Skladistenje robe.

1Tema 7:MENADMENT RUKOVANJEM

I PAKOVANJEM

qRazumete probleme rukovanja materijalom.qOpiete sisteme rukovanja materijalom i pripadajuomopremom.qObjasnite sistem paletizacije.qObjasnite mesto i ulogu kontejnera u transportu robe.qObjasnite kako pakovanje deluje sa ostalim aktivnostimalogistike.qPoznajete ciljeve rukovanje materijalima i pokazateljeneefikasnog rukovanja.qShvatite pokazatelje produktivnosti rukovanja materijalima.qPoznajete funkciju pakovanja i unapredite logistike aktivnosti.

CILJEVI UENJA

1. Uvod u menadment rukovanjem, pakovanjem iskladitenjem

2. Roba za rukovanje i pakovanje3. Sistemi rukovanja materijalom i oprema4. Principi rukovanja materijalom5. Pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom6. Menadment pakovanjem robe7. Rukovanje materijalom i paletama8. Pakovanje robe

Nastavna pitanja:

Rukovanje materijalom je kretanje sirovina, procesnih / faznihzaliha i gotovih / finalnih proizvoda.

Logistiari esto previde rukovanje materijalom.

Zato?

Zbog toga jer je obino integrisano sa proizvodnjom.

Ono predstavlja integrisanu logistiku od sirovina, do finalnog proizvoda.

Pakovanje se razmatra na slian nain, jer je tesno povezano sarukovanjem materijalom.

Korektno pakovanje obezbeuje efektivnije i efikasnije rukovanjematerijalom.

Formalna definicija rukovanja materijalom je:

umetnost i vetina kretanja, pakovanja i skladitenja materijalau bilo kom obliku

Dobro postavljen sistem rukovanja:

smanjuje trokove i smanji rad, poveava sigurnost,produktivnost, smanji kart / otpad, povea iskorienjekapaciteta i pobolja / unapreuje usluge.

Menaderi i zaposleni:

esto ne vide problem rukovanja materijalom, niti ga reavaju?

Ciljevi rukovanja materijalom

Rukovanje materijalom odreuje:

1. Kretanje materijala

2. Vreme

3. Koliina

4. Prostor

1. Uvod u menadment rukovanjem, pakovanjem i skladitenjem2. Roba za rukovanje i pakovanje3. Sistemi rukovanja materijalom i oprema4. Principi rukovanja materijalom5. Pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom6. Menadment pakovanjem robe7. Rukovanje materijalom i paletama8. Pakovanje robe

Nastavna pitanja:

Roba se razvrstava u sledee kategorije:

1. komadna roba,2. rasuta roba,3. tena roba,4. gasovita roba.

Komadna robaPojavni oblici komandne robe su razliiti.

Te razlike se odnose na:

1. teinu (od nekoliko grama do vie tona),2. oblik ( ipka, prizma, valjak, lopta, nepravilan itd.),3. hemijski sastav (vrlo raznolika, sa aspekta skladitenja

homogena i nehomogena),4. gabaritne dimenzije,5. otpornost na spoljanje uticaje (otporna, delimino otporna,

neotporna).

Rasuta robaSmetena u odgovarajue sudove, kojima se, ukoliko je to potrebno, manipuliena slian nain kao sa vrstim komadnim robama, to znai bez veihproblema.

Rasuti materijali, u odnosu na komadne, tene i gasovite, poseduju nizspecifinosti koje, otuda, podrazumevaju primenu specijalizovanih tehnologija zamanipulaciju, transport i skladitenje.

Tena robaTipino za tene robe je i to da se po pravilu radi o opasnim materijama(zapaljive tenosti: nafta i njeni derivati, otrovne ili korozivne materije: kiseline,baze... i sl.) za koje vae posebni uslovi uvanja, manipulacije i transporta,koji imaju za cilj minimizaciju rizika od pojave akcidenta sa neeljenimposledicama.

Gasovita robaRobe u gasovitom agregatnom stanju-gasovi, s obzirom na malu gustinu, u procesimaskladitenja, pretovara i transporta pojavljuju se uvek u nekom od sledeih oblika:komprimovani, utenjeni ili smrznuti gasovi, sa ciljem da se time povea koliina gasau jedinici zapremine, a time omogui racionalnije korienje ovih materija.


