SPECIJALNO IZDANJE GODINA X BROJ 24 07. NOVEMBAR 2007.

SLOBODNA VOJVODINASLOBODNA VOJVODINAKOSTREŠ POLOŽIO VENAC U ŠUMARICAMA:

DA SE NE ZABORAVI, DA SE NE PONOVI!

ALEKSANDRA JERKOV:

DRŽAVA PO MERI DEMOKRATSKE STRANKE

DUŠAN JAKOVLJEV:

Pobeda!

"Vraćanje obeležja Vojvodine na zgradu Skupštine opštine Zrenjanin predstavlja dobar primer pobede demokratije, odnosno uticaja javnog mnjenja na politički život"

MAJA SEDLAREVIĆ

Ustav Srbije –

šta je to i čemu služi

ANTIFAŠISTIČKI MITING U NOVOM SADU:

Više od 5.000 Novosađana i gostiju

Novog Sada reklo NE! neonacizmu i

klerofašizmu

LSV PROTIV PROMENE NATPISA NA NOVOSADSKOJ GIMNAZIJI:

Ne damo Jovinu gimnaziju!

SLOBODNA VOJVODINA07. novembar 2007.

U kraljevstvu JutututuKralj trinajsti BalakahaObećao svom naroduDa će dati juhahaha. (JovanJovanovićZmaj,1865)

OvemudrerečinapisaojedoktorJovanJovanovićZmajizSremskeKameniceprevišeod100godinaismevajućisesarežimomuSrbijisvogavremena,kojijestalnoobeća-

vaosvomnarodudaćedatiustavidaće tajustavbiti,ustvari,ta prekretnica koja ćeSrbiju odvojiti od niza bezimenih turskihnahijaipretvoritijeujednumodernuevropskudržavu,izdvojitijeodcarstvasamovoljeirazbojništva-štoKarađorđa,štoMilošaObrenovića - u državu koja ćemoći da stane rame uz rame sarazvijenimevropskimdemokratijama.

Međutim,kaodaseodvremenačika-Jovepadodanadanašn-jegmalotogauSrbijipromenilo.Osimšto,kakokažemudričika-Jova, kada je Balakaha zavikao: “Dobićete Juhahaha!”, ostanesamo“hahahahahahahaha”,tojestismevanjesazdravimrazumomiizneverenimželjama.

Još od donošenja najnovijeg Juhahaha, 2006. godine, odBalakoškahe i njegovih hahahaha, do dana današnjeg ništa sepromenilo nije. Osim da se sve pravi tako da ništa ne traje alidadanasbaremsvimogudaproglasepobedu.Takosmodobiliiustavnaprevaru,ukojoj suučestvovalesve tadašnjeparlamen-tarnestranke,oddemokratskihdonedemokratskih,odultra-levihdoultra-desnih.DodonošenjaUstavnogzakona,kojimsuopetsvibili zadovoljni jerUstavni zakon“precizira”pitanje izbora takodasemorajuraspisatido31.decembra2007,godine,ODNOSNOnajdaljeu60danaoddonošenjasvihpotrebnihzaklona.Drugimrečima, ako bi se dosledno primenjivalo to slovo Ustavnogazakona,anaročitoonajdeokojipočinjesa“odnosno”,doizboranebimoralonikadanidadođe,akonebimoralidabududonetitizakonikojiopetzaviseodvećineuSkupštiniSrbije,akojučinimanje-višeistaonadružinakojajeustavidonosila.

OdizjednačavanjačetnikaipartizanainjihoveulogeuDrugomsvetskomratu,odizjednačavanjavladinihinevladinihorganiza-

cija(setimosesamoCesida,kojijetrebalodakaonezavisnoteloda objektivno mišljenje o kredibilitetu, legalitetu i legitimitetureferendumaoustavu,koji seodigraopreevogodinudanaveć,akojijenanajtužnijimogućinačinizneveriosveonouštasmosesvikaograđanizaklinjaliizalagali),padosvihdemokratskihstranakakojesadaunajnovijemdogovoruoizborimaopetpravepoistovećivanje svih stavova. To jest, biće izbora u januaru(pobedioBorisTadić),akonedođedonarušavanjateritorijalnogintegritetaSrbije(KoštunicaidaljenedaKosovo).Inajedanput,kakogoddabude,opetćemoimatidaćenekodasebusaugrudijunačke,anekodazapomažekakojeizdaniizneveren,nesamoonnegoisvigrađaniSrbije.

A u međuvremenu nisu ratifikovani sporazumi koji su većpotpisani,akoji su trebalodaod1.novembraomogućeolakša-vanjeviznogrežimazagrađaneSrbije,kojibi,akoikakomogu,malodavidejošsveta,kadasunamsvetskavratabilazatvorenaposlednjih20godina.

Sveusvemu,pitanjakojasuprednamasusložena.Mogućejeizgovaratisejedandannaglavobolju,drugidannatrbobolju,trećidannazubobolju,aliuškolusemoraići.Sapismenogsenemožezauvek pobeći.Naročito kada se ti pismeni, kontrolni i domaćizadaci radeudanašnjemdruštvu imeđunarodnoj zajednicikojanetolerišetakavtippilićarskogpodvaljivanja.

Vojislav Koštunica je čovek srednjeg veka i njegov um nedobacujedočinjenicedapostojestvariokokojihnemapogađanja.Oko elementarnih tekovinademokratije na evropskom tlu nemapogađanja.Jednaodtihtekovinasuslobodniidemokratskiizbori,kao rešenje do koga dolazi kada se postavi bilo koje ozbiljnijepitanjeudržavi.Toštoon,Koštunica,nećedobitivišeodsvojihosamodstoglasovauSrbiji i time stići tamogde i zaslužuje, atojenasmetlištepolitičkihideja,uropotarnicuistorijeinastubsramakojijeodavnozaslužiosvimsvojimlažimaiprevarama,tojenjegovproblem.

AproblemgrađanaSrbije jeneštosasvimdrugo.A to ještonemajuodgovornapitanještaćesedogoditikadatavlada,kojunezanimaštagrađanimisleonjoj,počnedadoseljavapoosnovureadmisijedesetineistotinehiljadaljudiizzapadneErvopeidaihnaseljavapoSrbiji,uskladusasvojimpolitičkimprojektima.

Kakvećetotenzijenapraviti?Ali,otomeusledećembroju.Dosadajesvevođenotakodasvibudupobednici.Ajamislim

dajenajvažnijedapobednikipakbudesamojedan.Atosupošteniljudikojiživeuovojzemljiikojibidaživeodsvogarada,aneodnedostatkadokaza.VojislavKoštunica injegovadružinaovuformulunikakodarazumeju.

Nenad Čanak

SLOBODNA VOJVODINA2

ZEMLJA PO MERI DEMOKRATSKE STRANKE

Unutarstranačka država

Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić i pred-sednik Izvršnog veća AP Vojvodine Bojan Pajtić su na zajedničkoj konferenciji za novinare, koju

su održali nakon sastanka u Izvršnom veću, saopštili da su se dogovorili da Vojvodina „ima svoje predstav-nike u amabasadama koje su Vojvodini kao pokrajini značajne“.

U čemu je problem sa ovom izjavom? Problem je u tome što Demokratska stranka nikako da shvati da ne može da se na taj način „rastaljuje“ unutar sebe i da ovako važna državna pitanja rešava unutar stranke. Ukoliko Vuk Jeremić smatra da AP Vojvodina treba da ima svoje predstavnike u ambasadama naše zemlje, neka se ne dogovara o tome sa svojim stranačkim kole-gom nakon čega će se deklarativno obojica založiti za to, bez ikakve obaveze da to svoje obećanje i ispune. Ono što je potrebno da ministar Jeremić uradi, ukoliko zaista namerava da sprovede to što je rekao, zapravo je zakonska inicijativa u vidu promene ili dopune zakona, novog zakonskog predloga, odluke ili uredbe Vlade, ili bilo šta slično što će obezbediti institucionalne meha-nizme da se ova najava ministra obistini, i da ne dozvoli više da se spoljna politika Srbije svodi na unutarstranač-ke dogovore Demokratske stranke.

Izvesno je da Demokratska stranka misli da cela zemlja može da funkcioniše onako kako Demokratskoj

stranci odgovara, i u zavisnosti od njenih unutarstra-načkih prilika i dogovora, to ilustruju i nedavni događaji sa očiglednim kršenjem zakona kada je u pitanju izbor gradonačelnika Beograda, ali potrebno je da neko kaže da to tako ne sme biti. Demokratska stranka, sa brojem glasova koji je osvojila na prethodnim izborima, građanima ove zemlje duguje mnogo više; ona im duguje odgovornu politiku a ne vazalski odnos, duguje im evropske integracije a ne izolacionizam u koji nas vode njeni koalicioni partneri, duguje im odlučnost a ne popuštanje, duguje im istinu a ne izgovore, duguje im poštovanje zakona a ne podređivanje svega stranačkim interesima. Ministarstvo inostranih poslova nije privatna stvar Bojana Pajtića i Vuka Jeremića, niti je diplomatska aktivnost Srbije unutarstranačka stvar Demokratske stranke.

Moguće je pomisliti da je namera Demokratske stranke da Vojvodina dobije svoje predstavnike u poje-dinim ambasadama iskrena i da Demokratska stranka istinski želi da se zalaže za to, ali zar nisu građani Vojvodine isto tako verovali da je i namera Demokratske stranke da Vojvodina ima autonomiju iskrena. Pa su na kraju završili sa 7% budžeta Republike Srbije, iako čine 30% njene populacije, a isti taj budžet iz kog im se vraća 7% pune sa 35% do 55% na godišnjem nivou, zahvalju-jući dogovoru koji je Demokratska stranka napravila sa Srpskom radikalnom strankom.

Zbog toga zahtevamo od ministra Jeremića da kaže na osnovu koje odluke će koji ljudi zauzeti koja mesta u kojim ambasadama. Jer, ne smemo dopustiti da interesi građana Vojvodine opet budu žrtva unutarstranačkih dogovora Demokratske stranke i pozicioniranja poje-dinih njenih funkcionera u samoj stranci.

Demokratskoj stranci zakoni ove zemlje očigledno ne znače mnogo, ali Ligi socijaldemokrata Vojvodine znače, a građani Vojvodine i više nego dobro znaju kako to izgleda kada se Demokratska stranka zalaže za Vojvodinu, tako su i podržali Ustav koji im je predložila.

Aleksandra Jerkov,narodna poslanica LSV

NENAD ČANAK:

Jututunska juhahaha

VOJVOĐANSKI POSLANICI

Protiv nacista i fašizmaPoslanički klub “Vojvođanski poslanici” u Narodnoj skupštini Republike Srbije uputio je,

u dva navrata, parlamentu na usvajanje po hitnom postupku Predlog zakona o zabrani manifestacije nacionalističkih ili fašističkih organizacija i zabrani upotrebe nacionalističkih

i fašističkih simbola i obeležja. Poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodine na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije

posebno su se osvrnuli na dešavanja u Novom Sadu na građanskom protestu “Stop fašizmu” i

napad pripadnika neonacističke organizacije “Nacionalni stroj” na učesnike antifašističkog skupa. Prema njihovoj oceni, rasprava o tom događaju u Skupštini narednog dana bila je “sramotna”.

