Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 1

II MM PP RR EE SS SS UU MM

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003 3

IIssttrraažžiivvaannjjaa ii pprroojjeekkttoovvaannjjaa zzaapprriivvrreedduu

Zvani no izdanje

Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi11120 Beograd 35, p fah 35-65 www.iipp.co.yu

Rešenjem Ministarstva za kulturu i informisanjeasopis je upisan u Registar javnih glasila pod

brojem 3516.

ISSN 1451-4117 UDC 33

Za izdava a:Prof. dr Branko Vasi

UUrree iivvaa kkii ooddbboorr uu pprrooššiirreennoomm ssaassttaavvuuDr Robert Bjekovi , Nema ka;Prof. dr Jozef Aronov, Rusija;Dr Jezdimir Kneževi , Engleska;Dr Nebojša Kova evi , Engleska;Dr Jelica Vuja i , SAD;Adam Zielinski, Poljska;Dr Peter Steininger, Austrija.

II zzddaa vvaa kk ii ssaavvee ttMr Slobodan Rosi , JŽTP Beograd;Nebojša Divljan, Delta osiguranje, Beograd;Prof. dr Miloš Nedeljkovi , Mašinski fakultet, Beograd; Milutin Ignjatovi , CIP, Beograd;Radovan Baji , NIS-Naftagas, Novi Sad;Mr Sre ko Nijem evi , Ikarbus, Beograd;Dr Miljko Koki , Zastava automobili, Kragujevac;Dr Zdravko Milovanovi , Vlada Rep. Srpske, Banja Luka; Dr Drago Šerovi , Jadransko brodogradilište, Bijela;Vladimir Taušanovi , JKP BVK, Beograd;Dušan Basara, Ratko Mitrovi , Beograd;Ljubiša Vuleti , Narodna Banka Srbije, Beograd.

RRee ddaakkcc iioonn ii ooddbboorrMMrr DD.. CCuurroovviiNN.. SSttaannoojjeevviiZZ.. DDrraaggii eevviiBB.. SSttoojjaannoovvii

Redakcija zadržava sva prava redakture tekstova, naslova, me unaslova i tehni kog oblikovanja svih primljenih materijala. Preštampavanje je dozvoljeno samo uz navo enje izvora.

asopis izlazi etiri puta godišnje

DD ii zz aa jj nn ii pp rr ii pp rr eemm aa:: IIPP

ŠŠ tt aamm pp aa :: Libra

UUrr ee ii vvaa kk ii oo dd bb oo rr

pp rr oo ff .. dd rr JJoo vvaann TToo ddoo rroo vv iigg ll aa vv nn ii uu rr ee dd nn ii kk

MMaaššiinnsskkii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uuBBeeooggrraadduu

rreeddoovvnnii pprrooffeessoorr uu ppeennzziijjii

dd rr PP rr eedd rr aagg UU sskkoo kkoo vv iioo dd gg oo vv oo rr nn ii uu rr ee dd nn ii kk

JJKKPP BBeeooggrraaddsskkii vvooddoovvoodd iikkaannaalliizzaacciijjaa

ppoommoo nniikk ggeenneerraallnnoogg ddiirreekkttoorraa

pp rr oo ff .. dd rr GGrr aadd ii mm ii rr DDaann oo nn

ŠŠuummaarrsskkii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uuBBeeooggrraadduu

rreeddoovvnnii pprrooffeessoorr

dd oo cc .. ddrr DD uu ššaann MMii lluu tt ii nn oo vv ii

JJŽŽTTPP ““BBeeooggrraadd””ppoommoo nniikk ggeenneerraallnnoogg ddiirreekkttoorraa zzaa

iissttrraažžiivvaannjjee ii rraazzvvoojj vvoozznniihhssrreeddssttaavvaa

mm rr oo rr ee MMii ll oo ssaavv ll jj eevv ii

IIHHTTMM PPrreedduuzzee ee zzaa tteehhnnoolloošškkiirraazzvvoojj AA..DD..

DDiirreekkttoorr

pp rr oo ff .. dd rr VV llaa dd aann BBoožž ii

EEkkoonnoommsskkii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uuBBeeooggrraadduu


pp rr oo ff .. dd rr NNeenn aadd aa jj ii

RRuuddrrsskkoo--ggeeoolloošškkii ffaakkuulltteettUUnniivveerrzziitteettaa uu BBeeooggrraadduu


pp rr oo ff .. dd rr VV llaa ss tt ii mmii rr DD ee dd oo vv ii

SSaaoobbrraa aajjnnii ffaakkuulltteett UUnniivveerrzziitteettaa uuBBeeooggrraadduu

IIMMRR -- IInndduussttrriijjaa mmoottoorraa RRaakkoovviiccaa

OO DD UU RR EE II VV AA KK OO GG OO DD BB OO RR AA

Istraživanja i projektovanja za privredu 1/20034

dr Predrag Uskokovi

Poštovani itaoci,

želja nam je da Vas upoznamo sa opredeljenjima koja su nas rukovodila u nameri da iza emo u javnost sa novim stru nim asopisom.

Mišljenja smo da, u izdavaštvu i postoje oj stru noj periodici, postoji odre ena informaciona praznina iz nau nih i stru nihoblasti koje tretiraju savremene trendove i ideje implementirane u poslovne sisteme za proizvodnju i/ili uslugu.

Naša privreda našla se na prekretnici u svakodnevnoj i nimalo lakoj fazi tranzicije. Uz zna ajan rizik da e odre eni društveni tokovi i i svojim putevima, sigurno je da e znanje i stru napraksa biti pokreta ke snage koje e omogu iti da se teško e brže i, što je mogu e, lakše prebrode.

XXI vek je vek brzih promena, prouzrokovanih stalnim nastojanjem da se postigne efikasnost u menadžmentu kroz stabilne i adaptivne procese, a sve u cilju obezbe enja mesta na konkurentnom tržištu, što se odražava kako na egzistenciju tako i na razvoj poslovnih sistema.

PPeerrmmaanneennttnnoo oobbrraazzoovvaannjjee zzaappoosslleenniihh je jedan od osnovnih, strateških pravaca delovanja uspešnih poslovnih sistema kod nas i u svetu. Namera nam je da ovim asopisom zaintrigiramo i edukujemo deo itala ke populacije radovima eminentnih stru njaka i nau nika. Pokuša emo da ostvarimo jedan novi pristup - druga iju simbiozu struke, nauke, menadžmenta i ekonomije u širokom sprktru privrednih subjekata. Svesni smo da sadašnje i budu e vreme traži (od organizacija ili poslovnih sistema) kompleksan prilaz problemima radi poslovne uspešnosti njihovih proizvoda i/ili usluga na konkurentnom tržištu, koje je beskompromisno i prolaze samo oni koji vrede. Drugim re ima,ono je barometar uspeha koji je mogu e ostvariti samo ako se ide u korak sa trendovima koje diktiraju vode e organizacije, institucije i stru njaci. Dostupnost ogromnog fonda razli itih informacija zahteva odabr najkvalitetnijih tj. onih koje su prakti noprovereni i bazirane na struci i nauci. Takve, pravovremeno odabrane aktuelne informacije, skra uju vreme odluke, ubrzavaju opredelenje i omogu avaju nam da budemo stru no aktuelni i, nadamo se, poslovno uspešni.

Iz tog razloga Vam se obra amo ne samo kao itaocima ve i kao saradnicima, sa željom da nas od prvog broja prepoznate i da svojim sugestijama i radovima u inite da naš asopis bude i Vaš asopis - asopis koji e mo zajedni ki ure ivati u zajedni kom

interesu.

SS AA DD RR ŽŽ AA JJ


77

N. Stanojevi , B. VasiHidroforming tehnologija u službi projektovanja i proizvodnje

vozila 1155

J. TodoroviUpravljanje održavanjem na bazi rizika 2233

P. UskokoviSistemski postavljeno i realizovano održavanje - preduslov efikasnog

funkcionisanja komunalnih sistema3333

. MilosavljeviUnapre enje sistema upravljanja zaštitom životne

sredine po standardima ISO 14000 4411

N. VujanoviOdgovornost rukovodstva u pogledu planiranja sistema menadžmenta

kvalitetom4499

G. Danon, M. Žeželj Upravljanje troškovima eksploatracije pneumatika 5555

Prikaz skupova 6633

Najava skupova 6666

Knjige koje preporu ujemo 6699

Poslovno tehni ke informacije 5544


AA ssttaarr iiss bboorrnn

TThhee DDeessiirroo::WWiinnnniinngg qquuaalliittyy aanndd ccoonnffoorrtt..AA nneeww ddiimmeennssiioonn iinn rreeggiioonnaall ttrraannssiitt..TTrraaiinn ssoolluuttiioonnss ffrroomm SSiieemmeennss..

wwwwww..ssiieemmeennss--ttrraaiinnss..ccoomm


EENNEERRGGEETTIIKKAA--PPRREEDDUUSSLLOOVV OODDRRŽŽIIVVOOGGRRAAZZVVOOJJAA PPRRIIVVRREEDDEE II DDRRUUŠŠTTVVAA NNAAŠŠEE

ZZEEMMLLJJEE

Prof.dr.Nenad aji ,Rudarsko-geološki fakultet,Beograd

Problem energije, uz hranu, vodu i sirovine, pretstavlja jedan od klju nih problema ove anstva. Zna enje energije za razvoj privrede i društva doprinelo je da se razvojna energetska politika u svakoj zemlji usmeri u pravcu obezbe enja sigurnih i dovoljnih koli ina energije, uz što niže troškove, kako bi se omogu io predvi eni društveni razvoj. U radu se razmatraju mogu nosti i potrebe razvoja naše energetike sa posebnim naglaskom na racionalno i efikasno koriš enjeenergije.

Klju ne re i: energija, razvoj, potrebe, potencijali

Energetika je jedan od preduslova razvoja celokupne materijalne proizvodnje i potrošnje dobara, spada u red investiciono najintenzivnijih grana privrede, ima višestruko dejstvo na ekonomske rezultate privre ivanja i samim tim pretstavlja jednu od osnovnih podloga ukupnog razvoja svake zemlje. Tako e razvoj energetike je, ne samo jedan od bitnih uslova, ve i snažan bazni modifikator privredne strukture i pro-pulzivni faktor ekonomskog razvoja. Samim tim izme u razvoja energetike, kao grane privrede, i ostale privrede postoji veoma visoka uskla enost i uzajamna povezanost, što se omogu ava definisanjem dugoro ne energe-tske politike, kako bi se na osnovu nje ostvarila orijentacija na sopstvene izvore energije, uz osiguranje optimalne strukture u snabdevanju, uvozu i potrošnji energije i ostvarivanje racionalnog koriš enja energije, kao i smanji-vanje njenog uticaja na životnu sredinu. Energetika se javlja i kao snažan apsorbent niza proizvoda visoke tehnologije iz više privrednih grana u emu su mašinogradnja, elektroindustrija, hemijska industrija i gra evi-narstvo najzna ajniji i kao takva treba da bude jedan od veoma zna ajnih baznih modifikatora privrede i posredni inilac u rastu zapošljavanja proizvodno osposobljenog stanovništva. Tako-

e, budu i da je energetika investicijama izuzetno intenzivan, a relativno nisko akumula-tivan sektor privrede, da troškovi energije veoma mnogo uti u na cenu mnogih proizvoda i usluga, naro ito u energetski intenzivnim delatnostima, me uzavisnost razvoja energe-tike i ostale privrede je veoma visoka, što se

uvek mora imati u vidu pri definisanju dugoro-ne ekonomske politike.

Problem energije, uz hranu, vodu i sirovine, pretstavlja jedan od klju nih problema ove-anstva. To se jasno manifestovalo tokom

dosadašnjeg istorijskog razvoja, jer je ugalj omogu io industrijsku revoluciju, nafta (i gas) razvoj mnogih industrijskih grana, posebno saobra aja i petrohemije, a novi i obnovljivi izvori e omogu iti dalji razvoj društva u 21 veku. Sve ve e potrebe u energiji, kao i zna ajne promene koje su se desile i dešavaju na svetskom tržištu energije i sve ve i uticaj proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu, doprineli su da su danas energija, ekonomija, ekologija i efikasnost postali više-dimenzionalni, jedinstveni, problem razvoja ove anstva.

Energetika e imati sve ve i zna aj, jer potrebe energije stalno rastu, kako zbog pove anja broja stanovnika, tako i zbog pove anja nivoa i standarda života u svim zemljama sveta. Zbog toga su i nastale promene na svetskom tržištu energije 1973. godine bile logi ne i doprinele da se celo ove anstvo po ne sa dužnom pažnjom odnositi ka energiji. To je omogu ilo da se intenziviraju istraživanja postoje ih i novih izvora energije, da se unapre uju tehnologije koriš enja konvencionalnih izvora energije, da se energija štedi i racionalno koristi i da se nafta zameni u mnogim sektorima energetske potrošnje. Pitanja energije, zbog nejednakog i neravnomernog rasporeda energetskih poten-cijala i rezervi u svetu, ve odavno prevazilaze


državne granice, a problemi se moraju rešavati u svetskim razmerama. Pristupa nost energije i sigurnost snabdevanja je za sve države od životne važnosti, jer je nemogu e napraviti i minimalni privredni i društveni progres bez energije. Zna enje energije za razvoj društva i shvatanje njenog mesta i uloge u privredi i društvu u celini, doprinelo je da se razvojna energetska politika usmeri u pravcu obezbe-

enja sigurnih i dovoljnih koli ina energije, uz što niže troškove, kako bi se omogu iopredvi eni društveni razvoj. To je dovelo i do promene ranijih shvatanja da mora postojati fiksna korelacija izme u rasta društvenog proizvoda (po stalnim cenama) i potrošnje ene-rgije (sve po glavi stanovnika), koja se ostvari-vala u periodu do "energetske krize" 1973. godine.

Razvoj energetike naše zemlje nije bio stalno zasnovan na racionalnoj energetskoj politici, niti je bio usaglašen sa energetskim potencijalima, a esto ni sa privrednim razvojem/1/. Slabost energetske politike dovela je ne samo do dis-proporcije izme u razvoja privrede i energetike, ve i u okviru razvoja same energetike do dis-proporcija u potrošnji pojedinih vidova energije, sa pove anim oslanjanjem na uvoz. Šta više, injenica da je naša zemlja siromašna energet-

skim potencijalima nije imala skoro nikakav uticaj na racionalno koriš enje i štednju energije (kao u mnogim drugim zemljama), ve je dovelo do nedopustivo visokog nivoa potrošnje ene-rgije po jedinici društvenog proizvoda.

U radu se razmatraju mogu nosti i potrebe razvoja naše energetike,s obzirom na neopho-dan razvoj privrede i društva, sa posebnim naglaskom na racionalno i efikasno koriš enje energije.

ENERGETSKI POTENCIJALI NAŠE ZEMLJE

Poznato je da naša zemlja raspolaže relativno skromnim energetskim potencijalima mereno u svetskim razmerama.SR Jugoslavija u estvuje u svetskom stanovništvu sa oko 0,2%, a u svetskom energetskom potencijalu sa svega 0,05%, što je više puta manje od potencijala po stanovniku sveta. I u odnosu na Evropu kao najdeficitarniji kontinent je,mada bogatija od mnogih susednih zemalja, siromašna. Razum-ljivo da teritorija Srbije I Crne Gore još uvek nije dovoljno geološki istražena, pa se realno pret-postavlja da su stvarni energetski potencijali ve i od procenjenih rezervi (što je i potvr eno zadnjih godina), ali to u osnovi ne e promeniti

injenicu da smo energetski deficitarni, pose-bno u kvalitetnijim energetskim izvorima.

Uz uvažavanje injenice da energetski resursi nisu u dovoljnoj meri istraženi i da, prema tome, podaci o njima nisu kona ni, geološke rezerve primarnih izvora energije (hidroenergetski potencijali, ugalj, sirova nafta, uran, uljni škriljci, novi i obnovljivi izvori) predstavljaju sasvim do-voljnu osnovu za mogu nosti razvoja proiz-vodnje i njihovog koriš enja u dugoro nom periodu. Ova konstatacija zasniva se na po-voljnoj okolnosti i saznanju da je u eš ebilansnih u ukupnim rezervama primarne ene-rgije, odnosno tehni ki i ekonomski iskoristivog u ukupnom bruto potencijalu relativno visoko. Me utim, i jedna i druga injenica imaju svoju dinami ku dimenziju koja mora da se ima u vidu kad je u pitanju vremenski horizont i suština prirode razvoja energetike za zadovoljenje složenih i probirljivih zahteva potrošnje. Kao dinami ke kategorije imaju se u vidu brojni aspekti, od kojih se isti u:

nedovoljna istraženost resursa i rezervi vrstih, te nih i gasovitih goriva, novih i

obnovljivih izvora energije (geotermalne, solarne, biomasa, eolske, uljnih škriljaca);

promene ograni enja u vezi sa pooštra-vanjem kriterijuma u pogledu zaštite životne sredine, vodosnabdevanja, nekontrolisane ili neusmerene urbanizacije i postavljanja objekata infrastrukture u zoni i na podru-jima na kojima se nalaze energetski resu-

rsi, odnosno prostori povoljni za izgradnju energetskih objekata, ili za eksploataciju energetskih sirovina;

razvoj novih metoda i tehnologija istraži-vanja, eksploatacije, prerade, oplemenji-vanja ili transformacije, odnosno o ekivane promene u sferi valorizacije pojedinih vre-dnosnih kategorija u budu nosti, koje euticati na pomeranje sadašnjih granica ekonomski opravdano iskoristivog pote-ncijala.

Me utim i ovi skromni energetski izvori omogu-avaju da naša zemlja može i u narednom

periodu iz svojih energetskih izvora zadovo-ljavati osnovni deo potreba, a uvoz energije svesti na neophodnu meru.

Podaci o energetskim izvorima u ovom razmatranju baziraju se na podacima iz "Strate-gije razvoja energetike SR Jugoslavije za pe-riod do 2020. godine i vizijom do 2050. godine" objavljene 1996. godine /2/. Mada je u


me uvremenu došlo do odre enih promena, vezanih kako za ostvarenu proizvodnju, tako i za novootkrivene rezerve, opredelili smo se za taj izvor, je su to javno publikovani podaci, a poznato je da su to poverljivi podaci.

Struktura energentskih potencijala Jugoslavije nije povoljna (Tabela 1.), jer je najve i deo rezervi iskazan u obliku vrstih goriva, posebno lignita /2/. Samim tim je izuzetno važno intenzi-viranje istraživanja kvalitetnijih izvora energije-ugljovodonika, kako bi se smanjila uvozna zavi-snost.

Imaju i u vidu veli inu rezervi u Kosovskom i Metohijskom ugljenom basenu (preko 60 % ukupnih rezervi lignite) ,od bitnog zna aja je uklju ivanje tog potencijala u budu i razvoj energetike naše zemlje,što je za sada neizve-sno.

OCENA BUDU EG RAZVOJA ENERGETIKE NAŠE ZEMLJE

Polaze i od injenice da je energija osnova društvenog i privrednog razvoja, uvažavaju idosadašnji razvoj istraživanja i proizvodnje ene-rgije, energetsku politiku u zemlji i u svetu, uskla ivanje razvoja energetike, ekonomije i ekologije, budu i razvoj energetike treba da se zasniva na:

racionalnoj strukturi ukupne energetike i uskla enom razvoju pojedinih energetskih grana;

ve em oslanjanju na doma e energetske izvore;

racionalnoj upotrebi energije i pove anju energetske efikasnosti;

ekonomski opravdanom uvozu energije; bržem uvo enju novih i obnovljivih izvora

energije; realno mogu oj zaštiti životne okoline; ve em angažovanju doma e elektromaši-

nogradnje u izgradnji energetskih objekata; stvaranju tržišnog ambijenta u kome e

energetska preduze a raditi i poslovati na ekonomskim parametrima;

uspostavljanju i aktivnostima državnih institucija u ijoj nad-ležnosti e biti obezbe enje uslo-va za uskla eni razvoj energet-skih sektora;

stimulisanju nau noistraživa kog rada u energetici.

Ova opredeljenja i procene kretanja relevantnih faktora makrookruženja koji odre uju energetske potrebe definisali su strateške pravce razvoja energetike Jugoslavije u periodu do 2020 godine /1,2,3/. Za ocenu narednog perioda ukupnog, pa samim tim i energetskog, razvoja SR Jugoslavije ostaje problem terito-rijalnog obuhvata, odnosno kona nog rešenja statusa Kosova i Metohije. Treba o ekivati da e to pitanje biti

rešeno povoljno, u smislu o uvanja teritorijalnog integriteta Srbije i SR Jugoslavije.

Osnovna dugoro na pomeranja u finalnoj potrošnji energije treba da idu u pravcu : smanjenja udela te nih goriva, skoro

isklju ivo usled smanjenja, pa potom sta-gnacije apsolutne potrošnje mazuta;

pove anja udela prirodnog gasa; smanjenja udela vrstih goriva, ali preva-

shodno onih uvoznog porekla; postupnog smanjenja sada izuzetno visokih

udela elektri ne energije i uklju ivanja novih izvora energije.

Na sektorskom nivou potrošnje treba o ekivati smanjenja udela industrije i pove anje udela doma instava i tercijarnih delatnosti. U strukturi potrošnje po energentima uklju eno je nadpro-se no pove anje potrošnje toplote iz komu-nalnih toplana (zbog porasta udela gradskog stanovništva) i prirodnog gasa. Potrošnja ele-

Geološke BilansneMten % Mten %

Ugalj ukupno 3 538 85.5 2 571 99.1

kameni 45 1.1 3 0.1 mrki 28 0.7 6 0.2 mrko-lignitski 253 6.1 184 7.1 lignit 3 212 77.6 2 378 91.6 Nafta i prirodni gas 60 1.5 22 0.8 Uljni škriljci 200 4.8 0 Hidropotencijali* 230 5.6 2 0.1 Uran 110 2.7 0 0.0

Ukupno 4138 100 2 595 100

Tabela 1. Struktura rezervi kod geoloških - stogodišnja, a kod bilansnih - jednogodišnja proizvodnja


ktri ne energije u ovom sektoru sada je izuzetno visoka i neracionalna, te e imati blaže poraste i najve i deo pove anja potrošnje odnosi e se na nesupstatibilna koriš enja ele-ktri ne energije.

U pogledu strukture, treba imati u vidu kara-kteristike startne godine: u 2000. godini izrazito su niski udeli industrije i saobra aja, kao nastavak trendova iz 90-ih, i poljoprivrede, usled nepovoljnih prirodnih karakteristika. Mogu nosti da se i u prvim narednim godinama veliki deo rasta društvenog proizvoda ostvari preko uslužnih delatnosti su ograni ene,sektori privrede koji su nadprose no energetski inten-zivni, trebalo bi da ostvare relativno više stope rasta. U industriji se pritom o ekuje da epretežni deo razvoja biti obezbe en preko prera iva ke industrije, koja zahteva manje energije od bazi nih industrijskih grana, ali više nego delatnosti uslužnog karaktera. Strukturni element razvoja u prvim godinama upu uje na pove anje specifi ne potrošnje energije na agregatnom nivou (odnos potrošnje energije i društvenog proizvoda).

U projekcijama potreba sektora potroša afinalne energije uzeti su u obzir slede i bitni momenti:

Industrija: Udeo industrije u finalnoj potrošnji energije u SRJ je relativno visok: u 2000. god. iznosio je oko 34%, a sa neenergetskom potrošnjom oko 40%. Najve i deo neenergetske potrošnje, preko 80%, odnosi se koriš enje primarnog benzina u petrohemijskoj industriji i prirodnog gasa u industriji bazne hemije. Udeo industrije je visok u odnosu na evropske zemlje OECD-a (30%). Smanjenje energetskog inten-ziteta u razvijenim zemljama u poslednjim dekadama, pored smanjenja specifi ne potro-šnje u pojedina nim industrijskim procesima, u velikoj meri je ostvareno izmenom industrijske

strukture (u pr-avcu manje za-stupljenosti en-ergetski inten-zivnih grana). U Jugoslaviji se u budu em pe-riodu o ekuje brži razvoj ma-lih i srednjih in-dustrijskih pre-duze a, koja su iz manje ene-rgetski inten-zivnih prera i-

va kih delatnosti. U projekciji strukture industrijske potrošnje po energentima uklju eno je pove anje udela prirodnog gasa (zbog njegove energetske i ekološke pogodnosti) i elektri ne energije (pove anje potreba za pogonskom energijom).

Saobra aj: uklju uje saobra aj kao privrednu delatnost i privatni transport, koji je deo li ne potrošnje. U saobra aju kao privrednoj dela-tnosti o ekuje se nadprose ni rast, izvesno pre-strukturiranje u pravcu ekonomi nijih vidova, kao i zna ajno smanjenje potrošnje energije po jedinici saobra ajnog u inka. Premda se o ekuje natprose no pove anje železni kog saobra aja i pove anja udela elektri ne ene-rgije u železni kom i gradskom saobra aju, potrošnja energije u ukupnom sektoru domi-nantno je odre ena potrošnjom u drumskom saobra aju. Stoga i udeli drugih energenata, van te nih pogonskih goriva, u ukupnom sao-bra aju ostaju relativno niski.

Doma instva: to je sektor koji bi morao da ima najsporiju dinamiku potrošnje. Demografski faktori ne upu uju na zna ajnije pove anje broja potroša a, a neizbežne promene u pravcu realnih cena energenata, u kontekstu niskog nivoa životnog standarda, utica e na racio-nalizaciju potrošnje, ali posebno i na štednju (odustajanje od energetske usluge). Projekcije potrošnje elektri ne energije u doma instvima baziraju na proceni da e se njeno u eš e za zagrevanje prostorija smanjivati posle 2000. god, da e potrošnja za toplu vodu biti pod uticajem porasta broja gasificiranih doma i-nstava, kao i da e se najve i deo pove anja potrošnje elektri ne enrgije odnosi na nesupsta-tibilna koriš enja elektri ne energije.

Ostali sektori finalne potrošnje: energetske potrebe u poljoprivredi odre ene su fondom

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

16,0

2000 05 10 15 2020

M te

n

v rsta te na gas el.energ. NOI

0,0

2,0

4,0

6,0

8,0

10,0

12,0

14,0

16,0

2000 05 10 15 2020

M t

en

neenrg. industrija saobr doma . ostalo

Slika 1. Projekcije finalne potrošnje energije


obradivog zemljišta i intenzitetom obrade. Za fond obradivog zemljišta ne treba o ekivati bitnije promene, a s obzirom na po etnu (proce-njenu) nisku potrošnju energije po jedinici obra-dive površine, projektovano je relativno dina-mi no pove anje. Ostale privredne delatnosti (najve im delom tercijarni sektor privrede) i oblasti široke, neproizvodne potrošnje, ima eblago natprose nu stopu rasta potrošnje.

