Јер...

ФЛОРИНДОДакле, немаш господара?

ТРУФАЛДИНОПа ви видите да сам без господара.

(За себе)Мој господар није уз мене, значи да не лажем.

ФЛОРИНДОХоћете ли да служите код мене?

ТРУФАЛДИНОХоћу, хоћу, ко вам каже да нећу!

12

(За себе)Само да ми је мало да се покрпим одмах мењам.

(Гласно)А колико сте вољни да ми плаћате?

ФЛОРИНДОКолико ти је плаћао твој досадашњи господар?

ТРУФАЛДИНОДукат месечно. Али сам зато могао да једем и да пијем колико сам хтео, ако вас то не вређа.

ФЛОРИНДОИ ја ћу ти дати толико.

ТРУФАЛДИНОПа ви треба да ми дате нешто више, јер сам решио да се мало покрпим, ако немате ништа

против.

ФЛОРИНДОПа колико то?

ТРУФАЛДИНОГрош на дан за дуван.

ФЛОРИНДОДобро, нека буде грош.

ТРУФАЛДИНОЕ, онда остајем од вас.

ФЛОРИНДОАли ја морам имати црно на белом о вашем досадашњем владању.

ТРУФАЛДИНОИдите само у Бергам, и тамо ће вам свако рећи ко сам и шта сам.

ФЛОРИНДОЗар вас у Млецима нико не познаје?

ТРУФАЛДИНОНажалост, тек сам јутрос дошао!

ФЛОРИНДОЧини ми се да си неко поштено момче; уосталом, видећу да ли је то истина.

ТРУФАЛДИНОДобро, узмитеме само на неко време, па ћете се одмах уверити.

ФЛОРИНДОДржи овај дукат; отрчи на пошту и питај има ли каквих писама за Флоринда Аротузија...

Флоринда Аротузија... И брзо се врати.

ТРУФАЛДИНООдмах ћете бити услужени! А ви за то време, наручите нешто да се једе.

ФЛОРИНДООдмах ћете бити услужени!...

(За себе)Ово је неко спадало и аламуња! Баш ћу да видим да ли може нешто да буде од њега.

(Одлази у гостионицу.)

13

ПОЈАВА XII

ТРУФАЛДИНОГрош више на дан... то му месечно дође тридесет гроша. И није истина да ми мој други господар даје дукат месечно; даје само три талира... И нека ми господар Распони никад више не изађе на очи. Он је лудак! Младић који нема ни браде ни памети! Нећу више да знам ни да чујем за њега!... Одмах идем на пошту, да послушам новога господара.

ПОЈАВА XIII

ТРУФАЛДИНО, БЕАТРИЧЕ, ТЕБАЛДО

БЕАТРИЧЕАха, тако ли ти мене чекаш?

ТРУФАЛДИНОВаљда видите да сам ту. И сад вас чекам.

БЕАТРИЧЕА зашто ту а не на тргу?

ТРУФАЛДИНОМало сам шетао да ме некко прђе глад.

БЕАТРИЧЕИди одмах на пошту и донеси ми ковчег.

ТЕБАЛДОТу је моја кућа, не можете је промашити.


Гром и пакао, у гостионицу!... Па тамо је и мој други господар.

БЕАТРИЧА Питај у исто време да нема каквих писама... за Федерика Распонија и Беатриче Распони, моју

сестру... Она се успут нешто разболела. Јеси ли ме разумео?

ТРУФАЛДИНООдмах ћете бити услужени!

(За себе)Лепо сам се насамарио...

ТЕБАЛДО(Тихо)

Па како се можете надати некаквим писмима и под својим правим и под својим измишљеним именом?

БЕАТРИЧЕ(Тихо)

У Турину сам оставила једног верног слугу, и он ме о свему обавештава; уосталом, ја не знам под којим би именом он то иначе могао чинити.

(Гласно)Ми ћемо унутра. Сместа да си отрчао на пошту, и одмах се врати.

(Одлази у гостионицу.)

ТРУФАЛДИНО

14

(Задржи Тебалда)Ви сте, дакле, господин крчмар? Препоручујем се.

ТЕБАЛДОСвршите ви само свој посао као што ваља. Па ни ви нећете отићи празних шака.

(Одлази)

ПОЈАВА XIV

СИЛВИО, ТРУФАЛДИНО

СИЛВИОГде ти је господар?

ТРУФАЛДИНОМој господар?... У гостионици, ако вас то неће наљутити.

СИЛВИОРеци му да желим да говорим с њим; па ако је нека поштена душа, неће ваљда допустити да

чекам овде.

ТРУФАЛДИНОДобро... али... мој...

СИЛВИОБрзо, нећу ни да чујем...

ТРУФАЛДИНООдмах ћете бити услужени, али...

СИЛВИОНећу да знам за изговор, иначе...

ТРУФАЛДИНОДобро, али кога да зовнем?

СИЛВИООдмах да си се торњао, иначе ћу те излемати на мртво име!


Појма немам шта да радим. Послаћу првога господара на кога наиђем.(Одлази у крчму)

ПОЈАВА Х VI

СИЛВИО(сам)

Не, нико ми не сме рећи ни за живу главу да је мој супарник могао некажњено да ми преотме вереницу. Распони се једном спасао смрти; али неће ни њега вечито срећа да прати... Иначе... Ко

је то?

ПОЈАВА Х VII

СИЛВИО, ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО

ТРУФАЛДИНОТо је тај господин који хоће све да претвори у парампарчад.

15

ФЛОРИНДОПа шта хоће од мене?

ТРУФАЛДИНОПојма немам. Идем одмах по писма.

ПОЈАВА Х VIII

СИЛВИО, ФЛОРИНДО

СИЛВИОРаспонија никако нема.

ФЛОРИНДОВи сте хтели да разговарате са мном, господине?

СИЛВИОЈа? Немам чак ни част да вас познајем.

ФЛОРИНДОА мени је мој слуга рекао да сте ви то хтели по сваку цену, и да сте чак и претили.

СИЛВИОНије ме разумео како треба. Ја сам желео да разговарам с његовим господаром.

ФЛОРИНДОПа шта ви онда хоћете? Ја сам његов господар!

СИЛВИОВи сте господар онаквог слуге?

ФЛОРИНДОЈесам.

СИЛВИООнда су ми погрешно објаснили, и ја вас молим да ми опростите.

ФЛОРИНДОКако човек да вам не опрости, погрешили сте...

СИЛВИОДа нисте странац, господине?

ФЛОРИНДОДа, из Торина сам.

СИЛВИОИз Торина? Па онда свакако познајете неког Фредерика Распонија?

ФЛОРИНДОНекад сам га познавао; али он је умро.

СИЛВИОЦео свет тако мисли. Али, на моју несрећу, он је јутрос дошао у Млетке жив и здрав и украо ми

вереницу.

ФЛОРИНДОФредерико Распони? Ја вас уверавам да је умро.

16

СИЛВИОФредерико Распони? Ја вас уверавам да је жив!

ФЛОРИНДО(За себе)

Тешко мени, не ваља што сам умакао; сад још могу посумњати да сам ја убица.

СИЛВИОРекли су ми да овде станује.

ФЛОРИНДОА мени су опет рекли да сам ја једини странац.

СИЛВИОАко га видите, наговорите га да се окане од женидбе; иначе ће један од нас платити главом.

Зовем се Силвио Ломбарди. Опростите што сам вас узнемирио.

ФЛОРИНДОВрло ми је мило што сам се упознао с вама.

СИЛВИОда ли смем знати како се ви зовете?

ФЛОРИНДОГрацио Арденти.

СИЛВИОСлуга покорни!

ПОЈАВА XIX

ФЛОРИНДО(сам)

Ко би рекао да је могао да остане жив, кад су му заболи мач у груди! Хвала милом богу кад је тако! Одмах морам у Торино да се некако оправдам и утешим своју драгу Беатричу.

ПОЈАВА XX

ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО, НОСАЧ

НОСАЧ(Носи ковчег)

ТРУФАЛДИНОИх, дођавола! И други господар! Натраг, друже, и чекај ме на оном углу тамо.

(изгура га)

ФЛОРИНДО(Стоји замишљен)

дабоме, без оклевања морам да се вратим у Торино.

ТРУФАЛДИНОДошао сам, ако вам то ништа не смета.

ФЛОРИНДОТруфалдино, хоћеш ли са мном у Торино?


17

Кад?

ФЛОРИНДООвога часа.

ТРУФАЛДИНОБез ручка?

ФЛОРИНДОНе, прво ћемо јести, па онда на пут.

ТРУФАЛДИНОАко вам то само ништа не смета, размислићу за столом

ФЛОРИНДОДа ниси дошао с поште?

ТРУФАЛДИНОАко вам то само ништа не смета.

ФЛОРИНДОИма ли каквих писама?