Poslanik Aleksandar Marton rekao je da je LSV spremnost na borbu protiv tih grupa pokazi-vala od osnivanja 1990. godine i da će usvajanje tog zakona biti test koji će pokazati ko je zaista demokratski opredeljen.

Po rečima poslanice Aleksandre Jerkov, sa svim poslaničkim grupama biće obavljene kon-sultacije i LSV očekuje podršku svih demokratski opredeljenih partija za usvajanje zakonskog predloga. Ona je ocenila da novosadska policija nije blagovremeno reagovala i označila kao problematično to što skup neonacističke organizacije “Nacionalni stroj” MUP nije zabranio čim je najavljen, a ne pod pritiskom javnosti.

Poslanik Radovan Radovanović rekao je da poslanička grupa 1. oktobra podnela predlog zakona, ali da ga je 11. oktobra ponovo uputila u skupštinsku proceduru po hitnom postupku. Naveo je i to da je predsednik parlamenta Oliver Dulić posle prvog podnošenja tog predloga rekao da ne može da ga uvrsti na dnevni red zbog tehničkih razloga. Da li će ova inicijativa poslanika LSV biti podržana od strane ostalih poslaničkih grupa ostaje da se vidi na nekom od narednih skupštinskih zasedanja.

SLOBODNA VOJVODINA07. novembar 2007.

BojanKostreš,zamenikpred-sednika Lige socijaldemok-rata Vojvodine kaže u raz-

govoru za Slobodnu Vojvodinu da,ukolikoSrbijazaistaželidapostanedemokratska država i krene putemevropskih integracija, mora početidauvažavaVojvodinuiinteresedvamilionagrađanakojiunjojžive.

– Stepen demokratičnosti Srbijemeri se njenom spremnošću daVojvodini vrati njene nadležnosti isuštinski, a ne samo deklarativnoprihvati regionalizaciju idecentrali-zacijučitavezemlje,kažeKostreš.

Šta konkretno znači uvažavan-je Vojvodine i njenih interesa?

– Vojvodina je najevropskiji iekonomskinajrazvijenijideoSrbijeivlastiuBeogradumorajukonačnodaprihvatetučinjenicu,ukolikozaistažele da ostvare evropske standarde

o kojima toliko govore i približeSrbiju Evropskoj uniji. Vojvođanikao svoje najveće bogatsvo doživ-ljavaju svoju multietničnost, multi-konfesionalnost i višejezičnost i toje nešto što semora dalje razvijati.UvažavanjeVojvodinepodrazumevaprihvatanje njenih legitimnih inte-resa da sačuva svoje ekonomskepotencijale.

Na koji način ti potencijali mogu biti sačuvani?

– Da bi Vojvodina mogla dasačuvasvojeekonomskepotencijalei pravno na različitost, ona moraimati punu autonomiju i mora bitiuvažavana kao politički subjekat.Samo na taj načinVojvodina će ćemoći da pomogne i Srbiji da ubrzaproces evropskih integracija. Okotogavišenebismelobitinikompro-misa,nivelikihdiskusija.

Vojvodina je svojom dobrommeđuregionalnom saradnjom i svo-jomproevropskomorjentacijomvećprihvaćenaodstraneEvrope,sadajesamoneophodnodatevrednostipre-pozna,prihvatiiiskoristiiSrbija.

Kako Vojvodinu staviti u prvi plan?

– Prvo, na izborima koji nampredstoje Vojvođani bi trebalo dapodrže one političare koji će jasnoi nedvosmisleno svojom politikomVojvodinidativećiznačajikojinećezbog uskopartijskih interesa, a ponalogu naredbodavaca i političkihgazda izBeograda,povlačitipotezeštetnepopokrajinuinjenegrađane.

Kada ovo govorim prvenstve-nomislimnavraćanjevojvođanskeimovine. Zatim, u novom Statutu,Vojvodinamorabitiprepoznatakaoteritorijalna autonomija u okviruSrbije, koja će imati zakonodavnuvlast,izvršnuvlastinaosnovukojegćevojvođanskaadministracijamoćida preuzme odgovornost za životgrađanapokrajine.

Kako na predstojećim izbo-rima obezbediti pokrajini bolji položaj?

– Ukoliko neko želi da budepredsednikSrbije,adapri tomimaveliku podršku građana Vojvodine,onćemorati jasno inedvosmislenodapodržiočuvanjevojvođanskihpo-tencijalaisvojimprogramommoraćedasezaložizazaštituinteresagrađa-na Vojvodine. Nadam se da višenećemo doći u situaciju da dobiju

podrškuoniljudikojisuspremnidaizdajuvolju ipoverenjegrađanaodkojihsutupodrškudobili.

Ukoliko se niko od aktuelnihpredsedničkih kandidata ne budeobavezao na tako nešto, Vojvodinamora da ima sopstvenog predsed-ničkogkandidata,kojibiseboriozagrađansku, decentralizovanu i regi-

onalizovanu Srbiju, Srbiju u kojojbivažili evropski standardi iSrbijuu kojoj će se više voditi računa okvalitetuživota svihgrađana.Tobitrebaobitičovekkojićevoditiraču-na o evropskim integracijama, a nečovek koji će stalno okretati glavuunazad, podsećajući nas na istorijuiprošlost.

SLOBODNA VOJVODINA3

BOJAN KOSTREŠ, PREDSEDNIK SKUPŠTINE AP VOJVODINE:

Vojvodina mora da se pita!Stepen demokratičnosti Srbije meri se njenom spremnošću da Vojvodini vrati njene nadležnosti i suštinski, a ne samo deklarativno prihvati regionalizaciju i decentralizaciju čitave zemlje

Političke elite se u Srbiji mladih sete samo pred neki izborni ciklus.Tada su mladi samo glasačko telo koje može doneti političku dobit, telo sa

dve ruke koje mora ubaciti glasački listić u kutiju i to je dovoljno.

Da li mladi ljudi imaju pravo da promišljaju o sva-kodnevici, o politici, o zaostajanju Srbije za Evropom i svetom? Zdrav razum bi rekao da imaju, ali naša zbilja to demantuje.

Na poziv Đačkog parlamenta kragujevačke Gimnazije predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine održao je jedan školski čas iz predmeta Ustav i pravo građana maturantima, a potom je sa Branislavom Kovačevićem i potpisnikom ovih redova gostovao na skupu koji je, takođe, organizovao Đački parlament.

Ambijent je bio sjajan, maturanti i učenici prezado-voljni razgovorom sa narodnim poslanicima. Razmenjuju se mišljenja, mladi ljudi pokušavaju da saznaju što više od predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Sve u svemu, moram da primetim da se radi o pametnom mladom svetu i razmišljam o tome gde bi naša zemlja bila da je ovakav našin razmišljanja dominantan.

Sutradan na sednici Skupštine Republike Srbije žaoke od lidera radikala, Kragujevčanina, Tomislava Nikolića. Tobože, Nenad Čanak je u Kragujevcu kvario omladinu.

Zasmetalo je Nikoliću to što on nije dobrodošao gost na sesijama kragujevačkih đaka, ali i to što je očito tamo stasao mlad, pamet, evropski i demokratski nastrojen svet. Stasali su novi Dositeji koji žele bolju i lepšu Srbiju.

Neko ipak još misli da mozgove treba puniti jed-nostavnim informacijama i ne dozvoliti kreativnost i mogućnost razvijanja kritičke misli. Talas mladosti ipak je jači od balkanskog konzervativizma. Mladost uvek pobeđuje!

Aleksandar Marton

LIČNI STAV

Atak na mladost

Kao član državne delegacije Republike Srbije, predsednik

Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš učestvovao je u radu Konferencije evropskih ministara odgovornih za lokalnu i regionalnu upravu.

Centralna tema konferencije u Valensiji, koju je organizovala Vlada Španije pod pokroviteljstvom Saveta Evrope, glasila je “Dobro lokalno i regionalno upravljanje – evropski iza-zov”.

Kostreš je istakao da je za Srbiju veoma značajno učešće na ovako važ-nom skupu.

“Iskustva evropskih zemalja u pro-cesima regionalizacije i decentraliza-cije su za nas veoma važna jer nam mogu pomoći u pronalaženju najboljih modela, koja su primenjiva i na naše društvo. Lično smatram da je špan-ski model asimetrične decentraliza-cije veoma dobar i da bi u značajnoj meri doprineo većoj demokratičnosti naše zemlje i efikasnijem funkcioni-sanju državne administracije”, ocenio je Kostreš i ponovio da bi u takvom modelu uređenja Srbije Kosovo moglo dobiti status sličan statusu koji u Španiji ima Baskija, a Vojvodina autonomni status koji uživa Katalonija.

N. N.

Decentralizacijom do veće

demokratizacije

Ministar prosvete u Vladi Republike Srbije Zoran Lončar je 23. avgusta 2007. godine na konferenciji za novinare rekao da će Vlada

u potpunosti objaviti Ugovor o davanju koncesije na izgradnju, održavanje i korišćenje putnog pravca Horgoš – Požega. Međutim, i dalje su ostali neobjav-ljeni aneksi 3, 4, 5, 11 i 12. Postavljamo pitanje Vladi zašto to do danas nije urađeno?

Ministar za infrastrukturu u Vladi Republike Srbije Velimir Ilić obećao je 22. avgusta 2003. godine da će se on lično potruditi da Ugovor i svi aneksi budu objavljeni, i ukoliko ne bude tako, da će podneti ostavku. Pozivamo ministra Ilića da, ukoliko već nije dao ostavku, održi datu reč i potrudi se da sve u vezi sa spornom koncesijom konačno bude dostupno javnosti.

Aneksom 2. spornog ugovora istekao je rok za sprovođenje druge razvojne faze, ali niko nema informaciju da je ta razvojna faza i sprovedena. Postavljamo pitanje Vladi da li je druga razvojna faza sprovedena i ukoliko nije ko je odgovoran za taj propust?

Ministar za ekonomiju i regionalni razvoj Mlađan Dinkić je u avgustu mesecu rekao da je prioritet

države Srbije Koridor 10 i da je on mogao biti zav-ršen u roku od tri godine uz finansiranje iz budžeta Republike Srbije i kredita. Pitamo zašto država ne radi na izgradnji Koridora 10, nego pod koncesiju daje samo jedan njegov deo?

Jedan od argumenata za potpisivanje Ugovora o davanju koncesije je bio i taj da je neophodno izgra-diti put prema Crnoj Gori. Postavljamo pitanje da li je Vlada Republike Srbije zvanično obaveštena od stra-ne Vlade Republike Crne gore o rezultatima studije izvodljivosti o izgradnji autoputa Bar – Boljare? Ima li smisla graditi put ka Crnoj Gori (i to ne do granice, nego samo do Čačka, odnosno Požege), ako Crna Gora ne gradi put ka nama?

