Stradanje Srba do aprila 1993.Od kako su se Srbi 11. jula 1995. godine, orujem kao to su i isterani, vratili u Srebrenicu poele su da krue prie o velikom broju ubijenih muslimana, iznad svega nedunih muslimanskih civila, staraca, ena i dece. Vremenom su te brojke neprestano umnoavane i konano dostigle tolike razmere da danas ne samo Haki tribunal, muslimanske verske i civilne vlasti, to se moglo oekivati i to je moda i logino ve i zvaninici drugih drava, esto govore o genocidu.

Tu su i veoma brojne, pogotovo sarajevske i beogradske nevladine organizacije koje ovu tezu stalno dre u ii interesovanja. Mrtvi muslimanski borci Srebrenice su sada, konano ni krivi ni duni, prisutni u raznim kombinacijama onih koji ih nikada nisu poznavali, a danas ih stalno i bez ikakvog emocionalnog osnova svojataju i brane. Nametnuti kult Srebrenice kao da jo uvek bdi nad naom saveu i postaje metafora gotovo nezamislivog i, povrh toga, ak genocidnog zloina Srba nad nedunim metanima tog u bosanskim gudurama i bespuu zagubljenog gradia.

Prema jednom od zaplenjenih dokumenata Armije BiH, koji emo verovatno jo pominjati, pie doslovce Krajem januara i poetkom februara 1993. godine u zoni odgovornosti 8. OG stvorena je velika povezana slobodna teritorija sa centrom u Srebrenici koja je obuhvatila 95 odsto prostora optine Srebrenica, 90 odsto prostora optine Bratunac, 60 odsto prostora optine Vlasenica i 50 odsto prostora optine Zvornik.

Takoe, uspostavljena je direktna fizika veza sa OS regije epa. /1 Muslimani su u to vreme, po istom izvoru, u navedenim optinama zaposeli preko 850 kilometara kvadratnih. Taj njihov nesporan vojniki uspean poduhvat prouzrokovao je skoro potpuno unitavanje srpskih naselja i stradanja metana srpske nacionalnosti. Samo u srebrenikoj i bratunakoj optini, od 93 naselja u kojima su iveli i Srbi, uniteno je njih 82 (izuzev sela Crvica, Lijee, Petria i Skelani u srebrenikoj optini, a u bratunakoj optini pored samog grada sauvana su i sela: Dubravice, Jelah, Krasanovii, Pobre, Polom, Rekovac, Repovac i Slapanica)/2.

Proitajte jo:POLICAJAC NASERA ORIA: Alija rtvovao Srebreniane za NATO agresijuSREBRENICA: U lai su kratke nogeTom broju treba dodati i oko 20 unitenih srpskih sela i zaselaka u optinama Vlasenica i Zvornik./3 Od 9.390 Srba u istom podruju Srebrenice, u svojim kuama, posle ovog muslimanskog pohoda, ostalo je njih 860 ili samo 9 odsto, a u Bratuncu od 11.500 metana srpske nacionalnosti ostalo je samo 5.391 ili 47 odsto i to najvie zahvaljujui Srbima nastanjenim u samom optinskom centru (3021 lice).

Uspehu muslimana najvie je doprinelo ilegalno, ali blagovremeno organizovanje paravojnih oruanih formacija koje su se snabdele orujem iz magacina rezervnog sastava milicije i teritorijalne odbrane (TO). Pored toga veliki broj njih, procena je oko 10.000 iz BiH, upuen je na obuku u Obrazovni centar Republike Hrvatske. U Hrvatsku je ilegalno i iz ovog kraja otilo blizu hiljadu mladia.

U pismu Izvrnim odborima SDA dato je uputstvo za slanje kandidata za navedenu obuku. Reeno je da svako mora da ima uput stranke, i dr. To ve znai da se formirala stranaka oruana formacija./4 Februara 1992. iz magacina TO fabrike akumulatora izvukli su i u svoja sela odvukli ak i jedan trocevni protivavionski top kalibra 22 mm. Deo peadijskog naoruanja kupili su od sredstava narodnog zajma, koji je u BiH bio raspisan za poveanje broja radnih mesta u privrednim preduzeima. Istina, to je uinjeno tajno i samo u firmama u kojima su direktori bili muslimani.

Od povlaenja JNA iz BiH 19. maja 1992. godine do formiranja Drinskog korpusa Vojske Republike Srpske 1. novembra iste godine, odbrana srpskih sela preputena je samim metanima, koji nisu bili u stanju da se efikasno suprotstave brojano neuporedivo jaim muslimanskim formacijama. Tada stvorena brojana superiornost muslimanskih u odnosu na srpske oruane formacije bila je prisutna sve vreme rata. A kao to su muslimani preuzeli oruje iz magacina policije i TO tako su i Srbi preuzeli, ponekada i na silu, znatan deo naoruanja, vozila, municije, sanitetskog materijala, inenjerske opreme, ostalih tehnikih sredstava i radio-stanica od jedinica JNA koje su se povlaile u Jugoslaviju.

Pohod muslimana na srpska sela bio je neka vrsta njihovog svenarodnog pokreta. Posle boraca u osvojeno selo bi, kao drugi i trei ealon, nagrnuli njihovi roaci, komije i prijatelji, tzv. civili: ene, deca, starci, sa najraznovrsnijim oruima i alatima i oni bi svojim kuama odnosili sve to se moe odneti.

Prema uvidu u statistike podatke o stonom fondu pojedinih sela i izjavama izbeglih metana, muslimani su u tim osvajanjima opljakali 7.200 goveda, 16.200 ovaca i 38.000 ivine. Iako je nepoznato koliko je odneto itarica, pre svega penice i kukuruza, sa sigurnou se moe tvrditi da je toga bilo dovoljno ne samo za zimsku ishranu, ve i za narednu setvu. Uostalom, to se videlo u prolee 1993, po zasejanim poljima./5 Ako bi se govorilo o gladi, onda je ona mogla da ugrozi samo opljakana srpska sela i izbeglo srpsko stanovnitvo.

Najgore su u tim akcijama prolazili uhvaeni Srbi. To su uglavnom bili stare ili bolesne, duhovno i fiziki hendikepirane, nepokretne osobe, ponekad i ranjenici, ali sudbina im je, gotovo bez izuzetka, bila ista. Dotukli bi ih muslimanski civili alatima koje su nosili da bi obijali kue: sekirama, pajserima, motkama Neke od tih rtava spaljene su zajedno sa kuama u kojima su zateeni.

Uprkos tome i pored velikog stradanja Srbi su u srebrenikom kraju ve tada bili pod snanim pritiskom propagande, koja je na taj nain prikrivala njihova stradanja i muslimanske zloine.

Srebreniki muslimani se povlaePo formiranju i konsolidaciji komandi i jedinica Drinskog korpusa, prvih meseci 1993. godine poela je srpska protivofanziva, koja je preokrenula ratnu situaciju i prouzrokovala vie uzastopnih muslimanskih poraza. U sutini to je bila iznuena srpska akcija, s ciljem da se oslobode izgubljena sela i izbeglicama omogui povratak.

Uspehu je, i pored malog broja vojnika kojima je raspolagao korpus i bezmalo sve brigade, u najveoj meri doprineo kolovan komandni kadar, koji je obezbedio efikasno korienje raspoloivog naoruanja i izvanredno planirane akcije./6 U aprilu 1993. zapretila je opasnost od sloma i mogueg konanog unitenja muslimanskih oruanih formacija. To je bio neposredan povod da se, pod vidom zatite civilnog stanovnitva, Srebrenica stavi pod zatitu UN.

Sigurno da je i muslimanima i njihovim zatitnicima teko pao poraz i izgon koji su doiveli sa najveeg dela prostora koji su osvojili tokom prethodne godine. Kad su se Srbi vratili u svoja sela mogao se bolje videti obim njihovog razaranja i stradanja. U razdoblju od aprila 1992. do aprila 1993. ubijeno je vie od hiljadu metana srpske nacionalnosti, a od tog broja vie od treine rtava je stradalo od hladnog oruja, spaljeno i masakrirano.

O tome je Jugoslovenska vlada posebnim Memorandumom, koji je 2. juna 1993. predao ambasador Dragomir oki, obavestila Generalnu skuptinu i Savet bezbednosti UN./7 Meutim, Memorandum se odnosio samo na dve optine (Bratunac i Srebrenica i na srebreniko selo Skelani sa okolinom) i na njih se odnosi iskazani broj od preko hiljadu ubijenih, ali i 2.800-3.200 ranjenih lica. Tom prilikom izostavljena su stradanja Srba u rubnim podrujima optina Vlasenica i Zvornik, na ijoj teritoriji su dejstvovale iste muslimanske jedinice, kao i u samom gradiu Srebrenici.

Do dramatino potresnih saznanja dolo se pri otkopavanju masovnih grobnica na Gloanskom brdu i ostalim lokalitetima u zvornikoj optini./8 Tu su muslimani na veoma svirep nain, u stilu islamskih svetih ratnika ritualno, dihadski, uglavnom hladnim orujem, ubili oko 250 civila i zarobljenika iz okolnih srpskih sela, a najvie iz srpskih zaselaka sela Kamenica./9 Za taj podvig komandant Naser Ori sa jo devet svojih uglednih saboraca odlikovan je Ukazom predsednika BiH Alije Izetbegovia najviim odlikovanjem Armije BiH Zlatnim ljiljanom.

Konaan spisak srpskih rtava srebrenikog kraja, koji se zove Bira, i nalazi se u zoni odgovornosti 8. taktike grupe Armije BiH sa seditem u Srebrenici i pod komandom N.Oria, utvren je znatno kasnije (Knjiga mrtvih srba, Cenar za istraivanje zloina nad srpskim narodom, 2006.) a objavljen je povodom deset godina od osloboenja Srebrenice u dva navrata, najpre u specijalnom prilogu beogradskog lista Veernje novosti od 13. juna 2005. god, a potom i u naknadnom izdanju namenjenom samo za BiH, u ukupnom tirau u vie od 400.000 primeraka. U isto vreme, u izdanju Centra za istraivanje zloina nad srpskim narodom sa seditem u Beogradu, odtampana je i posebna broura sa imenima istih rtava i dostavljena na preko hiljadu adresa preteno raznih stranih misija i meunarodnih organizacija u BiH i Srbiji.

Navedeni spisak sadri imena 3262 srpske rtve. Prema dosadanjim podacima oko 27 odsto ili oko 880 stradalih su pripadnici vojnih i policijskih formacija. Ostalo ili 73 odsto, odnosno 2.382 rtve su civili. Za godinu i po dana nijedno ime nije osporeno. Spisak je nesporan pored ostalog i zato to su, esto i sa zakanjenjem, navedeni pokojnici sahranjeni uz prigodne crkvene obrede, a njihova imena nalaze se i u evidencijama svetenika koji su ih sahranili. Fotografije veine srpskih rtava srebrenikog kraja, odnosno Bira, izloene su i u spomen-sobama onih optinskih centara koji se nalaze na teritoriji Republike Srpske. I u nekim privrednim organizacijama, kao i u veini optinskih centara RS podignuti su spomenici ili spomen-ploe sa imenima lokalnih srpskih rtava.

Nevidljivi zatitnikKad je doao kraj muslimanskim osvajanjima i zloinima u srebrenikom kraju i ovom delu Srednjeg Podrinja poetkom prolea 1993. godine nastala je panika i strah i meu njihovim civilima i jo vie meu borcima. Najvie su se plaili da im moe biti uzvraeno istom merom. Tada se javio moan zatitnik, koji ih je spasao od konanog poraza i oslobodio odgovornosti za poinjene zloine, a ubrzo potom pred svetskom javnou pretvorio u nedune, gladne muenike, bez krova nad glavom i eljne hleba.

Lansiran je laan izvetaj, ili bolje reeno propagandni pamflet britanskog lekara Simona Mardela iz Svetske zdravstvene organizacije da u Srebrenici dnevno umire 20-30 ljudi./10 To bi znailo na stotine meseno, a toliko mrtvih, vojnika i civila zajedno, nisu imali muslimani od poetka rata do tih dana aprila 1993. godine. ak i Naser Ori u svojoj knjizi navodi da su za dve i po godine imali samo 1.912 mrtvih./11 Zbog lanih izvetaja, koje je stalno lansirao u svet preko amaterskih radio-stanica, pomenutog lekara je general Filip Morion, komadant Unprofora, konano morao da udalji iz Srebrenice. Srpska strana, svesna obmane i napora da se sauva muslimanska vojska, a ne stanovnitvo, pristala je da obustavi svoje oruane akcije. Savet bezbednosti je 16. aprila 1993. doneo Rezoluciju 819 i Srebrenicu proglasio za zatienu zonu.

