istrazivanje putem anketiranja

ISTRAIVANJE PUTEM ANKETIRANJA

Prof dr Neboja [email protected]

Univerzitet u Beogradu Ekonomski fakultet Doktorske studije

Kurs: Metodi i tehnike naunog istraivanja i analize

Sadraj

Pojam i svrha istraivanja putem anketiranja Dizajn anketiranja Metode anketiranja

Telefonski intervju

Intervju licem u lice

Upitnik u papiru

Elektronski upitmnik

Upravljanje procesom intervjuisanja Kreiranje ankete

Literatura

Singleton A.R., Straits B.C. (2005), Approaches to Social Research, New York: Oxford University Press.

Bryman A. (1988), Quantity and Quality in Social Research, London: Unwin Hyman

Creswell J.W. (2009), Research Design: Qualitative, Quantitative and Mixed Method Approaches, Sage.

Fajgelj S. (2004), Metode istraivanja ponaanja, Beograd: centar za primenjenu psihologiju

Priivi E, A Kovalainen, (2008) Qualitative Methods in Business Research, London: sage

Metodoloki pristupi u drutvenim istraivanjima

PristupiKriterijumi

Objektivistiko kvantitativno

Subjektivistiko kvalitativno

Paradigma Strukturalni funkcionalizam

Interpretativizam

Ontoloke i epistemiolokepretpostavke

Objektivistiko, pozitivistiko, etiko

Subjektivistiko, emiko,

Vrsta znanja Univerzalno Kontekstualno

Generalizacija istraivanja

Univerzalistiko Idiosinkrastiko

Svrha istraivanja Formativno Dijagnostiko

Ukljuenost istraivaa Klasino Kliniko

Vrsta istraivanja Komparativna analiza Analiza sluaja

Metod istraivanja Kvantitativni, hibridni Kvalitativni, hibridni

Tehnike prikupljnajapodataka

Upitnici, sekundarni podaci

Opservacije, intervjui

Tehnike analize Statistike metode Etnografska analiza, analiza narativa, diskurs analiza, istorijska analiza

Metode istraivanja

Eksperiment (Experiment)

Anketiranje (Survey Research)

Istraivanje u polju (Field Research)

Korienje sekundarnih podataka(Secondary data Analysis)

Anketiranje (Survey research)

Veliki broj ispitanika izabranih na bazi verovatnoe (sluajni uzorak) da bi reprezentovali svoju populaciju

Sistematska procedura intervjuisanja i realizacije upitnika da bi se postavila unapred definisana pitanja i beleenje odgovora

Pitanja su numeriki kodirana i analizirana Anketiranje se moe sprovoditi na dva osnvona

naina: Intervjuisanje (direktno, verbalno anketiranje) Upitnik (indirektno, pisano anketiranje)

Svrha anketiranja

Deskripcija pojava (description) distribucija karakteristika, ponaanja, stavova u populaciji Uee zaposlenih koji imaju probleme sa alkoholom

Objanjenje uzrono posledinih (kauzalnih) odnosa izmeu pojava (explanation) otkrivanje relacija izmeu dve pojave i identifikovanje prirode tih odnosa, utvrivnaje uzroka i posledica odreenih pojava ta uzrokuje probleme sa alkoholom zaposlenih; kakav

je odnos upotrebe alkohola i produtivnosti, odnosa sa kolegama, sklonosti konfliktima i sl.

Upotreba anketiranja

Nauna istraivanja otkrivanje i merenje karakteirstika, stavova ili ponaanja

ljudi u istraivanjima drutvenih pojava

Poslovna istraivanja otkrivanje i merenje karakteirstika, stavova ili ponaanja

za potrebe donoenja odluka u preduzeima Primer: istraivanje stavova potroaa, istraivanje

stepena zadovoljstva zaposlenih

Opta drutvena istraivanja otkrivanje i merenje karakteirstika, stavova ili ponaanja

lanova drutva (upotreba droge, seksualna ponaanja, politiki stavovi, stavovi prema ekologiji, navike u ishrani, korienje slobodnog vremena itd)

Vrste informacija koje se dobijaju anketiranjem

Line informacije (poreklo, godine, pripadnost nekoj drutvenoj grupi)

Prolo ponaanje (glasanje na prolim izborima, proseno dnevno gledanje TV)

Planirano budue ponaanje (namere) (izlazak na sledee izbore, planirano letovanje)

Stavovi (zadovoljstvo poslom, stav o vladi) Osetljive informacije (korienje droga, sukobi sa

zakonom, seksualna ponaanja)

Prednosti anketiranja

Mogu se koristiti kako za deskriptivna tako i za eksplanatora istraivanja dok se eksperiment korisiti samo za eksplanatorna istraivanja

Bogatstvo podataka Vrlo raznovrsne teme istraivanja

Vrlo irok spektar informacija o temi istraivnaja

Detaljnost informacija o ispitanicima

Mogunost istraivanja etiki osetljivih tema to nije mogue u eksperimentu

Mogunost ponavljanja i kombinovanja istraivanja sekundarne i kombinovane analize

Nedostaci anketiranja

Metod utvrivanja uzrono posledinih odnosa ogranien na asocijaciju promene varijabli (u eksperimentu je to daleko lake i pouzdanije)

Utvrivanje uzrono posledinih odnosa je izloeno subjektivnoj interpretaciji

Teko je eliminisati suparniko objanjenje kauzalnih odnosa ako to nije pre samog anketiranja predvieno i mogue je samo statistikim metodom (u eksperimentu je to daleko lake ponavljanjem eksperimenta)

Nedostaci anketiranja

Fleksibilnost pitanja su definisana pre istraivanja i ne mogu se modifikovati tokom istraivanja posebno u upitniku

Socijalno poeljni odgovori Izvetaj o ponaanju umesto observacije

ponaanja Pogrena percpecija ispitanika Iskrenost ispitanika Sposobnost ispitanika da artikulie ponaanje Sposobnost ispitanika da memorie ponaanje

Dizajn istraivanja putem anketiranja

Istraivaki dizajn je ukupni plan istraivanja i odgovara na pitanja: ko, ta, kada, kako, ime se istrauje?

Istraivaki dizjan u survey research se bazira na postavljanju pitanja i identifikovanju relacija izmeu odgovora

Dva osnovna istraivaka dizajna u istraivanju putem anketiranja razlikuju se prema tome da li se pitanja postavljaju u jednoj vremenskoj taci ili u vie Intersektorska istraivanja (cross sectional study) Longitudinalna istraivanja (longitudinal study)

Intersektorski dizajn istraivanja

Anketiranje se vri samo jednom, u jednoj vremenskoj taci ili kratkom vremenskom periodu ali u razliitim sektorima odnosno kontekstima (organizacija, grana, privreda)

Anektiraju se reprezentativne grupe ispitanika iz razliitih konteksta i zatim izvlae zakljuci o delovanju toga konteksta na njihove odgovore (da li kontekst utie na ponaanje, stavove, karakteristike ispitanika)

Primer: uticaj privredne grane na zadovoljstvo poslom ili uticaj stepena decentralizacije na stepen posveenosti zaposlenih

Longitudinalni dizajn istraivanja

Anketiranje se vri vie puta u razliitim vremenskim takma ili periodima koristei isti instrument i iste ili razliite ispitnike

Pogodno za istraivanje promena, trendova, razvoja neke pojave za razliku od intersektorskih istraivanja gde je istraivanje promena ogranieno seanjem ispitanika

Dve vrste lognitudinalnih istraivanja Trend studije

Panel studije


Trend studije Vie puta se ponavljau intersektorska istraivanja sa

razliitim ispitnicima koji reprezentuju odreenu populaciju

Istrauju se promene u varijablama koje se prate tokom vremena

Istrauju se promene u celoj populaciji koja se istrauje Primeri: istraivanja politikih stavova pre izbora po

mesecima, istraivanje stavova prema zatiti prirode tokom poslednje decenije, istraivanje promena u kulturnim vrednostima i verovanjima zaposlenih, istraivanje promena u zadovoljstvu zaposlenih

Istraivanje kohorte (populacija pojedinaca koji imaju zajedniku karakteristiku kaonpr. Roeni su2000 god, diplomirali 2009 god) ima za cilj utvrivanje razvojnih promena kod pojednaca


Panel studije ispitivanje istih ispitanika anketiranjem vie puta tokom vremena

Panel studije otkrivaju promene kod pojedinaca Primer: istraivanja strukture potronje

pojednaca ili domainstava Nedostaci panel istraivanja

Veoma skupo Trai dosta vremena Osipanje ispitnika iz uzorka smannuje reprezenativnost

uzorka Tokom vremena ispitanici rutinizuju odgovore, ue da

izbegavaju zamorno ispitivanje (odgovoraju sa ne ako iza da idu dalja pitanja)

Ispitanici menjaju svoje ponaanje kao posledica panel studije

Prednosti inedostaci intersektorskih i lognitudinalnih

istraivanja

Intresektorski dizajn istraivanja Prednost: otkrivanje varijabli koje utiu na pojavu,

jednostavnost, jeftinije Nedostatak: ne moe se koristiti za istraivanje

dinamike pojave, promena, razvoja

Longitudinalno istraivanje Prednost: moe da otkrije promene, razvoj pojave

tokom vremena Nedostatak: skuplje, komplikovanije, trai dosta

vremena

Uzorak

Veliki, sluajni uzorak obezbeenje reprezentativnosti kroz metode uzorkovanja

Mali, planski odabran uzorak Broj ispitanika je relativno mali Ispitanici nisu izabrani metodom sluajnog uzorka ve

na osnovu odreenog kriterijuma Kada je problem specifian pa su i ispitanici definisani

odreenim kriteirjumom i kada je malo ispitanika Kada je budet istraivanja mali

Jedinica analize Pojedinac Grupa Organizacija Nacija (cross cultural, cross national research)

Planiranje anketiranja

Formulisanje ciljeva

istraivanja

Pregled literature

Selekcija jedinice analize

Razvoj plana uzorkovanja

Selekcija varijabli

Konstruisanje instrumenta

Greke anketiranja

etiri greke prilikom anketiranja treba da se minimizuju Greka pokrivenosti razlika izmeu istraivane

populacije i uzorka, kada se neki ispitanici iz populacije sistematski izostavljaju (ljudi bez kompjutera prilikom elektronskog anketiranja)

Greka uzorkovanja: kada se vrednosti i stavovi ispitanika iz uzorka razlikuju od vrednosti i stavova populacije (anketiranje preko Weba)

