IZDAVAČI: „PRAVO“ DOO PRAVNI FAKULTET za …...Pojam, funkcije i zadaci centralne banke...

IZDAVAČI:„PRAVO“ DOO

PRAVNI FAKULTET za privredu i pravosuđe – UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA

Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad, Poštanski fah 13, 21102 Novi Sad, tel. 021/469-921, 400-499, tel./fax: 021/400-499

Za izdavače:Za „PRAVO“ DOO direktor prof. dr MARIJANA CARIĆ

Za Pravni fakultet dekan prof. dr ALEKSANDAR IGNJATOVIĆ

Glavni urednik:Prof. dr ALEKSANDAR RADOVANOV

Odgovorni urednik:Prof. dr VUKSAN LAKIĆEVIĆ

Uređivački odbor:prof. dr MIROSLAV VITEZ,

prof. dr MIROSLAV VRHOVŠEK, prof. dr SIMEON GELEVSKI, prof. dr DUŠANKA ĐURĐEV, prof. dr PETAR SIMONETTI,

prof. dr SLAVKO BOGDANOVIĆ, mr MILE KORAĆ

Izdavački savet:prof. dr SLOBODAN PEROVIĆ, prof. dr MIODRAG ORLIĆ,

prof. dr GORDANA STANKOVIĆ, prof. dr LUDVIK TOPLAK,prof. dr ARSEN JANEVSKI, prof. dr NIKOLA MOJOVIĆ,

prof. dr JANKO VESELINOVIĆ, doc. dr SLAVOLJUB CARIĆ, prof. dr ALEKSANDAR IGNJATOVIĆ, prof. dr DRAGOSLAV NEŠKOV,

doc. dr VELIZAR GOLUBOVIĆ, prof. dr ZDRAVKO PETROVIĆ

Lektor i korektor:Prof. srp. jez. MARA DESPOTOV

Štampa:Alfa-graf NS, Novi Sad

Rukopisi se ne vraćaju. • Preštampavanje tekstova dozvoljeno je samo

uz pismenu saglasnost Redakcije.

PRAVOteorija i praksa

Godina XXVII Novi Sad, januar-februar 2010. Broj 1–2

Sadržaj

IZVORNI ČLANcI

Prof. dr Milorad Bejatović:Centralna banka i finansijsko tržište .................................................................... 3Dr Aleksandar Đurić:Podmićivanje u Krivičnom zakoniku Srbije ...................................................... 14Doc. dr Mirjana Knežević:Odgovornost prevozioca za lica kojima se služi u prevozu ............................... 33Marinko Kresoja:Kriminalistička zaštita platnih kartica u bankarskom poslovanju ..................... 43Dragana Ćosić:Bezbednost i zdravlje na radu i pravni izvori procene rizika ............................. 64Sandra Pajić-Šavija:Jovanovićevo shvatanje sudskog akta ................................................................ 70

PRIKAZI

Arend Lajphart: Modeli demokratije – oblici i učinak vlade u 36 zemalja, Službeni list SCG i CID Podgorica, 2003, str. 329. (Mr Dragana Ćorić) ............................................................................................ 79

L AWtheory and practiceYear XXVII Novi Sad, January-February 2010. No. 1–2

contentsORIGINAL ARTIcLESProf. Milorad Bejatović, Ph.D.:The Central bank and financial market ................................................................ 3Prof. Aleksandar Đurić, Ph.D.:The bribe in criminal code Serbia ...................................................................... 14Assist. Prof. Mirjana Knežević, Ph.D.:Responsibility of transporter for the persons that he uses in transportation ...... 33Marinko Kresoja:Criminal protection of payment card in banking ............................................... 43Ćosić Dragana:Legal sources in risk assessment at the work place and work environment ...... 64Sandra Pajić-Šavija:Jovanović’s conception of court act ................................................................... 70

BOOK REVIEw

Arend Lajphart: Models of democracy – the forms and government efficiency in 36 countries, The Official gazzete of Serbia and Montenegro and CID Podgorica, 2003, pp. 329 (M.Sc. Dragana Ćorić) .............................................. 79

izvorni članci

3

Prof. dr Milorad Bejatović*

cENTRALNA BANKA I FINANSIJSKO TRŽIŠTE

REZIME: Da bi se uspešno izvršila tranzicija jednog privrednog sistema neophodno je postojanje razvijenog sistema institucija koje bi bile kon-trolisane od strane centralne banke, što se na primeru SCG ne može reći, što se javlja kao posledica nepostojanja domaćih snažnih banaka koje bi apsorbovale veću količinu novca od potrebne koja se pojavljuje u privred-nom sistemu kao posledica velikih stranih direktnih investicija koje su veće od potrebnih, što za posledicu ima negativan uticaj na opšti nivo cena u stvari na inflaciju. Finansijska tržišta su posrednici na kojima se vrši vlasnička transformacija koja je jedan od osnovnih preduslova uspešnog procesa tranzicije. Nerazvijenost finansijskih instrumenata na tržištu SCG dovodi do nemogućnosti uspešnog rada finansijskih institucija a time i do onemogućavanja tranzicionog procesa putem finansijskog sistema koji je jedino ispravan i realno moguć.

Ključne reči: finansijske institucije, centralna banka, kontrola, finansijski sistem, kreditna sposobnost banaka

1. Pojam, funkcije i zadaci centralne bankeCentralna banka spada u red najvažnijih finansijskih institucija u okviru fi-

nansijskog sistema i finansijskih tržišta svake zemlje. Ona obavlja veći broj funk-cija koje doprinose ostvarivanju kako makro, tako i mikro ekonomskih ciljeva. Na makro nivou, centralna banka je odgovorna za sprovođenje monetarne, kreditne i devizne politike. Na mikro nivou ona vrši kontrolu i daje podršku funckionisanju većeg broja finansijskih institucija koje čine finansijski sistem.

Prve centralne banke u mnogim zemljama nastaju još u XVIII i drugoj polo-vini XIX veka. U početku neke od njih su se nalazile u privatnom vlasništvu, ali

* Prodekan za nastavu Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe, Univerzitet Privredna akademi-ja, Novi Sad

UDK: 336.711+336.76 BIBLID: 0352-3713(2010);(1–2):3–13

PRAVO – teorija i praksa Broj 1–2 / 2010

4

kasnije su pretvarane u državne institucije. Potiču od različitih emisionih institucija, što asocira na jednu od njihovih prvih i osnovnih funkcija-emisiju novca. Pored toga, one su obavljale poslove za finansiranje državnih rashoda. Vremenom, broj funkcija centralne banke se širio u pravcu visokog nivoa regulative i supervizije poslovanja banaka. One postaju centralna ustanova i institucija finansijskog sistema i najvažniji organ u ostvarivanju ciljeva monetarno-kreditne politike. Na taj način su bile u prilici da sprečavaju različite probleme koji bi mogli da nastanu u funcio-nisanju realnog i finansijskog sektora.

Centralna banka ima izuzetnu ulogu. Ona reguliše monetarnu politiku, utiče na visinu kamatnih stopa, nivo kredita, odnose ponude i tražnje novca, nivo deviznog kursa, itd. Na taj način ona direktno ili indirektno utiče na najvažnija zbivanja na finansijskim tržištima, finansijskom sistemu ali i šire – na celokupnu privredu jedne zemlje.

Osnovne funkcije i zadatke centralne banke mogli bi da sumiramo u sledećem: 1) Emisija novčanica, novca i kredita – Centralna banka preko svojih spe-

cijalizovanih institucija ili organa (zavoda za štampanje novčanica) emituje gotov novac. Međutim, ona emituje i primarni novac tako što odobrava kredite poslovnim bankama, ili od njih kupuje nedospela potraživanja. Na taj način ona održava po-trebnu količinu novca u opticaju i reguliše visinu kamatnih stopa na finansijskom tržištu.

2) Sprovođenje mera kreditno-monetarne politike – Vrlo značajna funkcija od čijeg obavljanja zavisi monetarna, a često i ukupna privredna stabilnost. U tom smislu centralna banka može da ostvaruje veći broj ciljeva, od kojih su najvažniji:1

– Podsticanje privrednog rasta – centralna banka mora da obezbedi stabilnost finansijskog sistema, što sa svoje strane treba da doprinese stvaranju osnova za stabilan rast.

– Stabilnost kamatnih stopa i sprečavanje pojave finansijskih kriza – čime se doprinosi stabilnosti finansijskih tržišta.

– Stabilnost deviznog tržišta – da postoje usklađeni odnosi između ponude i tražnje, kako bi devizni kurs bio realna cena tih odnosa.

– Stabilnost cena- suština je u sprečavanju inflacije.– Zaštita od sistematskog rizika – kroz nadležnost na segmentu tržišta novca.– Doprinos razvoju finansijskog sistema.U sprovođenju mera kreditno-monetarne politike centralna banka koristi sle-

deće instrumente:a) Operacije na otvorenom tržištu, koje predstavljaju važnu polugu monetar-

ne politike putem koje centralna banka ima uticaj na zbivanja na finan-sijskim tržištima. Suština je u tome da se centralna banka pojavljuje na finansijskim tržištima kao kupac ili prodavac određenih državnih hartija od

1 Frederic S. Mishkin and Stanley G. Eakins „Financial Markets and Institutions“, 3rd edition, Addison-Wesley, Reading MA, 2000., str. 224

Prof. dr Milorad Bejatović: Centralna banka i finansijsko tržište

5

vrednosti. Kupovina ili prodaja hartija od vrednosti zavisiće direktno od ci-ljeva kreditno-monetarne politike. Ukoliko je cilj povećanje količine novca (novčane mase), to jest ukoliko je reč o ekspanzivnoj politici, centralna banka će vršiti kupovinu državnih hartija od vrednosti, čime će doći do povećanja likvidnosti banaka i njihovog kreditnog potencijala. Obrnuto, u slučaju realizacije restriktivne kreditno-monetarne politike, centralna ban-ka će prodajom hartija od vrednosti smanjivati količinu novca u opticaju.

b) Politika obaveznih rezervi, koja je vrlo značajna ne samo u realizaciji cilje-va kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencija-la, nego i za kontrolu bankarskog sistema i održavanje likvidnosti banaka. Njenu suštinu predstavlja utvrđivanje osnove i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne ban-ke. Povećanje stope obaveznih rezervi obično je signal restriktivne kredit-no-monetarne politike, pošto se time povlači deo novca i smanjuje nivo kreditnog potencijala banaka raspoloživog za plasiranje. Obrnuto, u sluča-ju ekspanzivne monetarne politike, smanjivaće se stopa obaveznih rezervi.

c) Eskontna politika, koja se sastoji u određivanju visine eskontnih (diskon-tnih) stopa i uslova za odobravanje kredita na toj osnovi (takozvani ree-skont), gde se definišu parametri kao što su: visina kredita, rok trajanja, namena i slično. U slučaju ekspanzivne monetarne politike ona će obarati nivo eskontnih stopa, što će imati za posledicu povećano uzimanje kre-dita. Sa druge strane, ukoliko je cilj smanjivanje novca u opticaju, što se označava pojmom restriktivna monetarna politika, tada će povećavati nivo eskontne stope i povlačiti kredite.

d) Politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, takođe predstavlja instru-ment kreditno-monetarne politike za regulisanje visine novčane mase.Dezaktiviranje depozita znači njihovo povlačenje u smislu uvođenja ra-zličitih ograničenja u korišćenju slobodnih sredstava. U bivšoj SFRJ ova mera je često bila korišćena od strane Narodne banke Jugoslavije kako bi se ograničio uvoz. Obrnuto, aktiviranje depozita znači ukidanje ograniče-nja za njihovo slobodno korišćenje. Ova mera danas nema nikakav značaj.

3) Regulisanje i superrevizija rada banaka – funkcija u okviru koje cen-tralna banka reguliše i vrši kontrolu rada banaka i drugih finansijskih institucija. Regulativa banaka podrazumeva difinisanje niza zakonskih i drugih propisa koji omogućavaju nesmetano funckionisanje bankarskog sistema. Centralna banka može da vrši liceniranje banaka, davanje odobrenja za njihov rad, zahtevanje poštovanja visokih standarda poslovanja, davanje saglasnosti za izbor direktora, sprečavanje različitih manipulacija i ukazivanje na problematične banke.


6

Vrlo često se ističe kako su banke veoma regulisane i kontrolisane finansijske institucije. Na taj način se obezbeđuje njihovo zdravlje, a zdrave banke su značajne zato što:2

– su sposobne da privlače nove deponente i obezbeđuju dovoljan iznos kredita,– predstavljaju mesto za privlačenje malih štediša,– obezbeđuju pretvaranje novca u kredite.Centralna banka može značajno da unese sigurnost u poslovanje banaka preko

politike osiguranja depozita. Na taj način se dodatno afirmiše poverenje u bankarski i celokupni finansijski sistem. Praksa osiguranja depozita je započela u SAD posle velike krize 30-tih godina XX veka. Tada je kreirana Federalna korporacija za osi-guranje depozita koja je počela da osigurava depozite i na taj način povećava sigur-nost u celokupan bankarski sistem. Glavna svrha osiguranja ove korporacije je bila da obezbedi povlačenje depozita čak i u slučaju bankrotstva banaka. Slični sistemi osiguranja depozita postoje i u drugim zemljama. U Evropi, Nemačka je prva uvela takav sistem još 1966. godine, malo kasnije i Francuska, Velika Britanija, Italija, a Srbija tek posle promena 2001. godine.

4) Održavanje spoljne likvidnosti – U obavljanju ove funkcije centralna banka je vrlo angažovana na segmentu deviznog tržišta, gde ostvaruje ci-ljeve devizne politike. Neki od osnovnih ciljeva ove politike su: normalno obavljanje platnog prometa i obezbeđenje međunarodne likvidnosti zemlje, održavanje ravnoteže platnog bilansa, održavanje stabilnosti deviznog kur-sa, upravljanje deviznim rezervama, praćenje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, otplata dugova itd.

5) Obavljanje određenih poslova za račun države – kao što su različiti kre-ditni i fiskalni poslovi. U tom smislu, zakonska regulativa svake zemlje striktno određuje delokrug rada i ovlašćenja centralne banke. Na primer, centralna banka može da upravlja nacionalnim dugom ili obavlja neke dru-ge poslove od javnog interesa.

6) Ostale funkcije – kao što su:– pomoć pri održavanju likvidnosti ostalih učesnika na finansijskim tržištima

– naročito banaka,– politika selektivnog kreditiranja određenih regiona, sektora, aktivnosti ili

privrednih subjekata,– poslovi u vezi sa održavanjem i kontrolom rezervi plemenitih metala, tako-

zvana zlatna politika,– obezbeđivanje adekvatnih podataka, informacija i sprovođenje različitih

ekonomskih istraživanja itd.Centralna banka ima vrlo značajnu ulogu na mnogim segmentima finansij-

skog tržišta. Posebno je aktivna na segmentu tržišta novca, gde direktno određuje

2 Michael G. Haimichalakis and Karma G. Hadjimichalakis „Contemporary Money, Banking and Finansial Markets – Theory and Pracitice“, Irwin, Chicago, 1995, str. 360


7

količinu novca u opticaju i visinu kratkoročnih kamatnih stopa. Takođe, značajne su njene uloge na tržištu kapitala i deviznom tržištu.

Centralna banka se pojavljuje ne samo kao običan učesnik u poslovima na finansijskim tržištima, već često i u ulozi regulativnog tela. Njena ogromna uloga je u afirmaciji poverenja i zaštiti ostalih učesnika. Centralna banka može odigrati značajnu ulogu u razvoju finansijskog tržišta na dva načina:

• Emisijom kvalitetnih hartija od vrednosti i• Operacijama na otvorenom tržištu, gde se može pojavljivati u ulozi kupca ili

prodavca već emitovnanih finansijskih instrumenata.Centralna banka mora biti potpuno nezavisna i samostalna u svome radu.

Nezavisnost i samostalnost centalne banke se ogleda u sposobnosti da preduzima sve neophodne mere kako bi se ostvarili zacrtani ciljevi. Ponekad, pojedine mere mogu biti nepopularne i protiv interesa pojedinih političkih struktura. Samo uko-liko je nezavisna i samostalna u svome radu centralna banka može da pomogne u ostvarivanju makro i mikro ekonomskih ciljeva, kao što su niska inflacija, jeftini krediti, niska nezaposlenost, efikasni bankarski i finansijski sistem itd. Talas zala-ganja za visok stepen nezavisnosti centralnih banaka je novijeg datuma. Smatra se da je potpisivanjem sporazuma u Mastrihtu i kreiranjem Evropske centra lne banke obezbeđen vrlo visok stepen nezavisnosti ove finansijske institucije.3 Koliko znači nezavisnost bankarskog sistema najbolje može da posluži primer SR Jugoslavije to-kom 90-tih godina, naročito u periodu 1991-1994. godine kada je besnela najžešća hiperinflacija u istoriji čovenčanstva. Glavni razlog je ležao u njihovoj ogromnoj zavisnosti od volje političkih struktura.

Jedna od važnijih tendencija u radu centralnih banaka je vezana za prihvatanje određenih međunarodnih standarda kontrole. Posebno bitna pitanja su vezana za po-većanje značaja regulisanja visine i strukture kapitala, takozvana kapitalna adekvat-nost. Juna 1988. godine u Bazelu su usvojeni određeni standardi od strane vodećih zemalja sveta – SAD, Kanade, Japana, zemalja zapadne Evrope. Oni su poznati pod nazivom Bazelski standardi i ustvari predstavljaju prihvatanje određenih proporcija kojih banke treba da se pridržavaju u svome poslovanju.

Važno je napomenuti da banke i u našoj zemlji moraju da poštuju navedene standarde.

2. Narodna banka SrbijeUloga Narodne banke Srbije ( u danjem tekstu NBS) određena je Ustavnom

poveljom Srbije i Crne Gore i Zakonom o Narodnoj banci Srbije, koji je usvojen 2003. godine.

Prema Zakonu o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije ( u daljem tekstu RS).

3 Mike Buckle and John Thompson „The UK Financial System“, Manchester University Press, Manchester and New York, 1998, str. 356


8

Osnovni cilj Narodne banke Srbije je postizanje cenovne stabilnosti. Pored toga, ona za cilj ima i očuvanje finansijske stabilnosti.

Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su da utvrđuje i sprovodi monetarnu politiku, vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finansijskog sistema.

Zakonom o dopuni Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodnoj banci su proši-rene nadležnosti na nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja (davanje dozvola za obavljanje poslova osiguranja, reosiguranja, posredovanja).

Narodna banka Srbije u obavljanju svojih funkcija je samostalna i nezavisna i ne traži niti prima uputstva od državnih organa i drugih lica. Na osnovu utvrđe-nih ciljeva ekonomske politike i ključnih makroekonomskih indikatora koje usvaja Narodna skupština, NBS samostalno utvrđuje projekcije rasta monetarnih i kredit-nih agregata i donosi mere monetarne i kreditne politike, koje će biti preduzete radi ostvarivanja utvrđenih ciljeva. Guverner Narodne banke Srbie pristustvuje sedni-cama Vlade na kojima se razmatraju pitanja u vezi sa Narodnom bankom Srbije. Narodna banka Srbije daje mišljenje o određenim aktima koji se tiču budžeta, eko-nomske i fiskalne politike, kao i nacrta zakona i drugih propisa koji se tiču NBS. Narodna banka Srbije određuje režim kursa dinara, uz saglasnost Vlade, s tim što samostalno vodi politiku kursa dinara.

Narodna banka Srbije podnosi Narodnoj skupštini godišnji izveštaj o poslo-vanju i rezultatima rada i izveštaj o monetarnoj politici, zatim, godišnji izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje, kao i program mone-tarne politike za narednu godinu.

Nepokretnosti i druga sredstva koja NBS koristi u svojini su Republike Srbije. Za obaveze NBS jemči Republika Srbija.

Narodna banka Srbije ima statut, koji potvrđuje Narodna skupština Republike Srbije.

Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira Narodna skupština na period od pet godina. U njegovoj nadležnosti je sprovo-đenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje NBS, kao i pri-premanje i donošenje akata iz nadležnosti NBS. Savet ima predsednika i četiri člana koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, između ostalog, usvaja i finansijski plan i godišnji račun NBS.

Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guverne-ra, bira Savet, takođe na period od pet godina.

Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obra-zovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti određene su Statutom Narodne banke Srbije.


9

Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, čije se obaveze i odgovornosti određuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i statutom Narodne banke Srbije.

Najznačajniji poslovi iz nadležnosti Narodne banke Srbije su:1) Utvrđivanje monetarne politike, regulisanje količine novca u opticaju,

poslovi za Republiku Srbiju (odnosi se na kratkoročne kredite radi premo-šćavanja vremenske neusklađenosti između priticanja prihoda i izvršava-nja rashoda budžeta RS), regulisanje visine i načina održavanja minimalne likvidnosti banaka, utvrđivanje politike kursa dinara i utvrđivanje iznosa stalnih i tekućih obaveznih rezervi zemlje potrebnih za održavanje likvid-nosti u međunarodnim plaćanjima, poslovi obavljanja platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom, kao i poslovi izdavanja novčanica i kovanog novca;

2) Poslovi iz oblasti kontrolne funkcije Narodne banke Srbije. NBS vrši kontrolu boniteta i zakonitosti poslovanja banaka i drugih finansijskih or-ganizacija. Ona može banci koja nije postupila shodno merama monetarne politike da izda nalog da otkloni utvrđenu nepravilnost u poslovanju, uz istovremeno izricanje jedne ili više mera, u zavisnosti od težine utvrđene nepravilnosti. NBS propisuje minimum sadržaja revizije za banke i druge finansijske organizacije. U slučaju da izveštaj o reviziji nije u skladu sa standardima revizije, NBS može da zahteva dostavljanje, novog izveštaja u određenom roku, koji će izraditi drugi ovlašćeni revizor.

Poslove iz delokruga NBS obavljaju sledeći sektori, direkcije, filijale i Zavod:– Sektor za poslove monetarnog sistema i politike Sektor za devizne poslove,– Sektor za međunarodnu saradnju,– Sektor za poslove kontrole i nadzor poslovanja banaka i drugih finansijskih

organizacija,– Sektor za poslove nadzora nad obavljanjem delatnosti osiguranja,– Sektor za platni sistem,– Nacionalni centar za platne kartice,– Direkcija za zakonodavno-pravne poslove,– Interna revizija,– Centar za istraživanja,– Direkcija za poslove trezora,– Direkcija za računovodstvo i finansije,– Informaciona tehnologija,– Direkcija za registre i prinudnu naplatu,– Generalni sektretarijat,– Narodna banka Srbije – Zavod za izradu nočanica i kovanog novca,– Filijale Narodne banke Srbije u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu

i Užicu.


10

3. Instrumenti i mere monetarne politike Narodne banke Srbije

3.1. Kamatne stope Narodne banke SrbijePrema Odluci o visini eskontne stope Narodne banke Srbije4 eskontna stopa od

1. januara 2004. godine iznosi 8,5% godišnje, i do kraja aprila 2005. god. zadržala je isti nivo.

Visina aktivnih i pasivnih kamatnih stopa NBS propisana je Odlukom o ka-matnim stopama NBS.

Navedenom odlukom utvrđuju se kamatne stope no kojima Narodna banka Srbije naplaćuje kamatu na kredite i druge plasmane iz primarne emisije i kamat-ne stope no kojima Narodna banka Srbije plaća kamatu na sredstva banaka kod Narodne banke Srbije.

Narodna banka Srbije plaća, odnosno naplaćuje kamatu na osnovu kupoproda-je hartija od vrednosti na otvorenom tržištu – po kamatnim stopama koje guverner NB (određuje) Obavezna rezerva.

Prema Odluci o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije5 stopa obavezne rezerve je jedinstvena i iznosi 21%. Osnovicu za obračun obavezne re-zerve čine:

1. dinarski depoziti, dinarska sredstva pribavljena izdavanjem hartija od vred-nosti i korišćeni dinarski krediti;

2. devizni depoziti i devizni krediti, kao i druge devizne obaveze;3. delovi depozita primljeni po poslovima koje banke obavljaju u ime i za

račun trećih lica a koji prelaze iznose plasmana koje je banka dala iz tih depozita.

Narodna banka Srbije bankama plaća:1. kamatu u dinarima – na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvo-

jene dinarske obavezne rezerve u obračunskom periodu koji ne prelazi iznos obra-čunate obavezne rezerve – po kamatnoj stopi u visini 35% eskontne stope;

2. kamatu u devizama – na iznos ostvarenog prosečnog dnevnog stanja izdvo-jene devizne obavezne rezerve koji ne prelazi iznos obračunate obavezne rezerve – po kamatnim stopama u visini 20% vodeće važeće referentne kamatne stope na evro i SAD dolar. Narodna banka Srbije od banaka naplaćuje kamatu po kamatnoj stopi u visini od 400% eskontne stope, i to:

– na iznos razlike između obračunatog iznosa i ostvarenog prosečnog dnev-nog stanja izdvojene dinarske, odnosno devizne obavezne rezerve u obra-čunskom periodu;

– na iznos razlike između propisanog i obračunatog iznosa dinarske, odnosno devizne obavezne rezerve u obračunskom periodu.

4 Službeni glasnik RS, br. 133/03.5 Službeni glasnik RS, br. 48/04, 86/04, 90/04, i 136/04.


11

3.3. Krediti za održavanje dnevne likvidnosti banakaU skladu sa Odlukom o uslovima i načinu davanja kredita za održavanje dnev-

ne likvidnosti banaka na osnovu zaloge hartija od vrednosti i Uputstvom za sprovo-đenje Odluke o uslovima i načinu davanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka na osnovu zaloge hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Uputstvo) NBS daje bankama kredite za održavanje dnevne likvidnosti do iznosa od:

1) 80% nominalne vrednosti založenih blagajničkih zapisa NBS i/ili2) 80% nominalne vrednosti založenih kratkoročnih hartija od vrednosti

Republike Srbije3) 60% nominalne vrednosti založenih dinarskih dugoročnih hartija od vred-

nosti koje izdaje Republika Srbija do čijeg roka dospeća nije ostalo više od dve godine i/ili

4) 60% dinarske protivvrednosti nominalne vrednosti založenih deviznih ob-veznica Republike Srbije do čijeg roka dospeća nije ostalo više od dve godine, preračunate no zvaničnom srednjem kursu dinara na dan davanja kredita banci.

U skladu sa Odlukom o uslovima i načinu odobravanja kratkoročnih kredi-ta bankama na osnovu zaloge hartija od vrednosti6 model kratkoročnih kredita na osnovu zaloge hartija od vrednosti – lombardni kredit je povezan sa modelom krat-koročnih kredita za održavanje dnevne likvidnosti. Bankama se daje mogućnost da na osnovu založenih hartija od vrednosti, pored kredita za održavanje dnevne likvidnosti mogu da koriste i lombardni kredit, s tim što zbirni iznos tih kredita, koji se koriste na osnovu hartija od vrednosti založenih no istom ugovoru o zalozi, ne može ni u jednom trenutku biti veći od iznosa kredita koji se može koristiti po tim hartijama.

Narodna banka Srbije svakog radnog dana obračunava kamatu na iznos kre-dita za održavanje dnevne likvidnosti koji je banka koristila a nije vratila u toku prethodnog radnog dana i obaveštava banku o iznosu obračunate kamate no osnovu korišćenog kredita za održavanje dnevne likvidnosti. Kamata se obračunava za rad-ne i za neradne dane.

Na iznos korišćenog kredita za održavanje dnevne likvidnosti banka Narodnoj banci Srbije plaća kamatu po kamatnoj stopi u visini od 250% eskontne stope Narodne banke Srbije.

Ako banka ne vrati iznos korišćenog kredita za održavanje dnevne likvidnosti uključujući i pripadajuću kamatu u utvrđenom roku, NBS aktivira založno pravo – naplatom korišćenog kredita i pripadajuće kamate iz založenih hartija od vredno-sti čija se nominalna vrednosti umanjuje za iznos diskonta (diskontovana vrednost hartija od vrednosti). Diskont i diskontovana vrednost hartija od vrednosti se obra-čunavaju no kamatnoj stopi u visini od 300% eskontne stope NBS.

6 Službeni glasnik RS, br. 27/05.


12

3.4. Kratkoročni krediti za održavanje likvidnosti banaka-interventni kreditiNarodna banka Srbije je donela Odluku o uslovima i načinu odobravanja

kratkoročnih kredita za održavanje likvidnosti banaka (u daljem tekstu: Odluka) sa ciljem da se upotpuni monetarni instrumentarijum za prevazilaženje likvidnosnih problema kod banaka.7

Osnovna karakteristika ove kreditne linije je njen pojedinačni (ad hoc) karak-ter, odnosno interventni kredit je vanredni kredit, a NBS ga odobrava kada se pro-ceni da neka banka u određenom periodu ne može da obezbedi likvidnost u datim tržišnim okolnostima.