2. Roba za rukovanje i pakovanje3. Pakovanje robe4. Sistemi rukovanja materijalom i oprema5. Principi rukovanja materijalom6. Pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom7. Menadment pakovanjem robe8. Rukovanje materijalom i paletama9. Osnovna naela upravljanja ambalaom i ambalanim

otpadom

Nastavna pitanja:

ovek je u razmeni dobara i savremenoj distribucije robatraio reenja koja e mu olakati:

qdostavu i prodaju proizvoda,qunaprediti tehnologiju rukovanja, transporta i skladitenja,qnaine izlaganja proizvoda u trgovini i dr.

Ambalae i pakovanja

Definicija ambalae:qproizvod napravljen od materijala razliitih svojstava,qslui za smetaj, uvanje, rukovanje, isporuku, predstavljanje robe izatitu njene sadrine,

qukljuuje i predmete koji se koriste kao pomona sredstva zapakovanje, umotavanje, vezivanje, nepropusno zatvaranje, pripremu zaotpremu i oznaavanje robe.

Ambalaa moe biti:

primarna ambalaa kao najmanja ambalana jedinica u kojoj seproizvod prodaje konanom kupcu,

sekundarna ambalaa kao ambalana jedinica koja sadri vieproizvoda u primarnoj ambalai sa namenom da na prodajnom mestuomogui grupisanje odreenog broja jedinica za prodaju.

Ova ambalaa se moe ukloniti sa proizvoda bez uticaja na njegovekarakteristike,

tercijarna (transportna) ambalaa namenjena za bezbedantransport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambalai.

Ova ambalaa ne obuhvata kontejnere za drumski, elezniki, vodni ilivazduni transport.

Tipini oblici ambalae:

kese, limenke/konzerve, burad, boce, sanduk, folija, kutija, tuba

Komponenta ambalae je deo ambalae koji se moe runo ilijednostavnim fizikim postupkom odvojiti.

Funkcionalna jedinica ambalae podrazumeva vie komponenataspojenih zajedno u obliku koji krajnji korisnik koristi.

Kompletan sistem pakovanja podrazumeva primarnu, sekundarnu itercijarnu ambalau, tj. krajnji oblik pakovanja koji proizvoa distribuiraisporuiocu.

Sastavni deo ambalae je deo od koga je izraena ambalaa ili njenakomponenta koji se ne moe odvojiti runo ili jednostavnim fizikim putem.

Vieslojna ambalaa je ambalaa sainjena od razliitih materijala koji sene mogu odvojiti runo.

Re ambalaa asocira potroaa na kocku, kvadar ililoptu.

U principu, u procesima distribucije sreu se tri vrsteambalae:

qpotroaka ambalaa (uoblii jedinicu proizvoda),

qkomercijalna ambalaa (formira i uoblii jedinicu pogodnuza izlaganje u prodaji uz izuzetno naglaen marketinki pristupnjenom oblikovanju),

qtransportna ambalaa (ostvarenje jedinice pakovanja, priemu su naglaene zatitna i informaciona funkcija).

Jedinice pakovanjaU logistici pojam ambalaa je poetni korak u ukupnom procesupakovanja.

Koncepcija osnovnih elemenata pakovanja.

qpapir, metal, drvo, staklo, tekstil, plastika, alu-folija, plastinafolija i dr.

qkombinacije razliitih materijala (kompleksna ambalaa).

qpomoni materijali (kao trake i sl.) ijom primenom se dobijajubuntovi ili bale.

Za izradu ambalae koriste se obian, specijalni i natron papir,talasasti karton i vieslojni karton.

Za izradu ambalae koriste se razliiti materijali:

Metalna ambalaa:qrazliiti metali i legure,qizvanredne fizike osobine, aqnedostatak nekih je nedovoljna hemijska otpornost,podlonost koroziji, vea masa i cena u odnosu napapirnu, drvenu, plastinu i tekstilnu ambalau.

Drvena ambalaa:qmaterijal rezane grae etinara i liara,qjeftinije vrste, kao i proizvodi prerade drveta (per ploa,furniri i dr.).qpojavljuje se u razliitim oblicima i po pravilu jenepovratna, odnosno za jednokratnu upotrebu.

Staklo:qima iroku primenu,qveliku hemijsku otpornost,qne stvara toksine proizvode, ne daje miris,qotporno je na atmosferske uticaje i nepropustljivo je zamikroorganizme, gasove i tenosti.qnedostatak je laka lomljivost, relativno velika teina i slaba zatitaod uticaja suneve svetlosti.qambalaa je nepovratna (kisela voda, osveavajua pia i sl.),.