Srbima i muslimanima je dato u zadatak da Srebrenica bude bezbedna. Istog dana i predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadi, potujui Rezoluciju SB, izdao je nareenje da se obustave sva dalja dejstva Vojske Republike Srpske, po Srebrenici i oko Srebrenice, osim onih u nunoj odbrani./12 Naalost, slino nareenje nikada nije stiglo ni od predsednika BiH, ni od Glavnog taba Armije BiH. (To se moe tumaiti i kao prvi signal da muslimani nee potovati Rezoluciju i nee pristati na razoruavanje.) Narednog dana u grad je ula kanadska formacija Unprofora, jaine jedne ete sa 143 vojnika.

Sporazum Mladi HaliloviDva dana posle usvajanja Rezolucije 819 SB (18. aprila 1993. god) generali Ratko Mladi sa srpske strane i Sefer Halilovi sa muslimanske strane sporazumeli su se posle mukotrpnih i dugih pregovora, koji su trajali bez prekida skoro etrnaest sati, da muslimani svoje naoruanje ipak ne predaju jedinicama VRS, to je bio prvobitni zahtev generala Ratka Mladia, ve Unproforu i to najkasnije 72 sata po dolasku Kanaana u Srebrenicu.

Takoe, dogovoreno je da se izvri razmena zarobljenika i da Srbi dozvole muslimanima da helikopterima evakuiu oko 500 svojih ranjenika i bolesnika./13 Taj gest bio je jo jedan dokaz tolerantnosti srpske strane, na ta muslimanska strana nijednom nije odgovorila na isti nain. Naprotiv, narednog dana, posle sklapanja primirja i proglaenja tog podruja za zatienu zonu, muslimani su na prevaru na dve razliite lokacije iz zasede ubili est srpskih boraca, a vie njih ranili./14 I posle ovog njihovog verolomnog ina general Ratko Mladi je ostao pri ranijoj odluci da muslimani sa srebrenikog podruja mogu slobodno evakuisati svoje ranjene i bolesne borce.

Generali Ratko Mladi i Sefer Halilovi u dokumentu koji su potpisali 8. maja 1993. utvrdili su da granica podruja demilitarizovane zone ostane u okviru trenutnih linija konfrontacije, a to je, prema stanju na terenu, bilo otprilike u duini od oko pet i po i u irini oko dva i po kilometra./15 Toliku teritoriju mogle su efikasno da tite i kontroliu jedinice Unprofora prosene jaine jednog kombinovanog peadijsko-motorizovanog bataljona. (U dokumentu je predviena manja jedinica bar jedne ete sa tabom i logistikom.) U istom dokumentu dogovoreno je: Predaja naoruanja (muslimanskog, naravno, napomena autora) e biti nadgledana od strane tima od tri oficira obeju strana zajedno sa oficirom Unprofora, koji e odrediti mesto gde e predaja biti obavljena./16 Isto tako je definisano da: Nijedan vojnik (odnosi se na obe strane, napomena autora), koji je u, ili koji eli ui u DMZ, osim pripadnika UnUnprofora, ne sme imati oruje, eksploziv ili municiju./17

Meutim, ne potujui postignuti dogovor od 8. maja 1993. muslimani nikada nisu pristali da se formira komisija, koja e nadgledati razoruanje, niti su zabranili noenje, pa i upotrebu oruja u demilitarizovanoj zoni. Na to se ogluio i Unprofor. Muslimani su odbili da se povinuju u utvrenim granicama. Oni su u svojoj vlasti i dalje drali, ak i proirili teritoriju koja se protezala na oko 150 kvadratnih kilometara i koja je, pored Srebrenice, delimino ili u celini obuhvatala i sela Babuljice, Bajramovii, Bostahovine, Brakovci, Buinovii, Buje, Donji i Gornji Potoari, Dimnii, Dobrak, Fojhar, Gladovii, Karaii, Kruev Do, Kutuzero, Likari, Lipovac, Luka, Ljeskovik, Mee, Miholjevine, Milaevii, Moevii, Opetci, Osatica, Osmae, Pale, Pale, Peita, Podgaj, Postolje, Poznanovii, Prohii, Raenovii, Skenderovii, Slatina, Sueska, Staroglavice, Sulice, ubin, Tokoljak, edanjsko.

Pored navedenih isto ili preteno muslimanskih sela, oni su pod svojom vlau ili bolje reeno, pod okupacijom drali i vie srpskih ili preteno srpskih sela i zaselaka: ievci, Gostilj, Mala Daljegota, Mee, Moevii, Osredak, Obadi, Postolje, Podravanje, Pribidoli, Pusmulii, Radoevii, Ratkovii, Viogor, Radovii, Sase. Toj zoni prikljueno je i vie sela bratunake optine: Pirii, Jaglii, Bljeeva, Zagoni, ZapoljeU srpskim selima skoro i nije bilo nastanjenih muslimana, ali su bila pod kontrolom njihovih oruanih formacija i Srbima nije bio mogu povratak. Drugaije reeno muslimani su se ponaali kako su hteli i kako je njima odgovaralo. Oni su sve vreme nastojali da budu zatieni, ali nikako i razoruani.

Za kontrolu i zatitu tako velikog podruja vie nije bila dovoljna jedinica jaine bataljona, ve znatno brojnije oruane formacije koje Unprofor nije bio u stanju ili nije hteo da obezbedi. Uostalom, apsurdno je da neko titi toliko jake i brojne muslimanske oruane formacije. Slina je, najverovatnije, bila i procena komande Unprofora. Znalo se da je u okupiranim srpskim selima sve uniteno, ali se nije znalo zato Srbima nije obezbeena mogunost povratka.

To to su muslimani okupirali i drali srpska sela nije izazvalo oekivanu reakciju ni komande Unprofora, niti visokog predstavnika UN za Bosnu i Hercegovinu. Okupacija i zadravanje srpskih naselja u zatienoj zoni bilo je za civilne i vojne vlasti Republike Srpske neobjanjivo i van svih dogovorenih normi. Stekao se utisak da je zona zatiena i od povratka Srba u svoja sela i u svoje kue.

Manipulacija u UNZa razliku od meunarodnih institucija i UN, za koje se pretpostavljalo da su neutralni, znalo se da drave lanice NATO saveza, predstavljajui se pred javnou kao meunarodna zajednica, sve vreme podravaju secesionistike pokrete. Iznenaenje je i saznanje da UN nisu neutralne i da podravaju muslimansku stranu. Do tog otkria se stizalo veoma dugo, skoro deset godina, i uz stalnu sumnju da li je mogue da je to istina. Ne ulazei u motive i podsticaje za takvo ponaanje, zadraemo se samo na nekim konkretnim sluajevima koji su vezani za srebrenika zbivanja.

Tajna poruka K. AnanaU Zagrebu je ve 21. aprila 1993, samo pet dana poto je Srebrenica proglaena za zatienu zonu, komandant Unprofora vedski general Valgren objavio da je demilitarizacija zavrena. Na osnovu raporta koji sam dobio od svojih oficira u Srebrenici, mogu da potvrdim da je danas u podne grad demilitarizovan./18 On se, profesionalno i oficirski asno, ogradio. ak je navedeno da je demilitarizacija zavrena u podne. Ako to nije istina krivi su oficiri koji su ga obavestili.

U stvari, na podsticaj SAD i nekih zapadnih drava, politika UN koju je dosledno izvravao tadanji podsekretar za mirovne operacije UN Kofi Anan, bila je da se muslimani ne razoruaju. Kofi Anan je, sprovodei takvu politiku, posle samo dva dana (23. aprila) poslao poverljivu poruku generalu Valgrenu o predstojeoj poseti delegacije Saveta bezbednosti, koju je predvodio venecuelanski ambasador. U toj poruci je naveo: Imajui u vidu vae javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidim potrebu da Unprofor uestvuje u potrazi za orujem od vrata do vrata.

Vas e nesumnjivo delegacija Saveta bezbednosti, koja vam dolazi u posetu upoznati sa snanim oseanjem koje je prisutno meu nekoliko zemalja lanica da Unprofor ne sme previe aktivno da uestvuje u razoruavanju rtava./19 To je bio nain da se, na intervenciju Kofija Anana, izigra Rezolucija SB i da se u Srebrenici sauvaju muslimanske oruane formacije i teroristike bande. Ista praksa je potom primenjena i u Goradu, Bihau Nekoliko godina kasnije video se stvarni smisao amerike i Ananove intervencije u korist muslimana. Oni su postali peadija NATO saveza.

To je samo poetak pristrasnog ponaanja u sluaju Srebrenice. U Sekretarijatu UN prikriven je znaajan jugoslovenski dokument o stradanju Srba u Srebrenici./20 Isti dokument je prikrio i preutao Kofi Anan i u svom izvetaju koji je o srebrenikim zbivanjima podneo Generalnoj skuptini 15. novembra 1999. godine. U istom izvetaju on se poziva na knjigu Nasera Oria/21 u kojoj se govori o stradanju muslimana,/22 ali preutkuje ranije izalu i dostavljenu knjigu M. Ivanievia u kojoj se govori o stradanju Srba u Srebrenici./23 Na poetku, u drugom paragrafu, naveo je ili citirao neverovatnu neistinu tuioca Hakog tribunala: Dokazi koje je tuilac ponudio opisuju scene nezamislivog divljatva: hiljade mukaraca je pogubljeno i zakopano u masovne grobnice, stotine mukaraca je zakopano ivo, mukarci i ene su sakaeni i poklani, deca ubijana pred oima svojih majki, deda prisiljen da jede jetru svog unuka.

Ovo su istinske scene pakla, pisane na najmranijim stranicama ljudske istorije. /24 Hako tuilatvo uzalud vie godina traga za svedocima tih Ananovih zloina. Niko tako neto nije video. ak ni sami srebreniki muslimani. Ovo to je u izvetaju reeno je beskrupulozna obmana svetske javnosti i Generalne skuptine UN. Nikada nije pronaen, niti je postojao deda koji je prisiljen da jede jetru svog unuka, nisu pronaene majke pred kojima su pobijena njihova deca, nisu pronaeni obogaljeni i poklani mukarci i ene, sve je to izmiljeno, kao to je izmiljeno i zakopavanje ivih muslimana.

To to je o Srbima u navedenom izvetaju napisao Kofi Anan, generalni sekretar UN, spada u stranice najmranije propagande uperene protiv jednog naroda.

ta se u UN deavalo tokom rata u BiH neposredan svedok je profesor istorije, a izvesno vreme i prorektor na Ilinois univerzitetu u ikagu dr Nikola Moravevi. On je to izneo u intervjuu Veernjim novostima/25 pod naslovom inimo iste greke. Tom prilikom je rekao i sledee: Imao sam sreu da, dok sam bio prorektor na Univerzitetu, upoznam Butrosa Galija, koji mi je i dozvolio pristup arhivu.

Moda je prejako rei, okantni podaci, ali sam doao do dokumentacije koja ukazuje da je u Sekretarijatu Saveta bezbednosti postojao tim koji je izvetajima iz Bosne i sa Kosova dopisivao srpske zloine, a ublaavao ili sasvim prikrivao one koje je inila druga strana. I za mene je bilo iznenaenje da je i put informacija koje su stizale, u najveem delu, bio prilino ist, a da su ih slube u Savetu bezbednosti upotrebile tako da dokau svu monstruoznost Srba. Ustanovio sam, i to u knjizi napisao/26 da se ilo ak dotle da je izvetaj prvog komandanta snaga UN u Bosni Satia Nambijara o zloinima bosanskih muslimana, skinut sa agende dnevnog reda zasedanja.

Re je o redovnom izvetaju koji je nakon godinu dana komandovanja jedinicama Unprofora Nambijar podneo Savetu bezbednosti i u kome se, pored ostalog, govori i o zloinima bosanskih muslimana i Hrvata nad srpskim stanovnitvom. Nikola Moravevi, takoe, svedoi: Madlen Olbrajt je od Butrosa Galija zahtevala da se Nambijarovi dokazi povuku. Ista je sudbina i dela izvetaja iz Raka, zbog koga je bombardovana Srbija./27 Recept primenjivan tokom rata u BiH bio je sasvim jednostavan.