Greka neodgovaranja: razlika izmeu onih koji su izabrali da odgovore na pitanja i onih koji nisu

Greka merenja: netani odgovori zbog intervjuera, samih pitanja, ispitanika

Metodi anketiranja

Intervjuisanje Licem u lice

Telefonski

Upitnik koji ispitanik sam popunjava (self reported survey)

U papiru

Elektrinski

Faktori izbora metoda anketiranja

Pokrivenost populacije Pristup ispitanicima Karakter i broj pitanja Sposobnost i volja ispitanika da odgovaraju Stopa odgovora (response rate) Resursi

Vreme

Trokovi

Ljudi

Intervjuisanje

Zahteva treniranog intervjuera i jasnu proceduru intervjuisanja

Visoka fleksibilnost u odnosu na upitnik Lake odgovaranje na otvorena pitanja

Pitanja se mogu preformulisati tako da budu razumljiva

Mogu se postavljati potpitanja

Pitanja se mogu izostavljati

Kada je bitan redosled postavljanja pitanja

Strukturirani intervju

Svrha intervjua je prikupiti vrlo jasne precizne i kvantitabilne odgovore na zadatatutemu

Korsiti se za testiranje hipoteza a ne njihovo kreiranje

Cilj intervjua je unapred precizno utvren Unapred definisana i fiksirana pitanja Unapred definisana i strogo potovana procedura

intervjuisanja Intervjuer nema slobodu u uvodu u intervju,

zatvranju intervjua, posztavljanju potpitanja ili preformulisanju potpitanja, davanju komentara i prelaznih formulacioja izmeu pitanja

Moe da zameni uputnik ili da bude osnova za njegovo kreiranje

Validnost i pouzdanost podataka najvea

Polustruktuirrani intervju

Svrha je prikupiti dovoljno informacija da se mogu testirati hipoteze

Cilj je prikupiti odgovore na ire definisana pitanja i istraiti dodatne aspekte teme

Pitanja su naelno odreena ali su fleksibilna i mogu se dopunjavati, menjati ili izostavljati

Dozvoljena potpitanja Procedura intervjua je unapred odreena i

pobavlja se ali je fleksibilna esto slui kao osnova za dizajn upitnika Validnost i pouzdanost podataka srednja

Nestrukturirani intervju

Svrha je razvoj hipoteza a ne njihovo testiranje Korisiti se kada nema dovoljno znanja Cilj je generisati opte znanje o nekom problemu,

posebno kada se eli razumeti miljenje, stravovi ili percepcije intersvjuisanih o temi

Nema unapred definisanih pitanja ili su odreene samo oblasti u kojima se postavljaju pitanja

Pitanja se kreiraju tokom samog razgovora Nema vrste procedure intervjua ve se on

prilagoava situaciji esto slui kao uvod u polustrukturirani ili

strukturriani intervju ili za dizajn upitnika Validnost i pouzdanost podataka niska

Intervjuisanje licem u lice

Prednosti Najvea stopa odgovora (proseno oko 80%)

Manje greaka neodgovaranja

Ljudi vole da budu intervjuisani: panja, novo iskustvo, prilika da se kae stav, vanost teme, terkoa da se odbije intervjuer)

Mogue postavljanje kompleksnih pitanja

Mogue je postavljanje velikog broja pitanja, intervju moe da traje i sat pa i vie vremena

Mogue korienje pomagala: slike, kartice, crtei

Mogua observacija konteksta ispitanika kao i njegove neverbalne komunikacije

Intervjuisanje licem u lice

Nedostaci Visoki trokovi: honorar, trokovi puta, trokovi treninga

intervjuera

Vreme

Intervjueri

9 Pronalaenje, trening, organizacija 9 Pouzdanost intervjuera i njihova kontrola na terenu 9 Predrasude intervjuera u vezi sa ispitanicima: pol, godine,

rasa, socijalni sloj, linost

9 Percepcija i razumevanje odgovora od strane intervjuera Pogodno za: mali, specifian uzorak koji nije

geografski disperziran

Intervjuisanje telefonom

Prednosti Vreme: potrebno je krae vreme za intervjuisanje Trokovi: nii trokovi nego kod intervjuisanja licem u

lice (obino 45% do 65%) Laka organizacija rada intervjuera Laka kontrola rada intervjuera (nema terenskog rada) Stopa odgovora visoka skoro kao kod intervjuisanja

licem u lice Visoka fleksibilnost i komocija ispitanika: intervju se

moe zakazati klada ispitaniku odgovora, moe da bude kod kue tokom intervjua

Lake naknadno ispitivanje Mogue je koristiti geografski disperziran uzorak

Intervjuisanje telefonom

Nedostaci Nisu mogua kompleksna pitanja ili pitanja sa dugim

odgovorima Tee postavljanje zatvorenih pitanja jer se odgovori

moraju itati Tee uspostaviti odnos poverenja sa ispitanikom to

poveava broj pitanja na koje se izbegava odgovor (npr o prihodima, bolestima)

Mala mogunost za anonimnost ispitanika Konkurencija telemarketinga izaziva zasienje ljudi pa

sve tee pristaju na telefonski intervju Mogua greka uzorka jer: 1. nemaju svi telefon; 2. nisu

svi brojevi u imeniku. Ipak ova greka je sve manje mogua

Anketiranje upitnikom u papiru

Ispitanik popunjava unapred pripremljeni upitnik Upitnik se ispitaniku moe dostaviti

Potom (najvea anonimnost, najmanja percipirana znaajnost, niska stopa odgovora)

Rukovodioci (niska anonimnost, visoka percipirana znaajnost, visoka stopa odgovora)

Lino (srednja anonimnost, najvea percipirana znaajnost, srednja stopa odgovora)

Kombinovano

Upitnik se moe popunjavati Neorganizovano, pojedinano: kada i gde ispitaniku

odgovara, u odreenom roku Organizovano, pojedinano: npr na radnom mestu Organizovano zajedniki: zaposleni se skupe na jedno

mesto i u jedno vreme Kombinovano

Anketiranje upitnikom u papiru

Prednosti Ispitanik obino ima dovoljno vremena da odgovori na

pitanja Mogu je veliki uzorak Vea je dostupnost ispitanika Najvea je anonimnost Ispitanik moe da bira redosled, vreme, nain

odgovaranja

Anketiranje upitnikom u papiru Nedostaci

Nefleksibilnost: jednom napravljena greka prilikom postavljanja pitanja se ne moe ispravljati kao kod intervjua, neka pitanja nee biti adekvatna za neke ispitanike i sl.

Niska stopa odgovora (oko 50% se smatra normalnim), potrebno je motivisati ispitanike (npr. pismo radi objanjenja i davanja znaaja upitniku, plaanje ispitanika, prethopdna obavetenja itd)

Nije pogodan kada je bitan redosled pitanja Ne mogu se postavljati kompleksna pitanja Pogodan samo za zatvorena pitanja, otvorena pitanja su

mogua ali se izbegavaju Vei broj pitanja e ostati neodgovoren

Pogodno za anketiranje odreene, specijalne grupe koja je visoko motivisana da odgovara, kada je budet mali, kada je niska stopa odgovora OK

Anketiranje elektronskim upitnikom

Dva naina anketiranja elektronskim upitnikom Putem e maila: upitnik se alje e mailom kao

attachment ili u pismu i trai se da se vrati ili poalje na odreenu adresu

Putem Interneta: upitnik se postavi na Internet i onda se ispitanici mole da posete stranicu na kojoj je upitnik, odgovore na njega i zatim ga poalju

Prednosti Znaajno smanjenje trokova Vreme anketiranja je znalajno smanjeno Mogu je veoma veliki uzorak Laka kvantitativna obrada podataka, oni su ve uneti u

kompjuter Vea fleksibilnost u dizajniranju nego kod upitnika u

papiru, mogue je korienje pop up instrukcija, opadajuih menija, slika, zvukova, videa itd.

Anketiranje elektronskim upitnikom

Nedostaci: Greka pokrivenosti: deo populacije nema pristup

kompjuteru Greka uzorka: vrednosti i stavovi onih koji koriste

kompjuter se znaajno razlikuju od onih koji ga ne koriste

Niska stopa odgovora

Pogodno za anketiranje vezano za pitanja o Internetu, kompjuterima kao i za anketiranje populaicje koja ima u poptunosti pristup kompjuteru (npr studenti)

Meoviti metodi

Kombinacija dva ili vie metoda anketiranja kako bi se iskoristile prednosti jednih a izbegli nedostaci drugih metoda

Kada se eli podii stopa odgovora: npr. Prvo se vri telefonsko ili anketiranje elektronskim upitnikom a nda se vri intervjuisanje licem u lice onih koji nisu odgovorili (efovi u Telekomu)

Kada deo uzorka ne moe biti dosegnut glavnim metodom: anketiranje telefonom onih koj inemjau kompjuter

Sistematinost procedure

Vanost sistematinosti procedure za validnost i pouzdanost naunog istraivanja

Sistematinost procedure obezbeuje se time to se Postavljaju se ista pitanja svim ispitanicima Procedura intervjuisanja i realizacije upitnika je ista za

sve ispitanike Odgovori ispitanika se belee na isti nain Odgovori ispitanika se kodiraju i analiziraju istim

metodom Svi elementi istraivanja (uzorka, pitanja, procedura

intervjuisanja ili upitnika, kodiranje i analiza) su objavljeni i transparentni

Upravljanje procesom intervjuisanja

Regrutacija i selekcija intervjuera: slino kao i za posao Poeljne osobine: sposobnost izraavanja i artikulacije

misli, prijatna linost, sposobnost stvaranja poverenja, bez predrasuda, urednost, sposobnost sluanja, itljiv rukopis

Proces: oglaavanje, prikupljanje prijava, selekcija Studenti kao intervjueri

Trening intervjuera ima osnovne ciljeve Upoznavanje intervjuera sa svrhom, znaajem

istraivanja, uzorkom, organizatorom istraivanja Sticanje vetina intervjuisanja: postavljanje pitanja,

sluanje, beleenje, stimulisanje, stvaranje poverenja Upoznavanje intervjuera sa procedurom anketiranja i sa

samim pitanjima


Pre-testiranje: isprobavanje upitnika na malom broju ispitanika Pre treninga intervjuera oni dobijaju gotov instrument U toku i posle treninga intervjuera intervjueri rade

pretestiranje i stiu iskustvo

Pristup ispitanicima: tri faze Formalna dozvola (npr. u kompaniji) Izrada pisma (cover letter) za ispitanike9 Identifikovanje istraivaa i intervjuera9 Svrha i znaaj istraivanja (korist za intervjuisanog i

zajednicu)9Nain odreivanja uzorka i vanost kooperacije ispitanika9Uveravanje u anonimnost ispitanika 9Nain na koji e rezultati biti dostupni ispitaniku i javnosti9 Zahvalnost

Obezbeenje saradnje od strane ispitanika

Pismo za ispitanike: primer 1

Potovani, Velike i znaajne promene kroz koje je prolo vae preduzee u protekloj

godini imale su najvie odraza na zaposlene u njemu. Zaposleni u Delta sportu se suoavaju sa novim i sve veim izazovima. Na drugoj strani, vie je nego jasno da su ljudski resursi kritini faktor uspeha u savremenim uslovima poslovanja. Zbog toga se motivacija, stavovi i miljenja zaposlenih Delta sporta moraju itekako uvaavati i o njima voditi rauna.

