IV CARINJENJE ROBE

3. CARINA

Carine i carinski sistem odredjene države je od od gromnog značaja za razvoj i zaštitu domaće

privrede. Bez modernih carina i carinskog sistema ne može se ostvariti ni privredni prosperitet

zemlje, a niti njeno uključivanje u medjunarodne tokove. Carina je snažan izvor budžetskih

prihoda države. Carina i carinski sistem moraju da se stalno menjaju, dopunjuju i usavršavaju,

sve u cilju da carina bude ekonomski faktor zaštite i razvoja domaće privrede. Na tom planu,

država ne može imati samo autonomna rešenja, nacionalna rešenja, već su u carinski sistem

moraju inkorporirati i savremena medjunarodna rešenja pre svega, predvidjena kod niza

razvijenih država, kao i rešenja koja postoje u medjunarodnim organizacijama, pre svega u

Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). To je uslov, bez kojeg se ne može razvijati domaća

privreda, niti uključivati ista u medjunarodne privredne tokove. Carina ima posebnu ulogu i

pri premošćavanju carinskih i vancarinskih barijera koje postoje, posebno kod niza

ekonomskih integracija, pa i carinska unija. U tim slučajevima, moraju se tražiti odgovarajuća

pravna i ekonomska rešenja kako bi robe i proizvodi iz zemalja koje se nalaze izvan takvih

regionalnih ekonomskih integracija mogle da dopru i na tržištu (na primer, putem

zaključivanja posebnih ugovora o carinskim preferencijama i drugih ugovora kojima bi se

unapredila robna razmena izmedju zemalja ekonomske integracije i zemalja koje se nalaze

izvan tih integracija). Primer za to je Evropska unija (EU) i privredna saradnja zemalja izvan

EU sa ovom integracijom, gde se putem opšte šeme preferencijala nastoji unaprediti privredna

saradnja EU sa odredjenim zemljama. Naša zemlja očekuje da uskoro i ona zaključi, poseban

sporazum sa EU o asocijaciji i pridruživanju, sa perspektivom punopravnog uključivanja u

Evropsku uniju.

3.1. Pojam i značaj carine

Carina je odredjen iznos u domaćoj valuti koji vlasnik robe plaća državi prilikom prelaska

robe preko državne granice. Ona predstavlja najstarije i najprihvatljivije sredstavo

spoljnotrgovinskog politike. Naziv carina se koristi za vrstu posrednog poreza koji se

napaćuje u spoljnotrgovinskom prometu. Carine predstavljaju za duže vreme nepromenjiv

instrument spoljnotrgovinske politike. To znači da se carine ne mogu brzo menjati i bez

odgovarajuće zakonodavne, u pravilu vremenski dugačke procedure.

U modernom smislu, carina se smatra dažbinom (posrednim porezom) koji se naplaćuje,

najčešće, na uvoznu robu u vidu odredjenog iznosa, a po utvrdjenim carinskim stopama u

Carinskoj tarifi, bilo u cilju zaštite domaće privrede, fiskalnih, socijalnih i drugih razloga. Kod

nekih zemalja postoji i carina koja se naplaćuje na robu koja se izvozi iz zemlje i to najčešće,

iz socijalnih razloga. Na primer, naplatu ovakve carine u Indiji koja je uvedena na žitarice i

neke druge prehrambene artikle, kako bi se sprečio izvoz istih roba. Na taj način, omogućava

se putem ove carine zadržavanje istih roba na indijskom tržištu, u cilju prehranjivanja

domaćeg stanovništva. Iz tih razloga, ovakve izvozne carine, nazivaju se i socijalnim

carinama.