Odlukom se predviđa:– da interventni kredit NBS odobrava bankama ukoliko se utvrdi da imaju

privremenih teškoća u održavanju likvidnosti, pod uslovom da su prethodno iskoristile sve povoljnije izvore likvidnosti dostupne na tržištu, kao i da su usvojile program mera za prevazilaženje likvidnosnih problema; da se inter-ventni kredit odobrava bankama do iznosa:

1) 80% nominalne vrednosti založenih blagajničkih zapisa NBS i/ili2) 80% nominalne vrednosti založenih kratkoročnih hartija od vrednosti

Republike Srbije i/ili3) 60% nominalne vrednosti založenih dinarskih dugoročnih hartija od vred-

nosti koje izdaje Republika Srbije do čijeg roka dospeća nije ostalo više od dve godine i/ili

4) 60% dinarske protivvrednosti nominalne vrednosti založenih deviznih ob-veznica Republike Srbije do čijeg roka dospeća nije ostalo više od dve godine, i/ili

5) 90% dinarske protivvrednosti evra i/ili američkog dolara položenih u depo-zit kod NBS, obračunate no zvaničnom srednjem kursu dinara koji važi na dan odobravanja kredita za održavanje likvidnosti.

3.5. Minimalni uslovi kreditne sposobnosti banakaAko banka ne ispunjava uslove kreditne sposobnosti:1) Narodna banka Srbije neće joj davati kredite, osim kredita za održavanje

dnevne likvidnosti na osnovu zaloge hartija od vrednosti i kratkoročnih kredita za održavanje likvidnosti banaka;

2) Ne može sa Narodnom bankom Srbije obavljati transakcije kupovine i pro-daje hartija od vrednosti, osim trajne prodaje Narodnoj banci Srbije hartija od vrednosti;

3) Ne može kupovati devize od Narodne banke Srbije;

7 Službeni glasnik RS, br. 27/05.


13

4) Ne može deponovati viškove likvidnih sredstava kod Narodne banke Srbije.Polazeći o toga da je finansijski sistem jedan od osnovnih podsistema privred-

nog sietema a da se u okviru njega nalaze banke kao osnova finansijskih institucija i finansijska tržišta kao njegov sastavni deo, njihova uloga u tranziciji privrednog sistema je neizostavno na visokom nivou.

Prof. Milorad Bejatović, Ph.D.The vice-dean charged of teaching process at the Faculty of Law of the University of Business Academy, Novi Sad

The Central bank and financial market

A b s t r a c t

To be successfully carried out the transition of one economic system, it is necessary an existence of a developed system of institutions, that will be contro-lled by the central bank, which in the example of Serbia and Montenegro can not be sad, which occurs as a consequence for the lack of strong domestic banks,that would absorb a larger amount of money of one that is needed, that appears in the economic system as a result of large foreign direct investments that are lar-ger than it is necessary, resulting in negative impact on the general price level or inflation. Financial markets are the intermediaries that performs ownership transformation, which is one of the basic prerequisites for successful transition process. Underdevelopment of financial instruments on the market of SCG leads to the inability for successful business of financial institutions and thereby to the disabling of the transition process through the financial system, which is only valid and real possible.

Key words: financial institutions, central bank, control, financial system, the credit capacity of banks

Literatura

1. Mishkin, Frederic, S., Eakins Stanley G., Financial Markets and Institutions, 3rd edition, Addison-Wesley, Reading MA, 2000.

2. Haimichalakis Michael G., Hadjimichalakis Karma G., Contemporary mo-ney, Banking and Financial Markets – Theory and practice, Irwin, Chicago, 1995.

3. Buckle Mike, Thompson John, The UK Financial System, Manchester University Press, Manchester and New York, 1998.

14

Dr Aleksandar Đurić*

PODMIĆIVANJE U KRIVIČNOM ZAKONIKU SRBIJE

REZIME: U ovom naučnom radu, autor Dr Aleksandar B. Đurić, istra-žuje i analizira kriminalnu motivaciju inkriminacija korupcije u važećem krivičnom zakonodavstvu Srbije i spregu korupcija-organizovani krimi-nal-institucionalizovani kriminal. Kao prethodno pitanje u razmatranju uzročno-posledičnog odnosa između kriminalne motivacije i inkriminacija korupcije, autor postavlja određivanje sadržine termina „korupcija“ i ter-mina „kriminalni motiv“ i „kriminalna motivacija“. Kriminalni motiv je integralni psihički faktor koji stvara i determiniše kriminalno ponašanje, koje se sastoji u preduzimanju i izvršenju krivičnopravne radnje. Krimi-nalni motiv je i psihološko-normativna kategorija krivice kao subjektiv-nog elementa krivičnog dela. Kriminalna motivacija je integralni psihički (motivacioni) proces stvaranja, razvitka, odabiranja, realizacije kriminal-nih motiva. Funkcije kriminalnog motivacionog procesa su: stvarajuća, se-lektivna, determinirajuća, potvrđujuća, regulirajuća, kontrolna. Navedene funkcije kriminalnog motiva i kriminalne motivacije određuju sadržinu i stepen krivice (umišljaja i nehata). U krivičnom postupku važi princip utvrđivanja krivice. Krivični sud prilikom utvrđivanja krivice mora utvr-diti sadržinu i vrstu kriminalnih motiva, sadržinu kriminalne motivacije, i njen uticaj na sadržinu krivice. Sud najčešće utvrđuje koristoljublje kao osnovni kriminalni motiv kod inkriminacija korupcije (davanje mita i pri-manje mita). Analizom korupcionih inkriminacija u KZS-u, autor utvrđuje da su kriminalni motivi (najčešće koristoljublje) sadržani ili neposredno ili posredno u pravnim normama inkriminacija korupcije. Sadržinu termina „koristoljublje“ autor određuje formulom:

KORISTOLJUBLJE = KORIST + LJUBAV = INDIVIDUALNI PSIHOLOŠKI ANTAGONIZAM (uzročnik cepanja i podvajanja ličnosti, tj. mnogoboraznih formi bolesti duše psihološkog karaktera).Autor naglašava da ukoliko otkrijemo uzroke koristoljublja, onda ćemo moći da lečimo njene uzroke i da saniramo njene posledice, tj. korupciju-

* Prodekan za nauku i međunarodnu saradnju na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, Univerzitet Privredna akademija, Novi Sad

UDK: 328.185:343.21(497.11)BIBLID: 0352-3713(2010);(1–2):14–32

Dr Aleksandar Đurić: Podmićivanje u Krivičnom zakoniku Srbije

15

organizovani kriminal-institucionalizovani kriminal. Motiv koristoljublja treba zakonski definisati kao stečenu karakternu crtu ličnosti i bezrazložnu, neumerenu i egoističku težnju ili pohlepu za sticanjem materijalne koristi. Koristoljublje sadrži u sebi veoma intenzivnu i koncentrisanu mentalnu energiju koja čoveka pokreće na akciju. Klasifikovati ga na koristolju-blje prvog stepena (kriminalni motiv zakonska fakultativna kvalifikatorna okolnost), koristoljublje drugog stepena (kriminalni motiv posebni ele-ment krivičnog dela), koristoljublje trećeg stepena (kriminalni motiv za-konska fakultativna otežavajuća okolnost). Naposletku, potrebno je doneti Zakon o kriminalnoj motivaciji. Na osnovu Izveštaja NVO Transparency International i Beogradskog centra za ljudska prava, za 2008. godinu, autor sagledava faktički uticaj korupcije na ostvarivanje i pravnu zaštitu ljudskih prava u Srbiji. Osnovni uzrok nepoštovanja prava u Srbiji je u izvršnoj vlasti Srbije. Važeće zakonodavstvo Srbije, srpska izvršna vlast praktično ne sprovodi i ne štiti. Uzrok takvog stanja u srpskoj izvršnoj vlasti autor nalazi u socijalnom fenomenu „korupcija-organizovani kriminal-institu-cionalizovani kriminal“. Autor tvrdi da je korupcija toliko duboko meta-stazirala u psihološkoj strukturi ličnosti građanina pojedinca, prerastajući u organizovani i institucionalizovani kriminal. Uzroci korupcije se mogu i moraju lečiti. U pogledu sanacije posledica korupcije, organizovanog i institucionalizovanog kriminala kao perfidnijih stadijuma korupcije, autor predlaže niz preventivnih i represivnih mera. Kvalitet i efektivnost mera za sanaciju uzroka korupcije zavise od kvaliteta ličnosti i namera ljudi u izvršnoj vlasti Srbije.Ukoliko država ne bude kontrolisala korupciju, korupcija će kontrolisati državu.

Ključne reči: primanje i davanje mita, korupcija, kriminalni motiv, krimi-nalna motivacija, koristoljublje, krivica, organizovani kriminal, instituci-onalizovani kriminal.

1. Pojam korupcije i kriminalne motivacijePodmićivanje je forma korupcije. Inkriminacije davanje mita, primanje

mita i davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem kao pojavni oblici podmići-vanja, spadaju u krivična dela korupcije u važećem KZS. U semaziološkom smi-slu „korupcija“ (lat. corruption) je pokvarenost, kvarnost, izopačenost, razvrat, potkupljivanje, podmićivanje, potkupljenje, podmićenje, kvarenje, ukvarivanje, truljenje, raspadanje, krivotvorenje; „korumpirati“ (lat. corrumpere) je kvariti,


16

pokvariti, izopačiti, podmititi, podmićivati, potplatiti, potplaćivati, potkupiti, potkupljivati; „korupcionist“ (lat. corruption) je pokvarenjak, pokvaren čovek, onaj koji prima mito; „koruptibilan“ (lat. corruptibilis) je pokvaren, potplaćen, podmićen, naopak, nastran, posuvraćen; „koruptela“ (lat. corruptela) je kvarenje, izopačavanje, podmićivanje, potplaćivanje, zavođenje, beščašćenje; „koruptibi-litet“ (lat. corruptibilitatis) je pokvarljivost, podložnost truljenju, podmitljivost, potkupljivost.1

Kao predmet pravnih, socioloških, politikoloških i filosofskih istraživa-nja, definicije korupcije se mogu klasifikovati na tradicionalne i savremene. Tradicionalna shvatanja korupcije nalazimo kod Platona, Aristotela, Polibija i Monteskjea koji ističu kako ona predstavlja kvarenje vlasti, vladanje koje nije u opštem interesu. Makijaveli i Ruso smatraju da je korupcija moralno kvarenje lju-di, tj. poništavanje društvenih vrednosti i vrlina kod građana. Savremene definici-je korupcije se mogu klasifikovati na: (1) Administrativna definicija – korupcija je devijantno ponašanje pojedinca u odnosu na formalnu ulogu; (2) Ekonomska definicija – korupcija je maksimizacija profita kršenjem zakona i morala socijal-ne zajednice; (3) Javnointeresna definicija – korupcija je korišćenje javnih sred-stava za lične interese. U stručnoj literaturi, najčešće su prisutne sledeće definici-je korupcije: (1) Zloupotreba javnih resursa zarad ličnih interesa /Svetska banka/; (2) Narušavanje principa nepristrasnosti /Vito Tanci/; (3) Devijantno ponašanje u odnosu na formalnu ulogu /Nye i Khan/.2

Krivica kao psihološko-normativna kategorija predstavlja kako psiho-voljni odnos krivca-učinioca prema izvršenom krivičnom delu, tako i osnov za upući-vanje sudskog, etičkopravnog, prekora krivcu-učiniocu. Naš zakonodavac, kao i većina inostranih zakonodavaca, zahteva da taj psiho-voljno-normativni odnos bude utvrđen u krivičnom postupku. Sud mora u svakoj konkretnoj krivičnoj stvari utvrditi sadržaj i stepen krivice. Krivica mora biti dokazana, jer bez nje-nog postojanja nema osnova krivičnopravne odgovornosti i kažnjivosti. Sud bi trebalo da posmatra celokupnu ličnost okrivljnog (optuženog) učinioca. Analiza strukture ličnosti okrivljenog predstavlja važan element za utvrđivanje sadržaja i stepena krivice. Koje domene ličnosti okrivljenog treba više posmatrati određuje kako biće izvršenog krivičnog dela, tako i kvalitet i kvantitet psihičke energije koja je utrošena za izvršenje tog dela. Sve činjenice sadržane u dokaznim sred-stvima sud ceni po slobodnom uverenju i na osnovu njih stiče predstavu i formira uverenje o sadržini konkretne krivične stvari. Istinitost jednog izvora saznanja, proverava se preko pomoćnih činjenica i informacija koje se dobijaju od drugih izvora saznanja. Kvalitet i kvanitet sadržine dokaznih sredstava zavisi od vredno-sti dokaza sadržanih u njima. Za precizno određivanje sadržaja i stepena krivice, pored svesti i volje, neophodno je utvrditi tačan motiv izvršenog krivičnog dela.

1 Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, Beograd, 1980, str. 472.2 http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/sve_o/definicije.jsp


17

Pronalaženjem motiva kriminalnog ponašanja saznajemo psihičke karakteristike konkretnog krivca-učinioca, po kojima se on razlikuje od drugih ljudi. Motiv je, takođe, psihološko-normativna kategorija. Kao psihološka kategorija motiv pred-stavlja psihološku komponentu bez koje ne može postojati subjektivni element krivičnog dela – krivica, dok kao normativna kategorija motiv predstavlja jedan od osnova za upućivanje etičkopravnog prekora krivcu-učiniocu, tj. krivični sud mora proceniti etički sadržaj i krivičnopravni značaj motiva u konkretnoj kri-vičnoj stvari i na toj proceni zasnovati i sadržinu prekora. Normativni karakter motiva se zasniva na moralizaciji krivičnog dela i krivičnopravne odgovornosti. Svest o protivpravnosti je treći, samostalni, element krivice.3

Kriminalni motiv je integralni psihički faktor koji stvara i determiniše kri-minalno ponašanje, a to kriminalno ponašanje se sastoji u preduzimanju i izvr-šenju krivičnopravne radnje. Osnovne funkcije kriminalnog motiva su stvarajuća i determinirajuća. Determinirajuća funkcija predstavlja snagu motiva kojom se usmerava tok ljudskog ponašana ili delatnosti prema tačno određenom cilju – motiviranost. Navedene funkcije određuju sadržinu i stepen krivice (umišljaja i nehata). Krivični sud u konkretnoj krivičnoj stvari istovremeno sa utvrđivanjem sadržaja krivice mora utvrđivati i sadržaj kriminalnih motiva. Utvrđivanje krimi-nalnih motiva u krivičnom postupku podrazumeva: tačnu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela (tj. kvalifikovanje ponašanja i delatnosti učinioca kao krivično-pravne radnje podvođenjem pod tačno određenu krivičnopravnu normu važećeg nacionalnog krivičnog zakonika ili međunarodnog krivičnopravnog propisa), utvrđivanje sadržine i stepena materijalne strane protivpravnosti krivičnog dela i krivca, utvrđivanje sadržine i stepena krivice (i dalje sadržine i stepena umišljaj-ne ili nehatne krivice), utvrđivanje sadržine navika ili sklonosti ka kriminalnom ponašanju ličnosti krivca, utvrđivanje vrste krivične sankcije, individualiziranje utvrđene vrste krivične sankcije, utvrđivanje sadržine resocijalizacije ličnosti krivca i utvrđivanje sadržine postpenalne pomoći krivcu-osuđeniku. Motivacija predstavlja mnogoobrazni psihološki proces. Krivičnopravna i kriminološka ana-liza kriminalne motivacije predstavlja izučavanje psihološke strukture ličnosti krivca i etičkopravno ocenjivanje njegovih psiholoških ponašanja i delatnosti.4

Kriminalna motivacija je integralni psihički (motivacioni) proces stvaranja, razvitka, odabiranja i realizacije kriminalnih motiva. Motivacioni proces sači-njavaju dva elementa: (1) inicijalni (dejstvo povoda, potreba, podstreka i drugih determinanti na ličnost); (2) prihvatanje inicijalnog elementa od strane ličnosti, čime je stvoren motiv. Retki su slučajevi da samo jedan motiv opredeljuje kri-minalnu delatnost. Najčešće je to skupina motiva – motivacioni snop. Delovanje motiva određuju tri principa: (a) princip deprivacije, (b) princip satijacije, (c) princip hijerarhije.

3 Đurić, A.: Motiv u krivičnom pravu (monografija), Niš, 2006, str. 96, 133.4 Ibid, str. 311.


18

Strukturu motivacionog procesa čine sledeće faze: (1) aktualizovanje psi-hičkih komponenti (neophodnost, stremljenje, interesi i drugo) koje su nastale pod uticajem unutrašnjih i spoljašnjih faktora; (2) svesno saznavanje ili spoznaja aktualizovanih psihičkih komponenti koje predstavlja stanje potrebe; (3) formi-ranje predstava o cilju (ciljevima) i predstava o načinima ostvarivanja svesno postavljenog cilja, tj. ciljeva (ocena i izbor načina, mesta i vremena realizacije motiva i ostvarivanja cilja); (4) odabiranje jedne ili više spoznatih potreba (domi-nantni motiv), odabiranje jedne (najracionalnije i najoptimalnije) od postojećih predstava o cilju i odabiranje jedne (najracionalnije i najoptimalnije) od postoje-ćih predstava o načinu, mestu i vremenu ostvarivanja cilja, donošenje odluke o izvršenju krivičnopravne radnje, a sve to kroz unutrašnji konflikt (tzv. borbu mo-tiva) ili bez njega u skladu sa personalnim moralnim osobinama ličnosti, njenim vrednosnim orijentacijama, emotivnim stanjem, temperamentom, sposobnostima i iskustvom (željenje cilja ili željenje izvršenja krivičnog dela); (5) htenje cilja ili htenje ostvarenja odabrane predstave o cilju ili htenje izvršenja krivičnog dela (preduzimanje fizičke delatnosti kojima se realizuje doneta odluka, prognoza mo-gućih rezultata preduzete radnje, kontrola, korekcija i analiza preduzetih delatno-sti) čime se formira motiv krivičnog dela i završava motivacioni proces. Funkcije kriminalnog motivacionog procesa su: stvarajuća, selektivna, determinirajuća, potvrđujuća, regulirajuća, kontrolna. Tipovi kriminlane motivacije su: (1) mo-tivacija namernih (umišljajnih) krivičnih dela; (2) motivacija krivičnih dela iz navike; (3) motivacija umišljajno-impulsivnih krivičnih dela; (4) motivacija ne-hatnih krivičnih dela. Tip kriminalne motivacije određuje sadržaj motiviranosti ili determinirajuću funkciju motiva i motivacije. Kriminalna motivacija je uvek destruktivna i realizuje se preduzimanjem i izvršenjem krivičnopravne radnje, tj. napadom na krivičnopravno zaštićeni objekt.5

2. Podmićivanje i njegova motivacijaU krivičnopravnoj teoriji ne postoji saglasnost o sadržini pojedinih krimi-

nalnih motiva. Najčešći motiv korupcije je koristoljublje. Prema nekim autorima koristoljublje predstavlja „imovinsku korist“6 dok ga drugi određuju kao „bezob-zirnu egoističku težnju“,7 „karakternu crtu ličnosti“,8 „bezrazložnu težnju za sti-canjem imovinske koristi“9, ili kao „neimovinsku, telesnu ili moralnu korist“.10

5 Ibid, str. 57, 313-314. 6 Živanović, T.: Osnovi krivičnog prava, Posebni deo, knjiga II, Beograd, 1938, str. 20. 7 Zlatarić, B.: Krivični zakonik u praktičnoj primeni, sveska druga, Beograd, 1958, str. 80 8 Subotić, S.: Motiv i njegov značaj, Beograd, 1938, str. 236. 9 Simić-Jekić, Z.: Određivanje koristoljublja u krivičnom pravu, Anali Pravnog fakulteta u

Beogradu br. 4, Beograd, 1968, str. 451.10 Frank, S.: Kazneno pravo, Posebni deo, sveska prva, Beograd, 1934, str. 37.


19

Mislimo da motiv koristoljublja treba zakonski definisati kao stečenu ka-rakternu crtu ličnosti i bezrazložnu, neumerenu i egoističku težnju ili pohlepu za sticanjem materijalne koristi. Koristoljublje sadrži u sebi veoma intenzivnu i koncentrisanu mentalnu energiju koja čoveka pokreće na akciju. Klasifikovati ga na koristoljublje prvog stepena (kriminalni motiv zakonska fakultativna kvalifi-katorna okolnost), koristoljublje drugog stepena (kriminalni motiv posebni ele-ment krivičnog dela), koristoljublje trećeg stepena (kriminalni motiv zakonska fakultativna otežavajuća okolnost).11 Sadržinu termina „koristoljublje“ određu-jemo formulom:

KORISTOLJUBLJE = KORIST + LJUBAV = INDIVIDUALNI PSIHOLOŠKI ANTAGONIZAM

(uzročnik cepanja i podvajanja ličnosti, tj. mnogoboraznih formi bolesti duše psihološkog karaktera).

Ukoliko otkrijemo uzroke koristoljublja, onda ćemo moći da lečimo njene uzroke i da saniramo njene posledice, tj. korupciju – organizovani kriminal – in-stitucionalizovani kriminal.

U posrednoj vezi sa koristoljubljem su krvna i bezobzirna osveta, svirepost, bezobzirnost, pakost i podmuklost. Krvna osveta je nanošenje zla krivcu-učini-ocu krivičnog dela ili članu njegove zajednice od strane povređenog ili nekog člana njegove zajednice, dok je bezobzirna osveta odmazda iz „egoističkih i sa-moživih“ motiva koji određuju krivca-učinioca kao bezosećajnu i antisocijalnu ličnost. Svirepost i bezobzirnost se određuju kao „bahatost, osionost, obesno i nasilničko ponašanje“, odnosno svirep i bezobziran delinkvent je „samoživan čo-vek, sadista“ koji uživa u nanošenju fizičkih i psihičkih patnji žrtvi. Često se uz svirepost i bezobzirnost pominje i pakost. Pakosni tipovi ličnosti imaju u sebi „antisocijalni nagon“ koji potiče iz njihovog karaktera ili se pojavljuje zbog na-ročitog odnosa učinioca i žrtve. Pakost se sastoji u nanošenju fizičke ili moralne štete drugom licu radi sopstvenog zadovoljstva u tuđem bolu.12 Jedna grupa pisa-ca smatra da „na podmukao način“ postupa krivac-učinilac koji „svesno iskori-šćava bezazlenost i bespomoćnost žrtve krivičnog dela“. Bezazlena je ona žrtva koja u vreme izvršenja krivičnog dela ne očekuje napad, dok je bespomoćna ona žrtva koja se zbog svoje bezazlenosti ne može braniti ili kod koje je moguć-nost odbrane ograničena. Druga grupa teoretičara za podmuklost koristi termin „himbenost“ ili „prepredenost“, koji potiče iz nemačke teorije. Velzel misli da je podmuklost objektivno potajno ponašanje koje ostaje skriveno žrtvi i koje su-bjektivno predstavlja iskorišćavanje potajnosti sa naročitom neiskrenošću i pre-predenošću. Treća grupa autora određuje podmuklost kao „zloupotrebu povere-nja žrtve“. Prema ovom shvatanju podmuklo postupa učinilac koji radi izvršenja krivičnog dela koristi bespomoćnost žrtve, kao i njeno poverenje. Podmuklost

11 Đurić, A.: Op. cit. str. 274, 308.12 Ibid, str. 274-275.


20

čini delo težim, zato što je to prikriven način izvršenja dela. Poverenje predstav-lja blizak odnos između krivca-učinioca i žrtve, dok sadržinu motiva podmuklo-sti čini zloupotreba poverenja. Koristeći termin „zloupotreba poverenja“ zako-nodavac izražava negativan vrednosni sud o ličnosti krivca-učinioca krivičnog dela. Većina domaćih teoretičara podmuklost određuje kao „prikriveno, potajno i lukavo delovanje krivca-učinioca“. Podmuklost je psihološka kategorija koja sadrži objektivnu i subjektivnu komponentu. Objektivnu komponentu sačinjava prikrivena i potajna delatnost, dok subjektivnu čini prepredenost i lukavstvo koje izviru iz zle namere krivca-učinioca.13

Subotić ističe da podmuklost, svirepost, bezobzirnost, koristoljublje i drugi niski motivi predstavljaju „psihološke karakteristike ličnosti učinioca krivičnog dela“.14

Srpski zakonodavac često sadržinu kriminalnih motiva zamenjuje načinima izvršenja krivičnopravne radnje. Tako, umesto koristoljublja koristi termine „iz koristi, imovinska korist, pribavljanje koristi“ ili umesto podmuklosti govori „o prikrivenom, podmuklom ili drugom sličnom načinu izvršenja krivičnog dela“, ili umesto „svireposti i surovosti“ propisuje „izvršenje krivičnog dela na svirep ili surov ili podmukao način ili surovo postupanje“. Navedeni načini izvršenja krivičnopravnih radnji ovih inkriminacija proizlaze iz određene sadržine krimi-nalnih motiva koji pokreću krivca-učinioca na preduzimanje te krivičnopravne radnje. Preduzimanjem ovih krivičnopravnih radnji, materijalizuju se kriminal-ni motivi koji su do tog trenutka, najčešće, bili skriveni i nepoznati socijalnom okruženju krivca-učinioca. Sud, analizom i utvrđivanjem objektivnih elemenata konkretnog krivičnog događaja, najčešće analizom konkretno izvršene krivično-pravne radnje, utvrđuje sadržinu i vrstu kriminalnih motiva. Na taj način, olakša-va se utvrđivanje sadržine i stepena krivice.15

Raniji Krivični zakon Republike Srbije (KZRS), u glavi dvadesetprvoj – Krivična dela protiv službene dužnosti, sadržao je sledeće inkriminacije korup-cije: (1) Zloupotreba službenog položaja iz člana 242 stava 1; (2) Protivzakonita naplata i isplata iz člana 246; (3) Prevara u službu iz člana 247 stava 1; (4) Protivpravno prisvajanje stvari prilikom vršenja pretresa ili sprovođenja izvrše-nja iz člana 250; (5) Pronevera iz člana 251 stava 1; (6) Protivzakonito posredo-vanje iz člana 253 stavovi 1-2; (7) Primanje mita iz člana 254 stavovi 1-2; (8) Davanje mita iz člana 255 stavovi 1, 2 i 3.16 Zajedničke karakteristike navede-nih inkriminacija su: (1) izvršilac može biti samo službeno lice, osim kod dela

13 Ibid, str. 275.14 Subotić, S.: Op. cit. str. 241-242.15 Đurić, A.: Op. cit. str. 275-276.16 Krivični zakon Republike Srbije: Sl. glasnik SRS, br. 26/77, 28/77 – ispr., 43/77 – ispr., 20/79,

24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i Sl. glasnik RS, br. 16/90, 26/91 – odluka USJ br. 197/87, 75/91 – odluka USRS br. 58/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02 – ispr., 80/02 – dr. zakon, 39/03 i 67/03.


21

Davanje mita gde izvršilac, pored službenog lica, može biti i neslužbeno lice; (2) dela se vrše sa umišljajem koji je pojačan namerom pribavljanja ili sticanja imovinske (materijalne) koristi ili nagrade ili poklona; (3) motiv izvršenja je, najčešće, koristoljublje; (4) dela moraju biti izvršena u vezi sa prinadležnostima iz službe, tj. iskorišćavanjem službenog položaja ili ovlašćenja; (5) objekt krivič-nopravne zaštite je državna služba i službena imovina. Posebno je značajna glava Dvadesetprva A – Krivična dela protiv korupcije, KZRS. Inkriminacije ove glave čine: (1) Korupcija u organima uprave iz člana 255a; (2) Nenamensko raspola-ganje sredstvima iz budžeta iz člana 255b; (3) Korupcija u javnim nabavkama iz člana 255v; (4) Korupcija u postupku privatizacije iz člana 255g; (5) Korupcija u pravosuđu iz člana 255d; (6) Zloupotreba funkcije branioca ili punomoćnika iz člana 255đ; (7) Korupcija u zdravstvu iz člana 255e; (8) Korupcija u prosveti iz člana 255ž; (9) Ugovaranje ishoda takmičenja iz člana 255z. Zajedničke karak-teristike navedenih, korupcionih, inkriminacija su: (1) u prvom stavu propisan je osnovni oblik krivičnog dela, dok su drugim i trećim stavom propisani teži oblici navedenih inkriminacija; (2) zakondavac koristi termine „pribavi kakvu korist“, „imovinska korist“, „korist“, „pribavljena korist“, što znači da ove inkriminacije posredno sadrže motiv koristiljublja; (3) radnja izvršenja se sastoji ili u iskori-šćavanju ili u prekoračenju ili u uslovljavanju ili u zloupotrebljavanju vršenja službene dužnosti ili ovlašćenja; (4) namera nije sadržana u biću inkriminacija, osim kod dela Zloupotreba funkcije branioca ili punomoćnika; (5) iako termini „namera“ i „umišljaj“ nisu sadržani u biću inkriminacija, krivica je sadržinski određena umišljajem, jer termin korupcija podrazumeva sadržinu krivičnopravne radnje koja proizlazi iz antisocijalnih (kriminalnih) motiva, a minimalni stepen krivice je eventualni umišljaj; (6) objekt krivičnopravne zaštite je službeno ovla-šćenje ili položaj ili službena imovina u vezi vršenja službene dužnosti ili radnje u organima državne uprave, pravosuđu, zdravstvu, prosveti, ovlašćenja u sport-skom ili drugom takmičenju, i ovlašćenja u advokaturi. Nažalost grupa krivičnih dela protiv korupcije nije preuzeta u Posebnom delu važećeg KZS-a, verovatno iz partijsko-političkih motiva.

