£>Û £

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ

ALA JE LEP OVAJ SVET

B I B L I O T E K A V J E V E R I C A

U RED NIK A N A K U LU SlC

Ilustrirao

ZLATKO BOUREK

JOVAN JOVANOVIĆ ZMAJ

ALA JE LEP OVAJ SVET

IZ B O R

PriredioVLADIMIR MILARIĆ

IZDAVAČKO KNJIŽARSKA RADNA ORGANIZACIJA

ni l u d o s tZAGREB 1981

Tisak: »VJESNIK« — OOUR Tiskafe* mehanografija, Zagreb — 1981.

ALA JE LEP

OVAJ SVET

c»

SVET

Ala je lep Ovaj svet — Onde potok, Onde cvet; Tamo njiva, Ovde sâd; Eno sunca, Evo hlad; Tamo Dunav Zlata pun, Onde trava, Ovde žbun. Slavuj peva, Ne znam gdi Ovde srce. Ovde ti!

7

PROLECNICA

Pčelica zujka, Vetrić lahori, Potok u gori Glasno žubori; Loza se vije,U rosi mije, Ptičice poje Pesmice svoje; Šumica ista Pomalo lista,Sve se ponavlja: Proleće s' javlja.

A žarko sunce Zlati vrhunce Fruške nam gore Osvitkom zore; Zimeš li kud, Lepota svud.Sve se ponavlja: Proleće s' javlja.

Tamo u travi Zumbul se plavi: Tu u zabavi Vredni su mravi; I cvrčak cvrči,

8

Travicom trči,Te tako slavi

Život naravi; Leptirak šari Cvećem letari;I sve što gmiže Življe se diže;Sve se ponavlja: Proleće s’ javlja.

Gle, dece male Gde se u gaju U zagrljaju Ljube i šale! Blago toj deci — — To je proleće blažene sreće.

9

TAŠI, TAŠI

I

Taši, taši, tanana, Evo jedna grana,A na grani jabuka Kao molovana. Doleteće ptičica, Ljuljnuće se grana, Otpanuće jabuka — Dignuće je Ana.

II

Taši, moja, pa moja, Nosi deda šeboja,Na šeboju šara,To je bubamara. Bubamara lepeta,Ne boji se deteta,Na ruku mu sleta Sa šeboja cveta.

III

Taši, bela, debela, Sva su deca vesela, Doneo im čika Iz šume lešnika,Jela bi i Ljuba,Ali nema zuba,

10

Zato joj je seka Uzvarila mleka.

IV

Taši, rode, pa rode, Kurjak bere jagode, Kad nabere dosta, Moliće ga Košta,Da ih sve pomlavi,Da i Nasti ostavi,A kurjak će kaz’ti: »Kako ne bih Nasti!«

V

Taši, taši, moje luče, Ide baba po unuče, Izdaleka prstom pruža: Eno moja Ruža!Taši, taši, Ružice,Neka bride ručice,Znaš da voli baba Jela Kad su deca vesela.

VI

Taši, taši, malena, Suknja ti je šarena, Košuljica bela,Kuma je donela;Kosa ti je plava, Pametna ti glava,

11

A ustašca zamedljana Uvek nasrnejana.

VII

Taši, taši, Cveto,Moje čedo peto,Imaš četir' brate,Svi pitaju za te. Jedan pita: Kamo je? Drugi veli: Tamo je! Treći traži Cvetu Po belome svetu,A četvrti nađe milu Na majčinom krilu.

12

MATI

Labudići mali još ne mogu znati

koliko im vredi nj ina dobra mati.

Ona brigu brine, bdi o njima svima.

Kraj sebe ih vodi, na leđa ih prima.

Noću ih pokriva perjem svojih krila,

da joj ne ozebe porodica mila.

Kad ih kogod dirne, ne zna šta je šala,

ta za njih bi mati glavu svoju dala.

Materina ljubav nije prazna bajka.

Vi bar, deco, premišljajte šta vam vredi majka.

(13

MALA DEÇA,

MALA LAĐA,

MALO MORE

ŠTA JA VIDIM

Mala deca; — mala lađa; — malo more; — Malo jedro i katarka nad njom gore.

Malo vetra; — mali vali; — mala luka; — Mala krma; — mala muka; — mala ruka.

Sve je malo — to izgleda kao šala;Kad je tako, nek i pesma bude mala.

KAKO SESTRA PEVA KAD MALOG BRACU LJULJA

Ljuljo moja molovana, uspavaj mi Radovana.

Ljuljaj mi ga, ljuljo laka, moga bracu, mog junaka.

Ljuljaj mi ga, ljuljo, jače, da se junak ne zaplače.

Nek' se ljulja, nek' se njija, nek' se snaži i razvija.

Ljuljaj mi ga, ljuljo meka, dok donese majka mleka.

Dok donese otac hleba, i kraj hleba još što treba.

Svi će onda sesti amo, da zajedno užinamo.

18

JUCA SA VELIKOM JABUKOM

Kuma Anča jabuku našoj Juci dala.

Jabuka je velika, a Juca je mala.

Toj velikoj jabuci u malenoj ruci

srne jao se bratac njen, zavideći Juci.

Juca veli: — Pa neka, to je moja sreća;

kad pojedem jabuku, biću s prsta veća.

19

MALI FILOZOF

Ljuljao se, ljuljao naš veseli druže,

najedared, eto ti ga, prekinu se uže.

Tom kolaču, verujte, nije se ni nado;

da je bilo malo više, i većma bi stradô.

АГ on zato ne plače, filozof je pravi:

sedeć' mimo na zemlji češka se po glavi.

20

POD ŠLJIVOM

Drvo naše mlado, moramo te tresti.

Prvo, zato jer volimo slatkih šljiva jesti.

Drugo zato jer na tebi velik teret, znamo,

pak smo radi svojski da ti olakšamo.

Treće, jer bi nama bilo zdravo žao,

kad bi došo drugi kogod pa bi te obrao.

21

TAKO I VALJA

Slatko je i gledat kako jede Ana

komad bela hleba, medom namazana.

Takvi zalogaji nadaleko slade,

još bi lepše bilo da i Milki dade.

АГ ne čeka Ana da je drugi moli,

ona svoju drugu od sveg srca voli.

Podnosi joj komad čak pod usta blago:

— De zagrizi, Milka, коГко ti god drago!

22

JOVANKA BAŠTOVANKA

Kud pogledaš,svudačuda.Ova kiša baš je luda. Što baš sada tako pada kad Jovanka, baštovanka, radenica vredna, živa, vrt zaliva.

Padaj, kišo, gore s neba, padaj onda, kada treba; kad Jovanka, baštovanka, svoje lene dane slavi, pak po ćelu nedeljicu vrt zaliti zaboravi.

23

$TA LI MISLI DUSKO

Sta li misli Duško Pticu gledajući?Hej, kad bi je smeo Napolje izvući,Da je malo pipne, Da joj gladi krila Pa da vidi bi li Iz dlana mu pila;Р' onda da je pusti Na grane zelene — Da čudne radosti Njegove i njene!

