Jo me prati osam tamburaaSETNI zvuci legendarnog orkestra Osam tamburaa, koji su se najee uli s Petrovaradina, odavno su utihnuli. Preselili su se u legendu zajedno sa nekrunisanim kraljem tambure i voom osmolane muzike druine Janikom Balaem.

Priu o tom vremenu, prizivajui seanja, pretoio je u knjigu nostalginog naziva: Bee nekad osam tamburaa Momilo - Moma Nikoli. On je bio najmlai lan uvenog tamburakog benda. Danas ivi u Kanadi, a radi u Los Anelesu.

itav svoj dosadanji ivot spakovao je u korice rukopisa, koji je i svojevrsni spomenik Novom Sadu, Petrovaradinskoj tvravi, tamburi i tamburaima, njegovom nerazdvojnom prijatelju Janiki Balau. Sa tamburom je video svet i zavrio, veli, ivotni univerzitet.

Kad ga pitaju da li ima doktorat, tvrdi da ima. Smatra da je sa uspehom odbranio disertaciju na temu pesma koja ivot znai. Ona mu je i donela zvanje "doktor za duu".

- Rei e neko, udo nevieno, ali nije - iroko se osmehuje, listajui stranice ivota, utkane u knjigu. - Tvrava je tada bila, centar sveta. Pesmom smo doekivali i ispraali nae i dravnike sveta, politiare, glumce, slikare, boeme... Sluala se vojvoanska i starogradska muzika, lumpovalo uz romske i maarske romanse, uivalo u zvucima klasike.

Stizao je Nikoli da svira i u Velikom tamburakom orkestru Radio-televizije Novi Sad i da sa Janikinim ansamblom putuje po svetu. Na tom muzikom putu deavale su se razne zgode. Pa, i ona, kada su 1973. godine u Vaingtonu, pozvani da uestvuju na Internacional folk festivalu ispred Bele kue, gde su oborili publiku s nogu.

- Seam se, svi smo bili u belim kouljama sa crvenim kravatama - prisea se. - Vidimo, neko iz protokola, pozvao je Janiku u stranu i neto mu diskretno doapnuo. Trebalo je da skinemo te crvene kravate, to smo na kraju i uinili.

Posle nastupa u Vaingtonu, usledili su koncerti irom Kanade i Amerike.

esto je Moma u dalekom svetu oivljavao uspomene na te sretne dane, susrete s Titom 1975. godine, u tada elitnom novosadskom hotel Park, gde je upoznao Radeta erbediju. Orkestar Osam tamburaa, kao najprestiniji tamburaki, svirao je predsedniku SFRJ i visokim zvanicama, a erbedija je po narudbi dravnog protokola govorio jedan Krlein esej iz autorske monodrame Moj obraun s njima.

- Kako sve ima svoj poetak i kraj, u jednom trenutku orkestar je poeo da se osipa, a Janika da poboljeva - kao da lagano zatvara svoj spomenar. - Jedan za drugim, orkestar su naputali: elista Savica Vladisav je poginuo, Josip Famili - Mali Todor je umro, Ivan Dimi, Stevan Pita Kormanjo, moj otac Crni Steva, Josip Kova, a potom i Janika.

Te 1988. godine, Janika Bala se preselio u venost, a Momilo - Moma Nikoli u drutvu svoje tambure, u Los Aneles. Tamo je nastavio da arobnim prstima prebira po icama. Uglavnom je svirao naim ljudima u tom dalekom svetu.

Jedini je muziar iz Vojvodine, Srbije, i bive Jugoslavije koji je nastupao kao internacionalni gost u "Volt Dizniju", gde je tamburom i pesmom pronosio damare ravnice, njenih ardi, salaa i ermova.

Svirao je Leonardu di Kapriju, Karlu Maldenu, Tomu Henksu, Milanu Paniu, guvernerima i senatorima iz Kalifornije. Doprineo je da se popularnost tambure u Americi uvea, prudruujui se misiji Amerikanaca srpskog porekla, ikonama tamburake muzike: Bobu Samardiu, Piteru Kosovcu, Deriju Greviu i kalifornijskom slavuju Lisi Mileni Simiki.

- Telom sam u Americi, ali su mi srce i dua ostali u Vojvodini, Novom Sadu, Silbau... - kae, ne krijui da je pomalo razoaran sadanjim statusom tambure i tamburaa. - Pitam se da li su se to promenili ljudi i navike, mada vidim da kafanski ivot, gde se uvek rado sluala tambura, jo nije zamro.

VIEJEZINI SPOMENAR

KNjIGU Momila - Mome Nikolia Bee nekad osam tamburaa, izdao je novosadski Prometej. Izdavanju su pomogli porodica Balaton (sina Janike Balaa) i tamparija Foto-oko. Ovaj dragoceni spomenar bie tampan i na romskom, maarskom, slovakom i engleskom jeziku. Priprema se i prevod na rusinski, a najavljena su i izdanja na hrvatskom i slovenakom jeziku.

LALE I GITARA

MUZIKU karijeru, Nikoli je zapoeo sa - gitarom. Na ovom instrumentu svirao je u ranoj mladosti u vokalno-instrumentalnom sastavu Crne Lale u svom selu Silbau. Druenje sa gitarom bilo je lepo, ali kratko. Kad je jednom poeo da svira tamburu, ostao joj je zauvek veran.