S obzirom na to da je Vojvodina izuzetno ošteće-na ovim Ugovorom, podsećamo Vladu Republike Srbije na odluku Skupštine Vojvodine o štetnosti pomenute koncesije, kao i na zahtev ove institucije da, ukoliko se ugovor ipak potpiše, Vojvodina bude obeštećena izgradnjom Banatske magistrale i obila-znice oko Fruške gore do 2012. godine. Da li će to biti urađeno?

S.V.

Nekoliko pitanja za Vladu Srbije

Kostreš tvrdi da će se u perio-du koji nam predstoji dogoditi mnogo velikih preokreta i situacija u kojima će Vojvođani morati da donesu prave odluke.

– Ne sumnjam da ćemo uspeti na kraju da se izborimo za zaštitu i očuvanje interesa građana Vojvodine i svih potencijala koje pokrajina ima, jer samo jaka i bogata Vojvodina mogu Srbiju da učine demokratskom i evrop-skom državom, kaže Kostreš.

PRAVE ODLUKEPoslanici Lige socijaldemokrata

Vojvodine podneli su amandman kojim se traži da se ministri, kada budu polagali zakletvu, zakunu u svoju imo-vinu. Poslanička grupa “Vojvođanski poslanici” smatra da ministri ne treba da se kunu samo svojom čašću već i svojom imovinom.

“Pokazalo se da je ovde čast rela-tivna kategorija, zbog čega i tražimo da se državni funkcioneri obavežu i svo-jom imovinom da će raditi u interesu građana”, izjavio je Aleksandar Marton, narodni poslanik LSV.

Zvanični tekst zakletve glasi: “Zaklinjem se na odanost Republici Srbiji i svojom čašću obavezujem da ću poštovati Ustav i zakon, da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije”.

Marton je naveo da je LSV pod-nela i drugi amandman, kojim se traži da se iz teksta zakletve briše “Kosovo i Metohija”, jer, kako je ocenio, isticanje samo jednog dela države stavlja u neravnopravan položaj građane koji žive u drugim delovima Srbije.

Čast? Šta je to?!

Novi Sad, nedelja, 7 oktobar 2007. po podne

Da se podsetimo: prvo su seanti-antifašisti još 2005. osetiliisprovociranima i upali na anti-

fašističkutribinuuNovomeSadu,šama-rajući učesnike i izvikujući nacističkeparole. Još tada je njihov “Firer”GoranDavidovićpopiosedamdanazatvoraodsudije za prekršaje, ali je na odsluženjeposlattekuponedeljak,8.oktobra2007,jerdotada“nijebiodostupanorganima”,madaivrapciznajugdestanuje.Zarazli-kuodnjegainjegovihKameradenkojinasvim sajtovima na internetu sistematskiobjavljujuslikeiadrese“rasnonečistih”i inih koji im se ne sviđaju, antifašis-ti ne osećaju takvu potrebu, pa Organinisu umeli da ga nađu. Prvostepeno jeosuđen na godinu dana zatvora zbogširenjarasne,verskeinacionalnemržnje,alitosejošvučeposuduzbogžalbe,paje“Firer”imaovremenadanajavi,pripremiiizvedesvojupredstavuunedeljuitojeznaosvako,jerjeFirernasvaustanajavl-jivaoštaćesedesiti.Toseidesilo.

ZBUNJENI I IZNENAĐENI: Nedelja,7.oktobar,bila jedivan jesenjidan, vedar i topao za ovo doba godine.Velikojepitanještabisetogpopodnevabilo desilo da izvesne nevladine organi-zacije i političke strankenisunedeljamaupozoravale naFirerovu nameru kao nanepodnošljivu uvredu za sve građaneSrbijeinapadnatemeljnevrednostiovecivilizacije.Policijajenedeljamaokleva-lainakrajuzabranilanameravaniFirerov“marš” za “prava Srba u Vojvodini, zajedinstvo Srbije” i već slične providneizgovore.Policija nije zabranila protesteantifašističke ad hoc koalicije, zakazanezanedeljupopodne.

Nedelja je osvanula u doneklenapetoj atmosferi: Novi Sad bio je punpolicije i Žandarmerije sa pojačanjimaiz Beograda, a iza podneva centar jepočeo da se puni ljudima. Novi Sad jeinače sedište žandarmerijskog bataljona,kojije,uzlokalnupoliciju,biovišenegodovoljan za efikasnu kontrolu javnogreda imira i za zaštitu života i imovinegrađana izaštituustavnogporetka-pod

uslovom da se upotrebi na pravi način.Bilo je sasvim jasno da će se tu neštodesiti i policija se na vreme razvila gdeje trebalou toj,pripremnoj, fazi.Sadvagraničnaprelazavraćenesugrupenacistaiz Slovenije i Poljske; u Beogradu je

zadržana grupa bugarskih nacista; nekih11 nacista Slovaka uhvaćeno je tek uNovome Sadu, tokom događaja koji ćeuslediti.

Učetiripopodnezapočeo jemitingu centru grada, na uglu Zmaj Jovine iDunavskeulice.Govorilisupredstavnicinevladinih organizacija, jer su političkestranke koje su podržale protest rešileda se ne ističu. Liga socijaldemokrataVojvodine,Liberalnodemokratskaparti-ja,DemokratskastrankaiG17plusnisuimalegovornike,madasuliderinekihodnjihbiliprisutni(NenadČanak,ČedomirJovanović, ŽarkoKorać,Vlajko Senić iIvana Dulić-Marković; iz Demokratskestrankenikoga;štaviše,plakatizaprotestbili su pre ko noći prelepljivanji pre-dizbornim plakati-ma DS-a...). Tokommitinga grupa pripadnika klerofašističkeorganizacije Obraz pokušala je da sepribliži bini, ali ih je policija efikasnoodbila,beznasiljaiproblema.

Oko sat kasnije, kolona od oko5000 ljudi (policijska procena) krenulaje Dunavskom ulicom ka BeogradskomkejuiSpomenikužrtvamafašističkeraci-jeiz1942.kojesupobijeneibačenepodledna tommestu.Reč jeopet-šest sto-tina metara udaljenosti. Na tom potezu,unapredprijavljenompoliciji, imaneko-likopoprečnihulica i jedanpark, sve tozgodnozazaseduibočnenapade.Policijaje sve te pravce bila efikasno blokirala,park čak sa vodom teško opremljeneŽandarmerije.

DramajenastalaprikrajuDunavskeulice,predsamimkejom.Ulicajeprilič-nouska: sdesne strane suzgrade iuskitrotoar; s leve strane je travnjak od okotrimetraširineiogradakompleksaDomaVojske,izakojejevrtsasportskimtere-nimairestoranotvorenogtipa,dostupansvima.ČetaŽandarmerijeupunojopremi(šlem, štit, zaštitna oprema) pristigla jekolonuprisrediniDunavskeuliceiraspo-redila se u formaciji zgusnutog kordona(čovek do čoveka), leđima ka ogradi ilicemkakoloni.

Tudolazidoiznenadnogobrta:grupaodpedesetaknacistadotrčavadoogradeDomaVojske iznutra i počinje da napa-da kolonu demonstranata pirotehničkim

bakljama i kamenjem, Žandarmima izaleđa.Žandarmerijajeiznenađenaizbun-jena:očiglednojerečorazvojudogađajana koji se nije računalo. Posle trenutkakonfuzije, elementi Žandarmerije ulazes Beogradskog keja u dvorište Doma

Vojske i počinju da hvataju i privodenaciste.Prekasno,jerjekrvvećpala:težepovrede dobili su PavelDomonji, pred-sednik Helsinškog odbora Vojvodine, idva novinara, od kojih je jedan češki;lakše je povređeno još nekoliko ljudi.Ukupno je privedeno 58 lica, od čega11 državljana Slovačke i dva vojnikana odsluženju vojnog roka. Priveden jei Goran Firer Davidović, a taj je trenu-takovekovečenkamerom:nasnimkuse

ŽandarmkojigadržiiFirersrećnosmeju;Firer očigledno zato što je uhapšen, aŽandarmvaljdazatoštogajeuhapsio.

POZNANSTVO S ORGANIMA GONJENJA: Nešto tu od početka nijebilo kako treba. Naime, po pravilimaprofesije i po propisanim procedurama,ovakva situacija nije smela da se završinaovakavnačin.Policijauovakvimsitu-acijamapostupapoutvrđenimpravilimaiuzpropisanepripremeiprethodneana-lize.DetaljisemogunaćiuinačeveomadobromudžbenikuPolicijskeakademije“Građanski neredi” iz 1995. (autori: drLjubomir Stajić i Obrad Stevanović).Ukratko: pred ovakvu akciju kakva jebila obezbeđenje antifašističkog skupa išetnje u Novome Sadu, policija formirajedinstvenu komandu akcije; ta koman-da radi prvu analizu, uzimajući u obzirsve aspekte budućeg događaja s tačkegledišta dobijenog zadatka. Zadatak je,ilibi trebalodabude:održati javniredimir, sprečiti incidente i nasilje i dovestidogađaj do mirnog ishoda, tj. razila-ženja građanstva do trenutka uspostavl-janja redovnog stanja na ulicama, kadase dopunski elementi policije postepenopovlače i ostavljaju teren kolegama izredovnesmene.

Pitanje sadaglasi: šta jebilo rečenokomandirima policije i Žandarmerije na

pripremnim sastancimapred dogadaj odnedelje, 7. oktobra? Sa kime će imatiposla?Šta im jepruženokaoobaveštaj-ni i kriminalističkooperativni podaci oučesnicima skupa? Šta im je rečeno daočekujuiskojestrane?Ukratko,opet:štasupolicajci,odkomandiradoŽandarmaiz kordona, očekivali tog popodneva naosnovu onoga što su čuli na sastancimai brifinzima?Mi to ne znamo, jer oni otomenegovore.

Znamo, međutim, ono što se možeznatiizmedijaidosadašnjetužneistorijenašegnacizmaiklerofašizma.Znasedasutenad-stičkeorganizacijetipaNacionalnistroj, Krv i čast (Blut und Ehre, devizaSS-a),Rasonalisti(slaboumnaskraćenicaza rasiste-nacionaliste), kao i klerofa-šistička organizacija Obraz i slični, podefinicijisklonenasiljukaotemeljusvogpogleda na svet. Potpuni uvid u prirodui ideologiju tih bandi ima Bezbednosnoinformativna agencija (BIA) po linijisvog zanimanja za ekstremne organi-zacije krajnje desnice, ali uvid imaju ikonkretnepolicijskeupravepocrti svognormalnog rada po javnom redu i rniru.Naime, dobar deo pripadnika tih bandiveomajedobropoznatpolicijiiznasilnihincidenatavezanihzasportskemanifesta-cije ipratećeaktivnosti.Toseunedeljupopodneveomadobrovidelona licimamladihŽandarmakojisu jedvadočekalidanekestareračuneizmiretomprilikom.Dakle, policija iŽandarmerijamogle suimoraledaznajuskimimajuposla:satipovimanasilnimibezobzirnim,bandomčijajeideologijapoznatakaonasilnaičijijeprimarniinteresjavnapromocija.