24

SRDA

Ja se često namrštim I stanem za vrata,

Pak se srdim i srdim Po dva, po tri sata.

Pitaju me i otac,I tetka i mama:

— Sta je tebi, Evice? — Ja ne znam ni sama.

A kad čelo razvedrim (To me stane truda),

Onda pitam sama sebe: »Što si bila luda?«

25

NA LEDU

Oj duledu, duledu — Ovako je na ledu.Noge kao srele,Teraj, braco, sele!

Veselo je, veselo,Sve se živo kreće.Nos se malo crveni — АГ otpasti neće.

Jedan leti upravo, Drugi malo kruži; Svako čeka pohvalu, Ako je zasluži.

Oj duledu, duledu — Ovako je na ledu.Tu je život prâvi. — Dok se ne otkravi.

26

ALA SU TO GRDNE MUKE

Ala su to grdne muke Tako gledat u jabuke! Jabuke su tako blizu,Samo usta da zagrizu.A lepe su, rumene su,A slatke su, medene su, Samo ruke da su duže — Kad bi mogle da se pruže! Ala da je trska kaka,II' udica i pecaljka,Ili vetar da nasrlja,Pa da koju dokotrlja.Ala su to grdne muke Tako gledat u jabuke!

grdne — velike nasrlja — nasrne

ZAŠTO JE VOJSKA UĆUTALA

Igrala se deca mala boja i vojnika;A u boju ima uvek Vike i usklika.

Dušmana su nadjačali, Grad su mu oteli: Pobeda je nj ina bila, Njom su se zaneli.

Pa evo ih, vratiše se Još od boja vrući, Vratiše se pod zastavom Kući pevajući.

АГ u sobu kad uđoše Sa teškoga puta, Najedared cela vojska Ko nema zaćuta.

Mogao bi čovek čuti Kako raste trava.A zašto su ućutali?— Mali braca spava.

28

KONJANIK

Možda b' i ja jahat mogo,Jest — аГ najpre treba mnogo: Treba konjic za jahanje,Treba sedlo za sedanje,Treba stremen da se popnem I ostruge da ga kopneni Treba kolan da ga stegnem, Treba uzda da zategnem — Treba hteti, treba smeti,Pa da vidiš kud se leti!

ostruga, kolan, uzda — dijelovi opreme za jahanje

KOJE JE BOLJE

Jedan mali dečko Nije ništ’ uživo,Sve je shvati tužno, Sve je shvatô krivo.

Mučila ga često,I ta miso crna:Zašt' nijedna ruža Da nije bez trna?

Taj je dečko imô Veseloga druga Koga nije lako Obarala tuga.

A zašto ga nije? Verujte mi zato Jer je svašta lepše, Veselije shvatô.

Pa i on sad reče: »Radujem se, druže, Što se i na trnu Mogu naći ruže!«

30

KROJAČ IZ — SREDE

Da odene lutku svoju, Našla Zorka lepu čoju. Take čoje mnogo vrede! Odsekla je baš iz srede. Dok se mati kući vrati, Tad će Zorka da joj plati. Ao, rupo, grdna rupo, Platiće te Zorka skupo!

31

MALI BRATA

Docepô se mali brata, Očevoga sata,A sat je od zlata,Pa ima i vrata,

Ala je to lepo!

A na uvo kad ga metne, Tad se čuje neka zveka, Sat govori: Tika-taka! Brata misli: hoće mleka.

Ala je to mudro!

Zalio ga slatkim mlekom Nekoliko puti,Brata misli: sat se najô Pa sad zato ćuti.

АГ se razumemo!

32

MALA FEMA

Svud po kući traži mati:— Gde je Fema? Kamo

Feme? —Ne brini se, dobra majko,Nije njojzi dugo vreme!Dok se ona 'vako igra,Bar ćeš imat malo mira. Zabavlja se ona sama —Pravi čizmu od šešira.

3 Ala je lep ovaj svet 33

STA s v e p r o m i č e ?

Ančica je dva dana patila od vratobolje.Treći dan ujutru zapitam je da li je još boli vrat.

— Sad me ne boli jako, samo promiče, odgovori ona.

(Tu se Ančica jamačno setila na kišu, za koju, kad ne pada jako, kaže da se »promiče« . )

34

KO IMA PRAVO

— Hoćeš li sira? — zapitam ja o ručku malu Ankicu.

— Hoću — odgovori ona.A njena starija sestra Maca stade je karati:

— Zar se kaže hoću, zar ne znaš kazati molim?Ankica nije nikad u neprilici sa odgovorom, pa

nije bila ni sad. Ona odgovori sestri ovako: — Mene je čika pitao hoću li, pa sam kazala da hoću — a kad me zapita molim li, onda ću kazati da molim.

(A međutim je mene gurnula, bajagi da se taj odgovor samo tiče Mace, a ne i mene.)

35

бТА DA ODGOVORIM MATERI

— A što si se zamislila, Maco?— Mislim na nešto.— A šta to premišljaš?— Ja ne znam šta da odgovorim materi kad mi

kaže: »Pazi da ne razbiješ flašu!« Ako joj odgovorim: »Neću«, ona će misliti da neću da pazim. Ako joj odgovorim: »Hoću!«, ona će pomisliti da hoću da je razbijem. Pa ja, bogami, ne znam kako da odgo­vorim.

36

DETE I BAKA

Bako, stara bako, babuščice mila,Jesi Г i ti kadgod mala, mlada bila?Jesi Г mogla kadgod ispraviti leđa?Je Г i tvoja kosa bila kadgod smeđa?Je Г i tvoja halja bila kadgod kratka?Je Г i tebe kogod zvao: »Dušo moja slatka«? Je Г i tebi kogod kadgod vaku lutku dao? Valjda se skrhala, pa ti je sad žao!

37

ZIMSKA PESMA

Zima, zima — e pa šta je, Ako j' zima, nije lav!Zima, zima — pa neka je, Ne boji se ko je zdrav!

Hajd napolje momak ko je, Tamo veje krupan sneg,Vi'š en’ onde navejo je Čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,Šta mi može, šta mi srne? Nek mi nosić pocrveni,Eto to je, to je sve!

KAKO BI

Kako bi to stajalo Kad bi čovek zreo Najedared seo Na drvenog hata Pa da se klimata?

Kako bi to stajalo Kad bi stari deka Napio se mleka,Pa zavijen u jastučak Prespavao ručak?

Kako bi to stajalo Kad bi, mesto đaka,Spremila se baka Da u školu pođe —Među decu dođe?

Kako bi to stajalo?Pogodit je vrlo lako:Stajalo bi isto takoKo što stoji Kržljaviću LjubiCigara u zubi!

hat — konj

39

MATERINA MAZA

Ima dete u selu,Ime mu je Laza,АГ ga zovu drukčije — Materina maza.

Kad sva deca ustanu, On i onda spava,Kad mu kažu: Ustani! Njega »boli g’ava«.

Kad ustane, ne ume Da se sam obuče,Ne srne da se umije, Ište vode vruće.