Savremena carina ima ulogu pre svega da zaštiti domaću proizvodnju i da joj omogući

adekvatniji i uspešniji razvoj. Ovo je iz razloga, što se sa naplatom carine na robu koja se

uvozi u carinsko područje jedne države smanjuje njena preterana konkurencija na tržištu

zemlje uvoza. Domaći kupac je motivisan, vrlo često, da se opredeljuje za kupovinu domaće

robe, pod uslovom da je ista približnog kvaliteta ili čak i malo lošija od inostrane uvozne robe,

na koju je naplaćena carina. Ovo i zbog činjenice, da je domaća roba ne samo što je jeftinija u

odnosu na inostranu, nego i iz razloga što je često za nju obezbedjen adekvatniji i brži servis, a

nekada i kupovina na kredit.

Carina pored tog primarnog dejstva, ima i sekundarnu ulogu, tj. da se ne može zanemariti ni

njen fiskalni efekat – da ona predstavlja i značajan izvor prihoda država i njenog budžeta. U

ranijim periodima, ovaj je odnos bio obrnut, pa je primarna uloga carina bila fiskalna, a

sekundarna zaštita domaće proizvodnje. To se, medjutim, može reći i danas za niz država,

azijskog i afričkog kontinenta, kod kojih su stope u carinskoj tarifi enormno visoke i kreću se

u rasponima od 150% - 300% (primer, Sudan, Arapska Republika Sirija, Maroko i neke

druge), pa čak i kod nekih država američkog kontinenta (Brazil, Peru, Kolumbija, Bolivija)

gde uvozne carinske stope prelaze procenat od 100%.

CARINSKO PODRUČJE I CARINARNICE

Carinsko područje (carinska teritorija) predstavlja prostor na kome se jedinstveno primenjuju

institucije, instrumenti i mere carinskog sistema: carinskog nadzora, carinjenja robe i

carinskog postupka. Carinsko područje se poklapa sa teritorijom jedne države, tj. obuhvata:

- državnu teritoriju

- teritorijalne vode i

- vazdušni prostor iznad zemlje.

Teritorija jedne države (npr. Srbije) čini jedno carinsko područje. Teritorije zemalja članica

određenih tipova ekonomske integracije čine jedinstveno carinsko područje npr. EU.

Carinsko područje je područje ograničeno carinskom linijom, oja se, u principu, poklapa sa

državnom graničnom linijom (državnom granicom). Carinska linija je granica koja razdvaja

domaće carinsko područje od carinskih područja drugih zemalja.

Carinski prelaz je mesto određeno za prelaz odnosno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za

prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graničnom prelazu. Carinski prelaz

može biti međunarodni i pogranični. Vlada utvrđuje carinske prelaze i njihovu kategorizaciju.

Na graničnim prelazima formiran su carinske ispostave ili carinski referati, koje uobičajeno

nazivamo carinarnicama. Neke od njih, u svom sastavu, imaju i carinske laboratorije.

Osim na graničnim prelazima (granične carinarnice), u unutrašnjosti zemlje se takođe osnivaju

carinske iostave i carinski referati (sa ili bez carinskih laboratorija).

Carinske ispostave i carinski referati, formirani na graničnim prelazima i u unutrašnjosti

zemlje, čine organizacione jedinice carinarnica (skraćena oznaka CA-CA). One se osnivaju u

većim privrednim i saobraćajnim centrima,1 a poslove iz svoje nadležnosti obavljaju na

određenom delu (području) državne teritorije.

2. OSNOVNA DOKUMENTA U POSUTPKU PRIJAVLJIVANJA I CARINJENJA ROBE

Sva roba koja se uvozi, izvozi ili je u tranzitu preko carinske terotiroje, mora biti prijavljena

carinskom organu. Skriveno ili lražno prikazivanje robe, radi izbegavanja kontrole i naplate

dažbina, smatra se carisnkim prekršajem, pa je kao takvo, strogo zabranjeno i sankcionisano.