Ukupna finalna potrošnja energije, u ocenjenoj varijanti razvoja (Slika 1) pove a e se do 2020. godine za oko 6,8 mil ten, odnosno za 185 % u odnosu na 2000 godinu, a prose na godišnja stopa rasta iznosi 3,1%. Finalna potrošnja ene-rgije u 2020 godini iznosi e oko 14,7 mil ten,

Što se ti e strukture finalne potrošnje predvi ase da do e do odre enih strukturnih promena (slika 2) u 2020.god. u odnosu na 2000. god.

Slika 2. Struktura finalne potrošnje energije po sektorima

Kada je u pitanju agregatna energetska efikasnost, predvi eno je poboljšanje, odnosno smanjenje energetskog utroška po jedinici društvenog proizvoda. Me utim, u prvim godi-nama treba o ekivati da e stope rasta finalne potrošnje biti iznad stopa društvenog proizvoda, pre svega zbog predvi enog oživljavanja indu-strijske proizvodnje, a posebno onih industri-jskih sektora koji su u 2000. godini izuzetno malo radili zbog nedostatka energije koja se koristi kao sirovina (primarni benzin i gas). Generalno, iskustvo pokazuje da je za pobolj-šanje agregatne energetske efikasnosti bitan faktor nivo privrednog razvoja.

Ukupna potrošnja energije (Slika 3.) podmiri-va e se doma om proizvodnjom i uvozom. U projektovanim bilansima struktura obezbe enja

energijom zasniva se na analizi energetskih sistema u pogledu mogu nosti proizvodnje, odnosno obezbe enju preduslova za takvu proizvodnju. Uvozna zavisnost je najve im del-om vezana za strukturu doma eg energetskog potencijala. Potpuno doma i, klasi ni energent je samo elektri na energija, odnosno primarni izvori (hidroenergija i ugalj) za njenu proizvo-dnju. Svako pove anje udela elektri ne energije u finalnoj potrošnji zna i pove anje energetske samodovoljnosti. Na drugoj strani, za ja eforsiranje elektri ne energije stoje ograni enja visoke kapitalne intenzivnosti i troškova proiz-vodnje. Mogu nosti zna ajne i ekonomski ispla-tive supstitucije novim i obnovljivim izvorima su predvi ene u periodu posle 2005.godine. Kao najzna ajniji elemenat, eventualno smanjenje uvozne zavisnosti su mogu nosti koriš enja doma ih ugljeva u finalnoj potrošnji. Razvoj tehnologija koriš enja ugljeva niske toplotne vrednosti ima povoljnu perspektivu, ali su troškovi transporta destimulativni.

S obzirom na strukturu energetskih rezervi, lignit iz površinske ekploatacije ostaje osnovni energent preko kojeg je mogu e održati i eventualno pove ati energetsku samodovo-ljnost zemlje u periodu do 2020. godine. Pri tome treba da se ima u vidu da za budu epodmirenje dugoro nog porasta potrebnih koli ina uglja za nove termoelektrane i ostale potrebe za najve i deo priraštaja potrošnje u zemlji jedino na Kosovskom i Metohijskom postoje izvanredne mogu nosti za izgradnju novih kopova velikih kapaciteta sa veoma povoljnim prirodnim uslovima. Ukoliko se za-držimo samo na Srbiji bez Kosmeta i Crnoj Gori, ocena se znatno menja. Naime, ni veli ina rezervi ni tehno-ekonomski uslovi potencijalne proizvodnje više nisu faktor za pove ani oslonac na lignite površinske eksplaoatacije.

U osnovi strateških opredeljenja dugoro nograzvoja polazi se od potreba uskla enog razvoja energetike, privrede i društva, što podrazumeva ve u energetsku i ekonomsku efikasnost, kao i što nižu energetsku zavisnost i minimalni negativni uticaj na okolinu. Pri tome je osnovna pretpostavka da e se razvoj energetike odvijati u okvirima efikasnog tržišnog sistema privre ivanja.

POTREBA POVE ANJA EFIKASNOSTI KORIŠ ENJA ENERGIJE U NAŠOJ ZEMLJI

Ciljevi pove anja energetske efikasnosti su usmereni na ostvarivanje uslova za smanjivanje


specifi ne potrošnje energije (po jedinici dru-štvenog dohodka, proizvoda, prostora i dr.) u proizvodnji,transformaciji i potrošnji energije, tako da obuhvataju, kako obezbe ivanje tehni ko-tehnoloških mogu nosti za uvo enjeracionalizacije i štednje energije, tako i sistem-ska rešenja za njeno sprovo enje, uklju uju iorganizacije, stimulaciju, obuku kadrova, infor-misanje, normativno i zakonsko regulisanje i druge prate e mere.

Zbog toga ona predstavlja kompleks tehni ko-tehnoloških, ekonomskih i organizacionih mera i akcija koje imaju za cilj smanjenje potrošnje energije uz zadržavanje rasta standarda i društvenog proizvoda. Efikasnost koriš enja energije mora da se odredi analizom i spaja-njem dve komponente: efektivnosti i ekonomike koriš enja,pri emu za potpunu sliku o efekti-vnosti ukupnog koriš enja energije treba uzeti u razmatranje faze njene proizvodnje, pripreme, transformacije, transporta, stokiranja, pa sve do kona nog koriš enja. Ekonomiku koriš enja u prvom redu odre uje politika cena energije i njeno tarifiranje, što je neophodno predvideti pri koncipiranju efikasne energetske politike i naj eš e je preduslov racionalnog koriš enja energije. Bez realne cene energije nema efe-kata energetske efikasnosti.Za održivi razvoj naše energetike poseban zna aj ima efikasnost koriš enja energije. Kori-š enje energije u našoj zemlji je neefikasno jer je potrošnja energije po jedinici proizvoda visoka, odnosno, mada je potrošnja energije po stanovniku me u najnižim u Evropi, u odnosu na ostvareni društveni proizvod i dostignutu ekonomsku razvijenost ona je veoma visoka. Samim tim potencijal pove anja energetske efikasnosti je vrlo veliki i pretstavlja relativno jeftin i jedini "izvor" energije koji nema uticaja na žiivotnu sredinu.

Imaju i u vidu, da se kod proizvodnje, transforma-cije i transporta energije ne ostvaruju ve e ušte-de bez velikih investici-onih ulaganja i primene najsavremenijih tehno-logija, bitna je racional-izacija koriš enja finalne energije u svim sektor-ima potrošnje. Kao što pokazuju svetska isku-stva, najve e mogu -nosti leže u sektorima

industrije i opšte i široke potrošnje, a nešto manje u sektorima saobra aja i poljoprivrede, što je slu aj i u našoj zemlji.

a) Industrija Potrošnja energije po jedinici proizvedene vrednosti u industriji Jugoslavije je i ranije bila visoka, a u sadašnjim uslovima smanjenog koriš enja kapaciteta i nužno pogoršana s obzirom na relativno fiksni karakter dela potrošnje energije /2,3/. U pore enjim sa raz-vijenim svetom jasno su ve i specifi ni utrošci (potrošnja po jedinici proizvoda), ali su još ve erazlike u daljoj valorizaciji proizvodnje. Niska vrednost produkcije, po prirodi stvari, ne može da podnese visoke troškove inputa, te i energije.

U dugom periodu, a kod nekih energenata i sada, preovla ivala je politika niskih cena energije. Na takvim cenovnim signalima izgra-ena je struktura privrede i industrije koja

dovoljno ne reflektuje ograni enja prirodnih i ekonomskih resursa zemlje. Me utim, izvesno je da u ovoj oblasti mora do i do promena, što je i ugra eno u osnovama transformacije itavog privrednog sistema. Industrija naše

zemlje ubrzo e se sresti sa pove anim cenama energetskih inputa. U takvim uslovima bi e nužno poja ana i aktivnost na pove anju energetske efikasnosti.

Me utim ponovo se podvla i da promene u specifi noj energetskoj intenzivnosti po jedinici industrijske proizvodnje, nisu rezultat samo mera racionalnog koriš enja u užem smislu re i, ve i uticaj razli itih faktora, kao što su:

ekonomski rast-faktor koji pove ava (ili smanjuje) društveni proizvod industrije;

struktura industrije-faktor koji uzima u obzir promene strukture industrije;

- po izvo rima e ne rg ije

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

2000 05 10 15 2020

mil

te

n

h id ro ugalj naft a gas NO I

- po izvo rima snabde van ja

0,0

5,0

10,0

15,0

20,0

25,0

2000 05 10 15 2020

mil

te

n

d om .p ro izvodn ja konce sije uvo z

Slika 3. Projekcije ukupne potrošnje energije


od energetski intenzivnih ka manje inten-zivnim industrijama;

orijentacija na proizvodnju visokovrednih proizvoda.

Samo sadejstvom svih navedenih faktora mogu se posti i rezultati u smanjenju specifi ne po-trošnje energije i uštede energije u odre enimsektorima industrijske proizvodnje. Osnovne intencije u pogledu racionalnog koriš enja energije u sektoru industrije su :

promene u strukturi industrije, koje bi rezul-tirale u pove anju udela lake industrije na ra un energetski-intenzivnih grana indus-trije, kao i na preorijentaciju produkcije pre-ma proizvodima ve e vrednosti;

promene u pravcu novih procesa koji omogu avaju mnogo efikasnije koriš enje energije;

modernizaciji postoje ih energetskih postro-jenja, koja omogu uje poboljšanje energe-tskih karakteristika i u mnogo slu ajeva upu uje na supstituciju izvora energije.

To bi omogu ilo da se zadrži relativno visoka stopa rasta industrijske proizvodnje uz istovre-meno opadanje potrošnje energije. Novi sta-ndardi kvaliteta proizvoda, posebno ISO 9000. neminovno e zahtevati usavršavanje posto-je ih i uvo enje novih proizvodnih tehnologija.

ak i minimalne inovacije u ovim tehnolo-gijama, bar na nivou automatizacije i kontrole tehnološkog procesa, u cilju višeg kvaliteta proizvoda i/ili boljih uslova radne sredine, objektivno e doprineti pove anju efikasnosti koriš enja energije.

b) Saobra ajSaobra aj tako e pretstavlja zna ajnog potroša a kod koga su tako e mogu i efekti racionalizacije potrošnje. To se ve manifesto-valo zadnjih godina, jer je došlo u mnogim zemljama do zna ajnog smanjenja specifi ne potrošnje,odnosno i pored zna ajnog porasta broja vozila, prakti no došlo do stagnacije u potrošnji naftnih derivata kao rezultat mera racionalnog koriš enja i štednje energije, u prvom redu poboljšavanjem energetskih kara-kteristika motora i transportnih vozila.Imaju i u vidu da sektor saobra aja zavisi skoro stopostotno od nafte i naftnih derivata i da skoro nema izgleda da se ta zavisnost zna aj-nije promeni, jasan je zna aj racionalizacije i štednje energije u saobra aju. a mogu nosti u ovom sektoru postoje i veoma su zna ajne:

Smanjenje specifi ne potrošnje goriva, posebno u putni kim automobilima;

Pove anim koriš enjem železni kog i brodskog transporta za prevoz putnika i robe;

Ve e koriš enje javnog gradskog saobra-aja;

Regulacija i zakonsko ograni avanje brzine vozila;

Smišljenom regulacijom i organizacijom saobra aja, naro ito u gradovima;

Izgradnjom novih saobra ajnica i adapta-cijom postoje ih mogu e je smanjiti potro-šnju goriva.

c) Poljoprivreda Mada je poljoprivreda relativno mali potrošaenergije, tako da se kod nekih energetskih bilansa i ne tretira posebno, ve u sklopu li ne i opšte potrošnje, ona zadnjih godina dobija sve ve i zna aj. Potrošnja energije u ovom sektoru stalno raste, jer je za intenzivniju proizvodnju hrane potrebna sve ve a energija, u direktnom (za navodnjavanje, za pogon poljoprivrednih mašina, za sušenje, za hla enje, itd) i indirektnom vidu (preko mineralnih ubriva, sto ne hrane, itd). Zna aj racionalnog koriš e-nja energije u poljoprivredi je vezan i za izrazitu upotrebu te nih goriva, koju je delimi no mogu e suptituisati sa obnovljivim izvorima energije (sun evom energijom, biomasom, biodizelom i poljoprivrednim otpacima,), kako za obradu zemljišta i primarnu preradu poljoprivrednih proizvoda, tako i za potrebe proizvodnje toplotne energije. Tako e za racio-nalizaciju potrošnje zna ajne mogu nosti postoje u poboljšanju energetske efikasnosti primenjene mehanizacije, gde se o ekuju u narednom periodu uštede i do 40% sli nimmerama kao i kod saobra ajnih sredstava.

d) U li noj i opštoj potrošnji Sektor li ne i opšte potrošnje predstavlja danas najve eg potroša a energije, kod kojeg su mogu e zna ajne uštede. Pove anje stanovni-štva, razvoj standarda i kvaliteta življenja do-vodi i do sve ve ih potreba za energijom u ovom sektoru,i pored sprovo enja mera racionalnog koriš enja energije.To je posledica i manje efikasnosti mera racionalnog koriš enja energije u ovom sektoru u odnosu na sektor industrije, ve e inertnosti u realizaciji mera, mnogobrojnosti potroša a energije, potreba za ve im individualnim ulaganjima, slabe zaintere-


sovanosti, potreba ve e organizovanosti i aktivnosti državnih organa u pogledu propisa i standarda, kao i kreditne politike.Mnoge mere i aktivnosti u pogledu racionalnosti koriš enjaenergije su vezane i za promenu na ina življe-nja, smanjenje konfora i promenu navika, što zahteva vreme i bolju informisanost. Mogu emere koje su primenjive u sektoru li ne i opšte potrošnje se svode na: bolju izolaciju zgrada i smanjenje toplotnih

gubitaka; poboljšanje stepena korisnosti lokalnih grej-

nih ure aja; stimulisanje razvoja centralizovanog snab-

devanja toplotnom energijom i kombinovane proizvodnje toplotne i elektri ne energije,

racionalnije urbano planiranje novih stan-benih naselja;

koriš enje toplotnih pumpi za potrebe grejanja, klimatizacije i hla enja;

poboljšanje kontrole i regulacije grejanja, pripreme potrošne tople vode, ventilacije i klimatizacije;

intenzivniju gasifikaciju individualnih potro-ša a;

primenu novih i obnovljivih izvora energije; merenje i regulaciju utrošene toplotne ene-

rgije za grejanje I pripremu potrošne topple vode;

poboljšanje energetskih karakteristika gre-jnih i elektri nih ure aja;

primenu pasivne solarne arhitekture, itd.

Imaju i u vidu zna aj ovog sektora u ukupnoj potrošnji energije, potrebno je intenzivirati na-pore na racionalnom koriš enju i štednji ene-rgije, jer su prisutne velike mogu nosti, kako u pogledu grejnih potreba, tako i za kuvanje, osvetlenje i ostale komunalne potrebe. Tim pre, što preko 3/4 ukupne potrošnje energije u ovom sektoru predstavlja zagrevanje prostorija i vode, a to su niskotemperaturne potrebe (najve im delom ispod 100oC) koje je lako obezbediti pri-menom razli itih izvora energije, što omogu uje i zna ajnu supstituciju goriva. U narednom peri-odu je neophodna ve a stimulacija interesa za racionalnije koriš enje energije putem podsti-cajnih sredstava, kredita, propagande i dizanje opšte tehni ke kulture, kao i donošenja propisa i standarda za sve proizvo a e, prera iva e,

distributere i korisnike energije, imaju i u vidu zahteve ISO standarda 9000 i drugih standarda i normativa. Na taj na in bilo bi mogu e smanjiti finalnu potrošnju po jedinici društvenog proizvo-da u odnosu na 2000. god. za oko 11%. u 2010. god. i 30% u 2020. god.

ZAKLJU AK

U osnovi strateških opredelenja dugoro nog razvoja u našoj zemlji polazi se od potreba uskla enog razvoja energetike privrede i dru-štva, što podrazumeva ve u energetsku i eko-nomsku efikasnost,kao i što nižu energetsku zavisnost i minimalni negativni uticaj na oko-linu. Pri tome je osnovna pretpostavka da e se razvoj energetike odvijati u okvirima efikasnog tržišnog sistema privre ivanja i na bazi realnih cena energije.

LITERATURA 1. Nenad aji ,ENERGIJA ZA ODRŽIVI

SVET,monografija,Rudarsko-geološki fakultet, Beograd,2002

2. Strategija dugoro nog razvoja energetike SR Jugoslavije za period do 2020. godine sa vzijom do 2050.godine, Ekonomski institut,1996

3. Izmene i dopune Strategije dugoro nograzvoja energetike SR Jugoslavije za period do 2020.godine sa vzijom do 2050. godine, Ekonomski institut,2001.

EENNEERRGGEETTIICCSS -- PPOOSSTTUULLAATTEE FFOORR TTEENNAABBLLEESSOOCCIIEETTYY AANNDD PPUUBBLLIICC EECCOONNOOMMYYDDEEVVEELLOOPPMMEENNTT OOFF OOUURR CCOOUUNNTTRRYY

Energy is, with food, water and raw materials, one of key problems of mankind. Significance of energy for public economy and society develop-ment, contributed that energy politics in every country is directed with goal to assure secure and enough energy amounts, with low costs, what should provide foresaw development. This work considers possibilities and demands of development of our energetics with special prominence of rational and efficient use of energy.

Key words: energy, development, demand, potentials


HHIIDDRROOFFOORRMMIINNGG TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJAA UU SSLLUUŽŽBBIIPPRROOJJEEKKTTOOVVAANNJJAA II PPRROOIIZZVVOODDNNJJEE VVOOZZIILLAA

prof. dr Branko VasiMašinski fakultet Univerziteta u Beogradu dipl. ing Nada Stanojevi ,Institut za istraživanja i projektovanja u privredi - iipp

Višegodišnje iskustvo ste eno na projektu inovacije elemenata nose e strukture Mercedesa 500SL, u saradnji sa kompanijom DaimlerChrysler, u ijem interesu se projekat i realizuje, omogu ilo je autorima ovog teksta da se podrobnije upoznaju sa jednom od metoda iji se doprinos i pun razvoj tek o ekuje. Saznanja do kojih se došlo u okvirima projekta, autori nisu još u mogu nosti da iznesu, zbog obaveze o tajnosti rada, ali smatraju da je upoznavanje šire javnosti sa mogu nostima same metode od velikog zna aja.

Klju ne re i: hidroforming, ultra laki eli ni auto delovi, redukcija broja komponenti

Hidroforming, koji se ponekad naziva fluid forming jer podrazumeva oblikovanje fluidom ili rubber diaphragm forming (oblikovanje gumene membrane), je razvijen krajem etrdesetih i po etkom pedesetih godina dvadesetog veka, kao odgovor na potrebu za jeftinijom metodom proizvodnje delova dubokim izvla enjem u relativno malim koli inama. Danas, ovaj proces ima nekoliko grana, a najzna ajnije su: cevni hidroforming i hidroforming limova. Me utim,iako postoje razni vidovi hidroforminga, osnovni princip ostaje isti: upotreba pritiska fluida za oblikovanje delova.

Hidroforming se u Evropi koristi od ranih osamdesetih, a u Severnoj Americi je prihva en ranih devedesetih. Verson Allsteel Press Company, Chicago, Illinois, nabavila je 1975. liniju hidroforming presa i zapo ela agresivni program modernizacije opreme. Od tada su brzina i mogu nosti oblikovanja mnogo napredovali.

Hidroforming metalnih delova je široko koriš en proces u nekoliko grana indu-strije. Od osamdesetih godina, kada je ve inom koriš en u automobilskoj indus-triji (slika 1) razgranao se i danas nalazi svoju primenu i kod motorcikala, bicika-la, aparata i delova vodovodnih cevi. /6/

Hidroforming delova od limova koristi se u nekoliko grana industrije. On može biti prihvatljiva alternativa standardnom du-bokom izvla enju za male i srednje serije proizvodnje. Pogodan je za oblikovanje uobi ajenih metala kao što

su elik, aluminijum, titanijum i bakar. U pore enju sa standardnim oblikovanjem izvla enjem, obi no se formiraju nesimetri ni i nepravilni oblici sa odli nim kvalitetom završne obrade i poboljšanom ravnomernoš u debljine.

Prednosti hidroforminga limova su: Proizvodi imaju visok kvalitet spoljašnjih

površina; Debljina odlivka može biti promenjena bez

promene alata; Taylor welded blanks se mogu oblikovati

bez promene alata; Female die fabrication nije potrebna, što

smanjuje troškove alata.

CCEEVVNNII HHIIDDRROOFFOORRMMIINNGG

Tokom proteklih desetak godina neprestano

Slika 1. Zadnja osovina od aluminijuma, (serija 500 BMW, 1997)


raste pažnja usmerena ka hidroformingu. Iako je interesovanje za cevni hidroforming široko rasprostranjeno, velika ve ina njegove široke primene je u automobilskoj industriji. 1990. godine je Chrysler Korporacija predstavila prvi high - volume hidroformirani deo na severno - ameri kom automobilskom tržištu - gredu instr-ument table na svom minivenu. Danas se hidro-formirane komponente mogu na i na automo-bilima u velikom broju (Tabela 1).

Procenjuje se da je pre samo 15 godina manje od 10 procenata elika u tipi nom porodi nom vozilu proizvedenom u Severnoj Americi bilo cevnog oblika. Danas se taj broj kre e od 15 do 16 procenata, u standardnim i teretnim vozilima srednje veli ine, SUV- terenskim vozilima (sport utility vehicles), pickup vozilima i automobilima sa pogonom pozadi.

OOPPIISS PPRROOCCEESSAA

Cevni hidroforming je proces oblikovanja šupljih delova primenom unutrašnjeg hidrauli kog pritiska koji izaziva plasti nu deformaciju cevnog eli nog odlivka koji zauzima oblik šupljine kalupa. Ovaj proces se koristi za proizvodnju kompleksnih oblika, obi no dužine od 1m do 3m i pre nika od 25mm do 150mm.

Napredak kompjuterske kontrole i hidrauli kih sistema sa visokim pritiskom, omogu io je da proces cevnog hidroforminga postane metod za masovnu proizvodnju. /3/

Moderne prese imaju nezavisnu kontrolu aksijalnog pomeranja, unutrašnjeg pritiska i popre nog pritiska što dozvoljava proizvodnju sve kompleksnijih delova upotrebom procesa cevnog hidroforminga. Naglasak na projekto-

vanju vozila lakih konstrukcija dodatno pove ava zahteve za delovima koji su proizvedeni ovom tehnologijom. Redo-sled operacija pri tipi nom procesu hidroforminga prika-zan je na slici 2. Cev je ispunjena emulzi-jom voda-ulje. Unut-rašnji pritisak fluida se pove ava po zatvaranju kalupa,

ime se materijal prisiljava u zonu deformacije. Za vreme ovog procesa, istovremeno se kontrolišu aksijalno pomeranje i unutrašnji pritisak da bi se poboljšale mogu nosti obliko-vanja materijala.

U drugim verzijama procesa hidroforminga, nizak pritisak fluida se može obezbediti prilikom zatvaranja kalupa, pri emu se materijal gura u uglove kalupa a mali radijusi se mogu formirati sa manje istanjenja materijala i sa manjim unutrašnjim pritiscima.

Poslednje vesti koje dolaze iz hidroforming industrije odnose se na proces koji se naziva “aktivni hidroforming”. Aktivni hidroforming obuhvata sve prednosti hidrofominga visokog i niskog pritiska kombinuju i ih u jedan proces./5/

Body Systems Chassis Systems

Steering & Suspension

Engine & Driveline

Instrument Panel Beams

Front Engine Cradles Control Arms Exhaust Manifolds

Radiator Enclosures Rear Cradles Trailing Links Camshafts

Seat Frames Ladder Frames Steering Columns Driven Axle Housing

Side Roof Rails Hitch Bars Roof Bows Bumper Beams Body Side Rails Roll Over bars

Tabela 1. Hidroformirane komponente automobila

(2) Zatvaranje krajeva i punjenje fluidom

(3) Pove anje pritiska, move punches

(4) Otvaranje alata, va enje dela

(1) Postavljanje prazne cevi u alat

Slika 2. Redosled operacija pri tipi nom procesu hidroforminga


Deo se postavlja u alat ali, pre nego što se zatvori za po etak ciklusa na njega deluje pritisak fluida. Deo se širi, istovremeno zadrža-vaju i, ravnomernu raspodelu debljine. Tek tada se presa uklju uje i deo se oblikuje. Formirani deo može imati kompleksan popre ni presek i ravnomernu debljinu (Slika 3)

Slika 3. Redosled pritiska pri hidroformingu

Da bi hidroformirani deo smatrali proizvodom, odgovaraju a pažnja se mora posvetiti i proce-sima pre i posle hidroforminga kako bi iskoristili sve njegove prednosti.

Neke od stvari koje moraju biti pripremljene obuhvataju:

pripremanje cevi (izbor materijala, kvalitet pripremka);

prethodno oblikovanje (slike 4 i 5) i metod proizvodnje;

projektovanje delova za hidroforming; zavarivanje i spajanje hidroformiranih delo-

va (montiranje i sklapanje); performanse udara i vrsto a spoja; izbor maziva koja se ne e promeniti na vi-

sokim pritiscima; ubrzan razvoj procesa. /1/

Procesi posle, mogu biti podešavanje krajeva, oblikovanje krajeva, rezanje rupa/žljebova itd. /2/

Slika 4. Prethodno savijena cev

PREDNOSTI I MANE

Cevni hidroforming nudi niz prednosti u kara-kteristikama delova i toku samog procesa u odnosu na standardne postupke proizvodnje presovanjem i zavarivanjem. Ove prednosti obuhvataju:

spajanje delova (dva ili više delova sklopa, presovani i otporno zavareni mogu biti proi-zvedeni iz šupljeg dela u jednoj operaciji);

smanjenje mase zbog ve e efikasnosti proj-ektovanja sklopova i kontrole debljine zidova;

poboljšanje vrsto e sklopa i krutosti; manju cenu alata zbog manjeg broja

delova; manji broj dodatnih (pomo nih) operacija

(nije potrebno zavarivanje delova, a rupe se mogu probušiti tokom samog procesa hidroforminga);

usko odstupanje dimenzija i malo pome-ranje ;

smanjenu koli inu otpadaka .

Slika 5. Prethodno oblikovana cev

Proizvo a i su uo ili zna ajnu uštedu u troškovima, kako u ceni alata tako i u ceni radne snage. Poboljšan tok procesa dolazi zbog smanjenog trošenja kalupa jer se obliko-vanje ne vrši metodom metal na metal vemetodom metal fluid. Cena alata je smanjena za 40% zato što se nabavlja samo jedna polovina kalupa (druga polovina je fluid). Montiranje alata je brzo i jednostavno.

Hidroformingom se mogu proizvoditi cevasti delovi širokog spektra geometrije i oblika popre nih preseka, koji mogu varirati kroz celu dužinu dela. Delovi dobijeni hidroformingom mogu uspešno zameniti delove dobijene stan-dardnim postupcima (zavarene delove dobijene presovanjem). Broj delova u automobilu može biti smanjen zamenom dva dela, dobijena presovanjem i zavarivanjem, sa jednim delom dobijenim hidroformingom bez zavarivanja.