Kad ga žulj i cipela,On cipelu tuče,Tad ga ruka zaboli,Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku, On bi hteo šljiva,Kad mu pruže pogaču, Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe, Plače i zapeva:

40

»Jao, jao, pomagaj, Izić će mi c eva!«

Kad je suvo, zamesi Blata pa se kalja,Kad ga mati pokara, Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane, On bi jeo riba,Kad se ribe najede, Tad ga »boli tiba«.

Pa zato ga ne zovu Po imenu: Laza, Većem jadno žalosno: Materina maza!

41

LEPA REC

Jedna lepa, blaga rečca pre će ganut srca tvrda, učiniće više nego ceo rečnik, pun pogrda.

42

DOBAR DRUG

Koji ima dobra druga, ne boji se očajanja: podeljena tuga upola je manja; podeljena sreća dva puta je veća.

43

MALO I MNOGO

Ako činiš malo i ne možeš više, mnogo ti se piše.

Ako činiš mnogo, a mogô bi više, malo ti se piše.

44

NEĆE MAČKA

DA SE SIGRAMO

GOLUBICE MOJA

Golubice moja mila,Gde si ćelo podne bila? Valjda si se kroz oblake Vitlala,Šapca, žmurke, erberečke Igrala.1Г te vukle stare želje Na sočiva, na kudelje?Nisi bila, znam začelo,U lovu.Možda ј' bilo kakvo sêlo Na krovu?1Г si gdegod med dušmane Upala?Ili si se na potoku Kupala?S kime si se sretala?S kime si se šetala? Golubice mila Gde si dosad bila?

šapca, žmurke, erberečke — nazivi dječjih igara dušman — neprijateljsočivo, kudelja — biljke čijim se sjemenjem hrane ptice

47

DETE I LEPTIR

D e t eLeptiriću, šarenčiću,Hodi k meni amo!Evo imam lepu ružu, Omiriši samo.

L e p t i rJa bih došo, al se bojim Kakve igle klete,Stisnućeš me, probošćeš me. Р’ onda zbogom, svete!

D e t eNeću, lepko, neću, lepko, Života mi moga.Samo hoću da izbrojim КоГко imaš noga.

L e p t i rE, pa to ti mogu kazat I izdalje malko:Leptir ima šest nožica,— A sad zbogom, ranko!

48

оно-но

Prekjuče smo iz ljuske na svetlost potegli; ne kajemo s' ni malo što smo se izlegli.

Oho-ho!

Da smo znali kako su ovde mokri dani, mi bismo se, verujte, izlegli još lani.

Oho-ho!

Ala je to divota, ti golemi slapi!Nisi kadar izbrojit коГко ima kapi.

Oho-ho!

Bistra vodo studena, raju našeg bića, ti si valjda stvorena samo rad pačića.

Oho-ho!

4 Ala je lep ovaj svet 49

VEVERICA

Nisam čovek, nisam ptica, Ja se zovem — veverica! Veverica veveri,Ko će da joj zameri?A kad lovci dođu amo, Bež'te ptice da begamo; Neka beži kud ko zna,Ja već znadem kud ću ja: Gore, dole, pravo, krivo, Brzo, lako, čilo, živo,Pod kamenje, u korenje,U tazbinu, u jazbinu,Kroz rupicu u kućicu,Tu se malo smirim Pa kroz prozor virim.Lovci traže: Gdi je? Gdi je Taj kumašin naš?Naći ćeš me, kako nije, Naći ćeš me baš!

50

NEĆE MAČKA DA SE SIGRAMO

Ala je ta mačka!Ceo dan je grdim;АГ sad mi je došlo Da se već rasrdim!Nosim je ovamo,Nosim je onamo, Pokažem joj knjigu:— Hajde da čitamo! — U knjizi su slike,Ona i ne gledi.— Pa kad nećeš da čitaš, A ti malo pređi! —Neće ni da prede(A još kako ume.)Što god rečem čini se Kô da ne razume.

Ogrnem joj ćebe,Strese ga sa sebe;Ja joj pružim lutku,Ona je ogrebe.— Ako hoćeš, evo ti Moj šeširić mali! —Tek joj metnuh na glavu, A ona ga svali.Pa zar vredi takav stvor Da se s njime družim . . . Došlo mi je, bogami,Da je majci tužim!

51

MAČAK IDE MISU U SVATOVE

Ženio se mladi miš U selu Salali Vodili su devojku Mačka nisu zvali.

Mačak rekô: — Čekajte I gosta nezvana! —U sônice upregô Četiri zekana.

Pa pojuri svatovski Po tom putu belom,U paradi najvećoj,S porodicom ćelom.

Ali neko poruči Mišu brzojavom: »Sakrijte se, svatovi, Ne šal'te se glavom!«

Mačak stiže prekasno, Jer za časak tili Veseli su svatovi Svi u rupi bili.

»Mnogo ljeta« čulo se Sve do zore same Iz mestašca sigurnog,Iz rupine tame.

52

PAČIJA ŠKOLA

— Jeste Г čuli, kumo,— Verujte, bez šale —

Otvara se školaZa pačiće male.

Tako je i bilo,— Verujte, bez šale —

Otvorila s’ školaZa pačiće male.

Svi pačići došli,Na skamijam' stoje;

Stari patak metn'o Naočare svoje.

Sve ih je upis'o U katalog, male,

Pa ih je proziv’o —— Verujte, bez šale.

Pa se onda šet'o S ozbiljnošću krutom;

Učio ih, učio I knjigom i prutom.

Učio ih, učio Od srede do petka,

53

А1' se nisu odmakli Dalje od početka.

Nije bilo uspeha Učiteljskom trudu,

Cela muka njegova Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči Pačurlija ta,

Nego što je i рге znala: Ga, ga, ga, ga, ga!

katalog — razredna knjiga u koju se bilježe imena đaka

54

NIKAD MIRA

Što je mnogo, baš je mnogo,Ja sam većem iznemog’o!— Hajde, Mura, štap preskači! Bacim piljak — moraš naći!Hajde, Mura, malo človi!Hajde, Mura, zeca lovi! —Odem kuda, gazda pita:— Kud se Mura vazdan skita?! — Kad mu dođem, on me gruva:— Šibe, Mura, pun si buva! — Ako ćutim: — Zašt' ne laje? — Ako lajem: — Šta je? Šta je? — Danju zebem, ii' se parim,Noću moram da stražarim.S mačkom moram da se svađam, Deci moram da ugađam,A kad dođe da se jede,Svi za punom sofrom sede,Tu se peva, tu se gosti —Muri bace dve-tri kosti!Legnem malo da prodremam,Jest, ni onda mira nemam;Tu je trka od čeljadi,Tu su muve, tu obadi;Makar leg'o poleđuške,Makar leg'o potrbuške,Sviraju mi oko njuške.Ni za časak ne smem leći —To je baš kereći!

55

ČVORAK

Nisam dete, nisam đak,АГ sam ipak veseljak.Vid' li ste me po sto puta,Ali nikad zabrinuta.Ne znam šta su brige, bolje,Ja sam uvek dobre volje.Rado sam kod ljudi,Vesele sam ćudi.