Po pravilu, izvozno carinjenje robe organizuje izvoznik, a uvozno carinjenje uvoznik. Razloga

za to ima više, ali bi se mogao prihvatiti stav da izvoznik najbolje poznaje spoljno trgovinske

propise svoje zemlje, kojim ase regulište izvoz, i koji je uz to družan da od državnih organa

pribavi potrebna dokumenta, bez kojih se carinjenje i izvoz robe ne mogu izvršiti. Nasuprot

tome, carinjenje uvozne robe organizuje uvoznik. On će u slučaju potrebe pribaviti

odgovarajuću dozvolu za uvoz – od određenog državnog organa; sertifikat o kvalitetu uzorka

robe – od institucije nadležne za kontrolu kvaliteta konkretne vrste robe i sl. Uvoznik i

izvoznik, bez obzira na to koja je transportna kaluzula ugovorena, moraju angažovati svoje

špeditere za obavljanje pravih špediterskih poslova, npr. carinjenje robe. Te poslove oni

moraju da povere špediterima, kao licima ovlašćenim za izvršenje carinskih formalnosti.

Registrovani štediteri imaju ovlašćene deklarante, u svojim ispostavama na graničnim

carinarnicama ili na carinskim ispostavama. Prijavljivanje robe u carinarnici izvršava špediter,

i još preciznije, carinski agent, tj. lice zaposleno kod špeditera. Naime, nosilac uvoznog posla

(uvoznik) angažuje špeditera kaos vog zastupnika, za preduzimanje radnji koje u carinskom

1 Sve carinarnice imaju sedišta u gradovima po kojima su dobile nazive, kao: CA-CA Beograd; CA-CA Šabac, CA-CA Kladovo, CA-CA Dimitrovgrad, CA-CA Kraljevo, CA-CA Niš, CA-CA Kragujevac, CA-CA Novi Sad, CA-CA Sombor, CA-CA Vršac, CA-CA Zrenjanin, CA-CA Subotica i CA-CA Priština. Inače, mnogi znameniti ljudi koji su stvarali temelje našoj državi, bili sucarinici: Vuk Stefanović Karadžić bio je upravnik carinarnice (đumurka) u Kladovu 1811. godine, na Bukovom 1812, i na Bregovu 1813. godine. Sima Milutinović Sarajlija, najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje genracije bio je i carinik; Borisav Stanković, bio je carinik na prelazu Vrška Čuka i na Mokroj Gori; Vladislav Petković Dis, srpski pesnik takodje, bio je carinski službenik i dr. Kao Dan Carine Srbije uzima se 23. maj. Tog dana 1804. godine postavljen je đumruk (carinarnica) na Savi kod Ostružnice, prema sećanju Karađorđevog buljukbaše Petra Jokića. List „Carinik“ br. 168/2008(Uprava carina Srbije).

postupku vode carinski organi. Špediter preduzima odgovarajuće radnje u postupku carinjenja

robe, na bazi ovlašćenja dobijenih od uvoznika.

Da bi podnosilac carinskih isprava (lice zaposleno kod špeditera) mogao da obavlja poslove

zastupanja, mora da završi obuku (teorijsku i praktičnu) i položi ispit (pismeni i usmeni) za

carinskog agenta, u organizaciji i pred komisijom Uprave carina.

Kandidata koji položi ispit, Uprava carina upisuje u registar carinskih agenata, određuje mu

identifikacioni broj i izdaje dozvolu za rad, kao i dentifikaconu karticu i lični pečat. Time se

stiče status ovlašćenog carinskog agenta.

Deklarant podnosi dokumenta za svaki traženi carinski dozvoljen postupak, na jedan od

sledeća dva načina:

- u pisanoj formi, neposrednim podnošenjem popunjenog obrasca, najčešće redovne

(JCI) deklaracije, zajedno sa dokumentima koji prate robu, i

- u elektronskom obluku (elektronskom razmenom podataka). Smatra se da je JCI

podneta na ovaj način u trenutku kada carinski organ prihvati elektronsku poruku.

Carinski organ će potvrditi prijem podataka i obavestiti podnosioca deklaracije

povratnom porukom, koja može sadržati uočene greške (ako je deklaracija neispravna)

odnosno broj i datum njenog prijema ako je deklaracija ispravna. Povratna poruka

može sdržati i informacije o načinu izvršenja pregleda robe, eventualno njenom

uzrokovanju kao i puštanju robe ispod carinskog nadzora.