ТРУФАЛДИНОДа, има писама.

ФЛОРИНДОДај ми их овамо.

ТРУФАЛДИНОАко вам то само ништа не смета.

(Извуче из џепа три писма. За себе)Дивота божја. Сва писма се помешала, па се направила права збрка. И сад никако не могу да будем паметан које писмо коме господару да предам. Шта ћу, кад не умем да читам...

ФЛОРИНДО(Хода горе доле замишљено)

Добро, хоћеш ли једном да се смилујеш?


(За себе)Еј, тешко мени, тешко мени!

(Гласно)Драги господару донео сам три писма, али сва три нису за вас. Успут сам се нашао с једним старим познаником. Кажем му да идем на пошту. А он ме онда замоли да питам да ли има писама и за његовог господара. Мислим да је једно писмо за њега, али не умем да читам, па не могу да погодим које је.

ФЛОРИНДОДај ми их овамо; ја умем да читам.

ТРУФАЛДИНОИзволите!

ФЛОРИНДОШта? За Беатричу Распони из Торина?

ТРУФАЛДИНОЈесте ли нашли писмо за мога друга?

18

ФЛОРИНДОКо ти је тај друг?

ТРУФАЛДИНОНеки слуга... Зове се Паскал...

ФЛОРИНДОКод кога служи?

ТРУФАЛДИНОПојам немам.

ФЛОРИНДОПа кад је већ требало да донесеш писма за његовог господара, морао ти је, дођавола, казати како

се зове...

ТРУФАЛДИНОПриродно.(За себе)

Еј, тешко мени!

ФЛОРИНДОДакле, како се зове?

ТРУФАЛДИНОНикако не могу да се сетим.

ФЛОРИНДОШта, ти...

ТРУФАЛДИНОПа, записао ми је на парчету хартије...

ФЛОРИНДОА где ти је то парче хартије?

ТРУФАЛДИНОИзгубио сам га.

(За себе)Ипак ћу некако да се испетљам!

ФЛОРИНДОГде станује тај Паскал?

ТРУФАЛДИНОПојам немам.

ФЛОРИНДОПа како ћеш му онда доставити писма?

ТРУФАЛДИНОНаћи ћемо се на великом тргу.


Шта то треба да значи?


19

Сад сам набелајис'о!(Гласно)

Зар ми нећете дати писмо?

ФЛОРИНДОНе, најпре ћу да га прочитам.

ТРУФАЛДИНОДођавола, немојте, молим Вас! Врло строго се кажњава онај који отвара туђа писма.

ФЛОРИНДОТо нема никакве везе с овим писмом.

(Отвара писмо)

ТРУФАЛДИНОГле, отвори га!

ФЛОРИНДО(чита за себе)

„Госпођице, ваш изненадни одлазак уплашио је све ваше пријатеље. Најзад се некако дознало да сте отишли из града преобучени у мушко, и да сте по свој прилици појурили за својим драгим Флориндом чија је невиност скоро доказана, јер су нашли власника онога мача што је био сав крвав. Надам се да ћу вам идућом поштом доставити још важније ствари. Ваш одани слуга Мануело“.


Он и не сања да ће ми његова радозналост донети батина као кише.


Беатрича појурила за мном преобучена у мушко!...(Гласно)

Иди и сместа ми нађи тога Паскала, и доведи ми га; обојицу ћу наградити боговски!

ТРУФАЛДИНОДобро, дај ми само то Паскалово писмо... Него шта ћу да му кажем што је отворено? То би

могло да окаља моју част, а ја сам ту врло осетљив.

ФЛОРИНДОЕ ти имаш част, будало једна!... Реци му да је случајно погрешно отворено и да га нико није

читао. Пожури и доведи ми како занш тога Паскала.(За себе)

Беатрича и Фредерико су у Млецима! Ако је брат нађе, пропала је! (Одлази)

ПОЈАВА XXI

ТРУФАЛДИНО, затим НОСАЧ

ТРУФАЛДИНОДоведи ми Паскала!... Ха, ха, ха!... Испетљао сам се да не може боље бити. Пријашко Труфалдино, баш он ми ти нека паметна глава! Само кад бих још могао да читам и да пишем, отишао бих у књижевнике и писао бих историјске књиге... Али, ђаво нека га носи, писмо не смем да предам отворено; онај господин без бркова уме да прасне, да те бог сачува... Паде ми нешто на памет. Видео сам да људи печате писма са жваканим хлебом. И ја ћу тако учинити.

(Извади из џепа комад хлеба)Баш ми се не троши хлеб још и за то... али шта знам друго!

(Сажваће залогај и таман хоће да га изваади из уста он га прогута.)Охо, омаче се! Морам да сажваћем други залогај...

20

(Деси се исто и са другим залогајем)Баш ми није до тога. Али ћу покушати још једном.(На једвите јаде сажваће залогај и запечати писмо)

Једва једном да ми пође за руком... Чини ми се да је сад таман као што ваља... Не може ни да се види да је била отворена... А сад ћу лепо... Их, дођавола, па ја сам заборавио ковчег... Хеј, пријашко, донеси овамо тај ковчег!

НОСАЧ(Дође са ковчегом)

Е, начекао сам се до миле воље! Куд треба да га носим?

ТРУФАЛДИНОУ ову гостионицу.

НОСАЧА ко ће да ми плати?

ПОЈАВА XXII

БЕАТРИЧА(Из гостионице)

Је ли то мој ковчег?

ТРУФАЛДИНОАко немате ништа против!

БЕАТРИЧАНосите га у моју собу.

НОСАЧКоја је ваша соба?

БЕАТРИЧАБрој четири.

НОСАЧПогодили смо за осам гроша.

БЕАТРИЧАДобро, платићу вам, носите само!

НОСАЧ(Одлази у крчму)

БЕАТРИЧАХа, има ли за мене писама?

ТРУФАЛДИНООдмах ћете бити услужени! Има, господару!

БЕАТРИЧАДобро, дај ми!

ТРУФАЛДИНОСамо једно и то за вашу сестру.

БЕАТРИЧАПа дај ми га већ једном!


21

Одмах ћете бити услужени!(даје писмо)

БЕАТРИЧАПисмо је било отварано!

ТРУФАЛДИНООтварано! То није могуће!

БЕАТРИЧАЈесте кад кажем. И сад је залепљено хлебом.

ТРУФАЛДИНОМа шта кажете!

БЕАТРИЧАКо је отворио писмо! Признај, иначе...

ТРУФАЛДИНООдмах ћете бити услужени!... Ја... Ја ћу вам рећи праву истину! Шта ћете, људи смо и лако

погрешимо! На пошти је било и за мене једно писмо; ја не умем добро да читам, па сам случајно, место свог писма, отворио ваше писмо.

БЕАТРИЧААко је тако...

ТРУФАЛДИНООд истински говорим, части ми!

БЕАТРИЧАЈеси ли прочитао писмо?

ТРУФАЛДИНОНИсам, од истински нисам... Ја не умем да читам те сврачије ноге.

БЕАТРИЧАДа га није још ко видео?

ТРУФАЛДИНОБоже сачувај!...

БЕАТРИЧАКожу на шиљак, кажем ти!

ТРУФАЛДИНОО, не звао се ја поштеним човеком, ако није тако!...

Да бог да ме нашли мртвог у постељи ако лажем!... Жалим што немате неку књигу, заклео бих се одмах. Лупио сам се снажно по глави кад сам видео да сам у заблуди, али било је доцкан.

Чини ми се да можете и сад да видите модрицу.

БЕАТРИЧАДобро, добро.

(Тихо чита писмо)


И одавде сам се срећно извукао! Честитам Труфалдино!(Пљесне се по челу)

Хеј, памет је ово!

22

БЕАТРИЧАШта ти је?

ТРУФАЛДИНОНишта, слетела ми мушица на чело.

БЕАТРИЧА(За себе)

Мануело је поштена душа.(Гласно)

Плати носачу и извади ствари из ковчега!(даје му кључ)

Кад се вратим, пресвућићу се.

ТРУФАЛДИНОА нећете јести?

БЕАТРИЧАХоћу, јешћу.

(Одлази)

ПОЈАВА XXIII

ТРУФАЛДИНО, затим ПАНДОЛФО

ТРУФАЛДИНО,Све иде као намазано. Чини ми се да бих могао да служим и трећега господара! Нема ту шта, баш сам окретан дечак! Све ми изгледа да сад вредим сто талира више него иначе!

ПАНДОЛФОЈе ли господар код куће?

ТРУФАЛДИНОНије

ПАНДОЛФОХоће ли да руча код куће?.

ТРУФАЛДИНОСвакако.

ПАНДОЛФОПодај му ову кесу с двеста дуката. Ја ћу се вратити кроз пола часа. Имам нешто посла. Збогом!