Da bi mogli da postupaju po stavovima i miljenjima zaposlenih, rukovodioci ih moraju prvo saznati. Zato je rukovodstvo Delta sporta angaovalo istraivaki tim koji radi na ispitivanju stavova i miljenja zaposlenih o ivotu i radu u njemu. Anketiranje je nain da preduzee bude uvek u toku sa time ta zaposleni misle o svom poslu kako bi moglo da reaguje i uini potrebne promene. Na osnovu rezultata istraivanja bie predloen plan aktivnosti u cilju ostvarivanja stimulativnijih uslova rada u Delta sportu. Zato Vas molimo da odgovorite na upitnik koji je pred Vama.

Ispitivanje je anonimno i upitnik ne treba potpisivati. Napominjemo da i miljenja o negativnim pojavama i problemima, kao i neslaganje sa nekim od ustaljenih miljenja, mogu biti veoma korisni i da ih treba slobodno izneti jer ete na taj nain najbolje pomoi sebi i svom preduzeu.

Molimo Vas da na pitanja odgovarate ozbiljno i otvoreno, jer ete samo na taj nain doprineti da se doe do objektivnog uvida u prave probleme zaposlenih u Delta sportu. Molimo Vas da redom odgovorite na sva pitanja .

Hvala na saradnji


POTOVANE KOLEGE,UPITNIK KOJI JE PRED VAMA TEBALO BI DA POSLUI

PRIKUPLAJNJU PODATAJA ZA MASTER TEZU KOJU RADIM NA EKONOMSKOM FAKULTETU. CILJ ISTRAIVANJA KOJE SPROVODIM JE DA POKUAM DA BOLJE RAZUMEM KOLIKO SU LJUDI KOJI RADE U SEKTORU FINANSIJSKIH USLUGA IZLOENI STRESU, KAKO TO NA NJIH UTIE, KAO I U KOJOJ SU MERI ZADOVOLJNI RAZLIITIM ASPEKTIMA SVOG POSLA. U OVOM UPITNIKU NEMA TANIH NITI POGRENIH ODGOVORA VANO MI JE DA UJEM VAE ISKRENO MILJENJE. ISTRAIVANJE JE U POTPUNOSTI ANONIMNO NIGDE NEE BITI POTREBNO DA OSTAVLJATE BILO KOJI OD VAIH LINIH PODATAKA. PALJIVO PROITAJTE SVAKO PITANJE, A POTOM OBELEITE SVOJ ODGOVOR.

UNAPRED VAM SE ZAHVALJUJEM NA POMOI!


Potovani/-a, Na osnovu plana sprovoenja projekta Ispitivanje stepena

zadovoljstva zaposlenih u Preduzeu u realizaciji Direkcije za korporativne poslove/Funkcije za ljudske resurse i konsultantskog tima Filozofskog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu- izabrali smo Vas sistemom sluajnog uzorka za uee u ispitivanju.

Rezultati ovog ispitivanja bie korieni kao doprinos razvoju i unapreenju najvanijih dimenzija radne sredine koje utiu na zadovoljstvo zaposlenog.

Projekat Ispitivanje stepena zadovoljstva zaposlenih u Preduzeuje aktivnost koju e Direkcija za korporativne poslove/Funkcija ljudskih resursa sprovoditi svake godine u definisanom periodu Stratekog plana Preduzea (2008. - 2012. godine).

U pogledu realizacije ovog projekta za 2008. godinu- ve je ostvarena komunikacija sa zaposlenima putem Upitnika za ocenu vanosti dimenzija radne sredine.

Odgovaranjem na upitnik, znaajan broj zaposlenih je uzeo uee u izdvajanju najvanijih aspekata radne sredine.


Intervjuisanje: bazina pravila Pristojnost, takt, prihvatanje. Intervjhuer mora da

obezbedi da ga ispitanik prihvati, da bude pristojan i taktian. Intervjuer ni po koju cenu ne sme da pokazuje odobravanje ili neodobravanje onoga to je ispitanik rekao a posebno ne sme da diskutuje o tome sa njime.

Oblaenje. Intervjuer treba da izgleda poslovno ali se stil treba da prilagodi kontekstu intervjua i ispitaniku.

Poverljivost. Intervjuer ni po koju cenu ne sme da otkrije podatke do kojih je doao nekoj drugoj osobi osim istraivau


Tok intervjua Otvaranje intervjua

Upoznavanje

Stvaranje atmosfere i relaksiranje ispitanika

Ciljevi i sadraj intervjuisanja

Poverljivost podataka

Razgovor sa ili bez beleenja ili snimanja

Zatvaranje intervjua

9 Rezime9 Zahvaljivanje


Vetine intervjuisanja Vetina postavljanja pitanja

Vetina sluanja

9 poloaj tela9 kontakt oima 9 Izrazi kojima se ohrabruje sagovornik (Jeli to sve?, ta ste

pod tim mislili?, ponavljanje dve, tri poslednje rei iz odgovora upitnim tonom, npr. va ef?)

9 gestovi kojima se ohrabruje sagovornik 9 uoavanje emocija

Vetina razumevanja neverbalne komunikacije


Pravila intervjuisanja Izbegavati stereotipe Krairati privatnu atmosferu Pitati svako pitanje i to po utvrenom redosledu Biti potpuno neutralan Nikada ne pretpostavljati odgovor ve pitati Ne stavljati odgovor u usta ispitaniku, ne sugerisati

odgovor Beleiti odgovore tokom intervjua a ne oslanjati se na

memoriju i ne pokuavati da kasnije prepriate intervju

Standardizacija intervjua striktno pridravanje procedure Prednost: pouzdanost podataka Nedostatak: smanjena fleskibilnost


Kada intervju vodi konsultant sa ciljem da prikupi podatke potrebne radi planiranja promena u organizaciji intervju postaje istovremeno metod prikupljanja podataka ali i intervencija u organizaciji

Specifinosti planiranja intervjua kao intervencije Izbor sagovornika: profesionalni i organizacioni

kriterijum Stopa odgovora veoma visoka, ispitanici su vrlo

motivisani ali mogu biti pozitivno ili negativno orijentisani

Tip intervjua: polustrukturirani ili nestrukturirani Debata sa ispitanikom dozvoljena a nekada i poeljna Poverljivost podataka i anonimnost ispitanika dobija na

znaaju


Reaktivnost intervjua (odgovor ispitanika je vie reakcija na intervjuera nego njegov stvarni stav): iskrivljavanje odgovora usled karakteristika ili ponaanja intervjuera ili interakcije izmeu intervjuera i intervjuisanog

Ispitanik ima tendenciju da svoje odgovore prilagodi intervjueru posebno ako ovaj daje povoda za takvo ponaanje (crnci vie iskazuju negativne stavove prema belcima ako ih intervjuie crnac nego belac)

Intervjuer moe vrlo suptilno, nesvesno da sugerie odgovor ispitaniku

Socijalno poeljni odgovori: usled samog pitanja ali i usled interakcije intervjuera i ispitanika.


Supervizija i kontrola kvaliteta intervjuisanja Supervizor intervjuisanja obavlja tri funkcije: upravlja

radom intervjuera, nadgleda njihove rezultate i obavlja kontrolu kvaliteta

Moraju se pratiti: broj intervjuisanih, rdni sati intervjuera, trokovi intervjuera, broj kontakata, broj odbijanja intervjua itd.

Tri metoda kontrole: 9 observacija intervjuisanja 9 pregled obavljenih intervjuai njihovih rezultata, posebno

nedostajuih podataka9 Kontakt sa intervjuisanim i provera da li je intervju stvarno

obavljen

Praenje i post intervju aktivnosti: ponavljanje zahteva za intervju

Kreiranje ankete

Kreiranje ankete: umetnost ili nauka Slinost sa umetnou: kreativnost, izraavanje stavova,

misli, oseanja Slinost sa naukom: procedura, sistematinost u

otkrivanju stavova drugih, odsustvo subjektivnosti

Standardizovana anketa: ista pitanja se postavljaju svim ispitanicima

Anketa kao socijalni dogaaj Anektiranje je za ispitanika novi, socijalni

dogaaj kome se mora dati neko znaenje Tri perspektive ankete naina odreivanja

znaenja ankete i ponaanja u njoj

Kognitivna perspektiva

Ispitanik tokom ankete mora da Razume pitanje Otkrije informacije iz memorije Formulie odgovor na bazi pitanja i memorije Izrazi i komunicira odgovor

U svakom od zadataka ispitnaik moe da pogrei pa je potrebno pitanjima mogunost greke svesti na minimum (npr. smisao pitanja mora biti jasan: ta ste radili danas?, mora biti ostavljeno dovoljno vremena za evociranje informacija iz memorije)

Konverzaciona perspektiva Pravila konverzacije koja se primenjuju i u anketi

Istinitost: treba govoriti samo ono to je istinito Relevantnost: treba govoriti samo ono to je bitno za

svrhu Neredundantnost: ne treba se ponavljati i treba dati to

vie informacija Jasnoa: treba se izraavati to jasnije

Razni aspekti ankete mogu uticati na odgovore ispitanika, npr. relevantnost implicira da ispitanik smatra vanim sve aspekte ankete pa i ono to istraiva ne smatra bitnim Numerike vrednosti na skali utiu na odgovore: ljudi se

lake odluuju da sebe negativno ocene na skali od 1 do 10 nego od -5 do +5 (ocena uinaka u Sintelonu)