Izvetaji o stradanjima Srba i srpskim rtvama zavravali su u arhivu i o njihovom sadraju javnost, bar preko UN, nikada nita nije mogla da sazna. Nasuprot tome izvetaji o stradanju muslimana, silovanjima, progonima ili ubistvima, obino tajno i lano dopunjeni sa falsifikovanim brojem stradalih, stizali su na dnevni red Saveta bezbednosti UN. Posledice su uvek bile iste: donoene su rezolucije sa novim, sve otrijim kaznenim merama protiv Srba s obe strane Drine. Nedugo zatim na srpska naselja su se sruili bombarderi i krstaree rakete.

Nezadovoljstvo SrebrenianaO ivotu u Srebrenici tokom rata, od maja 1992, a pogotovo od 17. aprila 1993. do sredine jula 1995, znai dok se mesto nalazilo pod zatitom UN, postoje mnoga svedoanstva iskazana preteno od samih metana, ali i od stranaca koji su dolazili i boravili u tom gradiu. Mi emo se ovom prilikom najvie koristiti ocenama koje su izneli sami Srebreniani. Meutim, ni od jednih ni od drugih nita lepo nije reeno o uslovima ivota i reimu koji je vladao u tom gradu.

Tako, po jednima, lokalni nesporazumi, svae, sukobi i netrpeljivosti, nastajali su zbog mahinacija u distribuciji hrane i ostalih svakodnevnih potreptina, pogotovo robe iz humanitarne pomoi koja je stizala konvojima i avionima. Obian svet se bunio zbog toga to su najvie uzimali oni koji su ve dosta toga imali i koji su najvie doneli iz osvojenih srpskih sela. Veim delom rata ovi problemi su vie zaokupljali panju metana nego oruani sukobi. Nije moralo tako da bude. U prolee 1993. Srebrenicu je napustilo oko 12.000 osoba.

To je u dobroj meri smanjilo potrebe za hranom. Pa i pored toga bilo je gladnih, bez ogreva u kuama, bez odee i obue. U isto vreme po tezgama na pijaci i ulicama bilo je razne robe, pogotovo one koja je stizala iz humanitarne pomoi. To je prouzrokovalo stalno nezadovoljstvo metana, socijalne nemire, silovanja, pljake, krae, prostituciju U mnogim kuama jedini novac koji su imali donosile su devojke koje su se druile sa vojnicima Unprofora. U jednoj od dve ee pobune dolo je i do fizikih sukoba.

U centru grada je razvaljena, opljakana i zapaljena biva robna kua, u kojoj se nalazio magacin humanitarne pomoi. Istog dana usledila je energina policijska istraga, u kojoj je sasluano vie desetina lica, koji su se tom prilikom zatekli u centru grada. Muslimani su posle pokuali da taj objekat prikau kao rtvu srpskog granatiranja, ali podvala nije uspela. Godinama je izgorela zgrada bila ruglo grada.

Takvo stanje prouzrokovalo je mnoga bekstva i dezertiranja iz enklave prema ostalim krajevima pod muslimanskom vlau, najvie prema Tuzli, ali i u Jugoslaviju i Srbiju./28 Poetkom aprila 1994. u Bratunac su prebegle i dve muslimanske devojice u odmaklom stepenu trudnoe. Obe su imale po 15 godina i bile su rtve silovanja Naserovih vojnika. Obe su i .S. i V.D. nadlenim organima unutranjih poslova Bratunca 4. aprila 1994. dale slubene izjave.

Po osloboenju Srebrenice u jednoj zaputenoj kui naena je vezana devojka iz Italije. O tome je obavetena i italijanska ambasada u Beogradu. Posle posete njihovog vojnog ataea devojka je smetena u psihijatrijsku bolnicu na Sokolcu. Pitanje kako se nala u Srebrenici i ta se sa njom deavalo zasad je bez odgovora. Inae, o stanju u enklavi, pogotovo u samom gradu, kao i pobunama, data su brojna svedoanstva koja se uvaju u nadlenim slubama RS.

Dovoljno je pozvati se na javno izreenu izjavu Ibre Mustafia, biveg predsednika Skuptine optine i osnivaa SDA Srebrenice, datu za Junge velt, koju je preneo i beogradski Dnevni telegraf,/29 koji tvrdi da je u ovom mestu vladala prava mafija. On, takoe, tvrdi: Nijedan dolar od silne pomoi koja je dopremljena u Srebrenicu nije dobilo civilno stanovnitvo./30

Po drugim tumaima dogaaja, sukobi su prouzrokovani borbom za presti izmeu vojnih i civilnih vlasti i pojedinaca, koji su u toj vlasti uestvovali. U tim sukobima vie je upotrebljavano oruje nego u prethodnom sluaju. To potvruje i ve pomenuta izjava Ibre Mustafia. On, takoe, kae da nije imao nikakva prava, iako je bio predsednik optine, ak je tamonja mafija dva puta pokuala atentat na njega.

U jednom od tih napada bio je teko ranjen. Mafija je ubila i njegovog veoma bliskog prijatelja, efa srebrenike policije./31 Da atentati nisu bili retka pojava potvruje i sluaj Nurifa Rizvanovia./32 Bez sumnje najmarkantnija osoba u muslimanskim oruanim formacijama Srebrenice, Bratunca, Konjevi Polja, Cerske ovek sa najviim vojnim obrazovanjem, raalovani major iz bive JNA bio je latentna opasnost za poloaj Nasera Oria. Meutim, za razliku od N. Oria, nikada nije bio u milosti Alije Izetbegovia.

Ubijen je iz zasede u rodnoj Glogovi februara 1993. neto vie od mesec dana posle uspene zajednike akcije na susedna srpska sela Kravicu, Jeesticu, iljkovie izvrene 7. januara, na pravoslavni Boi./33 Uspeh u toj akciji bio je jedan od razloga sukoba s Naserom Oriem. Posle ubistva Nurifa Rizvanovia proneo se glas da je on bio saradnik KOS-a i srpski pijun. Muslimani su to prihvatili kao istinu.

Civili nisu metaMora se utvrditi ta je prouzrokovalo i dovelo do srebrenike vojnike operacije jula 1995. godine poznate i planirane u Drinskom korpusu VRS kao Krivaja 95? Cilj tog poduhvata nije bio izgon muslimanske vojske, a pogotovo ne civila, iz Srebrenice. To potvruju danas ne samo izjave i svedoenja protagonista, ve i sva raspoloiva dokumenta, pogotovo nareenja komandi u ovoj akciji angaovanih brigada, potom Drinskog korpusa i Glavnog taba VRS. Nigde ne postoji nareenje da se zauzme Srebrenica.

To je zakljuak koji je dao i holandski Kraljevski institut za ratnu dokumentaciju (RIOD). Isto miljenje izneo je i an Rene Ruez, glavni istraitelj Hakog tribunala za Srebrenicu. On je u jednom intervjuu za sarajevski nedeljnik Dani na pitanje novinara Da li imate elemente koji bi potvrdili prethodne planove o ovim masakrima? Odgovorio: Ne, nisu postojali prethodni planovi. Zauzimanje enklave uopte nije bilo u planu. Plan o ovoj ofanzivi potie od 5. jula. Prvobitni plan je bio smanjiti enklavu na sam grad Srebrenicu i pretvoriti je u veliki izbegliki kamp pod otvorenim nebom, da bi Ujedinjene nacije poele sa evakuacijom zone. Novinar jo pita: Ta izjava se temelji na dokumentima koje posedujete? Ruez: Da, u potpunosti./34

Slina je tvrdnja i poznatog francuskog advokata aka Veresa, koji citira rei generala F. Moriona: Ubeen sam da je stanovnitvo Srebrenice bilo rtva vieg interesa, ali vieg interesa koji se nalazio u Sarajevu i Njujorku, ali sigurno ne u Parizu./35 Za Srbe cilj operacije Krivaja 95 bio je samo ograniavanje teritorije na obim koji je utvren aprila 1993. g. kada je Srebrenica proglaena za zatienu zonu. Razlozi za akciju srpske strane u cilju suavanja teritorije koju poseduju muslimani bili su dovoljno ubedljivi i nesporni.

Glavni od njih su esti muslimanski napadi na okolna srpska naselja i zasede iza linija srpske odbrane, to je prouzrokovalo stalne ljudske gubitke. Da bi odbranila svoja naselja i stanovnitvo od muslimanskih pohoda sa teritorije koju su zaposeli, VRS godinama je morala da angauje znaajne vojne potencijale. Uzalud su na nekoliko mesta oko zone postavljene table: DEMILITARIZOVANA ZONA, svaka vojna operacija je strogo zabranjena, lan 60. protokol 1, enevske konvencije. To za muslimane nije nita znailo. Na linijama odbrane okolnih srpskih sela morali su da budu borbeni sastavi Bratunake i Milike brigade, a pored njih i ojaan bataljon Skelana i bataljon Zvornike brigade. Na istom poslu bili su i policajci.

Vojne i civilne vlasti RS trpele su takvo stanje i s mukom smirivali metane u stalnoj nadi da e muslimani konano biti razoruani. To je trajalo vie od dve godine. U Bratuncu je u nekoliko navrata malo nedostajalo da doe do pobune civilnog stanovnitva i izbeglica iz sela, koja su se, sasvim nelogino i neopravdano, nala pod muslimanskom kontrolom. Za sve to vreme Vojska Republike Srpske nije imala skoro nijedan znaajniji meunarodni pravni ili politiki razlog da se ustee od oruane akcije protiv 28. divizije Armije BiH.

Te formacije u Srebrenici su, ne uvaavajui pomenutu enevsku konvenciju, ve prvih dana po stvaranju zatiene zone, bile legitiman cilj za srpsku oruanu akciju. Isto srpsko pravo zato to se muslimani nisu povukli u zatienu zonu, nisu razoruani i nastavili da napadaju okolna srpska sela bilo je na snazi i onda kada je akcija izvrena, jula 1995. Meutim, kada su jedinice Drinskog korpusa krenule u ostvarivanje plana Krivaja 95, uznemirile su se sve strukture UN, pogotovo one u BiH.

Nareenja Radovana KaradiaPrilikom osloboenja Srebrenice jedinice VRS prole su kroz 42 muslimanska ili preteno muslimanska sela, 16 od muslimana okupiranih preteno srpskih sela srebrenike i pet preteno muslimanskih sela bratunake optine i pretresli sve kue, pomone zgrade, skrovita mesta. Iza njih nije ostala nijedna muslimanska rtva. Besmislena je i sama pretpostavka da ranjen, star ili bolestan ovek, ena ili dete moe pobei od vojnika, pogotovo ako vojnik hoe da ubije. U to su se tokom prethodnih godina uverili metani srpskih sela, koji su stradali kako od vatrenog tako i od muslimanskog hladnog oruja, noa, sekire ili malja. Stotine pojedinanih i kolektivnih grobnica ostalo je po srpskim selima kroz koja je prola muslimanska vojska.

Nasuprot takvoj muslimanskoj praksi, srpska vojska je uspeno obezbeivala evakuaciju muslimanskih civila. Obezbeivala je hranu, vodu, medicinsku zatitu i prevoz. Oni su deci, majkama, sestrama i suprugama svojih protivnika pomagali da ivi i zdravi odu tamo gde su njihovi najblii, borci 28. divizije. To je zahtevano i u nareenju predsednika RS Radovana Karadia./37 Retko se u ratu dogaa da neka vojska proe kroz toliko neprijateljskih naselja, a da za vojskom ne ostanu civilne rtve.

U svetu je veoma brzo, ali verovatno ne sluajno, zaboravljena ili zanemarena izjava koju je 27. jula 1995. dao visoki komesar UN za ljudska prava Henri Viland koji je sa timom strunjaka pet dana intervjuisao veliki broj izbeglica kojih je na tuzlanskom aerodromu u to vreme bilo preko 20.000. Visoki komesar UN Henri Viland je za londonski Dejli telegraf izjavio: Nismo pronali nikoga ko je svojim oima video zloine./38 Na to se ne osvru objektivni ili nezavisni tumai srebrenikih zbivanja jula 1995. Izgleda, a nismo sigurni, da je i pominjani RIOD to u svom elaboratu preutao. Prema dostupnim podacima, konaan broj lica koja su napustila Srebrenicu iznosi 35.632 osobe koje su prve nedelje avgusta registrovane od Svetske zdravstvene organizacije i bosanske vlade./39

Kao to vidimo, postoji neko ko je brinuo o muslimanskoj vojsci i nastojao da je sauva od poraza. Srbima je ostalo da brinu o muslimanskim civilima i sauvaju ih u ivotu. Srbima je to naredio i predsednik Republike dr Radovan Karadi u l. 3 i 4 Odluke o imenovanju civilnog komesara za optinu srpska Srebrenica./40

Odlazak muslimanaZa komandu ove operacije, izvedene sa malim brojem vojnika, iznenaenje je bilo to su muslimani odustali od odbrane ne samo seoskog podruja zatiene zone, ve i same Srebrenice. Muslimanske snage su, po dobijenom nareenju i planu vie komande, krenule u pravcu Tuzle. Ni u jednoj varijanti plana Krivaja 95 nije bilo predvieno da muslimani napuste Srebrenicu, kao to nije bilo predvieno ni da srpske jedinice uu u taj grad. Pa i pored toga Srbi su uradili ono to bi u istoj situaciji uradila svaka vojska, uli su u nebranjenu i naputenu Srebrenicu.