U posebnom delu važećeg KZS, sadržane su sledeće inkriminacije korup-cije: (1) Davanje i primanje mita u vezi sa glasanjem iz člana 156; (2) Primanje mita iz člana 367; (3) Davanje mita iz člana 368.17 Zajedničke karakteristike na-vedenih korupcionih inkriminacija su: (1) krivičnopravna radnja se sastoji u nu-đenju, ponuđivanju, činjenju, davanju, obećanju nagrade, poklona ili kakve druge koristi kod davanja mita; ili zahtevanju, primanju poklona ili druge koristi ili primanju obećanja poklona ili druge koristi kod primanja mita; tj. podmićivanje koje je aktivno kao davanje mita i pasivno kao primanje mita; (2) krivičnopravna radnja jeste službena radnja koju izvršilac preduzima u okviru službenog ovla-šćenja, tj. izvršilac je službeno lice iz člana 112 KZS, osim kod inkriminacije.

17 Stojanović, Z.: Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2006, str. 400-402, 766-772.


22

Davanja i primanja mita u vezi sa glasanjem gde izršilac može biti svako fizičko lice koje ima aktivno i pasivno biračko pravo; (3) objekt krivičnopravne radnje jeste poklon ili kakva druga imovinska (materijalna) korist; (4) krivičnopravne radnje podmićivanja se mogu izvršiti isključivo sa umišljajnom krivicom; (5) kriminalni motiv je koristoljublje; (6) objekt krivičnopravne zaštite su izborna prava i pravo glasanja, kao i službena dužnost i ovlašćenja tj. služba; (7) nave-dene inkriminacije su zaprećene kaznom zatvora od 3 meseca do 15 godina; (8) kod ovih inkriminacija poklon ili imovinska korist koji su dati obavezno se odu-zimaju, tj. oduzimaju se kako predmeti koji su korišćeni ili namenjeni izvršenju inkriminacije, tako i imovinska korist pribavljena izvršenjem inkriminacije. Pod službenim licem zakonodavac podrazumeva: lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti; izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene duž-nosti ili službene funkcije u tim organima; lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu; lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova; vojno lice, osim kada su u pitanju krivična dela protiv službene dužnosti; strano službeno lice koje je član zakonodavnog, izvršnog ili sudskog organa strane države, javni funkcioner ili službenik međunarodne organizacije i njenih organa, sudija i drugi funkcioner međunarodnog suda.

U neposrednoj vezi, preko kriminalnih motiva i motivacije, sa navedenim inkriminacijama korupcije su krivična dela poreska utaja (član 229 stav 1 KZS) i pranje novca (član 231 KZS). Kod poreske utaje postoji namera da se potpu-no ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbi-na, i to na tri alternativna načina (krivičnopravne radnje): (1) davanjem lažnih podataka o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza; (2) neprijavljivanjem zako-nito stečenih prihoda, odnosno predmeta ili drugih činjenica koje su od uticaja za utrđivanje obaveze plaćanja poreza, doprinosa ili dažbina; (3) prikrivanje na neki drugi način podataka koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza. Iako naš zakonodavac ne definiše kvalitet kriminalnih motiva, radnja poreske utaje se preduzima, isključivo iz motiva koristoljublja, kao kod davanja i primanja mita. Zakonodavac predviđa da iznos obaveze kod poreske utaje mora prelaziti 150.000 dinara. Nameće se pitanje – Da li postoji poreska utaja kada se radi o više vrsta obaveza, odnosno iznosa, čije plaćanje se istom prilikom htelo izbe-ći nekom od propisanih radnji izvršenja, a one proizlaze iz različitog poresko-pravnog osnova i ne prelaze iznos od 150.000 dinara? Prema važećem zakon-skom rešenju u ovom slučaju postoji prekršaj, a ne krivično delo poreska utaja. Smatramo da poreski obveznik samo jedanput može učiniti prekršaj neplaćanja poreza u iznosu od 149.999. dinara. Svako ponavljanje ovakve vrste prekršaja govori o umišljajnom i namernom ponašanju poreskog obveznika koje je dobro


23

isplanirano i osmišljeno i motivisano koristoljubljem, te bi u ovakvim slučajevi-ma prekršaj morao da preraste u krivično delo poreske utaje. U tom slučaju je bez značaja da li te poreske obaveze proizlaze iz istog ili različitog poreskopravnog osnova i da li prelaze iznos od 150.000 dinara. Problem se još više usložnjava po-stojanjem tzv. sporednog zakonodavstva o poreskim krivičnim delima, nejasnim zakonskim rešenjima o stvarnoj i mesnoj nadležnosti državnih organa koji gone i otkrivaju poreske prekršaje i poreska krivična dela, i nepostojanjem specijalizo-vanih tužilačko-sudskih organa za procesuiranje poreskih krivičnih dela.18 I kod pranja novca postoji namera da se prikrije ili lažno prikaže nezakonito poreklo imovine, ili da se prikriju ili lažno prikažu činjenice o imovini sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela, ili stekne, drži ili koristi imovina s znanjem, u toku prijema, da ta imovina potiče od krivičnog dela. Jasno je da je u osnovi ove namere motiv koristoljublja. U našoj sudskoj praksi postoji samo jedna, osloba-đajuća, presuda o pranju novca iako postoji sporedno zakonodavstvo o pranju novca (Zakon o sprečavanju pranja novca – Službeni list SRJ br. 53/01) i speci-jalizovani državni organi za otkrivanje, gonjenje i procesuiranje ovog krivičnog dela. I poreska utaja i pranje novca, kao i sve inkriminacije korupcije, najčešće su povezani sa zloupotrebom službenog ili državnog položaja.

Analizirajući sadržinu odredaba važećeg KZS, ustanovili smo dva načina propisivanja kriminalnih motiva: (1) neposredna propisanost, sadržanost, u kri-vičnopravnim normama; (2) posredna propisanost, sadržanost, u krivičnoprav-nim normama.19 Neposrednu propisanost kriminalnih motiva nalazimo u krivič-nopravnim normama koje sadrže preciznu jezičku određenost sadržine i vrste kriminalnog motiva. Posrednu propisanost kriminalnih motiva utvrđivali smo jezičkom analizom krivičnopravnih odredaba i ona obuhvata dve grupe krivič-nopravnih normi koje, u svom zakonskom tekstu, direktno ne sadrže kriminalne motive: (1) primarna posredna propisanost kriminalnih motiva čini grupa kri-vičnopravnih normi koje u svom jezičkom sadržaju imaju termine „namera“ ili „umišljaj“ (tj. namerna ili umišljajna krivičnopravna delatnost ovih normi opre-deljena je određenim kvalitetom kriminalnih motiva), „krivica“ ili „skrivljeno“ ili „stepen krivice“ ili „skrivljena neuračunljivost“ (kriminalni motivi predstavljaju psihološko-voljno-normativni segment navedenih složenica), „dobrovoljni odu-stanak“ (u osnovi dobrovoljnog odustanka od radnje krivičnog dela ili sprečava-nje nastupanja posledice dela, nalazi se motiv odustajanja tj. saznanje krivca-uči-nioca da će zahvaljujući dobrovoljnom odustanku biti blaže kažnjen ili oslobođen od kažnjavanja), „pobude“ ili „pobuda“ ili „pobude iz kojih je delo učinjeno“ ili „iz istih pobuda“ ili „iz drugih niskih pobuda“ (ovaj termin je sinonim za reč motiv ili motive), „ličnost učinioca“ ili „druge okolnosti koje se odnose na

18 Đurić, A.: Poreska krivična dela u Srbiji, Ekonomika – međunarodni časopis za ekonomsku teoriju i praksu i društvena pitanja, 2007, br. 1-2, str. 64-74.

19 Đurić, A.: Motiv u krivičnom pravu (monografija), Niš, 2006, str. 260-276.


24

ličnost učinioca“ ili „raniji život učinioca“ ili „držanje učinioca posle izvršenog krivičnog dela“ (u svim krivičnopravnim normama u kojima se pojavljuju nave-dene složenice misli se na subjektivne elemente krivičnog dela pre, za vreme i posle izvršenja konkretnog krivičnog dela, te i na motive koji su opredelili tač-no određenu ličnost krivca-učinioca u preduzimanju konkretne krivičnopravne radnje), „imovinska korist“ (navedena složenica je u posrednoj vezi sa krimi-nalnim motivom koristoljublja), „priroda dela“ (kada zakonodavac upotrebljava navedenu složenicu on podrazumeva sve objektivne i subjektivne elemente jedne inkriminacije, te i sadržinu kriminalnih motiva koji su psihološko-voljno-norma-tivni element krivice); (2) sekundarna posredna propisanost kriminalnih motiva čini grupu krivičnopravnih normi, iz Posebnog dela KZS, koje sadrže podroban jezički opis načina izvršenja krivičnopravne radnje, tj. zakonom propisani načini izvršenja krivičnopravne radnje proizlaze iz „namere“ ili „umišljajne krivice“ koja je uslovljena određenom sadržinom i vrstom kriminalnih motiva. Iako u sadržaju ovih normi nema termina „namera“ ili „umišljaj“, podroban jezički opi-si načina izvršenja njihovih krivičnopravnih radnji ukazuje da propisana radnja inkriminacije može biti izvršena, najmanje, sa eventualnim umišljajem, a najviše, sa namerom. Nije redak slučaj da kod inkriminacija sa ovakvom sadržinom naš zakonodavac zamenjuje ili meša način izvršenja krivičnopravne radnje sa krimi-nalnim motivom.

Smatramo da je doprinos naše sudske prakse, metodom od pojedinačnog ka opštem, neprocenjiv i veoma značajan za trajnija zakonodavna rešenja u obla-sti kriminalnih motiva i kriminalne motivacije. Interdisciplinarnom analizom i istraživanjem elemenata konkretnih krivičnih događaja i njihovih krivaca-učinio-ca, njihovom sistematizacijom i klasifikacijom po sadržini kriminalnih motiva, i izvođenjem posebnih i opštih pravila o proceduralnom načinu utvrđivanja krimi-nalnih motiva, omogućiće se kreiranje krivičnopravne zakonske regulative o kri-minalnim motivima i kriminalnoj motivaciji. Sistematizacija navedenih posebnih i opštih pravila omogućila bi donošenje Zakona o kriminalnoj motivaciji. Takođe, u cilju aktiviranja domaćeg precedentnog prava neophodno je da naše krivično zakonodavstvo sadrži tačne i izričite odredbe o obavezi naših krivičnih sudova da aktivno učestvuju, kroz sudsku praksu, u kreiranju trajnih zakonodavnih rešenja o kriminalnim motivima i kriminalnoj motivaciji, i da se u svim sadržinski slič-nim krivičnim stvarima pridržavaju ranijih pravnosnažnih sudskih odluka kojima su utvrđivani i utvrđeni krivica i kriminalni motivi.20 O tačnosti naše tvrdnje da je potrebno doneti Zakon o kriminalnoj motivaciji svedoči knjiga autora Golubović, Lakić, Ilić – Osnovi forenzičke psihologije i psihopatologije, Bor, 2002. godi-na i istraživanje kriminalnih motiva M. Zvonarevića koje je prikazano u njoj.

20 Ibid, str. 276, 310-318.


25

Najučestalija vrsta kriminalnog motiva neposredno sadržanog u inkriminacijama ranijeg OKZ i KZRS, i važećeg KZS je koristoljublje.21

U okvirima nacionalnog zakonodavstva tokom prve decenije dvadesetpr-vog veka u Srbiji su doneti i drugi zakonodavni akti za borbu protiv korupcije.22 Odlukom o utvrđivanju nacionalne stretegije za borbu protiv korupcije,23 na še-snaest strana, Vlada Srbije razmatra stanje korupcije u Srbiji, definiše korupciju i utvrđuje njene uzroke i posledice, navodi dostignute međunarodne standarde kao i buduće neophodne uslove koje treba ispuniti u ovoj oblasti. Korupcija se defi-niše kao odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Prema odredbi člana 16 važećeg Ustava Srbije opštepriznata pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori su deo nacionalnog pravnog poretka koji se neposredno primenjuju i u odnosu na domaće zakone i imaju status lex specialis. Postoji set međunarodnopravnih akta koji se tiču borbe protiv korupcije, a koji su inicirali reformu nacionalnog zakonodavstva u tom domenu i koji su implementirani u nacionalno zakonodavstvo Srbije.24

3. Korupcija – organizovani kriminal – institucionalizovani kriminal

U Izveštaju NVO Transparency International o Indeksu korupcije za 2008. go-dinu, Srbija se (zajedno sa Senegalom, Panamom, Crnom Gorom, Madagaskarom, Albanijom i Indijom) nalazi na 85 mestu, sa Indeskom Verovatnoće Korupcije 3,4; sa dijapazonom uverljivosti 3-4; i sa brojem istraživanja 6. Od bivših republika

21 Ibid, str. 22-38; 273.22 http://www.paragrafco.co.yu/: (1) Zakon o finansiranju političkih stranaka – Službeni glasnik

RS br. 72/03, 75/03 – ispr. i 97/08; (2) Zakon o javnim nabavkama sa izmenama i dopunama – Službeni glasnik RS br. 39/02, 43/03 – dr. zakon, 55/04, 101/05 – dr. zakon i 116/08 – dr. zakon; (3) Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja – Službeni glasnik RS br. 120/04 i 54/07; (4) Zakon o sprečavanju pranja novca – Službeni list SRJ br. 53/01; (5) Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija – Službeni glasnik RS br. 43/04; (6) Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije – Službeni glasnik RS br. 97/08

23 Službeni glasnik RS br. 109/05.24 http://www.paragrafco.co.yu/: Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih Nacija protiv korup-

cije, Službeni list SCG – Međunarodni ugovori br. 12/05; Zakon o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji, Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori br. 2/02 i Službeni list SCG – Međunarodni ugovori br. 18/05; Zakon o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korup-ciji, Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori br. 102/07; Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finan-siranju terorizma, Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori br. 19/09; Zakon o potvrđivanju konvencije Ujedinjenih Nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola (Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori br. 6/01); Zakon o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori br. 19/09).


26

SFRJ jedino je Bosna i Hercegovina na ovoj lestvici iza Srbije. Saglasno rezulta-tima indeska, u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, bez obzira na sprovedene temeljne reforme i realizaciju takve inicijative koji su preduzeti sa ciljem pripreme za prijem u EU, još uvek se ne vide značajne izmene u domenu borbe sa korupcijom. Praktično, u ovim državama borba sa korupci-jom nema značajnijih rezultata, bez praktične upotrebe zakonski usvojenih mera koje su usmerene na rešenje ovog problema i čvrstih obećanja predsednika ovih država da će borba protiv korupcije biti centralni element nacionalno-programske reforme njihovih država.25 Ljudska prava predstavljaju najčešći objekt napada inkriminacija korupcije. Tako, u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava za 2008. godinu pod nazivom „Ljudska prava u Srbiji 2008 – pravo, praksa i međunarodni standardi ljudskih prava“ kao osnovni problem u realizaciji posto-jećih, ustavom zajemčenih, ljudskih i manjinskih prava i sloboda u Srbiji, nagla-šena je loša primena ili neprimena važećih ustavnih i zakonskih propisa. Srpska izvršna vlast i njene specijalizovane službe nisu dobri čuvari ustavnosti i zako-nitosti u domenu ljudskih prava, niti praktično primenjuju postojeće mehaniz-me izvršne vlasti za realizaciju zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i njihovu pravnu zaštitu.26 Ovakvu faktičnu situaciju u nacionalnom domenu sprovođena i zaštite ljudskih i manjinskih prava potvrđuju i izveštaji ombudsmana na nivou Republike, AP Vojvodine i srpskih lokalnih samouprava, kao i poverenik za javne informacije u Vladi RS.27

Iz navedenih razloga, posebno smo razmotrili spregu između korupcije s jedne strane, i organizovanog i institucionalizovanog kriminala s druge strane. Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizova-nog kriminala,28 isti se definiše kao vršenje krivičnih dela od strane organizova-ne kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika (član 2 Zakona). Krivičnopravne radnje organizovanog kriminala se izvršavaju najmanje sa eventualnim umišljajem, a najviše sa namerom. Organizovana kri-minalna grupa je skupina od tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi (član 3 stav 1 Zakona). Pod drugom organizovanom grupom podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacio-nu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala (član 3 stav 2 Zakona). Budući da je osnovni cilj delatnosti organizovanog kriminala „sticanje finansijske ili druge materijalne koristi“, u navedenim krivičnopravnim odredbama je posredno sadržan motiv

25 http://www.transparency.org/support_us26 http://www.bgcentar.org.yu/27 http://www.srbija.gov.rs/; http://www.vojvodina.gov.rs/index.php28 Službeni glasnik RS br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05 i 61/05.


27

koristoljublja ali i svi ostali kriminalni motivi. Kada je grupa stvorena „u funkciji organizovanog kriminala“, takva delatnost je opredeljena skupinom kriminalnih (antisocijalnih) motiva, kao što su krostoljublje, osveta, mržnja, teror, bezkrupu-loznost, bezobzirnost, podlost, osionost, oholost, okrutnost, zloba, zavist, pakost i drugo.29

U osnovi trougla korupcija – organizovani kriminal – institucionalizovani kriminal, nalazi se psihološki odnos građana Srbije prema korupciji i njenom uticaju na građanina pojedinca, a potom i na ljude u zakonodavnoj, izvršnoj i sudskoj vlast. Apatija, depresija i osećaj nemogućnosti uticaja pojedinca na na-rastajuću korupciju i kriminal u društvu su glavna prepreka i teškoća celokupnog razvoja Srbije. Ne postoji kriza sistema i njenih institucija, već postoji psihološka kriza građanina pojedinca naše države koja rezultira izopačenjem ili uništenjem kvalitetnih i tredicionalnih personalnih vrednosnih orijentacija i tradicionalne po-rodice na kojima počiva država i državotvornost, vladavina prava, demokratija, građanska kulture, tolerantnost i druge civilizacijske tekovine koje je Srbija imala u prošlosti. Najvažnije su psihološke promene strukture ličnosti svakog građa-nina Srbije i upravo od kvaliteta tih i takvih promena zavisi kvalitet i uspešnost društveno-socijalnih, ekonomskih, pravnih i političkih reformi u Srbiji. I najbo-lji zakon nema rezultata ukoliko ljudi nisu spremni i ne žele da ga pojedinačno poštuju i sprovode u sopstvenom životu, u svojoj porodici, a potom i u socijanoj zajednici u kojoj žive i rade. Vlast proizlazi iz građnina pojedinca koji je osnovna ćelija bilo koje zajednice, te i države. Kakve psihološke kvalitete i ličnovred-nosne orijentacije ima većina građana u jednoj državi, isto takve će političare i državne službenike imati u državnoj vlasti. Od sadržine i nivoa samoosaznanja, prosvećenosti i civilizovanosti građana jedne države, od njihovih pojedinačnih vizija i strategija, zavisi kvalitet i kvantitet uticaja korupcije i drugih socijalno-patoloških pojava na taj narod i tu državu. Suštinu borbe protiv korupcije čini neutralisanje uzroka korupcije i sanacija posledica korupcije. Vidove te borbe čini veliki broj preventivnih i represivnih mera. Strategija borbe protiv korupcije direktno zavisi od namera ljudi u izvršnoj državnoj vlasti Srbije, jer su u njihovim službenim prinadležnostima osnovni mehanizmi za očuvanje ustavnosti i zako-nitosti, vladavini prava i pravnoj zaštiti osnova na kojima počiva državotvornost Srbije. Konkretnije, od kvaliteta ličnosti građanina pojedinca, zavisi i kvalitet ličnosti građanina vršioca izvršne vlasti. Iskušenja ljudi u vlasti su mnogo jača i perfidnija od iskušenja ljudi pod vlašću. Podsetimo se reči Čezare Bekarija iz njegove knjige „O zličinima i kaznama“, sa kraja XVIII veka – Pobrinite se da se ljudi boje zakona i da se samo njih boje. Strah pred zakonima je spasonosan, ali poguban je strah ljudi pred ljudima.

29 Đurić, A.: Op. cit. str. 283.


28

Prof. Aleksandar Djurić, Ph.D.Vice Dean at the Faculty of Law, Bussines academy, Novi Sad

The bribe in criminal code Serbia

A b s t r a c t

In this scientific work, the author dr Aleksandar Djuric investigates and anal-yses criminal motivation of corruption incrimination through the valid Criminal Law of Serbia and the corruption unification: organizational criminal – instituti-onalized criminal. Like the previous question in considering cause-consequence relationship between criminal motivation and incriminated corruption, the author sets determination of essence of the terms:“corruption“.“criminal motive“ and „criminal motivation“. Criminal motive is an integrated psychological factor cre-ating and determining the criminal behavior, which consists of undertaking and executing the criminal law act. Criminal motive is also a psychologically-norma-tive category of guilt as subjectively specified criminal act. Criminal motivation is an integral psychological (motivational) process of creating, developing, diffe-rentiation, realisation of criminal motives. The functions of criminal motivational process are creatinve,selective,determining, confirming, regulating, controling. The mentioned functions of criminal motive and criminal motivation determine the guilt and the degree of guilt (premeditation and involuntary manslaughter). The guilt determine principal is valid in a criminal trial. While determining the guilt the criminal court has to determine the content and the sort of the criminal motive, the content of criminal motivation and its influence on the content of the guilt. The court mostly determines greed to be the basic criminal motive with the corruption incrimination (bribe giving and bribe taking). By analysing of the corruption incriminations in Criminal Law of Serbia, the author realizes that the criminal motives (mostly greed) are present directly or indirectly in the law nor-matives of the corruption incriminations. The author determines the content of the term „corruption“ by following the formula:

GREED = PROFIT + LOVE = INDIVIDUAL PSYCHOLOGICAL ANTAGONISM(the cause of personality split, i.e. multiple soul disorder of psychological character).The author points out that – in case of early diagnosis of the causes of greed

– we can easily treat the causes and the consequences as well, i.e. the corrupti-on-organizational criminal-institutional criminal. Greed motive should be legally defined as a gained personality feature and unreasonable, unlimited, egoistic need or greed to gain profit. Greed has got a very intensive, concentrated mental energy which makes people proactive. It should be classified into profitable greed grades like: the profitable greed one (criminal motive being the facultative law qualificative element), the profitable greed two (criminal motive being the speci-al element of criminal act), and the profitable greed three (criminal motive being


29

the facultative law hard accusing element). In the end – The Criminal Motivation Law should be necessarily established. In accordance with the NGO report of Transparency International and Belgrade Centre for Human Rights, 2008, the author considers the physical influence of corruption to the gaining and law pro-tection of human rights in Serbia. The main cause of non respecting the rights in Serbia is inside the executive authorities in Serbia. The Serbian executive aut-horities do not protect or axecute the regular law. The reason for such a state the author finds in the social phenomenon called „corruption-organizational crimi-nal-institutional criminal“. The author finds the corruption so deeply implemen-ted inside of the psychological structure of a civilian personality of an individual that it easily turns into organizational or institutional criminal act. The causes of corruption can and has to be cured. Concerning the corruption consequences sanation, as well as the organizational and institutional criminal acts being at the more perfidy grades of corruption – the author suggests the sequence of preven-tive and repressive measures. The quality and the sanation measure effectiveness depend on the personality types as well as the quality and intentions of the people engaged in the executive authorities in Serbia.

If the state doesn’t control the corruption, the corruption will control the state.

Key words: giving and taking bribe, corruption, criminal motive, criminal motivation, profit gaining greed, organizational criminal act, institutional crimi-nal act.

Literatura

1. Vujaklija, M.: Leksikon stranih reči i izraza, Beograd, 1980. 2. Đurić, A.: Motiv u krivičnom pravu, Niš, 2006, izdavač Aleksandar B. Đurić,

Krivično delo motivi 3. Đurić, A.: Motivi ubistava, Teme – pravo i sociologija, časopis za društvene

nauke, 2007, Vol. XXXI, januar-mart, br. 1, str. 9-41. 4. Đurić, A.: Poreska krivična dela u Srbiji, Ekonomika – međunarodni časopis

za ekonomsku teoriju i praksu i društvena pitanja, 2007, br. 1-2, str. 64-74. 5. Đurić, A.: Decentralizacija – pro et contra, Ekonomika – međunarodni ča-

sopis za ekonomsku teoriju i praksu i društvena pitanja, 2007, br. 3-4, str. 95-104.

6. Đurić, A.: Originalni članak – Decenralizacija, regionalizam i ljudska pra-va i slobode str. 98-107, u tematskom zborniku radova – Regionalizam i novi društveni okvir, Tematski međunarodni naučni skup: Decentralizacija, regionalizacija i povezivanje pograničnih regiona u procesu evrointegracije,


30

Niš-Niška Banja: Izdavači NVO Centar za regionalnu politiku Niš i nemačka fondacija Hanns Seidel Stiftung, 18-19. Maj, 2007, 230.

7. Đurić, A.: Decentralizacija i regionalizacija – ustavnopravna ograničenja str. 17-37, u tematskom zborniku radova – Srbija na putu regionalizacije – razmena iskustava i ideja predstavnika iz Vojvodine i jugoistočne Srbije, u štampi, Tematski međunarodni naučni skup: Srbija na putu regionalizacije – razmena iskustava i ideja predstavnika iz Vojvodine i jugoistočne Srbije, Niš: Izdavači Sven i NVO Centar za regionalnu politiku Niš, 23-24. Novembar, 2007, 111 str.

8. Đurić, A.: Značaj utvrđivanja kriminalnih motiva u krivičnim postupcima pred nacionalnim i međunarodnim sudovima str. 281-315, u tematskom zborniku radova – Međunarodno krivično pravo i ljudske slobode, Tara 14-18. maj, Tematski međunarodni naučni skup: Međunarodno krivično pravo i ljudske slobode, Beograd: Izdavači – Udruženje za međunarodno krivično pravo i INTERMEX, 14-18. Maj, 2008, str. 558.

9. Đurić, A.: Fenomenologija i značaj utvrđivanja kriminalnih motiva ubistava u krivičnim postupcima pred ukrajinskim i srpskim sudovima str. 191-207, u tematskom zborniku radova-Pravo i međunarodne integragije-Druga kate-dra-Pravo na slobodu, Tematski međunarodni naučni skup: Pravo i međuna-rodne integragije – Kopaonička škola prirodnog prava, Kopaonik: Izdavači Pravni život – časopis za pravnu teoriju i praksu i Udruženje pravnika Srbije, Broj 10, Godina LVII, Knjiga 520, Tom II, Beograd, 13-17. Decembar, 2008, str. 1-956.

10. Đurić, A.: Korupcija u Ukrajini, Ekonomika – međunarodni časopis za eko-nomsku teoriju i praksu i društvena pitanja, 2008, br. 5-6, str. 65- 77.

11. Đurić, A.: Tex Criminal Offences in Serbia, University Scientific Notes 425str. (Web sait: www.univer.km.ua; E-mail:[email protected]), 2008, No. 2 (26), str. 185-192.

12. Đurić, А.: Важность определения криминальных мотивов для уголовного судопроизводства, с. 179-205, Вестник Елецкого Государственного Уни-ве рси тета им. И.А.Бунина (ул. Коммунаров 28), Серия ПРАВО, Выпуск 19, г. Елец, Россия, 2008 г., с. 275. (Web sait: http:www.elsu.ru)

13. Đurić, A.: Соотношение криминального мотива и цели уголовного преступления, тематски зборник – Категирия „ЦЕЛЬ“ вуголовном, уголовно-исполнительном праве и криминологии – Материалы ИВ Российского конгресса уголовного права 28-29 Мая 2009г ., М.: 816с., Москва – Русија, Московский государственный университет им. М.В.Ломоносова, Юридический факультет, ответственный редактор доктор юридических наук, профессор В.С. Комиссаров, 2009, стр. 667- 671.