S druge strane,međutim, imali smoanti-fašističkiskupčijujekolonutrebaloobezbeđivati tog popodneva. Za razli-ku od nabildanih ćelavaca, ovi drugi subili neki pristojan i lepo vaspitan svet,mirna kolona koja je krenula da položivencenamestogdesuuzoriiprethodnicionih drugih ubili i bacili pod led 1200mirnih građana Novoga Sada. Štogodpričali MilošAligrudić i Toma Nikolić,tog popodneva u Novome Sadu nikonije delio letve Latinki Perović, PaveluDomonjiju, Ženama u crnom i sličnomsvetu koji se tu skupio po liniji lepogvaspitanjaielementarnepristojnosti-kadveć nema nikog drugog da te vrednostibrane.Policija i Žandarmerija, međutim,kao da su imale pogrešan brifing predakciju:svevremesukordonistajalilicemprema anti-fašističkom skupu i koloni,namršteni i ljuti, kao da opasnost pretiodatle. Napad je došao s druge strane,kao što je svako normalan i očekivao-osimpolicijskogrukovodstva.Naravnoda je tim mladim Žandarmima -kad jefrkapočela-biloneprijatnoijasnoštase

desilo: držali su pod pretnjom pogrešneljude.

O KOKETIRANJU: Ima tu jošjedno taktičko pitanje: zašto kompleksDoma Vojske nije bio obezbeđen kaousputnepoprečneuliceipomenutipark?Tajvelikiotvoreniterennasamommestuzakazanog polaganja venaca žrtvamaracijeiz1942.idealnojemestozazaseduikukavičkinapadkamenicamanamirneljude: ima ograda iza koje je napadačzaštićen; ima mesta za bežanje poslenapada.Svakipolicijskioficir,pogotovonovosadski (jer zna svoj grad), obratiobi pažnju na taj lokalitet kao prirodnosumnjiv. Ali, tamo nije bilo nikoga udvorištu;osobljerestoranaDomaVojskekažedajepolicijiprijavilosumnjivalicaunutarkompleksaneposrednopredpoče-taksukoba.Tujednojošvažnijepitanje:Policijska uprava novosadska i lokalniCentar BIA imaju i te kako detaljnasaznanja o prirodi, po slovima, članstvui vezama tamošnjih nacističkih i kle-rofašističkih organizacija; na državnomplanuodgovarajućepodatkeimajuiBIAiMUP.Kadjebandavećbilanedvosmis-lenoobjavilasvojenamereza7.oktobar,kakotodajepolicijabilabezpodatakaokretanju i konkretnim planovimamalogbroja organizatora tog skandala? SvakilokalniAleksa Žunić mogao je da pro-kljuvištasesprema,gdeikada.Ciničnaobjašnjenjatipa“mineuhodimonikoga,mi smo legalisti” itd.ovdenevrede; alitojepitanjezaministraJočićaidirektoraBulatovića,anezakomandirenaterenuuNovomSadu,jersuoniradilikakoimjebilorečeno.

To što su novosadski događajisutradan imali onakav sramni odjek uSkupštini - drugo je pitanje.Umesto dase razgovara o pore-klu i suštini činje-nice da se nacisti i klerofašisti odjed-nom tako bezobrazno razmahuju, tamose pljuvalo u dalj, sasvim besprincipi-jelno i detinjasto. Premudri “analitičari”vukadinovićevskog tipa drže se dogmeDSS-a o “ekstremistima” sa obe stranekoji su, je li, jednaki: isti suantifašisti ianti-antifašisti. Iz okolnosti da jeNenadČanakpomenuoletveizvlačisezaključakda je on “ekstremista”; nikakvih letvi uNovomeSadunijebilo;biloje,međutim,krvavihkamenica,alinikoihnepominje.Zašto? Zato što su nacisti i klerofašisti“idejno bliski”; oni su “naši”, “srbski”.Teško bi, međutim, letva bila pomoglaonomnesrećnikukoga sunacistiubiliuvozu,kakočujemo,zatojerimjeličionaJevrejina. “Analitičarima” očigledno - ineslučajno-izmičegolimokomvidljivačinjenica:dasunašinacistiiklerofašistiinjihovepsihopatske ideologijeprilago-deni lokalnom terenu i političkoj klimii da na njima uspevaju. Pod čijom suzastavomnapaliiokrvavilimirneljudeuNovomeSadu? PodNedićevom.Ko imjeuzor?MitaLjotić.Komesujoš,osimnjih,Nedić i Ljotić uzori?Ko je hvalioMituLjotićaiMilanaNedićasvevremei od početka? Ko “staje mirno” kad sepomeneNedić?

Zato su naši novi nacisti i anti-anti-fašisti opasni, jer inače ne bi bili. Onisusamoona teška,preteća,nasilnarukamrakobesnogklerofašizmaskojimkoke-tirajedandobardeonaševladajućekoali-cije,njenihfašističkihpomagačaikama-riledomaćihizdajnika.Danijenjih,FirerundKameradenbilibiseoskebudale.

Miloš Vasić("Vreme", 11. oktobar 2007. godine)

SLOBODNA VOJVODINA4 07. novembar 2007.

ANTIFAŠISTIČKI MITING U NOVOM SADU

Krv (“i čast”) u prisustvu vlastiUz malo policijskog obaveštajnog rada i zdrave pameti do incidenta u Novome Sadu ne bi bilo došlo. Ovako je krv pala, a političari bez principa i pameti došli su na svoje: debata u Skupštini Srbije bila je vrhunski dokaz sumraka svake pameti i gubitka svakog sistema vrednosti. Sve se to - nažalost - dalo predvideti

NarodnaposlanicaizLigesocijal-demokrataVojvodineAleksandraJerkov izjavila je da “veoma

zabrinjava” to što deset godina nakonubistvaDušanaJovanovićavlastuSrbijiidaljepokušavadarelativizujeimargi-nalizuje postojanje fašističkih i neona-cističkih grupa. Ona je na jučerašnjojkonferencijizanovinarepodsetilanatodajeDušanJovanovićubijensamozatoštojebioromskenacionalnosti.Dodalaje da su nedavni incidenti u NovomSadupokazali da te grupe ipaknisu zapotcenjivanje.

– Očigledno je da te neonacističkegrupe nisu nimalo bezazlene niti irele-vantne.Mineželimoda,poputDušanaJovanovića,onikojisudrugačijevereilinacionalnosti dobijaju spomen-poloče,većdaimajupravonaživot!Itojeonošto svaka demokratska zemljamora daim obezbedi – istakla je AleksandraJerkov.

Dodalajedase7.oktobrauNovomSadu videlo da su neonacističke grupeu Srbiji i dalje aktivne, podsećajući naincidentkojisuizazvaleprilikomantifa-šističkogprotesta.

–Tadsmoimaliprilikudaihvidimoikakosrukompodignutomuznakfašis-tičkog pozdrava uzvikuju “Legalno”.Ato je poruka koja govori zahvaljujućičijoj podršci oni postoje. I baš zbog tepodrškesuizuzetnoopasni, jerbiinačebili samo grupa izgrednika – ocenilaje naša sagovornica, navodeći da “udrugim zemljama neonacističke grupenastaju uprkos državi, a u Srbiji kaoposledicadelovanjadržave”.

Najavila je i da će LSV u repub-ličkom parlamentu održati konsultacijesa svim poslaničkim grupama o stavl-janju na dnevni red predloga zakonate stranke za zabranu neonacističkih idrugih ekstremističkih grupa i njihovihmanifestacija.

Aleksandra Jerkov je ocenila da nadnevniredrepubličkogparlamentanika-konijesmeodaseuvrstipredlogdekla-

racijeSRS-aookončanjusankcijaiizo-lacijeKube.Pogotovo,kakojedodala,usituacijikadparlamentimatolikoprečihobaveza, poput sprovođenja Ustavnogzakona.

Onajekazaladastvaljanjemdekla-racije radikala na dnevni red vladajućakoalicijapokazujedapristajena“diktatSrpskeradikalnestranke”.

–Očigledno je da radikali utvrđujudnevni red republičkog parlamenta, apitanjejezbogčegaimsetodozvoljava.MogućedajerečodogovoruopromeniUstavnog zakona, pa se ovako kupujepodrška SRS-a, jer očito da stranke navlasti nisu u stanju da ispune obavezekoje nalaže Ustavni zakon – rekla jeona.

Aleksandra Jerkov je dodala i daLSV neće podržati promene Ustavnogzakona ukoliko se one svedu na to da“DSopetispunjavausloveDSS-a”.

(Dnevnik, 20. oktobar 2007. godine)

SLOBODNA VOJVODINA507. novembar 2007.

U Skupštini AP Vojvodine održa-na je Međunarodna konferencija «Regionalne i lokalne vlasti na putu

stvaranja veće demokratske kohezije«, koju su zajednički organizovali Kongres lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i pokra-jinski parlament, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština.

Ovu konferenciju otvorili su Haldvan Skard, predsednik Kongresa lokalnih i regi-onalnih vlasti Saveta Evrope, Bojan Kostreš, predsednik Skupštine AP Vojvodine, Milan Marković, ministar za državnu upravu i loklnu samoupravu Republike Srbije i Emil Fejzulahi, pokrajinski sekretar za lokalnu samupravu.

“To što je našoj pokrajini i Skupštini Vojvodine poverena organizacija ovog značajnog skupa, u vreme predseda-vanja Srbije Komitetom ministara Saveta Evrope, još jednom potvrđuje činjenicu da je Vojvodina nezaobilazni učesnik u krei-ranju demokratskih institucija i postizanju evropskih standarda u Srbiji. Vojvodina nije samo geografski najbliža Evropi, već je Vojvodina najkraći put Srbije u Evropu. Ona je u ekonomskom, političkom, isto-

rijskom i kulturnom smislu najevropskiji deo Srbije”, rekao je Kostreš i naglasio da su regionalizacija i decentralizacija Srbije suštinska pitanja čijem rešavanju Vojvodina želi da doprinese. “Potrebno je očuvati i unaprediti Vojvodinu, kao jedin-stven regiona u Evropi, pre svega po njenom bogatstvu u humanim resursima, njenoj multietičnosti, multikonfesionalnosti i višejezičnosti”, naglasio je predsednik vojvođanskog parlamenta.