Ako deklarant podnosi carinsku deklaraciju putem elektronske razmene podataka, carinski

organ može odobriti da se pisani potpis deklaranta zameni drugom tehnikom njegove

identirfikacije, zasnovane na korišćenju šifara, ukoliko je dobijeno odgovarajuće odobrenje,

od Uprave carina, o ispunjenju tehničkih i drugih uslova. Takođe može se odobriti da

deklaracije budu verifikovane pomenutom tehnikom, umesto pečata carinarnice i potpisa

ovlašćenog carinskog službenika.

Preduzeće koje se opredeli za elektronsko podnošenje carinskih isprava, mora podneti Upravi

carina zahtev za odobrenje elektronskog podnošenja dokumenata. Po proveri ispunjenja

tehničkih uslova, traženo odobrenje daje direktor Uprave carina. Pomenuta uprava je porpisala

obrazac zahteva za odobrenje elektronskog podnošenja dokumenata, koji popunjava

podnosilac zahteva.

NAĆI NA NETU ZAHTEV ZA ODOBRENJE ELEKTRONSKOG PODNOŠENJA

DOKUMENTA

RS

MIN.FINASNIJA

UPRAVA CAINA ako ima

Prijavljivanje uvoza i izvoza robe obavlja se pondošenjem određene carinske isprave, u koju

se unose osnovni podaci o robi.

Domaća preduzeća realizuju izvozne i uvozne poslove, kroz različite carinski odobrenje

postupke, koji moraju biti obuhvaćeni drugom, novom deklaracijom. Ovu deklaraciju podnosi

deklarant naknadno, posle podnošenja deklaracije za prijavljivanje robe za izvoz, odnosno

uvoz. Polazeći od činjenice da preduzeća imaju različite motive realizacije izvoza i uvoza

robe. Najčešći razlog uvoza je stavljanje robe u slobodan promet, a nekada je to carinsko

skladištenje, privremeni uvoz i slično. Preduzeća imaju različite namere u pogledu izvoza.

Najčešće je to izvoz u značanju efinitivne prodaje robe i usluga inostranom kupcu. To,

međutim, može biti i privremeni ili ponovni izvoz robe.

Svoje namere s robom, izvoznici i uvoznici izražavaju putem JCI, kroz njeno popunjavanje od

strane deklaranta. Crinski organ razmatra svaki traženi postupak izvoznika (uvoznika) i,

ukoliko ne postoje nikakva ograničenja, odobriće isti, ili će naložiti sprovođenje nekog

drugog, carinski dozvoljenog postupka.

U zavisnosti do vrste spoljnotrgovinskog posla, prijavljivanje se može izvršiti podnošenjem

osnovnih carinskih dokumenata:2

- Jedinstvene carinske isprave (JCI), kao međunarodno standardizovanog dokumenta

- Sašete deklaracije, kao nacionalno standardizovanog dokumenta

- Deklaracije o carinskoj vrednosti

- Karneta TIR i Karneta ATA, kao dokumenata propisanih Konvencijom TIR i

Konvecijom ATA.

2.1. Jedinstvena carinska isprava

Mogućnosti uvećavanja ekonomskih efekata od spoljnotrgovinskih psolova, postaju realne sa

ujedinjavanjem zemalja u jedinstvene ekonomske prostore. Praksa je, međutim, pokazala da je

za dalji razvoj integracije neophodno pojednostavljenje administrativnih postupaka u

međusobnoj razmeni, dotle zasebno utvrđivanih od strane svake države članice. To se

potvrdilo i na primeru EU. Ozbiljne smetnje ostvarivanju nesmetane robne razmene unutar

Zajednice nastajale su kao posledica ne samo različito proisanih postupaka carinjenja robe i

utvrdjivanja poreske obaveze, već i činjenice da su isprave za regulisanje izvoza i uvoza bile

nacionalno obojene, tj. medjusobno neusaglašene. Primera radi, početkom 80’tih godina, u

međusobnoj razmeni zemalja članica EU, koristilo se oko 150 različitih isprava. Dolazilo je i

do nepotrenbog zadržavanja robe i prevoznih sredstava, što je moglo da uzrokuje ozbiljne

nesuglasice između država članica u pogledu primene zajednički usvojenih instrumenata

ekonomske politike, pa i da dovede u pitanje funkcionisanje jedinstvenog tržišta na prostoru

Zajednice.