1. Prethodno savijena cev

2. Izlomljena cev

3.Hidroformirani deo


Sa smanjenjem broja delova u automobilu smanjuje se i njegova masa kao i cena njego-vog sklapanja.

Delovi dobijeni cevnim hidroformingom zadržavaju svoj strukturnu celovitost; debljina zidova je konstantna kroz ceo deo. vrsto amaterijala gotovog dela je ve a zbog plasti nih deformacija koje se dešavaju tokom procesa. Hidroforming stvara efekat o vrš ivanja kori-ste i pritisak fluida za istezanje odlivka u svim pravcima. Ovo plasti no izduženje o vrš uje odlivak podjednako.

Procesom hidroforminga se tako e gubi mnogo manje metala nego pri presovanju. Zbog toga je materijal mnogo efikasnije iskoriš en. Prednost hidoforminga nije samo u tome sto može da formira delove cilindri nog i kutijastog oblika, ve i u tome sto može da stvori delove sa oštrim uglovima, oštrim složenim krivinama i druge vrste oblika. Hidroforming nam omo-gu uje da zadržimo originalnu završnu obradu materijala (kvalitet spoljašnjih površina hidro-formiranog dela, u mnogim slu ajevima, elimini-še potrebu za daljom obradom/poliranjem, tako da je uo ena ušteda i od 90 procenata u troško-vima završne obrade) sa malim ili nikakvim deformacijama, boranjima i minimalnim istanje-njem (hidroforming omogu ava blisku kontrolu parametara - pritisak fluida i podmazivanje - radi spre avanja boranja i trošenja delova).

Još jedna prednost hidroforminga je i rastu etržište. Na konkursu GM-a za lake okvire kamiona, kompanija Magna je pobedila u nadmetanju sa tradicionalnim tehnikama oblikovanja i tradicionalnim snabdeva ima. Novost nije to što je GM promenio snabdeva ave to što je promenio sam proces. To što su prihvatili relativno novu tehnologiju na tako kriti nom delu u proizvodnji kamiona pokazuje koliko su bili impresionirani sa Magninim procesom hidroforminga. /4/

Cevni hidroforming tako e ima i neke mane uklju uju i: spor ciklus, skupu opremu i manjak šireg poznavanja konstrukcije procesa i alata. Jedan od izazova oko koga se ve inastru njaka slaže je injenica da je potrebno po eti sa novim dizajnima, pošto se tehnologija hidroforminga ne uklapa lako u postoje i dizajn delova. Hidroforming se ne isplati u malim serijama, ve je potreban ve i broj delova da bi se pokrili troškovi alata. Cena sirovog materijala potrebnog za pripremu eli nih cevi je tako ezna ajna, naro ito u pore enju sa limovima koriš enim kod presovanja.

Postoji, tako e, nekoliko specificnih nedosta-taka vezanih direktno za sam proces hidroforminga. Probušeni otvori imaju male nedostatke oko mesta udara. Za cevno oblikovanje cev mora da zauzima oblik koji je podesan za tube bender. Delovi proizvedeni hidroformingom, tako e. zahtevaju posebne tehnike zavarivanja.

Zbog svega ovoga, izvodljivost (podesnost) hidroforminga prema standardnom presovanju i zavarivanju treba da se ispita (i ekonomski i tehni ki) za svaki deo posebno. Da bi smanjili period ciklusa potrebno je da pomo ne operacije (kao sto su bušenje, savijanje itd.) budu integrisane u sam proces hidroforminga. Kompjuterska simulacija se može široko koristiti da bi se proces optimizovao. /2/

Rezultati koje je kompanija Volvo dobila upore ivanjem strukture od aluminijuma, izra ene hidroformingom (Slika 6), sa standa-rdnom eli nom konstrukcijom su:

50% manja masa; 45% manje delova (manje delova, manje

spojeva); 45% manje varova - uza tolerancija.

Slika 6. Volvo koncept strukture od aluminijuma izra ene hodroformingom,

U cilju sagledavanja prednosti koje hidroforming unosi u proces projektovanja i proizvodnje, prikaza emo podatke koji su dobijeni pore e-njem, sa prose nim rezultatima testova, kod 18 razli itih automobila koji sublimiraju razli ite zahteve krajnjih korisnika.

Slede i modeli poslužili su kao osnov za benchmarking:


Strukturne performansePore enje rezultata elemenata dobijenih hidroformingom (ULSAB - The Ultra Light Steel Auto Body) i elemenata iz grupe za pore enjepredstavljeno je u Tabeli 2, a pokazalo je da delovi dobijeni ovom tehnologijom imaju više-struko bolje strukturne performanse uz zna a-jnu redukciju mase.

ULSAB struktura

Benchmark struktura

Budu apreporuka

Performanse

Torsion (Nm/deg) 20,800 11,531 13,000

Bending (N/mm) 18,100 11,902 12,200

1st body structure mode (Hz)

60 38 40

Mass ( kg) 203* 271 250

Tabela 2. Pore enje rezultata elemenata dobijenih hidroformingom i elemenata iz grupe

za pore enje; * dozvoljeni opseg odstupanja 1%

Ostvarene Crash simulacije predstavile su izvanredne osobine ULSAB pri razli itim

testovima (AMS frontal impact, rear moving barrier, European side impact i roof crush) u kojima su ostvarene brzine udara i do 17% prevazilazile prag propisane bezbednosti. AMS frontal impact je širom sveta prihva en kao jedan od najozbiljnijih testova koji se sprovode danas.

Upore enje mase i troškova za svaki projekto-vani element dato je u tabelama 3 i 4.

Iz svega predo enog, može se zaklju iti da se efektivnost u pogledu redukcije mase, poboljša-nja strukturnih osobina elemenata konstrukcije, smanjenja broja elemenata na vozilu, smanje-nja potrebnih operacija sklapanja i otpadnog materijala sigurno pove ava, dok nedostatci u pogledu viših troškova procesa hidroforminga ne mogu zna ajnije utucati na njeno smanjenje, pogotovo u pore enju sa svim prednostima, pošto se o ekuje da e sa širom primenom ove tehnologije i njeni troškovi opasti.

PRIMENE

Osnovna primena cevnog hidroforminga se može na i u automobilskoj i avionskoj industriji kao i u proizvodnji delova koji se koriste u zdravstvu. /5/

Audi A6 BMW 528I Cadillac Sedan Deville Chevrolet Malibu Dodge Stratus Ford Contour

Mercedes E320 Mitsubishi Eclipse Nissan Sentra Ford Probe Ford Taurus Honda Accord

Porsche Boxster Renault Laguna Saturn LS Toyota Camry VW Golf VW Passat

Benchmark (kg/m2) Target ULSACRange Average (kg/m2) (kg/m2) (kg)

Door - Roof Integrated 15.1 13.2 Door - Frame Integrated 17.0-23.4 19.7 15.5 15.5 13.2 Door - Frameless 14.3 11.5 Hood - Conventional 7.9 13.3 Hood - Grill Integrated 7.9 13.7 Hood - Conventional 8.5 14.3 Hood - Grill Integrated

8.8 – 14.2 11.5 8.0

8.4 14.7 Decklid - Conventional 8.0 9.8 Decklid - Conventional

8.9 – 16.1 11.2 8.0 8.6 10.6

Hatch - Tube Hydroformed 10.3 6.7 Hatch - Tailored Blank 10.6 6.9 Hatch - Hydroformed Ring 10.9 7.1 Hatch - Sheet Hydroformed

12.5 – 15.2 13.9 11.3

9.5 6.2 Tabela 3. Upore enje mase


Primena kod automobila se može videti na delovima izduvnog sistema, bregastim vratilima, okvirima hladnjaka, prednjim i zadnjim osovi-nama, osloncima motora, kolenastim vratilima, okvirima sedišta, delovima karoserije i space frame. Neke od vrlo dobro poznatih primena su: BMW zadnja osovina serije 500, Mercedes Benz višestruki izduvni sistem, Buick Park Avenue - unutrašnja krovna šina i oslanjanje motora, Corvette donje šine, krovni luk i greda instrument table.

Ali glavna primena, koja je omogu ila da cevni hidroforming doživi veliki uspeh, je šasija automobila – okvir koji drži sve osnovne delove na mestu (slike 7 i 8). Iako se dizajn šasija menja, svaka se pravi na osnovu istog kriterijuma – da obezbedi maksimalnu krutost, stabilnost dimenzija, vek zamora i otpornost na udar sa minimalnom masom i cenom.

Inženjeri automobilskih šasija su prihvatili cevni hidroforming jer im je on omogu io da njihove konstrukcije budu efektivnije.

Slika 7. Šasija lakog kamiona od hidroformiranih komponenti

Slika 8. Volvo koncept šasije

Neki od strukturnih delova u konstrukciji automobila prikazani su na slici 9.

Vari-Form, 1988

Slika 9. Strukturni delovi

A. Krovni nosa iB. Oslonac instrument table C. Nosa hladnjaka

D. Oslanjanje motoraE. Krovne šine F. Šine okvira

Delovi izduva izra eni ovom tehnologijom odli-kuju se: malom težinom; smanjenjem broja delova; smanjenjem gubitka unutrašnjeg pritiska (za

vreme rada motora).

Mogu a rešenja u ovom domenu, predstavljena su na slici 10.

BMW V-4 cylinders VW V-4- cylinders

Slika 10. Višestruki izduvni sistem

Baseline ULSACDoor - Roof Integrated 67 Door - Frame Integrated 72 Door - Frameless

67 65

Hood - Conventional 40 44 Hood - Grill Integrated 46 52 Hood - Conventional 40 40 Hood - Grill Integrated 46 46 Decklid - Conventional 31 36 Decklid - Conventional 31 33 Hatch -Tube Hydroformed 29 36 Hatch -Tailored Blank 29 33

Tabela 4. Upore enje troškova u US $


ZAKLJU AK

Radna sposobnost sistema predstavlja meru sposobnosti sistema za vršenje postavljene funkcije kriterijuma, u datom vremenu, datim uslovima okoline i uticajima - poreme ajima u procesu rada sistema. Iz ove definicije proizilazi da radna sposobnost, izražena putem kompo-nenti efektivnosti i njihovih parametara direktno uti e na nivo i kvalitet izlaznih veli ina sistema: u inak sistema (radno strukturna izdašnost sistema), kvalitet sistema (sposobnost sistema u zadovoljavanju uslova okoline) i ekonomi-nost sistema (ekonomska izdašnost sistema).

Kao što se može zaklju iti iz svega iznetog, proces cevnog hidroforminga ispunjava u velikoj meri funkciju kriterijuma koja je odre ena na osnovu zahteva koji se pred njega posta-vljaju. Kvalitet dobijenog sistema, ušteda u masi i materijalu, ušteda u troškovima, bolje per-formanse, briga o okolini, sve su to zahtevi koji se stavljaju pred cevni hidroforming i koje on u velikoj meri zadovoljava. Ovi iskazi se mogu predstaviti i na slede i na in:

redukcija mase smanjenje potrošnje goriva;

kompleksni oblici sa otvorima mogu se dobiti u jednom alatu smanjenje broja procesa i vremena izrade elemenata;

smanjenje broja elemenata smanjenje broja i vremena trajanja operacija sklapanja;

strukturne osobine zna ajno bolje mnogo bolji rezultati crash testova;

visok kvalitet spoljašnjih površina odsu-stvo potrebe za završnom obradom;

smanjenje broja procesa izrade elemenata i broja operacija sklapanja smanjenje radne snage smanjenje troškova;

ušteda u materijalu smanjenje troškova.

Automatizacija celog procesa, napredak kom-pjuterske kontrole kao i pove ane mogu nosti simulacije sa ciljem poboljšanja efektivnosti sistema i samog procesa, sve su to prednosti koje govore u prilog cevnom hidroformingu i njegovoj široj upotrebi u automobilskoj industriji.

Trenutna istraživanja i razvojne aktivnosti u industriji i institutima širom sveta, ukazuju na dalji brz razvoj u spektru primena procesa hidroforminga. Ovo je proces na koji treba obra-

titi pažnju da bi bili u toku u industriji koja se stalno menja i napreduje.

LITERATURA

1. Bobbert, S., Bischer, M., Ahmetoglu, M. A. and Altan, T. (1997) “Tool and Process Design for Tube Hydroforming – A State of the Art Review and Applications of Compute Simulations”, Report No. ERC/NSM-R-97-2, pp.3-51, The Ohio State University, Columbus, Ohio, April, 1997.

2. Bruggemann, C. (1997), “Hydroforming Process Overview and Applications”, 2nd International Conference on Innovations in Hydroforming Technology, Columbus, Ohio, September 1997.

3. Dohmann, F.; Hartl, C., (1996), “Hydrofor-ming - A Method to Manufacture Lightweight Parts”, Journals of Materials Processing Technology, vol. 60, pp. 669-676.

4. English, Bob. "GM shifts technology suppliers for '98 trucks." Automotive NewsApr. 29, 1996: 1+.

5. Morphy, G., (1998), "Pressure-Sequence and High-Pressure Hydroforming", Tube & Pipe JournaL, 28-135, September/October 1998, pp. 90-96.

6. Siegert K., (1998), "Recent Developments in Hydroforming Technology", Proceedings of the Conference on Sheet Metal Forming Technology, Columbus, Ohio, 1998.

HHYYDDRROOFFOORRMMIINNGG TTEECCHHNNOOLLOOGGYY WWIITTHHIINNDDEESSIIGGNN AANNDD PPRROODDUUCCTTIIOONN OOFF VVEEHHIICCLLEESS

More than few years of experience, aquired upon structural parts inovation project of Mercedes 5000SL, in coorporation with DaimlerChrysler company, in which interest this project is being realized, enabeld the authors, of this paper, detailed introductin whith one of the methods which full contribution and development is being expectied in the near future. The authors are not yet in the position to public anounce cognitions that has been made within mentioned project, because of the secrecy agreement, but thay highly bealieve that presentation of hydroforming possibilities is of the huge significance.

Key words: hydroforming, Ultra Light Steel Auto Body, components number reduction


Novi Beograd, Bul. Arsenija arnojevi a 103 tel/fax: 140-722, 141-622, [email protected]

Privatno preduze e Dialog, osnovano februara 1993, sa jasnim ciljem da ponudi visokokvalitetnu podršku i pristup najnovijim informacionim tehnologijama vepostoje im korisnicima Compaq sistema u Jugoslaviji. Kao autorizovani HP/Compaq System Reseller& Service Provider i Microsoft Certificated Dealer posluje od 1996 god., obezbedjuju i kompletna IT rešenja koja su u stanju da odgovore svakom zahtevu.

Aktivnosti

Dialog je postalo jedno od vode ih IT preduze a, spreman da ponudi kompletna rešenja u slede im oblastima:

Projektovanje, Razvoj i Implementacija informacionih sistema koriš enjem najnovijih proizvoda i alata. održavanje informacionih sistema projektovanje i dizajn ra unarskih mreža distribuciju HP/Compaq i Microsoft proizvoda HP/Compaq stock Instalacija i održavanje ra unarske opreme u garantnom i postgarantnom roku. Obuka informati kog kadra u sopstvenom i HP/Compaq školskom centru

Strateški partneri Dialoga

Dialog je partner svetskih lidera, u oblasti informacionih tehnologija, kompanija HP/COMPAQ, Intel, Novell, Cisco, Linux i Microsoft.

Microsoft

Deo referentne liste

NARODNA BANKA SRBIJE, Bgd NACIONALNA ŠTEDIONICA, Beograd KAPITAL BANKA, Beograd RUJP, Beograd BEOGRADSKA BERZA, Beograd ELEKTRODISTRIBUCIJA , Beograd C-MARKET, Beograd SOKO ŠTARK, Bgd ŠUMARSKI FAKULTET, Beograd MAŠINSKI FAKULTET, Beograd


UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE OODDRRŽŽAAVVAANNJJEEMM NNAA BBAAZZIIRRIIZZIIKKAA

Prof. dr Jovan TodoroviMašinski fakultet Beograd

Postoje e metode upravljanja održavanjem tehni kih sistema imaju za cilj obezbe enje željene pouzdanosti i raspoloživosti sistema, po mogu nosti uz što manje troškove. Novi koncepti upravljanja, koji se sve više primenjuju u svim oblastima života, zasnovani su na riziku, složenoj kategoriji koja neposredno povezuje verovatno u pojave neželjenog doga aja i posledice tog doga aja. To je sve više prisutno i u podru ju teorije i inženjerstva održavanja tehni kih sistema. U punom su razvoju nove metode održavanja na bazi rizika, koje za podru je preventivnog održavanja prema stanju predstavljaju važnu i zna ajnu podršku postoje im metodama održavanja na bazi pouzdanosti. Pri tome je zna ajno da se u metodama održavanja na bazi rizika pod posledicama otkaza, tj. neželjenog dogadaja, posmatraju ne samo troškkovi, ve i svi drugi važni aspekti, kao što su sigurnost i bezbednost, uticaji na zdravlje i okolinu, itd.

Klju ne re i: Održavanje, Preventivni pregledi, Rizik, Optimizacija

METODE UPRAVLJANJA ODRŽAVANJEM

Dobro je poznato da svi tehni ki sistemi tokom vremena mogu da dožive razli ite poreme aje i druge doga aje koji ometaju, pa i potpuno pre-kidaju njihovo ispravno funkcionisanje. Iako ovi poreme aji mogu da budu uslovljeni i uticajima okoline, odnosno razli itim prirodnim dejstvima, oni su naj eš e izazvani pojavom otkaza ele-menata sistema. Da bi se i pored toga obezbe-dilo da tehni ki sistemi izvršavaju svoju funkciju cilja, odnosno zadatke za koje su namenjeni, nužno je da se održavaju, tj. da se redovno podvrgavaju postupcima koji e spre iti ili odlo-žiti pojavu otkaza. Zato održavanje tehni kih sistema predstavlja jednu od najvažnijih akti-vnosti u njihovom ukupnom životnom ciklusu.

Pošto je održavanje neposredno uslovljeno pojavom otkaza, koji mogu biti veoma razli itog intenziteta i karaktera, upravljanje složenim postupcima održavanja mora biti zasnovano na izu avanju i analizi pojave otkaza /1/. Drugim re ima, na zakonima teorije pouzdanosti. Pri tome se moraju uzeti u obzir i drugi važni inioci, a pre svega troškovi održavanja, koji

obi no zahvataju dobar deo ukupnih troškova životnog ciklusa. U tom smislu, postupcima odr-žavanja treba da se omogu i rad sistema bez otkaza, ili ta nije rad sa što manjom verovatno-om pojave otkaza. Uz to, treba da se obezbedi

i da su posledice ili štete izazvane otkazima što manje, a i da su troškovi održavanja što manji.

Ovo na elno predstavlja složen upravlja kizadatak. On se prakti no rešava odre enim politikama ili strategijama održavanja, na raz-li itim koncepcijskim opredeljenjma (npr. pre-ventivno i korektivno održavanje) i metodama zasnovanim na razli itim kriterijumima odlu-ivanja ili optimizacije. U svakom slu aju, iza-

branom metodom održavanja treba da se obezbedi da se na bazi osmišljenog uvida u stvarno stanje sistema koji se održava omogu idonošenje “najboljih” odluka o tome kada, gde i koje postupke održavanja treba sprovoditi, vode i ra una o zahtevanoj pouzdanosti i ras-položivosti sistema i odgovaraju im troškovima. Ima više metoda održavanja koje su se afirmisale u dosadašnjoj praksi.

Metoda RCM (“Reliability Centered Mainte-nance”, odnosno “Održavanje prema pou-zdanosti” ili OPP) jedna je od naj eš e citiranih, pa verovatno i najviše primenjenih. Ova metoda je definisana i odgovaraju im me unarodnim standardima /2/. Ona traži snažnu informati ku podršku, bogate baze podataka o svim perfor-mansama pouzdanosti, raspoloživosti, gotovosti i drugim svojstvima sistema. Iako baze poda-taka za primenu RCM metoda esto sadrže i podatke o ranijim postupcima održavanja, o njihovom efektu, trajanju, troškovima i drugim relevantnim elementima (uticaji na okolinu, zaštita ljudi i njihovog zdravlja itd.), presudni uticaj na donošenje odluka o tome kada, gde i koje postupke održavanja treba sprovoditi imaju


zahtevi pouzdanosti. Drugim re ima, cilj rada po ovom metodu je obezbe ivanje zahtevanog nivoa pouzdanosti, dok troškovi, uticaj na oko-linu i eventualno drugi elementi imaju karakter ograni enja, koje valja zadvoljiti u mogu em, poželjno u što ve em stepenu. Pri tome, odluke o održavanju u ovom slu aju donose kompeten-tni, kvaliifikovani i posebno zaduženi radnici, odnosno visoko-obu eno osoblje dobro verzi-rano u doti ni sistem i proces njegovog kori-š enja.

Održavanje po metodu RCM o igledno traži velika sredstva, snažne ra unare i visoko -sofisticirane softvere. Zato se ova metoda koristi samo tamo gde je to posebno važno, za održavanje sistema visoke složenosti, velike odgovornosti i velikih rizika od posledica izne-nadnih otkaza i havarija. Drugim re ima, za termoenergetska, nuklearna i procesna postro-jenja, ali i u vazdušnom saobra aju, sistemima odbrane, telekomunikacija, informatike itd. Po-red potrebnih velikih ulaganja ovo je uslovljeno i samom prirodom i karakteristikama sistema koji treba da se održava. Naime, da bi se metodom RCM donosile odluke o održavanju predmetni sistem treba da se prati i analizira u dužim vremenskim periodima, uz stalna upore enja sa drugim sli nim sistemima, koji rade pod tim ili nekim drugim uslovima. Potrebna je, dakle, homogena baza, statisti ki signifikantnih poda-taka. To je esto teško, pa i nemogu e obez-bediti u slu aju sistema koji su heterogene i stalno promenljive strukture, što je slu aj, na

primer, sa velikim voznim parkovima, sasta-vljenim od razli itih vozila, razli ite starosti i karakteristika, a i sa ve inom metaloprera i-va kih pogona, struktuiranim sa velikim brojem razli itih, obi no unikatnih mašina.

Metoda TPM (“Total Productive Maintenance”, odnosno “Totalno produktivno održavanje” ili TPO) preporu uje se i široko primenjuje za složene heterogene sisteme, kakvi su naj eš eindustrijski pogoni. Ovo je znatno jednostavnija metoda, veoma je fleksibilna i traži manja ulaganja. Ona je u suštini empirijska i zasniva se na iskustvu radnika koji rade sa doti nim sistemom, kao rukovaoci, kontrolori, planeri, rukovodioci i na svim drugim mestima koja su direktno ili indirektno vezana za rad sistema. Pri tome se podrazumeva da svi ovi radnici imaju mogu nosti i znanja da u svakom trenutku ocene stvarno stanje sistema i svih njegovih elemenata, odnosno da utvrde da li sve funkcio-niše kako treba, a posebno da na osnovu sopstvenog iskustva iz prethodnog perioda rada sistema ocene da li ima nagoveštaja da euskoro do i do nekih poreme aja ili otkaza. To zna i da u ovom slu aju nisu potrebne precizne informacije o pouzdanosti sistema i njegovih elemenata, ali su vrlo korisne baze podataka o pretodnim postupcima održavanja, o tome za-što su i kada odre eni postupci sprovedeni i kakav je bio njhov efekat. Drugim re ima uprav-ljanje održavanjem po metodi TPM se tako ezasniva na kriterijumima pouzdanosti i raspo-loživosti, uz analizu troškova kao bitnog ograni-

enja, ali odluke o održavanju mogu da se donose i bez detalj-nog poznavanja zakona pouz-danosti. To zna i, pored ostalog, da se metoda TPM može prime-njivati i za sisteme koji su tek uklju eni u proces rada ili koji se tokom vremena relativno malo koriste, odnosno za ije elemente je prakti no nemogu e odrediti zakone pouzdanosti.

Korisno je da se napomene da metoda TPM poti e iz Japana i da je ustvari deo ukupne proizvodne filozofije koja se široko koristi u ovoj zemlji, analogno koncepcijama “totalnog kvaliteta”, “reinženjeringa”, “ iste proizvodnje” (“lean production”) itd. Ovo se podvla i, zato što je o igledno da metoda TPM traži visoku radnu disciplinu, aktivan

ODR@AVANJE PREMAPOUZDANOSTI - OPP

METODOLOGIJEODR@AVANJA

TOTALNO PRODUKTIVNOODR@AVANJE - TPO

ZAKONIPOUZDANOSTI

CEO @IVOTNI CIKLUS“POTPUNA ISTORIJA”

KOMPETENTNI(OBU^ENI RADNICI)

SISTEM VISOKEBEZBEDNOSTI,

VAZDUHOPLOVSTVO,HEMIJSKA INDUSTRIJA,

NUKLEARNE ELEKTRANE,ENERGETIKA, I SL.

EMPIRIJA

STALNI UVID UTRENUTNA STANJA

SVI ZAPOSLENI

SISTEMI VISOKO -SERIJSKE PROIZVODNJE

AUTOINDUSTRIJA,PROIZVODNJA ROBA[IROKE POTRO[NJE,

USLU@NI SISTEMI I SL.

OSNOVNA OBELE@JA:

OSNOVE ODLU^IVANJA

PERIOD POSMATRANJA

DONOSIOCI ODLUKA(IZVR[IOCI)

OSNOVNA PODRU^JAPRIMENE

Slika 1. Upore ivanje metodologija održavaja


odnos radnika i svih zaposlenih prema proiz-vodnom procesu, svim mašinama i postro-jenjima. Traži i visoke eti ke kvalitete i razvijenu svest o li noj i kolektivnoj odgovornosti.

Na slici 1 je radi boljeg uo avanja specifi nihobeležja ove dve osnovne metode dato jedno sasvim pojednostavljeno upore enje /3/.

Metoda ROM (“Results Oriented Maintenance”, odnosno “Održavanja prema rezultatima rada” ili OPRR) nedavno je predložena za odre ene,pretežno proizvodne sisteme. Ova metoda suštinski predstavlja izvestan kompromis metoda RCM i TPM. U ovom slu aju osnovne odluke o održavanju donose se na bazi podataka koji se dobijaju brižljivim statisti kimpra enjem rezultata rada sistema, na primer ta nosti izrade delova ili kvaliteta izlaznog proizvoda, ali uz nastojanje da se pri tome, ukoliko su raspoložive, koriste i baze podataka o pouzdanosti i ranijim postupcima održavanja, makar bile i ograni enog obima i nedovoljne statisti ke signifikantnosti. Po nekim mišljenjima za veliki broj industrijskih proizvodnih pogona metoda ROM je najpogodnija i najekonomi nija, pošto se postupci održavanja preduzimaju samo onda kada je to zaista nužno. Uz dosti-zanje potrebne pouzdanosti i raspoloživosti, rad po metodi ROM obezbe uje i minimizaciju troškova održavanja.