Ministar Marković govorio je o sistemu lokalne samouprave u Srbiji, istakavši da su snažne, efikasne i odgovorne lokalne i regi-onalne vlasti neophodan element razvoja demokratskog, slobodnog i uspešnog dru-štva. Govoreći o osnovnim problemima u sistemu lokalne samouprave u Srbiji, minis-tar Marković je naveo: izrazitu nestabilnost organa vlasti lokalne samouprave, blokadu rada proisteklu iz odnosa predstavničkog tela i izvršnih organa lokalne samouprave, populizam i nedostatak kvalitetne lokalne politike, mogućnost potpune dominacije stranačke politike nad lokalnim temama i potrebama, nepostojanje pravnog okvira za depolitizaciju i profesionalizaciju organa

uprave u lokalnim samoupravama, nepos-tojanje direktnog odnosa između građana i odbornika formalnu jednoobraznost lokalne samouprave.

Predsednik Kongresa lokalnih i regi-onalnih vlasti saveta evrope Haldvin Skard govorio je o iskustvima koje ova pane-vropska organizacija ima i o tome kako je predviđeno da se tokom naredne godine mreža njihovih udruženja proširi i na sektor Juže Evrope. On je naveo da je cilj ove kon-ferencije da se razmotri uloga teritorijalnih, odnosno lokalnih vlasti u konsolidaciji i unapređenju onoga što je do sada u Evropi učinjeno na planu demokratije.Takođe je bitno, kazao je Skard, da se sagleda šta je uloga teritorijalnih vlasti u koheziji i sarad-nji centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti. Podsetio je da je u okviru ove organizacije učlanjeno više od 200 hiljada udruženja lokalnih vlasti. Ova udruženja predstaljaju vezu prenosa vlasti, resursa i sredstava na teritorijalni nivo. Jedna od aktivnosti je učestvovanje u misijama praćenja izbora u različitim zemljama.

M. Đ.

ALEKSANDRA JERKOV, NARODNA POSLANICA:

Pravo na život, a ne spomen-ploče

MEĐUNARODNA KONFERENCIJA "REGIONALNE I LOKALNE VLASTI NA PUTU STVARANJA VEĆE DEMOKRATSKE KOHEZIJE"

Evropa u Vojvodini

U Spomen parku u Šumaricama, na mestu gde su 21. oktobra 1941. godine nacisti streljali više od

sedam hiljada civila, među kojima i uče-nike kragujevačke gimnazije, održana je tradicionalna manifestacija Veliki školski čas. Predsednik Skupštine AP Vojvodine Bojan Kostreš prisustvovao je ovom obe-ležavanju i položio venac u spomen svim žrtvama tragično nastradalim u jednom od najsurovijih zločina za vreme Drugog svetskog rata u našoj zemlji. Na vencu je pisalo: “Da se ne zaboravi, da se ne ponovi”.

“Nikada ne smemo dozvoliti da žrtve nacističkih zločina padnu zaborav, kao što ne smemo zaboraviti ni razlo-ge njihovog žrtvovanja. Zbog toga je apsolutno nedopustivo da bilo ko u ovoj zemlji veliča najcrnje ideologije u istoriji

čovečanstva i oživljava najcrnje ideje 20 veka», rekao je Kostreš i naglasio da su Srbija i Vojvodina u Drugom svetskom ratu bile najznačajnija antifašistička upo-rišta i podnele velike žrtve.

“Takvom istorijom mi moramo i treba-mo da se ponosimo, kao i da poštujemo tekovine koje su nam ostavili oni koji su boreći se protiv nacizma i fašizma dali i svoje živote”, rekao je Kostreš.

U okviru Velikog školskog časa, kraj humke streljanim đacima, izveden je muzičko-scenski program prema poemi “Plavi leptir”, engleskog pesnika Ričarda Bernsa. Kustos kragujevačkog muzeja “21. oktobar” Staniša Brkić objavio je nedavno knjigu “Ime i broj”, u kojoj su prvi put od stradanja Kragujevčana objavljena imena i osnovni podaci o svim žrtvama tog zločina.

KOSTREŠ POLOžIO VENAC NA SPOMENIK U ŠUMARICAMA

Da se ne zaboravi, da se ne ponovi!

Komentarišući najavu ambasadorke Srbije pri Savetu Evrope Slađane

Price da će se pitanjem neonacističkih grupa u Srbiji, a posebno u Vojvodini, uskoro pozabaviti i Monitoring-komitet SE, Aleksandra Jerkov kaže da to ne treba nikog da iznenađuje. U izjavi za naš list ona je ukazala na to da je Savet Evrope posebno zainteresovan za Vojvodinu upravo zbog toga što je ona, kao multietnička sredina, pogod-no tle za ekstremističke ispade.

A to što svi drugi, izuzev Vlade Vojislava Koštunice, primećuju opas-nost od jačanja ekstremizma u Srbiji govori više o Vladi Vojislava Koštunice nego o onima koji se interesuju za rešavanje problema. Jer, mi redovno dolazimo u situaciju da tek kad drugi počnu da se brinu za neki problem kod nas, i vlast u Beogradu se zainteresuje za to – kazala je Aleksandra Jerkov.

INTERES OČEKIVAN

SLOBODNA VOJVODINA6 07. novembar 2007.

Dajeautorkaovihredovamoglada određuje sudbinu najvišegpravnogaktaovedržave,ovaji

ovakavustavsvakakonebibiodonet.Sobziromna todasmopregodinudanabili u otvorenoj antiustavnoj kampan-ji, naš stav o Ustavu i načinu njego-vogdonošenja jasan je inedvosmislen.Godinudanaposlenjegovogdonošenja(28. i 29. oktobra 2007. godine bio jeodržan ustavni referendum), jedino štobismo mogli da kažemo jeste – je l’viditedasmobiliupravu???

Elem, od praznih priča nema nikoništa, zato se predstavnici Lige soci-jaldemokrataVojvodine uporno trude iukazuju na njegove nedostatke i tražeštohitnijuizmenuspornihodredaba…

Sećatese,sigurnasam,i togadajeključni argument najglasnijih zagovor-nikabio–lakaizmenljivost(?!).Godinudanajeprošlo,aoinicijativizapromenuustavanipomena.Državotvorcisebavenekim,,bitnijim’’stvarimaili...

KAKO JE DONET USTAV?

Sam način donošenja UstavaRepublike Srbije nije bio u skladu saosnovnim principima demokratije. Ni

jedan ustav na tluEvrope,osimovog,nijedonetbezjavneraspra-ve. Izrada Ustava bilaje u rukama najužihrukovodstava nekolikopolitičkih partija, a izustavnog procesa sudokrajabili isključenisvionikojisuunjegamorali biti uključeni.To su republičke ins-titucije nadležne zanjegovupripremu,kaošto jeOdbor za ustav-na pitanja NarodneSkupštine RepublikeSrbije, institucije APVojvodine, nacional-ni saveti nacionalnihzajednica, predstavnici

civilnog sektora i udruženja građana,građani i građanke Srbije i Vojvodinečije je to elementarno pravo, kao imnogidrugi.

Referendum je organizovanu skla-dusaZakonomoreferendumuiz1994.godine koji ne zadovoljava osnovneevropskestandarde.Biojeorganizovandva dana, bez mogućnosti nadzorai kontrole toka glasanja i monitorin-ga. Osim toga, nije postojao centralnibirački spisak, niti pouzdani podaci oukupnombrojubirača.

U čitavoj konfuziji vezanoj za toki rezultate glasanja na referendumu,jedno je sigurno: Vojvodina je UstavuRepublikeSrbijerekla–NE.

ZAŠTO MENJATI USTAV?

UstavRepublikeSrbije ne priznajei ne garantuje autonomne specifičnostiiidentitetVojvodine.Točakpredstavljakorak unazad i u odnosu na Ustav iz1990. godine, koji je utvrđivao poseb-nosti autonomnih pokrajina u pogledunacionalnih,istorijskih,kulturnihidru-gihsvojstava(član108).

PonovomUstavu,SkupštinaSrbijedonosizakonekojimaseuređujuodno-

si u Vojvodini, a Ustav ne garantujeVojvodini pravo čak ni da izvršavasopstveneodluke.

GrađaniVojvodinečinetrećinusta-novništvaSrbijei,uzavisnostiodgodi-ne,napunebudžetSrbijeod35do55%.Ustav garantuje da će se u Vojvodinuvratiti samo 7% tog novca, što je teksvaki šesti dinar zarađen u Vojvodini.ZatoVojvodinaMORA imatiUstavomzagarantovano pravo da raspolaže svo-jomimovinominovcemkojizaradi.

Bez zakonogavne, izvršne i sud-skevlasti, izvornihprihoda isopstveneimovine Vojvodina predstavlja samopodručje izkogasebesomučnoodnoseresursi, a ona postaje i ostaje sve siro-mašnijainerazvijenija.

Osim toga, Ustav je direktno usuprotnostisapravomEvropskeunije izatvaramogućnostzaevropskeimeđu-narodne integracije Srbije. Ovaj Ustavnepoštujeprimatmeđunarodnogprava,nema neposredne primene međunarod-nogpravaodstranedomaćihsudova,atosusvestvarikojećeSrbijamoratidapromeniukolikoželidapostanečlanicaEvropskeunije.

Kaojedinizaključakpričeoustavu,godinu dana kasnije, u danima kadasmo svedoci trgovine oko upravnih inadzornih odbora javnih preduzeća,izostanka donošenja potrebne pravneregulative,relativizacijeobavezapropi-sanihupravoUstavomiUstavnimzako-nom koji je pratio njegovo donošenje,izostankom bilo kakvog razgovora idogovoraokonajvišihdržavnihpitanja,a o konsultovanjem sa javnim mnjen-jemdainegovorim,namećesepitanje– postoji li država uopšte? Ili živimosamo privid u kome se sve završava uokvirudogovoranekolikonajvišihpred-stavnika dve, ili tri, vladajuće partije,kojima je jedini cilj da sačuvaju svojevisokedržavnefunkcije?

Hoćemo li (ikad) i kad ćemo (ilinikad)nanoveizbore???

Ustav je najviši pravni akt jednedržave.Ilinemoradabude?

Maja Sedlarević

DA LI SE SEĆATE ŠTA SE DESILO PROŠLE GODINE

Ustav Republike Srbije – šta je to i čemu služi

Donošenjem noćnog Ustava krajem prošle godine, pokazala se potreba za izmenom niza zakona koji su na ovaj ili onaj način u

suprotnosti sa istim. Među njima se nalaze i Zakon o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i Zakon o lokalnoj samoupravi. Naizgled, pomenuti zakoni ne sadrže u sebi neke odrednice koje bi se ticale isključivo Vojvodine, ali to je samo naizgled.

Ako se malo udubimo u karakteristike naše Vojvodine, videćemo da u Vojvodini dominira tako-zvano Veliko selo koje je uređeno, kako bismo mi ono rekli, ušoreno i koje ima dugu tradiciju kako samostalnog organizovanja, tako i samostalnog funkcionisanja. Stoga, da bi Vojvodina zaista mogla da funkcioniše na pravi način, mi moramo da stvorimo uslove koji Vojvodini najviše odgova-raju. Ti uslovi moraju da kažu šta naša sela mogu i treba da rade samostalno. Znači, u ovim zakonima je potrebno da se definišu nadležnosti Vojvodine kojim bi se to uredilo.