Tekstilna ambalaa /vree:qse proizvodi od vlakana biljnog, ivotinjskog i sintetikog porekla.qvree razliitih dimenzija, razliite gustine tkanja sa razliitimnainom vezivanja i zatvaranja, to je predmet posebnih standarda.qnepovratna je.

Plastina ambalaa:

Vrste: boce, gajbe, korpe, baloni, kante, burad i dr., a od folija seproizvode tube, vree i sl.

Osobine:

qvrlo brzo osvojila trite.qlako se proizvodi, sa malim utrokom energije i vremena,qposeduje mogunost postizanja specifinih svojstava, najrazliitijihoblika i dimenzija (to nije uvek sluaj sa ostalim materijalima).

qspada u nepovratnu ambalau.

Osnove paletizacije

Paletizacije podrazumeva:

se skup tehnikih sredstava, ureaja ili pomagala potrebnih za manipulisanje,prevoz, skladitenje i izlaganje proizvoda u trgovini, a moe se upotrebiti uindustrijskom i spoljnom transportu

Sistem paletizacije sa tehnikom bazom

Paleta kao pomono sredstvo:

qnajmanja univerzalna tovarna jedinica integralnog transporta.

qomoguuje formiranje kompaktnog i vrstog paketa, sloenog izraznih vrsta komadne robe.

Palete se dele na dve osnovne kategorije:

qpalete bez nadgradnje (ravne palete),qpalete sa nadgradnjom (stubne ili boks palete).

Paleta:

tovarna podloga koja se uglavnom sastoji od dva poda razdvojenameupodnicama ili jednog poda oslonjenog na noice, visine svedene naminimum, tako da se njome lako rukuje viljukama viljukara ili paletnimkolicima.

Drvena paleta, paletni sanduk drvena kutija.

Manipulacija, prevoenje i skladitenje proizvoda moese realizovati paletama i sistemom paletizacije narelaciji:

qpakovanje proizvoda-skladitenje,

qproizvodnja-raspodela-potronja,

qpretovar proizvoda iz vozila u vozilo, iz skladita na vozilo iobratno i iz skladita na mesto prodaje,

qtransport razliitim prevoznim sredstvima.

Razlikujemo po obliku tri osnovne vrste paleta, i to:

qravne palete (bez nadgradnje),qboks-palete,qstubne palete.

Delovi ravne drvene palete sa dimenzijama

Osim drvenih ravnih paleta dimenzija 800x1200 mm, u eksploataciji se nalaze iravne drvene palete sledeih dimenzija (po ISO standardu):

800 mm x 1000 mm,1000 mm x 1200 mm,1200 mm x 1600 mm,1200 mm x 1800 mm.

Oznake i mere sastavnihdelova palete 800 x 1200 mm

Pozicijana slici

Brojkom.

Naziv dela Mere u mm

Duinamm

irinamm

Visinamm

Zapreminamm3

1 2 Ivina daska 1200 145 22 0,007656

2 2 Doivina daska 1200 100 22 0,005280

3 1 Srednja daska 1200 145 22 0,003828

4 2 Ivinapodnoica

1200 145 22 0,005280

5 1 Srednjapodnoica

1200 145 22 0,003828

6 3 prenica 800 145 22 0,007656

7 3 srednja noica 145 145 78 0,004920

8 6 Ivina noica 145 100 78 0,006786

Ravne drvene palete se ralanjuju na paletesa:

qjednim otvorom i dva ulaza,qdva otvora i etiri ulaza,qjednom noseom povrinom,qdve nosee povrine,qspecijalne ravne drvene palete.

Dvoulazna paleta sa jednim podom Dvoulazna paleta sa ojaanim podom

Dvoulazna paleta sa sa dvostrukim podom etvoroulazna ravna paleta

etvoroulazna paleta etvorulazne ravne paleteod elika sa klizaima

Ravne palete sa elinim dodacima za zatitu robe

f) za burad.

a) sa punim podom b) sa reetkastim podom c) boks sa punimfiksnim stranicama

d)sa ianim fiksnimstranicama

eline ravne palete sa elinim dodacima za zatitu robe

e) sa regalskim nastavcima

Boks palete

Sanduaste palete i nain transporta

Stubne i palete za ipkaste materijale, palete za akumulatore i sapokretnim dnom.