Jula 1995. ponovo je, kao i u prolee 1993, ispoljena briga samo za sudbinu muslimanske vojske. Opet se prilo spasavanju 28. divizije Armije BiH, od sasvim izvesnih ljudskih gubitaka i mogueg tekog poraza ako joj se dozvoli da brani zatienu zonu ili sam grad Srebrenicu. Ti borci su planirani za uestvuju u Balkanskoj oluji, koja je poinjala kroz dve sedmice, a ratite se prostiralo u duini vie stotina kilometara, od Trebinja na jugu, preko Sarajeva i Srebrenice, do Bosanske Kostajnice i reke Une na severu Republike Srpske.

U Tuzli je uskoro potom izvrena smotra na kojoj su na sveanoj tribini, pored mnogih zvanica, bili jedan pored drugog komandant 28. divizije brigadir Naser Ori i predsednik Predsednitva BiH, odnosno vrhovni komandant Armije BiH, Alija Izetbegovi. Ova smotra dokazuje da je muslimanska vojska iz Srebrenice dola u Tuzlu po nareenju a nije pobegla na svoju ruku.

Mnoge indicije ukazuju da je zajednika hrvatsko-muslimanska komanda, po planu i na zahtev pretpostavljenog stranog faktora, nameravala da ba tih dana konano krene u akciju, koja je pripremana jo u jesen 1992. god. ta nam sugerie takav zakljuak?

Iznad svega to je ameriki iznenaujue detaljan plan, koji je ve tada, prema tvrdnji veoma dobro obavetenih i visoko rangiranih vojnih analitiara Dorda Kenija iz Karnegi fondacije i Majkla Dagana, penzionisanog naelnika taba vazduhoplovstva SAD predviao oruanu, najverovatnije NATO intervenciju u konanom obraunu sa srpskom agresijom na Balkanu./36 Srpska operacija Krivaja 95 sigurno je remetila taj plan i raspored snaga.

Uskoro posle Srebrenice krenula je ofanziva i protiv Republike Srpske, oivela su ratita na Ozrenu, Vozui, Sarajevu, Hercegovini, Bosanskoj Krajini. To je bio prvi deo pomenutog amerikog plana Balkanska oluja. Drugi, protiv Srbije, takoe ameriki, usledio je nekoliko godina kasnije.

Nareenja Radovana KaradiaPrilikom osloboenja Srebrenice jedinice VRS prole su kroz 42 muslimanska ili preteno muslimanska sela, 16 od muslimana okupiranih preteno srpskih sela srebrenike i pet preteno muslimanskih sela bratunake optine i pretresli sve kue, pomone zgrade, skrovita mesta. Iza njih nije ostala nijedna muslimanska rtva. Besmislena je i sama pretpostavka da ranjen, star ili bolestan ovek, ena ili dete moe pobei od vojnika, pogotovo ako vojnik hoe da ubije. U to su se tokom prethodnih godina uverili metani srpskih sela, koji su stradali kako od vatrenog tako i od muslimanskog hladnog oruja, noa, sekire ili malja. Stotine pojedinanih i kolektivnih grobnica ostalo je po srpskim selima kroz koja je prola muslimanska vojska.

Nasuprot takvoj muslimanskoj praksi, srpska vojska je uspeno obezbeivala evakuaciju muslimanskih civila. Obezbeivala je hranu, vodu, medicinsku zatitu i prevoz. Oni su deci, majkama, sestrama i suprugama svojih protivnika pomagali da ivi i zdravi odu tamo gde su njihovi najblii, borci 28. divizije. To je zahtevano i u nareenju predsednika RS Radovana Karadia./37 Retko se u ratu dogaa da neka vojska proe kroz toliko neprijateljskih naselja, a da za vojskom ne ostanu civilne rtve.

U svetu je veoma brzo, ali verovatno ne sluajno, zaboravljena ili zanemarena izjava koju je 27. jula 1995. dao visoki komesar UN za ljudska prava Henri Viland koji je sa timom strunjaka pet dana intervjuisao veliki broj izbeglica kojih je na tuzlanskom aerodromu u to vreme bilo preko 20.000. Visoki komesar UN Henri Viland je za londonski Dejli telegraf izjavio: Nismo pronali nikoga ko je svojim oima video zloine./38 Na to se ne osvru objektivni ili nezavisni tumai srebrenikih zbivanja jula 1995. Izgleda, a nismo sigurni, da je i pominjani RIOD to u svom elaboratu preutao. Prema dostupnim podacima, konaan broj lica koja su napustila Srebrenicu iznosi 35.632 osobe koje su prve nedelje avgusta registrovane od Svetske zdravstvene organizacije i bosanske vlade./39

Kao to vidimo, postoji neko ko je brinuo o muslimanskoj vojsci i nastojao da je sauva od poraza. Srbima je ostalo da brinu o muslimanskim civilima i sauvaju ih u ivotu. Srbima je to naredio i predsednik Republike dr Radovan Karadi u l. 3 i 4 Odluke o imenovanju civilnog komesara za optinu srpska Srebrenica./40

Memorijalni centar i mezarjeNe treba da udi to su Potoari izabrani za tako veliko svetilite i jedino kultno mesto ne samo muslimana BiH i bive Jugoslavije, ve i Evrope. Tu se rodio ratni predvodnik Naser Ori i, po svim lokalnim verovanjima, Memorijalni centar-mezarje podignut je u njegovu ast. Prema verovanju muslimana, Potoari treba da postanu simbol genocida nad njima u BiH. I vie od toga, oni nude da Potoari budu za muslimane ono to je za Jevreje Auvic a za Srbe Jasenovac. Ekstremni muslimani veruju da progon muslimana u BiH traje od kako su Turci proterani sa ovih prostora. Uvereni su da je nepravedno to nemaju sopstvenu dravu dok Srbi imaju Srbiju, a Hrvati Hrvatsku. Srbi smatraju da su hriani, Srbi i Hrvati, stvarni starosedeoci BiH i da su ginuli u odbrani hrianstva od islama i muslimana.

U cilju podizanja navedenog mezarja i Spomen-obeleja Srebrenica-Potoari visoki predstavnici Volfgang Petri, a potom Pedi Edaun doneli su tri pravna dokumenta. To su odluke u kojima se, pored ostalog, visoki predstavnik poziva na ovlaenja koja su mu svojevremeno data i po kojima je on konaan autoritet u tumaenju Sporazuma o civilnoj implementaciji Mirovnog ugovora./41

Bilo bi, svakako, loginije da je za Memorijalni centar izabrana lokacija nekog od stratita: Kozluk, Branjevo, Pilica, Petkovci Ili mesto neke od veih primarnih masovnih grobnice: Glogova, Kozluk, Branjevo, Orahovac, Cerska Lokacije Kozluk i Branjevo se posebno nameu jer su tu, po nekim svedoenjima, vrene egzekucije i pronaene su i otkopane primarne masovne grobnice.

Muslimanske rtveS obzirom na namenu Memorijalnog centra-mezarja Potoari, neophodno je da broj pokopanih bude to vei. Od toga najvie zavisi ugled Memorijalnog centra u svetu, naravno meu muslimanima. Da su muslimanski vojnici tokom rata imali znatne gubitke nije sporno. U ovom sluaju samo je sporno koliko ih je stradalo prilikom proboja kroz nekoliko linija srpske odbrane i u meusobnim sukobima, a koliko je streljano. Sporno je koliko je stradalo julskih dana 1995. godine, a koliko u prethodnim godinama i ranijim borbama.

Najvie je sporno to protiv lica koja su izvrila streljanje Tribunal nikada nije pokrenuo istragu. Ko je te vojnike angaovao, pod kojim uslovima i ko im je obezbedio zatitu, ak i u SAD./42 Ko je to uinio imao je uticaja i na Tribunal. Njihovo hapenje i svedoenje pred Tribunalom otkrilo bi naruioca poduhvata. titei izvrioce organizator egzekucije je titio sebe. To je oigledan dokaz da naruilac nije mogao da bude neko iz Republike Srpske.

Ima indicija da su angaovani vojnici obmanuti, kao i da nisu imali poverenje u pravosue koje bi odredilo kazne pohvatanim muslimanskim zloincima. Ipak, nemogue je poverovati u pretpostavku da su krenuli samoinicijativno. U tom sluaju samo bi oni bili krivi i odgovorni i Tribunal ne bi imao razloga da ne podigne optunice. Ali, ni protiv Draena Erdemovia, takoe jednog od neposrednih izvrilaca, nije nita preduzeto sve dok se nije naao u Tribunalu. On je najbolji dokaz da su svi oni imali zatitu.

Kada su jugoslovenske vlasti upoznate sa njegovim zloinom izrazile su nameru da mu sude, on je u strahu od toga i sasvim izvesne kazne spas potraio u Tribunalu. Ne sluajno. Njegovom zahtevu su se, takoe, nimalo sluajno, pridruile diplomate zapadnih (NATO) drava./43 Traili su da se potuju njegova ljudska prava i slobodno izraena volja. U Tribunalu ne samo da je naao zatitu od velike kazne, ve je uskoro postao glavni oslonac Tribunala i svedok na svim suenjima kad je bilo rei i o Srebrenici. Misteriju ko se krije iza inicijatora i naruioca izvrenih streljanja ve vie od deset godina srpska strana ne moe da razjasni.

Dugo se, izgleda tragalo gde se i kada dogodio neki veliki srpski zloin, koji bi mogao da ustalasa svetsku javnost i pokrene NATO. U aprilu 1993. godine Amerikanci su pokuali sa Srebrenicom, ali je pokuaj propao. Prema vlastitoj izjavi Alije Izetbegovia, jednog od uesnika u tim razgovorima, on nije mogao da prihvati Klintonov predlog da pusti Srbe u Srebrenicu, i tako rtvuje 5.000 metana tog grada./44 Potom je u nekoliko sluajeva pokuano sa Sarajevom, ali ni to nije dalo poeljne rezultate. Jo loiji izbor su bili Cerska, Gorade, epa, Biha Meutim, ideja da su Srbi poinili veliki zloin nad muslimanima u BiH se morala ostvariti. Na kraju se ponovo ukazala prilika i izbor je, konano, pao na Srebrenicu. Mesto je, ipak, pronaeno, odgovorni za zloin su odreeni ranije, broj rtava se, takoe, bar okvirno znao, samo su jo nedostajali dokazi.

Nametena igraTaj dokaz, prema zamisli i oekivanjima onih koji su morali da ga pribave, trebalo je da budu dogaaji u kampu u Potoarima, gde su blagovremeno dovedeni muslimanski civili, koje prilikom dolaska Srba ne bi imao ko da zatiti i odbrani. Tu su 12. jula oekivana ubistva i pokolji koje e, kako je s razlogom pretpostavljano, da izvre Srbi posle parastosa na bratunakom groblju. Motiv je bio poznat. Na isti dan 1992. god. muslimani su napali i popalili vie srpskih sela i na surov nain ubili 68 metanaU Potoarima su bile majke, deca, sestre tih muslimanskih zloinaca.

Meutim, posle parastosa ljudi su se sa groblja vratili svojim kuama. Kada je podmukao plan sa podmetnutim muslimanskim civilima propao, verovatno na veliko iznenaenje inicijatora, morali su prii nekom novom, sada ve iznuenom, reenju. U naredna dva dana iz okolnih mesta prikupljeno je desetak vojnika 10. diverzantskog odreda, koji su bili na odmoru, i oni su uradili ono to se danas kvalifikuje kao genocid. Streljanje zarobljenih muslimana nije predmet ove rasprave. Sporan je broj streljanih ali nije sporno da su streljani samo vojnici a ne i civili.