Metoda OCM (“Operation Centered Main-tenance”, odnosno “Održavanje prema radu” ili OPR) je sli na prethodnoj i tako e predstavlja odre eni kompromis izme u metoda RCM i TPM. Bitna je razlika u odnosu na prethodne da je po metodi OCM za donošenje odluka o održavanju pored statisti kih podataka o pre-thodnom radu sistema, posebno sa stanovišta rezultata radnih procesa, i raspoloživih poda-taka o zakonima pouzdanosti (obi no ograni-ene statisti ke signifikantnosti), koriste i ver-

balni iskazi. Drugim re ima, metoda OCM, koja je kod nas svojevremeno predložena, ali na ijem razvoju dalje nije ra eno, uklju uje i

elemente fazi logike /3/. Ovo se iskazuje odgo-varaju om obradom ocena ili zapažanja radnika o svim pojavama tokom procesa rada, i to svih radnika koji u estvuju u ovom procesu. U dono-šenju odluka o održavanju u ovom slu aju, dakle, indirektno u estvuju svi radnici (kao kod metoda totalnog produktivnog održavanja), ali kona ne odluke donose kompetentni i kvalifi-kovani radnici, posebno zaduženi za poslove održavanja (kao kod metoda održavanja prema pouzdanosti).

Shematski prikaz metode “Održavanje prema radu” dat je na sllici 2 /3/.

VERBALNIISKAZ

STATISTI^KIPREGLEDI

(IZVE[TAJI)

ZAKONIPOUZDANOSTI

INFO

RMA

CIO

NIS

ISTE

MO

RAD

UIO

DR@

AV

AN

JU

ODLUKE OPREVENTIVNOM

ODR@AVANJU

ODLUKE OKOREKTIVNOMODR@AVANJU

ODR@AVANJE PREMA RADUOPR

EMPI

RIJA

;ISK

UST

VO

;ZA

PA@A

NJA

Slika 2. Shematski prikaz metode “Održavanje prema radu”

RRIIZZIIKK II MMEETTOODDEE AANNAALLIIZZEE RRIIZZIIKKAA

Kao što se iz datog sažetog prikaza metoda održavanja vidi, danas se u upravljanju održa-vanjem osnovna pažnja usmerava na obezbe-enje zahtevane pouzdanosti i raspoloživosti,

odnosno na odgovaraju e verovatno e pojave otkaza, a tek zatim i na posledice ovih neželje-nih doga aja. Pokazalo se, me utim, da je znatno bolje da se oba ova inioca, odnosno verovatno e pojave neželjenih doga aja i pos-ledice ovih doga aja posmatraju istovremeno. Obuhvatanjem oba ova faktora istrovremeno mogu se donositi najbolje i efektivne odluke. Ovo drugim re ima zna i da upravljanje održavanjem treba vršiti na bazi rizika, koji objedinjuje obe ove suštinski bitne kara-kteristike. Rizik se, naime, definiše kao proizvod verovatno e nastanka neželjenog doga aja i posledica ovog doga aja /4, 5, 6/

RRIIZZIIKK == VVEERROOVVAATTNNOO AA xx PPOOSSLLEEDDIICCEETreba da se napomene da ovako definisan pojam, odnosno koncept rizika, sa teorijskog, odnosno matemati kog stanovišta izaziva izve-sna podozrenja i nerazumevanja, a usvojeni “na ini kvantifikacije rizika mogu da zbune ne samo laike ve i stru ne ljude” /4/. Osnovna zamerka, tj. glavni razlog ovih zabuna i nera-zumevanja leži u injenici da se rizik prema ovom konceptu izražava kao proizvod dve komponente: “jedne koja je realna (posledice) i druge koja je imaginarna, odnosno koju je ovek definisao i nazvao verovatno a” /4/.

Me utim, i pored ovih svakako nespornih za-merki, opšte je prihva eno da je ovako iskazan


koncept rizika veoma prakti an i da omogu ava upravljanje rizikom na efikasan i svrsishodan na in.

Treba da se naglasi da je rizik nešto sa im mi, kao pojedinci, živimo iz dana u dan. Znaju i ili neznaju i, mi stalno donosimo odluke bazirane na riziku. Proste odluke, kao što je odluka da se vozi kolima na posao ili da se pre e ulica sa puno saobra aja, predstavljaju odluke kojim se prihvataju odre eni rizici. Krupnije odluke, kao što je kupovima ku e, investiranje u neki posao ili ženidba, uvek zna e i prihvatanje nekog rizi-ka. Život nije bez rizika i ak i najopreznije oso-be, koje nastoje da izbegavaju sve opasnosti, esto nesvesno preuzimaju odre ene rizike.

Zato se rizik danas posmatra kao ozbiljan eko-nomski, javni i politi ki problem. Na neki na in,rizik ima svoju tržišnu vrednost, svoje tržište, kupce i prodavce. Oni koji investiraju u sma-njenje rizika o ekuju ekonomski merljive koristi. To zna i da je važnije da se rizik identifkuje i da se njime na pravi na in upravlja, nego da se insistira na smanjenju ili eliminaciji rizika “po svaku cenu”. To je nova filozofija upravljanja složenim sistemima, tzv. “Upravljanje prema riziku” ili u originalu “Risk Based Management” /7/.

Analizama rizika poklanja se sve više pažnje, u svim oblastima života. Tvrdi se da su se meto-de analize rizika “nametnule kao efikasni i sve-obuhvatni postupci koji dopunjuju ili zamenjuju upravlja ke metode u skoro svim sektorima života – u zdravstvenoj zaštiti, zaštiti okoline, osiguranju, upravljanju vodenim i energetskim resursima, transportu, itd”. /4/. Logi no je stoga da se koncept rizika primeni i u upravljanju održavanjem tehni kih sistema.

Re eno je da u na elu metode analize rizika dopunjuju i/ili zamenjuju druge upravlja kemetode u svim sektorima života. U tom smilsu i metode održavanja na bazi rizika ne pred-stavljlaju zamenu za postoje e metode, opisane u ta ki 1, ve suštinski njihovu važnu i korisnu dopunu. Ovo pre svega stoga što se upravljanje održavanjem na bazi rizika usmerava u prvom redu na preventivno održavanje, i to na prev-entivno održavanje prema stanju, koje se zasniva na osmišljenim tehni kim pregledima posmatranog sistema. Na osnovu rezultata ovih pregleda donose se odluke o potrebnim postupcima održavanja, kao i o tome šta, gde, kako i kada treba pregledati u narednom periodu vremena. Zbog neposrednog usmera-vanja na tehni ke preglede, metode održavanja

na bazi rizika esto se zovu i metode “tehni kih pregleda na bazi rizika”. Pri tome je suštinski važno da se dobro uo e i odrede odnosi koji postoje izme u tehni kog pregleda i rizika. Naime, pošto rizik jednog doga aja ima dve komponente, verovatno u i posledice, tehni kipregled treba da bude tako definisan da se na taj na in smanjuje ili jedna ili obe komponente rizika.

Suština metoda održavanja, odnosno tehni kih pregleda na bazi rizika može najbolje da se objasni jednim primerom. Ukoliko se na bazi izu avanja zakona pouzdanosti utvrdi da jedna komponenta u datom trenutku ima malu pouz-danost, metodom održavanja prema pouzda-nosti (RCM) definisa e se tehni ki pregledi i/ili preventivne zamene te komponente u odre e-nim intervalima vremena. To e izazvati odre-ene troškove održavanja. Ukoliko su, me u-

tim, posledice otkaza te komponenete veoma male, ukoliko se opravka moze izvršiti brzo i lako, bez velikih troškova i ukoliko se ovim otkazom ne izazivaju zna ajni negativni efekti na rad sistema, tj. ukoliko je rizik pojave tog doga aja sasvim mali ili zanemarljiv, u progra-mu tehni kih pregleda na bazi rizika ova kom-ponenta e biti zanemarena. Drugim re ima, usvoji e se da se ovi otkazi rešavaju korekti-vnim održavanjem. Tako e se ostvariti i zado-voljavaju a raspoloživost, a troškovi održavanja e biti manji.

METODE ODRŽAVANJA NA BAZI RIZIKA

Poslednjih godina intenzivno se radi na razvoju metoda upravljanjem održavanja na bazi rizika. Ove aktivnosti su posebno usmerene na održa-vanje složenih tehni kih sistema visokih rizika, kod kojih pojava ve ih otkaza ima karakter havarija. To su pre svega energetska, posebno nuklearna postrojenja, a zatim i petrohemijska i procesna postrojenja, rafinerije i naftna industri-ja itd. Sve eš e se ovakve inicijative javljaju i u drugim granama industrije, u saobra aju (pose-bno železni kom), u komunalnim (gasovodi) i drugim sistemima.

Metoda RBI (“Risk-Based Inspection”, odnosno “Tehni ki pregledi na bazi rizika”) je jedna od prvih i najviše citiranih metoda održavanja na bazi rizika. Na nju se oslanja i ve ina drugih metoda održavanja na bazi rizika, koja se razvija poslednjih godina. Metoda RBI je raz-vijena u Ameri kom institutu za naftu (American petroleum institute – API) i definisana je standardom API 581 /5/. Osnovni cilj i zadatak


metode RBI je da se definišu odgovaraju iprogrami tehni kih pregleda za posmatrani tehni ki sistem, tako da se na bazi detaljnih analiza:

identifikuju, ocene i rangiraju svi rizici sa stanovišta prekida radnog procesa, bezbe-dnosti i sigurnosti radnika, uticaja na zdravlje i živote ljudi i uticaja na bližu i daljnju okolinu, i

odrede mere koje treba da se preduzmu da bi se zna ajni rizici smanjili, odnosno da bi se smanjila verovatno a i/ili posledice tih doga aja, i to sa troškovima koji se mogu prihvatiti.

Ovo govori da rad po metodi RBI obuhvata najpre detaljnu analizu svih mogu ih otkaza, a posebno onih koji se manifestuju postepenim slabljenjem ugra enih elemenata (zamor, koro-zija, habanje, i sli no). Uz analizu mehanizma razvijanja ošte enja i rezultuju eg oblika otka-za, treba da se analizira i osetljivost ili tolera-ncije sistema na tu vrstu ošte enja, kao i vero-vatno e otkrivanja tog ošte enja pomo umernih ure aja i instrumenata koji se koriste za preglede. Drugim re ima, tehni kim pregledima ne može da se uti e na rizik pojave otkaza koji su izazvani nekim spoljnjim, vanrednim uticaji-ma (požar, preoptere enje, dinami ki udar, po-tres, itd.) ili koji su rezultat pogrešne konstru-kcije, neispravnosti kontrolnih instrumenata, greške oveka, itd.

Pošto se ocene nivoi ili odrede vrednosti rizika za sve kriti ne doga aje i elemente sistema koji se posmatra, važan deo metode RBI pred-stavlja njihovo rangiranje, odnosno tzv. “prosejavanje” ili “screening”. Suština je u tome da rizik posmatranog sistema zavisi od rizika pojave neželjenih doga aja na pojedinim ele-mentima ili delovima sistema. Osim toga, ne mora svaki otkaz postrojenja da izazove krupne i ozbiljne posledice po sigurnost, ekonomiju ili okolinu. Ako neki otkazi imaju potencijalno ozbiljne posledice, ali ukoliko je verovatno anjihove pojave mala, tada je i rizik mali, pa nije nužno da se odmah preduzimaju postupci održavanja ili druge hitne akcije. Nasuprot tome, ako je kombinacija verovatno e i posledica dovoljno velika, tj. ako je rizik na nivou koji ne može da se toleriše, tada treba da se preduzmu akcije pomo u kojih e se ovakvi doga aji unapred predvideti i spre iti (slika 5).

“Prosejavanjem” ili “screennig”-om rizika treba da se oceni pojedina ni zna aj svakog eleme-

nta opreme (ure aja) ili dela koji ine poma-trani sistem. Za svaki element treba da se oceni i uticaj, odnosno zna aj u pogledu izvršavanja zadatka sistema, tj. ispunjavanja njegovih fun-kcionalnih zahteva. Posebno treba da se identi-fikuju kriti ni elementi ili delovi iji otkaz vodi ka:

Neprihvatljivom nivou posledica po sigurno-st, zdravlje ili okolinu;

Zna ajnom nivou ekonomskih posledica.

Pored kriti nih elemenata sistema ve u po etnim fazama treba analilzirati i sve one elemente koji imaju zna ajan uticaj na troškove održavanja postrojenja, bilo sa stanovišta u e-stanosti opravke i/ili sa stanovišta veli ine troškova opravke. Iako ovi delovi ne moraju da zna ajnije uti u i na pouzdanost sistema, vero-vatno je da oni pružaju najve e mogu nosti za smanjvanje troškova održavanja, pa i njih treba uklju iti u RBI analize.

Preostali elementi ili delovi sistema iji se otkazi mogu tolerisati ili iji troškovi održavanja ne pružaju mogu nosti za zna ajno smanjenje troškova rada, treba da se grupišu zajedno i identifikuju kao nekriti ni. Osnova za odluku o kriti nosti ili nekriti nosti treba da bude doku-mentovana za svaki pojedina ni element ili deo, tako da iz ovakvih listinga postoje mogu nosti dobijanja svih potrebnih podataka i informacija.

Pri tome se mora imati stalno u vidu da je cilj tehni kih pregleda na bazi rizika merenje i upravljanje rizikom. Stoga napor, koji se ulaže u program jednog tehni kog pregleda, treba da se oblikuje tako da se omogu i optimizacija odnosa izme u rizika i ulaganja u tehni kipregled. Metoda RBI nudi dva osnovna alata za postizanje ovog optimuma: kvalitativni i kvanti-tativni, kao i razna me urešenja, polukvali-tativne i polukvantitativne alate. Svi ovi alati ili prilazi daju mogu nosti sistematskog ocenjiva-nja ili rangiranja rizika (“screening”), identifiko-vanje zona potencijalnih briga i razvoj lista prioriteta za dalje, dublje preglede ili analize.

Osnovna razlika izme u kvalitativnih i kvantitativnih prilaza ogleda se u nivou rezolu-cije. Kvalitativni postupak traži manje detalji-sane informacije o postrojenju i, kao rezultat toga, manje su mogu nosti za uo avanje razlika izme u pojedinih komponeneta, tj za ocenu njihove kriti nosti. Zato se ova tehnika normalno koristi za rangiranje složenih kompo-nenata ili ve ih delova sistema, kako bi se na toj osnovi omogu ile dalje, odnosno kvantita-tivne analize na nižim nivoima.


Kvalitativni RBI je važan za po etne analize. Na ovaj na in se sa manje napora i manja ulaganja dobijaju zna ajne informacije za dalji rad. Cilj ovih analiza je da se ocenjena podru japrocesa stave u jednu matricu, na primer “pet puta pet” (pet rangova verovatno a i pet ran-gova posledica), koja rangira pojedine kompo-nente sistema sa stanovišta rizika. Na taj na in se omogu ava odre ivanje prioriteta kompo-nenata koje treba detaljno izu avati kvantia-tivnim alatima.

Kvantitativnom RBI analizom treba da se odrede rizici za svaki važan ili kriti an deo sistema. Tek se sa informacijama ovog nivoa može definisati velishodan i efikasan program tehni kih pregleda. Ovim postupkom se oce-njuje i rizik celog sistema, kao i uticaj svake pojedina ne komponente. Kvantitativna analiza obuhvata obavljanje niza prora una, pomo ukojih se ocenjuje verovatno a i posledice svakog pojedina nog važnog otkaza, odnosno odgovaraju i rizik. Sa ovako prora unatimrizicima može da se formira lista rangova, koja se koristi za usmeravanje programa tehni kihpregleda na oblasti najve ih rizika. Za ovo se koriste i svi drugi raspoloživi podaci, na primer baze podataka o pouzdanosti sastavnih ele-menata koje se koriste u metodu upravljanja održavanjem na bazi pouzdanosti RCM. Ima i tendencija da se metoda RCM poveže sa programom RBI, što bi trebalo kao rezultat da da jedan integrisani program za ocene verovatno a pojave otkaza i rizika, a time za smanjivanje vremena u otkazu elemenata i sistema u celini.

U više priloga standarda API 581 data su sva potrebna uputstva, upitnici, tablice i objašnjenja za prakti nu primenu i kvalitativnih i kvantita-tivnih prilaza metoda RBI.

Metoda RBLM (“Risk-Based Life Manage-ment”, odnosno ‘Upravljanje vekom na bazi rizika”), koja je razvijena u Institutu MPA pri Univerzitetu u Štutgartu /6/, predstavlja sušti-nski jednu prakti niju verziju metoda RBI. Ona je neposredno usmerena na upravljanje vekom trajanja kriti nih komponenata složenih sistema. I ova metoda ima za cilj definisanje optimalnih programa tehni kih pregleda, orijentacijom na kriti ne elemente najvišeg rizika. I u ovom slu-aju se, dakle, analiziraju rizici za sve kompo-

nenete sistema, pa se rangiranjem, odnosno “screening”-om odre uju kriti ne komponente na koje treba da se obrati najve a pažnja.

Suština ovog prilaza je da se odgovorima na pitanja: (a) kako da se odredi rizik, (b) kako da se rizik oceni i (c) kako da se donese odgovaraju a odluka na bazi rizika, omogu ierfikasno upravljanje sistemom održavanja na bazi rizika. To uklju uje potrebu odre jivanja prioriteta i kriti nih lokacija, a zatim i utvr ivanje na ina rešavanja ovih prioritetnih i kriti nih problema, odnosno na ina optimizcije. Na osnovu toga donose se odluke o stanju posmatranog tehni kog sistema i/ili njegovih komponenata, uklju uju i i odluke o sprovo-enju odgovaraju ih postupaka održavanja, kao

i odluka o vremenu periodu kada treba da se obavi slede i pregled. To podrazumeva i odgo-varaju u organizaciju rada, kao i odgovaraju enadležnosti, odnosno odgovornosti. Ovo je objašnjeno u tabeli 1.

PREDMET REŠENJE

šta - prioriteti gde - kriti ne lokacije

koliko - predmet optimizaije zašto - odluka o stanju kada - slede i pregled

RBI / RBLM Pregled, održavanje i

rad na bazi rizika (strategija upravljanja

sistemom)

ko - odgovornost ORGANIZACIJA

Tabela 1. Proces odlu ivanja u metodi RBLM

Metoda RBLM pretpostavlja da je poslovni sistem koji se posmatra konzistentan i da donosioci odluka u svim trenucima procesa odlu ivanja imaju punu kontrolu nad svim ele-mentima rizika. Pri tome se ovim metodom uzimaju u obzir ne samo tehni ki inioci, ve i svi drugi relevantni uticaji na verovatno u i posledice otkaza i drugih neželjenih doga aja (troškovi, sigurnost, okolina, itd.).

U prakti noj primeni metoda RLBM se svodi na odre ivanje rizika za svaku važnu, odnosno kriti nu komponentu sistema, što se realizuje tzv. - modelom, ili RCLM postupkom (“Risk-informed Componenet Life Management”). Uz pomo snažnog ra unarskog programa ALIAS (Advanced modular intelligent Life Assesment Software System) - model daje podatke koji imaju prakti no upotrebljivu vrednost. Ovo je objašnjeno na slici 3, dok je na slici 4 shematski nazna en sistem analiza podataka koji se na ovaj na in obezbe uju.

Metoda RIMAP (‘Risk-Based Inspection and Maintenance Procedures”, odnosno “Postupci tehni kih pregleda i održavanja na bazi rizika”) predstavlja dalju fazu u razvoju metoda upra-


vljanjem održavanjem na bazi rizika, odnosno novi projekat koji se realizuje u okviru Evropske zajednice /7/. Ovaj projekat se u velikoj meri zasniva na metodama RBI, odnosno RBLM, ali je zna ajno da se u samom naslovu projekta eksplicitno ukazuje da ova metoda definiše ne samo postupke tehni kih pregleda na bazi rizika ve i druge postupke održavanja koji se na ovoj osnovi preduzimaju (zamene delova, popravke, rekonstrukcije ili poboljšanja). Iako je na elno zamišljen kao opšti, on je u ovoj fazi tako e usmeren prvenstveno na složena energetska, procesna, naftna i sli na postroje-nja velikih rizika. Cilj projekta je da se razviju smernice za donošenje odluka na bazi rizika za tehni ke preglede i održavanje, koje trebe da obezbede tehni ke osnove za Evropski stan-dard u ovoj oblasti. Pri tome se ima u vidu da izme u SAD i Evrope u vezi sa primenom me-toda odlu ivanja na bazi rizika postoje zna ajne razlike. Izme u ostalog, u SAD na ovim pitanji-ma radi više snažnih organizacija, kao što su API, ASME, PVRC i druge, dok u Evropi ovakvih inicijativa još nema. Povrh toga, ve ina inicijativa u SAD je motivisana profitom, dok se u Evropi na ova pitanja gleda pre svega sa stanovišta uvo enja odgovaraju e pravne ili normativne regulative /8/.

Na projektu RIMAP radi konzorcijum od preko 30 firmi, koje predstavljaju važan deo Evropske industrije. Me u njima su, na primer, Det Norske Veritas, Bureau Veritas, MPA Štutgart, TUV Suddeutschland, TNO Holland, Siemens AG, Exxonmobil Chemical, The Dow Chemical, Bay Zoltan Foundation Hungary, Electricite de France, MIT GmbH, Total Fina Elf i drugi. Pored toga, projekat RIMAP podržava Evropska komisija preko svoje Generalne direkcije za zajedni ke razvojne programe (EC JRC -European Commission-Joint Reserach Centre) i neke druge me unarodne organizacije. Od nedavno na projektu sara uje kao posmatra i kompanija DUNAV PREVING iz Beograda.

Rizik

D - Model(RCLM)

Prakti~naprimena

ALIASSistem

RCLM -Risk-informedComponentLife Management

Slika 3. Metoda RCLM

ODLUKA

FABRI^KIPODACI ANALIZA

D - Model(RCLM)

RizikIT

AlatiRizik & IT

Analiza

In`enjerska AnalizaSlika 4. Metod analize po metodi RCLM

RIMAP projekat obuhvata tri više-manje samostalna podprojekta, me usobno povezana u jedan “grozd”. Prvi podprojekat se odnosi na razvoj metoda (RTD), drugi na njegovu demon-straciju (DEMO), a tre i na razvoj tematske mreže (TN), koja e povezati sve u esnike i sve zemlje Evropske zajednice. Rad na projektu je zapo eo marta 2001. godine, a planirano je da se istraživanja završe za 3 godine, osim za podprojekat TN koji e se protegnuti na 4 godine /7/.

Metoda PREVING (“Preventivno Inženjerstvo”) je varijanta metoda RIMAP, posebno usmerena na potrebe osiguranja. Ona se razvija u okviru Kompanije DUNAV PREVING u saradnji sa firmom STC R-Tech iz Nema ke /9/. Iako u velikom stepenu zasnovana na projektu RIMAP i iskustvima u primene ove metode u osigura-vaju im kompanijama /11/, u metodu PREVING se ugra uju i rezultati višegodišnjeg iskustva ove Kompanije u proceni šteta i rizika u indu-striji, transportu i skladištenju /10/.

Osnovni ciljevi metode PREVING su poboljša-nja postupaka procene rizika koji se danas kori-ste u osiguranju, odnosno:

utvr ivanje zavisnosti visine premije od sta-nja osiguranog objekta;

utvr ivanje/procena mogu eg uticaja obje-kta na poslovni proces;

utvr ivanje mogu eg uticaja objekta na okolinu;

detaljno razdvajanje elemenata koji uti u na verovatno u neželjenih doga aja i njihovih posledica;


detaljna procena faktora koji uti u na verovatno u pojave neželjenih doga aja i

detaljna procena faktora koji uti u na posle-dice neželjenih doga aja.

U tom smislu, metoda PREVING je, za razliku od ve ine drugih postupaka iste namene, vrlo kompleksna i integriše analizu svih karakte-ristika rizika, kako sistematskih tako i slu ajnih, odnosno spoljnjih rizika (seizmi ki, klimatski, provale i kra e i sl.), rizika vezanih za zgrade i poslovne objekte, rizika vezanih za poslovni proces, radne procese i prekide ovih procesa, rizika opšte i protivpožarne zaštite i ostale rizike, koji mogu da poti u od održavanja, ljudskog faktora, performansi i starosti postro-jenja, režima rada (preoptere enja, iskoriš e-nja) i sli no.

Razumljivo je da se i u metodi PREVING za analizu rizika primenjuju isti postupci kao i u ranije prikazanim metodama (RBI, RBLM, RIMAP). Za kvalitativne analize vrši se rangi-ranje, odnosno “screening” rizika sa stanovišta nivoa verovatno a i nivoa posledica, kako je to objašneno na slici 5. Na ovoj slici sa N je ozna-eno stanje koje ne traži definisanje posebnih

programa tehni kih pregleda, L ozna ava po-trebu pregleda manjeg, a M srednjeg ili normal-nog obima. H su rizici koji traže detaljne progra-me tehni kih pregleda, a E rizici koji treba da se pored pregleda i detaljno analiziraju (prora uni,ispitivanja). Nivo rizika ozna en sa X je nepri-hvatljiv i traži preduzimanje radikalnih mera, rekonstrukciju, pa i promenu koncepta prime-njenih rešenja.

Integralno posmatrano, metoda PREVING, shematski može da se objasni kao što je dato na slici 6 /9/.

Metoda MACRO (“MAintenance-Cost-Risk-Optimization”, odnosno “Optimizacija održa-vanja sa stanovišta troškova i rizika”) je sli no RIMAP-u tako e jedan novi projekat koji je pokrenut 1999. godine u okviru programa EUREKA, poznatog globalnog projekta Evrop-ske Unije. Projekat MACRO je, me utim, koncipiran kao opšti projekat za sve vrste tehni kih sistema, za sve proizvo a e i kori-snike, posebno veoma složenih tehni kih sistema. Projekat je planiran sa sredstvima od preko 2 miliona dolara, a u njegovoj realizaciji u estvuje veliki broj kompanija iz svih zemalja Evropske unije. U informacijama o radu na ovom projektu /12/ navodi se da su ve u prvim godinama ostvareni veoma dobri rezultati u mnogim kompanijama, na primer, u jednoj od vode ih kompanija železni kog saobra aja u Velikoj Britaniji firmi RAILTRACK. Primenom metoda razvijenih u okviru projekta MACRO ova kompanija je ve u prvim godinama zna ajno smanjila troškove održavanja svojih osnovnih sredstava, uz pove anje sigurnosti i bezbednosti, u skladu sa važe im propisima.

MACRO je pomogao da se u RAILTRACK-u režimi održavanja uskla uju sa rizikom, kako ekonomskom tako i bezbednosnom. Pokazano je da smanjivanjem održavanja u zonama malih rizika, gde je mali saobra aj, može poboljšati održavanje u zonama ve ih rizika. Time se postiže ve a bezbednost i bolje držanje reda vožnje, uz manje troškove.