Formiranje paletne jedinicePostoji pet osnovnih metoda kojima se ostvaruje obrazovanje

paletnih jedinica:Slaganjem: meusobnim ukrtanjem kutija ili vrea;Lepljenjem: vrelim rastvorom lepka, trakama ili samolepljivim trakama

povezivanje tovara meusobno i u odnosu na paletu;Povezivanjem: konopcem, elinom icom, plastinim trakama omotava se

tovar u vrst kompaktan teret na paleti;Pakovanjem: drvenim ili metalnim sanducima, ianim korpama itd.;Folijama: postavljaju se preko tovara i paleta.

Formiranje paletnog modula

Tehnoloka linija za paletizaciju:

Transportna traka za vree, radni stolovi, valjasti transporteri, dotur paleta,slaganje na palete, sputanje paleta vertikalnim liftom, transport paletnogmodula valjastim transporterom do vee transportne jedinice ili skladita.

Paletni moduli za prizmatine sanduke/paleta 800 x 1200 mm,

600 x 800 mm-dva komada na paleti 800 x 1200 mm,400 x 600 mm- etiri komada na paleti,260 x 660 mm- est komada na paleti,200 x 600 mm- osam komada na paleti,160 x 600 mm- deset komada na paleti,400 x 400 mm- est komada na paleti,260 x 400 mm- devet komada na paleti.

Razliiti paletni m0oduli

Osnovne prednosti paletizacije u sistemu distribucijeproizvoda su:

qekonominije poslovanje svih oblika prevoza, pretovara iskladitenja proizvoda,qmaksimalno korienje sredstava prevoza i skladitenja,qbolja funkcionalna iskorienost i jeftinije opremanje prodajnogprostora trgovine,qvea produktivnost rada i bolja organizacija u sistemu distribucije,qvea brzina obavljanja svih radnih procesa u sistemu distribucije,dopreme i otpreme, prevoza na putu proizvoda od proizvodnje dopotronje,qkvalitetnije rukovanje, uvanje i odravanje proizvoda,qnii trokovi poslovanja, vea konkurentnost trgovine na tritu,qbolji uslovi prezentacije proizvoda na mestu prodaje.

KontejneriKontejner - engleska re "container" (contain - sadravati) aznai sve ono to u sebi moe sadravati neto drugo.

Osnovni tipovi kontejnera za meunarodni transport

Pojam kontejnera:

Metalna posuda za realizaciju transportno-pretovarno-skladinih procesa koji ima zapreminu od najmanje jedan m3 ikoja ispunjava sledee uslove:

qjednostavan utovar i istovar,qda ima sve neophodne elemente koji obezbeuju brz, racionalanutovar, istovar i pretovar u realizaciji transportnih lanaca,qda omogui tehniko-tehnoloku integraciju prevoznih sredstavarazliitih vidova transporta bez intervencija na teretu,qda obezbedi veliki broj ciklusa.

Podela kontejneraUniverzalni i specijalni kontejneri imaju vie podgrupa:

quniverzalni kontejneri,qkontejneri za optu upotrebu.

Kontejneri za posebnu namenu:qzatvoreni kontejneri sa provetravanjem,qotvoreni kontejneri,qkontejneri-platforme sa otvorenim bonim stranama, sacelokupnom nadgradnjom, sa nepotpunom nadgradnjom i krutouvrenim eonim stranama, sa nepotpunom nadgradnjom isklopivim eonim stranama.

Kontejneri za posebne terete (specijalni kontejneri):qkontejneri sa termikim karakteristikama,qkontejneri-cisterne za tenost i gasove,qkontejneri za suvi rasuti teret,qkontejneri sa specijalnom namenom.

Mali, srednji i veliki kontejneri:Mali kontejneri su oni kontejneri ija korisna zapremina iznosi od1m3-3m3.

U njima se prevozi sledea roba:

staklo i proizvodi od stakla, porcelan, keramika, posue, predmeti zadomainstvo, ivotne namirnice, pia u posebnoj ili grupnoj ambalai,hartija svih vrsta, hemijski proizvodi, lekovi, aparati malih dimenzija,precizni instrumenti, elektrini materijal, tekstil svih vrsta, parfimerija,galanterija, rezervni delovi za automobile i poljoprivredne maine.

Srednji kontejneri:kontejneri korisne zapremine od 3 m3 - 10 m3 i sa duinom manjom od 6 m.

Pa-kontejneri (pa-parrteur anemage):

opremljeni ureajima za manipulisanje (fiksnim tokovima) i koji se prevoze naspecijalnim eleznikim kolima opremljenim ureajima za privrivanje ove vrstekontejnera.