Koliko je muslimanskih vojnika streljano, a koliko poginulo prilikom proboja do Tuzle i u nekoliko meusobnih sukoba? U odgovoru na ovo pitanje an Rene Ruez,/45 viegodinji glavni istraitelj Hakog tribunala u srebrenikom sluaju, kae: Vodi se rat brojkama od prvog dana./46 Ni danas jo ne moe da se odgovori na pitanje koliko je muslimanskih zarobljenika streljano. Zato emo izneti ono to ne bi trebalo da bude sporno. Re je o podacima koji ne potiu iz srpskih izvora, ve od institucija iz drava koje su bile u ratu protiv Srba i, kad je re o mezarju, iz muslimanskih izvora. Srbi ni u jednom sluaju ne samo da nisu imali mogunost nekog uticaja, ve ni mogunost uvida u dokumentaciju na osnovu koje su formirani podaci.

Prve brojke moguih rtava nalazimo u spiskovima nestalih lica Meunarodnog komiteta Crvenog krsta koji su od 1995. do danas objavljivani vie puta uvek sa drugim brojem nestalih, ali se taj broj konano ustalio negde na oko 7.000-8.000 osoba./47 Meutim, ti spiskovi su u vie sluajeva osporavani. U njima su pronalaeni ljudi koji su glasali naredne godine (za izbore u 1996. u birakom spisku za Srebrenicu nali smo 3.016 osoba iz spiska nestalih), tu su jo ive osobe i osobe druge nacionalnosti.

Otuda ti spiskovi danas ne mogu da imaju isti znaaj kao ranijih godina. Ipak, veina onih koji ele to vie da okrive srpsku stranu pozivaju se na taj spisak i bez ikakvog osnova to proglaavaju spiskom masakriranih muslimanskih civila. Pregledom jednog od tih spiskova utvreno je da od skoro 8.000 nestalih, samo 36 osoba enskog pola.) Ti spiskovi nisu spiskovi mrtvih, a jo manje su spiskovi civila koji su masakrirani.

Neoborive injeniceNeuporedivo su verodostojniji podaci koji se nalaze u dokumentaciji o ekshumiranim telima iz vie masovnih grobnica./48 Posebno su znaajne primarne masovne grobnice,/49 koje je za potrebe Tribunala istraivao Din Mening. Po njemu to su: Cerska (150 tela)/50, Nova Kasaba 1996. ima 4 grobnice (33 tela)/51, Orahovac: laeta 1 (130) i laeta 2 (243)/52, Branjevo (132)/53, Nova Kasaba 1999. (57), Glogova 1 (191) i Glogova 2 (139)/54 Kozluk (340)/55, Konjevi Polje 1 (9) i Konjevi Polje 2 (3)/56, Brana kod Petkovaca (234)/57, Liplje 2 (158)/58.

Ukupno su u navedenim grobnicama, prema ovim podacima pronaeni posmrtni ostaci 1824 tela. U ekspertizi Dina Meninga ekshumirano je 1.883 tela. Od otkopanih tela utvreno je da je mukaraca 1.656. A samo jedna enska osoba. Za ostale nije utvren pol. U istoj ekspertizi je utvreno da su masovna ubistva izvrena u Cerskoj, Kravici, Orahovcu, Brani kod Petkovaca, vojnoj ekonomiji Branjevo, Pilici i Kozluku./59

U tubama Tribunala te brojke su znatno drugaije i vee. Tako je po Tuilatvu na istim lokacijama ubijeno izmeu 4.900 i 6.700 muslimana (u Kravici je navodno ubijeno 1.000-1.500, Branjevu 1.200-1.500, Orahovcu, obe laete 1.000, Brani kod Petkovaca 1.000, itd). Prema izjavama njihovih svedoka, muslimana, koji izjavljuju da su videli i preiveli egzekuciju, broj rtava se poveava. Po njima ubijeno je 2.500 lica vie od najvee cifre Tribunala. To znai oko 9.200 streljanih, to ak ni Tuilatvo tribunala nije moglo da prihvati.

Kako izgledaju te disproporcije videemo u tri sledea sluaja. Na objektu vojna ekonomija Branjevo streljanje je izvreno u nedelju, 16. jula, izmeu 10 i 15 asova. Jedan preiveli svedok musliman procenjuje broj rtva na 1.000-1.500, Tuilatvo prihvata procenu Draena Erdemovia, koji je i sam uestvovao u streljanju tih zarobljenika, i navodi 1.200, a u primarnoj grobnici naeni su posmrtni ostaci samo 132 osobe.

Pretpostavlja se da se deo tih rtava nalazi i u preteno sekundarnoj grobnici anarski put 12 (toliko je na tom putu grobnica sa ukupno 174 tela ). Pa i pored toga ostaje velika razlika. Sledei sluaj je lokacija Orahovac za koju nekoliko svedoka muslimana tvrdi da je streljano 2.000-2.500, Tuilatvo se opredelilo za 1.000 streljanih, a u primarnoj grobnici (obe laete) otkopano je 373 tela. Trei sluaj je Brana kod Petkovaca, za koju muslimani navode brojku od 1.500-2.000, tuilatvo 1.000, a otkopana su 234 tela.

U svim navedenim masovnim grobnicama, ne samo u ove tri, nalaze se i tela boraca koji su poginuli prilikom proboja kroz srpsku teritoriju i u meusobnim sukobima. Prilikom asanacije terena, pogotovo leti za vreme velikih vruina, kada se tela brzo raspadaju, skupljani su leevi koji su se nalazili u polupreniku od po nekoliko kilometara i zakopavani u standardne, moe se rei vojnike, masovne grobnice. Na kraju, kako proceniti koliko je tu rtava iz borbi, a koliko streljanih. Iz svega toga treba izuzeti zarobljenike iz magacina Zadrunog doma u Kravici. Tu je dolo do pobune muslimanskih zatvorenika, koju niko ne pominje, u kojoj je ubijen srpski policajac Krsto (Bogoljub) Dragievi, roen 1965. godine iz Skelana, a ranjen, sada takoe pokojni, Rade uturovi sa nadimkom Oficir.

Straa, njih oko 30 boraca, branila se svim orujima, pa i runim bombama. Tuilatvo preutkuje pobunu i navodi da je bilo 1.000-1.500 streljanih. U dve primarne grobnice, u susednom selu Glogova, u kojima su zakopani pobunjeni muslimani naena su tela 330 osoba. Meutim, nezavisno od toga ukupan broj streljanih muslimanskih zarobljenika teko da moe da iznosi manje od 407 lica. Toliko je pronaeno poveza za ruke i 270 poveza za oi. (Jedna osoba moe da ima oba poveza.) Tim povodom mora se postaviti pitanje gde je oko sto srpskih zarobljenika koji su predhdno bili zarobljeni u Srebrenici.

Sigurno da ni srpske zarobljenke muslimanski vojnici nisu sprovodili odvezanih ruku. Moda su ranije poubijani i nisu bili u ovim muslimanskim kolonama. Nepoznato je otkud u tim grobnicama posmrtni ostaci i lica srpske nacionalnosti. U primarnoj masovnoj grobnici Orahovac (laete 2) Gojko Todorovia, Biljana Mati i Vojislav Miloevi. U sekundarnoj masovnoj grobnici anarski put 3 (veza primarna grobnica Kozluk) Stanko Danilovi.

U vreme ekshumacije identifikovan je veoma mali broj otkopanih tela (Cerska 9 od 150, Branjevo 13 od 132, Orahovac 21 od 373, itd.), ni 5 odsto od ukupnog broj ekshumiranih. O posmrtnim ostacima identifikovanih upoznaemo se na osnovu spiskova lica ija su tela pokopana u Memorijalnom centru-mezarju Potoari.

Prva ukopavanja u ovom muslimanskom spomen- obeleju poela su 31. marta 2003. god. Od tada do danas ukupno je ukopano 2.442 tela. To je 559 tela vie nego to je otkopano iz masovnih grobnica. Mogue je pretpostaviti da je, u meuvremenu, bilo i vie pojedinanih ili manjih grupnih ukopa i da je saopteni broj neto vei. Ukupno je, uz odgovarajui verski ritual, obavljeno est grupnih ukopa.

U prvoj grupi ukopanoj 31. marta 2003. nalazili su se posmrtni ostaci 600 identifikovanih lica. U drugoj grupi ukopanoj 11. jula 2003. nalazilo se 282 lica. U treoj grupi ukopanoj 20. septembra 2003. nalazilo se 107 lica./60U etvrtoj grupi 11. jula 2004. ukopano je 338 lica. U petoj grupi 11. jula 2005. godine ukopano je 610 lica./61 U estoj grupi 11. jula 2006. godine ukopano je 505 lica./62

Ratnike poruke dr Mustafe CeriaOd nastanka mezarja javnosti se namee teza da je re o nedunim civilnim rtvama srpskog genocida nad muslimanima. Tu tezu skoro u podjednakoj meri su lansirali muslimani i oni domai i meunarodni faktori koji u tome vide i imaju neki svoj interes. Ne samo tokom rata, ve i godinama posle, pa ak i danas, mnoge nevladine organizacije Sarajeva i Beograda, dravne ustanove i mediji M-H federacije, muslimanske verske institucije, pa i pojedinci stalno manipuliu velikim muslimanskim stradanjima. Nedoumicu kod svakoga izaziva poruka koju je prilikom prvog ukopa javno izrekao islamski velikodostojnik dr Mustafa Ceri i koja je uklesana u velikom kamenom bloku. Pored lepih i blagih bogougodnih rei tu je i zagonetan zavet ili zahtev:

Neka osveta bude Pravda!

U ime Boga Milostivog,SamilosnogMolimo Te BoeSvemogui,Neka tuga postaneNada!Neka osveta budePravda!Neka majina suzaBude molitva:Da se nikome nikadNe ponovi Srebrenica!

To je tekst poruke na centralnom mestu Memorijalnog centra, a metani se i danas pitaju da li to hoda poziva na osvetu? Ne bi trebalo mrtve uznemiravati. Trebalo bi ih ostaviti da miruju na svojim parcelama i redovima bez obzira na razloge to danas vie nisu meu svojima. Ali, kao da se ne moe bez toga. Teka srca to prihvatamo, to ne znai i da se lako mirimo sa neim, s ime se teko moemo pomiriti. Problem Srebrenice i njenih muslimanskih rtava star je vie od deset godina i danas je jo uvek aktuelan kao da je tek nastao. Za njihovu sudbinu okrivljuju nas Srbe. Problem srpskih rtava i njihovog viegodinjeg stradanja u ovom kraju nikada nije ni pokretan. Za njih niko nije odgovoran.

Ko su lica iji su posmrtni ostaci danas ukopani u Memorijalnom centru-mezarju Potoari? I u ovom sluaju re je o mukarcima i samo dve enske osobe. Svi ukopi obavljeni su sveano i u prisustvu najviih dravnih rukovodilaca, islamskih verskih predvodnika, diplomatskog kora i stranih dravnika. Ukopu koji je obavljen 11. jula 2005. godine, kada je oznaena i jubilarna desetogodinjica srebrenikih zbivanja, sveanosti je prisustvovao i predsednik Srbije Boris Tadi. Svi ti dogaaji pretvarani su i u medijske spektakle, sa brojnim propagandnim porukama i optubama za genocid koji su Srbi poinili. Duni smo, u ime istine, da kaemo neto od onog to nam je poznato o licima koja su pokopana u mezarju. Od veoma obimne grae nastojaemo da iznesemo nekoliko najupeatljivijih spornih sluajeva.

Zloupotreba mrtvih1. U spiskovima pokopanih rtava iz jula 1995. god. nalazi se veliki broj lica koja su bila registrovana kao birai optine Srebrenica za izbore naredne 1996. godine. Raspolaemo njihovim imenima, ali ovom prilikom daemo samo brojani pregled. Od imena navedenih u prvom ukopu navodnih rtava njih 271 bilo je u birakom spisku za 1996 godinu, u drugom ukopu 85, treem 31, etvrtom 140, petom 252 i estom ukopu 135. To je 914 lica ili neto iznad 37 odsto od ukupnog broja ukopanih. Logino je pretpostaviti da su to lica koja su umrla prirodnom smru u razdoblju od jula 1995. do jula 2006. godine, kada je izvren poslednji ukop, a ne rtve Srebrenice stradale prilikom povratka Srba u taj grad. Da su u pitanju rtve potvruje i injenica da je organizator izbora Oebs, imao na raspolaganju vie od godinu dana da ih brie iz spiska srebrenikih biraa. To nije uinjeno. Ima indicija da je slina situacija i sa optinom Bratunac, pa i Vlasenica i Zvornik.