Tu je interes Vojvodine naglašeniji tim pre što su naša sela u najvećem broju slučajeva etnički i zavičajno određena, što bi značilo da svi znaju ko u kom selu živi – nacijom i poreklom i ti naši građani imaju jaku i opravdanu želju da svoje selo uređuju po svom nahođenju i na način kako to njima odgovara. Određeni su kriterijumi po kojima neko mesto može da dobije status grada; kao da naši gradovi u Vojvodini nisu svoje pravo da budu gradovi davno otkupili.

Sa druge strane, pojavljuje se jedan apsurd, a to je da u Zakonu o teritorijanoj organizaciji nije predviđeno da se Vojvodina išta pita oko formiranja potencijalno novih opština na svojoj teritoriji, ali je taksativno navedeno koje opštine čine Vojvodinu. Znači, ukoliko

neko reši da napravi novu opštinu, Republika to prihvati i, samim tim, ispada da ta opština ne bi bila u Vojvodini.

Sledeće pitanje koje se tu postavlja jeste nadležnost Vojovdine u nadgledanju funkcioni-sanja sistema lokalne samouprave gde je pred-lagač zakona dosta šturo predvideo nadležnosti vojvođanske administracije u tom pogledu. Ako mi i dalje želimo da za svaki problemčić trčimo u Beograd, onda ćemo to da prepustimo. S obzirom da smo sigurni i da vrlo dobro znamo kako da rešavamo svoje probleme, onda ćemo, naravno, tražiti da to pravo pripada pokrajinskoj administraciji.

U razgovorima sa predstavnicima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samo-

upravu, videli smo spremnost da se u određenim našim zahtevima (da ne kažem, skoro svim) izađe u susret. Naravno, postoji iza svega toga jedno - ali...

Kažu, sve će to zavisiti od politike. U prevodu: čak i ako naši predlozi imaju smisla, čak i ako naši predlozi ne ruše “jedinstvo Srbije” i onda je pitanje da li naši predlozi mogu da prođu. Znači, zavisiće od dobre volje onih od kojih dobru volju ne možemo ni da očekujemo, npr. DSS, Nova Srbija i sl.

Jasno je iz svega toga da postoji velika potreba da Vojvodina uređuje svoje odnose u opštinama, selima, ali da se ta potreba neće ostvariti u sadašnjem sazivu Narodne skupštine, nego moramo sačekati neke nove izbore gde će Liga imati daleko jači uticaj, gde bez nas donošenje političkih odluka neće biti moguće i da onda izv-ršiti uticaj da bi zakoni koji se tiču Vojvodine imali puni smisao.

Emil Fejzulahi

U svetlu zakonskih promena

Pravo na autonomnu upravu na lokal-nom nivou predstavlja jednu od temel-nih odrednica savremenog poimanja

organizacije vlasti u državi. Na lokalnom nivou vlasti mnogo se lakše mogu sagledati problemi a potom instrumentima koje pose-duju lokalne institucije i rešiti.

Decentralizacija je trend koji u zemlja-ma koje drže do dobre uprave i kvalitetnog vršenja vlasti proces jačanja lokalnih vlasti se proces koji i dalje traje.

U Srbiji je u prethodne tri godine zabe-ležen proces slabljenja lokalnih vlasti. Svakako da je ime tadašnjeg ministra za upravu i lokla-nu samoupravu Zorana Lončara vezano za loše stanje u loklanoj samoupravi. Mnogi će reći da u Srbiji od 2004. godine i nema lokalne samouprave nego lokalne nesamouprave ili DSS/NS uprave na lokalnom novou. U broj-nim opštinama uvedene su privremene mere i imenovani privremni organi. Naravno, sve su to bile opštine u kojima DSS nije participirao u vlasti. Zoran Lončar je našao rešenje i počeo nametati nelegitimne privremne organe koji su sastavljani od članova DSS i Nove Srbije. Ova potonja partija je u Zrenjaninu na lokal-nim izborima u svoj saldo glasova zabeležila 92 glasa, a po volji ministra Lončara uvedena je u privremeni organa Zrenjanina. Samovolja deesesovog ministra načinila je četrnaest opština u Srbiji poligonima za rad partija bez izbornog legitimiteta. Na ovaj način su lažni legalisti prekršili i Ustav Republike Srbiji.

Srbiji i Vojvodini je potrebna zdrava lokal-na samouprava koja bi bila prava škola demo-kratije i seme dalje demokratizacije države.

Prednacrt Zakona o lokalnoj samoupravi koji je nedavno ugledao svetlost dana zah-teva ozbiljnu analizu.

Ovim prednacrtom Zakona predviđeno je uređenje jedinica lokalne samouprave, kriterijumi za njihovo osnivanje, nedležnosti, organi, nadzor nad aktima lokalnih samoupra-va i zaštita lokalnih samouprava.

Predviđeno je da se lokalna samouprava organizuje o opštini, gradu i gradu Beogradu.

U duhu lokalne samouprave je i pove-ravanje nadležnosti lokalnih vlasti od strane centralnih organa.

Tu i nailazimo na prve prepreke koje nameće sveprisutna ideja centralizacije koju je nametnu novi Ustav Republike Srbije koji i velika brana za sam proces jačanja lokal-nih samouprava. Lokalne samouprave imaju svoje statute koji predstavljaju najviši pravni akt.

Pomak napred je i činjenica da se pred-nacrton Zakona predviđa da lokalna samo-uprava ima svoju imovinu, ali i tu valja izraziti skepsu i biti svestan činjenice da se centrali-sta teško odriče raznih benefita.

Prednacrtom Zakona je predviđeno da opštine mogu biti formirana na teritoriji na kojoj živi najmanje 10.000 stanovnika.

Određivanje ovakvog limita je pogrešno i može sputati neke uspešne sredine koje imaju manji broj stanovnika, a sposobne su da preko svojih organa samostalno vrše vlast.

Opštinama je u skladu sa Ustavom i Zakonom povereno 36 raznih nadležnosti, a povereno im je i obavljanje odeđenih inspek-cijskih poslova iz oblasti roba i usluga, poljo-privrede, vodoprivrede i šumarstva. Po pred-nacrtu Zakona o lokalnoj samoupravi grad predstavlja jedinicu lokalne samouprave u na čijoj teritoriji živi više od 100.000 stanovnika.

Određivanje ovog limita je pogrešno i sprečava administrativne celine, kulturne i privredne centre velikog značaja koji imaju manje od 100.000 stanovnika da dobiju status grada.

Liga socijaldemokrata Vojvodine je još 2002. godine pozvala na formiranje sedam teritorijalnih jedinica na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine koje bi male status grada (Subotica, Sombor, Sremska Mitrovica, Kikinda, Zrenjanin, Pančevo i Vršac). Novinu u ovom predlogu predstavlja stvaranje komu-nalne policije i ingerencije grada na obrazo-vanju komunalne policije.

Gradovi bi davali saglasnost na ime-novanje i razrešavanje rukovodilaca policij-skih uprava koji obavljaju poslove na teritoriji grada.

Postavlja se pitanje zašto se sumnja u sposobnost lokalnih organa da same donose odluke vezane za kadrovska rešenja u policij-skim upravama?

Statutom grada može se predvideti da se na teritoriji grada formiraju dve ili više

gradskih opština. Prednacrtom Zakona pred-viđeno je da organi opštine budu Skupština opštine, predsednik opštine, opštinsko veće i opštinska uprava. Predviđeno i je smanjen-je broja odbornika u Skupštinama opština. Predlog je da sastavi lokalnih parlamenata broje od 19 do 50 odbornika.

Nadležnosti Skupštine opštine u veli-koj meri se podudaraju sa nadležnostima iz prethodnog zakona, ali po ovom prednacrtu odbornici lokalnih parlamenata biraće pred-sednika opštine.

Predsednik opštine i njegov zamenik moraju biti iz redova odbornika, napušten je neposredan izbor predsednika opština. Ova odredba može izazvati brojne polemike, jer je dosadašnji izbor prvog čoveka opštine ili grada imao svoje prednosti u odnosu na sada predloženi posredno-dirigovani izbor. Predsedniku opštine u obavljanju poslova izvršne vlasti pomagaće zamenik i članovi opštinskog veća.

Loša je odredba koja govori o prestanku funkcije predsednika opština kojom automat-ski prestaje i funkcija njegovog zamenika. Ovaj način spojenog prestanka funkcija poka-zao se u prethodnom zakonu u kao dosta loš i prektično je i obesmislio funkciju zamenika predsednika opštine.

Odredbe koje važe za Skupštine opština važe i za Skupštine grada, s tim što bi u sastavu gradskih parlamenata sedelo najviše 70 odbornika.

Deo prednacrta Zakona koji govori o opštinskim upravama uglavnom je zadržao elemente koji su bili ugrađeni u prethodni zakon. Valja istaći i to da se ovim zakonom opštinska uprava obrazuje kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i opštinske upra-ve za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.000 stanovnika.

Važno je napomenuti i nekoliko značaj-nih stavki u prednacrtu zakona vezanih za neposredno učešće građana u ostvarivanju lokalne samouprave. U državi u kojoj je, do sada, malo pažnje bilo posvećeno stavovima građana i njihovim potrebama, ovo je veoma važna oblast. Građani bi mogli da pokreću građanske inicijative ako prikupe barem 10% potpisa ukupnog broja birača na teritoriji lokla-ne samouprave. Ali prepreka inicijativi građa-na može biti odredba koja lokalne parlamente ne obavezuje na raspisivanje referenduma i na taj način se u velikoj meru ograničavaju mogućnosti građanskih inicijativa.

Govoriti o procesu decentralizacije u Srbiji nameće i potrebu da se progovori i odnosi centralnih vlasti prema lokalnim samo-upravama. Do sada se taj odnos svodio na odnos tutora koji je mnoge odluke lokalnih vlasti posmatrao sa skepsom. Ta praksa se nastavlja i u ovom prednacrtu odredbama koje govore o mogućnosti da Vlada Republike Srbije obustavi izvršenje opšteg pravnog akta jedinica lokalne samouprave.

Vlada Republike Srbije zadržeće i po donošenju novog Zakona veoma široka ovlaštenja vezana za raspuštanja lokalnih skupština i uvođenja privremnih mera.

Milion građana Srbije i Vojvodine već živi pod privremenim merama u svojim lokal-nim sredinama. Ovakva ovlašćenja koja ima Vlada mogu i na dalje proizvoditi nesigurnost na lokalnom nivou i umesto smirivanja tenzija dovoditi do zaoštravanja odnosa.

Lokalne samouprave imaju pravo i na svoje simbole, a veoma je loše što uz zna-menja države pored simbola lokalne samo-uprave ne moraju obavezno biti isticani sim-boli Autonomne Pokrajine Vojvodine.