14. Đurić, A., Лихова, С.: Порушення норм гуманитарного права – Значення встановлення криминальных мотивив (монография / рецензия София


31

Лихова, Киевский Национальный Университет им. Тараса Шевченко – Юридический факультет, доктор юридических наук, профессор кримінального права), Видавничий центр „Академия“, Украина, КиЇв, 2009, стр. 40.

15. Đurić, A., Ignjatović, A., Kokolj, M.: Međunarodno krivično pravo, Novi Sad, Privredna Akademija – Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, 2009. 222 str.

16. Živanović, T.: Osnovi krivičnog prava, Posebni deo, knjiga II, Beograd, 1938.

17. Zlatarić, B.: Krivični zakonik u praktičnoj primeni, sveska druga, Beograd, 1958.

18. Krivični zakon Republike Srbije: Sl. glasnik SRS, br. 26/77, 28/77 – ispr., 43/77 – ispr., 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 i 21/90 i Sl. glasnik RS, br. 16/90, 26/91 – odluka USJ br. 197/87, 75/91 – odluka USRS br. 58/91, 9/92, 49/92, 51/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98, 10/02, 11/02 – ispr., 80/02 – dr. zakon, 39/03 i 67/03.

19. Simić-Jekić, Z.: Određivanje koristoljublja u krivičnom pravu, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu br. 4, Beograd, 1968.

20. Službeni glasnik RS br. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – dr. zakon, 45/05 i 61/05.

21. Službeni glasnik RS br. 109/05.22. Stojanović, Z.: Komentar krivičnog zakonika, Beograd, 2006, str. 400-402,

766-772.23. Subotić, S.: Motiv i njegov značaj, Beograd, 1938.24. Frank, S.: Kazneno pravo, Posebni deo, sveska prva, Beograd, 1934.25. http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu/sve_o/definicije.jsp26. http://www.paragrafco.co.yu/: (1) Zakon o finansiranju političkih stranaka

– Službeni glasnik RS br. 72/03, 75/03 – ispr. i 97/08; (2) Zakon o javnim nabavkama sa izmenama i dopunama – Službeni glasnik RS br. 39/02, 43/03 – dr. zakon, 55/04, 101/05 – dr. zakon i 116/08 – dr. zakon; (3) Zakon o slo-bodnom pristupu informacijama od javnog značaja – Službeni glasnik RS br. 120/04 i 54/07; (4) Zakon o sprečavanju pranja novca – Službeni list SRJ br. 53/01; (5) Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija – Službeni glasnik RS br. 43/04; (6) Zakon o Agenciji za borbu protiv korup-cije – Službeni glasnik RS br. 97/08

27. http://www.paragrafco.co.yu/: Zakon o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih Nacija protiv korupcije, Službeni list SCG – Međunarodni ugovori br. 12/05; Zakon o potvrđivanju Krivičnopravne konvencije o korupciji, Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori br. 2/02 i Službeni list SCG – Međunarodni ugovori br. 18/05; Zakon o potvrđivanju Građanskopravne konvencije o korupciji, Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori br. 102/07; Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i


32

oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma, Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori br. 19/09; Zakon o potvrđivanju konven-cije Ujedinjenih Nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola (Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori br. 6/01); Zakon o potvrđivanju konvencije Saveta Evrope o borbi protiv trgovine lju-dima (Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori br. 19/09).

28. http://www.transparency.org/support_us29. http://www.bgcentar.org.yu/30. http://www.srbija.gov.rs/; http://www.vojvodina.gov.rs/index.php

33

UDK: 347.51:656.6BIBLID: 0352-3713(2010);(1–2):33–42

Doc. dr Mirjana Knežević1

ODGOVORNOST PREVOZIOcA ZA LIcA KOJIMA SE SLUŽI U PREVOZU

REZIME: Po opštem načelu građanskog prava, svako odgovara samo za svoja dela, odnosno propuste, ali u svim pravima usvojeno je načelo pre-ma kome poslodavac odgovara za protivpravne radnje i propuste svojih pomoćnika, tj. osoba kojima se u svom poslovanju služi. U našem zakonu je određeno da prevozilac odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza. Za dela i propuste svojih pomoćnika usled kojih je nastupila povreda telesnog integriteta putnika prevozilac i prema odredbama građanskog prava odgovara kao za sopstvena dela. Po pravilu ne postoji odgovornost za drugoga već svako odgovara za svoje radnje i propuste. Osnovno pravilo, da svako odgovara za svoje radnje i propuste i da po pravilu ne postoji odgovornost za drugoga, ima svoje odstupanje u pogledu odgovornosti prevozioca. Od ovog pravila se prave značajna od-stupanja u određenim situacijama tako što se ono konkretizuje u pogledu odgovornosti prevozioca za lica koja su po njegovom nalogu umesto njega učestvovala u izvršenju prevoza. Ustanovljena je obaveza odgovornosti prevozioca putniku za štetu koju mu prouzrukuje lice koje radi po njego-vom nalogu na izvršenje obaveza iz ugovora o prevozu.

Ključne reči: odgovornost prevozioca, lica koja rade po nalogu prevozioca

UvodPravilo o „odgovornosti za pomoćnike prevozioca“, je nastalo kao odgovor

na potrebe prakse, jer prevozilačke organizacije i individualni prevozioci obav-ljaju prevoz pomoću raznih lica. To mogu biti radnici prevozničke organizacije, zastupnici, agenti, razno osoblje koje izvršava pojedine operacije prevoza, lučki slagači (stivadori) lica koja organizuju prihvat ili otpremu putnika.

Kako prevozilac koristi usluge drugih lica u izvršenju svojih obaveza iz ugovora o prevozu putnika, javljaju se pitanja koja lica se smatraju pomoćnicima,

* Doktor pravnih nauka, docent na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.


34

da li on odgovara za njihove radnje, da li treba da odgovara za sve njihove radnje, kako odgovara (ako odgovara), da li može da izbegne odgovornost i da li njegovi pomoćnici mogu da budu odgovorni za štetu koju pretrpi putnik. Pomoćnici su lica koja prevozilac koristi u izvršenju svojih ugovornih obaveza, stojeći sa nji-ma u ravnopravnom ili drugom ugovornom odnosu. U „pomoćnike prevozioca“, spadaju i lica koja su radila po nalogu drugih prevozioca koje je on angažovao za prevoz. Radeći za prevozioca, pomoćnici mogu da trećim licima (putnicima) pričine štetu. Kao što je napred rečeno, danas je opšte prihvaćeno načelo da za tu štetu odgovara prevozilac.

Sa stanovišta građanskog prava ovo je vrsta odgovornosti za drugog. Ako je za štetu prevozilac lično kriv, tada će odgovarati po načelima građanskog pra-va, ukoliko u pojedinim granama saobraćajnog prava nije drugaćije određeno. Prevozilac odgovara za dela svojih radnika bez obzira na njihovu krivicu, jedna-ko kao i za sopstvena dela i propuste.

Ovakvo rešenje koje proizilazi iz primene načela kauzalne odgovorno-sti, prihvaćeno je i u železničkom, drumskom i vazduhoplovnom saobraćaju Opravdanje ovakve prevoziočeve odgovornosti nalazi se u tome što on u prevo-znoj delatnosti izvlači ekonomske koristi iz rada svojih pomoćnika, pa se smatra da treba da snosi i rizik za štete koje iz toga proiziđu. Šteta koja nastane trećim licima radom pomoćnika može da bude tako velika da ovaj ne može da je nado-knadi, jer nema dovoljno imovine.

Prevozilac je obično ekonomski jak subjekt, pa je pravednije da on štetu nadoknadi, zbog zaštite interesa oštećenog i zbog obezbeđenja pravne sigurnosti. Uostalom, prevozilac je često i pravno lice koje isključivo vrši radnje preko fizič-kih lica, koja su njegovi organi ili radnici. Zbog toga je opravdana fikcija da su radnje pomoćnika, ujedno njegove radnje. U uporednom pravu prevozilac često odgovara za radnje svojih pomoćnika po osnovu krivice.

Odgovornost prevozioca za lica kojima se služi u prevozu po međunarodnim konvencijama

U JP/CIV u članu 45, pod naslovom „odgovornost železnice za svoje služ-benike“ je regulisana ova vrsta odgovornosti tako što se navodi da železnica od-govara za svoje službenike kao i za druga lica, koja koristi pri vršenju prevoza. Međutim, ako na zahtev putnika ovi službenici i druga lica čine usluge koje ne spadaju u dužnosti železnice, smatra se da rade za račun putnika kome čine te usluge. Odgovornost železnice prema ovom članu JP/CIV zasniva se na principu objektivne odgovornosti za radnje svojih lica i u onom obliku koji je predviđen ovom konvencijom bez obzira da li su postupci ovih lica skrivljeni.

Železnica se i ovde kao i kod prevoza robe ne može osloboditi odgovornosti ukazivanjem da štetu nije prouzrokovala železnica, kao pravno lice, već da su štetu prouzrokovali njeni ljudi. Odgovornost železnice za svoje ljude omogućeno

Doc. dr Mirjana Knežević: Odgovornost prevozioca za lica kojima se služi u prevozu

35

je da imalac prava ostvari svoj zahtev, iako železničko osoblje nije u ugovornom odnosu sa njim. Osim toga, odgovornost železnice za svoje ljude znači da imalac prava nije doveden u situaciju da snosi eventualnu platežnu nesposobnost žele-znice. Po JP/CIV i JP/CIM nisu regulisani regresni zahtevi železnice u odnosu na njene ljude kojima se služi u izvršenju prevoza. Ovi zahtevi se ostvaruju po nacionalnim pravnim pravilima.

U JP/CIV se govori o nameri i krajnjoj nepažnji same železnice ali veoma neprecizno1. Postoji mišljenje da u članu 42, stav 1, JP/CIV treba dodati da se radi o nameri i gruboj nepažnji železnice i njenih ljudi. S’tim u vezi ovaj član treba razumeti tako da se misli i na nameru i grubu nepažnju kako ljudi tako železnica (prema članu 45.) odgovara za radnje svojih ljudi, kao i za sopstvene radnje.

Ponašanje ljudi železnice treba shvatiti kao da je u pitanju sopstveno pona-šanje železnice. Značaj ovog pravila se vidi i u tome što je moguće podići tuž-bu zbog odgovornosti po ma kom osnovu protiv ljudi železnice pod uslovima i ograničenjima koja se odnose na JP/CIV2. U JP/CIV nije regulisana odgovornost železničkog osoblja u odnosu na putnike. U članu 45. se formuliše odgovornost železnice za službenike i za druga lica.

Postavlja se pitanje da li postoji razlika između službenika i drugih lica. Po mišljenju nekih autora postoji razlika između ove dve kategorije lica3. Oni smatraju da železnica odgovara za štetne radnje službenika a koji sa prevozom određenog putnika nisu imali veze, pod uslovom da je nesrećan slučaj stajao u unutrašnjoj vezi sa železničkim pogonom. Nasuprot tome, odgovornost železnice za druga lica je pravna odgovornost za pomoćnike izvršenja i ona pretpostavlja da je počinilac štete prilikom prouzrokovanja delovao u izvršenju prevoza. Znači, da po ovom shvatanju železnica ne odgovara ako druga lica prouzrokuju štetu ne u izvršenju, već izvan kruga delatnosti koje su joj naložene.

Postoji i drugo mišljenje, ispravnije, po kome nije opravdano praviti razliku između ove dve kategorije lica, jer železnica za njih odgovara jednako i to po principu objektivne odgovornosti za sve štete zbog smrti ili povrede putnika koje nastanu kao posledica nesrećnog slučaja u vezi sa železničkim pogonom i to za vreme dok je putnik u vozu ili ulazi tj. izlazi iz njega4. Ne prihvata se, po ovom mišljenju, da se odgovornost prevozioca sužava za druga lica.

U JP/CIV se predviđa da, ako na zahtev putnika ovi službenici i druga lica čine usluge koje ne spadaju u dužnosti železnice, da je to rađeno za račun putnika kome čine te usluge5.

U CVR je predviđeno da je prevozilac odgovoran za dela i propuste svo-jih agenata i svojih drugih lica čijim se uslugama koristi u vršenju obaveza iz

1 Član 42. JP/CIV.2 Član 46. stav 2. JP/CIV.3 R. Van Roy.4 Mutz G.5 Član 45. stav 2. JP/CIV.


36

ugovora o drumskom prevozu kada ti agenti ili ta lica deluju u okviru svog za-pošljenja, u istoj meri kao da je on sam izvršio ta dela ili propuste6. Prevoznik se ne oslobađa odgovornosti samo se poziva na neku grešku ili nehat lica čijim se uslugama koristi u izvršenju ugovornih obeveza7.

Varšavska konvencija pominje „lica podređena prevoziocu“ u članu koji go-vori o ograničenju odgovornosti avio-prevozioca8. Smisao Varšavske konvencije je u tome da se kod odgovornosti i oslobođenja od odgovornosti uzimaju u obzir i radnje odnosno greške osoba koje rade za transportera. Međutim, iako je jasna namera člana 20. Konvencije ipak nije jasno ko sve spada u kategoriju takvih lica. U vazduhoplovnom pravu i Varšavskoj konvenciji se upotrebljava pojam „potčinjenih lica“ koji nastao iz prevoda francuske reči „propose“, koja se navodi u tekstu člana 20 Varšavske konvencije. Govoreći o mogučnosti oslobođenja od odgovornosti, član 20. izjednačuje transportera u pogledu preduzimanja nužnih mera sa potčinjenim licima „prepose“, ali uopšte ne utvrđuje značenje tog pojma, prepuštajući ga tumačenju pravne doktrine i prakse.

Po našem ubeđenju bilo bi normalno da putnik bude zaštićen na isti na-čin protiv svake štete, bez obzira da li je do nje došlo radnjom u okviru vršenja određene funkcije ili radnjom, koja predstavlja zloupotrebu funkcije od strane transporterovog službenika ili zastupnika. Trebalo bi da odgovornost transportera bude angažovana, u svakom slučaju kada šteta nastupi zbog radnje transporteru počinjenog lica. Varšavska konvencija u članu 25. određuje da radnje potčinjenih lica treba posmatrati u toku vršenja funkcija. Takvo sužavanje njihove delatnosti, značajno za odgovornost i oslobađanje od odgovornosti transportera, istovreme-no onemogućava slobodno tumačenje člana 20. Konvencije. Ipak, postoji ubeđe-nje da položaj putnika i potreba njegove veće zaštite nalažu ukidanje pomenute odredbe iz člana 25. Na ovaj način bi se napravio veliki korak ka objektivnoj odgovornosti vazdušnog prevozioca.

Teorija daje različite stavove u pogledu ovog pitanja9. Najispravnije je sta-novište da kategoriji potčinjenih lica svrstavamo zastupnike, i predstavnike, kao sve službenike koji po prirodi svog posla i statusu, bez obzira na formalna ovla-šćenja, obavezuju transportera, poslodavca.

Problem stvarnog definisanja pojma „prepose“ je nastao odmah nakon do-nošenja Varšavske konvencije. Mada Konvencija jasno ne utvrđuje, u zemljama kontinentalnog prava prevozilac je odgovoran za radnje i propuste svojih službe-nika ili agenata, „potčinjenih lica“, bez obzira na to da li je osoba zaposlena kod

6 Član 4. CVR.7 Član 12. CVR.8 Član 25. stav 1. i 2. Varšavska konvencija.9 M. Litvene, „Précis élémentare de droit aérien“, Bruxelles, 1953, n. 355.


37

prevozioca ili pak njegov nezavisni zastupnik na osnovu posebnih ovlašćenja iz ugovora10.

Slično kontinentalnom, i u zemljama anglosaksonskog prava je bilo razli-čitog tumačenja pojma „potčinjenog lica“ odnosno „agenta, servant“, i to u pr-vom redu zato što se smatralo da se odredbe Varšavske konvencije ne odnose na ugovornog, već samo na stvarnog prevozioca. Ovi slučajevi su bili jedan od povoda da se pristupi dopuni Konvencije tako da se na Diplomatskoj konferenciji u Gvadalahari, 1961. godine po kojoj se usvaja da se prava i obaveze stvarnog i ugovornog prevozioca izjednačavaju, kao i njihovih potčinjenih lica, odnosno agenata. U članu III „ 1. Postupci i propusti stvarnog prevozioca ili njegovih agenata u obavljanju njihove delatnosti u pogledu prevoza koji je obavio stvar-ni prevozilac, smatraju se postupcima i propustima i ugovornog prevozioca. 2. Postupci i propusti ugovornog prevozioca ili njegovih agenata u obavljanju nji-hove delatnosti u pogledu prevoza koji je obavio stvarni prevozilac, smatraju se postupcima i propustima i stvarnog prevozioca“.

Mora se reći da u anglosaksonskom pravu kod većine slučajeva je utvrđi-vana odgovornost prevozioca za radnje i propuste svojih agenata i ugovornog zastupnika, odnosno svojih službenika, što je i normalno očekivati s obzirom na stepen razvoja vazdušnog saobraćaja u tim zemljama i sa veličinom kompani-ja i podeljenost poslova na više izvršioca. Anglosaksonski sudovi zahtevaju da radnje potčinjenih lica budu obavljane u okviru vršenja određenih funkcija, jer u suprotnom, transporter neće biti odgovoran.

Odgovornost prevozioca za lica kojima se služi u prevozu u našem i uporednom pravu

U Zakonu o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju predviđeno je da prevozilac odgovara za štetu koju putniku prouzrukuje lice koje je po njego-vom nalogu radilo na izvršenju prevoza11. Ova formulacija je ista kao i formula-cija ovog zakona u kome je predviđena ova odgovornost u slučaju prevoza robe. U Zakonu se ne pravi razlika između lica kojima se železnica koristi u poslovanju prema tome da li su u stalnom radnom odnosu ili u privremenom.

Različita su pravila u ovoj odgovornosti prevozioca u raznim pravnim siste-mima. Negde se ova odgovornost posmatra kao objektivna a negde kao odgovor-nost na osnovu krivice. Ukoliko je zastupljena subjektivna odgovornost krivica se nalazi u izboru pomoćnika, ili u nadgledanju njihovog rada, ili u davanju loših upustava12.

10 Trajković, M., „Odgovornost prema putniku u vazduhoplovnom pravu“, Beograd, 1971, str. 103.

11 Član 16. stav 2. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.12 CULPA IN ELIGIENDO; CULPA IN VIGILENDO; CULPA IN INSTRUENDO.


38

Da bi ova odgovornost postojala potrebno je da je pomoćnik radio u okviru svojih funkcija, tj. po nalogu prevozioca, s tim da ti nalozi mogu biti generalni i posebni. To znači da ne postoji odgovornost prevozioca u slučaju kada je do štete došlo iz usluga koje su njegovi radnici pružili na zahtev korisnika prevoza, a koje ne spadaju u njegovu delatnost13.

Opšti principi transportnog prava je znači da prevozilac odgovara za sop-stvene radnje kao i za radnje lica kojima se u svom poslovanju služi14. Izuzetak je bio u pomorskom pravu u kome brodar nije odgovarao za štetu zbog radnji ili propusta zapovednika broda ili članova posade u plovidbi i rukovanju brodom i zbog požara15.

Naš Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju daje isto rešenje tj. određuje da prevozilac odgovara za štetu koju putniku prouzrukuje lice koje je po njegovom nalogu radilo na izvršenju prevoza16.

Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju predviđa odgovornost avio-prevozioca za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika za vreme prevoza u vazdušnom saobraćaju, za štetu nastalu zbog odlaganja, neizvršenja i prekida putovanja ili zbog zakašnjenja u prevozu vazduhoplovom; kao i odgovornost avio-prevozioca za štetu napred navedenu koju prouzrukuje lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza vazduhoplovom17. U vazdušnom sa-obraćaju za štetu nastalu zbog smrti, oštećenja zdravlja ili povrede putnika, kao i za štetu nastalu zbog odlaganja, neizvršenja i prekida putovanja ili zakašnjenja u prevozu vazduhoplovom, avio prevozilac ne odgovara ako dokaže da su on ili lice koje je po njegovom nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza preduzeli sve potrebne mere da se šteta izbegne ili ako dokaže da nije bilo mogu-će te mere preduzeti18. Prevozilac se ne može pozivati na ograničenje svoje odgo-vornosti za štetu ako je štetu prouzrokovao namerno ili grubom nepažnjom. U tim slučajevima, kada na strani prevozioca imamo kvalifikovanu krivicu, odgovara se po pravilima obligacionog, a ne saobraćajnog prava19.

13 Član 39. CIM.14 Član 17. stav 2. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju; Član 16. stav 2. Zakon

o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju; Član 26. stav 2. Zakon o obligacionim od-nosima i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vazdušnom saobraćaju.

15 Član 4. Međunarodna konvencija o izjednačavanju nekih pravila o teretnici 1924;Član 593. stav 2. i član 594. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

16 Član 17. stav 2. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju.17 Član 26. stav 1. i stav 2. Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa

u vazdušnom saobraćaju.18 Član 27. Zakon o obligacionim odnosima i osnovnim svojinsko-pravnim odnosima u vazduš-

nom saobraćaju.19 Član 32. stav 1. Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko pravnih odnosa u vaz-

dušnom saobraćaju.


39

U Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi brodar odgovara za štetu koju pretrpi putnik ako se šteta može pripisati krivici lica koja rade za brodara i to uko-liko su štetu prouzrokovala za vreme vršenja svojih dužnosti20. Lice koje radi za brodara može da se koristi odredbama Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi o ograničenju i isključenju odgovornosti kojima može da se koristi brodar21. U pomorskom prevozu putnika i u prevozu putnika na unutrašnjim vodama brodar odgovara za štetu putniku koju su prouzrokovala lica koja rade za brodara u obav-ljanju njihovih dužnosti samo ako su ona kriva za to22.

Brodar će biti kriv za radnje ili propuste ovih lica ako nije uložio potrebnu pažnju u njihovom izboru, nije nadzirao njihov rad ako mu je to bilo moguće, nije im davao potrebna uputstva za rad u situacijama kod kojih je morao pretpostaviti da su ona potrebna, ako je davao pogrešna naređenja koja su prouzrokovala štetu. Budući da se brodareva odgovornost temelji na krivici, brodar odgovara samo za krivicu svojih ljudi.

Istim Zakonom se propisuje, da brodar odgovara za štetu nastalu zbog smrti ili telesne povrede putnika, ako se šteta može pripisati krivici brodara ili osoba koje rade za brodara, a isto tako brodar odgovara ako štetu prouzrokuju svojom krivicom osobe koje rade za brodara pri obavljanju njihovih dužnosti. Ali, brodar odgovara i za neskrivljena dela odnosno propuste svojih pomoćnika ako je on lično kriv za njihov rad.

Prevozilac će biti odgovoran ako:– Nije uložio dužnu pažnju prilikom izbora svojih pomoćnika (culpa in eli-

gendo). Smatra se da je prevozilac uložio dužnu pažnju ako je za obav-ljanje posla izabrao osobu koja ima potrebne kvalifikacije, a kod poslova za koje se ne traže formalne kvalifikacije, ako je izabrao osobu koja je po svojim fizičkim i psihičkim osobinama sposobna obavljati te poslove23.

– Nije vršio opšti nadzor nad radom svojih pomoćnika (culpa in vigilando). Načelno, nije dužan niti je u mogućnosti vršiti posebana nadzor. Izborom odgovarajućih pomoćnika, prevozilac može predpostavljati da će oni stručno izvršiti svoje obaveze, obzirom da se on ne nalazi na mestu u kojem se po prirodi stvari odvijaju ovi poslovi.

– Nije dao potrebno uputstva svojim pomoćnicima kako treba preduzeti po-trebne mere, ili nije upozorio svoje pomoćnike na one okolnosti za koje se može predpostaviti da im nisu bile poznate (culpa in instruendo).

– Po njegovom nalogu pomoćnici postupe na određeni način, pa upra-vo usled takvog njihovog postupanja bude uzrokovana šteta (culpa in inspiciendo).

20 Član 659. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.21 Član 671. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.22 Član 659. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.23 Jakaša, dr B., „Sistem plovidbenog prava Jugoslavije“, III knjiga, Čakovec, 1983, str. 57.


40

U navedenim slučajevima, pored prevoziočeve krivice može ali ne mora po-stojati i krivica njegovih pomoćnika. Brodar odgovara za svaku radnju odnosno propust članova posade broda, bez obzira na to da li su izvršene odnosno propu-štene u službi ili izvan službe ali na brodu. To proizilazi iz činjenice da je članovi-ma posade brod ne samo radno mesto, već prostor na kome borave izvan službe.

U vezi sa odgovornošću brodara za radnje osoblja kojima se u svom poslo-vanju služi, postavlja se pitanje koje su to delatnosti posade i zapovednika.

Posada može obavljati dve vrste delatnosti; nautičku i komercijalnu a u za-visnosti od toga iz koje delatnosti je nastala šteta zavisi i brodareva odgovornost.

Pod nautičkom delatnošću se podrazumeva delatnost koja se odnosi na ru-kovanje brodom i na plovidbu (npr. briga o održavanju plovidbene sposobnosti broda, određivanje plovidbene rute, pridržavanje pravila o izbegavanju sudara, plovidba u skladu sa pravilima navigacije)24.

Pod plovidbom se podrazumeva tehničko upravljanje brodom u njegovom kretanju po vodi kojim rukovodi zapovednik, a izvršava ga brodsko osoblje.

U rukovanje spada sve što se tiče staranja i održavanja broda (trupa, mašina).Pod komercijalnom delatnošću se podrazumeva ona delatnost koja se odno-

si na manipulisanje teretom (ukrcaj, iskrcaj).Iako je pojmovno razlikovanje ovih delatnosti prilično jednostavno, u praksi

se često ove dve radnje prepliću, tako da je teško razgraničenje između njih. U pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe su predviđena različita

rešenja.U pomorskom pravu, je u Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi25, ovo

pitanje regulisano tako što brodar pomorskog broda ne odgovara za nautičku grešku posade, tj. za štete zbog radnji ili propusta zapovednika broda i članova posade u plovidbi i rukovanju brodom. Navode se razlozi kojim pokušava da se opravda pravilo o neodgovornosti brodara za nautička dela posade. Smatra se da brodar ne može da utiče na radnje svoje posade, jer je zapovednik u poslovima sigurnosti nezavistan od brodara, tj. radi se o greškama koje nastaju u toku pu-tovanja kad brod praktično nije u kontroli brodara i prepušten je zapovedniku i posadi.

Mišljenje je da se radi o praktično tolerisanoj greški posade u pomorstvu koja se smatra propustom stručnog rasuđivanja a ne skrvljenom radnjom brodske posade26. Uprkos tome što su navedeni razlozi tačni, oni ne opravdavaju brodare-vu neodgovornost za nautičku grešku. Slični razlozi postoje i u drugim granama saobraćaja, pa ipak nije predviđena neodgovornost prevozioca. Pravi razlog ova-kog rešenja je kompromis između brodara i korisnika a pokušaji da se ovo stano-vište pravno opravda nisu imali uspeha, jer se radi o rešenju koje se protivi načelu

24 Špehar, dr F., „Odgovornost brodara s’osvrtom na Haška pravila“, Zagreb, 1939, str. 178.25 Član 593. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.26 Trajković, dr M., „Pomorsko pravo“, Beograd, 1977, str. 126.


41

ugovornog prava. Zato smatramo da se radi o tradicionalnoj grešci i kompromi-snom rešenju u pomorskom pravu za koje se ne mogu naći pravni argumenti.

U Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi se za unutrašnju plovidbu ne pravi razlika između odgovornosti za nautičku i komercijalnu delatnost, odnosno brodar unutrašnje plovidbe odgovara za nautičku delatnost svojih ljudi za razliku od brodara pomorske plovidbe. Brodar unutrašnje plovidbe se ne oslobađa odgo-vornosti za nautičke greške posade i zapovednika, suprotno rešenju za pomorsku plovidbu.

Assist. Prof. Mirjana Knežević, Ph.D.Faculty of Economy, Kragujevac

Responsibility of transporter for the persons that he uses in transportation

A b s t r a c t

The question of responsibility of the transporter becomes in time one of the most interpreted legal questions, because the users of the transportation want to know everything about legal consequences of traffic accidents, rigths that in case of their death would have the members of their family or the reimbursement that they would have in case of surviving the accident. The responsibility of tran-sporter for the persons that he uses in trasportation, is considered in this paper at all types of tranportation, through the overlook of international conventions, our and comparative law. Transporter is responsible for the actions of his workers no matter of their guilt, as well as for his own deeds and omits.