(Оде)

ПОЈАВА XXIV

ТРУФАЛДИНО на ФЛОРИНДО

ТРУФАЛДИНООво лице ми је некако познато... Ха, срећан пут!... Није ми чак ни рекао коме господару да дам новац.

ФЛОРИНДОДобро. Јеси ли нашао Паскала?

ТРУФАЛДИНОНисам; али сам нашао једнога који ми је предао кесу са двеста дуката.

ФЛОРИНДО

23

Двеста дуката? Откуд? Зашто?

ТРУФАЛДИНОРеците ви мени искрено... Али сасвим искрено... да ли очекујете од кога новаца?...

ФЛОРИНДОДа, баш због тога сам био код оног трговца.

ТРУФАЛДИНОЕ, онда ће дукати свакако бити ваши!

ФЛОРИНДОШта ти је рекао тај човек што ти их је дао?

ТРУФАЛДИНОРекао ми је да треба да их дам своме господару.

ФЛОРИНДОПа, добро, тикване један, онда их предај мени! Зар ти ја нисам господар?

(Стрпа новац у џеп)


Он појма нема о моме другом господару...

ФЛОРИНДОА зар ти није рекао своје име?

ТРУФАЛДИНОНије. Некако ми ује познато његово лице али никако не могу да се сетим.

ФЛОРИНДОСвакако да еј то био трговац Арбели, коме су ме препоручили.

ТРУФАЛДИНОДа, то је свакако био он.

ФЛОРИНДОНемој да заборавиш на Паскала.

ТРУФАЛДИНОНећу, не брините! Потражићу га после ручка.

ФЛОРИНДОЕ, сад ћемо гледати да нешто једемо; али га после тога одмах потражи и доведи к мени!

(Одлази у крчму)

ТРУФАЛДИНООдмах ћете бити услужени. Да га потражим? А где то? Где ли то сад да га нађем? Више волим да потражим нешто што се поуздано може наћи, а то је боговски ручак... Било је кад сам овако

сам, смем слободно да кажем – више среће него памети што сам дукате предао правом господару...

ЗАВЕСА

ДРУГИ ЧИН

ПОЈАВА I

24

ТРУФАЛДИНО(Сам)

Ја сам ипак неки несрећан човек! Имам два господара, а ниједнога нема да дође на ручак. Често сам слушао да отмени људи у опште немају савести. Не знам само да ли је то истина?... Али да немају стомака – то ми је јасно ако дан. Изгледа да ти људи мисле на све на свету, само не на јело. А ја опет, мислим само на јело и ни на шта више. Кад би сад обојица од једном дошли и хтели да једу, одоше мени све четири у вис. Мени је једноставно, немогуће да послужујем обојицу у исти мах... Ето иде један! Може све да крене набоље, ко зна...

ПОЈАВА II

ФЛОРИНДО, исти

ФЛОРИНДОДобро, јеси ли ухватио Паскала?

ТРУФАЛДИНОПа ја сам вам већ рекао да ћу га потражити тек кад једном ручамо. Њега је немогуће наћи пре

ручка!

ФЛОРИНДОШта?

ТРУФАЛДИНОНема смисла да га тражим још пре ручка.

ФЛОРИНДОЧовече божији, па ти у сваком свом уду имаш по желудац.

ТРУФАЛДИНОИ мени се тако чини, господару... И можете сад мислити како ми је кад са свих страна почне да

ме савија.


Како само, дођавола, да сазнам да ли је Беатрича овде?

ТРУФАЛДИНОТребло је мало раније да дођете на ручак!


Него, да није свратила у неку гостионицу изван града?

ТРУФАЛДИНОХтели сте да једете пре један час, а овамо сте двадесетак путља одлазили од куће... Јело се

ваљда већ и покварило...

ФЛОРИНДОНе могу још ништа да једем.

(За себе)Идем одмах на пошту; можда ћу тамо нешто дознати; и онда ћу се распитати по свима

гостионицама изван града.

ТРУФАЛДИНОНего да ли је вама познато, ваша милости, да човек у овом граду, хтео не хтео, мора да ждере и

да онај који не једе, одмах легне у постељу?

25

ФЛОРИНДОНишта, јешћу мало после, кад се вратим. Али ако се не вратим, до ручка, вечера ми не гине. Ако

си ти збиља гладан, иди па једи...

ТРУФАЛДИНОЕ, кад тако стоје ствари, онда ви слободно свршавајте своје послове...

ФЛОРИНДОНовац ми смета... Метни га у ковчег заједно са овом ситинином и овом кутијом.

(Да му кесу са дукатима, ситнину, кутију и кључ)

ТРУФАЛДИНООдмах ћу све уредити и вратити вам кључ.

ФЛОРИНДОМожеш ми га дати кад се вратим... Али пре свега нађи ми Паскала.

(Одлази.)

ПОЈАВА III

ТРУФАЛДИНО па БЕАТРИЧЕ

ТРУФАЛДИНОПраво каже човек, треба једном да се наједем. Што се тога тиче сасвим се слажем са њим. Ако он неће да једе, не мора, нека му крче црева; ја никако не могу да се помирим са испосништвом. Најпре ћу да оставим све ствари и онда идем право за сто.

(Таман је пошао у Флориндову собу десно)

БЕАТРИЧА(На средини)

Хеј, Труфалдино!

ТРУФАЛДИНОИх, дођавола!...

БЕАТРИЧАЈе ли господар Пандолфо дао неку кесу са двеста дуката?

ТРУФАЛДИНОда, дао ми је једну кесу.

БЕАТРИЧАА зашто је ти мени не дајеш?

ТРУФАЛДИНОПа... Зар је она наша?

БЕАТРИЧАДа ли је моја? Па шта ти је он рекао кад ти је дао новац?

ТРУФАЛДИНОРекао ми је да га предам своме господару...

БЕАТРИЧАЕто, видиш, будало једна! Ко ти је господар?


26

Знам, ваша милости... Има, има знате ствари на које човек тешко може дати одговора, па ма био и научењак, а ја...

БЕАТРИЧАНи речи да ниси проговорио, тикване један, и дај ми кесу!


(Даје кесу)

БЕАТРИЧАЈесу ли новци на броју?

ТРУФАЛДИНОНисам их ни такао.


Ипак ћу после да их пребројим.


Мало је требало па да се због те ђавоље кесе нађем у шкрипцу...

БЕАТРИЧАРеци крчмару да ће данас ручати са мном један мој добар пријатељ.

ТРУФАЛДИНОШта желите да се спреми? Колико јела заповедате?

БЕАТРИЧАГосподин Пандолфо није уопште закерало. Пет – шест јела, али да све буде ваљано.

ТРУФАЛДИНОХоћете ли ми допустити да ја изаберем јела?

БЕАТРИЧАДобро, можеш; али гледај да у сваком случају осветлаш образ... Ја сад идем по свога пријатеља;

кад се вратим да знаш, све мора бити у реду.

ТРУФАЛДИНООставите ви само, то је моја ствар.

БЕАТРИЧАДа не заборавим, метни ову хартијицу у ковчег. И чувај је као очи у глави, јеси ли чуо? То је

једна меница на пет хиљада дуката.


БЕАТРИЧАОву кутију однеси неком златару, нешто је покварена.

(даје му кутију)


(ставља кутију у џеп)

БЕАТРИЧА(одлази, за себе)

27

Волела бих да сам некако могла да не кажем Розаури своју тајну.

ПОЈАВА IV

ТРУФАЛДИНО затим ТЕБАЛДО

ТРУФАЛДИНОЕ, онда морам гледати да осветлам образ! Најпре ћу да оставијм ову хартијицу, па онда... Знам, али то бих баш могао да учиним после. Не смем ни часа часити.

(Виче кроз задња врата)Еј! Хеј! Одмах нека дође овамо крчмар... Сад треба да докажем да имам добар укус! Добар ручак не чини велики број јела, већ добар распоред... то сам већ колико пута чуо...

ТЕБАЛДОДобро, пријатељу, чиме вас могу услужити?

ТРУФАЛДИНОМој господар ће довести на ручак једног свог доброг пријатеља. Ви ваљда имате све што је за ту прилику потребно?

ТЕБАЛДОПа разуме се! И двадесет да доведе, ако хоће, ја ћу за пола часа све да спремим.

ТРУФАЛДИНОДобро. Чиме ћемо их почастити?

ТЕБАЛДОДоставићемо два јеловника, сваки по четири јела.


Четири јела? А он је рекао пет-шест јела. Ех, шест или осам,није тако велика разлика!(Гласно)

Добро. Али каква ће то бити јела?

ТЕБАЛДОУ првом јеловнику ће бити чорба, говедина, риба, и сецкано месо.

ТРУФАЛДИНОПрва три јела добро су ми позната, али за четврто нисам ни чуо.

ТЕБАЛДОЈедно врло добро француско јело.

ТРУФАЛДИНОЛепо! С првим јеловником би све било у реду.