Visoka L H E X X

Srednja L M H E X

Niska N L M H E

Zanemarljiva N N L M H

Zanemarljiva Niska Srednja Visoka Intenzivna

Vero

vatn

o}a

Nema potrebe zainspekcijom

Posledice

Smanjenainspekcija

Normalnainspekcija

Detaljnainspekcija

Popravka

Detaljnaanaliza

Slika 5. Rangiranje, odnosno “screening” rizika sa stanovišta nivoa verovatno a i nivoa posledica


ZAKLJU CI

Sve šire, takore i plebiscitarno prihvatanje metoda analize rizika u svim sektorima života, u zdravstvu, osiguranju, zaštiti okoline, o uvanju prirodnih rezursa, gazdovanju vodama, energentima i drugim prirodnim blagom itd., nedvosmisleno upu uje na koriš enje metoda zasnovanim na analizi rizika i za upravljanje održavanjem složenih tehni kih sistema. Pri tome se rizik definiše kao složena kategorija, izražena proizvodom verovatno e pojave neželjenog doga aja i posledica tog doga aja.

Imaju i u vidu pozitivne efekte dosad primenjivanih metoda održavanja, zasnovanih prvenstveno na pouzdanosti, kao što je metoda RCM, nove metode upravljanja na bazi rizika ne predstavljaju zamenu za postoje e, ve samo njihovu važnu i korisnu dopunu.

Ve je razvijeno i predloženo više metoda upravljanja održavanjem na bazi rizika, me ukojima su posebno zapažene metode RBI, RBLM i RIMAP. Ove metode su neposreno usmerene na preventivno održavanje prema stanju sistema, formulisanjem optimalnih programa tehni kih pregleda, sa ciljem

odlu ivanja šta, kada i kako treba pregledati, da bi rizik bio što manji.

I u nas su se pojavile prve inicijative u ovom pravcu. Kompanija DUNAV PREVING iz Beo-grada, u saradnji sa inopartnerima, radi na razvoju metode anaize rizika PREVING, koji posebno treba da unaredi sistem procene šteta i premija osiguranja za složene tehni kesisteme, izložene razli itim rizicima. Metoda PREVING se oslanja na projekat RIMAP, a i na svoje dugogodišnje iskustvo i zapažene rezu-ltate u ovoj oblasti. Iako prvenstveno usmerena na zahteve osiguranja, metoda PREVING se svakako može uspešno koristiti i za upravljanje održavanjem tehni kih sistema.

LITERATURA

1. Todorovi J., Inženjerstvo održavanja tehni kih sistema, JUMV, Beograd, 1993

2. Reliability Centered Maintenance, IEC Draft 56 (Sec.) 317, 1990

ODLUKA

NIKAKVA AKCIJA...Posledice

Ver

ovat

no}a

RIZIK

VEROVATNO]ADOGA\AJA

POSLEDICEDOGA\ AJA

AKCIJA...

IDENTIFIKACIJANE@ ELJENIH DOGA\AJA

(HAZARDA)

POSTROJENJE,SISTEM, OSIGURANI

OBJEKAT

Slika 6. Shema metode PREVING


3. Todorovi J. Održavanje tehni kih sistema – nauka ili veština, Zbornik Simpozijuma SIMOPIS ’94, Kotor, 1994

4. Haimes Y., Risk Modelling, Assesment and Management, John Willey Ž Sons, New York, 1998

5. Base Resource Documentation – Risk-Based Inspection, API Publicatiion 581, 1998.

6. Risk-Based Life Management (RBLM) of critical componenets in power and process plants, MPA, Stuttgart

7. Jovanovi A., Auerkari P., Practical determination of probability of failure (PoF) and corresponding risks in RIMAP project, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002

8. Bareiss J. M., Results and experience from use of risk based methods in maintenance of power plants, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002

9. Vujovi R., Jovanovi A, Todorovi J., Unapre enje metoda upravljanja rizikom u industrijskim postrojenjima, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002

10. Vujovi R., Todorovi J., Stankovi M., Upravljanje rizikom i osiguranje u industriji, transportu i skladištenju, Zbornik 9-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2001

11. Hagn L., RIMAP Project and Insurance Aspects, Zbornik 10-tog Savetovanja PREVING, Beograd, 2002

12. Savings that couldn’t be guessed at, Professional engineeering, London,

No. 24, May, 2000

RRIISSKK--BBAASSEEDD MMAAIINNTTEENNAANNCCEEMMAANNAAGGEEMMEENNTT

The existing maintenance methods have a target to provide required reliability and availability of the system which has to be maintained, trying to keep expenditures as low cost as possible.A new concept of management, which is applying more and more, is based on the risk, a concept which links probability of an undesirable event and its consequences. This approach applied to maintenance management, particularly to preventive on-condition maintenance, makes a important support to the existing maintenance methods based on reliability. It is of the greatest importance that risk-based maintenance methods consider all consequences of an undesired event, not only costs but other relevant aspects like safety, health and life protection, environmental influences and others.

Key words: Maintenance, Risk, Optimization, Preventive inspection.


SSIISSTTEEMMSSKKII PPOOSSTTAAVVLLJJEENNOO II RREEAALLIIZZOOVVAANNOOOODDRRŽŽAAVVAANNJJEE -- PPRREEDDUUSSLLOOVV EEFFIIKKAASSNNOOGG

FFUUNNKKCCIIOONNIISSAANNJJAA KKOOMMUUNNAALLNNIIHH SSIISSTTEEMMAA

Dr Predrag Uskokovi ,Beogradski vodovod i kanalizacija

““OOnnoo ššttoo vvooddii ii vvuu ee ssvveett nniissuu llookkoommoottiivvee nneeggoo iiddeejjee –– VViikkttoorr IIggoo””

Komunalne organizacije su bitan faktor kvaliteta življenja gra ana i funkcionisanja privrednih i drugih subjekata. Njihovi tehni ki sistemi imaju definisanu obavezu i kriterijume, koje moraju da se ostvare u vremenu i prostoru, za koje su zaduženi. Zato održavanje njihovih tehni kih sistema mora uzeti u obzir sve specifi nosti i biti sistemski postavljeno (programirano), da bi mogli permanentno ostvarivati definisani zadatak. Samo sa takvim pristupom se može ostvariti jedan od preduslova efikasnog funkcionisanja njihovih sistema.

Ovaj, nimalo lak, zadatak zahteva stalno ispunjenje planiranih aktivnosti uz programirano obezbe-enje materijalnih uslova, kako bi se one mogle realizovati u postavljenoj dinamici.

Klju ne re i: komunalni sistemi, tehni ki sistemi, održavanje, troškovi održavanja

Kvalitetno odvijanje životnih tokova gradova, njihovih programiranih ritmova življenja i rada, ne može se zamisliti bez dobrog funkcionisanja komunalnih sistema.

U svakom momentu u toku dana i svih 365 dana u godini, komunalni sistemi obezbe ujuuslove za život stanovništva i normalno odvija-nje procesa rada privrednih subjekata i svih drugih institucija.

Zna i, komunalni sistemi obezbe uju uslove za kvalitet življenja i rada na prostorima svakog grada, jasno što su gradovi ve i to se i problemi umnožavaju, a komunalne organizacije se u svom radu suo avaju sa ve im brojem proble-ma, kako po vrsti, tako i po obimu.

Tako, na primer: ve kada se probudimo, ako je zima, da li su nam stanovi zagrejani, da li imamo toplu vodu; ako krenemo da zadovoljimo svoje fiziološke i higijenske potrebe, da li ima-mo vode, u koli ini i pritisku; ako se želi pripre-miti hrana ili popiti aša vode, da li na slavi-nama gra ana ima dovoljna koli ina vode i da li je upotrebnog kvaliteta po važe im zakonskim propisima; ako ho emo da stignemo na posao, da li funkcioniše gradski prevoz u predvi enom ritmu; da li nam je grad ist i da li je odneto sme e i kako se sa njim postupa; da li su uslovi na pijacama odgovaraju i po pitanju protoka gra ana i robe i kakav je nivo higijene; da li su

gradske zelene površine održavane i sre ene i mnogo toga drugog (sahranjivanje umrlih, gradska rasveta, dimni arske usluge i dr.), sve to ini život u gradovima više ili manje podno-šljivim, više ili manje kvalitetnijim.

Sve te aktivnosti, "koje život zna e" odvijaju se pod patronatom i nadzorom osniva a - Skupšti-ne grada i njegovih institucija, što bi u grafi koj interpretaciji bilo kao na Slici 1.

Slika 1. Shema funkcionisanja lokalne uprave


KARAKTERISTIKE KOMUNALNIH SISTEMA U SVETU I KOD NAS

Razmatraju i globalne karakteristike komunal-nih sistema kod nas i u svetu, možemo uo iti nekoliko grupa:

sistemske; menadžmentske; tehni ke; organizacione.

Svaku grupu karakteristika potrebno je izanali-zirati detaljno, kako bi se došlo do pravih zaklju-aka i mogu ih predloga za poboljšanje, a sve

u cilju postizanja kvaliteta usluge i efikasnog poslovanja, jer komunalni sistemi moraju biti potpuno okrenuti korisniku usluga – gra aninu.

U ovom momentu naše interesovanje je usmereno prema tehni kim karakteristikama, odnosno, nas interesuje problematika održava-nja, jer bez adekvatnog koncepta i kvalitetnog pristupa održavanju nema efikasnog odvijanja procesa u poslovnim sistemima komunalnih organizacija, a to može dovesti do:

niskog nivoa komunalnih usluga; pove anja troškova poslovanja; niske pouzdanosti tehni kog sistema; smanjenja eksploatacionih svojstava

opreme; neostvarenja planova rada; neostvarenja planiranog prihoda; nezadovoljstva korisnika usluga; stvaranja negativnog imidža; politi kih problema (problema u lokalnoj

upravi).

Navedene mogu e posledice u radu komuna-lnih sistema predstavljaju razlog za razmatranje održavanja u tim sistemima. Problemi i posle-dice se umnožavaju sa veli inom sistema.

Gradovi sa preko 100.000 stanovnika, može se slobodno re i, imaju komunalne sisteme iji su objekti, oprema i instalacije (po vrsti, obimu i po njihovoj vrednosti) znatni. Zna i, spadaju u red velikih tehni kih sistema.

U takvim sistemima se mora posvetiti dužna pažnja održavanju, odnosno, upravljanju održa-

U SVETU KOD NAS 1 Vlasništvo: mešovito, privatno, društveno Vlasništvo: društveno

2 Potpuno definisan status (mesto,zadaci, vlasništvo, uslovi, razvoj ...)

Definisan status u velikoj zavisnosti od razli itihfaktora

3 Visok kvalitet usluge Znatne oscilacije u kvalitetu usluge (neadekvatan kvalitet)

4 Visok stepen ure enosti, delegirana ovlaš enja i odgovornost

Nedovoljna ure enost, neadekvatni uslovi, delegirana odgovornost, ograni ene mogu nosti

5Specifi na infrastruktura, oprema, ija je veli ina i vrednost proporcionalna veli ini gradova i stepenu razvijenosti

Specifi na infrastruktura, oprema, ija je veli ina i vrednost proporcionalna veli ini gradova i stepenu razvijenosti

6 Projektovani da budu što dugove niji Projektovani da budu što dugove niji, po važe im tehni kim propisima

7 Kvalitet opreme u funkciji potrebne pouzdanosti Kvalitet opreme nije svaki put u funkciji pouzdanosti

8 Sistemsko plansko održavanje Neadekvatno održavanje

9 Permanentni razvoj (upravljanje, automatizacija, kontrola procesa, marketing...) Usporen razvoj

10 Visok stepen iskoriš enja svih resursa organizacije Nedovoljan stepen iskoriš enja svih resursa

11 Organizaciono usmereni na osnovnu delatnost Organizaciono razu eni sistemi (osnovne i prate e delatnosti)

12 Potpuno zaokruženi poslovni sistem, procesno definisan Procesno nezaokruženi poslovni sistemi

13 Visok stepen efikasnog gazdovanja Nedovoljan stepen efikasnog gazdovanja (objektivni i subjektivni razlozi)

Tabela 1. Uporedne karakteristike komunalnih sistema kod nas i u svetu


vanjem, kako bi se ostvarila puna efikasnost tehni kog dela sistema komunalne organizacije.

Ako se to ne bude prihvatilo kao imperativ, onda se može do i u situaciju da nam sistem bude zapušten, uz mogu nosti nepredvidivih, iznenadnih havarija i njihovog pove anog broja. Samim tim, troškovi održavanja se uve avaju i prelazimo u najgori vid održavanja, a to je održavanje po defektu.

Ovakvo stanje komplikuje upravljanje kako tehni kim, tako i poslovnim podsistemima.

Tehni ki deo komunalnih sistema mora imati i potreban procenat slobodnih (rezervnih) kapa-citeta, što se ve predvi a projektom. Me utim, ukoliko to nije obezbe eno, situacija se znatno usložava. Tako e, starost objekata, opreme i instalacija, je faktor sa kojim se mora ozbiljno ra unati.

Prema tome, svi ti inioci se moraju uzeti u obzir i postaviti u ravan održavanja, da bi ono moglo adekvatno da definiše svoje aktivnosti, kako bi izlaz, usluga i/ili proizvod, iz komu-nalnog sistema bio na nivou potreba korisnika (po kvalitetu, koli ini i u definisanom vremenu).

Ako uzmemo za primer beogradski vodovodni sistem (BVS) i procenat slobodnih (rezervnih) kapaciteta na 25 pumpnih stanica, možemo konstatovati da se ti kapaciteti kre u oko 5%, a projektovani su na nivou 20-30%. Zna i, da su oni vremenom postali nedovoljni i da održa-vanje mora da se koncipira tako da se taj manjak ne oseti, odnosno, da se aktivnostima održavanja podigne stepen pouzdanosti.

Slede i primer, Tabela 2, polazi od stanja sta-rosti vodovodne mreže u BVS.

Ako se uzme u obzir da je za kvalitetni cevni materijal, eksploatacioni vek maksimalno 50 godina, vidi se da je potrebno zameniti znatan broj kilometara mreže.

Kod dobrih vodovodnih sistema u razvijenim zemljama godišnje se zameni oko 50 km

vodovodne mreže. Zna i, za II i III grupu potre-bno je približno 21 godina za zamenu dotrajalih cevi, a, u me uvremenu, stižu i delovi vodovo-dne mreže iz I grupe za zamenu. To je veoma obiman posao u fizi kom pogledu, ali i u finan-sijskom.

Zamena 50 km vodovodne mreže 150 i 200 na godišnjem nivou bi koštala oko 15.000.000. DEM ili 7.500.000€.

O svim tim momentima mora se voditi ra una pri planiranju održavanja.

Ako bismo uzeli JKP BVK, procenjena vrednost (1.01.1995) osnovnih sredstava je iznosila 1.300.561.000 DEM i ako bi posmatrali ulaga-nja u održavanje i planiranje potrebnih sredstva, što je dato u slede oj Tabeli 3. Vidi se da je disproporcija ogromna u delu realizacije ostvarenog održavanja u odnosu na planirano održavanje i vrednost ukupnih osnovnih sred-stava.

Zna i, prose ni troškovi održavanja za period od 8 godina se kre u na nivo 13.7%, odnosno 30.633.875 dinara, što je veoma malo u odnosu na planirana sredstva i planirane aktivnosti. Ako posmatramo ostvarena sredstva amortizacije, njihov prosek je, za isti period, 259.408.750 dinara. U odnosu na prose an iznos amorti-zacije ostvareni troškovi održavanja su 11.8%.

Može se zaklju iti da je obim izvršenih radova i troškova u totalnom raskoraku za planom. Takav odnos prema održavanju je katastrofa-lan, a samim tim i pouzdanost odnosnog siste-ma, kao i njegova eksploataciona spremnost.

Svi oni zahtevi koji se postavljaju pred tehni kisistem komunalne organizacije, po pitanju zadovoljenja potroša a i kontinuiteta rada, su na klimavim nogama. Jednostavno, komunalna usluga se dovodi u pitanje, kako po obimu, tako i po kvalitetu i vremenu.

Ovakav odnos eksponira pitanje ekonomske cene usluge, a u nekim slu ajevima i ekono-mski opstanak organizacije.

Navedeni primer dovoljno re ito oslikava situaciju i ona se sa velikom verovatno ommože sresti i kod drugih komunalnih organi-zacija. Razloge koji su doveli do ovakvog pristupa nije potrebno elaborirati, ve samo napomenuti: godinama se vodila socijalna politika preko cene komunalnih usluga, sankcije i drugo. Me utim, smatram da se i u periodu iza nas nije sistematski prilazilo pitanju održavanja.

Grupa Starost u godinama % Dužina (km)

I >25 60 1590

II 25-50 25 662.5

III 50-100 15 397.5

2650

Tabela 2. Pregled starosti vodovodne mreže u km


Kako se onda ponašati u takvoj situaciji?

Zbog toga, top menadžment organizacije mora da tretira pitanje održavanja kao jedno od strateških pitanja za danas, za sutra i da adekvatno odgovori na postavljene zahteve.

Odgovor mora da uzme u obzir sve relevantne injenice, ve pobrojane kao:

tehni ki sistemi komunalnih organizacija moraju imati pouzdano izvršenje svojih planskih zadataka;

njihov rad mora biti efikasan i racionalan; troškovi eksploatacije u projektovanim

granicama; iskoriš enje operativnih resursa održavanja

optimalno; nivo rada pri održavanju tehni kih sistema i

opreme mora pratiti savremena stru na do-stignu a (ben marking, reinženjering, i dr.).

Razlog za ovakav pristup proisti e iz:

prirode delatnosti organizacija; na ina rada u razvijenim zemljama; potrebe za racionalnim gazdovanjem - to je

imperativ menadžera efikasnih organizacija; potrebe da se zna da od svakog tehni kog

sistema i svakog njegovog dela moramo izvu i projektovani optimum u toku životnog doba;

da nismo bogati i da nam finansijska sred-stva ne dolaze samo zato što smo komu-nalne organizacije.

Zna i, održavanje tehni kih delova komunalnih organizacija moramo postaviti i sprovoditi sistemski i sistematizovano, ukoliko ho emo efikasno funkcionisanje komunalnih organi-zacija.

Ukupni troškovi održavanja tehni kog sistema ne treba da budu ve i, po nekim autorima, od iznosa koji se izdvaja za amortizaciju na godišnjem nivou, što se može iskazati relaci-jom:

TTOO TTAA

Me utim, problem nastaje kad su izdvajanja za održavanje na mnogo, mnogo nižem nivou (jedva preko 10%, kao što je u našem slu aju).

SSIISSTTEEMMSSKKII PPRRIISSTTUUPP PPRRII OODDRRŽŽAAVVAANNJJUU

Sistemski pristup pri održavanju predstavlja odre eni redosled aktivnosti koje svojim redosledom i realizacijom mogu da obezbede kvalitetno izvršenje održavanja prema zahtevima i potrebama tehni kog sistema.

Spomenute aktivnosti ine skup komple-mentarnih postupaka iste specifi ne težine i postavljaju zahtev za definisanim metodološkim izvršenjem svake od njih, podrazumevaju iukupnosti izvršenja, jer bez toga nema postizanja zamišljenog cilja efikasnog održa-vanja.

Taj sistematizovan model sadrži:

Utvr ivanje koncepta programa održavanja; Planska razrada koncepta održavanja;

Troškovi održavanja Amortizacija sa revalorizacijom Redni broj Godina Planirana

sredstva Ostvareni troškovi % Plan Ostvarenje

1 1994 107.321.000 7.826.754,93 7,30 28.000.000 43.034.901

2 1995 67.809.000 13.724.563 20,34 36.420.000 69.878.619

3 1996 182.809.000 15.828.981 8.67 87.300.000 132.519.999

4 1997 238.064.000 17.529.751 7.36 143.847.000 152.757.490

5 1998 303.851.000 23.899.670 7.86 189.868.000 172.867.320

6 1999 446.000.000 30.633.864 6.87 252.600.000 236.025.093

7 2000 199.879.860 49.411.509 24.70 354.007.570 337.497.857

8 2001 242.070.173 86.216.077 35.62 609.371.021 930.648.970

1.787.494.033 245.071.139 13.7 1.702.013.591 2.075.270.259

Tabela 3.Troškovi održavanja planirani/ostvareni i amortizacija


Katalog aktivnosti postupaka održavanja; Normativ vremena za aktivnosti sadržane u

katalogu; Analiza postupaka održavanja – logisti ka

podrška; Troškovi održavanja; Informacioni sistem; Upravljanje zalihama, rezervnim delovima i

materijalima; Plan modernizacije i rekonstrukcije; Upravljanje kadrovima.

UUttvvrr iivvaannjjee kkoonncceeppttaa pprrooggrraammaa ooddrržžaavvaannjjaa

Koncept, program održavanja, formira se na bazi zahteva o potrebnoj sposobnosti tehni kog sistema, odnosno njegovih elemenata, da ostvari postavljene planske zadatke organiza-cije (po kvalitetu, obimu i vremenskoj defini-sanosti), a to se odnosi na:

definisanje na ina rukovanja i nadzora u odre enom režimu rada pri eksploataciji tehni kog sistema;

potrebnu pouzdanost tehni kog sistema, kao i njegovih segmenata;

definisanje nadležnosti i odgovornosti.

PPllaannsskkaa rraazzrraaddaa kkoonncceeppttaa ooddrržžaavvaannjjaa

Planska razrada koncepta održavanja sadrži vremensko definisanje svake aktivnosti održa-vanja - kada? i šta? treba uraditi za svaki planski period: godina, mesec, nedelja, dan.

Pored razrade kada i šta treba uraditi, postoji i definisanje poslova i sinhronizacija aktivnosti svakog u esnika i segmenata poslovnog siste-ma organizacije u nazna enim planskim odrednicama od: pripreme i izrade dokumentacije, definisanog angažmana službi, pogona i pojedinaca do obezbe enjamaterijalnih i finansijskih sredstava po obimu i vremenu.

KKaattaalloogg aakkttiivvnnoossttii ppoossttuuppaakkaa ooddrržžaavvaannjjaa

U prethodnom delu imali smo pitanja: kada? i šta?, a u ovom kako? odre ene aktivnosti realizovati. Ovde se podrazumeva da katalog sadrži:

popis svih aktivnosti poslova održavanja;

redosled operacija po nazna enoj aktivno-sti;

potrebnu dokumentaciju, opremu, alat i materijal;

izvršioce, definisane po obimu i kvalifikaciji u funkciji složenosti posla.

NNoorrmmaattiivv vvrreemmeennaa zzaa aakkttiivvnnoossttii ssaaddrržžaannee uukkaattaalloogguu

Ovde je sadržano vremensko u eš e raš la-njeno po operacijama za odre ene aktivnosti, sa definisanim ukupnim vremenom, koje, pored operacija, ima vremensku odrednicu na:

pripremu; glavnu aktivnost; probni rad i primopredaju.

Tako e, vremena su operacijski definisana na vremena: za demontažu, montažu, kao i vreme za mašinsku obradu, jasno, ako je ima u operacijama.

Raš lanjavanje normativa vremena ima za svrhu traženje mogu nosti za analiziranje i eventualno skra enje, optimizaciju, ukupnog vremena.

AAnnaalliizzaa ppoossttuuppaakkaa ooddrržžaavvaannjjaa –– llooggiissttii kkaappooddrršškkaa

Ovaj segment održavanja u sebi sadrži svu sofisticiranost postupaka i metoda analiza rada tehni kih sistema i njegovih elemenata i metoda održavanja (od informatike, statistike, do eks-pertskih metoda i sistema). Može se re i da je ovaj segment održavanja pamet ili spiritus movens održavanja.

On polazi od plana, na ina realizacije, kontrole realizacije njenog kvaliteta, predlaže unapre-enja na bazi analiza i daje preporuke za sle-

de i ciklus planiranja.

Tako e, u domenu svoga rada, posebnu pažnju posve uje i daje akcenat na dijagnostiku i otkri-vanje slabih mesta na sistemu ili delu opreme, traže i uzroke odre enim pojavama.

U ovom delu posla mora se razvijati inženjerski pristup razmišljanju i radu, sa aspekta stru netehni ke i nau ne misli svih disciplina koje se ti u održavanja.


TTrroošškkoovvii ooddrržžaavvaannjjaa

Sve aktivnosti koje se odvijaju u okviru poslovnog sistema organizacije, s jedne strane, trebaju da ostvaruju prihod (bilo direktno, bilo indirektno), a sa druge strane prave troškove.

Poslovi održavanja, zbog svoje specifi nosti, predstavljaju deo posla i aktivnosti u organi-zaciji koji pravi znatne troškove. Zbog zna aja osnovnih sredstava za ostvarivanje poslovnih planova, zakonodavac je postavio amortizaci-one stope, odnosno amortizaciju kao izvor sredstava koji e služiti za održavanje osnovnih sredstava u njihovom eksploatacionom veku i obnavljanju novim sredstvima. Sve aktivnosti održavanja se, zbog toga, moraju detaljno tro-škovno pratiti, kako po mestu i vrsti nastanka, odnosno vrsti održavanja, tako isto i po speci-fikaciji troškova (norma as, materijal, vrednost mašinskog asa koriš enja opreme, vrednost rezervnih delova i dr.), kao i ukupni troškovi.

Oni se moraju analizirati i upore ivati sa cena-ma na tržištu, kao i sa cenama sli nih organi-zacija. Treba imati u vidu da svaki deo opreme i oprema imaju svoju nabavnu cenu i ona se stalno komparira sa troškovima održavanja.

U slu aju da sve poslove održavanja organiza-cija ne može da uradi u sopstvenoj režiji, traži ese usluga od spoljnjeg izvo a a. Takva

situacija može da bude ekonomski opravdana, pogotovo što nije svrsishodno da se za neke sporadi ne (specifi ne) intervencije nabavlja oprema, vrši obuka ljudi i da se obezbe uje sve što podrazumeva da se ti poslovi mogu obavljati u okviru održavanja.

U sve ve em broju komunalnih organizacija u svetu, deo poslova održavanja (bilo da je u pitanju održavanje elektro-mašinske opreme, bilo vodovodne mreže, bilo kanalizacione mreže) rade spoljni izvo a i.

Zna i, može se zaklju iti da je ovakav pristup rešavanju problema održavanja tehni ki i ekonomski opravdan.

Pra enje i analiza troškova je neophodno za svaku ozbiljnu organizaciju i zato sve njene aktivnosti moraju biti podvrgnute takvom tretmanu, a naro ito troškovi proizvodnje i/ili usluga i održavanja.

Veoma je bitno da se, kao što se pravi plan aktivnosti održavanja, napravi i plan potrebnih finansijskih sredstava, koji e omogu iti (po odre enoj dinamici) izvršenje tih aktivnosti u predvi enim rokovima. Primer za to da emo na slu aju JKP BVK-a (Tabela 4. i slika 2).