This solution is derived from the application of the rule of casual respon-sibility and it is accepted in railroad, road and air transportation. Justification of such transporter’s responsibility there is in economic benefit from the work of his assistants in transportation activity, so it is considered that he should bear the risk from the damages derived from it. Damages for the third parties due to the work of the assitants can be so big that it sould not be compensated, because he does not have enough property. Transporter is usually economically strong subject, so it is more fair that he compensates the damage, because of the protection of the interest of damaged and providing the legal safety. Besides, transporter is often legal entity that performs activities thorough physical entities totally, as his or-gans or workers. Therefore it is justified the fiction that deeds of the assistant are his own deead at the same time. In comparative law transporter is often responsi-ble for the deeds of his assistants according to the guilt.

Key words: responsibility of the transporter, persons that he uses in transportation


42

Literatura

1. Carić, S., Šogorov, S., Vilus, J., Đurđev, D., Međunarodno privredno pravo, Novi Sad, 2008.

2. Carić, S., Jankovec, I., Trajković, M., Đurđev, D., Saobraćajno pravo, Novi Sad, 2006.

3. Jakaša, B., Sistem plovidbenog prava Jugoslavije, III knjiga, Čakovec, 1983.4. Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi, „Sl. list SFRJ“, br. 22/77, 13/82,

30/85, 80/89, 29/90, 34/92, 24/94, 28/96; „Službeni list SRJ“ br. 12/98, 44/99, 74/99, 33/00, 73/00.

5. Zakon o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, „Službeni list SRJ“, br. 26/95.

6. Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju, „Službeni list SRJ“, br. 26/95.

7. Zakon o obligacionim odnosima i osnovama svojinsko-pravnih odnosa u vaz-dušnom saobraćaju, „Službeni list SRJ“, br. 12/98, 15/98.

43

UDK: 343.85:336.71BIBLID: 0352-3713(2010);(1–2):43–63

Marinko Kresoja*

KRIMINALISTIČKA ZAŠTITA PLATNIh KARTIcA U BANKARSKOM POSLOVANJU

REZIME: Platne kartice, kao tehničko-tehnološki pronalazak, predstavlja-ju savremene instrumente bezgotovinskog plaćanja i novčanih transakcija. U radu je definisan pojam platnih kartica, naznačena podela i vrsta istih. Prikazan je način korišćenja, kao i mogućnosti zloupotreba i prevara po-moću platnih kartica. Napravljen je osvrt na primenu savremenih metoda i sredstava u cilju otkrivanja, razjašnjavanja i dokazivanja kriminalnih de-likata u oblasti platnih kartica. Autor posebno ukazuje na mere prevencije u cilju zaštite platne kartice i sprečavanja zloupotreba i prevara u ovoj oblasti. Kroz razradu ove teme napravljen je osvrt na postupak primene sa-vremenih kriminalističkih metoda uz korišćenje naučnih i tehničkih dosti-gnuća u cilju efikasne provere činjeničnog stanja i prikupljanja relevantnih dokaza. Zbog aktuelnosti ove problematike u radu je ukazano na potrebu stalnog usavršavanja naučnih metoda i aktivnog odnosa u društvu prema ovoj oblasti. Efikasnost u suprotstavljanju ovom vidu savremenog i sve više aktuelnog kriminaliteta moguće je postići uz primenu najnovijih na-učnih dostignuća i korišćenjem savremene tehnike.

Ključne reči: platne kartice, zloupotrebe, prevare, transakcije, ATM-ban-komati, POS terminali

Uvodna razmatranja i opšti pojmovi u vezi sa platnim karticama i korišćenje istih

Savremeni tehnički i tehnološki razvoj, u današnje vreme, ima za rezul-tat nove i savremene pronalaske u oblasti elektronike što ima uticaj i na stalni napredak elektronskog bankarstva. Razvoj i usavršavanje funkcija kompjuter-skih uređaja i njihova sve šira primena, kako u oblasti bankarskog poslovanja

* Direktor Direkcije bezbednosti OTP banke Srbija a.d. Novi Sad


44

tako i u drugim privrednim i vanprivrednim delatnostima, čine iste savremenim i efikasnim u poslovno-tehničkom smislu.

Kao i svaka savremena tehničko-tehnološka novina, tako je i pojava platnih kartica u bankarskom poslovanju, a i u drugim delatnostima izazvala ogromnu zainteresovanost, sa jedne strane, ali i složenost pa i skeptičnost sa druge strane. Na samom početku pojavljivanja platnih kartica mali broj ljudi se opredeljivao za ovu vrstu proizvoda banaka, zbog nedovoljne informisanosti i poznavanja veštine rukovanja i prednosti u korišćenju istih. Adekvatno tome, ni krivična dela u ovoj oblasti nisu bila toliko prisutna. Sve to nije trajalo dugo, jer se orijentacija na ra-zvoj kompjuterske tehnike odrazila i na ubrzani razvoj tzv. elektronskog bankar-stva, što je dovelo do povećanog broja korisnika ove vrste bankarskih usluga, a na drugoj strani stvorile su se i mogućnosti za zloupotrebu platnih kartica i tehničkih dostignuća u kriminalne svrhe.

Tehničko-tehnološki napredak je uticao na nove pojavne oblike krimi-naliteta, ali je i omogućio uvođenje i korišćenje novih savremenih metoda u kriminalistici.

PLATNA KARTICA, predstavlja savremeni i specifični način bezgotovin-skog plaćanja, plastičnom karticom izdatom od banke ili druge finansijske in-stitucije, koji omogućava korisniku da vrši plaćanje robe i usluga ili podizanje gotovine.

Plastika koja se personalizuje, proizvodi se u specijalizovanim firmama koje za to imaju licencu po posebnim standardima – ELEMENTIMA ZAŠTITE – postavljenim od strane kompanija koje se bave izdavanjem kartica, npr. VISA, MASTERCARD, AMERICAN EXPRESS, DINERS i dr., kao internacionalni brendovi ili DINA i YUBA kao lokalni prizvodi.

Proizvedena plastika ima, u zavisnosti od brenda, već ugrađene posebne elemente zaštite:

• zaštićen LOGO brenda (npr. VISA, DINA, MASTERCARD),• na samoj plastici BIN (Bank Identification Number) – identifikacioni broj

banke,• obeležja koja se vide samo pod UV lampom, (npr. ultravioletno slovo V

kod VISA kartica),• panel za potpis posedovaoca platne kartice,• 3d hologram brenda na prednjoj strani ili hologram u samoj magnetnoj

pisti.Ovako pripremljena plastika je spremna za personalizovanje koje ima svoja

obeležja zaštite:• embosiran (utisnut) ili odštampan ident (ravan) otisak na kartici,• posebno slovo karakteristično za brend, npr. krivo V kod VISA ili DK

karakter kod DINA kartice,• poslednje četiri cifre broja kartice na pisti za potpis zajedno sa CVV2

brojem.

Marinko Kresoja: Kriminalistička zaštita platnih kartica u bankarskom poslovanju

45

Pored navedenog, veoma je važno istaći da su ugovorom između korisnika i izdavaoca platne kartice, jasno definisana pravila o njihovom korišćenju, jer je statistika pokazala da najveći deo zloupotrebe upravo zavisi od toga da li se kartica koristi na pravi način. Platna kartica je jedan od veoma važnih proizvoda banaka i drugih nebankarskih institucija.

Veoma je važno imati u vidu da postoje različite vrste platnih kartica.• Prema izgledu platne kartice mogu biti glatke i embosirane.• Prema zapisu na platnoj kartici one mogu biti: platne kartice sa magnet-

nim zapisom ili platne kartice sa čipom.• Po primeni platne kartice mogu biti: međunarodno validne platne kartice,

nacionalne i korporativne.• Prema primeni platne kartice, odnosno u odnosu na rok dospevanja tran-

sakcije na naplatu, iste se dele na: Debitne platne kartice, kod kojih se račun klijenta zadužuje odmah.

Korisnik ove platne kartice može da troši onoliko sredstava koliko ima na svom računu (dinarskom ili deviznom).

Kreditne platne kartice, gde se račun klijenta zadužuje mesečno tako što se dug deli na rate. Ovde korisnik kreditne kartice može da troši sredstva do visine odobrenog limita, koji izdavalac kre-ditne platne kartice definiše pre toga. Shodno poslovnoj politici izdavaoca kartice, rate se plaćaju na sam dan dospeća, a na osnovu izvršenog obračuna i pregleda svih transakcija pojedinačno.

Platne kartice su proizvodi u vlasništvu izdavaoca iste (banaka ili drugih finansijskih organizacija).

Korisnici platnih kartica su klijenti kojima se one izdaju radi korišćenja pod uslovima i na način koji je propisan opštim pravilima izdavaoca i u skla-du s odredbama ugovora koji se zaključuje između izdavaoca i korisnika platne kartice. Platnu karticu može koristiti samo ono lice čije se ime nalazi na samoj kartici i ono nije prenosivo. Korisnik platne kartice istu može koristiti u zemlji i inostranstvu.

Platne kartice se mogu koristiti:• Na bankomatima – ATM1 (Automated Teller Machine), to je samopo-

služni automat za podizanje gotovine, proveru stanja i drugih šalterskih usluga.

• Na POS2 (Point Of Sale) terminalima, koji su instalirani na prodajnim me-stima, te se uz pomoć istih platnom karticom mogu plaćati robe i usluge.

• Za plaćanje putem interneta.

1 „Automatski šalter“-bankmat2 „Tačka plaćanja“-prodajno mesto


46

• Naručenim transakcijama – MOTO3 (Mail or Telephone Order) telefo-nom ili mailom.

Prilikom korišćenja platne kartice, korisnik iste treba da se pridržava opštih pravila i odredaba iz ugovora, kako ne bi došlo do zloupotrebe. Pored toga, treba imati u vidu i neke od načina za potvrdu validnosti transakcije, napravljene plat-nom karticom koja je opticaju:

• Prilikom korišćenja platne kartice na bankomatu (ATM), obavezno se tra-ži PIN4 kod.

• Kod korišćenja kartica na POS terminalima validnost transakcije se po-tvrđuje potpisom korisnika na slipu koji je trgovac obavezan da uporedi sa potpisom na samoj platnoj kartici. Moguć je i drugi način, a to je da se unese PIN kod na POS terminal.

• Posebna je situacija kod korišćenja platnih kartica radi plaćanja putem in-terneta kada se unosi broj kartice na odgovarajućim zaštićenim sajtovima ili kada se nalog za transakciju šalje mailom ili preko telefona.

TOK TRANSAKcIJE – šematski prikaz

3

• Kod korišćenja kartica na POS terminalima validnost transakcije se potvrđuje potpisom korisnika na slipu koji je trgovac obavezan da uporedi sa potpisom na samoj platnoj kartici. Moguć je i drugi način, a to je da se unese PIN kod na POS terminal.

• Posebna je situacija kod korišćenja platnih kartica radi plaćanja putem interneta kada se unosi broj

kartice na odgovarajućim zaštićenim sajtovima ili kada se nalog za transakciju šalje mailom ili preko telefona.

TOK TRANSAKCIJE – šematski prikaz

Dokaz o izvršenoj transakciji je račun u vidu odgovarajućeg zapisa, potpisan fizički ili

elektronski od strane ovlašćenog korisnika. Na osnovu takvog zapisa, zavisno od toga na koji od prethodno opisanih načina je korišćena platna kartica, može se obezbediti dokaz gde, kada i za šta je platna kartica korišćena.

Amortizacija potrošnje korišćenjem platne kartice odvija se uz registrovanje postupaka sledećih učesnika prilikom kupovine: korisnik kartice – prodajno mesto – vlasnik mreže (acquirer) – izdavalac platne kartice (issuer). Prilikom kupovine neke robe, odnosno plaćanja određenih usluga, posedovalac platne kartice istu daje trgovcu koji je provlači na terminalu. Putem POS terminala ili na imprinteru prihvatilac šalje zahtev izdavaocu platne kartice i traži autorizaciju. Kad se utvrdi da korisnik platne kartice ima sredstva na računu ili odobreni kreditni limit, daje se odobrenje, vrši se generisanje broja autorizacije koji se prosleđuje trgovcu i tako se transakcija realizuje.

Postupak autorizacije prilikom podizanja gotovine platnom karticom najbolje se može videti kroz korišćenje platnih kartica na bankomatima i šalterima banaka. Korisnik platne kartice prilikom podizanja gotovine na bankomatu (ATM) mora obavezno da unese PIN kod, nakon čega ATM šalje upit banci koja je izdala platnu karticu i traži autorizaciju. Kada dobije odobrenje, ATM isplaćuje traženu gotovinu i automatski izdaje broj autorizacije.

Ukoliko posedovalac platne kartice želi da podigne gotovinu na šalteru koji ima POS terminal, banka vlasnik mreže putem POS terminala šalje zahtev banci izdavaocu i zahteva autorizaciju. Po dobijenom odobrenju vrši se isplata gotovine i dobija se broj autorizacije.

Platne kartice imaju sve širu upotrebu kod nas i u svetu, ali je ujedno kod velikog broja ljudi prisutna prilična uzdržanost i nesigurnost koja se odnosi na nemogućnost poznavanja, shvatanja značaja i savlađivanja znanja iz domena korišćenja platnih kartica. Sa druge strane, ovaj tehničko-tehnološki pronalazak je na udaru kriminalno orijentisanih lica, koji pronalaze nove metode za zloupotrebu istog.

KORISNIK KARTICE

BANKOMAT

POS TERMINAL

PROCESORI

VISA DINA

MASTERCARD AMERICAN EXPRESS

PRIHVATILAC KARTICE - ACQUIRER

IZDAVALAC KARTICE - ISSUER

Dokaz o izvršenoj transakciji je račun u vidu odgovarajućeg zapisa, pot-pisan fizički ili elektronski od strane ovlašćenog korisnika. Na osnovu takvog zapisa, zavisno od toga na koji od prethodno opisanih načina je korišćena platna kartica, može se obezbediti dokaz gde, kada i za šta je platna kartica korišćena.

Amortizacija potrošnje korišćenjem platne kartice odvija se uz registrova-nje postupaka sledećih učesnika prilikom kupovine: korisnik kartice – prodajno mesto – vlasnik mreže (acquirer) – izdavalac platne kartice (issuer). Prilikom

3 Plaćanje platnom karticom bez fizičkog prisustva korisnika i kartice putem faksa, telefonom ili mailom

4 Šifra za plaćanje i podizanje novca na bankomatima koja se dobija prilikom preuzimanja platne kartice


47

kupovine neke robe, odnosno plaćanja određenih usluga, posedovalac platne kar-tice istu daje trgovcu koji je provlači na terminalu. Putem POS terminala ili na imprinteru prihvatilac šalje zahtev izdavaocu platne kartice i traži autorizaciju. Kad se utvrdi da korisnik platne kartice ima sredstva na računu ili odobreni kre-ditni limit, daje se odobrenje, vrši se generisanje broja autorizacije koji se prosle-đuje trgovcu i tako se transakcija realizuje.

Postupak autorizacije prilikom podizanja gotovine platnom karticom najbo-lje se može videti kroz korišćenje platnih kartica na bankomatima i šalterima ba-naka. Korisnik platne kartice prilikom podizanja gotovine na bankomatu (ATM) mora obavezno da unese PIN kod, nakon čega ATM šalje upit banci koja je izdala platnu karticu i traži autorizaciju. Kada dobije odobrenje, ATM isplaćuje traženu gotovinu i automatski izdaje broj autorizacije.

Ukoliko posedovalac platne kartice želi da podigne gotovinu na šalteru koji ima POS terminal, banka vlasnik mreže putem POS terminala šalje zahtev banci izdavaocu i zahteva autorizaciju. Po dobijenom odobrenju vrši se isplata gotovine i dobija se broj autorizacije.

Platne kartice imaju sve širu upotrebu kod nas i u svetu, ali je ujedno kod velikog broja ljudi prisutna prilična uzdržanost i nesigurnost koja se odnosi na nemogućnost poznavanja, shvatanja značaja i savlađivanja znanja iz domena ko-rišćenja platnih kartica. Sa druge strane, ovaj tehničko-tehnološki pronalazak je na udaru kriminalno orijentisanih lica, koji pronalaze nove metode za zloupotre-bu istog.

Kriminalitet manifestovan kroz različite vrste prevara i zloupotreba korišćenjem platnih kartica – sopstveni MOS

Kriminalitet u oblasti kartičarstva je novijeg datuma kod nas, ali se za isti može reći da je sve prisutniji, tako da to već sada predstavlja jednu novu oblast u kriminalistici, a posebno se to odnosi na kriminalističku metodiku.

Kriminalitet u oblasti kartičarstva predstavlja jedan vid savremenog, novog oblika kriminaliteta, što se može posmatrati sa više aspekata: načina vršenja ovog kriminaliteta, specifičnosti lica koja mogu biti izvšioci, sredstava izvršenja, me-sta i vremena izvršenja kriminalnih delatnosti i specifičnosti nastalih posledica.

Bez obzira na sve iznete specifičnosti, kriminalitet u oblasti kartičarstva ne predstavlja posebnu oblast kriminaliteta kao što su klasični, politički i privredni kriminalitet. Konkretna krivična dela koja se vrše u ovoj oblasti spadaju u oblast privrednog kriminaliteta, međutim, s obzirom na to da se vrše uz pomoć platnih kartica i tehničkih uređaja (kompjuteri, POS terminali, ATM...), ova kriminalna dela dobijaju na specifičnosti, što sve upućuje na potrebu posebnog – odvojenog izučavanja u odnosu na klasičan način.

Sve prethodno iznete činjenice upućuju na potrebu određivanja sadržine, pojma kriminaliteta u oblasti kartičarstva, sa većom pažnjom usmerenom na


48

sagledavanje oblika ispoljavanja istog. To predstavlja polaznu osnovu za uvođe-nje novih, savremenih metoda u kriminalistici s ciljem otkrivanja, razjašnjavanja i dokazivanja krivičnih dela iz oblasti kartičarstva.

Najzastupljeniji vid prevare i zloupotreba platnih kartica još uvek je u do-menu krađa ili gubljenja platne kartice, kada korisnik neoprezno pored platne kartice čuva i PIN kod.

Jedan od veoma čestih oblika zloupotrebe platnih kartica je da se uz pomoć falsifikovane dokumentacije o korisniku priložene banci ili drugoj finansijskoj instituciji preuzima platna kartica s određenim limitom na računu koji se odmah po dobijanju platne kartice „počisti“.

Odlika ovog savremenog kriminaliteta je i korišćenje tehničko-tehnoloških rešenja kako bi se došlo do podataka sa magnetne piste korisnika.

Veoma često se koristi „skiming“ – uređaj koji se, u složenijoj varijanti, sastoji od „skimera“ kojim se skida magnetni zapis i kamere koja snima PIN kod, odnosno prste korisnika na tastaturi ili se postavlja dupla tastatura koja beleži neophodne podatke za izradu falsifikata orginalne kartice – tzv. bela plastika.

Jednostavnija varijanta je korišćenje skimera koji se postavljaju u dogovoru sa nesavesnim trgovcima, kada se pored obavljanja regularne transakcije kartica provlači i kroz skimer-uređaj, s ciljem skidanja podataka sa magnetne piste.

Zloupotrebe platnih kartica mogu da se dogovore i prilikom transporta iz-među banke i mesta za personalizaciju, tako što se platna kartica izuzme radi zloupotrebe.

Do zloupotrebe platne kartice može doći i kada se kartica koristi na pro-dajnim mestima koja imaju tzv. floor limite (limit do koga se ne vrši „online“ autorizacija, već se transakcija odobrava na osnovu vrste kartice kojoj je dodeljen servis KOD kojim je omogućeno korišćenje ovog limita). Ovo nije prisutno i aktuelno kod nas iz razloga što kod nas obično nisu dozvoljeni limiti i kartice su obično neaktivne do trenutka uručivanja posedovaocu.

Sve napred navedene oblike zloupotrebe i prevare platnim karticama može-mo nazvati „ručni rad“. Elektronske zloupotrebe su mnogo složenije i zahtevaju viši stepen znanja iz oblasti informatike.

Jedan od oblika je korišćenje softverske aplikacije koja generiše moguće brojeve platnih kartica i kao takva vrši više uzastopnih pokušaja autorizacije na određenim sajtovima putem interneta.

Drugi oblik je tzv. pecanje, odnosno hvatanje brojeva platnih kartica koje se koriste na internetu dok pravi korisnici platnih kartica plaćaju robu ili usluge putem interneta.

Postavljanje lažnih sajtova koji služe samo zato da bi neoprezni korisni-ci ostavili svoje podatke o platnim karticama koje poseduju, takođe predstavlja oblik moguće prevare ili zloupotrebe platne kartice, što je na engleskom jeziku poznato kao „pharming“.


49

Sve prevare s platnim karticama se mogu podeliti u određene kategorije, što zavisi od toga ko je izvšilac prevare ili zloupotrebe platnom karticom, odnosno gde i kako se prevara, tj. zloupotreba realizuje?

Globalno gledano, mogu se razlikovati: zloupotrebe korisnika platnih karti-ca, prevare akceptanta, prevare s falsifikovanim karticama i prevare gde za izvr-šenje istih nije potrebna platna kartica u fizičkom smislu.

Krivični zakonik Srbije sadrži tri krivična dela koja se odnose na tretman kriminaliteta u vezi sa platnim karticama (kartičarstva).

Krivično delo predviđeno čl. 225 KZ Srbije „Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica“,5 može izvršiti svako lice koje napravi lažnu platnu karticu ili ko preinači pravu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko takvu lažnu karticu upotrebi kao pravu.

Za postojanje ovog konkretnog krivičnog dela bitna je sadržina četiri ele-menta, a to su da neko lice: napravi lažnu platnu karticu, preinači pravu platnu karticu, ima nameru da lažno napravi ili preinači pravu platnu karticu i upotrebi takvu lažnu karticu kao pravu.

Ovde nije važno da li su pribavljena sredstva ili ne, važno je postojanje na-mere da se napred navedene radnje izvrše u pomenute svrhe, za šta je predviđena kazna zatvora od 3 meseca do 3 godine. Sve navedeno se može posmatrati kao osnovni oblik ovog krivičnog dela.

Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela je ako učinilac pribavi protivprav-nu imovinsku korist, bez ozira na prisvojenu sumu, a prilikom ovakve transakcije predviđena je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina.

Ukoliko učinilac krivičnog dela iz osnovnog oblika pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara, kazniće se zatvorom od 2 do 10 godina.

Zakonodavace je predvideo sankcije kao za kvalifikovane oblike i u slučaju da učinilac izvrši ovo krivično delo neovlašćenom upotrebom tuđe platne karice.

Lakši oblik krivičnog dela falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica, čini onaj ko nabavi lažnu platnu karticu u nameri da je upotrebi kao pravu ili ko pri-bavlja podatke u nameri da ih iskoristi za pravljenje lažne platne kartice. Za ovaj oblik predviđena je novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine.

Krivično delo određeno čl. 227 KZ Srbije je „Pravljenje, nabavljanje i da-vanje drugom sredstava za falsifikovanje“,6 gde je stavom 2 navedenog člana predviđeno da izvršilac istog kriminalnog dela može biti svako lice koje pra-vi, nabavlja, prodaje ili daje na upotrebu drugom sredstva za pravljenje lažnih platnih kartica ili lažnih znakova vrednosti, a kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do 2 godine.

5 Krivični Zakonik Srbije, Sl.glasnik 85/05, 88/05, 107/05, 72/096 Ibid.


50

„Izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica bez pokrića“7 je krivično delo određeno čl. 228 KZ Srbije. Ovo krivično delo može učiniti svako lice koje kori-sti debitnu platnu karticu za koju nema pokriće ili koristi kreditnu platnu karticu za koju ne obezbeđuje pokriće u ugovorenom roku, pa na takav način sebi ili drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi deset hilja-da dinara. Za ovo kazneno delo je predvđena novčana kazna i kazna zatvora do tri godine.

Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela je određen ukoliko je učinilac vr-šenjem osnovnog oblika pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 100.000 dinara, gde je predviđena kazna do 10 godina zatvora.

Za krivično delo predviđeno čl. 228 KZ Srbije se može istaći i to da ono ima poseban značaj u domenu generalne prevencije.

Polazeći od svih navedenih aspekata, vidljivo je da definisati sadržaj i pojam kriminaliteta u oblasti kartičarstva, predstavlja složen posao i zahteva visokopro-fesionalan pristup. Veoma je bitno sagledati sve kriminalističke aspekte kartice i tehničkih uređaja gde se ona koristi, a to je u skoro svim oblastima društvenog života, u svetu i kod nas.

Posmatrano sa kriminalističkog aspekta funkcija platne kartice se može is-poljavati i kroz sledeće vidove:

• Platna kartica kao sredstvo izvršenja krivičnog dela, gde se izvršilac služi platnom karticom da bi izvršio neko krivično delo iz ove oblasti, (preva-ru, zloupotrebu, proneveru). Ovde se radi o krivičnim delima iz oblasti opšteg i privrednog kriminaliteta, a koja se vrše na specifičan način, tj.uz korišćenje platne kartice, što ih čini posebnim i specifičnim.

• Platna kartica kao objekat napada gde su platna kartica, sredstva na ra-čunu, kao i podaci na kartici cilj kriminogenih napada, da bi se na takav način pribavila protivpravna imovinska korist (krađa, razbijništvo, ucena, iznuda i dr.).

• Platna kartica kao dokazno sredstvo u postupku rasvetljavanja i doka-zivanja krivičnih dela iz oblasti kartičarstva (zakonodavac je predvideo da se lažne platne kartice i sredstva za pravljenje lažnih platnih kartica oduzimaju).

Sve navedeno je važno imati u vidu zbog preciznog definisanja problema u svakom konkretnom slučaju. Kada se definiše problem sa kriminalističkog as-pekta, veoma je važno odrediti mere i radnje odnosno kriminalističke delatnosti kojima će se konkretno krivično delo razjasniti, identifikovati njegov izvršilac ili izvršioci i obezbediti dokazi za uspešno pokretanje, vođenje i okončanje krivič-nog postupka.

7 Ibid.


51

Osnovne karakteristike kriminaliteta u oblasti kartičarstva

Kriminalitet u oblasti kartičarstva ima sve karakteristike internacionalnog kriminaliteta, s obzirom na to da je platna kartica, kao vid bezgotovinskog plaća-nja u veoma širokoj primeni kod nas i u svetu.

Da bi neko lice izvršilo krivično delo u vezi sa zloupotrebom i prevarom ko-rišćenjem platne kartice, mora dobro da poznaje tehniku i tehnologiju korišćenja platnih kartica, što govori o činjenici da je ovo kriminalitet profesionalaca i speci-jalizanata za vršenje prevare i zloupotreba u oblasti kartičarstva. Za vršenja ovih krivičnih dela potrebna je i zloupotreba novih tehničkih i tehnoloških dostignuća te sa tog aspekta posmatrano ovaj kriminalitet ima karakteristike visokotehnološ-kog kriminaliteta.

Jedna od karakteristika kriminaliteta u oblasti kartičarstva je prisutnost „ta-mne brojke“ kriminaliteta, što ukazuje da je priličan broj izvršenih krivičnih dela iz oblasti zloupotrebe i prevare s platnim karticama ostao neotkriven.

Za falsifikovanje platnih kartica, kao zloupotrebe i prevare uz korišćenje istih, veoma uspešno se mogu koristiti nove, savremene metode zasnovane na naučnim dostignućima i novim pronalascima u oblasti elektronskog bankarstva od strane učinilaca, tako da to sve otežava otkrivanje i dokazivanje pojedinih krivičnih dela u oblasti poslovanja s platnim karticama, posebno kad su u pitanju krivična dela koja se teško otkrivaju i dokazuju primenom metode zaticanja iz-vršioca na delu.

Mesto i vreme izvršenja krivičnih dela u oblasti kartičarstva, što predstavlja odgovore na dva „zlatna pitanja“ kriminalistike „gde“ i „kada“, značajno odstu-paju od ustaljene kriminalističke prakse u pogledu krivičnih dela opšteg, politič-kog i privrednog kriminaliteta.

Mesto izvršenja zloupotrebe, odnosno prevare korišćenjem platne kartice vezano je za mesto transakcije uz pomoć platne kartice (ATM, POS...), tako da izvršilac krivičnog dela iz oblasti kartičarstva može biti na velikoj udaljenosti od korisnika platne kartice i sredstava na računu.

Prevare i zloupotrebe platnih kartica obavljaju se u novim okolnostima, au-tomatizacije, tako da je za izvršenje krivičnih dela iz ove oblasti potrebno veoma malo vremena, koje se može meriti minutama, pa i sekundama, a u određenim okolnostima čak i delovima sekunde. Sve to ide u prilog izvršiocu i efikasnosti istog u izvršavanju krivičnog dela, dok, sa druge strane, sve to otežava otkrivanje i dokazivanje ovih kriminalnih delatnosti.

Kriminalitet u oblasti kartičarstva ima i svoj sopstveni MOS koji njegovi učinioci stalno unapređuju i dopunjuju novim elementima koji su povezani s upo-trebom sve novije i savremenije tehnike.