Veliki kontejneri:

podrazumevaju se kontejneri sa zapreminom veom od 3m3 i veomspoljanjom duinom od 6 m.

Meutim, velikim kontejnerima smatraju se i kontejneri ija jezapremina jednaka ili manja od 3 m3 u sluaju kada vlasnik kontejnera,zbog vrste proizvoda ili specijalne konstrukcije kontejnera, smatra ovuklasifikaciju za potrebnu.

Tip kontejnera Spoljna duina(m)Spoljna visina

(m)Spoljna irina

(m)Tara(Kg)

Korisnanosivost

(Kg)

20 stopa 6,096 2,951 2,438 1.900 22.100

40 stopa(standardni)

12,192 2,531 2,438 3.800 27.397

40 stopa (duboki) 12,192 2,896 2,438 3.800 29.600

40stopa(otvoreni na vrhu)

12,192 2,531 2,438 4.300 26.181

45 stopa (duboki) 45 stopa 2,896 2,438 4.110 28.390

Propisani standardi:

qSposobnost slaganjaqSposobnost usporavanja (opiranja)qNosivost podaqKrutostqOtpornost prema atmosferskom uticaju

Istovar i slaganje kontejnera

Istovar kontejnera

Efekti koji se postiu primenom kontejnerskogtransporta:

q bra dostave robe, manji broj potrebnih sredstava transporta,neosetljiv na obim prevoza,

q produktivniji i vea proizvodnost rada pri pretovaru,q vea investiciona ulaganja, nii trokovi utovara i istovara,q manji ukupni trokovi distribucije robe, manja oteenje robe,

podela rada izmeu vidova transporta.q kao jedinstven lanac omoguuje ukljuenje u meunarodnu

podelu rada, vea fleksibilnost, organizacija rada, esto praznevonje u povratku,

q utede potronja energije, zahteva jak informacioni sistem,q pospeuje razvoj privrede zemlje i omoguuje bolji ekoloki

aspekt.



otpadom

Nastavna pitanja:

Pokazatelji neefikasnog rukovanja materijalom

Simptomi loeg rukovanja materijalom

q Prolazi (koridori) su zagueniq Prekomerno rukovanjeq Istovarna konfuzija utovar/istovarq Previe manuelnog radaq Nedostatak gravitacionog toka

materijalaq Loe korienje obinih radnikaq Ostati bez delova i

dobavljaa/snabdevaaq Nedostatak standardizacijeq Veliki gubici usled oteenja

q kartq Neefikasnost tokovaq Konfuzija zaliha proizvodnjeq Previe kretanjaq Previsoki trokovi indirektnog radaq Izgubljeni skladini prostor

(zapreminski)q Prevelike dimenzije skladitaq Prljava oprema i prostorq Prevelik broj zaposlenih

rukovanje materijalom predstavlja 30-70% trokova proizvodnje

Razlikujemo tri sistema rukovanja materijalom:

1.manuelni,2.mehanizovani3.automatizovani.

Sistem zavisi od tipa i broja potrebne opreme.

Jednaina za izbor opreme glasi:

TA + GDE + KADA = SPECIFIKACIJA OPREME

TA pokazuje vrstu materijala kojom treba da se rukuje. Varijable materijalasu karakteristike, veliina, razmera i tovarnosti (kapacitet, mogunost).

GDE ukazuje na sve to je ukljueno u putanju materijala kroz sistem.Ovo ukljuuje:

tip kretanja,duinu putanje kretanja,ogranienja kretanja,graevinska ogranienja,zahteve mobilnosti / pokretljivosti,zahteve transfera ipridruene tranzitne operacije.

KADA- znai kada materijal mora da bude na prvom mestu-u pravo vreme.

1. Uvod u menadment rukovanjem, pakovanjem i skladitenjem


otpadom

Nastavna pitanja:

1. Princip planiranja2. Princip standardizacije3. Princip rada4. Princip ergonominosti5. Princip jedininog optereenja6. Princip iskorienja prostora7. Sistematski princip8. Princip automatizacije9. Princip okoline10.Princip trokova ivotnog ciklusa (LCC-Life Cycle Cost)

Deset principa rukovanja materijalom:

Rukovanje materijalom opisuju:

qkretanje materijala,qvreme,qkoliina,qprostor.

Pravila za izbor opreme

Pravila izbora opreme

Koristimo mehanizovanuopremu

Sniava trokove rada,Smanjuje amortizaciju,Poveava sigurnost,Poveava obim proizvodnje i ubrzava protok materijala.