Percipirana povezanost pitanja utie na njihov odgovor: da li ste sreni? i da li ste zadovoljni? su korelirani ako su u razliitim upitnicima a nisu ako su u istom upitniku jer ispitanik percipira da su to odvojena stanja

Perspektiva racionalnog izbora

Ispitnici se ponaaju kao racionalna bia: ulau onoliko napora koliko su motivisani

Optimizirajue ponaanje ispitanika: ulaganje maksimalnog napora u razumevanje pitanja, evociranje memorije, formulisanje i komunikaicju odgovora

Zadovoljavajue ponaanje: smanjeno ulaganje napora

Primeri zadovoljavajueg ponaanja ispitanika: ee davanje odgovora ne znam i ee slaganje nego neslaganje na skali

Faktori zadovoljavajueg ponaanja: motivacija i interes za istraivanje, format istraivanja (telefonsko anketiranje), duina intervjua, teina i sloenost pitanja

Interpretativna ema

Socijalna konstrukcija realnosti: stavovi, emocije i ponaanje ljudi odreeni su znaenjima koje ta realnost ima za njih

Znaenja stimulansa iz okruenja se odreuju u procesu interpretacije

Interpretativna ema: sistematizovano znanje i iskustvo koje pomae da se stimulansima dodeli znaenje

Interpretativna ema utie na percepciju, interpretaciju, donoenje zakluaka i memoriju

Znaajan deo interpretativne eme moe biti podsvesnog karaktera

Stavovi u anketi odraavaju interpretativnu emu

Otvorena i zatvorena pitanja

Otvorena pitanja: ispitanik sam formulie odgovor

Zatvoreno pitanje: ispitanik bira jedan ili vie od ponuenih odgovora

Kombinacija: ispitanik bira jedan od ponuenih odgovora ali ima i opciju da sam, dopie svoj odgovor ako nije zadovoljan ponuenim (to se retko deava)


Otvoreno pitanje: Navedite glavne organizacione probleme u vaoj organizaciji?

Zatvoreno pitanje: Navedite glavne organizacione probleme u vaoj organizaciji: 1. Koordinacija izmeu sektora je loa 2. Centralizacija odluivanja je suvie visoka3. Broj zaposlenih je nedovoljan 4. Zaposleni nisu motivisani 5. Rukovodioci imaju lo odnos sa zaposlenima 6. Nema dovoljno procedura i uputstava7. Neto drugo, ta_____________________


Prednosti otvorenih pitanja Sloboda ispitanika da sam naveden odgovor daje obilje

informacija koje se kasnije mogu koristiti Sloboda ispitanika da sam navede odgovor otkriva

istraivau sasvim nove dimenzije, elemente ili perspektive problema kojih on ranije nije bio svestan

Nedostaci otvorenih pitanja Sumiranje i analiza esto nejasnih odgovora Kodiranje odgovora kako bi mogli da se analiziraju je

dug i skup proces Zahteva se da istraiva dobro poznaje nain

razmiljnaja ispitanika Zahteva se da istraiva ima vetinu postavljanja

probnih pitanja kako bi pojasnio odgovore


Duina odgovora moe biti vrlo razliita Tekoe sa ispitanicima koji nisusposobni da artikuliu

svoje odgovore Tekoe sa intervjuerima da zapiu korektno odgovor Oklevanje ispitanika da otkriju osetljive informacijena

otvoren nain

Prednosti zatvorenih pitanja Zahtevaju manji napor ispitanika Omoguuju jednostavno kodiranje, analizu odgovora Obezbeuju standardizaciju odgovora Olakavaju kvantifikaicju odgovora


Nedostaci zatvorenih pitanja Teko je razviti dobra zatvorena pitanja Siromatvo informacija dobijete samo ono to ste

pitali Potrebno je prethodno istraivanje putem otvorenih

pitanja u kojem bi se identifikovali mogui odgovori koji e biti ponueni

Nekada je previe odgovora (nrp. Navedite vae zanimanje?, lae je postaviti otvoreno pitanje nego nabrajati sva zanimanja


Faktori izbora izmeu otvorenih i zatvorenih pitanja Cilj istraivanja: klasifikacija odgovora ili dublja

spoznaja problema Koliina informacija kojom ispitanici raspolau vea

koliina ifnormacija implicira otvorena pitanja Strukturiranost miljenja i stavova ispitanika vei

stepen strukturiranosti implicira otvorena pitanja Motivaicja ispitanika da odgovara vea motivacija

implicira otvorena pitanja Poznavanje karaktersitika ispitanika to istraiva

bolje poznaje ispitanike, bolje je koristiti otvorena pitanja

Kombinacija: u istom upitniku i otvorena i zatvorena pitanja ili prvo postavljati otvorena pitanja tokom intervjua pa zatim zatvorena u upitniku

Otvorena i zatvorena pitanjaOtvoreno pitanje: ta mislite da su najvaniji problemi u zemlji danas?

Zatvoreno pitanje: Koji od sledeih problema je najvaniji problerm sa kojim se susree naa zemlja danas: nedostatak energije, kvalitet javnih kola, legalizacija abortusa, zagaenje prirode?

nedostatak energije

0% 5.6%

kvalitet javnih kola

1.2% 32%

legalizacija abortusa

0% 8.4%

zagaenje prirode 1.2% 14%Subtotal 2.4% 60%

Svi drugi odgovori 93% 39.3%

Neznam 4.7% 0.6%

Total 100% 100%

Otvorena pitanja o organizacionoj kulturi

ORGANIZACIJA ta mislite o organizaciji SINTELON R&C? Koji su osnovni

organizaxcioni problemi preduzea? Kako ih treba reavati? PROMENE ORGANIZACIJE I VLASNITVA

Kako vi vidite odnos Sintelon Holdinga i SINTELON R&C? Ko je vlasnik Sintelon Holdinga a ko SINTELON R&C i da li je to za vas vano? ta mislite o promenama u organizaciji i strukturi vlasnitva koje su se desile u poslednjih godinu dana? ta su te promene donele dobro a ta loe za SINTELON R&C, Sintelon i vas lino?

ODNOS PREDUZEE - ZAPOSLENI Da li SINTELON R&C treba da garantuje radno mesto i platu

zaposlenima? Kako vi vidite. ta je obaveza firme prema zaposlenima a ta

zaposlenog prema firmi? Da li se tu neto promenilo u poslednje vreme ili je to kao to je i bilo?

LJUDSKI RESURSI Koje osobine treba da ima dobar radnik u SINTELON R&C?

Setite se troje najboljih rdnika i recite ta im je to zajedniko? ta je kriterijum napredovanja i uspeha u SINTELON R&C? Ko najbre napreduje u SINTELON R&C?

Otvorena pitanja o organizacionoj kulturi

MEDJULJUDSKI ODNOSI Kako bi ste opisali medjuljudske odnose u SINTELON R&C? Da li ima konkurencije medju radnicima, laktanja, gaenja

preko leeva, sujete? ta je vanije za radnike, dobri odnosi sa kolegama ili uspeh i

napredovanje? Oko ega nastaju najee konflikti u SINTELON R&C?

STIL VODJSTVA Koje osobine treba da ima dobar rukovodilac u SINTELON

R&C? ta od njega oekuju zaposleni? Koje su osobine idealnog efa u SINTELON R&C? ta zamerate postojeim rukovodiocima SINTELON R&C i svome neposrednom rukovodiocu?

SISTEM NAGRADJIVANJA kako ocenjujete svoju platu: kao suvie nisku, dobro

odmerenu ili suvie visoku? ta se nagrajduje a ta kanjava u vaem preduzeu? ta mislite okriterijumima i nainu raspodeli plata? Da li je ona fer i korektna? Ako nije, zato? Na ta se alite u sistemu nagradjivanja?

Zatvorena pitanja o organizacionoj kulturi

Dobar ef uvek uspeno izvrava naloge viih rukovodilaca bez obzira na njegove ljude

X...X...X...X...X Dobar ef uvek titi i podrava svoje ljude, ak i po cenu neizvravanja naloga od viih rukovodilaca

ovek treba da radi u preduzeu koje mu obezbedjuje lini razvoj

X...X...X...X...X ovek treba da radi u preduzeu koje mu obezbedjuje dobru platu

Pritisak da se ostvare dobri razultati je tetan, dobro je kada se radioputeno

X...X...X...X...X Pritisak da se ostvare dobri rezultati je stimulativan, dobro je kada postoji tenzija

Najvanije karakteristike radnika u savremenim uslovima su snalaljivost, intuicija i brzina

X...X...X...X...X Najvanije karakteristike radnika u savremenim uslovima su njegovo znanje i strunost

Svako je u preduzeu ogovoran samo za svoje zadatke

X...X...X...X...X Svako je u preduzeu odgovoran za celinu rezultata preduzea

Sintelon R&C je domae preduzee X...X...X...X...X Sintelon R&C je strano preduzee

Pravi rukovodilac deli odgovornost sa svojim ljudima, sa njima zajedniki donosi i odluke i snosi posledice

X...X...X...X...X Pravi rukovodilac sam donosi odluke i preuzima odgovornost za njih a svoje zaposlene usmerava i titi

Niko ne zna koliko dugo e raditi u Sintelonu, niti da li e dobiti otkaz

X...X...X...X...X Dobar radnik ne treba da se plai za svoje radno mesto u Sintelonu

Produktivnost rada je glavni izvor konkurentske prednosti preduzea danas

X...X...X...X...X U savremenim uslovima postoje znaajniji izvori konkurentske prednosti od produktivnosti.