Kada je Tvrava bila centar sveta

Legenda o Osam tamburaa s Petrovaradina, jedna je od pria zbog kojih je Novi Sad ono to jeste - grad sa autentinom patinom koja ga izdvaja i ini primamljivim za putnika namernika. Jedan od najmalih lanova Janikinog ansambla Momilo Moma Nikoli odluio je da seanja o vremenu provedenom s najuvenijom tamburakom bandom svog vremena pretoi u knjigu Bee nekad osam tamburaa, koja u izdanju Prometeja iz Novog Sada treba da bude predstavljena javnosti poetkom oktobra.

Izdavanje knjige je pomogla porodica Balaton i tamparija Foto oko, a bie tampana na srpskom, maarskom, romskom, slovakom i engleskom jeziku. U pripremi je prevod na rusinski, a zbog velikog interesovanja, bie objavljena i na hrvatskom i slovenakom jeziku.

- U knjizi su zabeleena seanja iz detinjstva, moj prvi susret s tamburom i tamburaima i onako kako sam video i doiveo svoje kolege kojih vie nema. Sve u nadi da u, bar na trenutak, itaoca vratiti u vremena kada je Tvrava bila centar sveta, rado se sluala starogradska muzika, maarske romanse i vojvoanske pesme, ali i klasina muzika koju je na orkestar izvodio. Ovo je moj pokuaj da sauvam i otrgnem od zaborava to vreme - pria Nikoli, koji se kao elista, nakon to je odradio pripravniki sta u Velikom tamburakom orkestru RTVNS, prikljuio ansamblu Janike Balaa.

Nikoliev muziki put, kako kae, vodio je njega i njegovu damu tamburu od rodnog Silbaa, preko Novog Sada i Petrovaradinske tvrave, sve do Amerike.

- Orkestar sam napustio nakon Janikine smrti 1988. godine. Osam tamburaa se ve osipao: poginuo je elista Savica Vladisav, umro je Josim Famili - Mali Todor, Ivan Dimi, Stevan - Pita Kormanjo, moj otac Stevan Nikoli -Crni Steva, Josip Kova i onda i Janika - sea se Nikoli. Nakon izlaska iz ansambla, Nikoli je otiao u SAD gde je poeo da dri asove u koli tambure, ali i pobedio na audiciji za gosta muziara u Diznilendu, gde je svirao jednu godinu.

Trenutno Nikoli radi u Los Anelesu, a ivi u Kanadi, za koju kae da je mnogo mirnija od SAD. Sarauje sa Radetom erbedijom s kojim je nastupao i u Novom Sadu. Radi muziku za filmove, a trenutno pie muziku za film Optimist u kojem erbedija igra glavnu ulogu.

- Svirao sam Leonardu di Kapriju, Karlu Maldenu, Tomu Henksu, Milanu Paniu, guvernerima i senatorima iz Kalifornije. Tambura je veoma popularna u Americi, a Amerikanci srpskog porekla, kao to su Bob Samardi, Piter Kosovac, Deri Grevi i diva, kalifornijski slavuj Lisa Milena Simiki, predstavljaju prave ikone tamburake muzike. Neki od njih, iji su pradedovi doli u Ameriku, savreno pevaju na srpskom, a da zapravo ne znaju ta te rei znae - kae Nikoli.

Govorei o sadanjim tamburaima u Novom Sadu i Vojvodini, Nikoli kae da ima i dalje dobrih tamburaa.

Tambura svira Larinu pesmu

Nikoli kae da je malo poznato da je uvena tema iz filma Doktor ivago, Larina pesma umesto na balalajkama, zapravo odsvirana na - tamburama. Poto je film o Rusiji, tambure su priguili, pa se smatra da sviraju balalajke.

Crne lale praile rok

Pre nego to je uao u Veliki tamburaki orkestar RTVNS-a Nikoli je svirao bas i pevao u Crnim lalama, koje su osnovane krajem ezdesetih godina. Vokalno-instrumentalni sastav svirao je tada Bitlse, Rolingstonse i edouze po vojvoanskim selima.

- Iako se kafane otvaraju i zatvaraju, tambura i dalje traje. Ipak, razoaran sam situacijom u Vojvodini, pogotovo u Novom Sadu, u koji su ljudi iz celog sveta dolazili da uju tamburu i vojvoansku pesmu. Stoga mi je drago i zahvaljujem ljudima koji su se upustili u rekonstrukciju i renoviranje Tvrave.

Nadam se da e oni pronai prave tamburae, jer ih Novi Sad ima. S druge strane, moja dama tambura i ja strpljivo ekamo poziv da se vratimo tamo gde pripadamo - na Petrovaradinsku tvravu - rekao je Nikoli i apelovao da se u restoranu postavi spomen-ploa u znak seanja na Osam tamburaa.

O sadanjem Novom Sadu, Nikoli ima samo rei hvale:

- Grad je uvek isti, centar je divno ureen, predgraa su predivna, a infrastruktura je na evropskom i svetskom nivou. Potrebno ga je samo predstaviti strancima kako se to radilo sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka. Znai pravom muzikom, dobrim ugostiteljskim objektima i hotelima.

Novosaani su i dalje gostoljubivi i dobronamerni i ive u gradu koji je bio i ostao metropola u Evropi i svetu. Naa omladina govori nekoliko jezika, moda ne znajui da smo multietniki grad, poznat u regionu. Grad bi trebalo da podrava tamburae, jer su njihova pesma i duh prepoznatljivi u svetu. To je brend Novog Sada i Vojvodine.

S. Krsti