2. Drugi sporan sluaj odnosi se na lica za koja postoje sudska reenja da su umrla prirodnom smru. Naalost nismo u mogunosti da ostvarimo makar povran uvid u veinu matinih knjiga umrlih u Srebrenici, Bratuncu, kao i u ostalim susednim optinama iz kojih su regrutovani borci Osme operativne grupe Armije BiH. U tom sluaju ovaj spisak bi bio viestruko uvean. No, i bez toga nije sporna injenica da je i na ovaj nain pokuano da se to vie povea broj navodnih muslimanskih rtava Srebrenice stradalih u masakru, prilikom povratka Srba jula 1995, i pokopanih u Memorijalnom centru i mezarju Potoari. Od oko sto imena dajemo samo nekoliko primera: Fetahija (Nazif) Hasanovi, 1955.g. umro 15.12.1996. g, Srebrenica./63 ukrija (Amil) Smajlovi, 1946.g. umro 2.5.1992.g, Zaluje./64 Maho (Suljo) Rizvanovi, 1953.g. umro 3.1.1993.g, Glogova./65 Mefail (Meho) Demirovi, 1970.g. umro 10.5.1992.g, Krasanovii./66 Redi (Ahmet) Asim, 1949.g. umro 22.4.1992.g, Bratunac./67

3. U mezarje su, u cilju stvaranja neistinite slike o velikom broju nedunih civilnih muslimanskih rtava, prenoeni posmrtni ostaci kako boraca tako i civila sa drugih lokacija i ponovo, ritualno i uz verske obrede, pokopavani. I ovom vrstom obmane javnosti obuhvaeno je nekoliko stotina lica. Dajemo desetak konkretnih imena. U prvom ukopu izvrenom 31. 3. 2003. godine iz lokalnog srebrenikog mezarja Kazani preneto je i ponovo pokopano telo Hameda (Hamid) Halilovia (1940-1982). Re je, kao to vidimo, o licu koje je umrlo dvadeset godina pre poetka rata. Prilikom etvrtog ukopa 11. 7. 2004. iz istog mezarja preneta su tela jednog starog, pre rata umrlog civila i jednog poginulog borca Armije BiH. To su Osman (Ibro) Halilovi (1912-1989) i Nurija (Smajo) Memievi (1966-1993). Iz petog ukopa obavljenog 11. 7. 2005. ponovo su pokopani: Salih (aban) Ali (1969-1992), Mujo (Haim) Hadi (1954-1993), Ferid (Ramo) Mustafi (1975-1993), Hajrudin (Ismet) Cvrk (1974-1992)./68

4. Za jednu grupu vojnika Armije BiH pokopanih u memorijalnom centru nije poznato gde su i kada izginuli i gde su ranije bili sahranjeni, ali je izvesno da ni to nisu rtve srebrenikog masakra jula 1995, i da su ivote izgubili pre 11. novembra 1993. godine, kada je napisan dokument da su njihove porodice stambeno i socijalno zbrinute./69 U toj grupi se nalaze vojnici Armije BiH: erimovi (Mustafa) Mujo 12.4.1938, Sebjoina-Vlasenica, Hasanovi (Mujo) Hamed 9.7.1966; Mali (Ibrahim) Ramiz- 1970. Here-Vlasenica; Omerovi (Alija) Hamed 1939, Glogova-Bratunac; Omerovi (Mehmed) Adem 1976. Vrinje-Vlasenica; Omerovi (Nurko) Nurija- 1953. Urkovii-Bratunac; Hasim (amil) Selimovi, 1950; Ramiz (Suljo) Ali, 1942; Jusuf (Safet) Osmanovi, 1947; Ramiz (Hakija) Ali, 1979; Munib (Mujo) Ali, 1962; Jusuf (Juso) Omerovi, 1962; Meho (Mehmed) Osmanovi, 1942; Sead (Osman) Salki, 1960; Safet (aban) Korkutovi, 1960, Omerovi (Habib) Aziz- 1.5.1965, Sikiri-Bratunac.

5. U ranije pominjanom dokumentu u kome se trae podaci za izradu hronike Armije BiH navedena su i imena nekoliko stotina boraca koji su poginuli pre 07.03.1994./70 I u ovom sluaju to nisu ni rtve neke egzekucije ni poginuli borci prilikom borbi za Srebrenicu jula 1995. I u ovom sluaju dajemo, samo kao ilustraciju, nekoliko desetina imena, po nekoliko iz pojedinih brigada 8. operativne grupe, a potom 28. divizije Armije BiH To su:. Muji (Rizvan) Ibro- 1952, Sueska-Srebrenica, Mehmed (Meho) Hodi, 1960; Hafizovi (Ibrahim) Hajrulah 1973, Opetci-Srebrenica Ismet (ahmin) Huseinovi, 1947; Mujo (Avdo) Ahmetovi, 1970. Potoari, Mehmed (Meho) Hodi, 1960. Potoari, air (Omer) Mali, 1945. Potoari, Amir (Omer) Omerovi, 1974, Kadrija (Esed) Osmanovi, 1956. Potoari; Jusuf (Juso) Jusi, 1941. Potoari. (Pripadnici 280. istonobosanske lake brigade Armije BiH.) Mehmed (Omer) Avdi, 1966; Adil (Redo) Hasanovi, Meho (Mehmed) Ahmetovi, Adil (ean) Hasanovi, Husein (Ibro) Mehmedovi; Omer (ahin) Ahmetovi-Bibo, 1946. Mujo (Avdo) Klempi, 1959. Srebrenica; Abid (Mehmed) Zuhri, 1961. Meho (Ahmo) Durakovi, 1967; Safet (Himzo) Hodi; Mandi (Daut) Jusuf 1938, Skelani-Srebrenica. (Pripadnici 281. istonobosanske lake brigade Armije BiH.) Nedad (Munib) Osmanovi, Ramo (Omer) Avdi, Enver (Hamed) Ibrahimovi, Izet (Idriz) Salki, Devad (K) Sulji, Hasan (Mujo) Beganovi, Redo (Avdo) Sulji, Omer (Osman) Smajlovi, jedinica 5. juli Tokoljak, milicioner Bajro (Hasan) Selimovi iz ete Kazani; Kadrija (Ibrahim) Avdi, 1965. (Pripadnici 282. istonobosanske lake brigade.) Avdi (Husein) Mehmed 1943, Paljevine-Srebrenica, Avdi (emso) Mehmed, 1954, Pirii-Bratunac, Begi (air) Mirsad, 1955, Luka-Srebrenica, Salihovi (Hasan) Hasib- 1945, Sueska-Srebrenica, Suljo (Sinan) Omerovi, 1922. Srebrenica; Mehmedalija (Sulejman) Hasanovi, 1955. Srebrenica (Pripadnici 283. istonobosanske lake brigade), Munib (Mujo) Mustafi, 1960, nestao 13.3.1993; Salko (Muhamed) Hodi, 1959. (borac 284. istonobosanske lake brigade.)

Komadanti i vojnici iz ozloglaenih dogaaja6. Ovom prilikom dajemo imena muslimanskih vojnih rukovodilaca i vojnika, za koje ne postoje precizni podaci kako su i gde stradali. Zato je mogue da su oni rtve streljanja, kao to je mogue i da su poginuli prilikom proboja linija srpske odbrane. Ne bi trebalo da bude sporno da su bili pripadnici Armije BiH i da su ivot izgubili jula 1995. Meutim, skoro svi oni, ili veina njih, do vremena pogibije ili streljanja uestvovali su u mnogim oruanim akcijama protiv metana srpske nacionalnosti i snose odgovornost za poinjene zloine nad civilnim stanovnitvom, razaranja sela, progon i pljaku.

Tu je i jedan broj lanova raznih komandi i zaslunih boraca, koji su predloeni za razne nagrade i odlikovanja./71 Njihova imena se nalaze i u krivinim prijavama podnetim nadlenim pravosudnim institucijama za zloine poinjene na podruju Srebrenice i okolnih optina. I ovom prilikom dajemo u odnosu na raspoloivu grau ogranien broj takvih sluajeva.

Tu su lanovi Glavnog taba 8. operativne grupe Armije BiH: Sadik (Ramo) Sulejmanovi, selo Luka, optina Srebrenica, Bego (Jusuf) Tihi, ro. 1960. god. Srebrenica, evket (Seid) ozi, 1951. god. Srebrenica, Nedib (Abid) Habibovi, Srebrenica, Osman (erif) Osmanovi, Hamed (Hamid) Ali, Amir (Maho) Rizvanovi, Senahid (Abdulah) Tabakovi, Zulfo (Munib) Halilovi i Ahmo (Mujo) Tihi, Srebrenica. Oni su bili na raznim komandnim dunostima, a iz iste formacije su i odlikovani borci Hamdija (Ahmet) Hasanovi, Nedib (Abid) Habibovi, Hajrudin (Salih) Malagi, Mustafa (Zulfo) Stoevi i Mehmed (Suljo) Mali. Zajedniko im je uee u oruanim akcijama protiv srpskih naselja Gniona, Bljeeva, Osredak, Viogor, Bibii, Orahovica i druga naselja u neposrednom okruenju samog grada Srebrenice, maja 1992. god. (u navedenim selima ubijeno 13 metana srpske nacionalnosti). Narednog meseca predvodili su akcije na sela Oparci (6 rtava), Obadi i pat (9 rtava), Ratkovii ( 17 rtava), Breane 30. juna (19 rtava). U julu: Zalazje, Sase i okolina (47 srpskih rtava),u avgustu Jeestica (optina Bratunac, 9 rtava), septembra Podravanje (32 rtve), oktobra Fakovii (optina Bratunac, 17 rtava), novembra Kamenica (optina Zvornik, 53 rtve), decembra bratunaka sela Loznica, Bjelovac, Sikiri (60), januara 1993. sela Jeestica, Kravica i iljkovii (46), Skelani (61 rtva). To ini ukupno 389 Srba koji su ubijeni u akcijama navedenih muslimanskih predvodnika./72

Zloinci proglaeni rtvamaNa jednom grobnom mestu pokopan je Hajrudin (efko) Avdi, koji je bio komandant TO Sueska, a potom pomonik komandanta za bezbednost 281. istonobosanske lake brigade. Planirao je, neposredno rukovodio i uestvovao u napadu, pljaki i unitavanju srpskih sela Osredak, Viogor, Orahovica, Zalazje i Sase na podruju optine Srebrenica. Isto je poinio i sa selima Jeremii, zaselak Manovii i Rupovo Brdo optina Vlasenica i Hrana, optina Bratunac./73 U toku samo tri meseca komandovanja Hajrudin Avdi je uestvovao u ubistvima 74 lica srpske nacionalnosti.

U mezarju su pokopani i istaknuti borci 280. istonobosanske lake brigade sa seditem u Potoarima: Nusret (Salko) Salihovi, Senad (Jusuf) Jusi, Salin (Sejfo) Hodi, Aljo (Ibrahim) Huseinovi, Hajrudin (Nazif) Osmanovi i Hajrudin (Hasan) Sulji. Oni su odgovorni za stradanja sledeih srpskih sela: Gniona, Jeremii, srpski zaselak Manovii, Breane, Zagoni, Zalazje, Sase i dr.12. jula 1992. (47 srpskih rtava), 8. avgusta Jeestica, optina Bratunac (9), 24. septembar Podravanje, optina Srebrenica (32), 5. oktobra Fakovii, optina Bratunac (17), 6. novembra Kamenica, optina Zvornik (53 rtve), 14. decembara 1992. bratunaka sela Loznica, Bjelovac, Sikiri (60), 7. januara 1993. selo Kravica, optina Bratunac (15) i 16. januara 1993. selo Skelani, optina Srebrenica (61). rtve njihovih pohoda su 332 lica srpske nacionalnosti. A navedeni borci za ta dela i zloinake podvige koje su poinili prilikom osvajanja srpskih sela nagraeni su raznim priznanjima od pretpostavljenih stareina i komandi.