Ako danas hoe da bude uspean, mora da bude usko specijalizovanza svoj posao

X...X...X...X...X Ako danas hoe da bude uspean, mora dazna da radi puno razliitih poslova

Zatvorena pitanja o organizacionoj kulturi

Odluke treba donositi na niim nivoima u preduzeu jer se tamo najbolje poznajuproblemi zbog kojih se odluke i donose

X...X...X...X...X Odluke treba donositi na vrhu preduzea, jersamo najvii rukovodioci imaju sve potrebneinformacije za donoenje tih odluka

Tekstilni i vinilni podovi su deo jedinstvenog biznisa podnih pokrivaa i u budunosti njihov razvoj treba da bude integrisan

X...X...X...X...X Tesktilni i vinilni podovi su posebni biznisi i u budunosti njihov razvoj treba u budunosti da bude odvojen

Rukovodioci treba da sluaju radnike a ne samo da im prenose naredjenja odozgo

X...X...X...X...X U dobro organizovanom preduzeu rukovodiocine mogu da uju od radnika nita to ve sami ne znaju

U Sintelonu bih radio i bez plate ako preduzee zapadne u tekoe

X...X...X...X...X U Sintelonu radim dok me plaaju i onoliko koliko me plaaju

U dobroj organizaciji radnici radeoputeno i uvek imaju malo ''praznoghoda''

X...X...X...X...X U dobroj organizaciji radnici su preokupiraniposlom i nemaju vremena za ,,aicu razgovora''

Pravi majstor svog zanata stalno usavravapostojee sposobnosti i vetine

X...X...X...X...X Pravi majstor svog zanata stalno ui i razvijanove sposobnosti i vetine

Ukoliko neki pogon ostvaruje loe rezultate treba ga odmah zatvoriti da ne bi ugrozio rezultate ostalih pogona

X...X...X...X...X Ukoliko neki pogon ostvaruje loe rezultate treba mu pomoi da se oporavi pa tek ako to inje mogue zatvoriti

Pravi menaderi imaju vrst stav premazahtevima radnika i ne izlaze u susretnjihovim molbama

X...X...X...X...X Pravi menaderi imaju fleksibilan odnos premazahtevima radnika i esto izlaze u susretnjihovim molbama

Moj odnos prema preduzeu je emocionalan: Sintelon je za mene neto vie od mesta gde radim

X...X...X...X...X Moj odnos prema preduzeu je isto ekonomski i racionalan: Sintelon je za mene mesto gde radim i gde primam platu

Otvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenih

ta vi elite od svoga posla? ta oekujete od posla? ta je za vas najvanije na poslu? Opiite vae idealno radno mesto? ta je potrebno da bude zadovoljeno da bi ste bili zadovoljni na poslu?

ta oekujete u pogledu plate? Koju visinu plate oekujete? Kakav sistem zarada oekujete? Na kojim principima i kriterijumima treba da se zasniva sistem zarada? Da li ste zadovoljni visinom plate? Da li ste zadovoljni kriterijumima u raspodeli plata?

ta oekujete u pogledu uslova rada? ta su za vas dobri uslovi rada? Kakvo radno vreme vam odgovara? D ali ste sada zadovoljni uslovima rada i ta bi u toj oblasti trebalo menjati?

Koliko su pogodnosti koje obezbeuje preduzee vane za vas: prevoz, topli obrok, mobilni telefon, slobodni dani, rekreacija i odmor itd? ta oekujete od pogodnosti na poslu? Koje pogodnosti su za vas najvanije? Koje su najmanje vane? ta preduzee treba da obezbeuje svojim radnicima / menaderima u pogledu pogodnosti? Da li ste zadovoljni pogodnostima koje sada imate? ta bi od pogodnosti preduzee trebalo da obezbedi menaderima /zaposlenima a to sada ne obezbeuje?

Kakav treba da bude rukovodilac? ta oekujete od neposrednog rukovodioca? Kako, po vama izgleda/ kako se ponaa dobar a kako lorukovodilac? ta najvie zamerate rukovodiocima u Telekomu?

Kakav treba da bude vrh preduzea? ta oekujete od vrha preduzea? ta je za vas sposobno rukovodstvo preduzea? Koje osobine i ponaanja ono treba da ima?

Otvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenih

ta oekujete od kolega na poslu? Kakvi treba da budu kolege na poslu? ta je najvanije da bi neko u Telekomu bio dobar kolega?

Kakvi treba da budu meuljudski odnosi? Na emu treba da se zasnivaju i kako da se uspostavljaju? ta je, po vama, dobra atmosfera u kolektivu? Kakva je sada atmosfera u Telekomu?

Kakva treba da bude organizacija? ta je najvanije za dobru organizaciju? ta oekujete od dobre organizacije? Kako ocenjujete sadanju organizaciju u Telekomu? ta preduzee treba da promeni u sadanjoj organizaciji?

Koliko vam je vana mogunost napredovanja? Na emu se kriterijumi za napredovanje trebaju da zasnivaju? Ko napreduje uTelekomu?

Koliko je za vas vaan posao sam po sebi koji obavljate? Koliko vam je vana raznovrsnost, dinaminost, izazovnost zadataka na radnom mestu? Koliko vam je vana samostalnost u radu i odgovornost na radnom mestu? Da li je vanija plata ili zanimljiv posao? Kako ocenjujete sadanji va posao sa aspekta zanimljivosti, izazovnosti?

Koliko je za vas vano da imate mogunost uenja i razvoja sposobnosti? ta oekujete od posla u smislu razvoja sposobnosti, kvalifikacija? Kako ocenjujete sadanje mogunosti za razvoj u Telekomu?

Zatvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenih

Koliko je vano da biste za neki posao mogli da kaete da je idealan?UOPTE IZUZETNO NIJE VANO VANO

Visina plate 1 2 3 4 5Redovnost i sigurnost plate 1 2 3 4 5Sistem zarada u kome visina plate zavisi od rezultata rada 1 2 3 4 5Sistem zarada u kome plate zaposlenih zavise od njihove strunosti 1 2 3 4 5Sistem zarada u kome su svi zaposleni ravnopravni bez obzira kome sektoru pripadaju 1 2 3 4 5

Pravini kriterijumi u odreivanju plata 1 2 3 4 5Sigurnost zaposlenja 1 2 3 4 5Dobri fiziki uslovi rada 1 2 3 4 5Rukovodilac koji uvaava zaposlene, ume da ih saslua i prihvati njihove sugestije 1 2 3 4 5

Kompetentan rukovodilac koji zna da organizuje posao 1 2 3 4 5Rukovodilac koji je prijatan i uvek dostupan za saradnike 1 2 3 4 5Rukovodilac koji pomae saradnicima da obave zadatke 1 2 3 4 5Sposobni ljudi na vrhu firme 1 2 3 4 5Generalni direktor koji uliva poverenje 1 2 3 4 5Mogunost napredovanja na poslu 1 2 3 4 5Izazovan, zanimljiv posao 1 2 3 4 5


Mogunost putovanja u inostranstvo 1 2 3 4 5Dinamian posao, bez monotonije i rutine 1 2 3 4 5

Mogunost profesionalnog razvoja i strunog usavravanja na poslu 1 2 3 4 5

Kvalitetna obuka 1 2 3 4 5Timski rad 1 2 3 4 5Strune i pouzdane kolege 1 2 3 4 5Dobri odnosi sa kolegama 1 2 3 4 5Prijateljska atmosfera u toku rada 1 2 3 4 5Kolege sa kojima mogu da se druim i posle radnog

vremena 1 2 3 4 5

Odsustvo netrpeljivosti i podela u preduzeu 1 2 3 4 5

Odsustvo sukoba meu zaposlenima 1 2 3 4 5Briga preduzea za zaposlene 1 2 3 4 5Informisanje zaposlenih o onome to se deava u

preduzeu 1 2 3 4 5

Dobra komunikacija izmeu sektora 1 2 3 4 5Dobra komunikacija izmeu kolega 1 2 3 4 5


Odsustvo tenzije i pritiska na poslu, oputena atmosfera na radu 1 2 3 4 5

Napredovanje na osnovu jasnih i poznatih kriterijuma 1 2 3 4 5

Posao koji ne zahteva prekovremeni rad 1 2 3 4 5

Dobra, vrsta i jasna organizacija preduzea u kojoj svako zna svoj posao 1 2 3 4 5

Plansko i sistematino poslovanje bez improvizacija 1 2 3 4 5

Kompanija koja radi po svetskim standardima 1 2 3 4 5

Posao u kome znam ta se od mene oekuje 1 2 3 4 5

Visoka disciplina zaposlenih 1 2 3 4 5

Objektivno ocenjivanje individualnih uinaka 1 2 3 4 5

Preduzee ispunjava oekivanja zaposlenih 1 2 3 4 5

Preduzee na koje zaposleni moe da se osloni ako se nae u nevolji 1 2 3 4 5

Preduzee koje ima dobar imid u javnosti 1 2 3 4 5

Preduzee koje je znaajno za drutvo 1 2 3 4 5

Otvoreno pitanje o HRM (CRANET upitnik)

ta e, po vaem miljenju, biti najvei izazov upravljanja ljudskim resursima/kadrovima u vaoj organizaciji u naredne 3 godine?______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________.

Zatvoreno pitanje o HRM (CRANET upitnik)

14. Da li su se u poslednje 3 godine menjala zaduenja linijskog menadmenta u nekoj od sledeih oblasti?

Povealo se Isto je Smanjilo seA. Zarade i beneficije 1 2 3B. Regrutacija i selekcija 1 2 3C. Obuka i razvoj 1 2 3D. Odnosi unutar sektora 1 2 3

E. Poveanje/smanjenje broja radnika 1 2 3

Direktna ili indirektna pitanja

Direktna pitanja: jasna relacija izmeu pitanja i onoga to istraiva eli da sazna Da li se plaite da otvoreno iznosite svoje miljenje o problemima u organizaciji?

Indirektna pitanja: nejasna relacija izmeu pitanja i onoga to istraiva eli da sazna Da li primeujete da se neke vae kolege plae da iznesu svoje miljenje o problemima u organizaciji?