Koristiti postojeu opremu kadje mogue

Utede,

Stalno analizirati trokove Pravilan izbor opreme sniava ukupne trokove,Standardizovati opremu Smanjuju se zalihe, meusobna modularna zamenjivost

opreme, povoljno odravanje

Integracija opreme Oprema se uklapa u sistem materijalnog poslovanja,Obezbediti alternativne metode Pri otkazu sistema predvideti drugu opremuIzuiti zahteve i ogranienjaprimene u objektu

Posebni uslovi rada za pojedine vrste opreme

Jedinini troak Oprema se bira na osnovu komparativnih jedininihtrokova rukovanja

Planirati za budunost Predvideti budue potrebe menjanja materijalnogposlovanja

Planirati trokove odravanjeopreme

Oprema se bira na osnovu komparativnih trokovaodravanje.

Check - lista rukovanja materijalom DA NE Da li je oprema za rukovanje materijalom starija od 10 godina? Koristite li proizvodnju ili naine rada koji zahtevaju velike zalihe delova? Da li su otkazi opreme rezultat loeg preventivnog odravanja? Da li viljukari idu isuvie daleko da usluuju? Da li imate previe manuelnog rukovanja materijalom? Da li su mase materijala za rukovanje vee od 23 kg? Ima li mnogo zahteva za dva ili vie radnika? Da li radnici gube vreme pri rukovanju materijalom? Da li se materijali nagomilavaju u nekoj taki? Kanjenja u proizvodnji dovode do loeg planiranja isporuke? Da li je visoko skladini prostor izgubljen? Da li su visoke learine? Da li se materijal oteuje pri rukovanju? Da li su prazni hodovi skladine opreme vei od 20%? Ima li u pogonu previe mesta za rukovanje? Koristi se snaga za pogon opreme koja bi se mogla rukovati gravitacijom? Da li je mnogo operacija rukovanja nepotrebno? Rukuje li se pojedinanim komandama kada se rukovanje moe koristiti za grupu? Da li su pod i rampe prljavi i da li ih treba opravljati? Postoji li preoptereenje opreme za rukovanje? Postoji li nepotreban transfer od jednog do drugog kontejnera? Da li neadekvatne zone skladitenja/ zaliha spreavaju efikasno planiranje

kretanja? Da li je teko analizirati sistem jer nije detaljno pretstavljen? Da li su individualni trokovi previsoki?



otpadom

Nastavna pitanja:

Pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom

Pokazatelj rada rukovanja materijalom

Rr/m=

Pokazatelj iskorienja opreme za rukovanje

Pokazatelj iskorienja prostora

Pr/m=

personalaradnogbrojukupanmmaterijalorukovanjunaradnika

)(

)(/tan

jedkapacitetteoretski

jedcasjakremasailijedinicam

r =h

( )( )3

3

mprostoriraspolozivukupni

mprostorslobodnizauzet

Pokazatelj zauzetosti prolaznog prostora (koridora)

Kr/m=

Pokazatelj kretanja / operacija

Pokazatelj efikasnosti proizvodnog ciklusa

Cr/m=

Stepen oteenja / teta tovara materijala

r/m=

( )( )3

3

mprostoriraspolozivukupnimkoridoraprostorzauzet

operacijaihproduktivnbrojjakrebrojO

mr

tan=

pogonuuprovedenovremeoperacijinaprovedenovreme

atobrojukupanatoostecenjabroj

varvar



otpadom

Nastavna pitanja:

Menadment pakovanjem robe

Povezanost pakovanja i transporta:

zatita od otuenja i oteenja. Zatita pri transportu razliita: avion,eleznica, drum i vodenim putem,

promovisanje robe,informisanje korisnika,Veliina, oblik i tip materijala za pakovanje utie na tip i brojopreme za rukovanje materijalom, kao i na nain skladitenjarobe u skladitima,

veliina i oblik pakovanja utiu na transportnu popunjenost inepopunjenost / neoptereenost i transport proizvoda

Funkcije pakovanja

Testiranje / ispitivanje pakovanjaPrimarni testovi su na:

vibracije,bacanje,horizontalne udare,izlaganje temperaturi i vlazi,grubo rukovanje,pritiskanje itd.

Dopunski testovi se sprovode za opasne materije, posebno zaradioaktivne.