S obzirom na to, 1985. godine,u 12 zemalja EZ uveden je Jedinstveni administrativni

dokument (JAD) kojim su usaglašeni najbitniji podaci za sprovodjenje postupka carinjenja

robe. Uočavajući ogromne prednosti u korišćenju JAD, pojedine zemlje, kao Mađarska i

SSSR, unilateralno su svojile ovaj dokument, iako nisu mogle u potpunosti da ga koriste.

2 U prateća carinska dokumenta spada Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1.

Potpuna unija je najviši tip integracije zemaljaj članica EZ. Za realizaciju te razvoje faze EU,

od posebnog značaja je sastanak Evropskog saveta u Mastrithu (Holandija) od 9. do 11.

decembra 1991. godine. Šefovi država ili vlada 12 zemlja članica usvojili su Ugovor o

Evropskoj uniji, kojim se predviđa stvaranje tj. prevođenje Evropske zajednice uu političko-

bezbednosnu (kroz formulisanje zajedničke spoljne i odbrambene politike) i monetarnu uniju

(uz napomenu da jedinstveno tržište, dotle izgrađeno, čini osnovu ekonomske unije, koje

međutim nije bilo dovoljan uslov za stvaranje potpune ekonomske unije). Tada je doneta

odluka da zajednica od 1. januara 1995. godine promeni, odnosno dobije novi naziv Evropska

unija.

U toj poslednjoj razvojnoj fazi ostvaruje se unifikacija ekonomske politike. Dolazi do primene

jedinstveno važećeg sistema mera i instrumenata, sa opštevažećom valutom na celoj teritoriji

integracije i jednom centralnom bankom. U tom okviru, ukidaju se carinske barijere između

zemalja članica, a utvrđuje se i zajednička spoljnotrgovinska politika u razmeni sa traćim

zemljama, zasnovana na jedinstvenim principimau pogledu primene carinskih stopa,

zaključivanja trgovinskih sporazuma, uniformnosti mera liberalizacije i td. Kao rezultat takvog

razvoja Unije, prestala je potreba za korišćenjem JAD i bilo kakvih carinskih isprava u robnoj

razmeni između zemalja članica. No, ovaj dokument je zadržan kao jedina isprava u robnoj

razmeni ovih zemalja sa trećim zemljama.

U bivšoj Jugoslaviji, takođe je sazrevalo uverenje o potrebi prihvatanja tekovina i trendova u

razvoju međunarodne trgovine. Potvrđena je neophodnost pojednostavljenja administrativnih

dokumenata, zbog mogućnosti ubrzanja carinskog postupka, na bazi smanjenja broja carinskih

isprava. Ilustracije radi, do kraja 1987. godine, u carinskom po stupku funkcionisalo je 26

raznih isprava. Da bi se izbeglo nepotrebno zadržavanje robe i prevoznih sredstava na carini i

prihvatile novine u razvoju moderne trgovine u svetu, tokom 1989. godine doneta je odluka o

uvođenju JAD u jugoslovenski carinski sistem. U našim uslovima, JAD je dobio naziv