Indirektna pitanja se koriste kada se istrauju stavovi, karakteristike, ponaanja za koja se moe pretpostaviti da ih ispitanici nee eleti da otkriju jer su Socijalno nepoeljna Nesvesnog karaktera

Direktna ili indirektna pitanja

Najvei broj indirektnih pitanja se bazira na projekciji: ljudi na druge projektuju svoje stavove, emocije, osobine, ponaanja ako ih nisu svesni ili ako susocijalno nepoeljni

Tehnike projektivnih pitanja Asocijacije na rei Dopunjavanje reenice Interpretacija prie ili slike

Indirektna pitanja se ree koriste jer zahtevaju znaajno poznavanje psihologije, postavljau problem kodiranja i interpretacije rezultata

Indirektna pitanja: primer

U mom preduzeu su prijateljski odnosi sa kolegama iznad interesa karijere .1..2..3..4..5Moje kolege se plae da izraze svoje neslaganje sa rukovodiocima ........1..2..3..4..5U mom preduzeu, od svakog rukovodioca se oekuje da bude sposoban da rei svaki problem koji njegovi podredjeni nisu bili u stanju da ree .........1..2..3..4..5Veina mojih kolega je spremna da ostane u preduzeu i kada ono zapadne u tekoe...................................................................................................................1..2..3..4..5Moje preduzee je za mene vie od mesta gde radim i gde primam platu ..1..2..3..4..5

Ispod su opisane prakse rukovodjenja i organizovanja preduzea. Ocenite u kojoj meri su te prakse prisutne u vaem preduzeu. Ocene dajte na skali od 1 do 5 sa sledeim

znaenjem:Potpuno Delimino Nemam miljenje, Delimino Potpuno

netano netano ne znam tano tano1 2 3 4 5

Formati i skale odgovora na zatvorena pitanja

Pitanja sa ponuenim odgovorima Problem definisanja odgovora Dilema: da li ostaviti otvoreno pitanje

DA NE pitanja: najjednostavniji format

Likertova skala najvie korieni format za merenje stavova, ponaanja,

osobina Moe imati 3, 5, 7, 9, 11 podeoka, najee 5 Problem prevelikog broja istih odgovora Dilema da li ponuditi opciju ne znam

Formati i skale odgovora na zatvorena pitanja

Dvopolna skala: vano je da oba pola budu podjednako atraktivna Problem prevelikog broja srednjih odgovora Problem kodiranja dvopolnih pitanja tako da budu

okrenuta u istom smeru

Rangiranje: reava preblem prevelikog broja srednjih odgovora ili

odgovora ne znam komplikovano i teko ako ima mnogo itema Osetljivo pitanje identifikovanja itema koji se rangiraju Vodi ka prislinoj distribuciji

Pitanje sa ponuenim odgovorima

Stavovi menadmenta o privatizaciji i efektima privatizacije

Bez obzira na do sada primenjene modele, a s obzirom na vae iskustvo, navedite koji model privatizacije smatrate najpogodnijim za privatizaciju vaeg preduzea (zaokruiti odgovor):

1. Interna privatizacija podela i/ili prodaja akcija zaposlenima2. Interna privatizacija podela i/ili prodaja akcija zaposlenima uz vei

udeo menadmenta3. Prodaja stranom investitoru (preduzeu)4. Prodaja domaem privatnom investitoru (preduzeu)5. Postepena privatizacija putem dokapitalizacije i/ili zajednikih ulaganja

sa domaim i stranim firmama6. Status quo bez privatizacije

Da- ne upitnik

P7

MolimoVassadanasledeapitanjaodgovoriteoznaavanjemopcijeDAiliNEnasvakopitanje.Ovdenematanihreenjakaonatestovima,nitipitanjakojimapokuavamodaVasprevarimo.Radite brzo nerazmiljajui predugo osvakom pitanju.

NE ZABORAVITE DA ODGOVORITE NA SVAKO PITANJE!

PITANJA: ODGOVORI

1. Da li se, iz zabave, bavite mnogim razliitim stvarima? DA NE

2. Imate li naviku da razmislite pre nego to bilo ta uinite? DA NE

3. Da li Vam se raspoloenje esto menja? DA NE

4. Da li ste ikada bili pohvaljeni za neto to je zapravo uradio neko drugi? DA NE

5. Da li mnogo obraate panju na ono to ljudi misle? DA NE

6. Da li ste govorljiva osoba? DA NE

7. Da li ste zabrinuti kada ste nekome neto duni? DA NE

8. Da li se ikada oseate sasvim jadno bez nekog stvarnog razloga? DA NE

9. Da li materijalno pomaete siromanima? DA NE

10. Da li ste ikada uzeli vie nego to Vam pripada? DA NE

Likertova skala

1 3 4 52

Potpuno se ne slaem

Ne znam, nemam

miljenje

Delimino se slaem

Potpuno se slaem

Delimino se ne slaem

1 3 4 52

Potpuno netano

Ne znam, nemam

miljenje

Delimino tano

Potpuno tano

Delimino netano

1 3 4 52

Nikada Povremeno esto UvekRetko

Koliko se esto u vaem preduzeu deava da se odluke donose bez prethodne analize?

Liderstvo je talenat i ne moe se uiti

Zadovoljan radnik je i produktivan radnik

Primer Likertove skale

Ispod su navedeni neki stavovi o tome kako preduzee treba da funkcionie i da bude organizovano. Molimo vas da izrazite svoje slaganje ili neslaganje sa tim stavovima davanjem ocene od 1 do 5 svakom od njih. ocene imaju sledee znaenjeUopte se Delimino se Nemam miljenje, Delimino se Potpuno sene slaem ne slaem ne znam slaem slaem1 2 3 4 5

Preduzee je kao porodica: mora da se zna ko je gazda u kui ..1..2..3..4..5Pravila nikada ne treba da budu prekrena, ak i kada zaposleni misli da jeto u najboljem interesu samog preduzea .............................................................. .1..2..3..4..5Kolektivne odluke su uvek bolje od individualnih ...........1..2..3..4..5oveka treba ceniti prema karakteru a ne prema tome koliko ima kole, na kom je poloaju i koliko zaradjuje .....................1..2..3..4..5Da bi imao autoritet, generalni direktor mora da bude sposoban da rei svakiproblem u preduzeu...........1..2..3..4..5U dobro organizovanom preduzeu rukovodioci su tu da donose odluke a zaposleni da ih izvravaju .............................................................................. 1..2..3..4..5U preduzeu je, kao i u porodici, najvanija sloga ..........1..2..3..4..5Kad god je to mogue, odluke treba donositi konsenzusom a ne preglasavanjem ..............1..2..3..4..5Uspeh preduzea najvie zavisi od generalnog direktora i njegovih najbliih saradnika .................1..2..3..4..5


Pred Vama je lista razliitih dimenzija radne sredine koje mogu uticati na stepen neijeg zadovoljstva poslom. Molimo Vas da za svaku od ponuenih dimenzija:1) U prvoj koloni iskaete VANOST koju svaka dimenzija ima za Vas lino,2) U drugoj koloni iskaete ZADOVOLJSTVO, odnosno koliko ste na poslu koji obavljate Vi lino zadovoljni svakom dimenzijom.

Ocene dajte na sledei nain: od 1 uopte mi nije vano / uopte nisam zadovoljan/zadovoljna; do 5 veoma mi je vano / u potpunosti sam zadovoljan/zadovoljna. Molimo vas da koristite sve ocene od 1 do 5.

1 2 3 4 5

uopte mi nijevano

uglavnom mi nije vano

i vano i nije mi vano

uglavnom mi je vano

veoma mi je vano

uopte nisamzadovoljan

uglavnomnisam

zadovoljan

i zadovoljan sam i nisam

uglavnom samzadovoljan

u potpunostisam zadovoljan


VANOST ZADOVOLJSTVO

Koliko je naelno vano da biste za neki posaomogli da kaete da je idealan?

Koliko ste zadovoljni ili nezadovoljni radei SVOJ posao?

DIMENZIJE POSLA

Uopte Veomami nije mi jevano vano

Uopte U potpunostinisam samzadovoljan zadovoljan

1. Visina plate 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

2. Raspoloivost neophodnih sredstava i opreme za rad 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

3. Rukovodilac koji uvaava zaposlene i otvoren je za njihove sugestije 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

4. Redovnost i sigurnost mesenih priliva 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

5. Visoka strunost rukovodilaca 1 2 3 4 5 1 2 3 4 5

Primer Likertove skalePokuajte sada da, itajue jednu po jednu od navedenih stavki, procenite kolklikoje svaka od pojedinanih stvari realno prisutna na vaem poslu. Ponovo ete davati ocene od 1 do 5. 5 = Skoro uvek je prisutno4 = Dosta esto je prisutno3 = Retko je prisutno 2 = Dosta retko je prisutno1 = Skoro nikada nije prisutno

Koliko je prisutno

Da imate oseaj da doprinosite uspehu banke 1 2 3 4 5

Da imate oseaj da sami kontroliete svoju sudbinu na poslu 1 2 3 4 5

Da imate priliku da se druite sa drugima na poslu 1 2 3 4 5

Da se oseate kompetentnim za svoj posao 1 2 3 4 5

Da vam je posao izazovan 1 2 3 4 5

Da ste uspeni u poslu 1 2 3 4 5


P5U prethodnih 6 meseci, koliko su vam se esto deavale sledee pojave...

1 nijednom mi se

nije desilo

2 veoma mi se retko

deavalo

3 deavalo mi se s

vremena na vreme

4 deavalo mi se esto

5 deavalo mi se veoma esto

1.Glavobolje 1 2 3 4 5

1.Napetost miia 1 2 3 4 5

1.Bolovi u ledjima i vratu 1 2 3 4 5

1.Poremeaj sna, nesanica, nemiran san 1 2 3 4 5

1.Problemi sa varenjem 1 2 3 4 5

1.Promene u ritmu srca bez vidljivog razloga 1 2 3 4 5

1.Osipi na koi 1 2 3 4 5

1.Pojaano znojenje 1 2 3 4 5

PRIMER DVOPOLNOG UPITNIKA

Ako danas hoe da budeuspean, mora da budeusko specijalizovan za svoj posao

X...X...X...X...X Ako danas hoe da budeuspean, mora da zna da radi puno razliitih poslova

Deca zaposlenih treba da imaju prednost pri zapoljavanju i kasnije u napredovanju

X...X...X...X...X Deca zaposlenih ne treba da imaju nikakvu prednost u odnosu na ostale

Da bi bilo uspeno na dug rok, preduzee treba da primenjuje ustaljeni i provereni nain rada

X...X...X...X...X Da bi bilo uspeno na dug rok, preduzee treba stalno da primenjuje nova znanja i vetine

Pritisak da se ostvare dobri razultati je tetan, dobro je kada se radi oputeno.