Avdulah (Avdo) Ahmetovi, 1960, Sueska, bio je pomonik komandanta, a Hajrudin (Hamid) Avdi, lan taba 281. istonobosanske lake brigade. Prve rtve njihovih napada bili su sela Osredak, Viogor, Orahovica, utica, Rupovo Brdo, Breane, Hrana i Jeestica, optina Bratunac, Podravanje, optina Srebrenica, Loznica, Bjelovac, Sikiri, Kravica, optina Bratunac i Skelani, optina Srebrenica. Iz iste jedinice kao neposredni izvrioci zloina registrovani su: Adem (Ahmet) Rami, ro. 1937. godine, Srebrenica, Hajrudin (Omer) Ali, 1968, Srebrenica, Mujo (Muharem) Ali, Zulfo (Munib) Halilovi, Hasan (Mujo) Beganovi, Mensur (efko) Mustafi, Hasan (Enez) Hasanovi, Hasan (Hasib) Salihovi, 1968, Fikret (Huso) Mehmedovi, Beir (Sinan)Aji, 1971, i Hasan (Mehan) Hasanovi. U tim zloinakim poduhvatima navedeni komandiri i vojnici proterali su srpsko stanovnitvo i uestvovali u ubistvu 228 lica srpske nacionalnosti.

Ibro (Husein) Dudi, roen 1969. godine, iz Srebrenice, major, komandant 282. istonobosanske lake brigade rukovodio je napadima na sela Ratkovii, Krnjii, Zalazje, Sase, Milanova vodenica, na putu izmeu sela Pei i Skelana, Podravanje, Boljevii, Loznica, Bjelovac, Sikiri, Kravica i podruje Skelana. U navedenim akcijama i selima ubijeno je 328 Srba, a njihova imovina opljakana i preneta u muslimanska sela.

Oficiri Mehmed (Salih) Salihodi, Avdulah (Mustafa) Beirovi i Safet (Hamed) Ahmi bili su sve vreme rata na vanim komandnim i rukovodeim dunostima u tabu 283. istonobosanske lake brigade. Organizovali su napad na srpski zaselak Vitez, potom sela Oparci, Loznika Rijeka, Krnjii, Fakovii i Boljevii, Loznica, Bjelovac, Sikiri i Skelani (zaseoci Kuii, osii, abokvica, Kostolomci, Bujakovina, i dr). U istim akcijama uestvovali su i borci Sejdalija (Alija) Mehi, Azem (Hirkija) Ali, Liplje, optina Zvornik; Mirzet (Alija) Rizvanovi, Devad (Kemal) Salihovi, Ahmo (M) Hasanovi, Hajrudin (I) Cvrk, Bajro (Fadil) Salihovi i Hasib (Rifet) Ahmi U pomenutim srpskim selima ubijeno je ukupno 189 Srba, metana stradalih sela.

I ubice meu sahranjenimaU mezarju pokopani Ibran (Ibro) Muratovi, ro. 1949. iz Bratunca uestvovao je u napadu na selo Bljeeva 6.5.1992. godine i ubistvu tri lica srpske nacionalnosti. Senad (Hakija) Hasanovi, 1968. iz sela Rovai i Ismet (Omer) Mustafi, 1942. iz istog sela, pripadnici posebnih, verovatno lokalnih, muslimanskih oruanih formacija, interventnog voda Rovai, uestvovali su u napadu na srpsko selo Metaljka i u zasedi na saobraajnici Zvornik-Vlasenica u selu Konjevi Polje kada je 27.5.1992. godine presretnuta kolona kamiona, vlasnitvo DD Boksit iz Milia i ubijeno pet vozaa srpske nacionalnosti, a vozila spaljena.

Kadmir (Ibrahim) Ali iz Tegara (optina Bratunac) i Huso (Ramo) Halilovi iz Srebrenice uestvovali su 30.6.1992. godine u napadu na srpsko selo Breane (optina Srebrenica) i ubistvu 19 lica srpske nacionalnosti.

Hamdija (Hamed) Alispahi, 1947. iz Jaglia uestvovao je 8. avgusta 1992. u napadu na srpsko selo Jeestica (op. Bratunac) i ubistvu devet Srba. Mirsad (amil) Mehmedovi Sueska, Mehmed (Edhem) Hajdarevi, Soloua i Sejdin (Sejdalija) Ali iz sela Mee (optina Srebrenica) uestvovali su u napadu na sela Osredak, Viogor, Orahovica i druga sela na podruju optine Srebrenica 15. maja 1992. i ubistvu osam lica srpske nacionalnosti.

Edhem (Salko) Husi iz Zapolje (optina Bratunac), Hajrudin (Hajro) Halilovi, Srebrenica, Ramo (Ahmet) Salihovi, Moevii (optina Srebrenica) i Hajrudin (Murat) Salihovi, 1940. Brezovice (optina Srebrenica), Huso (Zaim) Salihovi, 1964. uestvovali su 1.6.1992.godine u napadu na srpsko selo Oparci (optina Srebrenica) i ubistvu est lica srpske nacionalnosti.

air (Nurija) Memievi, 1953. godine Srebrenica, uestvovao je 5.7.1992. godine u napadu na sela bratunake optine Bljeeva, 6.5.1992. godine, na urevdan, i ubistvu tri lica srpske nacionalnosti i srpski deo sela Zagoni i ubistvu 14 metana srpske nacionalnosti.

Alija (aban) Memievi, iz Bratunca, uestvovao je 5.7.1992. godine u napadu na srpski deo sela Zagoni (optina Bratunac) i ubistvu 14 metana srpske nacionalnosti. Azem (Alija) Begi, 1962. godine selo Luka (optina Srebrenica) uestvovao je 12.7.1992. godine u napadu na srpsko selo Zalazje (optina Srebrenica) i ubistvu 47 metana srpske nacionalnosti. Devad (Ramo) Babaji iz Glogove (optina Bratunac) uestvovao je 25.7.1992. godine u napadu na srpsko selo Hrana i ubistvu osam lica srpske nacionalnosti.

Nedad (Munib) Osmanovi, 1969. godine Magaii (optina Bratunac) uestvovao je 20.7.1992. u godine napadu na srpski deo sela Magaii i ubistvu osam lica srpske nacionalnosti. Meho (Mehmed) Suljagi 1948. Kamenica Gornja (op. Zvornik) rukovodio je napadom na srpska naselja u Kamenici Gornjoj (optina Zvornik) 24.8.1992. kada su ubijena etvorica srpska metana.

Umesto zakljukaRatna prolost ili biografija komandira i vojnika Armije BiH koje smo naveli vrlo je bogata pohodima na srpska sela i ubistvima lica srpske nacionalnosti. Oni nisu imali nimalo milosti prema srpskim selima i njihovim metanima. Dokazi su bezbrojni. Te injenice uveliko osporavaju stalno potenciranu tezu da je re o rtvama genocida ili muslimanskim civilnim rtvama. Izvesno je da su neki od njih streljani posle zarobljavanja, ali mnogo vie ih je poginulo u borbama prilikom pokuaja da se probiju do Tuzle. Imali su rtava i u meusobnim sukobima.

Fusnote1/ Komanda 8. OG Srebrenica, 07.03.1994. god. Odbrana Republike, Vojna tajna, Strogo pov. Sektoru za moral Drugog korpusa, Prilog za vodi hronike Armije BH, dostavlja. Veza Va akt str. Pov. Br. 04-1-364-2 Dokumenti u kojima se pruaju podaci za izradu hronike Armije BiH.

2/ Stalna misija SRJ pri OUN, 2. jun 1993. Memorandum on njar crimes and crimes genocide in Eastern Bosnia (communes of Bratunac, Skelani, and Srebrenica ) committed against the Serbian population from April 1992. to April 1993, str. 8.

3/ Od pomenuta 82 unitena srpska sela u optinama Srebrenica i Bratunac naveemo samo ona u kojima je bilo najvie ubijenih Srba. To su sela: Mee, Oparci, Obadi i pat, Ratkovii, Loznika Rijeka, Breani, Zagoni, Krnjii, Sase i Zalazje, Magaii, Hrana, Podravanje, Fakovii, Boljevii, Sikiri, Bjelovac, Brana Baii, Jeestica, Kravica, iljkovii, Skelani

4/ Oznaka: SDA, Broj: 1258-3-91, datum 11.07.1991. potpis za VD sekretara Hasan engi. Navedena je i adresa Centra: trosmajereva br. 80, Zagreb, i napomena da se moraju javiti u srijedu 17.07.1991. godine do 18,00 sati. Dokument se nalazi i u Tuilatvu Trbunala.

5/ Milivoje Ivanievi: Hronika naeg groblja, Komitet za prikupljanje podataka o izvrenim zloinima protiv ovenosti i meunarodnog prava, Beograd Bratunac, 1994. str.106-107.

6/ Komandant muslimanskih snaga Naser Ori imao je samo policijsku kolu, a jedinicama Drinskog korpusa i brigada komandovali su jedan general, Milenko ivanovi roen u srebrenikom selu Ratkovii, i nekoliko desetina viih oficira poreklom takoe iz BiH, ranije oficira bive JNA.

7/ Kao pod 2.

8/ U vremenu od 16. februara do 15. marta 1993. otkopano je sedam masovnih grobnica na lokalitetima Gloansko brdo (3), Kozjak, Trenjica, Masalia Potok i iroki Put. Mnoga iskasapljena tela nisu mogla da budu identifikovana. Iz jama u kojima su pokopani izvaena su tela bez glave ili pojedinih udova, sa ekserima i gvezdenim ipkama u lobanjama, odseenim monicama, iskopanim oima, lancima na zglobovima ruku i nogu, ugljenisana tela. Samo tri rtve su stradale od vatrenog oruja. To je utvrdio tim strunjaka koje je predvodio dr Zoran Stankovi, patolog sa Vojno medicinske akademije iz Beograda.

9/ Detaljnije u knjizi: Milivoje Ivanievi Zloini nad Srbima BiH 1992-1995., Udruenje Srba iz BiH u Srbiji i igoja tampa, Beograd, 2005. str. 207.

10/ Nijaz Mai: SREBRENICA-agresija, otpor, izdaja, genocid, optina Srebrenica, 1999. str.151.

11/ Ori Naser: SREBRENICA SVJEDOI I OPTUUJE-genocid nad Bonjacima u istonoj Bosni (srednje Podrinje), april 1992-septembar 1994. Izdava opina Srebrenica, Srebrenica-Malme-Ljubljana, 1995.

12/ Republika Srpska, Kabinet predsednika: Glavnom tabu Vojske Republike Srpske, str. pov. br. 01-53/93. 16. 04.1993. god. Nareenje u posedu Tuilatva Hakog Tribunala.

13/ Dokument nosi naziv: Sporazum o demilitarizacije Srebrenice i epe, sklopljen 08.05.1993. izmeu general-pukovnika Ratka Mladia i generala Sefera Halilovia u prisustvu general-pukovnika Filipa Moriona. U l. 8 predviena je evakuacija ozbiljno ranjenih ili bolesnih u bolnice i mjesta po njihovom izboru.

14/ Napadi izvreni na lokacijama selo Moevii i brdo Kvarc, 17. aprila 1993. god. ubijeni srpski vojnici: Milenko (Radenko) Grbi, Dragan (Luka) Lalovi, Elvis Ivanevi, Jugoslav Jungi, Milan Milanovi i Boo (Danilo) Stevi. Hronika naeg groblja, str. 94

15/ Kao pod 13, l. 1.16/ Kao pod 13, l. 3.17/ Kao pod 13, l. 5.

18/ Jan Vilem Honig i Norbert Bot: SREBRENICA-svedoanstva o jednom ratnom zloinu, Radio B-92, Beograd 1997, str. 113.

19/ Isto, str. 114.20/ Vidi pod 2.21/ Kao pod 11.22/ Vidi pod 9.23/ Vidi pod 3.

24/ Izvetaj Generalnog sekretara Generalnoj skuptini UN podnet 15. 11.1999.

25/Veernje novosti od 18.12.2006.

26/ Nikola Moravevi: Svetlosti Zapada, Prosveta, Beograd, 2003.27/ Isto,

28/ Nemogue je navesti vie stotina dokumenata komandi pojedinih brigada i 28. divizije u kojima se obavetava via komanda o dezertiranju boraca, najee sa orujem, ponekada i sa porodicama, u nepoznatom pravcu i trai njihovo hapenje ako se pojave u tom podruju.

29/ Dnevni telegraf, Beograd, 21.06.1996.30/ Isto.31/ Kao pod 29.

32/ Nurif Rizvanovi bivi oficir JNA, kao nemaki obavetajac osuen sa grupom saradnika na sedam godina zatvora. Posle izdrane kazne osnovao privatnu detektivsku agenciju Laufer u Novom Mestu (Slovenija). Pred poetak oruanih sukoba u BiH, kao predsednik Muslimanskog nacionalnog vijea, nabavljao oruje i snabdevao muslimane u srebrenikom kraju. Novembra 1992. iz Tuzle doao sa grupom boraca u selo Glogovu, op. Bratunac.