Jedinstvena carinska isprava (JCI), koja se krosti ne samo za prijavljivanje, već i za

carinjenje robe. Jedisntvena carinska isprava ima formu propisanog obrasca koji sadrži bitne

podatke o robi, koaj je dopremljena carinarnici. P svojoj osnovnoj strukturi, JCI odgovara

strukturi komercijalne fakture. Kao i faktura, JCI sadrži:

a) Opšti deo JCI – zaglavlje (zaključno sa rubrikom br. 30). Ovaj deo je zajednički za

sve stavke fakture, odnosno pokriva sva naimenovanja Jci. U zaglavlju JCI sadržani su

opšti podaci komercijalne fakture, kao: pošiljalac (izvoznik), primalac (uvoznik), broj

ugovora, ukupna ugovorena vrednost, paritet isporuke, ugovoreni postupci u ceni i sl.

b) Naimenovanja. Ono što u fakturi čni stavka robe, u JCI su sto naimenovanja robe. U

naimenovanjima JCI, preuzeti su (iz komercijalne fakture) podaci koji se odnose na

pojedine stavke, kao: naziv robe, šifra robe, bruto i neto masa, cena svake pojedinačne

stavke i sl.

Jedinstvena carinska isprava je obrazac koji se sastoji od seta listova, štampanih zelenom

bojom. Sastavni deo JCI je dodatni list, naziva JCI BIS, koji se koristi ako se jednom JCI

prijavljuje roba koja se svrstava u više od jedne tarifne oznake. Set JCI, kao i JCI BIS, sastoji

se od pojedinačnih listova označenih brojevi 1-8. Ovi listovi (od 1-8) sadrže identične rubrike,

po nazivu, brojevima, što znači da je to jedan obrazac, odštampan u 8 listova, pri čemus vaki

list ima svoj broj. Listovi su grupisani u dva seta različite namene:

1. Prvi set JCI i JCI BIS sastoji se od listova, sa brojeivma 1-5. On se koristi za

prijavljivanje robe carinarnici i za stavljanje robe pod carinski nadzor, priliom

ulaska (uvoz) i izlaska iz carinskog područja (izvoz). Prijavljivanje izvoza

deklarant vrši popunjavanjem i podnošenjem JCI, od listova broj 1 i 2.

Prijavljivanje uvoza, deklarant vrši popunjavanjem i podnošenjem JCI od

listova broj 3, 4 i 5.

2. Drugi set JCI i JCI BIS sastoji se od listova sa brojevima 6-8. Ovaj set,

deklarant koristi za carinjenje robe i za odobrenje traženog carinskog

postupka.

Za određeni carinski postupak mogu se koristiti delimični setovi JCI i JCI BIS. Primera radi,

ako se roba deklariše za postupak tranzita, propisano je podnošenje JCI koja se sastoji od

listova 1, 4 i 5; za postupak stavljanja robe u slobodan promet podnosi se JCI od listova 6, 7 i

8, itd. Podnosilac isprave može, ukoliko je to neophodno, podneti i veći broj primeraka od

propisanih. U tom slučaju, on podnosi dodatne listove 3/8. Carinarnica je dužna da sve,

uključujući i dodatne primerke overi, uz obavezu podnosioca JCI (špeditera) da plati

propisanu (republičku) administrativnu taksu, za svaki overeni primerak.

Rubrike JCI i JCI BIS popunjavaju se pisaćom mašinom ili putem štampača računara, a podaci

u njima se ne mogu precrtavati ili ispravljati. Sve rubrike označene brojem, popunjava

podnosilac deklaracije, na način koji je posebno propisan za svaki (traženi) carinski postupak.

Rubrike koje su označene velikim slovima popunjava carinarnica.