Posebna karakteristika kriminaliteta u oblasti kartičarstva jeste šteta, od-nosno posledice. Za banku ili drugu finansijsku organizaciju šteta može biti materijalna i reputaciona, dok prema građanima, pre svega klijentima, odnosno


52

posedovaocima sredstava na računu šteta može biti materijalna, izazvana nena-silnim putem, čime ovaj kriminalitet dobija karakter nenasilnog kriminaliteta ili kriminaliteta „belog okovratnika“. Sve to može dovesti do ispoljavanja štete u smislu gubljenja poverenja u banku i druge finansijske institucije, stvaranja nesi-gurnosti i narušavanja poslovnog imidža mnogih privrednih i vanprivrednih su-bjekata, a i da izazove strah od pojave novih kriminogenih delatnosti veznih za oblast bezgotovinskog plaćanja i korišćenje platnih kartica.

U bankarskom poslovanju prevare i zloupotrebe sa platnim karticama, imaju tretman vanrednog događaja. Dakle, vanrednim događajem treba smatrati svako korišćenje platne kartice koje nije u skladu sa potpisanim ugovorom između ban-ke kao izdavaoca kartice i samog korisnika, ili kojim će se naneti šteta korisniku ili izdavaocu platne kartice.

Značajna karakteristika kriminaliteta u oblasti prevara i zloupotreba platnih kartica, jeste i ta da ova krivična dela veoma često vrše organizovane grupe, te tako ovaj kriminalitet ima tretman organizovanog kriminala. Na kraju, ono što je karakteristično za ovu vrstu kriminaliteta jeste da mu se društvo može suprosta-viti uspešno samo uz korišćenje savremenih metoda i ekipnim radom gde u eki-pama svakako značajno mesto moraju imati stručnjaci i dobri poznavaoci tehnike u oblasti elektronskog i automatizovanog bankarstva.

Načini saznavanja za kriminalitet u domenu kartičarstva

Strategija suprotstavljanja kriminalitetu iz oblasti kartičarstva mora biti sve-obuhvatna u primeni preventivnih i represivnih mera, koje moraju sadržati nove, savremene i za ovu oblast specifične metode, koje karakteriše efikasno sprečava-nje i suzbijanje krivičnih dela u oblasti korišćenja platnih kartica.

Problemi u otkrivanju prevara i zloupotreba u korišćenju platnih kartica, odnosno otkrivanje takvih oblika prevare i zloupotreba koje sadrže konkretna kri-vična dela, sve su složeniji, imajući u vidu činjenicu da je u početnoj fazi primene tehnike i tehnologije, mali broj lica posedovao stručno znanje i specijalizaciju koje bi koristili u kriminalne svrhe. Danas je korišćenje platnih kartica postala široka pojava kod velikog broja lica i na taj način platna kartica se sve više koristi u vršenju krivičnih dela kao sredstvo izvršenja ili kao objekat napada, od strane kriminalno orijentisanih pojedinaca i grupa.

Kao i kod svakog drugog krivičnog dela, najzainteresovaniji za to da se otkrije i krivično delo i njegov počinilac jeste oštećeni. Stoga je najčešći način saznanja za krivična dela iz oblasti kartičarstva upravo prijava oštećenog. Prijavu o prevari ili zloupotrebi platnom karticom, oštećeni obično vrši tako što slučaj prijavljuje svojoj banci ili drugoj finansijskoj instituciji koja je izdala platnu kar-ticu. Istovremeno, oštećeni se upućuje da događaj prijavi i policiji.

Otkrivanje krivičnih dela iz oblasti upotrebe platnih kartica, može se izvršiti i na osnovu prijave trgovaca koji poseduju POS terminale preko kojih se vrši


53

plaćanje. Naime, ukoliko se trgovcu učini nešto sumnjivo kod korisnika platne kartice, on je po ugovoru obavezan da telefonom obavesti autorizacioni centar banke koja mu je dala POS terminal.

Jedan od načina saznanja za zloupotrebe na bankomatima (ATM) je potvrda da se vrši zloupotreba određenim platnim karticama koje se prate u procesing centrima banaka ili drugih finansijskih institucija, a pošto su bankomati uglav-nom opremljeni video kamerama, moguće je pratiti ko vrši zloupotrebu na ban-komatu, kako putem video zapisa tako i kroz sistem gde se dobija tačno vreme i mesto zloupotrebe o čemu se obaveštava nadležna organizaciona jedinica za bezbednost banke i policija. Takvim načinom saradnje moguće je brzo i efikasno hvatanje izvršioca na delu.

Otkrivanju krivičnih dela iz oblasti kartičarstva mogu doprineti anonimne i pseudonimne prijave, kojima treba posvetiti posebnu pažnju, baš zbog niza po-teškoća u otkrivanju raznih načina prevara i zloupotreba u oblasti kartičarstva.

Policijski službenici u okviru svojih operativnih delatnosti, mogu doći do saznanja o vršenju krivičnih dela u oblasti kartičarstva. Prijavom policijskih or-gana susednih zemalja, može se doći do saznanja i otkrivanja krivičnih dela i njihovih izvršilaca u oblasti zpoupotrebe platnih kartica.

U cilju otkrivanja prevara i zloupotreba platnim karticama pažnju treba usmeriti na određene indicijalne metode, odnosno spoljne manifestacije koje ukazuju na sumnju da je izvršeno konkretno krivično delo kao što su: sumnji-vo ponašanje pojedinca u smislu nelogičnih objašnjenja za sopstvene propuste u radu, pronalaženje plastičnih kartica u bankomatima koje su isti „progutali“ pri pokušaju transakcije, nuđenje na prodaju falsifikovanih kartica, posedovanje „skimera“ i sredstava za izradu lažnih platnih kartica itd. Kao izvor saznanja koja ukazuju na sumnju da se vrši krivično delo korišćenjem platnih kartica, mogu se pojaviti i mediji (elektronski i pisani).

Javnim progovaranjem je moguće doći do informacija koje ukazuju na vr-šenje kriminalnih radnji u vezi sa korišćenjem platnih kartica. Motiv može biti značajna indicijalna činjenica raznovrsnih klasičnih oblika kriminaliteta, ali i kri-vičnih dela u oblasti kartičarstva.

Pribavljanje protivpravne imovinske koristi izvršenjem krivičnih dela u oblasti kartičarstva, odnosno koristoljublje, jedan je od najčešćih motiva koji se javlja kod učinioca ovih krivičnih dela. Istovremeno treba imati u vidu da ovaj motiv, može biti inspirisan različitim željama izvršioca krivičnog dela, kao što su brzo i lako bogaćenje, vraćanje nekih zaostalih dugova koje ima, sticanje boljeg statusa u društvu, zadovoljavanje nekih ličnih potreba i građenje željenog imidža itd.

Zato je od velikog značaja izvšiti analizu svih indicija i sagledati njihovu operativnu opravdanost u sprovođenju kriminalističkih delatnosti, a to sve tre-ba da ima za cilj postavljanje verzija i realnog planiranja operativnog rada, radi rasvetljavanja i dokazivanja konkretnog dela iz oblasti kartičarstva. Otkrivanje


54

krivičnih dela u vezi sa platnim karticama, treba da u skladu s kriminalističkom procenom, vrše odgovarajuće službe u bankama (odeljenje za platne kartice, mo-nitornig centri, interne kontrole, službe bezbednosti, i dr.). U bankama i drugim finansijskim organizacijama treba stvarati organizacione i tehničko-tehnološke uslove u cilju efikasnog suprostavljanja svim novim oblicima prevare i zloupo-trebe sa platnim karticama. Osnovni razlog za to treba tražiti u tome što sadašnje stanje kod nas i u svetu, ukazuje na realnu mogućnost povećanja obima krimina-liteta u ovoj oblasti, što će neminovno dovoditi do novih pojavnih oblika.

Sve to zahteva i obuku kadrova koji bi bili profesionalno orijentisani i spe-cijalizovani za efikasno sprečavanje, otkrivanje, rasvetljavanje i dokazivanje kri-minalnih delatnosti u domenu poslovanja sa platnim karticama.

Kriminalističke delatnosti na razjašnjavanju i dokazivanju kriminaliteta u domenu platnih kartica

Efikasnost u razjašnjavanju i dokazivanju krivičnih dela u oblasti kartičar-stva, zahteva u današnje vreme, angažovanje savremenih metoda, sredstava i pre svega timski rad. To treba da bude kombinovan tim sastavljen od operativnih radnika i stručnjaka iz oblasti informacionih tehnologija.

Evidentan je nedostatak operativnih radnika – specijalista za suprotstavlja-nje kriminalitetu u oblasti kartičarstva. Neophodno je da po saznanju za prevare ili zloupotrebe u vezi s platnim karticama, tokom rada na rasvetljavanju, pri-kupljanju i obezbeđenju materijalnih i ličnih dokaza, sarađuju policijski službe-nik i odgovarajući stručnjak u banci ili drugoj finansijskoj instituciji (ekspert za oblast poslovanja platnim karticama). Zajedničko delovanje i udruživanje znanja iz različitih oblasti, može biti garancija uspeha na razjašnjavanju svih činjenica i okolnosti krivičnih dela iz oblasti kartičarstva.

Osnovno kriminalističko načelo brzine i operativnosti mora posebno da dođe do izražaja u postupku razjašnjavanja kriminaliteta u vezi sa platnim karti-cama. To podrazumeva obavezu da se odmah po saznanju za vanredni događaj u vezi sa platnom karticom, bez obzira na način saznanja, formira adekvatna ekipa koja će početi sa sprovođenjem određenjih kriminalističkih delatnosti, kako bi se došlo do indicija na osnovu kojih bi se mogle postaviti verzije i sačiniti operativni plan. Postupak rasvetljavanja i dokazivanja krivičnih dela iz domena kartičarstva zahteva savremen i specifičan prilaz problemu, odgovarajuću stručnost i sveobu-hvatnost u sagledavanju kriminaliteta u vezi sa platnim karticama. Sve to upućuje na neophodnost poznavanja ove problematike, kako od strane policijskih službe-nika, tako i od strane javnih tužilaca, njihovih zamenika, istražnih sudija i sudija krivičara. Sve ovo je neophodno zato što je nemoguće otkrivati, krivično goniti i suditi učiniocima krivičnih dela iz oblasti kartičarstva, ako se ne poznaju moguć-


55

nosti i načini korišćenja platnih kartica, kao i mogućnost prevara i zloupotreba sa platnim karticama.

Operativni rad na rasvetljavanju i dokazivanju treba otpočeti odmah nakon saznanja o izvršenom krivičnom delu u vezi sa platnim karticama. Ovde treba imati u vidu i to da svaka prijava eventualne zloupotrebe platne kartice ne mora da znači i da je izvršeno krivično delo. Zato je veoma važno u momentu saznanja za indicije o izvršenom krivičnom delu u vezi sa zloupotrebom platnih kartica, odmah preduzeti neophodne kriminalističke delatnosti u cilju rasvetljavanja svih pravno relevantnih činjenica kojima bi se utvrdilo da li ima elemenata izvršenog krivičnog dela. Brzo postupanje i stručan pristup ovoj problematici, u slučaju postojanja osnovane sumnje da je izvšeno krivično delo iz oblasti kartičarstva, neophodno je zbog postojanja mogućnosti da se izvršilac konkretnog krivičnog dela zaustavi da ne vrši dalje zloupotrebe, a istovremeno da se obezbede pouzda-ni dokazi, pre svega materijalni.

Nakon podnošenja prijave o nestanku platne kartice, odnosno krađe iste, u postupanju treba imati u vidu sledeće:

– Ako je posedovalac platne kartice prijavio krađu svoje platne kartice banci koja mu je istu izdala, treba preduzeti mere obaveštavanja da se blokiraju transakcije tom karticom, a oštećenog uputiti da u nadležnoj policijskoj stanici podnese krivičnu prijavu.

– Ukoliko oštećeni podnosi krivičnu prijavu u policiji o krađi platne karti-ce, pored uzimanja krivične prijave na zapisnik, oštećenog treba uputiti da slučaj odmah prijavi i banci izdavaocu platne kartice.

– Prilikom uzimanja krivične prijave na zapisnik kao i u drugim situacija-ma, onoga ko prijavljuje treba upozoriti na posledice lažnog prijavljiva-nja. Ovde treba imati u vidu mogućnost „fingiranja“ prevare ili zloupotre-be platne kartice iz različitih motiva.

– Da bi se proverili navodi u prijavi, neophodno je odgovoriti na ,,zlatno pitanje“ kriminalistike ŠTA SE DESILO? Dakle, neophodno je jasno i argumentovano definisati problem. U slučajevima gde se utvrdi da je sa računa posedovaoca platne kartice uzeto novčanih sredstava, neophodno je obezbediti dokaz od procesing centra da je transakcija izvršena. Ovde je važno dati odgovor na pitanja: KADA? i GDE?, čime se utvrđuje tač-no vreme i mesto izvršene transakcije. Na osnovu takvih izveštaja treba utvrditi ko je oštećen i kolika je šteta nastala i koja novčana suma je po-tencijalno bila ugrožena, a koja je skinuta sa računa, čime se daje odgovor na pitanje NAD KIME ili ČIME?

– Kao dokaz u ovakvim situacijama treba obezbediti snimak, ako je tran-sakcija izvršena na bankomatu, gde počinje sužavanje kruga osumnji-čenih, odnosno na ovaj način se odgovara na pitanje KO je izvršilac? Ukoliko je transakcija izvršena na POS terminalu, potrebno je izaći na lice mesta u cilju traženja obaveštenja od trgovaca i obavljanje razgovora


56

sa eventualnim svedocima, očevicima događaja i uvida u dati potpis na računu. Prilikom obavljanja razgovora sa trgovcima, ugostiteljski radni-cima i drugim mogućim svedocima treba insistirati na opisu lica, gde bi se na osnovu istog mogao sačiniti foto-robot u cilju identifikacije izvršioca konkretnog krivičnog dela. U cilju razjašnjavanja slučaja, ukoliko je plat-na kartica korišćena, veoma je važno utvrditi da li je u pitanju originalna platna kartica koja je ukradena, pa zloupotrebljena, ili je u pitanju naprav-ljena tzv. bela plastika.

– U preduzimanju kriminalističkih delatnosti kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo u vezi sa platnim karticama, treba u toku provera preduzimati i druge neophodne istražne delatnosti kao što su pre-tresanje lica, vozila ili stana i drugih prostorija, kao i veštačenja.

– U cilju potpunog rasvetljavanja krivičnih dela iz domena kartičarstva pre-duzimaju se i druge kriminalističke mere i radnje: traženje obaveštenja, utvrđivanje identiteta, pregled, uvid u dokumentaciju, potražne delatno-sti, prepoznavanje, provera alibija i druge delatnosti kojima mogu da se obezbede materijalni i lični dokazi.

– U cilju blagovremenog obezbeđenja dokaza, pored brzih provera i izla-ska na lice mesta, kada je to neophpodno, veoma veliki kriminalistički značaj ima blagovremeno pretresanje lica, objekata, stana i drugih pro-storija osumnjičenih lica, posebno kada se pronalaze materijalni dokazi. Pretresanju, pored policijskih službenika, treba da prisustvuju i stručnjaci iz oblasti kompjuterske tehnike i kartičarstva, zbog neophodnih stručnih znanja bez kojih nije moguć uspeh u pronalaženju dokaza kao što su pred-meti i tragovi u vezi funkcionisanja transakcije u korišćenju platnih kar-tica. Specifičnost predmeta podrazumeva i to da onaj ko ih traži treba da ima i određeno znanje o njihovom funkcionisanju. Predmeti koji se traže su: skimeri, pisači za nanošenje podataka na magnetnu traku, mašina za personalizaciju kartica, prislušni uređaji za telekomunikacije tzv. presre-tači na telefonskim linijama kojima se prenose podaci sa POS-a banci prihvatiocu, uređaji koji se postavljaju na POS terminale radi skidanja podataka sa magnetne trake, lažni bankomati, lažne tastature za banko-mate, kamere na bankomatu sa odašiljačem i baterijom, lap-top, lažne platne kartice itd.

– Istražna delatnost pretresanja treba da se sprovodi po kriminalističkim pravilima, vodeći strogo računa o zakonskim odredbama kako se nijed-nog trenutka ne bi dovela u pitanje pravna relevantnost pronađenih trago-va i predmeta. Zato je potrebno svaki pronađeni predmet fotografisati na mestu pronalaska i podaci o istom treba da se unesu u zapisnik o pretresa-nju, predmete potom treba privremeno oduzeti pri čemu se izdaje potvrda o privremeno oduzetim predmetima. Privremeno oduzete predmete treba na odgovarajući način upakovati i ostaviti na odgovarajuće mesto radi


57

čuvanja i za ovo je neophodna stručna pomoć eksperata imajući u vidu da za pojedine predmete treba obezbediti i odgovarajuće uslove.

– Prilikom prikupljanja i obezbeđivanja dokaza za uspešno pokretanje i vo-đenje krivičnog postupka sa jednakom pažnjom treba analizirati materi-jalne i lične dokaze, pritom vodeći računa o onim neposrednim dokazima i specifičnostima koje su vezane za dokaze u vezi sa prevarom i zloupo-trebom sa platnim karticama.

– Sigurno je da neposredni materijalni dokazi imaju posebnu važnost i čvrst dokazni značaj, međutim u postupku dokazivanja krivičnih dela u vezi sa platnim karticama i indentifikacije učinilaca neophodan je oslonac na indicijalne metode. To znači da će se na osnovu prikupljenih indicija moći postavljati verzije a samim tim i sačinjavati plan daljeg operativnog rada. Sve to daje mogućnost za preduzimanje odgovarajućih kriminalističkih delatnosti, gde u sprovođenju istih pored policijskih službenika obavezno treba da učestvuju i stručnjaci iz oblasti kompjuterske tehnike i elektron-skog bankarstva. Poseban značaj sa kriminalističkog aspekta mogu imati indicije kao što su: poznavanje okolnosti koje drugim licima nisu bile poznate, navike, znanje, MOS, što je neophodno za postavljanje verzi-ja u odnosu na osumnjičena lica. Na kraju, treba obaviti razgovor i sa osumnjičenim licem o svim okolnostima konkretnog krvičnog dela u cilju potvrđivanja svih prikupljenih činjenica i da bi se došlo do novih infor-macija. Ovakvim razgovorima treba da prisustvuju stručnjaci koji dobro poznaju oblast poslovanja sa platnim karticama.

– Saslušanje osumnjičenog je takođe veoma važna kriminalistička delat-nost koja doprinosi uspešnom rasvetljavanju konkretnog krivičnog dela i obezbeđenju dokaza za uspešno pokretanje i vođenje krivičnog postupka.

Mere preventivnog karaktera u cilju sprečavanja kriminaliteta u oblasti platnih kartica

Politika suprotstavljanja kriminalitetu, sadržinski obuhvata dva osnovna oblika reakcije države i društva na kriminalitet a to su: prevencija – sprečavanje kriminaliteta i represija.

Zadatak kriminalistike po pitanju suprostavljanja ovako savremenom i spe-cifičnom obliku kriminaliteta, jeste da ove dve značajne komponente poveže, uporedi i da time ukaže na najcelishodnija rešenje za praktično antikriminalno ponašanje u društvu. U tom pravcu je neophodno stalno praćenje zahteva i potre-ba društva na planu suprostavljanja kriminalitetu u ovoj oblasti, a pri tome treba imati u vidu da je prevencija, iako vrlo često nedovoljna, uvek najracionalnije i najhumanije rešenje, ukoliko je uspešna.

Cilj i zadatak preventivnog delovanja ukazuje na to da je ono u odnosu na represivna – postdelikatna postupanja: svrsishodnije, humanije i celishodnije.


58

Prevencija kriminaliteta u oblasti kartičarstva, nalazi svoju opravdanost i u činje-nici što je sadašnja edukacija i na njoj zasnovana praksa u mnogo bliže represiv-nom, odnosno postdeliktnom nego preventivnom postupanju, iako je uspeh i efi-kasnost u suprostavljanju ovom kriminalitetu moguće postići samo intenzivnom i stalnom koordinacijom ove dve metode, što za sada nije slučaj. Preventivne mere zaštite su nesumnjivo u skladu i sa demokratskim razvojem društva, što ima za cilj postupnije angažovanje svih društvenih činilaca u suprostavljanju kriminali-tetu, kao i humaniji odnos prema čoveku uopšte.

Preventivne mere treba da imaju za cilj sprečavanje kriminaliteta, kroz pre-duzimanje niza mera na zaštiti poslovanja u sferi korišćenja platne kartice kao sredstva i načina bezgotovinskog plaćanja robe i usluga. Mere prevencije u obla-sti kartičarstva se ogledaju kroz sledeće oblike:

Normativno regulisanje ovog načina poslovanja, što se ogleda u do-nošenju odgovarajućih pravila i procedura za poslovanje sa platnim karticama.

Fizičko-tehničku zaštitu, gde su potrebna uvođenja novih standarda i tehničko-tehnoloških dostignuća u ovoj oblasti.

Preventivni rad pri obavljanju redovnih poslova i zadataka u korišćenju platnih kartica.

Otklanjanje uzroka koji utiču na kriminalitet, odnosno aktivnosti na ot-klanjanju predeliktnih stanja.

Edukacija i razvijanje bezbednosne kulture kod klijenata-korisnika plat-nih kartica kod zaposlenih u bankama i drugim finansijskim institucija-ma koje izdaju platne kartice, kao i kod trgovaca, ugostiteljskih radnika i svih drugih gde se platne kartice koriste.

Sveobuhvatna politika zaštite poslovanja uz korišćenje platnih kartica treba da se zasniva ne na eliminaciji rizika, već na upravljanju rizikom. To praktično znači dobro razumevanje prirode i ozbiljnosti različitih tipova rizika u poslovanju sa platnim karticama, određivanje rizika koji se može smatrati prihvatljivim u situaciji u kojoj se posluje u sistemu funkcionisanja platnom karticom, dovođenje postojećeg rizika na nivo koji se može smatrati prihvatljivim ili bar opravdanim.

Jedna od najvažnijih preventivnih mera protiv zloupotrebe jeste stalna edu-kacija kako korisnika tako i trgovaca koji poseduju POS terminale o bezbed-nom korišćenju platnih kartica. Tu se prvenstveno podrazmeva dobro poznavanje uputstava i odredaba ugovora koji su i pisani na osnovu dosadašnjih iskustava u korišćenju kartica kako od strane finansijskih ustanova i korisnika, tako i od strane preventive prema mogućim zloupotrebama.

Drugi vid je uvođenje kartica sa čipom čime se višestruko povećava nivo zaštite platnih kartica od falsifikovanja kao i obavezno unošenje PIN koda pri ko-rišćenju platne kartice čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe prilikom krađe ili gubljenja kartice.


59

Treći vid je mogućnost da sam korisnik kartice prilikom sklapanja ugovora o korišćenju platne kartice, obavezno zahteva u uključivanje SMS servisa, odno-sno da mu prilikom svake promene na računu stigne SMS poruka. Na ovaj način korisnik ukoliko primi SMS za transakciju koju nije lično učinio može odmah da kontaktira autorizacioni centar i da spreči dalju zloupotrebu iste nalogom da se kartica blokira.

Četvrti vid je obavezno postavljanje softvera za RISK monitoring koji će vršiti praćenje transakcija platnim karticama uz dnevno izveštavanje o sumnjivim transakcijama kao i o pokušajima zloupotreba.

Poslednje i najskuplje rešenje, ali koje je ujedno i najbolja zaštita finansij-skih institucija i njihovih korisnika, jeste nadzor i kontrola transakcija u realnom vremenu – RISK monitoring online.

Risk monitoring online koristi jedna od banka u našem okruženju koja je ujedno i procesor unutar kuće za platne kartice. Sistem je postavljen tako što je RISK monitoring praktično izmešten iz procesing centra i organizovan u tri odeljenja.

Prvo odeljenje se bavi samo karticama izdanja te banke odnosno preko RISK monitoringa – računara na kojima se prate transakcije odnosno na kojima na osnovu postavljenih parametara na monitoru računara „iska-ču“ sumnjive transakcije.

Drugo odeljenje se bavi praćenjem prihvatne mreže bankomata i POS terminala te banke uz stalno nadgledanje izvršenih transakcija.

Konačno, treće odeljenje se bavi isključivo već učinjenim zloupotre-bama, kao upravljanjem video zapisima, kao i saradnjom sa policijom i pravosudnim organima u cilju rasvetljavanja kriminalnih dela iz ove oblasti.

11

Sveobuhvatna politika zaštite poslovanja uz korišćenje platnih kartica treba da se zasniva ne na eliminaciji rizika, već na upravljanju rizikom. To praktično znači dobro razumevanje prirode i ozbiljnosti različitih tipova rizika u poslovanju sa platnim karticama, određivanje rizika koji se može smatrati prihvatljivim u situaciji u kojoj se posluje u sistemu funkcionisanja platnom karticom, dovođenje postojećeg rizika na nivo koji se može smatrati prihvatljivim ili bar opravdanim.

Jedna od najvažnijih preventivnih mera protiv zloupotrebe jeste stalna edukacija kako korisnika tako i trgovaca koji poseduju POS terminale o bezbednom korišćenju platnih kartica. Tu se prvenstveno podrazmeva dobro poznavanje uputstava i odredaba ugovora koji su i pisani na osnovu dosadašnjih iskustava u korišćenju kartica kako od strane finansijskih ustanova i korisnika, tako i od strane preventive prema mogućim zloupotrebama.

Drugi vid je uvođenje kartica sa čipom čime se višestruko povećava nivo zaštite platnih kartica od falsifikovanja kao i obavezno unošenje PIN koda pri korišćenju platne kartice čime se smanjuje mogućnost zloupotrebe prilikom krađe ili gubljenja kartice.

Treći vid je mogućnost da sam korisnik kartice prilikom sklapanja ugovora o korišćenju platne kartice, obavezno zahteva u uključivanje SMS servisa, odnosno da mu prilikom svake promene na računu stigne SMS poruka. Na ovaj način korisnik ukoliko primi SMS za transakciju koju nije lično učinio može odmah da kontaktira autorizacioni centar i da spreči dalju zloupotrebu iste nalogom da se kartica blokira.

Četvrti vid je obavezno postavljanje softvera za RISK monitoring koji će vršiti praćenje transakcija platnim karticama uz dnevno izveštavanje o sumnjivim transakcijama kao i o pokušajima zloupotreba.

Poslednje i najskuplje rešenje, ali koje je ujedno i najbolja zaštita finansijskih institucija i njihovih korisnika, jeste nadzor i kontrola transakcija u realnom vremenu – RISK monitoring online.

Risk monitoring online koristi jedna od banka u našem okruženju koja je ujedno i procesor unutar kuće za platne kartice. Sistem je postavljen tako što je RISK monitoring praktično izmešten iz procesing centra i organizovan u tri odeljenja.

Prvo odeljenje se bavi samo karticama izdanja te banke odnosno preko RISK monitoringa – računara na kojima se prate transakcije odnosno na kojima na osnovu postavljenih parametara na monitoru računara "iskaču" sumnjive transakcije.

Drugo odeljenje se bavi praćenjem prihvatne mreže bankomata i POS terminala te banke uz stalno nadgledanje izvršenih transakcija.

Konačno, treće odeljenje se bavi isključivo već učinjenim zloupotrebama, kao upravljanjem video zapisima, kao i saradnjom sa policijom i pravosudnim organima u cilju rasvetljavanja kriminalnih dela iz ove oblasti.

STRUKTURA MONITORING SISTEMA ONLINE

Autorizacioni zahtev (ATM i

plaćanja) Slanje,

primanje i obrada

autorizacionih zahteva

Online

monitoring

Offline monitoring

prihvatne mreže

Pravila

i Profil

korisnika kartice

Baza izvršenih transakcija

Autorizovane transakcije Baza tr. sa ATM Baza tr. sa POS

Baza registrovanih korisnika kartica

Baza registrovanih trgovaca

Baza primljenih reklamacija i izvršenih zloupotreba

Procesing centar

Put transakcije

Preventivne instrukcije

ZLOUPOTREBA

POLICIJA I ORGANI PRAVOSUĐA


60

Šematskim prikazom je jasno predstavljena struktura ovakvog sistrema za prevenciju zloupotreba platnih kartica:

– sistem zasnovan na pristupu transakcijama koje se trenutno vrše,– sumnjive transakcije kupovine i podizanja gotovine se filtriraju,– upozoravajuće poruke o sumnjivoj transakciji se pojavlju na ekranu ope-

ratera u toku autorizacionog zahteva,– sumnjive transakcije se filtriraju i prikazuju na ekranu dok je autorizacija

još u toku, odatle i naziv u realnom vremenu (online).Parametrizovanje sistema je zasnovano u odnosu na uobičajene postupke

korisnika prilikom korišćenja platnih kartica, kao i na osnovu karakteristika pro-dajnog mesta:

– po pravilima: npr. prikazati sve transakcije veće od 1000 eura obavljene u Italiji,

– po navikama korisnika: korisnik kartice ima određeno ponašanje prilikom podizanja gotovine na bankomata (npr. mnogo transakcija na bankomatu u kratkom vremenskom periodu).