Ne znam pevat baš na note Da se topiš od milote,Ali pevam brzo, lako,Sad ovako,Sad onako.I ko lasta kad cvrkugne,I ko slavuj kad promukne,I ko kos,АГ kroz nos;I ko čorba kad se srče,I ko vrata kad zacvrče,I ko točak kad zaškripi,I ko lonac kad prekipi. Vragolan sam od glave do pete, Ta da mi se siti nasrnejete.

Imam dara za pudara,АГ me ljudi neće,Tu sam loše sreće —

56

Nađu kakva starca lenja, Što se tuda giga, genja,А1' zagrabi deo;Ja bih grožđa samo jeo, Prodavat ga ne bih hteo, Tako mi poštenja!

Skoro ćete berbu brati,Bi Г i mene hteli zvati? Evo, reč bih svoju zado Da bih došo vrlo rado Da pokažem sve što znam. Zovnite me, de'te, de'te! Jer ako me ne zovete,— Doći ću i sam!

pudar — čuvar vinogradagiga — klatigenja — lijeno se vuče

57

BICE IGRANKA

— Al' gle danas naše cice, Vazdan gladi lice!Nema sumnje, nema, Nekuda se sprema.Pa reci mi, cico mila,Kud si tako naumila?

— Pravo ću ti kaz'ti, Dobra moja Anka:Doveče će biti Velika igranka.Od juče me tamo Drugarice zovu —Igranka će biti Na susednom krovu.

— Pa kaži mi, de, ko će biti sve?

— Ta biće nas izdaleka, Biće i izbliza:Biće gospa Čvarkovićka 1 sestra joj Liza; Miškovićka sa tri kćeri,S trakom iz Pariza.Biće Sara iz mlečara,Biće Stanka iza banka,I s tavana Cana.

58

A to se već zna Da ću bit i ja.

A od muških Brka Ris, Repko Mauk, Miša Pis,Naći će se i još koji,Ko će da ih sve nabroji! Igraće se do zorice —Zato gladim svoje lice.

— E, lepo se društvo zbira, Ali ko će da vam svira?

— Ne brini se, i to stiga, Muzika je naša briga;Kad počnemo mazur velji Čućeš i ti u postelji.

banak — dio zidane peći velji — veliki mazur — vrsta plesa

59

KAKO HVATA MAČKA MISA

Kako hvata mačka miša?Katkad stiskom, katkad grebom; Kadšto mûkom, kadšto cikom; Katkad trkom, katkad vrebom.

Gdekad čeka po dva sata Blizu rupe nesrećnika;Nekad sune kao munja Izdaleka na jadnika.

Biva i to da se mačka Samo zguri, samo zgrči,I zbunjen joj mišić i sam U šape utrči.

Nikada mu nije dobro,Udilj mu je puno jada —АГ ipak mu na j žali je Kad s ludosti svoje strada.

60

DOŠAO VRABAC DA NAM NEŠTO KAŽE

Živ, živ, živ!Hvala bogu, ja sam jošte živ! Oprostite, molim lepo.Ako sam vam štogod kriv. Živ, živ, živ!

Živi bili i vi svi Što me niste gonili!

Zima veće prolazi,Proleće nam dolazi.Danas, sutra biće zima Nama svima za leđima.

Da ne nađoh oko vaših kuća Lepe sitne hrane,Ja bih zimus provodio Vrlo posne dane.

Možda bi mi želudac 0 prazninu zapo,A možda bih, sirotan,Od gladi, i skapo.

Jeste Г vi to meni dali 1Г su dari sami pali,To ne mogu da rasudim Mojim mozgom malim,

61

— tek ja, evo, dođoh Vama da zahvalim.

Nemojte me terati,Ja ću vama pevati;Ne baš kao slavuj,АГ bolje neg žabac.Svako peva svojim glasom,— A vrabac ko vrabac.

62

POSLEDNJI LE$NIK

Na drvetu, čak na vrhu, Tužna lica

Sedi jedna zabrinuta Veverica.

Čini mi se i suze joj Licem klize —

Poslednji je lešnik htela Da zagrize;

Jesen pozna, većem žuti List na grani,

Sad lešnika nema više, Svi pobrani.

I poslednji što ga našla Izmiče se —

Ni oraja nigde nema,Ne vide se.

63

ŽABA CITA NOVINE

Sedi žaba sama na listu lokvanja,

od žarkoga sunca štitom se zaklanja.

Da novine čita, to vam slika kaže,

аГ ne mož’ da nađe što joj oči traže.

Znate već o čemu žabe brigu vode?

hoće li se skoro odseliti rode.

ZEKA, ZEKA IZ JENDEKA

Skoči zeka iz jendeka, ,Pa po snegu lako prti,Za njim skoči drugi, treći,A za trećim i četvrti.

Po ćilimu belom skaču Jedan drugom na krkaču; Premetnu se preko njuške, Valjaju se poleđuške.

Gurkaju se u tom trku, Čuškaju se u tom huku,Ko ih gleda ne mož' znati Igraju 1' se ii' se tuku.

Gledao ih lovac stari, Pucati mu bese žao.Uze listak knjige bele,Pa je zeke — nacrtao.

Zeka, zeka iz jendeka, Danaske si srećan bio! Danas ti je — dece radi — Stari lovac oprostio.

5 Ala je lep ovaj svet' 65

KOD MAČKE NA ČASTI

U prastaro vreme — tako šala gudi —

miševi su bili bezazleni, ludi.

Mačka ih pozove na slatka semenja,

a oni joj dođu puni poverenja.

Trpeza je puna, sve ј ’ izbrano jelo,

a mačka je sela baš u gornje čelo.

Pa očima svetlim meri svoje goste,

misli kog će prvo a koga će posle.

67

KAD BI JELEN

IMO KRILA

KAD B I . . .

Kad bi jelen imo krila,To bi brza ptica bila.

Kad bi lutka znala siti,Mogla bi mi š val ja biti.

Kad bi lebac pado s neba. Svak bi imo kolko treba.

Kad bi mlekom tekla Sava,Sir bi bio zabadava.

Kad bi uvek bio maj,Pećima bi bio kraj.

Kad bi Dunav bio vreo,Svak bi riblje čorbe jeo.

Kad b i . . . aT što ne mož’ biti, O tom nemoj govoriti!

71

MALI KONJANIK

Điha, điha, četir' noge,Sve četiri krute!Điha, điha, mi idemo Na daleke pute!

Sedlo mi je od marame, Uzda od kanapa,A bič mi je od očina Prebijena štapa.

Rago jedna, baš si lena — Zar te nije sram!?А1' kad nećeš ti da skačeš, Ja ću cupkat sam.

72

BRODARI NA VEZANOM ČAMCU

— Zbogom, majko, mi odosmo! Akobogda tako?U Aziju, u Afriku I još dalje malko.

Zbogom, majko, lađa s' kreće! Mi smo sad brodari.Što je more tako plitko,To ništa ne mari.

Iz Azije donećemo t'Datula, smokava;Iz Afrike jednog malog Tigra ili lava.