VRSTE TROŠKOVA ODRŽAVANJA Mesec preventivno i

redovno investiciono sredstva rada specijalni izvi a i ukupno:

Januar 4 694 450 6 614 086 644 000 500 000 12 452 536

Februar 5 000 000 6 600 000 500 000 600 000 12 700 000

Mart 7 000 000 15 000 000 700 000 1 200 000 23 900 000

April 7 000 000 13 800 000 800 000 1 300 000 22 900 000

Maj 6 000 000 16 200 000 900 000 1 400 000 24 500 000

Jun 6 000 000 15 000 000 1 000 000 900 000 22 900 000

Jul 6 000 000 14 400 000 900 000 1 100 000 22 400 000

Avgust 6 000 000 15 600 000 850 000 800 000 23 250 000

Septembar 6 000 000 15 000 000 900 000 1 200 000 23 100 000

Oktobar 6 000 000 16 200 000 950 000 1 300 000 24 450 000

Novembar 7 000 000 15 600 000 800 000 900 000 24 300 000

Decembar 5 000 000 13 200 000 700 000 800 000 19 700 000

UKUPNO: 71 694 450 163 214 086 9 644 000 12 000 000 256 552 536

Tabela 4.Troškovi i dinamika potrebnih sredstava za održavanje u 2003


IInnffoorrmmaacciioonnii ssiisstteemm

Ovakvo kompleksno tretirana problematika odr-žavanja ne može se zamisliti bez adekvatnog, ra unarski podržanog informacionog sistema.

UUpprraavvlljjaannjjee zzaalliihhaammaa,, rreezzeerrvvnniimm ddeelloovviimmaa iimmaatteerriijjaalliimmaa

Nema odvijanja, realizacije, planiranih aktivnosti održavanja ako se ne upravlja zalihama, rezervnim delovima i materijalima, a to globalno zna i da se mora znati:

šta od rezervnih delova treba; od kog dobavlja a ih treba nabavljati; vreme “odziva” dobavlja a i mesto

preuzimanja robe; na in prijemne kontrole, posedovanje

definisanih atesta; koja je dinamika trošenja rezervnih delova

po vrstama; koja je dinamika nabavke rezervnih delova; koje su minimalne zalihe (i na bazi kog

kriterijuma se vrši obnavljanje rezervnih delova);

mogu nost supstitucije uvoza; kada vršiti kontrolu magacina; uslove skladištenja i mikroklimatske uslove; na in cirkulisanja dokumentacije.

PPllaann mmooddeerrnniizzaacciijjee ii rreekkoonnssttrruukkcciijjee

Deo organizacije koji se bavi održavanjem, u saradnji sa proizvodnim segmentom, donose predloge planova modernizacije, koji su sadržajno stru no uobli eni:

zbog ega se vrši modernizacija i /ili rekonstrukcija;

koji se efekti o ekuju; koliko e ti poslovi uticati na postoje e

procese i planove rada sa aspekta ne izvršavanja plana;

koliko e te aktivnosti trajati i koliko e one koštati;

u kakvom se aranžmanu izvode (ekipe iz organizacije ili eksterni izvo a ).

UUpprraavvlljjaannjjee kkaaddrroovviimmaa

Sve aktivnosti održavanja se ne mogu sprovesti ako nemamo odgovaraju e upravljanje kadrovi-ma, što podrazumeva:

selekciju kadrova sa proverom znanja; permanentno usavršavanje i proveru

znanja; nagra ivanje prema efektima rada, stimulativne oblike nagra ivanja i afirmaciju poslova na održavanju.

0

5000000

10000000

15000000

20000000

25000000

Troškovi

Januar Mart Maj Jul Septembar NovembarMeseci

specijalni izvi a isredstva radainvesticionopreventivno i redovno

Slika 2. Dijagram potrebnih sredstava za realizaciju plana održavanja za 2000. godinu


ZZAAKKLLJJUU AAKK

Samo sistemskim pristupom u održavanju i njegovim potpunim implementiranjem u tokove komunalnih, proizvodnih ili uslužnih sistema, mi smo u mogu nosti da podignemo njihovu efikasnost i da racionalno poslujemo, a to je imperativ vremena.

Me utim, ne treba zaboraviti da u ovom pristupu nismo tretirali problematiku organizacije u domenu izvršavanja poslova i izveštavanja. Zbog toga, smatram, da ovakav koncept treba uokviriti kao proces održavanja kroz standarde ISO/JUS 9001:2001, jer na taj na in emo ga organizaciono samo još više urediti po pitanju ovlaš enja (odgovornosti), potpunog odvijanja procesa rada i potrebne dokumentovanosti.

LLIITTEERRAATTUURRAA

1. Vasi B.: Upravljanje održavanjem, OMO, Beograd, 1997

2. Adamovi Ž.: Tehnologija održavanja, OMO, Beograd, 1996

3. Uskokovi P.: Strateški menadžment u održavanju, JUSK konferencija, Zlatibor, 2001

4. Uskokovi P., Vasi B., Mitrovi .: Model za tehnoekonomsku podršku pri odlu ivanju kod upravljanja održavanjem, XXIV Majski skup održavalaca, Budva, 2001

SSYYSSTTEEMMAATTIICCAALLYY BBAASSEEDD AANNDD RREEAALLIISSEEDDMMAAIINNTTEENNAANNCCEE –– PPOOSSTTUULLAATTEE OOFF TTHHEEEEFFFFIISSCCIIEENNTT CCOOMMMMUUNNAALL SSYYSSTTEEMMSSFFUUNNCCTTIIOONNIINNGG

Communal organisations are relevant factor for the citizen`s quality of living, public economy and other subjects functioning. Their technical systems have defined obligations and criteriums, that they must acomplish during a specific time. That`s why maintenance of theirs technical systems must take into consideration all particularities as well as it must be systematicaly based (programmed), that the determined task could be permanently reached. Only by this approach, one of the postulate of the efiscient functioning of their`s systems could be accomplished.

This very complex task requires permanent accomplishment of planed activities along with programmed material conditions providing, within the prognosed dynamics.

Key words: Communal systems, technical systems, maintenance, maintenance expenses


UUNNAAPPRREE EENNJJEE SSIISSTTEEMMAA UUPPRRAAVVLLJJAANNJJAAZZAAŠŠTTIITTOOMM ŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE PPOO

SSTTAANNDDAARRDDIIMMAA IISSOO 1144000000

mr or e Milosavljevi ,dipl.inž.,IHTM Preduze e za tehnološki razvoj a.d. Beograd Branislava Milovanov, dipl. inž., MSK Kikinda

Unapre enje Sistema upravljanaja zaštitom životne sredine po standardima ISO 14000 (EMS) je ogroman posao za sve organizacione strukture u našoj zemlji. Sve strožiji zakoni, razvoj ekonomskih i drugih mera za unapre enje životne sredine kao i nove eko–inicijative i porast brige zainteresovanih strana za pitanja zaštite životne sredine uklju uju i i pitanja održivog razvoja u svetu imaju za posledicu internacionalizaciju ovog pitanja i neophodnost uvo enja EMS u privredne strukture naše zemlje.U našoj zemlji samo je 13 organizacija uvelo EMS. Me unarodnistandard ISO 14001: 1996, Enviromental management systems–Specification with quidance for use, treba shvatiti kao “jugoslovenski standard” JUS ISO 14001: 1997 koji je preveden sa engleskog na srpski jezik i preuzet i utvr en kao nacionalni standard 07. novembra 1997. Ostali ISO 14000 standardi u fazi su prevo enja ili se nalaze u štampi. Obzirom na injenicu da se nalazimo na po etku, pred velikim nacionalnim programom uvo enja EMS cilj ovog rada je da:

upozna širu stru nu javnost sa osnovnim pitanjima predmetne problematike; definiše opšte zahteve i pristup uvo enja EMS; pokaže zna aj upravljanja zaštitom životne sredine u procesnoj industriji; prezentira projekat i iskustva na uvo enju EMS u Metanol–sir etnom kompleksu u Kikindi.

Klju ne re i: Environmental Management System (EMS), ISO 14000, implementacija EMS u procesnu industriju

SSIISSTTEEMM UUPPRRAAVVLLJJAANNJJAA ZZAAŠŠTTIITTOOMMŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE PPOO SSTTAANNDDAARRDDIIMMAA IISSOO1144000000

Sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) predstavlja deo ukupnog sistema upravljanja koji obuhvata organizacionu struk-turu, aktivnost planiranja, odgovornosti, praksu, postupke, procese i resurse za razvoj, uvo e-nje, postizanje, preispitivanje i održavanje poli-tike zaštite životne sredine.

Me unarodnim standardom ISO 14001 utvr uju se zahtevi za EMS. Standard je napisan tako da ga mogu primeniti organizacije svih vrsta i veli ina, a može se prilagoditi za razli ite geo-grafske, kulturne i društvene uslove. Osnova pristupa prikazana je na slici 1. Uspeh EMS zavisi od obaveza na svim nivoima i funkcijama, a posebno od najvišeg rukovodstva. Takav EMS omogu ava organizaciji da ustanovi i oceni efikasnost postupaka za utvr ivanje

politike i ciljeva zaštite životne sredine, da postigne usaglašenost sa njima i da drugima pokaže tu usaglašenost. Glavni cilj ovog me u-narodnog standarda jeste da podrži zaštitu životne sredine i spre avanje njenog zaga e-nja, a da to bude u ravnoteži sa društvenim i ekonomskim potrebama.

Me unarodni standard ISO14001 sadrži samo one zahteve koji se mogu objektivno proveriti u svrhe certifikacije/registracije, odnosno samo-deklarisanja. Organizacije kojima su potrebna opštija uputstva koja se odnose na širok spektar pitanja u vezi sa EMS upu uju se na ISO14004:1996, Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine - Opšte smernice za principe, sisteme i postupke

Me unarodni standard ISO14000 sadrži principe sistema upravljanja koji važe i za Sistem upravljanja kvalitetom (QMS) prema standarima serije ISO 9000. Organizacije mogu


odlu iti da koriste postoje i sistem upravljanja prema standardima serije ISO 9000 kao osnovu za svoj EMS. Me utim, treba voditi ra una o tome da se primena raznih elemenata sistema upravljanja može razlikovati zbog razli itih ciljeva i razli itih stavova. Dok se QMS bave potrebama kupaca, EMS su usmereni na potrebe širokog spektra zainteresovanih strana i na zadovoljavanje rastu ih potreba društva da se životna sredina zaštiti.

Veze izme u ISO 14001 i ISO 9001 prikazane su u tabelama B.1 i B.2, prilog B standarda JUS 14001:1997. Veza izme u ova dva standarda prikazuje široku tehni ku korespondentnost i mogu nost kombinovanja ova dva Sistema u organizacijama koje žele da integrišu oba Sistema u ukupnu upravlja ku aktivnost.

Me unarodni standard ISO 14001 sadrži zahteve koji se odnose na QMS, a zasnovani su na dinami nom i cikli nom procesu prikaza-nom na slici 1 koji se sastoji od PLANIRANJA, UVO ENJA, PROVERAVANJA i PREISPITI-VANJA.

Predmetni standard obuhvata definicije, zahteve, postupke i dokumentaciju a detaljna uputstva za primenu specifikacija data su u

prilogu A standarda JUS ISO 14001. Standard se primenjuje na one aspekte životne sredine koje organizacija može da kon-troliše i na koje može da uti e.

EMS zasniva se na odluci rukovodstva organizacije o uvo enju EMS i utvr ivanju Politike zaštite životne sredine. S tim u vezi neophodno je da svi zaposleni u organizaciji rade na ostvarivanju slede ih osno-vnih ciljeva:

identifikovati sve aspekte ži-votne sredine i staviti ih pod kontrolu;

obavljati sve aktivnosti u skladu sa odgovaraju im propisima i zakonima o zaštiti životne sredine;

definisati i sprovoditi interna pravila koja nisu predvi enazakonom, a u cilju unapre-

enja EMS; obrazovati i podsticati

zaposlene da preventivno deluju i stalno poboljšavaju

životnu sredinu; štedeti resurse i energiju i smanjiti koli inu

štetnih otpada; razmatrati mišljenja i sugestije svih

zainteresovanih strana i preduzimati odgo-varaju e mere u cilju unapre enja životne sredine;

informisati svoje partnere i druge zainte-resovane strane o sopstvenom opredeljenju za zaštitu životne sredine;

Prakti no uputstvo za SADRŽAJ PROGRAMA UNAPRE ENJA SISTEMA KVALITETA može se definisati u slede ih 11 aktivnosti:

1. Odluka rukovodstva; 2. Po etno preispitivanje; 3. Politika zaštite životne sredine; 4. Zakonski zahtevi; 5. Dokumentovanje EMS; 6. Primena EMS;

identifikacija aspekata sistema (utvr enihpo etnim preispitivanjem, aspekata iz mogu ih akcidenata i svih mogu ih aspe-kata)

Slika 1 – Model Sistema upravljanja zaštitom životne sredine za potrebe me unarodnog standarda ISO 14001


rangiranje i stavljanje zna ajnih aspekata pod kontrolu (nalozi, monitoring i merenje, definisanje opštih i posebnih ciljeva i programa poboljšanja zaštite zivotne sre-dine)

pra enje u inka poboljšanja i izveštavanja 7. Zapisi; 8. Javnost u radu i komunikacijama; 9. Obuka;

10. Provera EMS; 11. Preispitivanje od stane rukovodstva.

Od zna aja za prakti nu primenu mogu biti slede i komentari vezani za navedene aktivno-sti.

A. Po etno preispitivanje treba da obuhvati etiri klju ne oblasti:

a) zahteve iz zakona i propisa; b) identifikovanje zna ajnih aspekata živo-

tne sredine; c) ispitivanje celokupne postoje e prakse i

svih postupaka upravljanja zaštitom životne sredine;

d) vrednovanje iskustva ste enih ispitva-njem ranijih nezgoda.

B. Politika zaštite životne sredine prema definiciji ISO 14001 je IZJAVA organizacije o nameri i principima koji se odnose na sveukupan u inak u zaštiti životne sredine, ona obezbe uje okvir za akciju i za utvr i-vanje opštih i posebnih ciljeva zaštite životne sredine.

C. Dokumentacija treba da bude dovoljno detaljna da opiše bitne elemente EMS i sva dokumenta moraju biti kratka, jasna i lako primenjiva. Osnovna dokumenta su: Politika o zaštiti životne sredine; Poslovnik o zaštiti životne sredine; Odre en broj postupaka, uputstava i

zapisa koji obuhvataju informacije o procesima, organizacione šeme, interne standarde i radne postupke, planove za slu ajeve opasnosti na datoj lokaciji.

D. Aktivnosti na svakom radnom mestu u organizaciji moraju da se obavljaju prema propisanim postupcima i upustvima i da se pri tom vode odgovaraju i zapisi. Njima se dokazuje da e usvojeni EMS funkcionisati i da ga svi poštuju. Zapisi moraju biti pregledni a za svaki zapis je definisan na ini vreme popunjavanja, odgovornost za

njegovu ažurnost, mesto i vreme uvanja i svi drugi detalji neophodni za njegovu kasniju analizu i pra enje.

E. Da bi EMS funkcionisao i da bi bili sigurni da je pravilno postavljen potrebno je omogu iti svim zaposlenim radnicima pravo i obavezu podnošenja zapisa PREDLOG /PRIMEDBA za unapre enja. Mora se preu-zeti obaveza da se svima koji su za to zainteresovani omogu i pristup informaci-jama vezanim za odnos prema životnoj sredini.Posebnim postupcima moraju da se definišu sva pitanja vezana za javnost u radu i interne i eksterne komunikacije.

F. Posebna pažnja mora da se posveti planovima i pripremama obuke svih zapo-slenih u organizaciji na zaštiti životne sredine.

G. Rukovodstvo organizacije mora da postavi odgovorno lice za uspešno funkcionisanje EMS.

H. Provera EMS vrši se po programu i definisanim postupcima provere. Proveru može obavljati osoblje iz organizacije ili eksterna organizacija koje se odabere.

I. Radi stalnog poboljšavanja, pogodnosti i efikasnosti EMS i njegovog u inka, rukovo-dstvo organizacije treba u odre enim inter-valima da preispituje i vrednuje EMS.

UUPPRRAAVVLLJJAANNJJEE SSIISSTTEEMMOOMM ZZAAŠŠTTIITTEEŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE UU PPRROOCCEESSNNOOJJIINNDDUUSSTTRRIIJJII

Industrijske grane koje se svrstavaju u grane procesne industrije u našoj Zemlji sa injavaju blizu plovine ukupne industrije u rudarstvu mereno veli inom društvenog proizvoda, po broju zaposlenih i po ostvarenim investicijama. Imaju i u vidu prirodu hemijsko-tehnoloških procesa i dimenziju ove industrije jasno je što su ekološka pitanja analize uticaja na životnu sredinu i upravljanje zaštitom životne sredine u centru pažnje kad se govori o procesnoj industriji i životnoj sredini. Upravo iz tog razloga organizacije koje su do sad uvele EMS po proceduri ISO 14000 su iz procesne industrije i to: JUGOREMEDIJA, LUXOL, Zrenjanin; TIGAR, Pirot; SARTID-BELI LIMOVI, Šabac;MSK, TOZA MARKOVI , Kikinda;NOPAL, TIPOPLASTIKA, TETRAPAK,METALAC, ZVEZDA, Gornji Milanovac; FAM, Kruševac; SINTELON, Ba ka Palanka;.


U slu aju procesne industrije posebno je važan racionalan postupak identifikovanja zna ajnih aspekata životne sredine koji se odnose na:

a) emisije u vazduh; b) ispuštanje u vodu; c) postupanje sa otpadom; d) zaga ivanje zemljišta; e) upotrebu sirovina i prirodnih resursa; f) druga lokalna pitanja zaštite životne sredine.

Ovaj postupak treba da obuhvati normalne radne uslove, uslove isklju ivanja i puštanja u pogon, kao i realne potencijalne zna ajne uticaje vezane za razumno predvidljive ili iznenadne slu ajeve opasnosti. Organizacije ne moraju da vrednuju svaki ulaz proizvoda, komponente ili sirovine. One mogu da odaberu kategorije aktivnosti, proizvoda, procesa ili usluga za odre ivanje onih aspekata za koje je najverovatnije da e imati zna ajan uticaj.

Organizacija procesne industrije mora da uspostavi i održava dokumentovane postupke redovnog monitoringa i merenja klju nih kara-kteristika svojih operacija i aktivnosti. To mora da obuhvata zapisivanje informacija da bi se pratio u inak zaštite, odgovaraju u kontrolu nad operacijama i uskla enost sa opštim i posebnim ciljevima organizacije. Programi upravljanja zaštitom životne sredine u procesnoj industriji po pravilu obuhvataju parametarsku i energo - tehnološku optimizaciju procesa i postrojenja a kada je to celishodno i prakti no izvodljivo programi obuhvataju faze planiranja, projektovanja i konstruisanja, proiz-vodnje, marketinga i odlaganja na otpad. To se može sprovesti kako za teku e tako i za nove aktivnosti, proizvode ili usluge. Kod proizvoda, to može da se odnosi na konstrukciju, materi-jale, proizvodno - tehnološke postupke, upotre-bu i odlaganje na otpad. Za postrojenja ili zna-ajne izmene procesa i tehnološkog postupka

to može da se odnosi na planiranje, projekto-vanje, izgradnju, puštanje u pogon rad i presta-nak rada posle odgovaraju eg vremena i dr.

Trend porasta brige za uticaj procesne a naro ito hemijske industrije i hemijskih proizvoda na životnu sredinu je zapo et usvajanjem Montrealskog Protokola i njegovih aneksa u 1992. godini., kojima je vremenski limitirana industrijska proizvodnja i upotreba niza hemikalija. Sa standardima ISO 9000 su stvorene osnove za kvalitetno sagledavanje ekoloških problema u preduze u, a sa stan-

dardima ISO 14000 se otišlo korak dalje – generisani su bitni preduslovi za upravljanje zaštitom životne i radne sredine ili kako se to popularno kaže za funkcionisanje integralnog eko-menadžmenta (IEMS). IEMS predstavlja sistem mera u planiranju, realizasiji i kontroli eko-aktivnosti u svakoj proizvodnoj jedinici kompanije u funkciji zacrtane globalne strategije firme i ocene komercijalne i društveno - ekono-mske opravdanosti konkretnog ulaganja sa aspekata tzv, “izborne ekonomije”."

Upravljanje zaštitom životne sredine obuhvata itav niz pitanja, uklju uju i i ona od strateškog i

konkurentskog zna aja. Da bi se postigli opšti ciljevi zaštite životne sredine EMS treba da podsti e organizaciju da razmatra uvo enje najbolje raspoložive tehnologije, kad god je to pogodno i ekonomi no. S tim u vezi potrebno je uzeti u obzir tehno - ekonomski aspekt tj. efikasnost takve tehnologije u odnosu na troškove. Da bi se ostvarili optimalni ekološki i ekonomski rezultati za sve zainteresovane strane potrebno je insistirati da Vlada posebnim merama i akcijama doprinese postizanju zaje-dni kog cilja. Ovaj trend danas dobija na dinamici globalnim usvajanjem razli itih i sve sofisticiranijh eko-inicijativa, kao što su globalni projekti Responsible Care (RC) i Long Range Initiative (LRI), Direktiva EU o zaštiti životne sredine, Konvencija UN o promeni klime – Protokol iz Kjota i dr.

Na slici 2 prikazani su operativni troskovi i investiciona ulaganja u zastitu zivotne sredine u hemijskoj industriji EU kao procenat vrednosti ostvarene prodaje. Projektovanje srednjoro ne i dugoro ne strate-gije na planu zaštite životne i radne sredine, kao i teku e aktivnosti na razrešavanju ekolo-ške problematike, su danas u razvijenom svetu postali bitan faktor opstanka i razvoja kompa-nija koje se bave procesnom industrijom. Ve sredinom devedesetih su u ve ini zemalja EU investicije u zaštitu životne sredine dostigle nivo 10-15% ukupnih investicionih ulaganja u hemijsku industriju. Svetsko tržište tehnologija i opreme u funkciji zaštite životne sredine je u 2000.g. dostiglo vrednost od oko 550 milijardi $. Pri tome su ove cifre još i podcenjene, jer sve ve i deo eko-ulaganja dobija tretman investicija u proizvodne pogone, kroz usvajanje strategije tzv "zatvorenog proizvodnog ciklusa" - problem otpadnih tokova se rešava njihovom reciklažom ili valorizacijom u formi materijalnih input-a za proizvodnju novih komercijalnih output-a.


UUNNAAPPRREE EENNJJEE SSIISSTTEEMMAA UUPPRRAAVVLLJJAANNJJAAZZAAŠŠTTIITTOOMM ŽŽIIVVOOTTNNEE SSRREEDDIINNEE UU MMSSKKKKIIKKIINNDDAA

Metanolsko sir etni kompleks je sertifikovao sistem za upravljanje životnom sredinom prema standardu ISO 14001 2000. godine. Sistem menadžmenta kvalitetom je uspostavljen i sertifikovan znatno ranije, odnosno 1997. godine. Za MSK kao proizvo a a petrohemij-skih proizvoda koji svoj plasman nalaze na ino tržištu preko 90 % sasvim je jasno bilo da je primena EMS neminovnost.

OOrrggaanniizzaacciijjaa

Napraviti prvi korak je svakako najteže. Kao i prilikom uvo enja standarda ISO 9001 naj-zna ajnije je bilo da se obezbedi prava podrška najvišeg rukovodstva, a koja je vezana za neophodne tehni ke, finansijske i kadrovske resurse.

Za operativnu realizaciju projekta formiran je eko tim, koji su inili stru njaci iz organizacionih jedinica koje imaju najzna ajnije uticaje na životnu sredinu. Ova ekipa je prošla sistem obuka za uvo enje i primenu zahteva EMS.Eko tim i danas egzistira.Kvalitetno obu avanje za ovaj sistem je veoma zna ajno. Pre po etka realizacije projekta svaki od lanova eko tima je imao oko 100 nastavnih sati obuke. Obuka je sprovedena po sistemu Work shop-a. Prihvatanje EMS od strane zaposlenih , a naro-ito od osoba koje imaju ve u ulogu u zaštiti

životne sredine MSK je bilo mnogo lakše nego prilikom po etnih koraka kod uvo enja stan-darda ISO 9001, pre svega zbog svesti o potrebi angažovanja na o uvanja životne sredine.

Radi upravljanja zaštitom životne sredine u MSK izra en je Program za njegovu realizaciju. Programom se identifikuju aktivnosti, termini njihovog odvijanja, resursi i odgovornosti za izvršenje.

PPoolliittiikkaa uupprraavvlljjaannjjaa zzaaššttiittoomm žžiivvoottnnee ssrreeddiinnee

Aktuelna Politika kvaliteta , doneta još 1993. godine je u mnogim svojim stavkama zahtevala izmenu. Preturaju i po WEB sajtovima i traže iiskustva drugih , opredelili smo se za jednu integrisanu Politiku, koja obuhvata: kvalitet; zaštitu životne sredine i zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposlenih.

Istovremeno smo Politikom obuhvatili oprede-ljenje za zaštitu zdravlja i bezbednost zaposle-nih, imaju i u vidu planove razvoja standarda i tendencije ka usvajanjeu standarda serije 18000.

Standard ISO 14001 zahteva da Politika bude saopštena zainteresovanoj javnosti. Da bismo ispunili ovaj zahtev Politika je dostavljena kupcima, isporu iocima, organizacijama u repu-blici/pokrajini Vojvodini, opštini koje se bave zaštitom životne sredine, kao i komšijama, odnosno drugim firmama u Kikindi.

2,4

0,80,6 0,6 0,7

0,6 0,7

2,42,72,72,83,0 3,0

1,0

1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998

operativni troskovi investiciona ulaganja

Slika 2. Troškovi zaštite životne sredine u hemijskoj industriji EU (kao % vrednosti prodaje)

Izvor: Facts & Figures 2000, CEFIC, 2001


DDookkuummeennttaacciijjaa

Primeniti standard ISO 14001 bez prethodnog iskustva i saznanja iz standarda 9001 je veoma teško. U standardu 14001 u ta ki 4.4.4. o Kontroli dokumentacije se nalazi jedna re e-nica. Potrebno je više puta itati Specifikaciju i prilog uz specifikaciju traže i bilo koju re o Poslovniku, koji se samo u prilogu u ta ki A.4.4. na jednom mestu stidljivo spominje.

Postojala je bojazan da e implementacija EMS prouzrokovati zna ajno pove anje broja doku-menta.

Me utim, to se nije dogodilo. Zahteve za EMS su uvršteni u ve postoje a dokumenta, gde god je to bilo mogu e. Najzna ajnija razlika izme u ova dva sistema menadžmenta (kvalitet i zaštita životne sredine) su aspekti životne sredine.

Broj procedura je pove an za etiri i to: Procedura za kontrolu i uvo enje zakonskih

propisa; Procedura za identifikaciju i vrednovanje as-

pekata i njihovog uticaja na životnu sredinu; Procedura za upravljanje otpadom; Procedura za interne i eksterne komunika-

cije.

U momentu uvo enja sistema zaštite životne sredine, opredelili smo se da imamo posebane poslovnike za QMS i za EMS. Sada radimo na integrisanju poslovnika u jedan.

Ura ene su etiri potpuno nove procedure. Dokumentacija III nivoa je broj ano pove ana za 1 %.