X...X...X...X...X Pritisak da se ostvare dobri rezultati je stimulativan, dobro je kada postoji tenzija

PRIMER DVOPOLNOG UPITNIKA

1 Za preduzee je najvanije da ima zaposlene koji su mu lojalni

X...X...X...X...X Za preduzea je najvanije da ima vredne i sposobne zaposlene

2 Odnosi izmedju radnika treba da budu drugarski, jer to pozitivno utie na njihove radne rezultate

X...X...X...X...X Odnosi izmedju radnika treba da budu isto profesionalni i nema potrebe da se oni meusobno drue

3 Preduzee moe da ostvaruje profit samo ako zadovoljava interese zaposlenih

X...X...X...X...X Preduzee moe da zadovoljava interese zaposlenih samo ako ostvaruje profit

4 Uloga rukovodioca je da izdaje naloge radnicima i kontrolie njihovo izvrenje

X...X...X...X...X Uloga rukovodioca je da stvori dobre uslove za rad, da pomogne i zatiti zaposlene

5 Uspena preduzea grade trinu poziciju na bazi svog tradicionalnog proizvoda

X...X...X...X...X Uspena preduzea se stalno prilagodjavaju potrebama potroaa

Demografska pitanja

Svaki upitnik sadri pitanja o karakteristikama ispitanika: pol, starost, socijalni sloj, nivo obrazovanja, godine staa, radno mesto, organizaciona jedinica, brani status

Vana pitanja koja omoguuju testiranje razliitosti odgovora u zavisnosti od karakteristika ispitanika

Vano: demografska pitanja ne smeju da ugroze anonimnost ispitanika

Neka pitanja mogu da budu etiki osetljiva (vera, nacionalna pripadnost)

Demografska pitanja: primer

A. Pol: Muki enski

B. Koliko godina radnog staa imate ukupno?a) do 2 godine c) od 5 do 15 godina e) od 25 do 30 godinab) od 2 do 5 godina d) od 15 do 25 godina f) preko 30 godina

Demografska pitanja: primer

A. Na kom tipu posla radite?1. rukovodei2. visoko-struni3. administrativni4. tehniko-operativni5. prodajni6. neto drugo, ta? _____________________________________

B. Nivo Vaeg obrazovanja:1. niskokvalifikovani ili polukvalifikovani radnik2. osnovna kola3. kvalifkovani radnik4. srednja kola5. visoko kvalifikovani radnik6. via kola7. fakultet ili vie8. student9. drugo, ta? ___________________________________

Standardizovani upitnici

Ve korieni upitnici ili pojedinana pitanja (npr. CRANET upitnik, test opte informisanosti, Instrument za merenje organizacione kulture)

Univerzalistika, komparativna istraivanja Prednosti

Bre i jednostavnije do instrumenta za merenje Kvalitet instrumenta: pouzdanost i validnost Poreenje sa drugim studijama Analiza trenda Replikacija istraivanja

Nedostaci Neprilagoenost objektu i temi istraivanja Mala dubina i obuhvat merenja Problem jezika i prevoda (inverzni prevod), problem

nacionalne kulture, potreba kalibracije Etiki problem i problem autorskih prava

Assessing Learning Culture Scale Competing Values Framework (ipsative)*/(Likert scale)

Corporate Culture Questionnaire (CAOC Approach)

Culture Survey The Cultural Audit

Cultural Assessment Survey Cultural Consensus Analysis

Denison Organizational Culture Survey FOCUS Questionnaire

General Practice Learning Organization Diagnostic Tool GLOBE Culture Scales

Group Practice Culture Questionnaire Hofstedes Culture Measure of Organizational Culture

Values Survey Module Hospital Culture Questionnaire

Hospital Culture Scales Hospitality Industry Culture Profi le

Inventory of Polychronic Values Japanese Organizational Culture Scale

Norms Diagnostic Index Nurse Medication Questionnaire

Nurse Self-Description Form Nursing Unit Cultural Assessment Tool

Nursing Work Index/Nursing Work IndexRevised Organizational Assessment Survey (MetriTech)

Organizational Assessment Survey (OPM) Organizational Culture Assessment Instrument

Organizational Culture Inventory Organizational Culture Profi le (Ashkanasy)

Organizational Culture Profi le (OReilly) Organizational and Team Indicator

Organizational Culture Survey Organizational Development Questionnaire

Perceived Cultural Compatibility Index Perceived Organizational Culture

Personal, Customer Orientation, Organizational and Cultural Issues Model

Questionnaire of Organizational Culture

School Quality Management Culture Survey School Values Inventory

School Work Culture Profi le Thomas Questionnaire on Organizational Culture

Time Dimension Scales Twenty Statements Test

Van der Post Questionnaire Wallachs Organizational Culture Index

Ward Organizational Feature Scales (Nurses Opinion Questionnaire)

Women Workplace Culture Questionnaire

1. Dominantna karakteristika organizacije Postojee stanje

eljeno stanje

A. Moja organizacija je vrlo lino mesto. Lii na proirenu porodicu. Ljudi dele mnogo toga izmeu sebe.

B. Moja organizacija je vrlo dinamina i preduzetnika. Ljudi su voljni da odluno deluju u preduzmu rizik

C. Moja organizacija je orijentisana na rezultat. Glavna briga je da se posao zavri. Ljudi su vrlo takmiarski raspoloeni i orijentisani na postignue.

D. Moja organizacija je vrlo strukturisana i kontrolisana. Formalne procedure generalno vode rad ljudi u njoj.

Ukupno 100 100

2. Vostvo u organizaciji Postojee stanje

eljeno stanje

A. Lideri u mojoj organizaciji daju primer mentorstva, podrke i pomoi ljudima.

B. Lideri u mojoj organizaciji daju primer preduzetnitva, inovativnosti i preuzimanja rizika

C. Lideri u mojoj organizaciji daju primer razuma u odluivanju, agresivnosti i fokusa na rezultat

D. Lideri u mojoj organizaciji daju primer koordinacije, organizacije i skladnog funkcionisanja.

Ukupno 100 100

1. U mom preduzeu se smatra da je dobar ef onaj koji je:____ a) jak, odluan i vrst ali poten. On titi svoje podredjene koji su lojalni i paljiv je prema njima.____ b) impersonalan i korektan. Trai od podredjenih samo ono to je propisano i ne koristi mo za svoju linu korist. ____ c) pravian i prihvata savete u vezi posla. Svoj autoritet koristi samo da obezbedi da se obavi posao.____ d) vodi rauna o potrebama i vrednostima drugih. Koristi svoju poziciju da bi obezbedio zadovoljenje potreba zaposlenih.

2. U mome preduzeu se smatra da je dobar podredjeni onaj koji je:____ a) posluan, vredan i lojalan svome efu.____ b) odgovoran i pouzdan, striktno izvrava svoje propisaneobaveze_____ c) uvek voljan da doprinese na najbolji nain da se obavi zadatak i otvoren za ideje i sugestije. _____ d) vitalno zainteresovan za razvoj sopstvenih sposobnoti i za uenje novih stvari.

Posebni upitnici

Specijalno dizajnirani upitnici za jedno istraivanje: jedna tema, organizacija, vreme

Idiosinkrastina, klinika istraivanja, studije sluaja

Bazirani na intervjuima Prednosti:

Relevantnost Dubina i obuhvat Fleksibilnost

Nedostaci Nemmogunost validiranja Nemogunost generalizacije rezultata Nemogunost poreenja

Delta sport treba da se to vie integrie u sistem Delta Holdingai da svoj razvoj oslanja na Delta Holding

X...X...X...X...X Delta sport treba da se razvija samostalno, nezavisno od Delta holdinga

U savremenim uslovima poslovanja, odluke se moraju donositi brzo i bez mnogo premiljanja

X...X...X...X...X Sve to je brzo, to je i kuso kvalitetno odluivanje trai vreme, inforacije i studioznu analizu.

U savremenim uslovima poslovanja mora se raditi sa relativno visokim rizikom

X...X...X...X...X Ko mnogo rizikuje, poveava verovatnou da e da izgubi

Konkurencija izmeu zaposlenih vodi ka razvoju njihovih linih kompetencija kao i unapreenju ukupnog poslovanja i rezultata preduzea

X...X...X...X...X Konkurencija izmeu zaposlenih je tetna, jer naruava timski rad i unosi nezdrave odnose meu ljudima

Pravi rukovodilac je uvek dostupan, otvoren, ume da saslua saradnike i prihvati njihove sugestije

X...X...X...X...X Zaposleni ne mogu oekivati da im njihovi rukovodioci budu lako dostupni , jer oni moraju da brinu primarno o ostvarivanju rezultata

Vrednosti / tip kulture KulturamoiKulturauloga

Kulturazadatka

Kulturapodrke

R ,071 ,114 -,238** ,071znaajnost ,428 ,203 ,007 ,426

kolektivizam R -,263** -,025 ,101 ,252**znaajnost ,003 ,783 ,259 ,004

lojalnost R -,343** ,050 ,196* ,202*znaajnost ,000 ,577 ,027 ,023

izbegavanje neizvesnosti R ,180* -,091 -,188* ,036

znaajnost ,044 ,313 ,035 ,688autoritarizam R ,147 -,089 -,309** ,208*

znaajnost ,098 ,318 ,000 ,019inicijativnost R -,091 ,132 ,280** -,284**

znaajnost ,308 ,139 ,001 ,001spoljanji lokus

kontrole R ,094 -,207* -,143 ,197*

znaajnost ,293 ,020 ,110 ,027neprihvatanjekonkurencije R -,075 ,145 ,020 -,038

znaajnost ,406 ,106 ,825 ,676servisna uloga R -,167 ,078 ,312** -,177*

znaajnost ,060 ,381 ,000 ,047specifinost R ,103 -,127 -,232** ,216*

znaajnost ,251 ,154 ,009 ,015

formalizacija

Dizajn ankete

Prvi korak: jasno postaviti istraivako pitanje Fokus grupa u cilju identifikovanja pitanja i itema

za upitnik Otvaranje: pitanje za upoznavanje, oputanje,

esto nema istraivaku svrhu Treba poeti sa otvorenim pitanjem pa posle ii

na zatvorena a ne obratno Dosadna, teka i osetljiva pitanja ne stavljati na

poetku, poeti sa lakim i zanimljivijim pitanjima Redosled pitanja mora da izgleda logino

ispitaniku

Dizajn ankete

Efekat redosleda pitanja: odgovori na prethodna pitanja mogu da utiu na odgovore na sledea pitanja Primer: pitanje o stavu prema puenju moe da utie na

odgovore na kasnija pitanja o verovatnoi obolevanja Uzroci: konzistentnost i memorija ispitanika Generalna pitanja vie utiu na sledea pitanja nego

specifina pitanja

Tranzicija izmeu pitanja posebno vana u intervjuu

Dizajn ankete

Formulacija pitanja: jezik i izraavanje Znaajan efekat na odgovore Kolika su vaa primanja? i Kolika su vaa ukupna

primanja iz svih izvora? Pretestiranje pitnaja izuzetno vano Strategije za identifikovanje efekata jezika9 Pitati vie pitanja o istoj temi 9 Postaviti otvoreno nakon zatvorenog pitanja9 Koristiti vie formi pitanja

Pitanja moraju biti izraena Jasno, nedvosmisleno i kratko Izbegavati negativne formulacije pitanja i re ne, ako

se koristi boldovati, pisati velikim slovima Definisati pojam pre nego se postavi pitanje (npr.

mudro je definisati mobing pre nego se pita da li ga ima u organizaciji)

Dizajn ankete Ne treba koristiti nedefinisane rei kao: esto,

obino, mnogo, malo, ovde, onde Koliko esto se osetite premoreni na poslu

Nikada Nikada Retko Nekoliko puta u toku godine dana esto Jednom u mesec dana Uvek Jednom nedeljno

Pitanja moraju biti postavljana jezikom koji je razumljiv ispitanicima: izbegavati tehnike, profesionalne izraze, osim za profesionalce

Dizajn ankete Pitanje mora da se odnosi na jednu ideju.