Gde najlepša bude cveća, Uzbraćemo t' stručak. Vratićemo s’ jošte danas —I to baš na ručak.

73

PESMA O MAKSIMU

Kad je Maksim čuvo stado, Premišljo je uvek rado O pričama starih baka,O četama vilenjaka.

Bilo podne tiho, nemo, Maksim seo, pa zadremo; Najedanput — nuto čuda — Skoči neki starac s duda.

Na starcu je bilo džube Od šalimse svetle čoje;Seda brada do kolena Od varamte bele boje.

Imo j' krila ko u raka,A rogove ko u miša —Oko pasa crven pojas Od zelena nevidiša.

U ruci mu zlatan kovčeg — Tvrdo zlato (sve se giba) — On Maksimu poče zborit Tako glasno kao riba:

— Oj, Maksime, čedo moje, IT unuče — šta li si mi,

74

Preni skokom, skoči okom, Pa kovčežić ovaj primi!

U kovčegu Laždipaždi Amulet je Bilbiliti —Ko pročita šta j' u njemu, Doveka će srećan biti! —

Maksim prima, starac daje, Uzdišući: ihahaj!Ko mi i sad još veruje, Neka pesmi čita kraj.

Kad otvori Maksim kovčeg, Od miline sav pretrnu,Jer tu nađe hartijicu Tako belu, čisto crnu.

Hartija je bila mala,Jedva veća od tri hvata,Na hartiji behu slova Od mokroga suvog zlata.

E sad, samo nek pročita, Pa je srećan. Ali, jao!Još jedanput, dvaput jao! M a k s im n ije č i ta t zn a o .

Ja bih sada mogo svršit Ovu pesmu šalozbiljnu,Jer je pesma stigla metu, Onu metu kuda ciljnu.

75

АГ još vidim onog starca Gde se ceri iza luga. —K o g o d d a n a s č i ta t n e zn a , T o m se s v a k i đ a v o ruga.

amulet — amajlija, mali predmet koji praznovjerni ljudi nose vjerujući da će ih štititi od nesreće

76

CIGANIN HVALI SVOGA KONJA

Gledaš — je li, moga konja Gospodaru stari?Ne znaš je li konj ii’ ptica Lastavica?Skidaj naočari —Ne možeš se nagledati,Već hajde pazari!Ti još pitaš za Putalja,Da li valja?Nemaj brige!Da ne valja, ne bi bio On kod Cige.Ne možeš ga u carevoj Naći štali —Samo Cigo što ne ume Da ga hvali.

Da ga pospe suvim zlatom, Ko ne štedi,Još i onda jedan dukat Više vredi.

Ako imaš, jede seno,Zob i slamu,Ako nemaš, on ne ište,Ne treba mu.Nemoj da mu gledaš zube, Moj golube,

77

Ni ja mu ih nisam gledo,Nemoj ni ti —Taj ne može ostariti.— Što ga duže teraš, kume,Sve je mlađi,Pa da sad mu Para nađi!A što pitaš: hoće Г moći Kakav jendek da preskoči,

Jendek, jendek — kakav jendek? Taj se nije još rodio,Koj' on nije preskočio — Preskoči ga tako lako,Kao da je pile neko,I to uzduž, ne popreko.

Ja ga jašem bez sedla —Sedlasta mu leđa,— Za pasoš ga ne pitaj,Jer — to njega vređa.Idi kume, idi, idi —Još me pitaš: kako vidi;To je da se pripoveda Vidi ostrag ko i spreda,Vidi noću ko na danu,A na danu ko u noći —Takve su mu oči.

A što pitaš, moj prijane,Ima Г mane —Ta zato ga i prodajem.Moj prijane,

78

Jerbo nema mane —Takvi konji nisu za nas,Za Cigane.A brzina kakva mu je?Malko j' brži od oluje.Sad ćeš čuti,Kazaću ti:Jednom sam se iz Erduta Vraćo s puta.Mada nas je pljusak vijo,On se nije umorio.

Munja sevne, a on rže — Pljusak brzo, a on brže; Pljusak pišman na mog hata, Pa ga hvata,A Putalj ga preko gleda,Pa se ne da.

Pljusak leti da polije,— Tek što nije!Kad stigosmo pod šatora,U ciganski dvorac lep,Na mom konju sve je suvo, Pokiso mu samo— Rep.

pišman — lakom, željan čega

80

NESREĆNA KAFINAŽalosna igra

Lica:

R a tib im , kralj na ostrvu Lulupuniji K a fin a , njegova kćiK o z o d e r , harambaša, pod imenom Zo-

doker, K a fin in m la d o ž e n ja J e d a n r o b

RADNJA PRVA

KRALJ

(p u n z a d o v o l j s tv a )

Vesô sam, vesô. Moju dragu kćer Dolazi prositi princ Zodoker.Čim skupim svate, biće čast i mast; Posle ću mu predat moju ćelu vlast.

ROB

(u la z i i n o s i p is m o )

Evo ti pisma, svetli Ribitim —АГ samo marke na njem’ ne vidim.

KRALJ

(s r d i to o tv a r a p i s m o )

Sta, marke nema, i to mi kazat smeš! Beži, jer sad ćeš smesta biti leš!

6 Ala je lep ovaj svet 81

(R O B p o đ e , K R A L J ga z o v e n a tr a g )

KRALJ

Stani, robe, još nešto ostvari, Natakni mi na nos naočari!

ROB

(D o n o s i o d h a r t i je n a o č a r i n a je d n o j č io d i i z a b o d e ih k r a lju u č e lo )

KRALJ

(č ita a d re su )

Svetlome kralju Lulupunije.

(g re b e p e č a t s p is m a )

Taj nešto prosi, nema sumnje!

(č ita p is m o )

Onaj što ti ćerku prosi Sreći tvojoj propast nosi;On namere nema ine,Nego da ti glavu skine 1 da otme ovo dvoje:Ćerku tvoju, blago tvoje.Jer on nije Zodoker,Već harambaša Kozoder.

(u ja r o s ti )

To j' užasno, to je grozno,To je strašno što sam dozno!

82

АГ nek dođe nek pohiti! —Odmah ću ga zatvoriti!

(m is l i se )

АГ šta da kažem mojoj dragoj kćeri Koja htede postat žrtvom takve zveri? Ona se njemu raduje i nada,A šta će sada — oh, a šta će sada?

(u o č a ja n ju )

Uh, bože, bože — nesreće moje!— Tu nema dobra, zlo je, zlo je!

(H u če i u d a ra o s to .)( I s p r a v l ja se i p r e m iš l ja .)

АГ zašt' to činim, zašt' lupam glavu? Bolje da legnem ovde na travu.Ležem da malo uspavam rane,Pa šta mi u snu što na um pane.

RADNJA DRUGA

KAFINA

(u la zi)

Gde je on? Oče! Oh, evo spava!Brižna je to i umorna glava.Na njemu j ' teret države ćele,— Zato mu vlasi srebrne, bele.Odavno su me želje gonile Imati pramen te kose mile.Pa evo zgoda sad me poziva —

83

( I š č u p a m u iz g la v e p r a m e n k o s e i m e tn e j e u n ed ra .)