ТЕБАЛДОУ други јеловник унећемо паштете, печење, салату и пудинг.

ТРУФАЛДИНОНи за ово последње јело нисам чуо. Шта је то пудалинг?

ТЕБАЛДОПудинг! Врло добро енглеско јело.


28

Добро, и тиме сам задовољан. Него како ћемо ми распоредити сва та јела по столу?ТЕБАЛДО

О томе ће послужитељ водити рачуна.

ТРУФАЛДИНОШта, послужитељ! Главна је ствар да јела буду распоређена као што ваља.

ТЕБАЛДООвде, на пример, може стајати чорба, овде говедина, овде риба, а овде сецкано месо.

ТРУФАЛДИНОПа, мени се то не допада. Зар у средини да не стоји ништа?

ТЕБАЛДООнда ћемо морљати да скувамо пет јела.

ТРУФАЛДИНОДобро, да скувамо пет јела.

ТЕБАЛДОНа средини треба да нам стоји сос за месо.

ТРУФАЛДИНОНе. Не, не; у средини мора да стоји супа.

ТЕБАЛДООнда ћемо месо метнути с едне стране а сос са друге.

ТРУФАЛДИНОНе. Не, не; ни то... не ваља. Господа крчмари знају само како се ради у кујни; али кад треба уредити сто... То само у Бергаму може да се научи! Гледајте само!... Ово је рецимо сто!

(Клекне и показује по поду. Кад год хоће да означи неко јело, откине помало од менице.)Запамтите сада добро како се морају распоредити тих пет јела... Овде у средини чорба! С ове стране месо; овде сос; овде риба и овде оно исецкано месо о коме ја немам ни појма... Ха, шта велите ви на то?

ТЕБАЛДОСос вам стоји врло далеко од меса.

ТРУФАЛДИНОНишта, одмах ћемо га примаћи ближе.

ПОЈАВА V

Исти, БЕАТРИЧА, ПАНДОЛФО

БЕАТРИЧАШта ти ту радиш на коленима?

ТРУФАЛДИНОНишта, показујем само како треба поставити сто.

(Устане)

БЕАТРИЧАКаква је то хартија?


29

(За себе)Ех, дођавола, ово је она меница коју ми је он дао!

БЕАТРИЧА(Узме комадић хартије)Па ово је моја меница!

ТРУФАЛДИНО(Сабере сву парчад)

Лако ћемо је опет залепити.

БЕАТРИЧАХуљо! Тако ти чуваш моје ствари? Тако ствари од велике вредности! Заслужио си да те човек

испребија на мртво име!... Шта ви велите на све ово, господине Пандолфо?

ПАНДОЛФОТо је толика будалаштина да се човек мора смејати хтео не хтео. Било би зло и наопако да је

меница туђа. Ја ћу вам написати другу и ствар ће бити у реду.

БЕАТРИЧАТикване један!

ТРУФАЛДИНОСва несрећа је дошла отуда што господин Тебалдо не уме да уреди сто.

ТЕБАЛДОЈеднако му смета нешто...

ТРУФАЛДИНОНисам ја мачији кашаљ, ја сам учио...

БЕАТРИЧАИди с милим богом!

ТРУФАЛДИНОЈа сам учио како треба намештати сто...

БЕАТРИЧАЧисти се, кад ти кажем!

ТРУФАЛДИНО(Одлази)

У томе ми није раван чак ни први дворски маршал!

ТЕБАЛДОЈа никако не могу да разумем овога човека! Каткад је врло паметан, а каткад опет тако глуп да

му нема пара!

БЕАТРИЧАМени се све чини да се он само претвара да је глуп... Постарај се драги Тебалдо, да што пре

добијемо ручак.

ТЕБАЛДООн је наручио десет јела...

БЕАТРИЧАКако не би? Три – четири и ништа више, ако знате шта је бог! Ако имате кобасице, учинићете

ми велику услугу.

ТЕБАЛДО

30

(Одлази)

ПОЈАВА VI

ПАНДОЛФО, БЕАТРИЧА

ПАНДОЛФОШто вас више гледам све се више чудим како сте могли после оног непријатног призора који

сам имао са њом, тако брзо да обрлатите моју кћер!

БЕАТРИЧАТа маленкост више припада срећи него нечијој заслузи...

ПАНДОЛФОПотпуно се умирила и решена је да пође за вас.

БЕАТРИЧАПа она зна да једном таквом одлуком не може дас изгуби ништа.

ПОЈАВА VII

ИСТИ, I и II ПОСЛУЖИТЕЉ

I ПОСЛУЖИТЕЉ(Улази на средња врата и левом руком носи у Беатричину собу у корпи све што је потребно да

се постави за двоје.)

II ПОСЛУЖИТЕЉ(Уноси један сточић с тањирима и ножевима и ставља га између средњих и бочних врата; уноси

две боце и чаше.)

I и II ПОСЛУЖИТЕЉ(Одлазе одмах после тога)

ПАНДОЛФОИ још више ме чуди како сте могли да ућуткате оног хвалисавца Силвија!

БЕАТРИЧАЈедна моја реч, један стисак руке, и он је био начисто с ким се хвата у коштац.

ПАНДОЛФОБаш бих волео кад бисте мало и његовом оцу, оном доктору, сабили рогове!... Једнако ме вређа

и прети! И сад ми се увек чини да га видим на сваком углу с великим исуканим мачем...

БЕАТРИЧАНе брините ви ништа, натрљаћу ја и њему нос као и његовом сину...

ПАНДОЛФОДоктор је у младости био војник. Ја сам се целога века бавио једино трговином. А он мене неће да нападне као трговца, у рачунима, писању или бројењу пара; он ће ме напасти као војник, с

мачем у руци, и онда ме је однео ђаво...

БЕАТРИЧАПраво велите! Али оставите ви њега само мени.

ПАНДОЛФО

31

Не моуг да кажем да га се бојим, али некако нисам се никад бавио таквим пословима.

БЕАТРИЧАМогу да појмим!

ПАНДОЛФОУ мојим годинама кад човек једва може мало да се загреје у дебелим чарапама и вуненом оделу,

није ни мало препоручљиво, ако се не варам, да се расхлађује леденим гвожђем.

БЕАТРИЧАСвакако.

ПАНДОЛФОПа онда треба знати како је то тешко кад се остари. Млади људи се рађају сваког часа, онда није бог зна каква штета ако неки балавац, оде дођавола; али један чврст, здрав старац, као што сам ја, од непроцењиве је вредности. Ко у једном расаднику водо рачуна о младој, нежној стабљици? Али кад се сруши овако стари храст – колико само треба времена да се надокнади губитак! Сузе ми навру на очи кад станем озбиљно да размишљам о свему томе.

БЕАТРИЧАНије ни чудо! Има у томе збиља нечег тужног...

ПАНДОЛФОЗамислите кад би сад одједном нестале све оне бриге о којима сам ја увек водио рачуна! Никад нисам излазио ноћу кад је било хладно; никад се нисам сувише утопљавао; био сам увек тачан; мерен у јелу и у љубави – па све те жртве сад да упропасти један излишни ђавољи ражањ.

ПОЈАВА VIII

ИСТИ, ТРУФАЛДИНО, I и II ПОСЛУЖИТЕЉ

I и II ПОСЛУЖИТЕЉ(Излазе на средња врата)

ТРУФАЛДИНО(Уноси супу)

Донео сам и, ако је по вољи...

БЕАТРИЧАНоси, носи; сад ћемо и ми доћи, а после ручка ћемо пречистити рачуне.

ТРУФАЛДИНОО, опростите! Не би било ни мало лепо да ја идем први!

(дубоко се клања)

ПАНДОЛФО(Беатричи)

Неки врло смешан човек! Није нам друге, морамо му учинити по вољи.(Одлази у Беатричину собу)

БЕАТРИЧАЖелео бих да мање збија шале а више да припази на своје понашање.

(одлази брзо у собу)


32

Мој господар троши ли троши новце, а овамо се стиснуо и никако му нешто није по вољи!... Гле, па ово није никакво посуђе!... Ко зна, уосталом можда ни чорба није боља!... Ипак ће бити

згодније да пробам.(Извади из џепа кашику и проба)

Ја никуда не мрдам без оружја... чорба, да видите, није баш тако рђава; могла би бити и гора.(Одлази)

I ПОСЛУЖИТЕЉ(Доноси тањир говеђине)

Добро, где је онај? Шта се толико тамо замлатио, и не носи ово месо?

ТРУФАЛДИНО(Из собе)

Ево ме, друже!

I ПОСЛУЖИТЕЉХАјде, носи то месо, једном унутра; ја идемда донесем друго јело.

(Излази средином)

ТРУФАЛДИНОДа ли еј ово говеђина или овчетина?... Чини ми се да је овчетина... Сад ћемо да видимо.