I na kraju, kako zaštiti lokalnu samoupra-vu od samovolje centralne vlati? Reklo bi se lako, ali, zapravo je jako teško. U Srbiji nema Ustavnog suda, a zaštitnik građana je tek imenovan i, do sada, još nije pokazao na koji način će štititi inerese onih koji su na udaru kršenja zakona.

Kada uporedimo ovaj prednacrt Zakona o lokalnoj samoupravi sa prethodnim zako-nom možemo steći utisak da ima pozitivnih promena. Doduše malih, ali ih ima. Ipak, ovo je samo prednacrt i valja sačekati stavove proverenih i čvršćih centralista koji sede u Demokratskoj stranci Srbiji ili Srpskoj radi-kalnoj stranci. Možda Demokratska stranka i ovaj put pristane na neku novu ucenu i zakon primeri potrebama centralista i pono-vi obesmisli ideju decentralizacije i lokalne samouprave.

Aleksandar Marton

Analiza prednacrta Zakona o lokalnoj samoupravi

Maja Sedlarević, šefica poslaničke grupe LSV u Skupštini AP Vojvodine

SLOBODNA VOJVODINA

Zrenjaninski odborLige socijaldemok-rataVojvodineizraziojevelikozado-voljstvo jer su znamenja Vojvodine

vraćena u Zrenjanin. Napori su urodili plo-dom,madajesvemoglodabudebrže.

To je dobar primer pobede demok-ratije odnosno uticaja javnog mnenja napolitički život, prokomentarisao je DušanJakovljev, potpredsednik Lige socijalde-mokrata Vojvodine, odluku zrenjaninskogPrivremenogorganadasepokrajinskazasta-vaigrbponovoistaknunagradskukuću.

– Pređašnji sastav Privremenog orga-na nije odslikavao izbornu volju građanai čim se nešto malo promenilo usledila jedobraodluka.Ovomprilikomsezahvaljujemgrađankama i građanima Zrenjanina koji sunaspodržalinauličnimisvimdrugimakcija-ma.PodrškusmoimaliodpolitičkihprijateljaizSavezavojvođanskihMađara iG17plus–istakaojeJakovljev.

Odlukom Privremeni organ kojom supriznati simboli Vojvodine i posle isticanjanazgradiSOZrenjaninzaočekivatijedaćesenaćinajavnimpreduzećima,ustanovama,mesnimzajednicamaisvimdrugimmestimakakojetovećpredviđenouputstvomoupot-rebi grba i zastavekoje je donelaSkupštinaAPVojvodine,rekaojeJakovljevnavanred-noj konferenciji za novinare zrenjaninskihligaša.

-Napuštanje sednice članaPrivremenog

organaizDemokratskestrankeSrbijejepotv-rdadaovastrankaSrbijuvidisamokaocent-ralizovanu,a jedinou takvojdržaviVojislavKoštunicamožeostatipremijerodnosnoonomaločlanovaDSS-anavisokimfunkcijama,zaključio jeDušan Jakovljev, potpredsednikLSV.

Predsednik Skupštine Vojvodine BojanKostreš pozdravio je odluku PrivremenogorganaSkupštineopštineZrenjanindanakongodinudananazgraduteinstitucijevratigrb

izastavuVojvodine.Onjepodsetionatodasu simboli Vojvodine ustavna kategorija ipozvao predsednike opština i gradonačelni-ke u kojima još nisu istaknuti grb i zastavaVojvodinedaihistaknu.

–Pozivampredstavnikelokalnihsamoup-ravauVojvodinidapoštujuUstav, jerseonnemožeselektivnoprimenjivati.TaodlukauZrenjaninu ohrabruje me i raduje, i siguransam da će njihovim putem krenuti i ostalelokalnesamouprave–rekaojeKostreš.

07. novembar 2007. 7

ZRENJANIN

Vraćena vojvođanska znamenja!

Kikinđani se, odista, nisu previšetrgliposlenovosadskihdogađaja7.oktobra.OlgaKnežević,predsedni-

caGrOLSVKikinda,izjavljivalajekasnijeda ljudi uopšte ne razumeju opasnost odneonacizma,pase,shodnotome,ineplašetakvihpojava.Usvakomslučaju,neplašeihseonolikokolikobibilorazumno.

Drugi strah, mnogo dublji i strašniji,drmastanovništvoradikalnoggradasasvihdevet sela: strah od grejne sezone.Nacisti,Kosovo,poskupljenja–svetoniizdalekaneplašiprosečnogKikinđanina,kolikogaplaširačunzagrejanje.Bezobziradalijeupitan-ju gas, struja ili daljinsko grejanje, prekoradijatora.Akosuradijatori(aimaihuveći-nistanovaugradu)ondaljudivećznajudaćeu jutarnjim inoćnimsatimacvokotati, imoratidakoristinekidodatniizvorgrejanja,nastruju,kojajezanasprosečnesiromaškeisitneribeskupak’ootrov,isvajeprilikadaćebitiiskuplja,iakoniplatenipenzijenećepratiti poskupljenje; ako je gas, onda, makolikoKikinđani,naročitostariji,štedeli,tj,sedeli u hladnim prostorijama, račun stiže,neumoljivokaosmrt iporeznici,ponekomnepisanompraviluvećiodvećinepenzija.Agrejanjeisključivonastruju,tojetakavluk-

suz,dabiseisplatiomoždasamoonimakojižive uminimalnim garsonjerama, a pritomimajurelativnosolidnaineizostavnoredov-na primanja.Velika većina kuća uKikindistarijajeodDrugogsvetskograta,prostorijesuvisoke,igaskojistižeodgradskihgasa-džijajednostavnonemožedaihugreje,takoda je u ovakvim kućama uglavnom polu-hladno.Daučinekrajovommučenju,mnogikojima je dodijalo maltretiranje sa gasom(,,emhladno,emskupo’’),hoćeponovodavrateukućestaredobrebubnjare,“kraljice

peći”ilikaljevepeći,kojesetradicionalnoložeugljem,drvetom,čokanjicama, staromhartijom i drugimmaterijalom, kojine mora nužno bitiskup.Ali,glebelaja,kadsuodžaciukućijednom prilagođenigrejanju na gas, onimoraju da se prezi-dajudabiopetmoglida funkcionišu nastari način grejanja.Tako će i ove zimemnogi sugrađani

– naročito stariji i oni koji žive sami, ili ijednoidrugo-provestizimuucvokotanju.

U međuvremenu, mnoga drveta sakikindskih ulica nestala su tokom leta, usečama koje je preduzela lokalna vlast, astanovništvo se nije previše bunilo. Da lije drveće prodato kao ogrev, ili podeljenonajsiromašnijem delu radikalskog biračkogtela,ostaće,izgleda,samojošjednatemazazimskerazgovore.

G. Perunović Fijat

OBREN MARKOV:

Ma mogu se oni dogovarati oko toga kada

će biti izbora koliko god hoće, jer sve to nije bitno čim političari počnu da se ponašaju kao da su izbori već raspisani. Eto ta njiho-va Maja: i poslednji rok za predaju ovog teks-ta mi ističe, a ona još nije obznanila da li će i dalje biti gradonačelni-ca Novog Sada ili pak šef(ica) nove stranke sa kojom će DSS moći

nekažnjeno da ,,koalira’’. Predsedničke ambicije jesu ozbiljna stvar, ali one ne mogu izbrisati ove tri potraćene godine našeg grada, u kojima su nas sa lakoćom oflekavali i Inđija, i Pećinci, a o Beogradu da i ne govorim. Nema suza koje će oprati činjenicu da je njena gradonačelnička kampanja 2004. bila najskuplja od svih, da je to neko platio, i da se sada - kada to ne može da naplati - oseća prevarenim. Loš je izbor kada birate ili da vam grad biti blokiran, ili da vam neko još dublje zavuče ruku u džep. Takođe, koliko je onih koji će poverovati da je u redu da se gradonačelnica za tri godine ukupno šest puta pojavi na Skupštini Grada, a i tada tek da bi se istakla u dobacivanju političkim protivnicima. A i kada se sitni lopovi iz sopstvenog tima nazivaju međunarodnim teroristima i dok im stvari lete kroz prozor, to je svakako neopevano preterivanje nepri-mereno zreloj, uravnoteženoj i kompetetnoj osobi - predsednici ili gradonačelnici, svejedno.

Nije to sve. Ni na sasvim drugoj strani političkog spektra ne vlada nirvana, a tragovi opet vode i ka Novom Sadu. Kada se dogo-di to što se izgleda sprema, svima će postati jasno da je nemoguće napraviti stranku kao frakciju već postojeće, a očekivati da se svi njeni članovi ponašaju kao da je oportunizam majka svih uspeha. Ne možete javno obećavati autonomiju Vojvodini, a u rođenoj stran-ci sputavati rad na tome. Niti je lepo svog prvog saborca otkačiti na prvoj krivini. Kada sve to učinite, može vam se dogoditi da se svi oni koji se prepoznaju u prethodnim rečenicama nađu na istoj strani, a da ta strana više nije vaša.

Dok se gradonačelnica nećka, njene kolege - hajde da se tako izrazim - rade; tako, novosadska gimnazija koju sam i ja svojev-remeno pohađao treba da dobije velike natpise - verovali ili ne - “Srpska pravoslavna velika gimnazija”, dok umesto fontane treba da osvane česma sa mozaicima “Hristos kao pastir” i “Sveti Sava blagosilja srpčad”. To možda i jesu znaci kojih je nekada bilo na nekoj novosadskoj školi, ali to nema mnogo veze sa sadašnjom zgradom Zmaj-Jovine gimnazije, niti sa ulogom koju ta gimnazija već podugo ima, niti je ovo 19. vek. Lično, meni je ova odluka neo-pevano odvratna, ali obećavam da ću ućutati kada se Zrenjaninu, Subotici, Srbobranu, Velikom Bačkom kanalu i sličnim mestima, takođe, vrate originalna imena iz tog perioda. Napominjem, obećavam samo da ću ućutati na ovu temu, a ne i da će mi se sve to dopasti. U međuvremenu, ne ostaje mi ništa drugo nego da mislim da ova svinjarija potiče iz iste one kuhinje koja bi da ukine Darvinovu teoriju, koja pušta “Obrazovce” da iz crkvenih prostora zaurlavaju u slavu zločinaca, koljača i begunaca, i koja generalno nema ni pameti ni snage da se suoči sa današnjim izazovima. I koja svaki put reaguje kao uvređeno derište kojem drugi objašnja-vaju da nisu sve igračke njegove.

To je, slutim, i bio razlog što se 7. oktobra u Novom Sadu desilo to što se desilo. Dok je onaj kojeg od milošte zovu Firer razgovarao sa novinarima u - gde baš tu - pivnici Vojske Srbije, policija ga nije ni tražila ni hapsila, mada je dotični imao pravosnažnu zatvorsku kaznu na čije se izvršenje nije javljao. Žandarmerija se dotle nala-zila ispred Muzeja Vojvodine, verovatno štiteći kolonu antifašista od

pobesnelih kustosa. Šta je posle bilo to ste videli - jer je služilo za slikanje.