O, čuvaću je dogod sam živa!

KRALJ

(p r o b u d i se)

Neko me probudi — de da vidim ko je.

KAFINA

Ja sam, tata, ja sam.

KRALJ

Ti si, pače moje!

KAFINA

Ja tebe tražim, oca i kralja.

KRALJ

Dobro si došla — baš kako valja.АГ sad ćeš čuti nemile glase,Čućeš strahotu, čućeš užase,Oh, stegni srce — jer biće bola —Ta on je hulja, ta on je lola.

KAFINA

Za koga, oče. za koga to veliš?

KRAOZa onog za kog ti poći želiš.Tuđe je ime uzo Zodoker.

84

Njegovo j' pravo ime Kozoder. Oh, i on da uzme moju kćer!

KAFINANe veruj, oče, to nije tako.To si ti snevo, može bit lako,Ili si možda čašicu vina . . .

KRALJČašicu vina! Zar ja, Kafina!Ne, ne, on ide meni o glavi Da me probode ili udavi,Blago pokrade, zločina huda,Tebe da odvede, oh, bogzna kuda. Sta veliš na to?

KAFINA

Grozim se, tato!Ja jošte sumnjam da li je tako.Ali te molim, čuvaj se jako!

KRALJ ( p o l ju b i je )

RADNJA TREĆA

KAFINA

(u la z i)

Oh, velja tugo, oh, velji jade!Ako je tako, oh, šta ću sade! Možda je samo potvora kleta;U dvoru ima i zlobna sveta —

85

Bacaju mreže paklene svoje.AГ ko to ide, gle, evo on je!

KOZODER

(u la z i)

Da Г si me željna, svetla Kafino? Oh, istina je, sad sam baš kino. Umorio sam konja žerava, Dođoh da vidim je si Г mi zdrava I da mi sada odgovor date Mogu li skoro skupljati svate.

KAFINA

( k o r a k n e n a tr a g )

Stani, oh stani, jadna ti mati,Ja moram prvo istinu znati!Jesi Г ti pravi Zodoker Ili razbojnik — Kozoder?

KOZODER

A šta da krijem, vajde mi nije! Doznati moraš posle ii' prije.Ko što me vidiš, tvoj zaručnik,On je Kozoder — razbojnik.

KAFINABože, oh bože — zar tako baš!

KOZODERTako je, Kafo — eto, sad znaš.

86

KAFINA

(p a d n e u n esvest)

KOZODER

O, mene luda, što nisam čeko?!Zašt' sam joj геко, zašt' sam joj геко?! Kafino draga, ustani bre!

KAFINA

Beži od mene, dindušmanine!Ja sam htela biti tvoja verna druga,A sad će ceo svet da mi se ruga.Ja sad idem, idem —

KOZODER

Ideš? Ali kuda?

KAFINA

Da u Dunav skočim.

KOZODER

Valjda nisi luda.

KAFINA

( o ča jn a ode)

KOZODER ( sam )

Gladim bradu, gladim —Ne znam šta da radim.

87

Idem da se šetam malo oko dvora,A što da se šetam — krvi biti mora!

RADNJA ČETVRTA (Dvoboj)

KOZODER

(s a m sa g o lim m a č e m u ru c i, sa d e sn e s tra n e )

Sve je spremno da se krv priliva, Moja četa tu se blizu skriva.Sad ću moga mača da nakvašim,Sad ću starcu život da ugasim.Oteću mu i srebro i zlato —Otimati, to je meni dato.Р' onda ću mu dvore da zapalim,Tim osvetu svoju da razgalim.

KRAU

(u la z i ta k o đ e r s g o lim m a č e m )

Sabljo moja od babajka moga,Vemi druže kralja nesrećnoga,Sad pokaži kakvoga si kova Pa probodi ovoga nitkova.

KOZODER

Evo, tu sam, pržibabo stara!Nek se đorda s đordom razgovara!Jer ja donde neću imat mira Dok ne srubimTu glavurdu tvoju od krompira.

88

KRALJ

Gle, kako me i recima pecka.Sad ćeš videt ti, nakazo svetska,Da mi srce od tebe ne zebe,Da ne strepim od te tvoje kebe.

(KRALJ p o s rn e , p a d n e , KOZODER m u o d seč e p a r č e o d g la v e )

KOZODER

Eno ga mrtva, evo mu glave;A meni nove slave krvave!No je Г to ponos, je Г slava kaka Ubiti starca seda, nejaka?— АГ razbojnička delà su taka,U nama nema drugih vrlina —No šta će na to reći Kafina? . . .

RADNJA PETA

KAFINA

(u la z i i p la č e )

Juče se nadah: sreća mi ide A gle šta moje oči sad vide!Vidim sramotu koja me čeka Ko jakrep, zmija, aždaja neka.Suza za suzom iz oka toči —Evo već gubim i same oči.(I z v a d i je d n o o k o iz g la ve i b a c i ga. na z e m l ju .)Ubi mi oca razbojnik klet,

90

On, što je hteo biti mu zet. Moje je sreće malakso let — Neću da gledam taj crni svet.

(I z v a d i i b a c i i d r u g o o k o .)

KOZODER

(u la zi žu rn o )

Kozoder mora sad da se žuri, Evo se za mnom dižu panduri. Pa zbogom ostaj, Kafino mila, Nisi mi, daklem, suđena bila! Ali još jednu rečcu mi daj, Ludilu mome oproštaj!

KAFINA

Odlazi, zveri, kunem te ja!

KOZODER

Ti mene kuneš —

KAFINA

Kunem te, da!

KOZODER

Pa kad je tako, Kafino draga, Ja onda odoh, odoh bez traga. Za mene nisu kraljevske kćeri; U goru idem međ gorske zveri. Koja me prva sukobi ljuta,

91

Neka me smrvi, nek me proguta.(O d e n a je d n u , K A F 1N A n a d ru g u s tra n u .)

KOZODER

(v r a t i s e i g o v o r i p u b lic i)

U onom žaru, u onoj strasti Smeo sam s uma još neštc kaz'ti, Utehe radi, rad’ vašeg mira —Mi smo, ko što znate —Glumci od krompira.Mi nismo slike žive ni prave;Ako sam slago — evo vam glave!

(S k in e s v o ju g la v u i b a c i je p r e d p u b lik u .)

Zavesa pada.

harambaša = hajdučki starješinahulja — nevaljao i nečastan čovjekhtido = rđavo, zlovelji = velikipotvora = širenje neistinakonj ierav = naziv za jahaćeg konja sive dlakedinaušmanin = smrtni neprijateljnitkov = loš, podao čovjekđorda = sabljajakrep = škorpija, štipavacpandur = policijski stražar

92

Jovan Jovanović Zmaj je osnivač i najbolji predstavnik srpskog dečjeg pesništva. Njegove pesme žive već više od jednog veka a nisu izgubile od značaja i snage. Zmajeve pesme čitali još tvoji pradedovi, još dalji preci, a čitaš ih i ti danas. Malo je pesnika čije pesme imaju tu moć da, poput mosta, spajaju generacije.