Da bi se pojednostavilo popunjavanje rubrika i ubrzao postupak carinjenja robe, u pojedine

rubrike upisuju se šifre, date u „Kodeksu šifara za popunjavanje isprava u carinskom

postupku“, koji čini sastavni deo Pravilnika.3

Svrha podnošenja JCI je identifikovanje robe i prevoznih sredstava sa kojima se ona prevozi

preko carinske linije. Radi kontrole verodostojnosti podataka, obuhvaćenih JCI-om, carinski

organ će izvršiti sravnjenje podataka iz isprave i dokumenata koji prate robu, a po potrebi i

pregled robe. Ukoliko bude neophodno, carinski organ će uzeti i uzorke robe, radi analize i

ispitivanja. Ipak, pregledu robe carinski organ najčešće pristupa po podnošenju druge,

odnosno nove JCI (JCI za carinjenje robe), koju deklarant polaže naknadno. Kada je u pitanju

uvoz robe, podnošenje nove JCI, pa i sam pregled robe, ne mora da budu izvršeni u graničnoj

carinarnici. Carinski organ može da zahteva da se roba istovari, raspakuje i pretovari ili uputi

drugoj carinarnici gde bi se obavio postupak carinjenja robe. Zbog potrebe rasterećenja,

granične carinarnice su prinuđene da upućuju uvoznike na druge carinarnice, u unutrašnjosti

zemlje.

U cilju ubrzanja i povećanja efikasnosti sprovođenja postpuka carinjenja robe, predvišena je

mogućnost podnošenja različitih formi jedinstvene carinske isprave.

3 Reč je o Pravilniku o obliku, sadržini i načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 129/03, 53/04, 137/04, 11/05, 23/05, 65/05, 117/05, 114/05, 74/07, 2/08), kojim je regulisano podnošenje JCI i JCI BIS, kao i način popunjavanja rubrika tih isprava, za pojedine tražene carinske postupke.

1. Redovna deklaracija. Reč je o JCI koja se podnosi redovno, tj. za svaku pojedinačnu

pošiljku robe. Ova deklaracija se primenjuje za stavljanje robe u bilo koji carinski

postupak. Ona se podnosi na propisanom obrascu, sa popunjenim rubrikama i

potpisana od strane njenog podnosica. Uz JCI prilažu se i dokumenta kojima je uređen

carinski postupak.

2. Pojednostavljena deklaracija. Pojednostavljena deklaracija se pojavljuje u dva

oblika:

a) kao nepotpuna deklaracija – carinski organ može odobriti pondošenje neotpune

deklaracije na obrascu JCI, za stavljanje robe u bilo koji od propisanih carinskih

postupaka, prvenstveno za stavljanje robe u slobodan promet, čak i onda ako JCI ne

sadrži sve propisane podatke ili ukoliko uz JCI nisu priložene sve isprave potrebne za

sprovođenje propisanog carinskog postupka. Time se postiže ubrzanje carinskog

postpuka, ne dovodeći u pitanje njegovo propisano izvršenje. Istina, nepotpuna

deklaracija ne sadrži sve podatke o robi, potrebne za sprovođenje carinskog postupka, ali

sadrži sve elemente neophodne za utvrđivanje carinskog duga. Npr. u slučaju da agent

nije pribavio uverenje o poreklu uvozne robe, carinski organ će primiti nepoptunu

deklaraciju, iz koje je vidljivo da nedostaje predmetno uverenje, uz obavezu deklaranta

da naknadno pribavi taj dokument. Po njegovom pribavljanju, u roku koji odredi carinski

organ, agent će podneti dopunsku deklaraciju, sa svim podacima koja ona sadrži,

uključujući i naznaku pribavljenog uverenje, tzv. opštu dopunsku deklaraciju. Zajedno sa

dopunskom deklaracijom, deklarant će priložiti i pribavljeno uverenje.

Dopunska deklaracija može imati formu periodične, zbirne deklaracije. Carinski organ

može, na zahtev deklaranta, odobriti podnošenje jedne, periodične deklaracije, ako:

- se roba istog lica prevozi istim pravcem i istom vrstom prevoznog sredstva,

- prevozno sredstvo prelazi preko istog graničnog prelaza i

- deklarant položi obezbedjenje za naplatu carinskog duga.

Carinski organ vodi evidenciju o svakoj pošiljci robe za koju je odobreno podnošenje

periodične deklaracije, a svaku fakturu ili otpremnicu po kojima je roba dopremljena ili

otpremljena, overava pečatom.