CeSID-ovo istraživanje kaže, da koliko god nacionalistička propaganda bila jaka, ljudi Srbije ipak nisu spremni na rat zbog Kosova. Po njima, sada bi tek 10% stanovništva kao ratovalo zbog toga - i to mahom penzioneri i domaćice, oni koje niko i neće zvati u boj. Ali ipak, ni jedno istraživanje još nije proreklo šta će se dešavati onih mesec dana dok se nove granice budu crtale, naročito u našem duboko podeljenom gradu, razbijanom i kad bi se vaterpolisti potukli. I u kojem vlast misli da su nacoši zaseli u pivni-cu tek da bi popili pivo.

Novi Sad podeljeni grad

Piše: Obren Markov

NOVI SAD

Gradom vladaju korumpirani odborniciGradski odbor LSV Novi Sad pokrenuće inicijativu da se lokalni izbori održe što pre, najavio je predsednik GrO LSV Novi Sad Aleksandar Odžić i dodao da će orga-

nizovati zajednički sastanak svih predstavnika opozicionih stranaka u gradu kako bi se pokrenule konkretne akcije i okupio prodemokratski blok.- Ako je jedini put za smenu ovakve vlasti održavanje lokalnih izbora, onda ćemo skupljati potpise građana kako bi se u Beograd poslao jasan signal šta misle

Novosađani, ali i Vojvođani o odlaganju datuma održavanja izbora i ukazalo na potrebu da se oni održe što pre. Mi ne možemo uticati na zakone, ali možemo jasno staviti do znaja da se kolaps u gradu mora prekinuti i videti kome je do toga stalo. Novosadska opozicija poslednju godinu nije zajednički funkcionisala i nužno je okupljanje bloka kako bi se interes grada stavio na prvo mesto, a stranačke priče da se ostave po strani. To ne znači formiranje nikakve koalicije niti zajednički ulazak u predizbornu kam-panju, ali se hitno mora zaustaviti propadanje Novog Sada, jer gradom vladaju korumpirani odbornici i stranački tajkuni radikala, socijalista i DSS-a - rekao je Odžić.

KIKINDA

Strava u ulici bez drveća

› BOJAN KOSTREŠ

Ukinuti Šešeljev zakonMi ćemo i dalje uporno insistirati na tome da se konačno sprovede Ustav Srbije i da se time Vojvodini vrati njena imovina, oduzeta takozvanim Šešeljevim zakonom. Na taj način Vlada Srbije dokazaće da konačno razume da je Vojvodina sastavni deo Srbije.

› LATINKA PEROVIĆ, ISTORIČARKA

Srbija se ruiniraRatovi za etničku srpsku državu su završeni porazom. Međutim, ta ista politika nastavlja se novim sredstvima: umesto sile – pravo, umesto rata – diplomatija. Efekat, međutim, nije različit: Srbija se ruinira.

› FILIP DAVID, KNJIŽEVNIK

Pranje nečiste savestiNismo daleko stigli jer nas i dalje opterećuje retori-ka prošlih vremena, jer su u mnogim institucijama ljudi iz prošlih vremena, jer političkom scenom iz pozadine diriguju oni koji su bogatstva stekli ne toliko zahvaljujući svome radu koliko raznim mahinacijama, korupcijom i prljavim poslovima. Verovatno će proći generacija ili dve dok se sasvim ne opere taj prljavi novac, a uz njega se operu i nečiste savesti.

› RADIVOJ STEPANOV, TEORETIČAR PRAVA

Ustav otišao u zaboravSrbija od kada je u “posedu državnosti” ništa nije u stanju čestito da organizuje, u Srbiji je raspad institucionalnog sistema, pravnog siste-ma, političkog sistema, ekonomskog sistema, školskog sistema, zdravstenog sistema, pen-zionog sistema, teritorijalnog sistema, a ustav koji je pre godinu dana donet kao spas od svih društvenih boljki, gotovo odmah potom, poka-zalo se da je i sam bolestan, postao je izlišan i otišao je u zaborav.

› MIRKO ĐORĐEVIĆ, SOCIOLOG

Između istoka i zapadaSrbija se uvek kolebala između istoka i zapada i uvek je situacija bila skoro ista. Postojalo je jedno proevropsko krilo, uvek nekako u manjini, koje je uspevalo da se izbori da pokrene Srbiju u modernizacijskom pravcu i drugo, rusofilsko, uvek u većini, koje je usporavalo demokratizaciju. Proevropska Srbija vuče snagu iz jednostavne činjenice da Rusija nikada nije imala, pa nema ni danas, kulturni i civilizacijski model koji bi bio privlačan za druge zemlje. Ne postoji ruski model demokratije, postoji samo zapadni.

› DUŠAN LAZIĆ, POLITIKOLOG

Mali i velikiIstorijska je činjenica da je predstavnik Rusije, Černomirdin, zajedno sa Martijem Ahtisarijem, posle NATO intervencije Miloševiću predao ultimatum u vezi sa Kosovom. Za našu zemlju to mora da bude značaj-na lekcija i jasna poruka da se politika malih ne može graditi na igrama u kojima se suprotstavljaju velike sile, jer u tom slučaju mali stradaju.

› PAVEL DOMONJI, POLITIKOLOG

Između istoka i zapadaPosebno je simptomatično da pojedine stranke izjednačavaju fašiste i antifašiste, kao ekstremiste sa dva suprotna pola. Tim izjednačavanjem se zapravo šalje jedna poruka da je nekim poslanicima i ovoj vlasti Nacionalni stroj mnogo bliži nego Čanak. Stroj im je bliži zato što dele neke iste funda-mentalne vrednosti.

› VLADIMIR GLIGOROV, EKONOMISTA

Liberalizam i fašizamTamo gde je javnost sposobna da napravi razliku, na primer između liberali-zma i fašizma, može se smatrati da će imati dovoljno demokratske zrelosti, pa nije potrebno biti zabrinut zbog nekoliko desetina ili čak hiljada fašista ili njihovih apologeta. Ali tamo gde se liberali napadaju kao veća opasnost od fašizma, zabrinutost je opravdana. A da li je opravdana i samoodbrana, to nije pitanje koje nema smisla.

› TEOFIL PANČIĆ, NOVINSKI PISAC

27 dobrih godinaDvadeset i sedam godina živeo sam bez onoga što će se jednom prozvati Republika Srpska, i ništa mi nije falilo u tih dvadeset i sedam godina bez nje, kao što nije falilo ni bilo kome drugom, osim valjda serklu opako bolesnih duša koje su je izmislile, koje su je rodile kao nekakvu »Rozmarinu bebu«, prekomandovale je iz pakla među žive ljude. A kad su je rodili,uvalili su je svima-nama-koji-smo- Srbi da je ljuljamo, dojimo i tetošimo, pa još mrgodno i strogo proveravaju volimo li je dovoljno, dajemo li joj prvoklasnu papi-cu, pokrivamo li je da ne nazebe.

› JOVO BAKIĆ, ANALITIČAR

Upotreba KosovaKosovo se koristi samo kao izgovor za one koji tre-nutno slabo stoje u biračkom telu. Oni se nadaju da bi možda mogli da kapitalizuju to što bi eventualno neko jednostrano priznao nezavisno Kosovo, jer računaju na emocije birača zbog Kosova, što je veoma loše.

SLOBODNA VOJVODINA, Novi Sad, osnivač i izdavač: Liga socijaldemokrata Vojvodine, Trg Mladenaca 10, Novi Sad; Uređuje: redakcijski kolegijum; Štampa: “COLOR PRINT”, Novi Sad;

Pre-press: Studio “Gvatemala”, Novi Sad

LIGAŠI POLOžILI VENAC NA PINKIJEV GROB

Delegacija Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Sremska Mitrovica, povodom 1. novembra, Dana oslobođenja Sremske Mitrovice u Drugom svetskom ratu, položila je danas venac na grob narodnog heroja Boška Palkovljevića Pinkija."Ti si znao sa fašistima. Nedostaješ nam", pisalo je na lenti venca koji je ovom prilikom položen na Fruškoj gori.Delegaciju su predvodili funkcioneri Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Sremska Mitrovica Zoran Bošković i Dragan Bosiljkić.

KOME SMETA ČIKA JOVA ZMAJ?

Da, zvala se “Srpska pravoslavna velika gimnazija novosadska”. Ali, zvala se i “Državna muška gimnazija”, i “Državna muška realna gimnazija Kralja Aleksandra I”, i “Mađarska kraljevska državna gimnazija sa srpskim nas-tavnim jezikom”, i “Prva mešovita gimnazija”, i “Viša mešovita gimnazija Svetozar Marković”, i, konačno, gimnazija “Jovan Jovanovic Zmaj”. Istoriju moje gimnazije čine i Sava Vuković, Platon Atanacković, Pavel Jožef Šafarik, Đorđe Natošević, Laza Kostić, Lazar Paču, Đorđe Magarašević, Miloš Svetić/Jovan Hadžić, Svetozar Miletić, Jovan Grčić Milenko, Đura Daničić, baron Miloš Bajić… Svi oni čine našu školu i njenu istoriju, uz tu istoriju sam ja odrasla i obrazovala sam se uz nju, svi oni čine onu školu koju će generacije učenika pamtiti samo po lepom, školu u koju će se uvek rado vraćati. I teško da će jedan čovek i jedna vlast za par godina moći da

upropaste ono što su generacije pre njega vekovima gradile, da uništi onaj ponos koji svaki učenik naše škole oseća kada ga pitaju u koju školu je išao i on može da kaže da je išao u Jovinu.Favorizovanje jednog dela istorije, jedne tradicije, jed-nog naroda i jedne vere govori o tome koliko oni koji to pokušavaju da urade ne shvataju šta je Jovina gim-nazija, i ne shvataju šta je Novi Sad, i ne znaju da su, prema Ustavu Republike Srbije, država i crkva odvo-

jene, i da, stoga, nema mesta za verska obeležja ni u školi ni u njenom dvorištu, ne razumeju da nisu svi učenici ove škole iste nacionalnosti i veroispovesti, ne razumeju da je upravo ta različitost naše najveće bogatstvo, i da, ako unište to, da će onda uništiti duh “Jovine” gimnazije.Očigledno ne znaju ni da ima još jako mnogo nas koji sve to jako dobro shvatamo, nas koji volimo tu školu, koji volimo svoj grad, kojima je važan svaki deo istorije naše škole, koji nećemo da pris-tanemo na to da su neki “ravnopravniji” od drugih, nas koji nećemo da pristanemo da nas stavljaju u kalupe, nas koji hoćemo da mislimo svojom glavom, i nas koji im to nećemo dopustiti. Škola pripada svima, i niko nema pravo da nam je oduzme!

Aleksandra Jerkovbivša učenica Gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”