Vea zatita pakovanjem, znai manje gubitke i oteenja,odnosno nii intenziteti transporta i skladitenja, nii su i trokoviutovara, istovara i zaliha, transporta i skladitenja.

Naini pakovanja i prenosa materijala

Runo pakovanje Automatizovan transport upakovanih proizvoda

Viljukari za prenos paleta (paletar) i zaskidanje materijala u uskim redovima

Okvirna, mosna i dizaliza na ramu

Automatizovani sistem rukovanja materijalom

Automatizovano pakovanje

Automatizovano radno mesto sa transportom materijala



otpadom

Nastavna pitanja:

Primena paleta u rukovanju komadne robe omoguuje vremenskeutede za 3 do 4 puta.

U istraivanju uinaka "paletizacije" najee se sreusledei pojedinani uinci:

qsmanjenje poetno-zavrnih trokova,trokova skladitenja,proizvodnih trokova, utroka energije,trokova ambalae.qpoveanje mogunosti primene pretovarnih maina, sigurnostiradnika na radu,qsmanjenje oteenja robe,vremena prevoza i dr.,radne snage irunog rada,

Osnovni zadaci paletizacije u distribuciji proizvoda su:

qda unapredi i uprosti distribuciju proizvoda,skrati lanacdistribucije,qda povea produktivnost i stvori bolje uslove rada,qda pojednostavi rukovanje, prevoz, skladitenje i izlaganjeproizvoda,qda stvori uslove za racionalnije i ekonominije poslovanje svihuesnika u lancu distribucije proizvoda,qda se maksimalno iskoriste raspoloivi prostori u toku ciklusadistribucije,qda rukovanje paletama bude jednostavno i praktino, uzminimalni pretovar i manipulisanje.

U distribuciji rukovanje paletama koriste se:

qruna ili motorna i elektrina kolica,qruni viljukari za prevoz na ravnim povrinama,qelektrini i motorni viljukari,qruna ili motorna i elektrina dizalica.

Runa kolica

Runa kolica za teret i etajua kolica za paletu

ViljukariViljukar:qjednostavno sredstvo koje objedinjava manipulativne i transportneaktivnosti.

qpri njihovom radu to vie ostvare razna rukovanja sa teretima(zahvat, odlaganje, istovar, utovar,...), a uz to je mogue manjeangaovanje na funkciji samog transporta.

Postoje razliite podele viljukara, jedna od njih je na:

qrune viljukare,qruni viljukar sa elektropogon,qruni viljukar-slaga ili za komisioniranje (mehaniki ielektrini),qruni viljukar sa elektrohidraulinim pogonom,qelektroviljukar (dizel viljukar ili na gas),qregalni viljukar za komisioniranje i slagai.

Runi viljukari

Runi viljukari Elektrini, dizel i gasni viljukari Regalni viljukari

Regalni viljukariSistemski viljukari

Postoji podela elnih viljukara na sledee grupe:

qnosivosti do 0,8 t,qnosivosti od 1 do 1,6 t,qnosivosti od 2 do 2,5 t,qnosivosti 3 do 3,5 t.

Radna sposobnost klasinih viljukara je do 5000 kg, ali postoje iviljukari znatno vee nosivosti i do 120 t.

Osim paletno-paketnih jedinica, postoje druge jedinicetereta, na primer:

qcilindrinog oblika (koturi, ice, role papira, betonske cijevi i dr.),quvezani snopovi (cevi, ipke, elezni profili i dr.),qvaljastog oblika (balvani, bave i dr.),qu tekstilnoj i papirnoj industriji,qu drvnoj industriji (rezana graa, sanduci, celulozno drvo i dr.),qu livnoj industriji,qrasutih materijala, i dr.

Jedinice manipulisanje pri primeni viljukara

Hidraulini runiviljukar paletar.

qPotpuno hidraulini sistem;qDupli prednji tokovi od polietirana;qRadijus zaokreta - 210;qViljuke su izraene iz jednog komada.

MODEL PT-BF

Nosivost (t) 2,5

Max visina dizanja H2 (mm) 200

Min visina dizanja H1 (mm) 85

Visina mehanizma dizanja H3(mm)

431.5

Duina viljuke L (m) 1,15

Raspon viljuke W (mm) 520/550

Teina (kg) 80

qRuni i noni pogon za dizanje tereta;qKonice na tokovima;qAutomatska promena reima dizanja(normalno/brzo) ;qOdlaganje proizvoda na razliitimvisinama.