(Проба)Не, није овчетина; говеђина, лепа и укусна.

(Хоће да уђе у Беатричину собу, али се сретне са Флориндом)

ПОЈАВА IX

ФЛОРИНДО, ТРУФАЛДИНО

ФЛОРИНДОКуда ћеш тамо?


Их, дођавола!

ФЛОРИНДОКуда ћеш тамо са тим јелом?

ТРУФАЛДИНОХтео сам да га метнем на сто.

ФЛОРИНДОНа чији сто?

ТРУФАЛДИНОПа на ваш.

ФЛОРИНДОА постављен, је ли, иако ја још нисам ни дошао?

ТРУФАЛДИНОВидео сам још кроз прозор да идете.

ФЛОРИНДОА постављаш, је ли, месо пре чорбе?

33

ТРУФАЛДИНОПа зар ви не знате, збиља, да се овде чорба једе напослетку, тек после салате.

ФЛОРИНДОЈа сам друкчије навикао. Сместа да си вратои месо у кујну и да си ми донео чорбу.


ФЛОРИНДОБрзо, брзо, хоћу после да спавам!

(Одлази у своју собу)


(Оде у Беатричину собу.)

ПОСЛУЖИТЕЉ(Доноси исецкано месо)

Па тога човека увек треб чекати!... Хеј, Труфалдино!

ТРУФАЛДИНО(Из собе)

Ево ме, ево!... Брзо, пријатељу! Постављај сто и у оној соби. Дошао је и онај други странац. Донеси одмах чорбу!

ПОСЛУЖИТЕЉДобро, добро.

(Одлази средином)

ТРУФАЛДИНОКакво ли је сад опет ово јело? Аха, то му је свакако оно сецкано месо!

(Проба)

ПОСЛУЖИТЕЉ(Рупи унутра; уноси у корпи све што је потребно за постављање стола и упутио се Флориндовој

соби)Шта, овај је још овде? Чини ми се да се нешто много облизује.

(Одлази)

ТРУФАЛДИНОВаљда немам разлога да се облизујем!

(Односи у Беатричину собу сецкано месо и одмах се враћа)Е, мора се признати, у овој крчми све иде прилично брзо! Их, само кад би ми још пошло за руком да услужим оба господара; сви би могли да ми пљуну под прозор.

ПОСЛУЖИТЕЉ(Излази из Флориндове собе и одлази средином)

Ево чорбе?

ТРУФАЛДИНОБрзо, пријатељу, дај чорбу...

II ПОСЛУЖИТЕЉГледај ти само свога господара; овог другог ћу ја сам послужити.

ТРУФАЛДИНОНе, ја ћ услужити обојицу!

II ПОСЛУЖИТЕЉ

34

(Да чорбу за Флоринда I послужитељу и оде)

I ПОСЛУЖИТЕЉ(Хоће да однесе чорбу у Флориндову собу)

ТРУФАЛДИНОНе, не, дај ми то овамо! Ја ћу однети чорбу; а ти иди и донеси друго јело за свога господара.

(Односи чорбу у Флориндову собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉОвај младић нема све четири у глави! Хоће обојицу да служи! Добро, нека га носи ђаво! Нећу

ваљда ни ја остати без напојнице.

ТРУФАЛДИНО(Излази из собе)

БЕАТРИЧА(Зове из своје собе)

Труфалдино!

ТРУФАЛДИНООдмах!

I ПОСЛУЖИТЕЉПа зар не чујеш? Господар те зове!

ТРУФАЛДИНООдмах!

(Одлази у Беатричину собу)

II ПОСЛУЖИТЕЉ(Доноси месо за Флоринда и даје га I послужитељу)

I ПОСЛУЖИТЕЉДај ми то овамо и донеси јело за ону двојицу!

II ПОСЛУЖИТЕЉ(Одлази)

ТРУФАЛДИНО(Излази из Беатричине собе)

ФЛОРИНДО(Зове из своје собе)


ТРУФАЛДИНООдмах, господару!

(Хоће да узме месо од I послужитеља)

I ПОСЛУЖИТЕЉТо ћу ја да му однесем.

ТРУФАЛДИНОПа зар не чујеш да зове мене?

(Односи месо у Флориндову собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉВрло весело, овај хоће све сам да ради!

35

II ПОСЛУЖИТЕЉ(Донесе I послужитељу тањир и одлази)

I ПОСЛУЖИТЕЉОпет морам да га чекам; ако сам однесем јело унутра, посвађаћу се с човеком.

ТРУФАЛДИНО(Излази из собе)

I ПОСЛУЖИТЕЉОвде су кобасице за твога господара.

ТРУФАЛДИНОКобасице! Шта му је то?

I ПОСЛУЖИТЕЉДа, твој господар их је наручио.

(Одлази)

ТРУФАЛДИНОЕ, сад је све опет лепо пошло! Коме ћу да однесем ово? Ђаво ће га знати који је господар наручио! Ако однесем оном који није наручио, издаћу се; а ако упитам у кујни, опет ћу се издати. Не, овако ћу ја све то... Ехе, паметна је ово главица! Обојици ћу дати по пола, и ником ништа. Једна ми преостаје... Коме сад да је дам? Појешћу је сам, тако ће бити најбоље; имам ваљда и ја душу.

(Једе кобасицу)Сад је све у реду. Прво ћу овоме овамо да однесем његов део.(Један тањир метне на сто и други однесе у Беатричину собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉЧим је труфалдино наишао, уноси пудинг и виче)


ТРУФАЛДИНОЕво ме!

I ПОСЛУЖИТЕЉХајд', носи овај пудинг...

ТРУФАЛДИНОПричекај мало; одмах ћу се вратити...

(Узме други тањир с кобасицом)

I ПОСЛУЖИТЕЉНема смисла, кобасице су за ове овамо.

ТРУФАЛДИНОЗнам ја то; али мој господар жели да однесем четири овом странцу.

(Носи тањир у Флориндову собу)

I ПОСЛУЖИТЕЉДобро, али кад се већ познају, кад су добри пријатељи, могли би заједно да једу.

ТРУФАЛДИНО(Враћа се)

Је ли, шта је то овде?

I ПОСЛУЖИТЕЉЕнглески пудинг.

36

ТРУФАЛДИНОЗнам, а за кога?

I ПОСЛУЖИТЕЉЗа твога господара.

(Одлази)

ТРУФАЛДИНОКакав ли му је то ђаво пудинг? Мирише, ти боже знај како! Изгледа као попара. Хм, ако збиља

буде попара, онда неће бити наодмет... Сад ћемо видети!(Узме кашику и проба)

Их, дођавола! Па ово није попара, ово је куд и како боље од попаре.(Похотљиво једе)

БЕАТРИЧА(Зове из своје собе)


ТРУФАЛДИНОЕво ме одмах!

ФЛОРИНДО(Зове из своје собе)


ТРУФАЛДИНОЕво ме одмах! Господе боже, како је то било укусно! Само још једном да напуним уста па

идем...

БЕАТРИЧА(Изађе из своје собе, па кад га види да једе, мунхе га добро)

Хоћеш ли једном да се наканиш и да послушаш, изелице једна!

ТРУФАЛДИНО(Спусти тањир на сто, покрије га сервијетом и пође)

ФЛОРИНДО(Изађе из своје собе)


ТРУФАЛДИНО(Застане)

ФЛОРИНДОМа где ли је само тај врашки деран?

ТРУФАЛДИНООвде сам, господару.

ФЛОРИНДОХоћеш ли ти донети још нешто да се једе?

ТРУФАЛДИНОМолим, питаћу да ли има.

ФЛОРИНДОБрзо, брзо, хоћу после мало да спавам!

(Врати се у своју собу)


37

(Виче с врата)Хеј, друже, хоћеш ли донети још нешто?... Овај пудинг ћу оставити за себе.

(Сакрије тањир)

I ПОСЛУЖИТЕЉ(Доноси печење и салату)

Донео сам печење и салату.

ТРУФАЛДИНОХајд сад, брзо донеси воће!

I ПОСЛУЖИТЕЉПолако, полако, што си толико навалио!

(Одлази)

ТРУФАЛДИНО(Односи у Флориндову собу печење и салату)

Печење ћу однети овоме овамо!(Оде)

II ПОСЛУЖИТЕЉ(Доноси воће)

Доне сам воће. Па куд је сад отишао, дођавола!

ТРУФАЛДИНО(Враћа се)

Шта си то донео?

II ПОСЛУЖИТЕЉВоће... Желите ли још шта?

ТРУФАЛДИНОЧекај!

(Однесе воће у Беатричину собу)

II ПОСЛУЖИТЕЉ Врашко неко момче! Свуд уме да се угура! Сад ту, сад тамо, свуда.

ТРУФАЛДИНОСви су сити.

II ПОСЛУЖИТЕЉТо ми је мило.