Zmaj nije samo najistaknutiji srpski dečji pesnik, njegove pesme vremenom su postale svojina svih naših naroda i na­rodnosti. Hrvatski pesnik Gustav Krklec, spominjući se svoga detinjstva napisao je: Z m a j je o s ta v io n a jv iše traga u n ašim d je č jim du šam a . Makedonci svog dečjeg pisca Vanču Nikoles- kog nazivaju makedonskim Zmajem. Tako mu iskazuju pošto­vanje. Zmajeva dečja poezija prevođena je i na ostale jezike kojim se govori u Jugoslaviji, a Zmaj je u svim našim sredi­nama postao pojam dečjeg pesništva.

Rođen je 6. XII 1833. godine u Novom Sadu. Završivši osnovnu školu i gimnaziju, upisao je studije prava da bi kasni­je završio medicinu i čitav život obavljao lekarsku praksu u raznim mestima naše zemlje: Novom Sadu, Pančevu, Srem- skim Karlovcima, Futogu, Sremskoj Kamenici, Beogradu, Beču i Zagrebu.

Prve stihove počeo je da piše 1848. godine i do kraja života nije napuštao poeziju. Za pedeset godina književnog rada na­pisao je veliki broj stihova. Zmaj je bio i ostao veoma cenjen pesnik za odrasle. Kao veliki pesnik u svom vremenu učestvo­vao je u političkim borbama za prava srpskog naroda u Austro-Ugarskoj.

BILJEŠKA O PISCU

93

Sa Đurom Jakšićem i Lazom Kostićem, Jovan Jovanović Zmaj se svrstava u najveće pesnike srpskog romantizma.

Njegove pesme više puta su preštampavane, a poslednje veliko izdanje Zmajevih pesama izašlo je u Novom Sadu, u iz­danju Matice srpske, 1969. godine, u osam knjiga pod naslo­vom O dabran a de là Jovana Jovanovića Zm aja. U sedmoj knji­zi odabranih delà štampane su Zmajeve dečje pesme.

Umro je u Sremskoj Kamenici 14. VI 1904.U spomen na ovog velikog pesnika početkom juna svake

godine održavaju se u Novom Sadu i Sremskoj Kamenici susreti dece i pisaca pod imenom Z m ajeve d ečje igre.

Vladimir Milarić

94

S A D R Ž A J

ALA JE LEP OVAJ SVET

Svet . . 7Prolećnica . 8Taši, taši . 10Mati . . 13

MALA DEÇA, MALA LAĐA, MALO MORE

Šta ja v i d i m ................................................... 17Kako sestra peva kad malog bracu ljulja . 18Juca sa velikom ja b u k o m ............................. 19Mali f ilo zo f.......................................................... 20Pod š l j i v o m ................................................... 21Tako i v a l j a ................................................... 22Jovanka b a š to v a n k a ..................................... 23Šta li misli D u š k o ............................................ 24S r d a .................................................................. 25Na l e d u ........................................................... 26Ala su to grdne m u k e ..................................... 27Zašto je vojska u ć u t a l a ............................. 28K o n j a n ik .......................................................... 29Koje je b o l j e ................................................... 30Krojač iz — s r e d e ............................................ 31Mali b r a t a ........................................................... 32Mala F em a ........................................................... 33Šta sve p r o m ič e ? ............................................ 34Ko ima p r a v o ................................................... 35

95

Sta da odgovorim materi . 36Dete i baka . . . . 37Zimska pesma . . . . 38Kako b i ............................. 39Materina maza . . . 40Lepa reč . . . . . 42Dobar drug . . . . 43Malo i mnogo . . . . 44

NEĆE MAČKA DA SE SIGRAMO

Golubice m o ja ..................................... . . . . 47Dete i l e p t i r .................................... . . . . 48O h o -h o ................................................... . . . . 49V e v e r i c a ............................................ . . . . 50Neće mačka da se sigramo . . . . . . 51Mačak ide mišu u svatove . . . . . . . 52Pačija š k o l a ..................................... . . . . 53Nikad m i r a .................................... . . . . 55Č vorak ................................................... . . . . 56Biće i g r a n k a .................................... . . . . 58Kako hvata mačka miša . . . . . . . 60Došao vrabac da nam nešto kaže . . . . . 61Poslednji l e š n i k ............................. . . . . 63Žaba čita n o v i n e ............................. . . . . 64Zeka, zeka iz jendeka . . . . . . . . 65Kod mačke na časti . . . . . . . . 67

KAD BI JELEN IMO KRILA

Kad b i .......................................................... . 7 1Mali k o n ja n ik ............................................ . 7 2Brodari na vezanom čamcu . . . . 7 3Pesma o M aksim u..................................... . 7 4Ciganin hvali svoga konja . . . . . 7 7Nesrećna K a f i n a .................................... . 8 1

B i l j e š k a o p i s c u . 91

96

DO S A D A I ZAŠLO U B I B L I O T E C I V J E V E R I C A

Anton Ingolič Dječak sa dva Imena Anđelka Martić PirgoHerminia zur Miihlen šta pričaju Petrovi prijateljiFran Levstik Najdihojca N. Veretennikov Volođa Uljanov Johanna Spyri HeidiAngel Karalijčev U svijetu priča Erich Kâstner Don Quichotte Nathaniel Hawthorne Čudesna knjiga Komej čukovski Doktor JojbollVladimir Colin BajkeKomej Čukovski BajkeMarija Majerova RobinzonkaMakedonski pisci djeci Josip Vandot Kekec nad samotnim ponorom

Charles Perrault BajkeMato Lovrak Devetorica hrabrih Krišan čandar Preokrenuto drvo Mihail Zoščenko Priče za djecu William Saroyan Tata, ti si lud William Saroyan Mama, volim te Perzijske bajke Braća Grimm Bajke Milan Šega čarobni ključić Vesna Parun Tuga i radost šume Knjiga radosti I Danko Oblak Modri prozori Josip Vandot Kekec na vučjem tragu Erich Kâstner Emil i detektivi Lewis Carroll Alica u Zemlji čudesa Gabro Vidović Kurir sa Psunja

Miroslav Hirtz Priče iz prirodeVojin JelićPsiću, a kako je tebi imeGrigor Vitez Kad bi drveće hodalo Erich Kâstner Tonček i Točkica Ivana Brlić-Mažuranić Priče iz davnine Gianni Rodari Čipolino Anđelka Martić Dječak i šuma Knjiga radosti II Ivana Brlić-Mažuranić Čudnovate zgode šegrta HlapićaAstrid Lindgren Razmo u skitnji Milivoj Matošec Tiki traži Neznanca Gianni Rodari Putovanje Plave strijele Mato Lovrak Zeleni otok Vjekoslav Majer Žuna na telefonu Nusret Idrizović Mrav i aždaja France Bevk Mali buntovnik