Parametri i pravila se menjaju u kontinuitetu zavisno od trenutnih kretanja prilikom zloupotreba platnim karticama:

– dinamička promena parametara kako bi sistem na najbolji način izdvojio pokušaje zloupotreba od regularnih transakcja,

– postoji mogućnost trenutnog blokiranja kartica i terminala kada je izvrše-na potencijalna zloupotreba,

– detalji o kartici, istorija treminala i podaci o korisniku su uvek dostupni,– autorizacioni zahtev i obavljene transakcije se mogu videti na ekranu.

Takođe se može videti istorija transakcija koje su vršene nekada na POS terminalima i bankomatima,

– osnovni podaci o korisniku kartice, kao što su ime, datum rođenja, adresa, takođe se vide na ekranu,

– postojanje baze primljenih reklamacija i izvršenih zloupotreba kao i pre-duzetih mera, čime se može vršiti poređenje izvršenih zloupotreba kao i navika i načina izvršenja,

– trenutno praćenje transakcija sa mogućnošću dojave policiji u vrlo krat-kom vremeskom intervalu, čime je omogućeno hvatanje počinioca prak-tično na delu,

– baza podataka sa snimcima lica koja su vršila zloupotrebe.Ovakav sistem prejudicira ispunjenje određenih preduslova, odnosno omo-

gućava izmeštanje monitoringa od procesing centra određenim tehničkim, komu-nikacionim i softverskim rešenjem. To podrazumeva dugoročno planiranje i izra-du strateških ciljeva praktično još pre nego što je finansijska institucija krenula sa izdavanjem platnih kartica. Sve naravno mora biti podržano dobro obučenim ljudima za ovaj posao.


61

Nijedno poznato rešenje, naravno, ne može sprečiti pokušaje zloupotreba u ovom domenu, ali ovakav sistem garantuje, uz sve gore navedene mere, smanje-nje rizika na najmanju moguću meru.

Zaokružen kompleksan sistem nadzora i kontrole, u tehničko-tehnološkom pogledu, jeste ujedno i najbolje poznato rešenje na ovim prostorima za preven-tivnu zaštitu izdavaoca kao i samog korisnika kartice od zloupotreba, što će se u budućnosti pojaviti kao opredeljujući faktor pri odlučivanju korisnika gde i na koji način će koristiti finasijske usluge.

Zaključna razmatranja

Imajući u vidu da je budućnost, prevashodno odraz onoga što se već dogodi-lo i sadašnjeg stanja, nije teško izvesti zaključak da je u oblasti kriminaliteta koji se ogleda u prevarama i zloupotrebama sa platnim karticama, u trendu ubrzan razvoj, što ozbiljno upozorava. Ovaj kriminalitet sve više dobija na masovnosti a sada već predstavalja ozbiljno stanje koje od svih faktora u društvu zahteva sveobuhvatan pristup izučavanju ove problematike.

Savremena kriminalistika ovde treba da odgovori na sledeća zlatna pitanja kriminalistike:

– Šta je sve potrebno da se zaštiti u poslovanju sa platnim karticama?– Od koga ili od čega kartičarstvo treba zaštiti?– Zašto je ovaj vid bezgotovinskog načina plaćanja potrebno zaštititi?– Koja sredstva su potrebna da bi se ovaj način poslovanja zaštitio?– Kako će se štititi nesmetana upotreba i korišćenje platnih kartica?Svakako je vazno imati u vidu da je za bezbedno i uspešno funkcionisanje

platnih kartica neophodno:– Savremeni tehnički uređaji za uspešno obavljanje novčanih transakcija

(ATM, POS, kompjuteri, video i nadzor od zloupotreba i dr.).– Kvalitetna organizacija i dobro obučeni kadrovi kao i kvalitetno sačinjeni

programi za bezbedan rad i funkcionisanje svih u sistemu ovog načina po-slovno-tehničkog fukcionisanja, novčanih transakcija i bezgotovinskog načina plaćanja.

– Evidentiranje podataka i dobro razrađen monitoring sistem, kao i drugi vidovi preventivne zaštite.

Prevare i zloupotrebe sa platnim karticama su, kod nas, novijeg datuma, ali su sve više prisutne, toliko da čak u određenim situacijama poprimaju odlike ma-sovnosti i veoma dobre organizovanosti izvršilaca krivičnih dela. Sve to od nad-ležnih državnih organa i društvenih subjekata iziskuje veću spremnost i uvođenje savremenijih metoda u cilju suprostavljanja ovoj vrsti savremenog kriminaliteta!

Tako posmatrano, neminovnost je da kriminalistika prihvati naučni pristup izučavanju ovog vida kriminaliteta, kao i korišćenje savremenih metoda i sred-stava u suprostavljanju kriminalitetu u oblasti poslovanja sa patnim karticama.


62

Marinko KresojaThe manager of the security board of OTP bank of Serbia, the joint-stock company of Novi Sad

Criminal protection of payment card in banking

A b s t r a c t

Credit cards, as a technical-technological invention, represent contemporary instrument of non-cash payment and financial transactions.

In the paper, the notion of credit cards, the division and the variety of them are defined. The way of their usage as well as the possibility of misusage and fraud with the usage of them is also shown.

The attention is drawn to the application of contemporary methods and me-ans for revealing and proving criminal acts in the domain of credit cards.

The author especially stresses the preventing measures of protection in or-der to prevent misusage and fraud in this area. In the body of this paper, the process of applying contemporary criminality methods in combination with sci-entific and technical accomplishments in order to check the facts and collect the relevant evidence efficiently. Since this is a wide problem, the attention is driven to the necessity of constant development of scientific method and the need for the society to take an active part in this.

Efficiency in fighting this contemporary and constantly growing criminal act is possible to achieve by applying the latest scientific accomplishments and technical achievements.

Key words: payment cards, misusage, fraud, transactions, ATM, POS terminals

Literatura

1. Bošković M.: Kriminalistika metodika 2, Policijska akademija, Beograd, 2000.

2. Bošković M.: Kriminalistika metodika 2 – drugo izmenjeno i dopunjeno iz-danje, Policijska akademija, Beograd, 2000.

3. Bošković M.: Osnovi kriminalistike-drugo neizmenjeno izdanje, USEE – Unija fakulteta Jugoistačne Evrope, Fakultet za pravne i poslovne studije, Prometej, Novi Sad, 2008.

4. Cicmil N.: Zbirka propisa o bankama i bankarskom poslovanju, Beograd, JP Službeni glasnik, Beograd, 2006.


63

5. Jović M.: Krivično pravo – opšti deo, Novinsko izdavačko preduzeće „Naša reč“ Leskovac, 2008.

6. Krivokapić V.: Osnovi policijske kriminalistike, Beograd, ČZAD, Beograd, 1995.

7. Krivokapić V.: Kriminalistika taktika III, Policijska akademija, Beograd, 1997.

8. Krivokapić V.: Kriminalistika, Policijska akademija, Beograd, 2005. 9. Krivokapić V.: Prevencija kriminaliteta – teorijsko kriminalistički pristup,

„NADE DESIGN“, Narodno delo, Beograd, 2008.10. Krivokapić V.: Uvod u kriminalistiku,“NADE DESIGN“, Narodno delo,

Beograd, 2008.11. Nicević M., Stevanović Č.: Krivično procesno pravo, Forum univerzitetskih

nastavnika, Novi Pazar, 2008.12. Petrović S.: Kompjuterski kriminal, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije,

Beograd, 2001.13. Sotirović V., Egić B.: Pravna informatika, INED Grafomedija d.o.o., Novi

Sad, 2008.14. Sotirović V., Egić B., Tasić I.: Metodologija naučnih istraživanja,

Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, 2008.15. Stojanović Z.: Komentar Krivičnog zakona, drugo izmenjeno i dopunjeno

izdanje, JP Službeni glasnik, Beograd, 2007.16. Krivični zakonik Srbije; Službeni glasnik br. 85 od 6. oktobra 2005. god.17. Privredna komora Srbije, Odbor za bankarstvo i osiguranje, Forum za pre-

venciju zloupotreba platnih kartica- Platne kartice, Edukacioni materijal za predstavnike policije i pravosuđa, Beograd, 2007.

18. Krivični Zakonik Srbije, Službeni glasnik br. 85/05, br. 88/05, br. 107/05 i br. 72/09.

64

Dragana Ćosić*

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I PRAVNI IZVORI PROcENE RIZIKA

REZIME: U formalnom smislu izvori prava čine monogobrojni propisi i oni se mogu klasifikovati po više kriterija, a najčešća podela je na: domaće izvore i međunarodne izvore prava. Bezbednost i zdravlje na radu, kao sistem zaštite zaposlenih a posebno pro-cena rizika na radnom mestu ure đuje se Zakonom o bezbednosti i zdrav-lju na radu, kao i nizom podza kon skih akata. Odredbama čl. 13 Zakona, utvrđena je obaveza svakog poslodavca da do-nese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta, kao i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.

Ključne reči: bezbednost i zdravlje na radu, rizik, procena rizika, opasnost i štetnost.

UvodBezbednost i zdravlje na radu uređuje se zakonima, podzakonskim aktima,

kolektivnim ugovorima, pravilnicima, odnosno opštim aktima privrednih društa-va, ustanova i drugih pravnih subjekata.

U teoriji prava izvori se dele na: materijalne izvore prava gde ovaj termin označava postojeće realne društvene odnose, u kojima se izražava volja demo-kratski izabrane većine, iz kojih nastaje „izvire“ pravo i formalne izvore prava, koji predstavljaju opšte pravne akte, odnosno forme i sredstva pomoću kojih se izražavaju i označavaju materijalni izvori.

Ova opšte prihvaćena podela važi i za pravne izvore procene rizika. Tako izvori u materijalnom smislu predstavljaju društvene snage koje stvaraju pravo, a izvori u formalnom smislu su pojedine pravne norme, izražene putem različitih opštih akata kao što su: Ustav, Povelja, zakon, statut, konvencija, međunarodni ugovor, uredbe, odluke, pravilnik i dr. Da bi ovi akti bili izvori u formalnom smi-slu, moraju da postanu deo pravnog odnosno ustavnog sistema države.* Diplomirani pravnik, student doktorskih studija na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u

Beogradu; Fond solidarnosti Republike Srbije, Beograd

UDK:331.4(035) BIBLID: 0352-3713(2010);(1–2):64–69

Dragana Ćosić: Bezbednost i zdravlje na radu i pravni izvori procene rizika

65

U formalnom smislu izvori prava čine monogobrojni propisi i oni se mogu klasifikovati po više kriterija, a najčešća podela je na: domaće izvore i međuna-rodne izvore prava.

U sprovođenju načela zakonitosti izvori se shvataju šire, a ne strogo formal-no i u pozitivnopravnom smislu. Zbog toga u izvore prava, u nekim zemljama se ubraja i sudska praksa, običajno pravo koje se razvija praksom upravne vlasti, kao i tehnička pravila i standardi, odnosno pravila struke i nauke.

U primeni pravnih pravila i prava treba tražiti smisao pravne norme, njen cilj i logičnu vezu sa drugim pravnim normama. „Ko samo rječi zakonske znade, taj još zakona ne zna, dok mu ne shvati razum i smisao“ (Valtazar Bogšić).

Međunarodni pristup i izvori

Politika Evropske unije u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu zasnovana je na preventivnim pristupima koji obuhvataju sve učesnike, uključujući i same radnike, u cilju stvaranja istinske kulture preven cije rizika. Cilj je predviđanje i kontrola rizika.

Na sastanku Saveta Evrope u Lisabonu, marta 2000. godine istak nu to je da Evropa prolazi kroz tranziciju ka „ekonomiji zasnovanoj na znanju“ koja je obeležena dubokim promenama koje utiču na društvo, za pošljavanje i zdravlje i bezbednost na radu.

Promene u načinu organizovanja rada, pre svega fleksibilniji na čini orga-nizovanja radnog vremena i upravljanja ljudskim resursima, uz veći naglasak na obavezu ostvarivanja određenih rezulatata, veoma utiče na probleme vezane za zdravlje na radu.

Poznata je činjenica da oboljenja kao što su stres, depresija, napetost, pojava nasilja na radnom mestu, uzne mi ra va nje i zastrašivanje izazivaju oko dvadeset posto svih problema vezanih za zdravlje na radu, a jedna četvrtina ovih proble-ma dovodi do odsustva od dve ne de lje ili duže. Pritužbe na ovakve probleme su dvostruko češće u obra zovanju, zdravstvenim i socijalnim službama, nego u osta lim sektorima. Ova odsustvovanja nisu u tolikoj meri povezana sa od ređenim rizikom, koliko su posledica čitavog niza faktora, kao što su organizacija rada, radno vreme, hijerarhijski odnosi, iscrpljenost zbog prevoza i slično.

Ovi problemi treba da budu rešeni u globalnom kontekstu koji je Međunarodna organizacija rada definisala kao „dobrobit na radu“.

Pojedinačni dokumenti koji regulišu sistem procene rizika su sledeći:1. Ugovor o osnivanju Evropske unije, 2. Evropska socijalna povelja iz 1996. godine3. Smernice za procenu rizika EU, Luksemburg 1996. godine4. Rezolucije Saveta o bezbednosti, higijeni i zdravlju na radu od 21. de-

cembra 1987.


66

5. Direktiva Saveta Evrope 89 (391 EEC od 12.juna 1989) o uvođenju mera za podsticanje pobolšanja bezbednosti i zdravlja radnika na radu,

6. Strategija zajednice za bezbednost i zdravlje na radu za pe ri od od 2002. do 2007. godine.

Član 118a Ugovora o osnivanju EU, Luksemburg, propisuje:1. Države- članice posvećuju posebnu pažnju podsticanju pobolj šanja u po-

gledu zdravlja i bezbednosti radnika, posebno u ra dnom okruženju, i kao svoj cilj određuje usklađivanje uslova u ovoj oblasti, zadržavajući pri tome već ostvarena pobolj ša nja.

2. Kako bi pomogao u ostvarenju cilja utvrđenog u prvom stavu ovog člana, postupajući u skladu sa postupkom iz člana 189c i na kon konsultacija sa Ekonomskim i socijalnim komitetom, Sa vet pu tem direktiva usvaja mi-nimalne zahteve koji će se poste peno uvoditi, uzimajući u obzir uslove i tehničke propise na snazi u svakoj od država članica.

3. U takvim direktivama mora da bude izbegnuto uvođenje ad mini stra-tivnih, finansijskih i pravnih ograničenja, na način koji bi ometao osni-vanje i razvoj malih i srednjih preduzeća.

4. Odredbe usvojene na osnovu ovog člana ne sprečavaju ni jednu državu – članicu da zadrži ili uvede strože mere zaštite us lova rada koji su u skladu sa ovim ugovorom.

Odredbe člana 3. Evropske socijalne povelje iz 1996. pro pi suju:U cilju efektivnog ostvarivanja prava na bezbedne i zdrave rad ne uslove,

države ugovornice se obavezuju, u konsultaciji sa organiza cijama poslodavaca i radnika, da:

− Formulišu, primenjuju i periodično razmatraju jedinstvenu na cionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu, zdravlju na poslu i u radnoj oko-lini. Prvenstveni cilj ove politike jeste unapređenje bezbednosti i zdravlja na poslu i preven cija ne zgoda i povreda koje se mogu dogoditi na rad-nom mestu, naročito putem smanjenja rizika koji su svojstveni radnom okruženju;

− Donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravstvene propise;− Obezbede primenu takvih propisa merama odgovarajućeg nad zora;− Unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu za sve radnike,

koja bi imala prevashodno preventivne i saveto davne funkcije.

Ustavno-zakonodavne osnove procene rizika

Ustavom Republike Srbije zajamčeno pravo na rad (čl. 60), obuhvata i pravo svakog na bezbedne i zdrave uslove rada, odnosno pravo zaposlenog na bezbednost i zaštitu života i zdravlja na radu.


67

Prema Zakonu o radu zaposleni je dužan da poštuje propise o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu a poslodavac je obavezan da zaposlenom obezbe-di uslove rada i organizuje bezbedan rad i zaštitu života i zdravlja na radu.

U Republici Srbiji bezbednost i zdravlje na radu, kao novi sistem zaštite zapo sle nih uređuje se Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu1, kao i ni zom podzakonskih akata. U okviru ove materije, jedan od najznačajnijih po slova je donošenje akta o proceni rizika na radnom mestu, sa gla sno Zakonu i Pravilniku o načinu i postupku procene rizika na ra dnom mestu i u radnoj okolini2.

Odredbama čl. 13 Zakona, utvrđena je obaveza svakog poslodavca da done-se akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta, kao i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.U slučaju pojave svake nove opa snosti i promene nivoa rizika u procesu rada, poslo davac je dužan da iz me ni odnosno usaglasi ovaj akt. Ako u pismenoj for mi ne donese akt o pro ceni rizika i ne utvrdi način i mere za ot klanjanje rizika, poslodavac sa svojstvom pravnog lica kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 800.000 do 1.000 000 dinara, poslodavac koji je privatni preduzetnik od 400.000 do 500.000 dinara a direktor odnosno drugo odgovorno lice kod po slo da v ca novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara.

Na osnovu navedenog, poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za otklanjanje rizika. Ovaj akt sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povre-da i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Član 12 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisuje obavezu poslodavcu da preduzima preventivne mere radi:

• izbegavanja rizika,• procene rizika koji se mogu izbeći,• otklanjanje rizika na njihovom izvoru,• prilagođavanjem rada i radnog mesta zaposlenom,• zamenom opasnih tehnologija,• prednost kolektivnim nad pojedinačnim mera.Član 26 Zakona propisuje da se Aktom o proceni mogu utvrditi nedostaci

u oblasti bezbednosti i zaštiti zdravlja za čije otklanjanja su potrebna veća in-vesticiona ulaganja, te da ukoliko život i zdravlje nisu teže ugroženi, može se posebnim programom predvideti potpuno otklanjanje nedostataka.

Član 31 stav 2 Zakona , utvrđuje dužnost poslodavca da informiše zaposle-ne o rizicima u tehnološkom procesu i dr. kao i o merama za sprečavanje rizika.

Član 32, stav 3 Zakona, utvđuje pravo i obavezu zaposlenog na radnom mestu sa povećanim rizikom, da obavi lekarski pregled.

1 „Službeni glasnik RS“ br. 101/05.2 „Službeni glasnik RS“ br. 72/06.


68

Član 33, tačka 3 Zakona, propisuje pravo zaposlenog da odbije da radi ako nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njegovo otklanjanje.

Član 41 Zakona utvrđuje angažovanje službe medicine rada u identifika-ciji rizika i sastavljanju Akta o proceni rizika, upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i utvrđuje posebnu zdravstvenu sposobnost za poslove sa povećanim rizikom.

Član 43. Zakona utvđuje dužnost poslodavca da zaposlenom obezbedi prethodni i periodični lekarski pregled na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Član 66. Zakona propisuje obaveze inspektoru rada da zabrani rad zaposle-nom ako radi na radnom mestu sa povećanim rizikom a ne ispunjava propisane uslove i nije se podvrgao lekarskom pregledu.

Član 69. Zakona propisuje prekršajnu odgovornost, odnosno novčane ka-zne za pravno lice i odgovorno lice (citirano u radu).

Zakon o radu, takođe većim brojem zakonskih odredbi propisuje konkret-no određene uslove i načine obavljanja poslova sa povećanim rizikom. Tako na primer:

Član 38. Zakona se propisuje: „Radni odnos za obavljanje poslova sa pove-ćanim rizikom može da se zaključi samo ako zaposleni ispunjava posebno propi-sane uslove i ako je prethodno zdravstveno sposoban za te poslove.

Član 82. Zakona detaljnije razrađuje, tj. utvrđuje šta je povećani rizik:a) povećana opasnost od povređivanja, profesionalnih i drugih oboljenja,b) da te posebne uslove propisuje Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta

ili drugi pravilnici,c) da ispunjava uslove za rad u odnosu na: 1) zdravstveno stanje, 2) psihofi-

zičke sposobnosti i 3. doba života, a sve u skladu sa Zakonom.Član 84-103. Zakona o radu, propisuje konkretne mere posebne zaštite

omladine, žena koje rade na radnom mestu sa povećanim rizikom koji bi mogao da ugrozi materinstvo, porodiljsko odsustvo, odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe i zaštite invalida.

Ćosić DraganaA graduate lawyer (jurist), the student of the doctor’s degree at the Faculty of Law of the Union University, Belgrade, The solidarity fund of Republic of Serbia

Legal sources in risk assessment at the work place and work environment

A b s t r a c t

Safety and health at work as a protection system of employees and especi-ally the risk assessement at the work place is defined by the Law on safety and health at work, as well as a serious of sublegal acts.


69

Provisions in article 13 of the Law, determine the responsibilities of each employer to pass an a on risk assesment in written form for all work places as well as to assess the means and measures for addressing them.

Key words: safety and health at work, risk, risk assesment, danger and damage.

Literatura

1. SZO Globalna strategija medicine rada za sve, „Put do zdra vlja na radu“, 1995. Global strategy on occupational for all, The way to health at work, WHO/OCH/95.1

2. Vidaković A.: ur. Medicina rada II., Udruženje za medicinu rada Jugoslavije, Beograd, 1997.

3. Neškov D.: Sistem uređivanja zaštite, Viša tehnička ško la, Novi Sad, 2008. 4. Božić-Trefalt V., Kosić S., Nikolić B.: Priručnik za pola ga nje stručnog ispi-

ta, Visoka tehnička škola strukovnih stu dija, Novi Sad, 2007. 5. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, „Službeni glasnik RS“, br.101/05. 6. Zakon o radu, „Službeni glasnik RS“ br. 24/05. i 61/05. 7. Zakon o zdravstvenoj zaštiti, „Službeni glasnik RS“ br. 107/05. 8. Zakon o zdravstvenom osiguranju, „Službeni glasnik RS“ 107 /05. ispr.

109/05. 9. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, „Službeni gla snik RS“ br.

34/03., 64/04., 84/04., 85/05. i 101/05.10. Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom me stu i u radnoj

okolini, „Službeni glasnik RS“ br. 72/06. i is pr. 84/06.

70

Sandra Pajić-Šavija*

JOVANOVIĆEVO ShVATANJE SUDSKOG AKTA

REZIME: Slobodan Jovanović, naš istaknuti državno-pravni pisac u svom djelu „O državi“ iznio je svoja osnovna gledišta o pravu i državi. Njegova teorija države bazirana na shvatanju države kao pravne ličnosti obuhvata i razmatranje o državnim funkcijama, a posebno o sudskoj funkciji i ulozi sudije u stvaranju prava. Inspirisan idejama Š. Monteskjea, Jovanović se zalaže za strogu podjelu državnih funkcija u kojoj se uloga sudije svodi isključivo na primenu prava. Državna volja oličena u pravu predstavlja izraz zakonodanih organa, dok se uloga suda sastoji isključivo u sprovo-đenju državne volje tj. u primeni prava. U duhu mehaničke jurisprudencije S. Jovanović shvata sudski akt isključivo kao akt primene prava, a nikako akt stvaranja prava.

Ključne riječi: Slobodan Jovanović, sudski akt, stvaranje prava, primjena prava, mehanička jurisprudencija, pojmovna jurisprudencija.

UVODU pravnoj teoriji se već dugo vodi spor oko pravne prirode sudskog akta i

uloge sudije u stvaranju prava. Pitanje za čijim odgovorom pravni teoretičari tra-gaju glasi: Da li sudija samo primjenjuje pravo ili ujedno ima ulogu i stvaraoca prava?1 Problem je veći kada su u pitanju pravne praznine odnosno društveni odnosi koji iz određenih razloga nisu regulisani pravom, a u pogledu kojih postoji državni interes da budu pravno regulisani. Kako sudija treba da postupi kada se pred njim pojavi slučaj koji predstavlja pravnu prazninu? Pitanje o ulozi sudije u stvaranju prava posebno je interesantno sa stanovišta pravne hermeneutike.

Ukoliko se po strani ostavi anglosaksonsko pravo gdje je sudija nesumnjivo i stvaralac prava, a sudska presuda izvor prava, ostaje da se razmotre osnovna gledišta o ovom pitanju na tlu evropsko-kontinentalne teorije prava, kao i mesto Jovanovićeve teorije o sudskom aktu i sudskom stvaranju prava.

* Pravni fakultet, Slobomir P Univerzitet, Bijeljina1 O tome više u knjizi Budimira Košutića, Sudska presuda kao izvor prava, Beograd, Savremna

administracija, 1973.

UDK: 347.95 Jovanović S.BIBLID: 0352-3713(2010);(1–2):70–78

Sandra Pajić-Šavija: Jovanovićevo shvatanje sudskog akta

71

I. GLAVNA GLEDIŠTA O ULOZI SUDIJE U STVARANJU PRAVA

U pravnoj teoriji se uobičajeno zauzimaju dva suprotstavljena gledišta o ulozi sudije u stvaranju prava. Prema jednom shvatanju sudija je pozvan da pri-mjenjuje pravo, a ne da ga stvara, dok je prema drugom gledištu sudija stvaralac prava. Umerenije gledište je zastupala bečka pravna škola na čelu sa Hansom Kelzenom. Prema ovom gledištu, svaki pravni akt predstavlja istovremeno i akt primjene i akt stvaranja prava. Prema tome, sud primenjuje opšte pravno pravilo, ali ujedno i stvara pravo. „Nemoguće je dodeliti stvaranje prava jednom organu, a primenu (izvršenje) prava drugom tako isključivo da nijedan organ ne vrši obe funkcije istovremeno.“2 Da je osnovna uloga suda primjena prava, a sudsko tu-mačenje prava najvažnija vrsta tumačenja u teoriji je nesporno. Drugo je pitanje, međutim, da li sudija kao tumač prava treba da ide pored zakona, praeter le-gem, ili ima slobodu da tumači pravo protivno zakonu odnosno da postupa contra legem.3

1. Sudski akt kao akt primjene prava Mehanička jurisprudencija

Shvatanje sudije kao „automata“ za primjenu prava tekovina je srednjeg veka. Šarl Monteskje, tvorac teorije o podeli vlasti, je isticao da su sudije samo „usta koja izgovaraju zakon“. Potpunu podelu vlasti, smatrao je Monteskje, mo-guće je ostvariti samo ukoliko su poslovi zakonodavne, upravne i sudske vlasti potpuno odvojeni. Uloga zakonodavca je da stvara apstraktno i opšte pravo koje je sudija dužan da primjenjuje na konkretne slučajeve. U tom smislu od sudije se ne zahteva kreativnost budući da on nema ulogu stvaroca prava.

Ovo shvatanje zastupala je i istorijsko-pravna škola. „Počevši od stava da pravo živi kao jezik u svesti naroda, Savinji ističe da u slučaju nedovoljnosti izvora pozitivnog prava za rešenje pravnog pitanja, sudija ili drugi organ će po-puniti prazninu na osnovu same organske snage pozitivnog prava. Sredstvo za popunjavanje praznina je isključivo analogija.“4

Slično shvatanje u devetnaestom vijeku zastupala je škola pojmovne juri-sprudencije. Prema učenju pristalica pojmovne jurisprudencije pravo predstavlja zatvoren i cjelovit logički sistem pravnih pojmova. Pravni sistem je savršen si-stem u kojem je moguće primjenom pravila logike pronaći rešenje za bilo koji pravni problem koji se javi pred sudom. Zadatak sudije svodi se na podvođenje

2 Hans Kelzen, Opšta teorija prava i države, preveli Radomir D. Lukić i Milorad V. Simić, Beograd, Arhiv za pravne i društvene nauke, 1951, str. 260.

3 O tome više u knjizi Radomir D. Lukić, Uvod u pravo, Beograd, Naučna knjiga, 1974, 340-343.4 Budimir Košutić, Sudska presuda kao izvor prava, Beograd, Savremna administracija, 1973,

str.11.


72

konkretnog slučaja pod opšte pravno pravilo. Sudijsko rasuđivanje predstavlja silogističko rasuđivanje u kojem se opšte pravno pravilo javlja kao gornja pre-misa, a sud kojim se kvalifikuju činjenice konkretnog slučaja predstavlja donju premisu. „Pojmovna jurisprudencija je takvim postavkama strogo vezala sudiju za normu, njegov posao – primena prava, nije drugo do izvođenje rešenja logič-kim, deduktivnim putem iz pravne norme, koje je već u njoj sadržano. Pravnik je automat koji služi supsumiranju slučaja pod normu, dakle logički, supsumci-oni automat.“5 Pristalice škole pojmovne jurisprudencije poriču postojanje bilo kakvih praznina u pravu. Čak i ako se javi slučaj koji na prvi pogled nije regu-lisan opštom pravnom normom zadatak sudije se svodi da iznađe rješenje za taj problem rukovodeći se opštim pravnim principima.6 Osnovna pretpostavka na kojoj se temeljila škola pojmovne jurisprudencije je pretpostavka o savršenom zakonodavcu.