Planovima kontrole procesa , koji su obavezan zahtev standarda ISO 9001 obuhav ene su sve kontrolne ta ke u kojim se vrši kontrola procesa i merenje parametara. Kao novina je uveden Plan monitoringa, kojim su obuhva enekontrolne ta ke koje su u direktonoj vezi sa životnom sredinom, a nisu obuhva ene vepostoje im planovima.

ZZaakkoonnsskkaa rreegguullaattiivvaa

U uvodu standarda ISO 14001 na jednom mestu se navodi: Ovaj standard ne definiše apsolutne zahteve u pogledu u inka na planu zaštite životne sredine, ve samo insistira na opredeljenosti organizacije (izraženoj u Politici) u poštovanju relevantnih zakona i propisa u uvo enju stalnih poboljšanja.

Obaveza organizacija koje primenjuju standard ISO 14001 je poštovanje zakonskih propisa. Pod ovim zahtevom se ne podrazumevaju samo zakoni koji su direktno vezani za zaštitu životne sredine, ve i oni koji se odnose na opasne materije, jonizuju e zra enje, posude pod pritiskom, kotlovksa postojenja, izgradnju investicionih objekata, transport opasnih mate-rija, vodu, vazduh i druge.

Pri izboru zakonskih propisa koji se odnose na delatnost MSK pošli smo od slede ih injenica: metanol i sir etna kiselina spadaju u grupu

opasnih materija; kategorisane su kao otrov; sirovine koje MSK koristi su, ve inom, opa-

sne materije; MSK ima objekte u Srbiji i u Crnoj Gori; transport se obavlja železnicom, drumski i

vodenim putevima (re ni i morski); u MSK postoji visoka požarna opasnost; u MSK postoji veliki broj sudova pod priti-

skom i kotlovska postrojenja.

Prema tome Zakonska regulativa koja se odnosi na delatnost MSK je veoma obimna i obuhvata osim zakona, itav niz propisa, uredbi i odluka, koje su, tako e uvedene u primenu.

AAssppeekkttii žžiivvoottnnee ssrreeddiinnee

Najzna ajnija razlika u odnosu na standard 9001 predstavlja postupak identifikacije i vrednovanja aspekata životne sredine.

Postupkom identifikacije i vrednovanja aspeka-ta se postiže slede e:

identifikuju se svi aspekti poslovanja MSK koji mogu imati uticaja na životnu sredinu;

utvr uje se sistem vrednovanja svakog as-pekta;

propisuje se sopstveni metod odre ivanja zna aja svakog aspekta;

utvr uje se postupak za definisanje opštih i posebnih ciljeva i na in pra enja;

odre uje se na in definisanja programa upravljanja, koji predstavlja osnovu za stalno poboljšanje.

Identifikacija aspekata se obavlja nakon po et-nog preispitivanja stanja životne sredine.

Radi identifikacije aspekata životne sredine analizirani su svi mogu i uticaji, pozitivni i


negativni, koje aktivnost MSK može imati na životnu sredinu. Razmatrani su slede i uslovi: normalan rad; startovanje; zaustavljanje; remont; havarijski.

Lista ekoloških aspekata, karakteristi nih za MSK su: emisija gasovitih ispusta; potencijalno izlivanje; ispuštanje otpadne vode; zamena rabljenih fluida/punjenja (ulja, kata-

lizatori, punjenja); potencijano ispuštanje/prosipanje/stvaranje

vrstog otpada; upotreba prirodnih resursa; buka; vibracije; emisija jonizuju eg zra enja.

UUttiiccaajj nnaa žžiivvoottnnuu ssrreeddiinnuu

Uticaji na životnu sredinu mogu biti negativni i pozitivni. Primeri uticaja su dati u tabeli 1.

Da bi se dobili zna ajni ekološki aspekti obav-ljeno je vrednovanje, koriš enjem internog po-stupka. Nakon identifikacije, vrednovanja i rangiranja aspekata, definisani su opšti i posebni ciljevi zaštite životne sredine.

Opšti ciljevi treba da budu u saglasnosti sa Politikom zaštite životne sredine MSK. Posebni ciljevi se baziraju na opštim i treba da budu specifi ni i merljivi da bi se na osnovu njih mogao vrednovati u inak.

SSpprreemmnnoosstt zzaa rreeaaggoovvaannjjee uu sslluu aajjuuooppaassnnoossttii

Zbog pove ane opasnosti usled prisustva opasnih materija, visokih pritisaka i temperatura ura ena je analiza opasnosti od hemijskog udesa, a u skladu sa Pravilnikom o metodo-logiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zaga enja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica, Sl.Glasnik RS 60/94.Ovom analizom procenjena je opasnost , odnosno rizik od hemijskog usdesa i od zaga ivanja životne sredine. Analiza uklju uje sve faze procesa koje mogu izazvati hemijski udes, mogu e posledice, odre uje neophodne tehni ke i organizacione mere i ukazuje na rizike koji nisu na odgovaraju i na in kontro-lisani u datim uslovima.

Razradom odgovora na udes izra en je itav niz planova i uputstava za slu aj hemijskog udesa, definisani su timovi i ekipe i obu eni su zaposleni.

IInntteerrnnee ii eekksstteerrnnee kkoommuunniikkaacciijjee

Veoma zna ajna novina u standardu 14001 predstavlja zahtev za upravljanjem internim i eksternim komunikacijama. Ovaj zahteva se sada nalazi i u standardu ISO 9001.

Insistiranjem na jasno definisanoj odgovornosti i razgrani nju odgovornosti izme u razli itih nivoa u organizaciji, prema ISO 9001 stvoren je neželjen efekat: zatvaranje u uske krugove nad-ležnosti pogona/službi.

Interna komunikacija je, prema ISO 14001 dokumentovana i primenjuje se za QS i EMS. Veoma zna ajno je što se podsti e dvosmerna komunikacija, od top menadžmenta prema za-poslenim i obrnuto.

Cilj uspostavljanja interne komunikacije je da se zaposleni podstu u na kreativno predlaganje

Negativni

Zaga ivanje atmosphere

Zaga ivanje vode

Zaga ivanje zemljišta

Iscrpljivanje neobnovljivih prirodnih resursa

Pojava pove ane buke / vibracija

Pove avanje koli ine otpada

Proizvodnja vrstog otpada

Pozitivni

Smanjenje zaga ivanja atmosfere

Smanjenje zaga ivanja vode

Smanjenje zaga ivanja zemišta

O uvanje prirodnih resursa

Smanjenje buke / vibracija

Smanjenje koli ine otpada

Reciklaža

Tabela 1. Uticaji na životnu sredinu


mera za unapre enje. U tu svrhi je razra en postupak, na osnovu kojeg se svaki podneti zahtev obra uje. Neki od predloga se prihva-taju. Ali bez obzira da li se predlozi prihvataju ili ne, podnosiocu se dostavlja i odgovora na predlog.

Zainteresovana javnost je upoznata sa ciljevima MSK u pogledu zaštite životne sredine cirkularnim pismom. Uspostavljenim postupkom definisan je sistem za odgovor na svako saopštenje koje stigne od zainteresovanih strana.

ZZAAKKLLJJUU AAKK

Standard ISO 14001 za organizacije koje imaju uveden QMS zbog svoje sli nosti sa standarom ISO 9001 ne predstavlja veliki problem što se ti e uvo enja i izrade dokumentacione osnove. Me utim, ono malo razlike u zahtevima što postoji u velikoj meri može da stvori probleme organizaciji koja želi da primeni EMS u svom radu, pre svega zbog uvo enja ekološke disci-pline. Ovaj pojam je sasvim nov kod nas i direktono je vezan za podizanje nivoa svesti i kulture kod onih koji ga primenjuju. Ovaj proces je dugotrajan i zahteva uklju enje svih zapo-slenih.


1. JUS ISO 14001:1997 2. . Milosavljevi , Z. Popovi , G. Neši ,

Strategija privrednog razvoja Srbije do 2010 godine, Separat hemijska industrija, RMNTS 2002 god.

3. Milovanov, i saradnici, Projekat upravljanja zaštitom životne sredine po standardima ISO 14001 u MSK Kikinda

4. . Milosavljevi i saradnici, Upravljanje zaštitom životne sredine u procesnoj industriji, IHTM ITR 2000. godine

5. Facts&Figures 2000, CEFIC 2001

IIMMPPRROOVVEEMMEENNTT OOFF EEMMSS IINN CCOOMMPPLLIIAANNCCEEWWIITTHH TTHHEE SSTTAANNDDAARRDD IISSOO 1144000000

The paper describes basic issues related to improvement of EMS in compliance with the standard ISO 14000, defines the general requirements and specifications for implementation of EMS. The importance of EMS in process industry is outlined and the project covering implementation of EMS in MSK Kikinda is presented.

Key words: Environmental Management System (EMS), ISO 14000, EMS implementation in process industry


OODDGGOOVVOORRNNOOSSTT RRUUKKOOVVOODDSSTTVVAA UUPPOOGGLLEEDDUU PPLLAANNIIRRAANNJJAA SSIISSTTEEMMAA

MMEENNAADDŽŽMMEENNTTAA KKVVAALLIITTEETTOOMM

Prof. dr Nikola Vujanovi ,FIQA, LA IRCA

U radu je razmotrena odgovornost rukovodstva u kontekstu planiranja sistema menadžmenta kvalitetom. Dati su tuma enje i na in primene zahteva za ciljeve kvaliteta i zahteva za planiranje sistema menadžmenta kvalitetom, radi definisanja uputstava za poboljšavanje performansi u vezi planiranja i ciljeva kvaliteta. Jasno je naglašeno da se planiranje vrši da bi se ostvarili ciljevi, ime se jasno pokazuje da je svrha sistema menadžmenta da omogu i organizaciji da zadovolji svoje ciljeve.

Klju ne re i: ISO 9001:2000, kvalitet, menadžment

Standard ISO 9001:2000 je doneo itav niz izmena u pravcu stalnih poboljšavanja poslova-nja organizacije. Posebno su zna ajne izmene koje se odnose na najviše rukovodstvo organi-zacije.

itav odeljak 5 standarda ISO 9001:2000 odnosi se na zahteve u pogledu odgovornosti rukovodstva. Ovi zahtevi su me u najzna aj-nijim u standardu. Postoji jasna povezanost izme u zahteva kupca, politike, ciljeva i proce-sa. Jedno vodi prema drugom u jednom stalnom ciklusu. Iako ta ke u odeljku 5 nisu pore ane kao jedan niz, svaka ta ka predsta-vlja deo procesa koji uspostavlja pravce i održa-va organizaciju na odabranom putu.

Pove an je naglasak na ulogu najvišeg rukovo-dstva, što obuhvata njihovo obavezivanje na razvoj i poboljšavanje sistema menadžmenta kvalitetom, razmatranje zakonskih zahteva i propisa, i uspostavljanje merljivih ciljeva za relevantne funkcije i nivoe.

Menadžment sistemima je odgovornost najvišeg rukovodstva na strateškom nivou organizacije. Najviše rukovodstvo mora da poznaje zahteve kupaca na strateškom nivou i da se obaveže na njihovo ispunjavanje, kao i zahteva iz propisa i drugih normativnih dokumenata. Tako e, najviše rukovodstvo mora da uspostavi politike; da bi ostvarilo ove politike mora da uspostavi ciljeve i da planira kako e ovi ciljevi biti ispunjeni. Najviše rukovodstvo mora i da osigura da postoji jasno

interno komuniciranje i da se sistem mena-džmenta kvalitetom redovno preispituje.

Planiranje sistema menadžmenta kvalitetom zapo inje sa uspostavljanjem ciljeva potrebnih za ostvarivanje definisane politike. Da bi ostvarili ciljeve, morate da planirate mere koje preduzimate. Planiranje obuhvata koriš enje resursa, kako se procesi koriste i zahtev za održavanjem sistema dok organizacija prolazi kroz promene.

CILJEVI KVALITETA Tuma enje zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na ciljeve kvaliteta

Standard zahteva da najviše rukovodstvo morada obezbedi da se na odgovaraju imfunkcijama i nivoima unutar organizacije utvrdeciljevi kvaliteta, uklju uju i one koji su potrebniza ispunjavanje zahteva za proizvod. Kada smo kroz politiku kvaliteta definisali šta kvalitet zna iza organizaciju, moraju se utvrditi ciljevi koji se moraju ostvariti. Zna i, nije dovoljno samo spe-cificirati kako se izvršavaju procesi i zadaci, vese moraju utvrditi ciljevi za rezultate ovih procesa i zadataka. Ovaj zahtev standarda ne treba tuma iti da je primenljiv samo na organi-zacione funkcije i nivoe. Ciljevi se zahtevaju na nivoima unutar organizacije, ne na nivoima unutar organizacione strukture. Ovo je razja-šnjeno zahtevom za ciljeve koji uklju uju i one koji su potrebni za ispunjavanje zahteva za proizvod. Prema tome, postoji pet nivoa na kojima je potrebno utvrditi ciljeve:

50 Istraživanja i projektovanja za privredu 1/2003

nivo organizacije – gde se ciljevi odnose na celu organizaciju i gde ti ciljevi omogu ujuda organizacija ostvari svoju misiju;

nivo procesa – gde se ciljevi odnose na odre eni proces i gde ti ciljevi omogu ujuda se ostvare ciljevi na nivou organizacije;

nivo proizvoda ili usluge – gde se ciljevi odnose na odre ene proizvode/usluge ili grupe proizvoda/usluga i gde ti ciljevi omo-gu uju da se zadovolje potrebe i o ekivanja kupca;

nivo organizacionih celina ili funkcija – gde se ciljevi odnose na neki deo organizacije i gde ti ciljevi omogu uju da se ostvare ciljevi na nivou organizacije;

nivo pojedinaca – gde se ciljevi odnose na razvijanje pojedina nih kompetentnosti.

Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “liderstvo”. Zahtev u vezi utvr ivanja ciljeva je jedan od najzna ajnijih zahteva. Bez ciljeva kvaliteta ne može biti poboljšavanja i na ina za merenje onoga što postižete. Bez ciljeva, bilo koji nivo performansi je dovoljan. Ako ne znate gde idete, svako odredište je dobro. Zato su ciljevi neophodni kao osnova za merenje performansi, davanje zaposlenima ne ega emu e težiti, spre avanje padova performansi i podsticanje rasta organizacije preko ostvarivanja postavljenih ciljeva i utvr i-vanja novih, ambicioznijih.

Standard zahteva da ciljevi kvaliteta moraju dabudu merljivi i uskla eni sa politikom kvaliteta.To zna i da ciljevi kvaliteta:

moraju da budu merljivi; moraju da budu oro eni; mora da se utvrdi odgovornost za njihovo

ispunjavanje i moraju da budu spušteni na nivo organi-

zacionih celina ili funkcija.

Najpre treba utvrditi ciljeve na nivou organizacije, u skladu sa potrebama kupaca i organizacije. Zatim se definišu podciljevi u procesima, organizacionim celinama ili funkci-jama, a tamo gde je potrebno i na nivou pojedi-naca, odnosno radnih zadataka, ne zabora-vljaju i ni nivo proizvoda ili usluge.

Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “liderstvo”.

Primena zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na ciljeve kvaliteta

Primena zahteva da najviše rukovodstvo morada obezbedi da se na odgovaraju imfunkcijama i nivoima unutar organizacije utvrdeciljevi kvaliteta zna i da za svaki cilj mora da postoji plan koji definiše odgovaraju e procese za ostvarivanje tog cilja. Potrebno je oceniti ove procese i utvrditi gde se donose kriti ne odluke i ija je odgovornost za donošenje takvih odluka. Ove odluke treba proveriti i oceniti da li su u suprotnosti sa ciljevima.

Ciljevi na nivou organizacija se odnose na performanse poslovanja i esto se iskazuju kao ciljevi poslovanja ili misija u vezi tržišta, okruženja i društva. Primeri ovakvih ciljeva su:

biti avioprevoznik svetske klase; 50% udela na tržištu za (odre eni) proizvod; biti prvi na tržištu sa novim rešenjima u vezi

sigurnosti automobila.

Ciljevi na nivou procesa mogu da se odnose na procese poslovanja i na radne procese. Procesi poslovanja daju izlaze iz poslovanja, dok radni procesi daju proizvode ili informacije koji se zahtevaju u procesima poslovanja. Na nivou procesa, ciljevi se odnose na performanse procesa – mogu nosti procesa, efikasnost i efektivnost, koriš enje resursa i mogu nost upravljanja.

Na nivou proizvoda, ciljevi se odnose na performanse proizvoda ili usluge sa aspekta potreba kupaca i konkurencije.

Ciljevi na nivou organizacionih celina se odnose na organizacione performanse u smislu sposobnosti, efikasnosti i efektivnosti organi-zacije, njenog reagovanja na promene, okru-ženje u kojem zaposleni rade, itd.

Ciljevi na nivou pojedinca se odnose na performanse zaposlenih u smislu stru nosti, znanja, sposobnosti, kompetentnosti, motivacije i razvoja.

Primena zahteva da ciljevi kvaliteta moraju dabudu merljivi i uskla eni sa politikom kvalitetazna i da ciljevi moraju da budu:

specifi ni – ciljevi treba da budu specifi ne aktivnosti koje se sprovode prilikom reali-zacije strategije;

merljivi – ciljevi treba da budu merljive aktivnosti koje imaju odre en krajnji uslov;


ostvarljivi – ciljevi treba da budu ostvarljivi sa resursima koji su na raspolaganju;

realni – ciljevi treba da budu realni u kontekstu postoje eg stanja, sadašnjeg i budu eg radnog optere enja;

pravovremeni – ciljevi treba da budu pravovremene aktivnosti koje imaju odre en datum po etka i završetka.

Uputstva za poboljšavanja performansi u vezi planiranja i ciljeva kvaliteta

Strateško planiranje i politika kvaliteta u organizaciji daju okvir za uspostavljanje ciljeva kvaliteta. Najviše rukovodstvo treba da definiše ove ciljeve, koji e dovesti do poboljšavanja performansi organizacije. Ciljevi treba da su merljivi, da bi se olakšalo njihovo efektivno i efikasno preispitivanje od strane rukovodstva. Prilikom definisanja ovih ciljeva, rukovodstvo treba da razmotri:

aktuelne i budu e potrebe organizacije i tržišta;

odgovaraju e nalaze preispitivanja od stra-ne ruklovodstva;

aktuelne performanse proizvoda i procesa; nivoe zadovoljenja zainteresovanih strana; rezultate samoocenjivanja; pore enja sa konkurentima, analizu konku-

rencije, mogu nosti za poboljšavanje i resurse potrebne da bi se ostvarili ciljevi.

Ciljeve treba saopštavati na takav na in da osoblje u organizaciji može da doprinosi njihovom ostvarivanju. Treba definisati odgovo-rnosti za raspodeljivanje ciljeva kvaliteta. Ciljevi treba da se, po potrebi, sistematski preispituju i revidiraju.

PPLLAANNIIRRAANNJJEE SSIISSTTEEMMAA MMEENNAADDŽŽMMEENNTTAAKKVVAALLIITTEETTOOMMTuma enje zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na planiranje sistema menadžmenta kvalitetom

Standard zahteva da najviše rukovodstvo morada obezbedi da se planira sistem menadžmentakvalitetom, da bi se ispunili zahtevi dati u 4.1,kao i ciljevi kvaliteta. Planiranje se vrši da bi se ostvarili ciljevi, tako da ovaj zahtev jasno pokazuje da je svrha sistema menadžmenta da omogu i organizaciji da zadovolji svoje ciljeve. Ovo je poja ano definicijom planiranja kvaliteta

iz standarda ISO 9000:2000, gde se kaže da je to deo menadžmenta kvalitetom usredsre en na uspostavljanje ciljeva kvaliteta i na utvr i-vanje neophodnih operativnih procesa i odgo-varaju ih resursa za ispunjavanje ciljeva kvaliteta.

Dodatni zahtev za planiranje sistema menadžmenta da ispuni zahteve ta ke 4.1, zna i da u planiranju procesa sistema mena-džmenta morate da uzmete u obzir sve što je potrebno za merenje, pra enje i analizu procesa, utvrdite njihov redosled i me usobno delovanje, kao i kriterijume i metode koji obe-zbe uju da izvo enje procesa i upravljanje njima bude efektivno. Uz to, mora ete da osigurate resurse i informacije potrebne za podršku izvo enju i pra enju ovih procesa.

Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “procesni pristup”. Postoji jasna veza od politike prema ciljevima, kao i od ciljeva prema procesima koji su utvr eni da bi se ovi ciljevi ostvarili. Ovo zna i da sistem menadžmenta treba da bude više orijentisan na rezultate, pri emu se ciljevi koriste kao mera performansi.

Standard zahteva da nnaajjvviiššee rruukkoovvooddssttvvoo mmoorraaddaa oobbeezzbbeeddii ddaa ssee ooddrržžaavvaa cceelloovviittoosstt ssiisstteemmaammeennaaddžžmmeennttaa kkvvaalliitteettoomm kkaaddaa ssee ppllaanniirraajjuu iipprriimmeennjjuujjuu iizzmmeennee uu ssiisstteemmuu mmeennaaddžžmmeennttaakkvvaalliitteettoomm.. Ovaj zahtev se odnosi na izmene uopšte, ne samo na izmene u dokumentovanju sistema menadžmenta. Kako je sistem mena-džmenta sredstvo pomo u koga se ostvaruju ciljevi organizacije (ne jedino skup doku-menata), sledi da svaka izmena u mehanizmu koji to omogu uje treba da bude planirana i izvršena bez nepovoljnog uticaja na njegovu sposobnost. Mora se upravljati izmenama koje su potrebne za ostvarivanje ovih ciljeva i proces koji se zahteva za sprovo enje izmena treba da bude deo sistema menadžmenta.

Ovaj zahtev odgovara principu menadžmenta kvalitetom “procesni pristup”.

Primena zahteva ISO 9001:2000 koji se odnose na planiranje sistema menadžmenta kvalitetom

Što se ti e zahteva da najviše rukovodstvomora da obezbedi da se planira sistemmenadžmenta kvalitetom, da bi se ispunilizahtevi dati u 4.1, kao i ciljevi kvaliteta, treba ista i da se planiranje vrši samo kada je utvr ena izvodljivost ostvarivanja nekog cilja.


Nešto se planira samo radi ostvarivanja nekog cilja i imaju i u vidu da planiranje troši resurse, efektivan sistem menadžmenta treba da osigura da snovi, liste želja i nerealne ambicije ne e nikada postati predmet bilo kakvog zvani nog planiranja.

Kako se zahteva da ciljevi budu definisani na relevantnim funkcijama i nivoima, sledi da se i planiranje zahteva na relevantnim funkcijama i nivoima, što zna i da se zahteva planiranje na nivou organizacije, procesa, proizvoda ili usluge, organizacionih celina ili funkcija i pojedinaca.

Planiranje o kome se govori u ovoj ta ki standarda je fokusirano na ono koje je potrebno da bi se ostvarili ciljevi organizacije, a ne na ono koje je potrebno da bi se ostvarili specifi ni ugovori ili narudžbine, ili specifi ni proizvodi i usluge. Takva vrsta planiranja se vrši u okviru realizacije proizvoda.

Ciljevi se ostvaruju kroz procese, tako da u planiranju za ostvarivanje nekog cilja, planer treba da identifikuje proces ili procese u vezi sa tim. Na najvišem nivou, to može da bude samo kratak prikaz strategije za ostvarivanje ciljeva, minimiziranje rizika i merenje uspeha. Odgo-vornosti mogu da identifikuju samo funkciju ili organizacioni deo. Na nižim nivoima, plan može da se proširi na na detaljnije aktivnosti, sa dijagramom koji pokazuje vremenske rokove i odgovornosti.

Primena zahteva da najviše rukovodstvo morada obezbedi da se održava celovitost sistemamenadžmenta kvalitetom kada se planiraju iprimenjuju izmene u sistemu menadžmentakvalitetom zna i da treba uraditi nekoliko stvari:

za planiranje i sprovo enje izmena treba koristiti proces izmena koji je definisan u dokumentaciji sistema menadžmenta;

utvrditi uticaj izmena na postoje i sistem i identifikovati šta drugo treba izmeniti radi održavanja efektivnosti sistema;

planirati i sprovesti izmene istovremeno sa odgovaraju im izmenama u dokumentaciji;

ne ukidati stare procese, sve dok se ne potvrdi da su novi procesi efektivni;

meriti performanse pre, u toku i posle izmena.

Uputstva za poboljšavanja performansi u vezi planiranja sistema menadžmenta kvalitetom

Rukovodstvo treba da preuzme odgovornost za planiranje kvaliteta u organizaciji. Planiranje treba da se usredsredi na definisanje procesa koji su potrebni za efektivno i efikasno ostvarivanje ciljeva kvaliteta u organizaciji i za ispunjavanje zahteva koji su u skladu sa strategijom organizacije.

Ulazni elementi za efektivno i efikasno planiranje obuhvataju:

strategije organizacije; definisane ciljeve organizacije; definisane potrebe i o ekivanja korisnika i

ostalih zainteresovanih strana; vrednovanje zahteva propisa i ostalih

normativnih dokumenata; vrednovanje podataka o performansama

proizvoda; vrednovanje podataka o performansama

procesa; ste eno znanje iz prethodne prakse; nazna ene mogu nosti za poboljšavanja i podatke o oceni rizika i o njegovom

smanjivanju.

Izlaznim elementima planiranja kvaliteta organizacije treba da se definišu procesi potrebni za realizaciju i procesi za podršku proizvoda preko, na primer:

veština i znanja koji su potrebni organizaciji; odgovornosti i ovlaš enja za primenu

planova procesa poboljšavanja; potrebnih resursa, kao što su finansijski i

resursi infrastrukture; pokazatelja za vrednovanje ostvarivanja

poboljšavanja performansi organizacije; potrebe za poboljšavanja, uklju uju i

metode i alate i potrebe za dokumentacijom, uklju uju i

zapise.

Rukovodstvo treba da sistematski preispituje izlazne elemente da bi osiguralo efektivnost i efikasnost procesa u organizaciji.


ZZAAKKLLJJUU AAKK

Nesporno je da standard ISO 9001:2000 izuzetno naglašava ulogu najvišeg rukovodstva. Zahtevi ovog standarda u odeljku 5 (“Odgovornost rukovodstva”) se odnose dire-ktno na njih, pri emu primena ovih zahteva odslikava na in upravljanja organizacijom.

Razumevanje potreba i o ekivanja kupca je od vitalnog zna aja za prosperitet organizacije i od suštinskog je zna aja za razvoj efektivnog sistema upravljanja. Uspeh se ne sastoji samo u ostvarivanju rezultata. Od velikog je zna ajana in na koji se ovi rezultati ostvaruju, ako ho emo da zadovoljimo sve zainteresovane strane.

To je razlog što nam je potrebna politika koja eusmeravati naše aktivnosti i odluke, kao i naše ponašanje pri ostvarivanju svrhe i misije organizacije. Ciljevi su veoma zna ajni u fokusiranju napora osoblja, tako da svi deluju u istom pravcu. Naravno, uspostavljanje ciljeva bez planova za njihovo ostvarivanje je zaludan posao, jer e uspostavljanje cilja koji je iznad mogu nosti sistema stvoriti frustracije i sigurno umanjiti moral zaposlenih.