Brada Grimm PričeFelix Salten BambiH. C. Andersen PričeH. C. Andersen BajkeLewis Carroll Alica s onu stranu ogledalaJens Sigsgaard Robin Hud Vladimir Nazor Kurir Loda Ferenc Molnâr Junaci Pavlove ulice Stevan Bulajić Nebeski mornar Aleksa Mikić Priče o malim borcima Oton Župančič CicibanAleksandar Popović Tvrdoglave priče Mato Lovrak Vlak u snijegu Ezopove basne Karei Čapek BajkeBranka Jurca Kućica kraj mora Gabro Vidović Trojica iz Male ulice Marcel Aymé Priče mačke na grani

Pavel Bažov Kameni cvijet Arkadi j Gaj dar Timur i njegova četa Milivoj Matošec Admiralov otok C. Collodi Pinokio Gianni Rodari Đelsomino u Zemlji lažljivaca A. Volkov Čarobnjak iz Oza Slavko Kolar Na leđima delfina W. M. Thackeray Ruža i prsten Desanka Maksimović Ptice na česmi France Bevk Crna braća J. Broszkiewicz Velika, veća i najveća Palma Katalinić Djetinjstvo Vjetra kapetanaA. R. van der Loeff-Basenau Lavine bjesne Aleksej Tolstoj Zlatni ključić Gabro Vidović Zatočenici Pernatog otokaErich Kastner 35. maj Tone Seliškar Družina Sinjega galeba

Fran Levstik Pjesme za djecuEmest Thompson SetonVinipeški vuk Ivan Cankar Moj život Grigor Vitez Gdje priče rastu Branko ćopić Sin Brkate čete Vojin JelićHrabriji nego igračka Ivan Kušan Domaća zadaća Marcel Aymé Druge priče mačke na graniIvan Kušan Uzbuna na Zelenom vrhuGustav Krklec Majmun i naočale Ela Peroci Djeco, laku noć Gianni Rodari Telefonske priče Grigor Vitez Igra se nastavlja Ratko Zvrko Grga Čvarak Erich Kastner čovječuljak G. Parca—M. Argilli Čavlićevi doživljaji Felix Salten Bambijeva djeca

Mato Lovrak Družba Pere Kvržice Stanislav Femeniđ Puž na ljetovanju Milivoj Matošec Strah u Ulici lipa Eva Maria Aab Vjetropirka Eva Nada Iveljić Konjić sa zlatnim sedlomVišnja Stahuljak Začarani putovi Pjesme četiri vjetra(Izbor i prijevod Grigor Vitez)Hans Peterson Matija i vjeverica Henry Winterfeld Djevojčica iz svemira

’Palma Katalinić Pričanje Cvrčka moreplovcaZdenka Juši6Seunik Vode su pjevale Stjepan Jakševac Vesela godina Erich Kastner Emil i tri blizanca Erich Kastner čovječuljak i Malena Erich Kastner Blizanke Jagoda Truhelka Zlatni danci Zvonimir Balog Nevidljiva Iva

Dragan Lukić Neboder C-17 M. Bjažić—Z. Furtinger Ništa bez Božene Sunčana Skrinjarić Kaktus bajke Ivan Kušan Koko i duhoviBlanka Dovjak- -Matković Neobična ulica Gianni Rodari Planeta ispunjenih željaMladen Kušec Dobar dan!Viola Wahlstedt Aslak dječak sa Sjevera Anđelka Martić Vuk na Voćinskoj cesti Mato Lovrak Neprijatelj br. 1 H. C. Andersen Bajke i priče Dubravka Ugrešić Mali plamen Zlata Kolarić-Kišur Moja Zlatna dolina Ivan Kušan Koko u Parizu Milivoj Matošec Veliki skitač Zdenka Jušić-Seunik Kupi mi vilovita konjaAntoine de Saint-Exupéry Mali princ

Vlatko šarić MiškoSunčana Škrinjarić Dva smijeha Gabro Vidović BjelkanAstrid Lindgren Pipi Duga Čarapa Zvonimir Balog Ja magarac GemetJagdfelj d Katja i krokodil Stanislav Femeniđ Krijesnice Mladen Kušec Volim te Božena Loborec četiri dječaka i jedan pasBlanka Dovjak- -Matković Priče iz Dubrave Luko Paljetak Miševi i mačke naglavačkeDrago Ivanišević Mali, ne maline Ivan Kušan Lažeš, Melita Sunčana škrin jarić Zmaj od stakla Mladen Kušec Plavi kaputić Josip Barković Zeleni dječak Danko Oblak Zelena patrola

Višnja Stahuljak Kućica sa crvenim šeširomNada Iveljić Dobro liceGianni Rodari Torta na nebuMilivoj Matošec Dječak sa Sutle

Zvonimir Milčec Zvižduk s Bukovca

Iris Supek Trepavice SkitaliceNikola Pulić Dolina zečevaDubravka Ugrešić Filip i SrećicaBranko Hribar Adam Vučjak Ivan Kušan Tajanstveni dječak Pajo Kanižaj ŠarabaraEdmondo de Amicis SrceDanko Oblak Na tragu Kazimir Klarić Mmjau, grizu me Sunčana Škrinjarić Svaštara Anđelka Martić Djedica pričalo i čarobni vrutak

Zvonimir Golob Čemu služe roditelji

Frank L. Baum Čarobnjak iz Oza

Miroslav Antić Prva ljubavGligor Popovski Mornar Nep

Leopold Suhodolčan Sakriveni dnevnikDragan Lukić Tri gusketaraMarino Zuri Mama, kome on to pričaBoro Pavlović LipaMilivoj Matošec Pustolovina u dimnjakuPero Zlatar Otključani globusAnton Ingolič Potopljena galijaNada Iveljić Zvijezda na krovuToma Podrug Od Solina do SolinaJames Thurber Trinaest satova i čudesno ADobrica Erić Slavuj i sunce Miroslav Antić Garavi sokak

Dragan BožićKad se pojavi crvenikonjAnđelka Martić Šašavi danDanko Oblak JežekMiloš Macourek 6000 budilicaSlavko Pregl Velika pustolovinaZvonimir Balog Zlatna nitStanislav Femenić Tikva s nosomDušan Radović Igre i igračke

Branko Čopić Orlovi rano leteHrvoje Hitrec Eko EkoZlatko Krilić Prvi sudarE. B. White Paukova mrežaGrozdana Olujić Sedefna ružaJevrem Brković Bašta starca RadosavaMira Alečković Ne mogu bez snovaArsen Diklić Ne okreći se sineSvetlana Makarovič Mišica spava

Zlatko Krilić čudnovata istina Josip Pavičić Poletarci

Zvonimir Milčec Posljednji zvižduk Ota Hofman Sat plavih slonova

Klara Fehér Imat ću svoj otok Indijančev vrt

L ikovn i u redn ik Irislav Meštrović

Teh n ičk i u redn ik Zlatko Klinger

K o re k to r iMarija Molnar, Lela Coffou

Izdavačko knjižarska radna organizacija M ladost

Zagreb, Ilica 30

Za izdavača Branko Juričević

1 a cl o s t