ТРУФАЛДИНОСамо ја још нисам сит... Сад постави и за мене...

II ПОСЛУЖИТЕЉДобро, добро, одмах ћете бити услужени.

ТРУФАЛДИНООдлично! Овај пудинг сам сакрио за себе. А обе странке су задовољне мојом службом! Па кад

сам дворио двојицу право је да сад једем за четворицу.

ПОЈАВА Х

38

ТРУФАЛДИНО, БЛАНДИНА

БЛАНДИНАОпростите!

ТРУФАЛДИНОИх, дођавола! Па ово је оно девојче из Пандолфовог дама. Ходите ближе, цурице!... Желите ли

са мном да разговарате?

БЛАНДИНАДа.

ТРУФАЛДИНОСамо ћу ово да уклоним, и онда вам стојим на расположењу.

(Одлази на средња врата)

БЛАНДИНАБаш волим што сам затекла овога овде, а не његова господара.

ТРУФАЛДИНОДакле, ево ме!

БЛАНДИНАМја госпођица је послала ово писмо вашем господару. Али о томе нико ништа не сме знати.

ТРУФАЛДИНОУ реду молим вас. Али ћу најпре ја вама нешто да испоручим.

БЛАНДИНАОд кога?

ТРУФАЛДИНООд једног згодног младића, од неког Труфалдина Баточиа.

БЛАНДИНАЈа га не познајем.

ТРУФАЛДИНОВрло леп човек; развијен као што треба, згодан, духовит, уметник у понашању.

БЛАНДИНАНе познајем га.

ТРУФАЛДИНОНе мари, познаје он вас; он је заљубљен у вас, па би волео да и ви у њега будете заљубљени.

Шта велите на то?

БЛАНДИНАНе знам само да ли би ми се допао.

ТРУФАЛДИНОХоћете ли да вас упознам са њим?

БЛАНДИНАВрло радо.

ТРУФАЛДИНООдмах ће доћи.

(Изађе средином)

39

БЛАНДИНАА ја сам мислила да је то он.

ТРУФАЛДИНО(Уђе, поклони се, пољуби јој руку, уздахне и опет изађе)

БЛАНДИНАЈа не знам шта значи ова комедија?

ТРУФАЛДИНО(Улази)

Добро, јесте ли га сад видели?

БЛАНДИНАКога то?

ТРУФАЛДИНОПа оног згодног младића који је заљубљен у вас?

БЛАНДИНАДакле, то ме он воли?

ТРУФАЛДИНО(Уздахне)

Да.

БЛАНДИНАПа зашто није одмах рекао?

ТРУФАЛДИНОМало сам стидљив... Шта сад велите?

БЛАНДИНАВелим да...

ТРУФАЛДИНОО, говорите само!

БЛАНДИНАИ ја сам помало стидљива.

ТРУФАЛДИНОДобро, нека онда то двоје стидљиваца буду муж и жена.

БЛАНДИНАВи ми се допадате, али...

ТРУФАЛДИНОПа шта треба да ради онај који је заљубљен у вас и хоће да вас узме за жену?

БЛАНДИНАМорао би то најпре рећи моме господару или мојој госпођици.

ТРУФАЛДИНОИ шта ће онда они одговорити?

БЛАНДИНАПа рећи ће: ако је она задовољна...

40

ТРУФАЛДИНОА шта ће онда она рећи?

БЛАНДИНАПа рећи ћу: „ако су они задовољни“...

ТРУФАЛДИНОА ја вам кажем да ћемо ускоро бити задовољни. Дајте ми овамо то писмо; кад донесем одговор,

наставићемо разговор... Стојте!... Знате ли шта је у овом писму?

БЛАНДИНАНе знам. Али бих волела да знам.

ТРУФАЛДИНОЈа не бих желео да садржина наљути мога господара.

БЛАНДИНАХм! Судећи по данашњем сукобу у писму се свакако и не говори о љубави.

ТРУФАЛДИНОНе желим никога да љутим И нећу да предам писмо док год не дознам о чему је реч.

БЛАНДИНАДобро, могло би се оно врло лако отворити, али како бисмо га после запечатили?

ТРУФАЛДИНОЗнам ја како то иде као што нико не зна! У томе ми нема такмаца.

БЛАНДИНАНишта да га отворимо.

ТРУФАЛДИНОУмете ли читати?

БЛАНДИНАОнако, по мало. Али ви свакако умете добро да читате?

ТРУФАЛДИНОПа и ја онако, по мало.

БЛАНДИНАХајд, онда да видимо.

ТРУФАЛДИНОМорамо то урадити најобазривије.

(Откида комадић писма)

БЛАНДИНАЕј, тешко нама! Шта сте то учинили?

ТРУФАЛДИНОНе мари ништа. Ја ћу све то уредити. Ето, сад је отворено.

БЛАНДИНАХајд, читајте.

ТРУФАЛДИНОНе, читајте ви; ви свакако боље познајете своју госпођицу него ја.

БЛАНДИНА

41

(буљи у писмо)Не разумем баш ништа.

ТРУФАЛДИНООво не разумем ни ја.

БЛАНДИНАПа зашто смо га онда отворили?

ТРУФАЛДИНОЧекајте, чекајте! Понешто ипак разумем.

БЛАНДИНАИ мени су позната нека слова.

ТРУФАЛДИНОЗар ово није М?

БЛАНДИНАНи принети! То је Н.

ТРУФАЛДИНОИзмеђу М и Н нема никакве скоро разлике.

БЛАНДИНАН, О, но, Ј, А, ја, ... Није, чини ми се ипак да је М. ... М, О, мо; Ј, А, ја.

ТРУФАЛДИНОНи принети! Неће ваљда ваша госпођица писати моме господару: Моја... То је свакако мој?

БЛАНДИНААли на крају има неки реп.

ТРУФАЛДИНОПа баш зато и треба читати: мој.

ПОЈАВА Х I

ИСТИ, ПАНДОЛФО, БЕАТРИЧА

ПАНДОЛФО(Бландини)

Шта радиш ти овде? Шта си хтела?

БЛАНДИНА(уплашено)

Госпођица би желела да говори с вама.

БЕАТРИЧА(слузи)

Шта ти је то?

ТРУФАЛДИНОПарче хартије.

БЕАТРИЧАДај да видим!

42

ТРУФАЛДИНООдмах ћете бити услужени.

(Једнако се устеже.)

БЕАТРИЧАДај то овамо!

(Отме му писмо) –Шта. Лопове ниједан! Да ти тако не отвараш сва моја писма?

ТРУФАЛДИНОЈа стварно не знам како се све то наједном догодило.

БЕАТРИЧАЗамислите само! Писмо је од ваше кћери. Јавља ми да је дктор опет наговорио свога сина да

прави лудост. И овај угурсуз се усудио да отвори то писмо!

ПАНДОЛФОА шта си ти ту имала посла?

БЛАНДИНАЈа појма немам о свему томе!

БЕАТРИЧАКо је отворио писмо?

ТРУФАЛДИНОЈа нисам.

БЛАНДИНАНисам ни ја.

ПАНДОЛФОПа ко га је донео овамо?

БЛАНДИНАТруфалдино је требало да га да своме господару.

ТРУФАЛДИНОА Бландина га дала Труфалдину.

БЛАНДИНА(За себе)

Као да га је неко терао да се излаје!

ПАНДОЛФОБезобразнице ниједна, не знам шта ми не да да ти...

БЛАНДИНАХоћете да ме издеветате? Е, то нећу да трпим!

ПАНДОЛФО(Јурне на њу)

И још одговараш?

БЛАНДИНА(Одлази)

Срећа што не можете трчати!

ПАНДОЛФО

43

(За њом)Чекај, чекај! Показаћу ја теби да још могу да трчим!

ПОЈАВА Х II

БЕАТРИЧА, ТРУФАЛДИНО


Кад бих сад некако могао да стругнем!


Розаура и ја убисмо се доказујући да сам женско, а онај будаласти Силвио никако да нам поверује.

ТРУФАЛДИНО(искрада се)Не види ме.

БЕАТРИЧАКуда ћеш тамо?

ТРУФАЛДИНООвде сам ја. Овде...

БЕАТРИЧАЗашто си отварао писмо?

ТРУФАЛДИНОБландина је то смандрљала, ја о томе немам ни појма.

БЕАТРИЧАШта, Бландина! Ово си ти то сам замесио! Велики си ти угурсуз! Два писма си ми отворио за један дан. И зато ћеш сад добити своје.

(Изудара га батином и одлази)

ТРУФАЛДИНО(дречи)

ПОЈАВА Х III

ТРУФАЛДИНО затим ФЛОРИНДО

ТРУФАЛДИНООво нити има смисла нити је допуштено! Ако нмеко није задовољан својим слугом, може му

лако показати врата... али га зато не мора млатити.