Izbegavati dvojna pitanja (dvocevke)- pitanja koja impliciraju dve odvojene ideje Koji su faktori uticali da se oenite /udate i imate

decu? pogreno se podrazumeva da je ui u brak i imati decu jedna odluka

Ocenite vaeg efa na sledeoj skali 9 Vrlo neprofesionalan i neprijatan 9Delimino neprofesionalan i neprijatan9 Profesionalan i prijatan 9 Veoma profesionalan i prijatan

Ne treba meati pojavu sa intenzitetom. Npr. Ocenite va posao 9Moj posao je uvek vrlo prijatan 9Moj posao je ponekad neprijatan9Moj posao je esto vrlo neprijatan 9Moj posao je uvek vrlo neprijatan

Dizajn ankete

Pitanja moraju biti emocionalno neutralna, treba izbegavati rei koje imaju emocionalno optereenje ili neku konotaciju: umesto da li politiari negativno utiu na poslovanje vaeg preduzea, moda: da li politiki procesi negativno utiu na poslovanje vaeg preduzea

Izbegavati vodea pitanja pitanja koja vode ka odreenom odgovoru ili podrazumevaju neki odgovor Pitanja koja poinju sa koliko esto... mogu da znae

da se ta pojava i deava Pitanja koja poinju sa da li se slaete... mogu da

navode na pomisao ispitanika da treba da se slae Pitanja koja poinju sa koliko ste zadovoljni.... uvek

daju mnogo vei stepen zadovoljstva u odgovorima nego pitanje Ocenite ...

Dizajn ankete

Problem perspektive ispitanika (frame of reference) Na pitanje Koliko ste zadovoljni odlukom da studirate

na privatnom fakultetu? moe bioti vie odgovora u zavisnosti koji apsket studiranja ispitanik ima na umu

Strategije za reavanje problema perspektive 9 Postaviti otvoreno pitanje na poetku da ispitanik sam

pokae njegovu perspektvu,npr. ta ste uzimali u obzir pilikom odluivanja na koji fakultet da se upiete

9Definisati perspektivu problema u samom pitanju, npr. Koiliko ste zadovoljni organizacijom i uslovima studiranja na privatnom fakultetu

9 Postaviti levak pitanja pitanja idu od generalnih ka specifinim: npr. Koliko ste zadovoljni studiranjem na privatnom fakultetu, Koliko ste zadovoljni uslovima i organizacijom studiranja, Koliko ste zadovoljni mogunou da uskladite poslovne obaveze i studiranje

Dizajn ankete

Analiza rezonovanja sistem pitanja kojima se otkriva proces odluivanja i faktori donoenja odluke Umesto: Zato se se upisali na doktorske studije na

Ekonomskom fakultetu?, treba: 1. Zato ste se odluili da se upiete na doktorske studije, 2. Koji su faktori bili vani pri izboru fakulteta na kome ete studirati; 3. Zato ste izabrali Ekonomski fakultet

Problem memorije: dva oblika Tekoe u evociranju memorije -ispitanik ne moe da se

seti dogaaja o kojem ga pitamo Deformisanje memorije- zbog interpretativne eme,

zaboravljanja (teleskopiranje ispitanicima se uvek ini da je neki dogaaj bio skorije nego to jeste

Dizajn ankete

Strategije reavanja problema memorije9 Skratiti protekli period na koji se pitanje odnosi 9Dati vie vremena ispitaniku da se seti 9Dozvoliti ispitaniku da pregleda svoju dokumentaciju 9Usmeravati ispitanika pitanjima: umesto Koje ste bolesti

imali prole godine? Bolje je Dali ste prole godine bolovali od .... sa navoenjem najeih bolesti.

Problem socijalno poeljnih odgovora Proistie iz elje ispitanika da ostave dobar utisak Neki pojedinci i grupe su vie skloni socijalno poeljnim

odgovorima, npr srednji socijalni sloj vie nego nii sloj Startegije za prevazilaenje problema9 Konkretna pitanja 9Osiguravanje anonimnosti9Naglaavanje naunog znaaja istraivanja9 Indirektna pitanja, tehnika projektovanja

Dizajn ankete

Problem slaganja: ispitanici su vie skloni da se slau nego da se ne slau

sa ponuenim stavom, u Likertovoj skali vie odgovora e biti na polu potpuno se slaem nego na suprornom polu

Strategije prevazilaenja problema9 Postaviti dva suprotna pitanja na razliitim mestima u

upitniku, ako su na oba pitanja ispitik slae eliminisati oba odgovora (npr. Ljudi su po prirodi lenji i ne vole da rade i ljudi su po prirodi vredni i vole da rade

9 Formulisati opcije odgovora sa posebnim sadrajem umesto da se od ispitanika trai da se izjasne da li se slau ili ne slau (a) Svi ljudi su vredni i vole da rade, (b) Veina ljudi je vredna i uglavnom voli da radi; (c) Veina ljudi je lenja i uglavnom ne voli da radi; (d) Svi ljudi su lenji i niko ne voli da radi

Dizajn ankete

Problem pozicije odgovora na skali Ispitanici imaju svoju poziciju na skali koju preferiraju

kada ima vie pitanja istog formata Npr. Na Likertovoj skali to je obino pozicija 4

delimino se slaem, na skali vanosti od 1 do 5 opet je to pozicija 4.

Strategije prevazilaenja problema9 Koristiti vie formata pitanja i odgovora 9 Promeati formate odgovora

Kontigenta pitanja i filter pitanja 9. Da li ste imali konflit sa saradnicima u poslednjih

mesec dana 9Da (odgovorite na pitanja 10-15)9Ne (idite na pitanje 16)

Domai zadatak Istraivako pitanje Varijable i merila varijabli Hipoteze: kauzalni odnosi izmeu varijabli Metodi prikupljanja podataka Longitudinalno ili intersektorsko istraivanje Intervjuisanje

Metod intervjua: telefonski ili licem u lice Tip intervjua: strukturirani, poslustrukturirani,

nestrukturirani Izbor uzroka: ko e biti intervjuisan Pitanja u intervjuu Pismo za ispitanike Pravila u dizajniranju ankete formulisanju pitanja:

redosled pitanja, tranzicija, vodea pitanja, socijalno poeljna pitanja itd

Domai zadatak

Upitnik Izbor uzorka

Tip pitanja u upitniku: zatvorena, otvorena, direktna

indirektna

Uvod u upitnik

Pitanja

Skala

Demografska pitanja

Pravila u dizajniranju ankete formulisanju pitanja:

redosled pitanja, tranzicija, vodea pitanja, socijalno

poeljna pitanja itd

ISTRAIVANJE PUTEM ANKETIRANJA Sadraj Literatura Metodoloki pristupi u drutvenim istraivanjimaMetode istraivanja Anketiranje (Survey research) Svrha anketiranja Upotreba anketiranja Vrste informacija koje se dobijaju anketiranjem Prednosti anketiranjaNedostaci anketiranja Nedostaci anketiranjaDizajn istraivanja putem anketiranja Intersektorski dizajn istraivanja Longitudinalni dizajn istraivanja Longitudinalni dizajn istraivanjaLongitudinalni dizajn istraivanjaPrednosti inedostaci intersektorskih i lognitudinalnih istraivanja Uzorak Planiranje anketiranja Greke anketiranja Metodi anketiranjaFaktori izbora metoda anketiranja IntervjuisanjeStrukturirani intervju Polustruktuirrani intervju Nestrukturirani intervju Intervjuisanje licem u lice Intervjuisanje licem u liceIntervjuisanje telefonom Intervjuisanje telefonomAnketiranje upitnikom u papiru Anketiranje upitnikom u papiruAnketiranje upitnikom u papiruAnketiranje elektronskim upitnikomAnketiranje elektronskim upitnikomMeoviti metodi Sistematinost procedureUpravljanje procesom intervjuisanja Upravljanje procesom intervjuisanjaPismo za ispitanike: primer 1Pismo za ispitanike: primer 2Pismo za ispitanike: primer 3Upravljanje procesom intervjuisanja Upravljanje procesom intervjuisanja Upravljanje procesom intervjuisanjaUpravljanje procesom intervjuisanjaUpravljanje procesom intervjuisanjaUpravljanje procesom intervjuisanjaUpravljanje procesom intervjuisanjaKreiranje ankete Kognitivna perspektiva Konverzaciona perspektiva Perspektiva racionalnog izboraInterpretativna ema Otvorena i zatvorena pitanja Otvorena i zatvorena pitanjaOtvorena i zatvorena pitanjaOtvorena i zatvorena pitanjaOtvorena i zatvorena pitanjaOtvorena i zatvorena pitanjaOtvorena i zatvorena pitanjaOtvorena pitanja o organizacionoj kulturiOtvorena pitanja o organizacionoj kulturiZatvorena pitanja o organizacionoj kulturi Zatvorena pitanja o organizacionoj kulturiOtvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenihOtvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenihZatvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenih Zatvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenihZatvorena pitanja o faktorima zadovoljstva zaposlenihOtvoreno pitanje o HRM (CRANET upitnik)Zatvoreno pitanje o HRM (CRANET upitnik)Direktna ili indirektna pitanja Direktna ili indirektna pitanjaIndirektna pitanja: primerFormati i skale odgovora na zatvorena pitanjaFormati i skale odgovora na zatvorena pitanjaPitanje sa ponuenim odgovorima Da- ne upitnikLikertova skalaPrimer Likertove skalePrimer Likertove skalePrimer Likertove skalePrimer Likertove skalePrimer Likertove skalePRIMER DVOPOLNOG UPITNIKA PRIMER DVOPOLNOG UPITNIKADemografska pitanja Demografska pitanja: primerDemografska pitanja: primerStandardizovani upitniciPosebni upitnici Dizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDizajn anketeDomai zadatak Domai zadatak

istrazivanje putem anketiranja

Documents

Transcript of istrazivanje putem anketiranja