2. Sudski akt kao akt stvaranja prava Stvaralačka jurisprudencija

Kao reakcija na mehaničku jurisprudenciju nastali su različiti pravci u prav-noj teoriji koji se uobičajeno označavaju kao stvaralačka jurisprudencija. Osnovni prigovor koji je upućivan mehaničkoj jurisprudenciji tiče se odnosa pravnog po-retka i društvenog života. Naime, iako je osnovni cilj prava da reguliše društvene odnose putem pravnih normi, to nije moguće u potpunosti realizovati. Pravo je statično dok je stvarnost dinamična. Pravo, s jedne strane, teži da društvene od-nose konzervira, dok se društveni odnosi, s druge strane, stalno mijenjaju. Na taj način stvara se protivrječnost između prava i realiteta. Niti postoji savršeno pravo, niti postoji savršen zakonodavac, kao što su to tvrdile pristalice pojmovne jurisprudencije budući da se stalno javljaju novi društveni odnosi, dok neki drugi bivaju prevaziđeni kao zastareli. Zakonodavac nikada nije u stanju da reguliše sve društvene odnose. S druge strane, sudija koji primjenjuje pravo dolazi u ne-posredne kontakte sa učesnicima u pravnom saobraćaju. Sudija je za razliku od apstraktnog zakonodavca sposoban da osjeti promjene u stvarnom životu te da pravo koje je zakonodavac stvorio prilagodi tim novinama. Na taj način sudija postaje stvaralac prava. Stvaralačka uloga sudije posebno dolazi do izražaja u slučaju pravnih praznina.

Učenje o stvaralačkoj ulozi suda naročito je razvio F. Ženi u okviru interesne i ciljne jurisprudencije.7 Ovo učenje naročito je imalo odjeka u Njemačkoj koje je svoj vrhunac dostiglo u teoriji slobodnog tumačenja prava H. Kantoroviča.

5 Vladimir V. Vodinelić, Građansko pravo- uvodne teme, Beograd, Nomos, 1991, str.134.6 O tome više u knjizi Radmila Vasić i Kosta Čavoški, Uvod u pravo II, Beograd, Draganić,1999,

str. 241-245. 7 O tome više u knjizi Vladimira V. Vodinelića, Građansko pravo- uvodne teme, Beograd, Nomos,

1991, str.138-140.


73

„Sudska odluka ne počiva na logičkim, nego intuitivnim postupcima, na pravnom osećaju... Pravo se ne primenjuje, ono se pronalazi. Sudija je pozvan da stvara-lački razvija pravo. Pravnu prazninu popunjava na osnovu slobodne ocene. Može da postupa i contra legem, da menja pravo: ako bi primena norme bila očigledno nesvrsishodna, nesnošljivo vređala opšti interes, bila nepodnošljivo nepravedna, protivna savesti sudije.“8 Pod izgovorom slobodnog stvaranja prava sudije su na sebe preuzele ulogu zakonodavca ili bar nekoga čija je uloga da koriguje stvarnog zakonodavca.

U novije vrijeme posebno je aktuelna topička jurisprudencija prema kojoj se djelatnost pravnika, a time i sudija svodi na rješavanje pravnih problema što zahtjeva određenu slobodu. Prilikom rješavanja pravnih problema sudija posebno treba da se oslanja na opšteprihvaćena pravna mišljenja (topose).9

II. JOVANOVIĆEVO ShVATANJE SUDSKOG AKTA

Najznačajnije Jovanovićevo djelo u oblasti teorije države i prava jeste „O državi“ gdje je on izložio svoje osnovne ideje o državi i pravu. Osnovni po-stulat na kojem počiva njegova teorija države jeste ideja o državi kao pravnoj ličnosti.10 Država shvaćena kao subjekt prava nema svoju sopstvenu volju nego tu volju pozajmljuje od državnih organa odnosno fizičkih lica. U tom smislu ulo-ga suda, prevashodno u sprovođenju državne volje, je izuzetno značajna. Baveći se državnim funkcijama i državnom organizacijom Jovanović je iznio i svoje gledište o prirodi sudskog akta sa posebnim osvrtom na razlike između zako-nodavstva i sudstva, kao i razliku između sudstva i uprave. Govoreći o načelu podjele vlasti Jovanović je posebnu pažnju posvetio odnosu između zakonodavne i sudske vlasti. Iako se Jovanović problemom sudskog akta bavio uzgredno, u okviru izlaganja o državnim funkcijama i njihovim međusobnim odnosima, nije teško zaključiti da je njegovo gledište o sudskom aktu u velikoj mjeri inspirisano shvatanjima mehaničke jurisprudencije.

1. Razlika između zakonodavstva i sudstva

Ako se pođe od uobičajenog razlikovanja pravnih akata u formalnom smislu i pravnih akata u materijalnom smislu onda se sudski akt u formalnom smislu može odrediti kao akt sudskog organa donijet u sudskom postupku, dok se zakon

8 Ibid., str.137-138. 9 O argumentativnim toposima u pravu više u knjizi Nikole Viskovića, Argumentacija i pravo,

Beograd, Dosije, 2004. U našoj pravnoj teoriji oživljavanju topičke misli naročito je doprinijela Jasminka Hasanbegović. Vidi: Jasminka Hasanbegović, Topika i pravo, Podgorica, CID, 2000. i Perelmanova pravna logika kao nova retorika, Beograd, 1988.

10 O tome više u knjizi Milijana Popovića, Prilozi teoriji prava, Beograd, Službeni list SRJ, 1997, str. 203-219.


74

u formalnom smislu uobičajeno određuje kao akt zakonodavnog organa donet u zakonodavnom postupku. U materijalnom smislu zakon je opšti pravni akt, a sudski akt je pojedinačni pravni akt budući da se odnosi na konkretan pojedina-čan slučaj.

Uloga suda je, smatra Jovanović, da podvede konkretan slučaj pod opštu pravnu normu koju je stvorio zakonodavac. Sudski posao se kao i posao zakono-davca sastoji u rezonovanju. Međutim, dok se rezonovanje zakonodavca sastoji se u formulisanju državne volje koja do tada nije postojala, sudijsko rezovanje sastoji u tome što se „jedna već formilisana volja formuliše nanovo, – za jedan dani slučaj...“11 Pod uticajem Labandovog učenja Jovanović je prihvatio psiho-loški kriterijum za razgraničenje zakonodavstva i sudstva s jedne strane, i uprave s druge strane.12

Za razliku od zakonodavca i sudije čija se delatnost sastoji u misaonim i intelektualnim radnjama, posao uprave sastoji se u delanju. Osnovna razlika iz-među zakonodavca i sudije je u metodu kojim se koriste. Koristeći se jezikom logike, suštinska razlika ogleda se u tome što zakonodavac postupa induktivnim putem, a sudija deduktivnim putem. „Zakonodavac izvodi iz više sličnih sluča-jeva jedno opšte pravilo. Sudija podvodi jedan poseban slučaj pod jedno opšte pravilo. Zakonodavac ide induktivnim putem: posmatrajući jedan neodređen broj slučajeva, on zaključuje kakva pravila treba na njih propisati. Sudija ide deduk-tivnim putem, jer na osnovu jednog napred postavljenog pravila zaključuje kako u danom slučaju treba postupiti.“13

Sudija nema stvaralačku ulogu. Njegov posao svodi se na silogističko ra-suđivanje. Zadatak sudije je da iz opštih pravnih normi deduktivnim zaključiva-njem izvede rješenje za konkretan slučaj. „Sudska presuda nalazi se već sadržana u zakonu, odakle sudija ima samo da je izvuče.“14

Kao glavni argument u prilog svome shvatanju Jovanović ističe princip podele vlasti. Inspirisan teorijom o podjeli vlasti Š. Monteskjea, Jovanović se posebno zalaže za strogu podelu zakonodavne, sudske i upravne funkcije kao garancije funkcionisanja pravne države. Jovanović strahuje od jedinstva vlasti ističući da „kad se sve funkcije državne vlasti sjedine u rukama istog čoveka ili istog tela, taj čovek ili to telo postaje svemoćan; vršeći sve funkcije državne vlasti, on je neograničen kao sama ta vlast.“15 U ime principa podele vlasti jedna vlast ne treba da učestvuje u aktima druge vlasti niti da vrši nadzor nad njenim aktima. Primjenjeno na odnose između zakonodavne i sudske vlasti to znači da zakonodavna vlast ne smije da se miješa u donošenje sudskih akata i da vrši

11 Slobodan Jovanović, O državi, Beograd, 1922, str. 229.12 O tome u knjizi Budimira Košutića, Sudska presuda kao izvor prava, Savremena administracija,

Beograd, 1973., str. 89-90.13 Slobodan Jovanović, O državi, Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1922, str. 228.14 Ibid., str. 228.15 Ibid., str. 250.


75

nadzor nad njima i obrnuto. Budući da je sudska vlast pozvana da primjenjuje zakon ona mora da vodi računa da li je propis koji primjenjuje zaista zakon, od-nosno da li ga je donio zakonodavni organ u zakonodavnom postupku. To znači da sud u svakom slučaju mora da ceni zakonitost akta u formalnom smislu čime se ne dovodi u pitanje načelo podele vlasti. Međutim, sud nikako ne bi mogao da ispituje zakon sa materijalnog gledišta, odnosno u pogledu njegove sadrži-ne. Ukoliko bi sudu bilo priznato pravo da cijeni sadržinu zakona narušila bi se granica između sudijske primene prava i stvaranja prava, odnosno sam sudija bi postao zakonodavac.

2. Razlika između sudstva i uprave

U pogledu razlike između sudstva i uprave Slobodan Jovanović zapaža da se ona svodi na razgraničenje primene i izvršavanja zakona. On najprije uočava da se sličnost između sudske i upravne funkcije sastoji u tome što se, za razliku od zakonodavne funkcije, ove funkcije državne vlasti odnose na posebne slučaje-ve. Međutim, dok sudska vlast primjenjuje zakon na posebne slučajeve, upravna vlast izvršava zakon u konkretnom slučaju. Ipak granica između sudstva i uprave nije sasvim jasna budući da svako izvršenje zakona podrazumeva i njegovu pri-menu i obrnuto, svaka primena zakona je ujedno i njegovo izvršenje.

Primena zakona sastoji se u prethodnom utvrđivanju da li se konkretan slučaj može podvesti pod određeni zakon. Prema tome, i upravna vlast se bavi primenom prava budući da je to preduslov za izvršenje nekog zakona. S druge strane, sudska vlast se bavi izvršenjem zakona jer se sudskim presudama stvaraju induvidualne pravne situacije odnosno određene materijalne radnje se pretvaraju u lične obaveze pojedinaca ili državnih organa. „Kao god što upravna vlast ne može izvršivati zakone a da ih u isto vreme ne primenjuje, tako i sudska vlast ne može primenjivati zakone a da u isto vreme ne izdaje zapovesti za njihovo izvršenje.“16 Jovanović ističe da kriterijum vezanosti sudske vlasti zakonom od-nosno slobode upravne vlasti otpada, s obzirom da je diskreciona vlast uprave, u smislu da upravna vlast može da čini sve što nije u suprotnosti sa zakonom, danas je u velikoj mjeri sužena. S druge strane, sudija je postao znatno slobodniji u vršenju svoje vlasti tako da u određenim slučajevima sud ima pravo slobod-ne ocjene kako da presudi, odnosno nije strogo vezan zakonom. Po Jovanoviću, najbolji put za uočavanje razlika između sudske i upravne vlasti je u ispitivanju razlika između upravne i sudske vezanosti zakonom s jedne strane, i razlike izme-đu sudske i upravne slobode s druge strane. Kao i sud, i uprava može biti vezana zakonom. Takođe delatnost uprave nije čisto izvršavanje zakona nego obuhvata i primenu zakona. U čemu je onda razlika između sudske primene zakona i pri-mene zakona od strane uprave?

16 Ibid., str. 234.


76

Jovanović ističe da „upravno primenjivanje zakona nije sasvim istovetno sa sudskim primenjivanjem. Sudska vlast primenjuje zakone samo onda, kada se primenjivanje odvojilo od izvršenja kao zasebno pitanje.“17 Primenjivanje zakona se izdvaja kao posebno pitanje uvek kada se u pogledu tog pitanja javi spor. Spor podrazumeva da postoje suprotstavljena mišljenja oko toga da li se konkretan slučaj može podvesti pod određeni zakon. Jovanović pravi razliku iz-među dve vrste sporova. Prva vrsta sporova su sporovi koji nastaju u pogledu tumačenja zakona od strane privatnih subjekata, dok druga vrsta sporova nastaje u slučajevima kada državna vlast želi da kazni pojedinca zbog povrede pravnog poretka. U ovom drugom slučaju pravi spor ne postoji osim ako „državna vlast ide na to da svojom primenom zakona povredi baš ona njegova dobra koja su inače pravnim poretkom zaštićena...“18 U tom slučaju krivcu pripada pravo da takvu primjenu zakona ospori pred sudom. Za razliku od suda, primena zakona se za upravu javlja samo kao prethodno pitanje koje se mora rešiti da bi se uopšte moglo pristupiti izvršenju zakona. To je samo jedna od nužnih faza u izvršenju zakona. Uprava je dužna da primenjuje zakon sve dok njegova primena ne po-stane sporna. „Za upravnu vlast primenjivanje je zakona samo jedno sredstvo; cilj njen, to je izvršivanje zakona. Sudska vlast ima za cilj primenjivanje zakona uzeto za sebe. Zbog toga, upravna vlast, koja je vlast aktivna, prestaje baviti se primenjivanjem, čim se ono pretvori u jedan spor koji prekida i obustavlja izvr-šivanje zakona. Naprotiv, sudska se vlast, baš tada kad se primenjivanje odvojilo od izvršenja, počinje baviti njima.“19

Kao i upravna vlast i sudska vlast je u određenim slučajevima slobodna. Međutim, sloboda suda je uža od slobode uprave u tom smislu što sudska vlast nema slobodu inicijative. „Sudska vlast nije kao ostale dve vlasti spontana vlast, koja samu sebe stavlja u pokret.“20 Sudska vlast djeluje samo i ukoliko se javi sporno pitanje u pogledu primjene prava. Ona je slobodna toliko da može da cijeni sporno pitanje povodom koga je pokrenut postupak pred sudom. S druge strane, upravna vlast uživa veću slobodu. „Sudska vlast stavlja se u pokret samo u onim slučajevima koje je zakon predvideo; njeno funkcionisanje ne zavisi od nje-ne volje. Upravna vlast uživa slobodu inicijative; da li će učiniti jedan akt svoje nadležnosti, to je neki put ostavljeno njoj samoj da reši. Sudska je vlast slobodna samo u toliko što, neki put, zavisi od nje kako će učiniti nešto što joj je stavljeno u nadležnost.“21

Osnovna funkcija suda jeste očuvanje zakonitosti. Sud je dužan da se stara da zakoni budu primjenjeni. Sudska vlast ima obavezu da raspravi sve sporove koji se jave u vezi sa primjenom prava jer bi u suprotnom to značilo da je ona

17 Ibid., str. 235.18 Ibid., str.236.19 Ibid., str. 236.20 Ratko Marković, Ustavno pravo i političke institucije, NDP Justinijan, Beograd, 2005., str. 640.21 Slobodan Jovanović, O državi, Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona, 1922., str. 236.


77

prestala da funkcioniše. S druge strane, osnovni princip na kojem počiva delat-nost uprave je načelo celishodnosti. Osnovni zadatak uprave je da štiti državne interese. To znači da uprava ima mogućnost, da pod izgovorom zaštite državnog interesa, u određenim slučajevima ne vrši poslove iz svoje nadležnosti ukoliko bi to bilo štetno po državu. U tom slučaju nevršenje poslova od strane uprave ne znači da je uprava prestala funkcionisati. „Sudstvo i uprava jesu dve odvojene funkcije, upućene u dva razna pravca. U sudstvu je glavno iznaći koju je radnju zakonodavac smatrao u jednom danom slučaju kao najkorisniju za državu. U upravi je glavno da se izazove jedna izvesna radnja koja se, bilo prema zako-nodavčevim uputstvima, bilo prema slobodnom shvatanju upravnih organa, ima smatrati kao najkorisnija za državu. U sudstvu je glavno da se izvede pravilan zaključak o smislu zakona; u upravi, pak, da se postigne jedan materijalni rezultat koji je mogao, ali nije morao biti unapred naznačen zakonom.“22

ZaključakJovanovićevo shvatanje sudskog akta i uloge sudije u stvaranju prava na-

dovezuje se na njegovo shvatanje države kao pravnog subjekta. Naime, država je prema Jovanoviću kao i fizičko lice, subjekt prava odnosno pravno lice koje ima svoju svest i volju. Volja države izražava se preko državnih organa odno-sno fizičkih lica. Međutim, državnu volju ne izražavaju svi državni organi nego samo zakonodavni. Za razliku od zakonodavnih organa koji oličavaju jedinstvo državne volje, upravni i sudski organi pozvani su da tu volju izvršavaju. „Volja zakonodavnih organa važi bezuslovno kao volja državna; dok oni ne propišu šta se ima smatrati kao državna volja, niko ne zna šta je ona. Volja upravnih i sud-skih organa važi kao državna volja samo uslovno, tj. samo tako ako se podudara s onom državnom voljom koju su zakonodavni organi već izrazili u pravnom poretku.“23 Državna volja nije ništa drugo do samo pravo. Prema tome ulo-ga suda, ali i uprave sastoji se u izvršavanju prava, a ne njegovom stvaranju. Jovanovićevo shvatanje uloge sudije u stvaranju prava u svakom slučaju poklapa se sa idejama tzv. mehaničke jurisprudencije koja negira stvaralačku ulogu sudije u pravu. Ovakvo gledište nužno je i posledica Jovanovićevog shvatanja načela podele vlasti.

22 Ibid., str. 237.23 Ibid., str. 146.


78

Sandra Pajić-Šavija, master of law sciences Faculty of Law, Slobomir P University

Jovanović’s conception of court act

A b s t r a c t

Slobodan Jovanović, our eminent juridical writer, came up with his crucial standpoints on law and state in his book „About the state“. His theory of the state, based on the conception of the state as the legal subject also embraces the disser-tation of state functions, particularly the function of court and role of a judge in the formation of law. Inspired by ideas of S. Montesquieu, Jovanović espouses of the rigid division of state functions, in which the role of a judge is purely gro-unded on application of law. State will which is reflected in the law, is the expre-ssion of legislative bodies, but the role of the court is exclusively referred to the enforcement of state will; i.e. application of the law. In the spirit of mechanical jurisprudence, S. Jovanović recognizes the act of court exclusively as an act of application of the law, by no means as an act of formation of the law.

Key words: Slobodan Jovanović, court act, formation of law, application of law, mechanical jurisprudence, concept of jurisprudence.

Literatura

1. Hasanbegović, Jasminka, Perelmanova pravna logika kao nova retorika, Beograd, Istraživačko-izdavački centar SSO Srbije, 1988.

2. Hasanbegović, Jasminka, Topika i pravo, Podgorica, CID, 2000. 3. Jovanović, Slobodan, O državi, Beograd, Izdavačka knjižarnica Gece Kona,

1922. 4. Kelzen, Hans, Opšta teorija prava i države, (preveli s engleskog Radomir

D. Lukić i Milorad V. Simić), Beograd, Arhiv za pravne i društvene nauke, 1951.

5. Košutić, Budimir, Sudska presuda kao izvor prava, Beograd, Savremena ad-ministracija, 1973.

6. Lukić, radomir, Uvod u pravo, Beograd, Naučna knjiga, 1974. 7. Marković, Ratko, Ustavno pravo i političke institucije, Beograd, NDP

Justinijan, 2005. 8. Popović, Milijan, Prilozi teoriji prava, Beograd, Službeni list SRJ, 1997. 9. Vasić, Radmila, Kosta Čavoški, Uvod u pravo II, , Beograd, Draganić 1999.10. Visković, Nikola, Argumentacija i pravo, Beograd, Dosije, 2004.11. Vodinelić, Vladimir, Građansko pravo- uvodne teme, Beograd, Nomos, 1991.

79

Arend Lajphart

MODELI DEMOKRATIJE – OBLIcI I UČINAK VLADE U 36 ZEMALJA, SLUŽBENI LIST ScG I cID PODGORIcA, 2003, STR. 329

Arend Lajphart pripada krugu istaknutih teoretičara i istraživača demokrati-je, usled svog aktivnog bavljenja empirijskom stranom teorije demokratije. Prvo se dugo bavio politikom Holandije, kao stabilne i efektivne demokratije, u inače religijski i ideološki veoma podeljenom društvu. Ovom knjigom je otišao korak dalje, u svojim potvrdama konsensualne teorije, produbljući njenu argumentaciju i primenljivost u praksi savremenih država.

Na osnovu institucionalnih osobina svih ovih sistema navedenih u knjizi, sve sisteme je svrstao u dva niza, i na osnovu toga pokušao je da izgradi jednu novu „konceptualnu mapu“ demokratije. Na toj „mapi“, dominantna su organizacija i delovanje izvršne vlasti, zakonodavstvo, sistem političkih stranaka i izborni sistem, kao i odnos centralne vlasti i nižih organa vlasti. Ove parametre i njihov uticaj na konkretan sistem Lajphart ocenjuje na skali od većinskog sistema do konsenzusa, pa i same države rangira spram skupa svih ovih parametara. Ovaj posao je bio i više nego težak, jer sada nije uzeo u obzir samo razvijene države sveta, već i one manje razvijene, potpuno različitog geopolitičkog backgrounda, sa različitih kontinena-ta, a čak je i produžio period proučavanja istih (budući da je u prethodnoj knjizi „Demokratije“, obuhvatio samo 11 država, klasično demokratskog uređenja i to u periodu od 1945–1980 godine). Značajno je svakako i dodavanje nova dva parame-tra, koja nije ranije koristio a to su interesne grupa i centralne banke, kao novi centri moći, posebno u poslednjoj dekadi 20 veka.

Dalje, i postojanje brojnih različitih etničkih i verskih zajednica, mnoga pore-đenja je činilo Lajphartiu veoma teška, pa se stoga, usredsredio na „manjinu žena“, i došao do veoma značajnih podataka. U svim proučavanim državama je došlo do porasta zastupljenosti žena u državnim organima, političkom i javnom životu, s tim što je taj procenat svakako veći u razvijenim državama. Ne govorimo samo o pu-kom formalizmu, tj. poštovanju normativa o zastupljenosti do 1/3 kandidatkinja na izbornim listama, i eventualno kasnijem njihovom formlanom prisustvu u državnim

prikazi

BIBLID: 0352-3713(2010);(1–2):79–80


80

organima. Klasično ženski resori, kao što su kultura, obrazovanje, omladina i sport, se prevazilaze jer one postaju rukovodioci i drugih resora: telekomunikacija (Srbija), spoljnih poslova (Mađarska), predsednici država (Nemačka). Ovakva ten-dencija navodi na različite zaključke, no svakako da je sam angažman žena u poli-tici povećan koliko zbog njihove upornosti da postanu ravnopravne sa muškarcima i u ovoj sferi društvenog života, toliko i zbog povećane svesti muškaraca da žene u politici, kao bolji organizatori, unose jednu novu dimenziju stabilnosti i doslednosti.

Lajphart se ovde bavi i jednom potpuno novom temom, i pored standardnog ekonomski preciznog istraživanja država i njihovog pukog rangiranja, a to je – da li tip demokratije utiče na politiku i efikasnost vlade, ili je to pojava sama za sebe, koju demokratski režim može samo da pospeši ili da eventualno unazadi. Oduvek je demokratija shvatana kao vladavina naroda, od naroda i za narod izazivala brojna pitanja i naravno oprečne odgovore. Neka od njih i Lajphart ponovo postavlja, samo na malo drugačiji način. Jedno od njih je: šta se dešava sa državama u kojima for-malno postoji vladavina naroda, a zapravo su u kontradikciji odnosi naroda i vlasti (koja je ipak proistekla iz narodne volje). Kojim i čijim interesima treba vlade da se priklone, da li sopstvenim za održanje na vlasti, interesima kapitala, jer ipak novac okreće svet, ili poslušati široke narodne mase, zbog kojih se u krajnjoj liniji neko i nalazi u demokratskim državama na vlasti.

Demokratija se u poslednjem vreme, bar u političkim naukama posmatra je-dino u kontekstu većinske demokratije, dok je konsensualna priznata samo kao le-gitiman ali veoma redak i neupotrebljiv oblik. Demokratija nije samo dvostranački sistem, premda on manje više uspešno funkcinoniše i u SAD i Velikoj Britaniji, jer postoji fokusiranost birača na dva fronta. Sa druge strane, višestranački sistem sva-kako da daje više izbora biračima, ali je to istovremeno i loše jer rascepkano birač-ko telo, usled tolikih mogućnosti izbora itd. jednostavno je nesposobno da formira neku stabilniju vladu. Koncentracione vlade, čak i veoma često manjinske vlade ne znače uvek i potpunu promenu sistema koji nije valjao, već samo promenu nekog od aktera na istoj političkoj vrtešci.

Savremena funkcionalna demokratija zahteva informisane, odgovorne, parti-cipativne i kritičke građane, tj. građane koji su svesni (tj. obavešteni) da život u zajednici povlači za sobom ne samo prava nego i određene dužnosti. Politička stvar-nost govori u prilog tezi da će demokratija (bilo da ima prefiks „kulturalna“ ili neki drugi, ili da ostane bez istoga) biti dominanatan politički oblik države u 21. veku. Bez obzira na mnoga neispunjena obećanja iste, duboku krizu sopstvenog legitimi-teta i na konstantne napade nadolazeće društvene homogenizacije, demokratija je ostavila dovoljan prostor za participaciju u civilnom društvu svih svojih članova. Međutim, poznat je I Fukujamin stav o univerzalizaciji zapadne liberalne demo-kratije kao konačnog oblika političke vladavine. Zato vredi upustiti se u fakticizam Lajphartove knjige, i pravilno i blagovremeno se informisati o ovoj opciji.

Mr Dragana Ćorićasistent Pravnog fakulteta u Novom Sadu

UPUTSTVO AUTORIMAZA PISANJE I PRIPREMANJE RUKOPISA

Uređivački odbor časopisa „PRAVO - teorija i praksa“ moli saradnike da tekstove za objavljivanje pišu u skladu sa sledećim uputstvom:

1. Primerak rada dostaviti na adresu redakcije odštampan i potpisan.

2. Rad treba dostaviti na cD-u ili na „e-mail“ adresu: [email protected]

3. Dužina rada zavisi od teme i načina obrade, ali ne može da bude duži od jednog autorskog tabaka (16 strana).

4. U gornjem levom uglu prve strane treba navesti ime i prezime autora. Ispod imena autora navesti naziv i mesto institucije u kojoj rade. Pri kraju prve strane ili na poslednjoj strani rada navesti punu adresu autora, telefon i e-mail.

5. Fusnote pisati u dnu odgovarajuće stranice.

6. Spisak literature se daje na odvojenom listu abecednim redom.

7. U bibliografskim podacima iz knjige uz uobičajene podatke, obavezno navesti izdavača, mesto i godinu izdanja.

8. Uz rad dostaviti abstrakt (rezime) ne duži od pola strane i ključne reči na srpskom jeziku. Ključne reči treba da budu sastavljene od jedne ili dve reči, i ne više od 5–6 ključnih reči.

9. Abstrakt dostaviti i na engleskom jeziku. Treba da sadrži: na-slov rada, ime i prezime autora, naziv institucije gde radi i titulu autora. Takođe i ključne reči na engleskom jeziku.

10. Radove pisati u „word“-u. Format strane je A4 sa marginama od 25 mm. Koristiti font „Times New Roman“ veličine 11 pt. Naslove pisati velikim slovima veličine 14 pt (bold), a podnaslove malim slovima veličine 11 pt (bold). Fusnote malim slovima 10 pt.

11. Svi radovi podležu recenziji. Konačnu odluku o kategorizaciji i štampanju rada donosi Uređivački odbor časopisa sa glavnim i odgovornim urednikom časopisa.

IZDAVAČI: „PRAVO“ DOO PRAVNI FAKULTET za …...Pojam, funkcije i zadaci centralne banke...

Documents

Transcript of IZDAVAČI: „PRAVO“ DOO PRAVNI FAKULTET za …...Pojam, funkcije i zadaci centralne banke...