ФЛОРИНДО(Ушао је код последње речи)

Шта кажеш?

ТРУФАЛДИНО(према вратима)

44

Дабогме, није допуштено млатити туђег слугу. То је таква срамота за мога господара као да је неко баш њега излемао.

ФЛОРИНДОА ко те је то излемао?

ТРУФАЛДИНОНе знам ни сам; и не познајем га.

ФЛОРИНДОА зашто те је излемао?

ТРУФАЛДИНОЗашто? ... Случајно сам му пљунуо на ципелу.

ФЛОРИНДОИ ти си допустио да те млате, и не бранећи се, и увалио свога господара у свађу и срамоту? Магарче, кукавицо! Кад ти је баш тако пријатно да те млате, учинићу ти и ја ту част.

(Излупа га батином коју је Беатрича оставила и оде у своју собу)

ТРУФАЛДИНО(трља грбачу)

Сад могу с правом рећи да служим два господара; плату сам од обојице примио у готовом.

ФЛОРИНДО(врати се)

Дај ми кључ од ковчега, тикване ниједан!

ТРУФАЛДИНОИзволите!

ФЛОРИНДОЈеси ли кесу и кутију метнуо унутра?

ТРУФАЛДИНОКутију... кутију нисам.

ФЛОРИНДОДај ми овамо.

ТРУФАЛДИНО(Маши се џепа и нађе обе кутије, за себе)

Их, дођавола! Па овде ми је и кутија оног другога господара! Која ли је чија?

ФЛОРИНДОДобро, хоћеш ли једном да се смилујеш?

ТРУФАЛДИНОСрећо, сад ћу видети да ли те имам!

ФЛОРИНДОГосподе боже, шта је то сад?

(Отвори кутију)Нисам се преварио! То је кутија с мојом сликом коју сам дао Беатричи...


Преварио сам се у рачуну!...(Гласно)

Ово је ваша кутија, ако вам то ништа не смета!

45

(Даје му кутију, а)

ФЛОРИНДО(је ставља на сто)

Како си ти дошао до ове кутије? Говори, реци истину, ако мислиш да останеш жив!

ТРУФАЛДИНОХоћу, хоћу. Кутија је моја.

ФЛОРИНДОТвоја? А како си дошао до ње?

ТРУФАЛДИНОНаследио сам је од свога пређашњега господара!

ФЛОРИНДОНаследио!

ТРУФАЛДИНОДа, ја сам служио код некога господара који је већ умро. Оставио м9и је врло много ситница

које сам ја одмах распродао, а сачувао сам само ту кутију.


Господе боже!(Гласно)

А кад је умро тај господар?

ТРУФАЛДИНОПре једно осам дана.

ФЛОРИНДОКако се звао?

ТРУФАЛДИНОЕ, то не знам; живео је инкогнити.

ФЛОРИНДОИнкогнито!... Колико си био код њега?

ТРУФАЛДИНОВрло мало; десет – дванаест дана.


Еј, тешко мени! Нико други него она; не могу више да сумњам.(Гласно)

Је ли ти господар био млад?

ТРУФАЛДИНОВрло млад.

ФЛОРИНДОНије имао браде?

ТРУФАЛДИНОНе, није имао браде.

ФЛОРИНДОА одакле је дошао?

46

ТРУФАЛДИНОЗнао сам место, али сам заборавио.

ФЛОРИНДОМожда из Торина?

ТРУФАЛДИНОПраво имате, из Торина.


Свака реч ми се зарива у срце као стрела!(Гласно)

А од чега је умро?

ТРУФАЛДИНОСамо му нешто било позлило... И оде као да га није ни било...

ФЛОРИНДОА где су га сахранили?

ТРУФАЛДИНОНису га сахранили...

ФЛОРИНДОШта?

ТРУФАЛДИНООвде га нису сахранили, неки други слуга, његов земљак, стрпао га у сандук и однео у завичај.

ФЛОРИНДОДбро, да то није био онај Паскал који те је јутрос замолио да му донесеш писмо са поште?

ТРУФАЛДИНОДабогме, Паскал!


Сад више нема сумње, она је била и нико други! Проклета судбина! У зао час сам се родио!(Одлази у своју собу)

ПОЈАВА Х IV

ТРУФАЛДИНО, затим БЕАТРИЧА

ТРУФАЛДИНОДођавола, шта ово треа да значи? Он је очајан! Не бих волео да испадне као да сам му ја својом причом пореметио мозак! Ја сам то учинио само да бих некако изврдао од батина и да се не бих

одао сам! Их, дођавола... Ево сад и овог другог!

БЕАТРИЧА(Носи неки рачун)

Тебалдо је погрешио. Урачунао ми је девет кобасица а ја појела четири. Јеси ли ту, ленштино? Зашто ништа не радиш?

ТРУФАЛДИНОБаш сам сад хтео да идем на ручак.

47

БЕАТРИЧА

(Спази кутију)Шта видим?


Глче, шта ли сад опет види?


Бог и душа! Кутија с мојом сликом коју сам дала на поклон Флоринду. Он је свакако овде.(Гласно)

Откуд ова кутија овде?

ТРУФАЛДИНОКутија је моја.

БЕАТРИЧАТвоја?... Ти си полудео!

ТРУФАЛДИНОНисам, нисам; од истински говорим! Она је моја. Овде у Млецима сам служио код некога

господара који је већ умро; од њега сам наследио.

БЕАТРИЧАЈеси ли ти при себи?

ТРУФАЛДИНОЈесам, него шта! Не звао се ја поштеним човеком, ако није тако било!

БЕАТРИЧА(Пљесне рукама)Је ли могућно?


Лаж ми је добро послужила код оног првог; можда и овде неће бити на одмет.

БЕАТРИЧАЧовече божији, реци ми истину и одговарај тачно на свако моје питање. одакле ти је дошао

господар?

ТРУФАЛДИНОИз... Торина.

БЕАТРИЧАА умро је овде?

ТРУФАЛДИНООвде.

БЕАТРИЧАКад је то могло бити?

ТРУФАЛДИНОПре једно десет – дванаест дана...

БЕАТРИЧАОткуд то може бити? Па ја сам тебе нашао у Верони.

48

ТРУФАЛДИНОЈа сам тамо стигао из Млетака чим је мој господар умро.


Еј, тешко мени!(Гласно)

Да се није твој господар звао Флориндо?

ТРУФАЛДИНОСасвим, сасвим, Флориндо!

БЕАТРИЧАИз Аротузе?

ТРУФАЛДИНОИз Аротузе.

БЕАТРИЧАИ он је умро?

ТРУФАЛДИНООтегао папке.

БЕАТРИЧАА од чега је умро?

ФЛОРИНДО(Утрчи)

ТРУФАЛДИНООмакао се у један канал – пљус – и отишао да дође!

ПОЈАВА Х V

БЕАТРИЧА, ТРУФАЛДИНО, ФЛОРИНДО

БЕАТРИЧА(Угледа га)Флориндо!

ФЛОРИНДОБеатрича!

БЕАТРИЧА И ФЛОРИНДО(Падну једно другом у наручје)

ТРУФАЛДИНО(Повуче се)

Их, дођавола! Шта је сад ово?(изађе, али с времена на време провири на врата)

БЕАТРИЧАЈош сте живи?

ФЛОРИНДОПа зар ви нисте умрли?

49

БЕАТРИЧАЈа умрла? Ко вам је то рекао?

ФЛОРИНДОМој слуга. А ко је вас слагао о мојој смрти?

БЕАТРИЧАМој слуга.

ФЛОРИНДОМангуп један! Мени је мој слуга исричао о вама триста чуда!

БЕАТРИЧАИ мени је мој слуга о вама.

ФЛОРИНДОМорамо врло опрезно трагат за човеком који се усудио да нас овако превари... Дакле, и ви

станујете у овој кући?

БЕАТРИЧАДа. Крчмар зна моју тајну. Ја сам дошла јутрос.

ФЛОРИНДОИ ја. Али како да се не видимо раније!...

БЕАТРИЧАСрећа је хтела најпре мало да нас помучи.

ФЛОРИНДОАли пре свега... Је ли жив ваш брат?

БЕАТРИЧААх, није. Умро је, нажалост! Дотрчала сам овамо под његовим именом да узмем новце које је н оставио код трговца Пендолфа, чијом је кћери требало да се ожени. Сад је све у реду ми смо се

састали; и скоро је доказано да ви нисте његов убица.

ФЛОРИНДОТо сам дознао из једног писма које је било упућено вама.

БЕАТРИЧАПа како је то писмо доспело вама у руке?

ФЛОРИНДОНеки слуга – вероватно ваш – замолио је мога слугу да му донесе са поште писма... Где ли су

сада та дерлад?