33/ R. Motika: Naserov katil-ferman, nedeljnik Javnost, 13. avgust 1994. str. 22.

34/ Nedeljnik DANI, Srajevo, 4. maj 2001. str. 20.

35/ ak Veres: Pravda za srpski narod, Lozana, 2003.

36/ Najveu panju zavreuje kraj tog plana koji glasi: Trei korak je aktivno ratno stanje, u dva dela: najpre, unitavanje srpskih snaga u Bosni i, drugo, korienje koncentrisane snage protiv same Srbije. U prvom delu, SAD koriste avione AVAKS i lovce F-15 radi uspostavljanja vidljive saveznike nadmoi nad itavom teritorijom bive Jugoslavije. Pri tom su srpska teka artiljerija i oklopne jedinice u Bosni prvenstvene mete vazdunih napada. Britanski i francuski timovi za infiltraciju razmetaju baterijske radare da bi locirali srpske artiljerijske pozicije u blizini zona pod opsadom. Iz baza u Italiji i sa nosaa aviona u Jadranu, ameriki F-15, F-16, F-18 i F-111 sistematski neutraliu srpske artiljerijske jedinice pomou precizno voenih bombi i raketa. Koristei zajedniki radarski sistem za nadziranje napada ili druge sofistifikovane sisteme osmatranja, SAD pronalaze srpske oklopne jedinice, a lovci ih unitavaju Oajanje, ipak, moe da navede Srbe u proveru odlunosti koalicije (itaj NATO, op. M.I.) slanjem novih snaga u Bosnu Obnavljanjem sukoba u Hrvatskoj ili zapoinjanjem diverzantskog rata na Kosovu, ili bilo koju kombinaciju od gore navedenog. Ovakva akcija sa njihove strane bi ubrzala drugi deo: ameriki avioni i krstaree rakete Tomahavk unitavaju vane centre u Srbiji Tehnologija koja koristi snopove karbon filtera dozvoljava nam da izbacimo iz upotrebe srpsku elektrinu mreu, a da je ne unitimo, tako da kada prestanu neprijateljstva sistem moe da funkcionie. Druga tehnologija nam omoguava da naftne proizvode u rafinerijama i rezervoarima pretvorimo u beskoristan ele, ne unitavajui kapacitete. Unitavamo srpske komunikacione instalacije. Istovremeno, preuzimamo srpske radio talase kako bismo srpskom narodu jasno kazali da elimo okonati rat. To je rat koji Srbi ne mogu da dobiju. Navedeni su i neophodni vojni kapaciteti koji, pored muslimanske peadije iji je cilj ponovo zadobijanje svoje zemlje, treba da budu angaovani. To su: Jedan nosa aviona sa borbenom grupom od oko 60 aviona u Jadranu, uz to tri AVAKSA, jedan JSTARS sistem za osmatranje, 5-10 tankera tipa KC-135, 24 aviona F-15, 18 aviona F-111 i 24 aviona F-16 uz opremu i orua sa preciznim voenjem. List Jerusalem post, Dord Keni i Majkl Dagan: Operacija Balkanska oluja: Evo plana,Jerusalim, 30. (?) novembar 1992. (Vidi bilten BINA od 1. decembra 1992)

37/ Predsednik RS, str. pov. broj: 01-1351/95. Datum: 11.07.1995. god. Dokument se nalazi i u Hakom tribunalu.

38/ Dord Bogdani, prema analizi Srebrenica i politika ratnih zloina, Kongres srpskog ujedinjenja, specijalan izvetaj, 8. jul 2005 (prevod na srpski).

39/ Isto kao 38.

40/ Na osnovu l. 80. Ustava RS. Broj 01-1350/95. Datum: 11.07. 1995. godine. Dokumenta se nalazi i u Hakom tribunalu.

41/ Prvu Odluku je potpisao Visoki predstavnik Volfgang Petri, a doneta je 25. oktobra 2000. godine. (objavljena je u Slubenom glasniku Republike Srpske br. 39 od 16. novembra 2000. Drugu Odluku o formiranju Fondacije takoe je potpisao Volfgang Petri, a doneta je 10. maja 2001. godine. (objavljena je u Slubenom glasniku RS, 24 od 5. juna 2001. godine). Treu Odluku doneo je Visoki predstavnik 25. marta 2003. (objavljena je u Slubenom glasniku RS br. 23 od 5. aprila 2003. str. 8-9).

42/ U leto 2006. u dnevnoj tampi je objavljeno da je u SAD uhapen neki Mandi koji je uestvovao u streljanju muslimana u Srebrenici. Isti je odgovarao samo zato to je ilegalno preao granicu.

43/ Kosta avoki: Hag protiv pravde, IKP Nikola Pai, Beograd, 1998. str. 71.

44/ Intervju sa Hakijom Meholjiem, srebrenikim delegatom u razgovoru sa Alijom Izetbegoviem septembra 1993. u Sarajevu, 5000 muslimanskih glava za vojnu intervenciju, urnal DANI, 22. jun 1998. Sarajevo.

45/ an-Rene Ruez je pre dolaska u Hag bio inspektor krivine policije, rukovodilac grupe za suzbijanje razbojnitva, u Nici. (ak Mase: Nai dragi ratni zloinci, Klub Plus, DAN GRAF, Beograd, 2006, str. 7) Ovaj provincijski francuski inspektor postao je uskoro po dolasku na novi posao nadobudni strunjak Hakog tribunala u istraivanjima srpskih zloina.

46/ Julija Bogoev intervju sa istraivaem an-Rene Ruezom, Monitor, br. 548 i 549, od 19. i 27. aprila 2001.

47/ Missing persons on the territory of Bosnia and Hercegovina, Sluba traenja Meunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKSK), eneva.

48/Meunarodni krivini sud Ujedinjenih nacija za bivu Jugoslaviju, Istraga o Srebrenici, Din Mening Rezime sudsko-medicinskog dokaznog materijala-Stratita i masovne grobnice, 16. maj 2000. nesluben prevod na srpski.

49/ Uobiajena klasifikacija grobnica je: primarne, tranzitne i sekundarne. Primarne su mesta prvog ukopa i za utvrivanje broja tela najvanije, tranzitne su privremene, u transportu tela do nove sekundarne grobnice.

50/ Grobnica ekshumirana od 07 do 18. 07. 1996.51/ Isto, od 20-26. 07. 1996.52/ Isto, laeta 1 od 13.07-03.08.2000, laeta 2 od19.08.-09.09.1996.53/ Isto, 10-24.09.1996.54/ Isto, Glogova 1 od 07.08.-20.10. 2000. i Glogova 2 od 11.09.-22.10.1999.55/ Isto, 24.06-06.08.1999.56/ Isto, Konjevi Polje 1 od 07-09.09. 1999. i Konjevi Polje 2 ekshumirano 10.10.1999.57/ Isto, 15-25. 04. 98.58/ Isto, 07-25.08.1998.

59/ Pored Dina Meninga u poslovima istraivanja uestvovali su prof. Toni Braun, strunjak sa Univerziteta u Eksteru, Velika Britanija, koji je ispitivao uzorke tla, kamenja i polena koji su prikupljeni i uporeivani iz masovnih grobnica i stratita. Tu su bile i Slube za kriminalistika istraivanja Pomorskih snaga SAD, Kriminalistiko-tehnika laboratorija Holandskog instituta za kriminalistiku tehniku i poseban tim strunjaka iz Finske.

60/ Srebrenica-Potoari, Spomen obiljeje i mezarje, Odbora za podrku i realizaciju. Spisak identifikovanih tela ukopanih 31. marta, 11. jula i 20. septembra 2003, pripremili Sadik Salimovi i Marinko Sekuli. Za izdavaa Habdurahman Malki. Srebrenica, 2003.

61/ Spisak stradalnika ukopanih 11. jula 2005. u Memorijalnom kompleksu Srebrenica-Potoari, izdava: Srebrenike novine.

62/ Javno komunalno preduzee Gradska groblja-Visoko: Raspored ukopa nastradalih Srebreniana za ukop 11. jula 2006. u Memorijalnom centru Potoari.

63/ Upis izvren po osnovu Rjeenja Opt. suda Lukavac br. R-591/96 od 30.03.2000. Datum upisa u matinu knjigu umrlih: 15.06.2000.

64/ Upis smrti izvren na osnovu Rjeenja o progl. smrti R-262/97 od 6.10.1997.g. Opt. sud Kalesija. Datum upis u matinu knjigu umrlih: 24.10.1997.

65/ Upis smrti izvren na osnovu Reenja Osnovnog suda Kladanj br. R-36/96 od 21.11.1996. Datum upisa u matinu knjigu umrlih: 29.11.1996.

66/ Upis smrti izvren na osnovu Reenja Opt. suda Tuzla br.R2-379/96 od 5.04.1999. Datum upisa u matinu knjigu umrlih: 29.12.2000.

67/ Upis smrti izvren na osnovu Potvrde o smrti Zdravstvena ustanova-Bratunac br.05-202-320/99. Datum upisa u matinu knjigu umrlih: 12.11.1999.

68/ Dokumentacija Centra za istraivanje zloina nad srpskim narodom.

69/ Jedan njihov zaplenjeni izvetaj glasi: tab oruanih snaga Srebrenica, br. 697-93 od 11.11.1993 (Spisak poginulih i umrlih boraca ije su porodice socijalno i stambeno zbrinute u Tuzli i okolini).

70/ Isto kao pod 1.

71/ Predlog i obrazloenje Komande 28. divizije Armije BiH, zaveden pod br. str. pov. 04-16/95 od 30.03.1995. za dodelu ratnog priznanja znaka Zlatni ljiljan.

72/ O srpskim rtvama Srebrenice vidi: Centar za istraivanje zloina nad srpskim narodom Srpske rtve optine Srebrenica 1992-1995. Prethodni podaci. Beograd, 1998.

73/ O srpskim rtvama optine Bratunac vidi: Centar za istraivanje zloina nad srpskim narodom Srpske rtve optine Bratunac 1992-1995. Prethodni podaci. Beograd, 1998.

O autoruMILIVOJE IVANIEVI (1932)Autor je vie studija, istraivanja i analiza iz oblasti kulturne politike i organizacije kulturnih aktivnosti. Kao autor ili koautor objavio je pored ostalog:Kulturni ivot radnika u Srbiji (1965)Kadrovi u kulturnim i umetnikim ustanovama i organizacijama u Srbiji (1967)Poloaj i uloga umetnikih udruenja danas (1969)Materijalne osnove kulturnog ivota u Srbiji (1969)Domovi kulture (1969)Delatnost kulture na nedovoljno razvijenim podrujima u Srbiji (1972)Program kulturnog razvoja Banja Luke (1977)Koncepcija dugoronog razvoja kulture do 2000. godine (1981)Drutveno-ekonomski poloaj kulture u Beogradu (1982)Srbija vodi kroz kulturu (1983)Kulturna situacija u Beogradu i Srbiji (projekt III milenijum SANU (1985)Materijalni poloaj kulture u Jugoslaviji (1987)Organizacija kulture i nove kulturne potrebe (1989)Nevolje kulture (1991) i dr.Bio je viegodinji glavni urednik Glasnika UNESKA za srpskohrvatsko jeziko podruje.Od poetka oruanih sukoba u Bosni i Hercegovini aktivan je u organizovanju i prikupljanju podataka o zloinima nad srpskim narodom u BiH. Spoljni je saradnik brojnih naunih skupova o izvrenim zloinima protiv ovenosti i meunarodnog prava.Objavio je knjige:Hronika naeg groblja, Beograd Bratunac 1994.Izgon Srba iz BiH 1992 1995.Zloini nad Srbima 1992 1995.Koautor je knjiga: Hronika najavljene smrti BiH sa Vesnom Hadivukovi i Darkom Tanaskoviem (engeski 1993) i Velike obmane sa Borom Mieljiem, Fond istin o Srbima IKP N. Pai 1996.Urednik je posebnih separata o srpskim rtvama i poinjenim zloinima objavljenim od 1997. do danas za optine: Konjic, Kupres, Srebrenica, Bratunac, Gorade, Mostar, Pale i Trnovo, Kozarska Dubica, Derventa, Krupa i Bosanski Novi, Trebinje, Bosanski amac, Prijedor, elinac i druge.