Popunjenu periodičnu deklaraciju deklarant je dužan da podnese do 5. u mesecu, za robu

dopremljenu ili otpremljenu u prethodnom mesecu. Uz periodičnu deklaraciju, on prilaže

overee fakture ili otpremnice, kao i druga dokumenta radi sprovodjenja carinskog postpuka.

Nakon sravnjenja, podnete dokumentacije i carinske evidencije, carinski organ prihvata

periodičnu deklaraciju.

U tom slučaju, podnosi se jedna, periodična ili rekapitulativna deklaracija, u roku koji odredi

carinski organ. Njome se obuhvataju sprovedena prijavljivanja i carinjenja (uvozne, izvozne i

tranzitne) robe, izvršena u prethodnom periodu.

b) kao zamena JCI. Naime, carinski organ može dozvoliti da se roba stavi u određeni

postupak na osnovu komercijalne i transportne isprave (fakture, paking liste), kada ove

isprave predstavljaju zamenu za deklaraciju. U tom slučaju, isprave moraju sadržati

podatke neophodne za identifikaciju uvozne robe.

Podnošenje carinske deklaracije

Redovna deklaracija Pojednostavljena deklaracija Prethodna deklaracija

Nepotpuna deklaracija Komercijalne i transportne isprave

Dopunska delaracija(zbirna, periodična)

3. Prethodna deklaracija. Carinski organ može dozvoliti podnošenje prethodne deklaracije.

Ona se prilaže pre prispeća robe, pa je i po tome dobila naziv. Na osnovu te deklaracije,

odobrava se prethodno deklarisanje robe, ako je takav zahtev podnet najkasnije 3 dana pre

dopreme robe. Carinska služba, u tom slučaju, vrši kontrolu usklađenosti podataka iz

prethodne deklaracije i ostalih priloženih dokumenata. Po prispeću robe, ne moraju se vršiti

već izvršene kontrolne radnje, što omogućava ubrzano sprovodjenje carinskog postupka.

Medjutim, prethodna deklaracija se ne može primiti jer nedostaje ključni uslov za

sprovodjenje carinskog postupka u celini-prisutnost robe.

OVDE PRVO IDE JCI

2.2. Sažeta deklaracija

Za prijavljivanje uvozne robe carinskom organu i za stavljanje robe u privremeni smeštaj,

deklarant podnosi sažetu deklaraciju (na propisanom obrascu), ukoliko:

- on ne želi da robu odmah ocarini, npr. zato što nije u stanju da izvrši plaćanje tj. da reguliše

plaćanje carinskih dažbina;

- on ne može da izvrši carinjenje jer nedostaje neki od dokumenata (dozvola za uvoz i sl).

U oba slučaja deklarant će morati robu da smesti u javno ili privatno carinsko skladište.

Set obrasca sažete deklaracije sastoji se od 3 primerka, namenjenih:

- list sa broj 1 – carinarinci

- list sa brojem 2 – špediteru, odnosno uvozniku i

- list sa brojem 3 – licu koje upravlja prostorom za privremeni smeštaj.

Obrasci se popunjavaju pisaćom mašinom ili putem računara. Podaci se ne mogu precrtavati

niti ispravljati.

IDU OBRASCI SA STR. 181 I 182

2.3. Deklaracija o carinskoj vrednosti

Deklaracija o carinskoj vrednosti (DCV) je propisan obrazac na kome se unose podaci o

vrednosti uvozne robe za jednu pošiljku, radi naplate uvoznih dažbina. Deklarant prilaže

popunjen obrazac DCV uz JCI za odobrenje izvršenja traženog, carinskih dozvoljenog,

postupka. Popunjava se pisaćom mašinom ili putem računara, bez mogućnosti precrtavanja ili

ispravljanja podataka. Rubrike DCV popunjavaju se na način kako je propisan pravilnikom o

obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavaju deklaracije i drugih obrazaca.

IDU OBRASCI SA STR. 183 I 184.