БЕАТРИЧАГледајте на сваки начин да им похватате конце. Ја ћу, међутим, тркнути до Пандолфове кћери да стишам немир који сам тамо створила под именом свога брата и да им јавим да ћемо се ускоро

венчати.

ФЛОРИНДОДрага моја!

(Пољуби је у руку)

БЕАТРИЧАОдмах ћу се вратити!

(Излази. Чује се где говори напољу пред вратима)А, ту си, је ли?

50

ФЛОРИНДО(Звони)

ПОЈАВА XVI

ФЛОРИНДО, I ПОСЛУЖИТЕЉ

I ПОСЛУЖИТЕЉ(Излази после кратке почивке)

Шта заповедате?

ФЛОРИНДОРеци моме слузи и слузи оног другога господина да дођу овамо!

I ПОСЛУЖИТЕЉЈа... Ја познајем само једног слугу, и...

ФЛОРИНДОА зар не познајеш мога слугу...

I ПОСЛУЖИТЕЉОнај кога ја познајем служи, чини нми се, код оног другога господина.

ФЛОРИНДОПа он је био малопре овде.

I ПОСЛУЖИТЕЉПитаћу у кујни. Онај кога ја познајем малочас је разговарао са оним други господином.

ФЛОРИНДОНека ми дођу овамо обојица!

ПОЈАВА XVII

ФЛОРИНДО, затим ТРУФАЛДИНО

ФЛОРИНДОДанас су ми се десиле невероватне ствари. Туга, очајање и, најзад, весеље и радост... Између

суза и смеха имаједан пријатан прелаз с којим нестају све невоље.(Седне, обори главу на сто и замисли се)

ТРУФАЛДИНО(Улази тихо)

Са женским господарем сам прошао не може бити боље. Сву кривицу сам свалио на Паскала.(Гласно)

Е, то баш нема смисла! Господар не може без њега, господар га тражи, а њега ннигде ни од корова!

ФЛОРИНДОО коме ти то говориш?

ТРУФАЛДИНОО Паскалу. Ја га волим, добар ми је пријатељ, али што јест – јест, будала је да му нема равне...

Нема ту шта, ја сам слуга који реди за двојицу!

ФЛОРИНДОТо ћемо видети. Објасни ти сад мени зашто си ме слагао оном причом о смртном случају?

51

ТРУФАЛДИНОПаскал ми је рекао да је његов женски господар желео да остане сасвим инкогнито. Ја сам је случајно дао вама и, да Паскала не бих доводио у незгодан положај, ако се некако дозна за

његову тајну, ја сам вам испричао ону причу. Нисам могао ни да помислим да ће моје лагарије имати тако много последица.

ФЛОРИНДОДакле онај који те је замолио да му донесеш писма с поште није био нико други већ слуга

госпођице Беатриче?

ТРУФАЛДИНОДабогме, Паскал.

ФЛОРИНДОАли, зашто си крио уопште ту ствар, кад сам ти озбиљно наредио да ми увек кажеш праву

истину?

ТРУФАЛДИНОИз љубави према Паскалу.

ФЛОРИНДОЛопови сте, пљунути лопови, и Паскал и ти!


Чини ми се да ћу ја сам бити лопов!

ФЛОРИНДОИ не бих ни мало погрешио кад бих измлатио и тога твога Паскала и тебе.


Онда бих ја извукао дебљи крај и за Паскала и за себе!(Гласно)

Ја више волим да ишамарате само мене, али ми не одајте јадног Паскала његовом господару; немојте ми унесрећити јадног пријатеља!

ФЛОРИНДОПа ова џукиела ипак има добро срце!

(Гласно)Добро, праштам вам обојици.

ТРУФАЛДИНОДо неба вам хвала! Али одмах ћу вас молити још нешто...

ФЛОРИНДОДа нећеш награду за примерно владање?

ТРУФАЛДИНОЕто, сад знате да је свему крив Паскал.

ФЛОРИНДОДобро, шта хоћеш?

ТРУФАЛДИНОИ ја сам вам, јадник, заљубљен...

ФЛОРИНДОЗаљубљен си?

52

ТРУФАЛДИНОДа, а љубавница ми је она слушкиња у кући господина Пандолфа.

ФЛОРИНДОПа шта ти ја ту могу?

ТРУФАЛДИНООно кад сам већ ваш слуга, могли бисте мало да поразговарате с господином Пандолфом...

ФЛОРИНДОА хоће ли те девојка?

ТРУФАЛДИНООве руке љуби.

ФЛОРИНДОДобро, учинићу ти ту љубав. Али како ћеш да храниш жену?

ТРУФАЛДИНОПрепоручићу се Паскалу.

ФЛОРИНДОА ја ти препоручујем да се најзад опаметиш!


Е, ако сад нисам доказао да сам паметан, никад ми се више то неће догодити!

ПОЈАВА XVIII

ПАНДОЛФО, БЕАТРИЧА, ДОКТОР, СИЛВИО, РОЗАУРА и БЛАНДИНА

ПАНДОЛФООд срца им желим срећу, нови непознати пријатељу. Ваш долазак је ослободио све нас великог

немира. Желим вам срећу и честитам невиност и свадбу!

ФЛОРИНДОА ја вас молим да ми на венчању будете место оца.

БЕАТРИЧА(Доктору и Силвиу)

Хоћете ли ми сад веровати да сам заиста девојка?

ДОКТОРИ то врло окретна!

СИЛВИОИ врло племенита!

РОЗАУРАМоја пријатељица и добротворка!

ПАНДОЛФОПружите једно другом руке, вереници! Бог вас благословио!

ДОКТОРСад можемо да видимо да ли наш Тебалдо има још оног бургундског као некад...

53

БЛАНДИНА(Разговара тихо са Розауром)

ПАНДОЛФОСад је све у реду.

ТРУФАЛДИНООпростите! Још није све у реду!

(Флоринду тихо)Рекли сте да ћете разговарати с господином Пандолфом о Бландини!

ФЛОРИНДОДобро!

ТРУФАЛДИНОИ ја бих, кукавац сињи, желео нешто да имам!

ФЛОРИНДОГосподина Пандолфо, и ако данас први пут имам част да вас видим, ипак ћу бити тако слободан

да вас нешто замолим.

ПАНДОЛФОИзволите само!

ФЛОРИНДОМој слуга жели да узме за жену вашу Бландину.

БЛАНДИНА(За себе)

Охо, још један просилац!

ПАНДОЛФОАко га девојка хоће и ако је честит момак, врло радо!

РОЗАУРАГосподине Флориндо, баш сам и ја хтела да удам своју служавку за слугу ваше веренице... Али

кад сте ме већ претекли, нећу да правим питање,

ФЛОРИНДОНе, госпођице! Кад тако стоје ствари, ја враћам реч господину Пандолфу и остављам вама на

вољу.

ТРУФАЛДИНОДобро су потерали! Улизују се ту једно другом; а ја ћу, како ми се чини, остати без жене!

БЛАНДИНАКако је пошло, ја ћу још код двојице, остати без иједнога.

ПАНДОЛФОБрзо, децо, уредите једном стгвар. Дојадиће јадној девојци.

ФЛОРИНДОВАш предлог се мора уважити, госпођице!

РОЗАУРАНе, ваш.


54

Допустите ми! Ја ћу да рашчистим ствар... Господине Флориндо јесте ли ви наменили Бландину своме слузи?

ФЛОРИНДОЈесам.

ТРУФАЛДИНОА ви, госпођице, јесте ли ви њу наменили слузи госпођице Беатриче?

РОЗАУРАЈесам.

ТРУФАЛДИНОПружи ми онда руку, Бландинице!

ФЛОРИНДОТеби?

БЕАТРИЧАТеби?

РОЗАУРАЊему?

ФЛОРИНДОДрага моја, па где је онда ваш слуга?

БЕАТРИЧАОн стоји пред вама... Зове се Труфалдино.

ФЛОРИНДОТруфалдино?... Па то је мој слуга...

БЕАТРИЧАВаш? Зар се ваш не зове Паскал?

ФЛОРИНДОПаскал?... Тако треба да се зове ваш слуга.

БЕАТРИЧА(Труфалдину)

Шта, обома се трпаш на грбачу?

ТРУФАЛДИНО(мимички моли за опроштај)

БЕАТРИЧАОх, мангупе један!

ФЛОРИНДОЗликовче, служио си два господара у исти мах!

ТРУФАЛДИНОЈесам... Штета само што није потрајало мало дуже! Али сам бар, доестљив као што ме дао бог, ипак нешто добио – ак то уопште представља неки добитак – добио сам жену... Код оба господара сам имао посла до миле воље, и једа и други гоподар тукаом ме је како је стигао и код оба господара сам остајао гладан као курјак. Али ћу све ове муке да засладим вашом наградом!

55

Karlo Goldoni Sluga dvaju gospodara

Documents

Transcript of Karlo Goldoni Sluga dvaju gospodara