MODEL MS1025

Nosivost (t) 1

Visina dizanja H (m) 2,5

Min visina viljuke h (mm) 90

Duina viljuke L (m) 1,1

irina izmeu viljuki E (mm) 550

Brzina dizanja (mm/s) 25

Ukupna duina A (m) 1,64

Ukupna irina B (m) 0,74

Ukupna visina F (m) 1,8

Teina (kg) 276

Hidraulini runi viljukar

Hidraulini makazasti podizni sto

qPotpuno hidraulini sistemqTokovi od polietirana i aluminijuma;qOmoguava podizanje do radnevisine;qSigurnosni ventil obezbeuje zatituod preoptereenja.

MODEL TEN800

Nosivost (t) 800

Max visina dizanja H(mm)

1000

Min visina stola h(mm)

420

Dimenzije stola (mm) 1000x515x55

Visina ruke A (mm) 996

Duina postolja B(mm)

1150

Teina (kg)115

eoni viljukari bez i sa teretom

eoni viljukari sa dizel i motorima na gas

Komisioni viljukari

Visoko regalniviljukari

Visoko regalni viljukari

Sredstva za transport imanipulaciju

sa ciklinim dejstvom.

Teleskopski viljukar

Optereen i neoptereen traktor viljukar

Automatski voena vozila se mogu klasifikovati u sledee grupe:

qtraktori,qpaletna kolica,qtransportna vozila ,qspecijalna vozila.

Optereen i neoptereen traktor

Automatski voenapaletna kolica

Vozila sa specijalnimtransporterskim

elementima

Vozila sa teleskopskomviljukom

AGVS sistem uskladitu


2. Roba za rukovanje i pakovanje3. Pakovanje robe4. Sistemi rukovanja materijalom i oprema5. Principi rukovanja materijalom6. Pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom7. Menadment pakovanjem robe8. Rukovanje materijalom i paletama9. Osnovna naela upravljanja ambalaom i

ambalanim otpadom

Nastavna pitanja:

Osnovna naela upravljanja ambalaom iambalanim otpadom jesu:

qpodela odgovornosti svih privrednih subjekata u skladu sanaelom zagaiva plaa tokom ivotnog ciklusa proizvoda,

qspreavanje, odnosno smanjenje stvaranja ambalae iambalanog otpada, kao i njihove tetnosti po ivotnu sredinu,

qponovna upotreba ambalae, reciklaa i drugi oblici ponovnogiskorienja i smanjenje konanog odlaganja ambalanog otpada,

qdobrovoljno sporazumevanje o upravljanju ambalanim otpadom.

Subjekti upravljanja ambalaom i ambalanimotpadom jesu:

R-proizvoa ambalae,R-uvoznik sirovine za proizvodnju ambalae i ambalau,R-paker/punilac ambalae,R-isporuilac koji stavlja u promet ambalau,R-sakuplja ambalanog otpada,R-krajnji korisnik koji skida ambalau sa robe.R-krajnji snabdeva koji snabdeva ambalaom iliupakovanom robom,R-prevoznik ambalanog otpada,R-operater sistema upravljanja ambalanim otpadom.

1. Objasniti pojam i od kakvog je znaaja rukovanje materijalom?2. Kako se roba se razvrstava i objasniti karakteristike svake kategorije.3. Objasniti pojam i koje vrste ambalae se sreu u distribuciji.4. Objasniti osnove paletizacije (pojam, paleta i vrste palete, formiranje i

oblikovanje paletne jedinice i znaaj paletizacije)?5. Pojam, podela i znaaj kontejnera?6. Menadment rukovanjem materijalom (pojam, pokazatelji neefikasnosti i

ciljevi rukovanja, izbor opreme).7. Sistemi rukovanja materijalom i oprema.8. Principi rukovanja materijalom9. Pokazatelji produktivnosti rukovanja materijalom10. Menadment pakovanjem robe (povezanost pakovanja i transporta i

funkcija pakovanja)11. Koja se sredstva za rukovanje paletama koriste?12. Runa kolica (pojam, podela i znaaj)?13. Viljukari (pojam, podela i upotreba)?14. Automatski voena sredstva (pojam, podela i primena)?15. Dizalice (pojam, podela i karakteristike)?16. Objasniti osnovna naela i subjekte upravljanja ambalaom i ambalanim

otpadom.

PITANJA ZA PONAVLJANJE:

HVALA NA PANJI

Skladistenje robe.

Documents

Transcript of Skladistenje robe.