Ne sme se zaboraviti da se mora oceniti efektivnost sistema, što zna i da se na pravi na in mora sprovesti preispitivanje od strane rukovodstva. Treba imati na umu da imamo samo jedan sistem i da, prema tome, naše preispitivanje od strane rukovodstva ustvari predstavlja preispitivanje na ina na koji upravljamo organizacijom.


1. JUS ISO 9000:2001, Sistemi menadžmenta kvalitetom – Osnove i re nik, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd.

2. JUS ISO 9001:2001, Sistemi menadžmenta kvalitetom – Zahtevi, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd.

3. JUS ISO 9004:2001, Sistemi menadžmenta kvalitetom – Uputstva za poboljšavanja performansi, Savezni zavod za standardizaciju, Beograd.

4. Vujanovi , N., knjiga “STANDARD ISO 9001:2000 – PRIKAZ, TUMA ENJE I PRIMENA”, Q-EXPERT INTERNATIONAL, Beograd, jun 2002.

MMAANNAAGGEEMMEENNTT RREESSPPOONNSSIIBBIILLIITTYYCCOONNCCEERRNNIINNGG QQUUAALLIITTYY MMAANNAAGGEEMMEENNTTSSYYSSTTEEMM PPLLAANNNNIINNGG

This paper considers management responsibility concerning quality management system planning. Interpretation and implementation of requirements for quality objectives and quality management system planning has been given, in order to determine instructions for performance improvements in connection with planning and objectives. It has been clearly stated that planning is necessary for objectives realization, which clearly shows that the purpose of quality management system is to enable organization to achieve its objectives.

Key words: ISO 9001:2000,quality,management

PP OO SS LL OO VV NN OO TT EE HH NN II KK EE II NN FF OO RR MM AA CC II JJ EE


UUPPUUTTSSTTVVOO AAUUTTOORRIIMMAA

Dostavljen rad može biti napisan na srpskom ili engleskom jeziku. Obim rukopisa ograni en je na deset strana A4 formata, uklju uju i slike, grafikone, tabele i dr. Na stranicama rukopisa sve margine trebaju da budu 2 cm, dok je za njegovo kucanje potrebno koristiti font Arial, veli ine 11 (upotrebljavati Unicode font – Serbian Latin, Croatian ili Slovenian tastatura) Slike, sheme i grafikone koje koristite u okvirima rada, molimo Vas, da nam šaljete i odvojeno u nekom od standardnih formata za slike (jpg, gif, tif, wmf...) radi jednostavnije manipulacije tekstom i slikama. Potrebno je da rukopis sadrži rezime na srpskom i engleskom jeziku, klju ne re i, literaturu i jasne podatke o autoru. Radovi se dostavljaju Izdava u u jednom štampanom i jednom elektronskom primerku (e-mail, disketa, CD) na adresu: Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11120 Beograd 35; p. fah 35-65 ili na slede e e-mail adrese: [email protected] [email protected]

GGUUIIDDEE TTOO AAUUTTHHOORRSS

Paper submitted for publication may be written in Serbian or English. The lenght of a manuscript is limited to ten A4 pages including pictures, charts and tables. The margins of pages shoud be 2 cm, and the paper should be written in Arial font, size 11 (using Unicode font – Serbian Latin, Croatian or Slovenian keyboard). Pictures, schemes and charts that are used in the paper should be sent aside in one of the following standard formats (jpg, gif, tif, wmf...). It is necessary that the manuscript contains abstract in Serbian and English, keywords, literature and informations about the author. The papers should be sent to the Publisher in one printed and one electronic form (floppy, CD, e-mail) to the following address: Institut za istraživanja i projektovanja u privredi 11120 Beograd 35; p. fah 35-65 or tho the following e-mail addressis: [email protected] [email protected]

Uvažavaju i stru ne i poslovne rezultate Vaše Kompanije, nudimo Vam mogu nost da iste prezentirate u našem asopisu. Mišljenja smo da je to izvanredna mogu nost da se Vaša saznanja i dostignu a prezentuju velikom i stru nom krugu ljudi, kao i onima na koje ste poslovno upu eni.

IInnssttiittuutt zzaa iissttrraažžiivvaannjjaa ii pprroojjeekkttoovvaannjjaa uu pprriivvrreeddii -- iiiipppp

BBeeooggrraadd IInnssttiittuuttee ffoorr rreesseeaarrcchh aanndd ddeessiiggnn

VV AA SS PP OO ZZ II VV AAda se pretplatite na asopis IIssttrraažžiivvaannjjaa ii pprroojjeekkttoovvaannjjaa zzaa pprriivvrreedduu u 2003. godini:

individualna pretplata: XXXXXX din. pretplata za preduze a: XXXXXX din.

da u asopisu IIssttrraažžiivvaannjjaa ii pprroojjeekkttoovvaannjjaa zzaa pprriivvrreedduu objavljujete Vaše poslovne informacije:

cela strana, crno-bela štampa: XXXXX din. cela strana, štampa u boji: XXXXX din. ½ strane, crno-bela štampa: XXXXX din. ¼ strane, crno-bela štampa: XXXXX din.

Teku i ra un: 290-825-93 Obaveštenja: 011 3370 622; 011 3302 451; 065 3370 622


UPRRAAVVLLJJAANNJJEE TTRROOŠŠKKOOVVIIMMAAEEKKSSPPLLOOAATTAACCIIJJEE PNEUMATIKA

Gradimir Danon, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu Milan Žeželj Institut za puteve AD

Informacije koje se odnose na troškove eksploatacije vozila su od velikog zna aja za donošenja poslovnih odluka u transportnim i saobra ajnim preduze ima. Korisnici pokušavaju da uskla ivanjerm karakteristika vozila i uslova eksploatacije, a vode i pri tome vode i ra una o ograni enjima koja name e okruženje, minimiziraju svoje troškove. Za uspešno obavljanje ovog posla potrebne su odgovaraju e informacije, softverski alati i znanje pre svega. Ukoliko bi rangirali po veli ini pojedina ne troškove eksploatacije vozila troškovi pneumatika bi zauzeli drugo mesto, odmah iza troškova za gorivo. Nivo ovih troškova zavisi od velikog broja razli itih me usobno spregnutih faktora, ije se delovanje može donekle predvideti i na koje se može delimi no uticati. Ovo bi se teško moglo ostvarititi bez odgovaraju eg informacionog sistema, kao i programa za analizu i predvi anja neophodnih za donošenje odluka.

Kju ne re i: troškovi eksploatacije, pneumatici, izbor pneumatika, održavanje pneumatika, habanje protektora, zamor karkase, protektiranje pneumatika

Prevoznici u svome redovnom poslu nastoje, i to sa promenjivim uspehom, da usklade kara-kteristike vozila i uslove eksploatacije, sa ciljem da što više smanje nivo troškova eksploatacije vozila, uz ograni enja koja im name uraspoloživi resursi i okruženje. To je veoma složen, odgovoran i stru an posao, koji predpostavlja odgovoraju e informacije, softver-ske alate, ali i znanje pre svega.

Nivo ukupnih troškova eksploatacije vozila zavisi od delovanja razli itih faktora u vezi samih vozila, na ina i organizacije njihove eksploatacije, tehni ko-eksploatacionih karak-teristika puteva, uslova odvijanja saobra aja na njima, sistema održavanja vozila, iskustva voza a i niza drugih faktora.

Za brzo i dovoljno ta no sra unavanje o ekivanih troškova mogu ih alternativa u transportu, menadžment mora biti osposobljen i opremljen na odgovaraju i na in. Postoje, za ovu namenu, razvijeni modeli i prate i ra un-arski programi za predvi anje troškova eksplo-atacije vozila za odabrano vozilo na nekoj deonici puta. Koriste se empirijske jedna ine koje simuliraju uticaj fizi kih karakteristika i stanja puta na eksploatacionu brzinu vozila, potrošnju goriva i maziva, potrošnju pneumatika i potrebe za održavanjem vozila (rezervni delovi

i rad), itd. Uz njihovu pomo mogu se sra unati tzv "promenjivi” troškovi za obavljeni rad voza ai mehani ara, gorivo, mazivo, delove i pneu-matike. Na ovo treba dodati i odgovaraju e"fiksne" troškove, odnosno amortizaciju za vozilo, kamate i otplate, troškove režije i ako je to potrebno troškove izgubljenog vremena putnika i tereta.

Da bi ove jedna ine dale dovoljno ta ne rezultate potrebno je, pre njihove primene, izvršiti odgovaraju a prilago avanja – bažda-renja na lokalne uslove. To podrazumeva odre ena istraživanja, kao i prikupljanje infor-macija o putu i vozilu, na inu i stepenu njihovog koriš enja, jedini nim cenama vozila, delova i neophodnih resursa. Prikupljanje i obrada ovih podataka danas bi se teško mogla zamisliti bez odgovaraju eg informacionog sistema (IS). Funkcija programa za izra unavanje troškova eksploatacije vozila (VOC-vehicle operating cost), koji predstavlja nadgradnju na postoje eIS u transportnim i saobra ajnim preduze ima, bi bila da na osno-vu prikupljenih podataka, koriste i i podatke iz drugih delova i drugih IS, sra unava o ekivane ukupne troškove eksplo-atacije vozila za zadate uslove eksploatacije, odnosno omogu i analizu uticaja pojedinih faktora na ukupnie troškove eksploatacije.


PONA[ANJEVOZA^A

USLOVISAOBRA]AJA

BRZINAU

SAOBRA]AJU

PROMENABRZINE

EMISIJA

POTRO[NJAULJA

POTRO[NJAGORIVA

KARAKTERIS-TIKE PUTA

ANGA@OVANASNAGA

POTRO[NJAPNEUMATIKA

TERET

REZERVNIDELOVI

RADU

ODR@AVANJU

Slika1: Faktori koji uti u na troškove eksplotacije i njihova me usobna povezanost /3/

TTRROOŠŠKKOOVVII EEKKSSPPLLOOAATTAACCIIJJEE VVOOZZIILLAA

Ukupni troškovi eksploatacije vozila su kombi-nacija troškova goriva, ulja, pneumatika, rada i delova za održavanje, amortizacije… koji su razli iti za razli ite tipove vozila i uslove eksploatacije. Ovi troškovi se mogu predstaviti u odgovaraju im fizi kim jednicama (lit, kg, km), ili kao utrošeni novac za (na primer) 1000 kilometara pre enog puta, odnosno asova rada.

Faktori koji uti u na troškove mogu se podeliti u nekoliko velikih grupa /1,2/:

Karakteristike vozila, obuhvataju fizi ke i eksploatacione karakteristike vozila, , kao na naprimer težina, nosivost, snaga motora, snaga sistema za ko enje, konstruktivne karakteristike oslanjanja, …;

Karakteristike puta, obuhvataju geometriju puta, karakteristike i stanje površine kolo-voza (širina puta, usponi, krivine, ravnost , ošte enja na kolovozu…);

Uslovi eksploatacije, gde spadaju atmosfer-ski uslovi, gustina saobra aj, brzina kreta-nja, stvarno optere enje vozila, ponašanje voza a, …;

Regionalni faktori, koji obuhvataju odgova-raju e ekonomske, socijalne, tehnološke i institucionalne karakteristike regiona, na primer ograni enja brzina, cene goriva, cene novih vozila, cene delova i radne snage, osposobljenost voza a, …

Svi ovi faktori su, na neki na in, me usobno povezani (slika 1). Me u njima najuticajni su oni iz grupe karakteristike puta, koji uti u na brzinu kretanja, ubrzanja i usporenja i angažovanu snagu motora. Od angažovane snage, opte-re enja vozila, promene brzine kretanja i stanja površine kolovoza, zavise potrošnja goriva, guma i rezervnih delova. Potrošnja goriva ima direktnan uticaj na potrošnju ulja i emisiju štetnih gasova u okolinu.

U tabeli 1 dati su osnovni pokazatelji troškova eksploatacije za neko konkretno vozilo na odgovaraju em putu.

Veli ina Jedinica mere

Potrošeno gorivo Litara

Ulje Litara

Pneumatici Ekvivalentan novi pneumatik

Radno vreme posade asova

Vreme putnika asova

Zadržavanje tereta asova

Rad na održavanju asova

Rezervni delovi % cene novog vozila

Umanjenje vrednosti % cene novog vozila

Kamatna stopa % cene novog vozila

Tabela 1: Pokazatelji troškova eksploatacije vozila

Osim fizi kih postoje i ekonomsko/finasijski indikatori. Prema važnosti, na prvom mestu je cena novog vozila, obzirom da je ona osnova za izra unavanje troškova rezervnih delova, amortizacije i kamatnih stopa. Ostalo su cene sredstava za podmazivanje i pneumatika, satnice voza a i mehani ara, nadoknade za kašnjenje putnika i tereta, kamatne stope i tro-škovi režije (tabela 2).

Množenjem fizi kih i ekonomsko /finasijskih pokazatelja dobijaju se pojedina ni troškovi eksploatacije (tabela 3). Suma ovih troškova daje direktne, odnosno zavisne troškove eksploatacije vozila.


Jedini ne cene Nov ane jedinice (NJ)

Novog vozila NJ za vozilo Goriva NJ za litar Sredstava za podmazivanje NJ za litar Novi pneumatik NJ za pneumatik Protektiranje NJ za pneumatik Satnica voza a NJ za sat rada Kašnjenje putnika NJ za sat rada Satnica mehani ara NJ za sat rada Kašnjenje tereta NJ za sat rada Godišnja kamatna stopa Procenata Režiski troškovi NJ za vozilo/km

Tabela 2: Jedini ni troškovi

Da bi sra unali ukupne troškove eksploatacije na ove troškove treba dodati amortizaciju, kamate i režijske troškove, koji malo ili ni malo ne zavise od intenziteta eksploatacije i vezuju se za odre eni vremenski period (nedelja, mesec, godina).

Vrsta troška % od ukupnih troškova

Novaca

Direktni troškovi Gorivo Mazivo Pneumatici Posada Putnici Teret Rad na održavanju Rezervni delovi

Indirektni troškovi Amortizacija Kamate Kredit

Ukupni VOC za 1000 vozilo/km 100

Tabela 3: Ukupni VOC za 1000 vozilo/km

TTRROOŠŠKKOOVVII EEKKSSPPLLOOAATTAACCIIJJEE PPNNEEUUMMAATTIIKKAA

Troškovi pneumatika ine od 8% do 14% ukupnih troškova eksploatacije vozila /1/. Funkcionisanje pneumatika i njihov vek u velikoj meri zavise od uslova eksploatacije,stanja (ispravnosti) vozila i na ina vožnje. Pneumatik se koristi sve do pojave otkaza, do koga može do i na razli itim delovima i to: u spoljnoj gumi, zra nici, pojasu ili ventilu. Od svih otkaza najvažniji su otkazi spoljne gume i to postepeni

usled zamora nose e strukture i habanja protektora, ili slu ajni usled nasilnih ošte enja.

Vek pneumatika je ograni en vekom nose estrukture. Degradacioni otkazi u nose oj struk-turi spoljne gume su posledica ciki nih termo-mehani kih optere enja materijala. Odre en broj spoljnih guma strada i ranije, usled ošte-enja od tvrdih predmeta, rupa na kolovozu,

ivi njaka i sli no, koja se ne mogu, ili po zakonu ne smeju popravljati.

Habanje protektora spoljne gume ima važnost i sa ekonomskog i sa ekološkog stanovišta. Habanje predstavlja jedan kompleksan feno-men. Postoji pet razli itih mehanizama habanja gume protektora i to: adhezivno, abrazivno, erozivno, korozivno i usled zamora /5/. Ovaj poslednji mehanizam je prema /6/ dominantan. Na dužinu veka pneumatika uti e veliki broj faktora, kao što su sastav gume protektora i dezen, vrsta vozila i na in upotrebe, karakteristike puta i njegovo stanje, uslovi okoline (na primer temeratura) i mnogi drugi. Vek protektora je ograni en zapreminom habaju eg dela protektora.

Površina popre nog preseka habaju eg dela protektora pneumatika ra una se kao površina trapeza. Raš lanjenost dezena je u obrascu obuhva ena veli inom PROFIL ija je vrednost 1 za pneumatike bez dezena, 0,9 za letnje, a 0,85 i manje za zimske pneumatike i pneumatike za terenska vozila).

2MIN mmPROFILTDTD

2LULLPOVRŠINA

Zapremina habaju eg sloja gume se izra unava množenjem POVRŠINE obimom napumpanog neoptere enog pneumatika:

30

000,000,1dmPOVRŠINADVOL

Intenzitet habanja zavisi od karakteristika materijala i intenziteta generisanih sila u kontaktu, koje su uvek pra ene odgovaraju im klizanjem. Postoji direktna korelacija izme uhabanja i absorbovane energije u kontaktu /3/:

kmdmEKHABANJE KLIZANJAO 1000

3

Pri tome, za ovu vrstu razmatranja, nije pre-terano bitno da li se radi o klizanju u podužnom ili bo nom pravcu. Jedinica mere za energiju klizanja je

mJ . K0 je mera otpora habanju gume

protektora i ima jedinicu mere Jdm 3 .


Slika 2: Skica preseka protektora pneumatika sa veli inama potrebnim za izra unavanje habaju e

zapremine pneumatika /4/

Vek pneumatika bi se mogao izra unati kao:

kmHABANJE

VOLPROTEKTORAVEK 1000

Savremeni pneumatici, pre svega oni namenjeni komercijalnim vozilima, mogu se više puta protektirati. Pneumatik sa pohabanim protektorom se nakon pregleda, ukoliko zado-volji tehni ke i ekonomske kriterijume, protektira i ponovo vra a u eksploataciju.

Ve sa jednim protektiranjem troškovi eksploa-tacije pneumatika se snižavaju za 17% /1/. U ukupne troškove eksploatacije uklju eni su troškovi nabavke novih pneumatika, troškovi protektiranja, kao i oni za održavanja pneuma-tika:

novcautrošenogTO+NPCPPCNPUT ,

gde su:UT - ukupni troškovi eksploatacije pneumatika, CNP - cena novog pneumatika, CPP - cena protektiranja, NP - broj protektiranja, TO - troškovi održavanja.

Ukupni put koji pneumatik pre e do otpisa može se predstaviti na slede i na in:

gde su: UP - ukupni pre eni put do otpisa, DPPi - pre eni put nakon i-tog protektiranja, DPPsr- srednji pre eni put protetiranog pneumatika, NP - broj protektiranja.

Jedini ni troškovi pneumatika se dobijaju kada se ukupni sra unati troškovi podele sa pre enom kilometražom:

kmjedinicanovcanih

UPUTJTP

10001000 .

Na ovaj na in izra unatu cenu treba pomnožiti sa brojem montiranih pneumatika na vozilu, kojih kod vu nih vozova može biti i 18. U uslovima kada cene na tržištu nisu stabilne, kao i za situacije kad se žele upore enja sa sli nim troškovima u drugim zemljama, produktivnije je troškove predstaviti u “ekvivalentnim novim pneumaticima”. To podrazumeva da se jedna ina za izra unavanje ukupnih troškova pneumatika rearanžira na slede i na in:

gde su: BTV - broj to kova na vozilu K - odnos cene protektiranja i cene no-vog pneumatika (obi no negde oko 0,5).

Na vek protektora uti e, kao što je ve re eno, veliki broj razli itih faktora. Nihov uticaj može biti toliki da referentni vek, koji prema Š6iznosi 15000 km/mm dubine dezena, može biti i 10 puta kra i. Najduži vek bi pneumatik imao ukoliko bi se sve vreme koristio na ravnom putu sa površinom od glatkog asfalta, a najkra i ako bi se stalno koristio po valjanom tucaniku (vidi sliku 3).

Slika 3: Uticaj puta na vek protektora pneumatika

U prvom slu aju bi vek pneumatika bio pet puta duži nego u drugom. Izme u se nalaze vre-dnosti vek protektora za ostale puteve, iji su kolovozi izra eni od razli itih materijala, koji su u razli itom tehni kom stanju i imaju razli ite karakteristike.

Na razlike u intenzitetu habanja protektora osim kolovozne površine uti u i profil puta (krivine, usponi i popre ni nagibi), tehni ko stanje puta i uslovi saobra aja, odnosno njegova gustina i struktura. karakteristike površine kolovoza uti ui na akumulaciju ošte enja u strukturi karkase. Makro neravnine, pogotovu rupe nastale usled propadanja kolovoza, uti u na akumulaciju ošte enja u materijalu pneumatika.

Kanali

Dužinadonjestanetrapeza

Dužinagornjestrane trapeza

Bo nica

Minimalnazakonska dubinakanalaMaksimalnadozvoljena dubinahabanja

kmNPDPPDNPUPodnosnoDPPDNPUP sr

NP

ii ,

1

km1000pneumaticinoviekv.

UPKNRBTVUTP )1(1


Uslovi rada (vertikalno optere enje, pritisak vazduha u pneumatiku i brzina kretanja vozila) tako e uti u na vek pneumatika. Preporuka proizvo a a pneumatika je da stvarno optere-enje pneumatika (uz odgovaraju i pritisak

vazduha) i brzina budu uvek niži od grani nih vrednosti. Poštovanjem ove preporuke vek pneumatika se znatno produžava. Na primer, ukoliko je stvarno optere enje za 20% niže od nominalnog, vek pneumatika pri maksimalo dozvoljenoj brzini je 30% duži. Preoptere enjeto ka za 20% ima suprotan efekat.

Klimatski uslovi, odnosno uslovi okoline su jedan od faktora koji uti e na oštrinu eksploatacije pneumatika. Ovde se misdli na spoljnu temperaturu i vlažnost vazduha, pada-vine (kiša i sneg) i koncentracija ozona. Kli-matski uslovi se ne mogu kontrolisati, odnosno korisnik na njih ne može uticati. Vek pneuma-tika je kra i leti nego zimi kao i u krajevima sa toplijom klimom. U radu /6/ data se razlike u intenzitetu habanja pneumatika za teretna vozila leti i zimi. One se razlikuju od to ka do to ka i kre u se izme u 2% i 7% uz napomenu da su istraživanja obavljena u Italiji gde razlike klimi nisu velike. Nešto ve e razlike (10%) ustanovljene su i u doma im istraživanjima /7/.

Na vek pneumatika velikog uticaja ima i položaj pneumatika na vozilu. Dezen i konstrukcija pne-umatika mora biti prilagodjena nameni. Za komercijalna vozila na raspolaganju su razli iti pneumatici za montažu na upravlja kim, pogon-skim i slobodnim osovinama. Dezen protektora pneumatika za prednje osovine se obavezno sastoji od uzdužnih kanala što obezbedjuje dobro vo enje upravlja kih to kova (slika 4a).

Pneumatici za pogonske osovine su obi no sa rebrastim dezenom koji ima i uzdužne i popre ne kanale (slika 4b).

a b

Slika 4: Pneumatici za autobuse namenjeni za montažu na a) prednju osovinu; b) pogonsku osovinu

Razlike u habanju se mogu pojaviti i zavisno od strane vozila na kojoj je pneumatik montiran i da li se radi o unutrašnjim ili spoljnim pneuma-ticima kod osovina sa udvojenim to kovima. Na slici 5a dati su intenziteti habanja za teretno vozilo. Rezultati su uzeti iz projekta EU koji je još uvek u toku /6/. Interesantno je da je intenzitet habanja u prikazanom primeru izme-dju tri i etiri puta ve i od referentnog. Opitna staza se sastoji od autoputeva, magistralnih i lokalnih puteva sa ve im usponima i padovima.

4980

2

4

6

5

4980

53600

3550

3040

2880

4980

a)

498012000

14600

14000

12200

12450

13800

b)Slika 5: Intenziteti habanja pneumatika [km/mm] za a) kamion /6/; b) turisti ki autobus /7/

Na slici 5b dati su podaci iz istraživanja koje se radi za MNT R. Srbije. Pra eno je habanje pneumatika turisti kih autobusa doma e firme koji održavaju linije do glavnih gradova zapadne Evrope /7/. Intenziteti habanja su znatno niži nego u prethodnom slu aju i više odgovaraju referentnim. U toku istih istraživanja pra eno je i habanje pneumatika autobusa u lokalnom saobra aju, gde je utvrdjeno mnogo intenzivnije habanje (3600 km/mm).

OODDRRŽŽAAVVAANNJJEE PPNNEEUUMMAATTIIKKAA

Pneumatici ne mogu ostvariti o ekivane rezultate u eksploataciji ukoliko se ne održavaju pravilno. Briga po inje sa prijemom i skladi-štenjem, a završava se otpisom pneumatika /8/.

Kod preventivnog održavanja pneumatika kon-trola pritiska vazduha je na prvom mestu. Pritisak vazduha se proverava najmanje jednom u dve nedelje i to isklju ivo kada su pneumatici "hladni", odnosno na temperaturi od oko 20oC. Nedovoljno napumpan pneumatik se


brže haba i ima ve i otpor kotrljanju. Uz kontrolu pritiska vazduha vrši se i redovna kontrola habanja protektora. Nejednako ili intenzivno trošenje protektora je upozorenje u pogledu opšteg stanja pneumatika, ali i razli itih sistema vozila iji je pneumatik deo.

PPRRIIMMEERR ZZAA AANNAALLIIZZUU

Primer se odnosi na šest pneumatika razli itih proizvo a a namenjenih za gradske autobuse /9,10/, koji su eksploatisani u približno istim uslovima. Pneumatici su nabavljani u dužem vremenskom periodu bez jasno formulisanih kriterijuma, što je zna ajno uticalo na nijhovo ponašanje u eksploataciji i napravljene troškove.

*Podaci u tabelama su dati relativno u odnosu na podatke za jedan od pneumatika (ozna en sa D).

U tabeli 4 dati su osnovni pokazatelji o posmatranim pneumaticima, koji su koriš eni za pore enje: nabavna cena, prose an vek prote-

ktora, prose an vek kar-kase, odnosno prose anbroj protektiranja /11/.

Iz tabele 4 se vidi da najnižu cenu ima pneumatik ozna en sa D (tabela 4). Drugi pneu-matici su skuplji od 28% do 81%. Ostali podaci dobijeni su analizom infor-macija o ponašanju nave-denih pneumatika u eks-ploataciji, uz pomo odgo-varaju eg informacionog sistema i službe za analizu /10/. Najduži vek ima pne-umatik ozna en sa C. Isti pneumatik deli prvo mesto sa pneumatikom A ako se

porede podaci o ukupnom veku pneumatika za svih šest pneumatika (vidi tabelu 5).

Redosled Cena novog pneumatika

Vekprotektora

Vek karkase

1 D C 2 D

C i A

3E i F

E4 A

B i E D

5 C A B 6 B F F

Tabela 5: Redosledi pneumatika prema razli itim osnovama

Nijedan od prikazanih pokazatelja sam za sebe ne daje kompletnu sliku i dovoljno informacija o troškovima životnog ciklusa pneumatika, odno-sno ekonomi nosti pneumatika u eksploataciji.

Za dublju analizu potrebno je ura u-nati i troškove protektiranja (koji zavise od broja i cene pojedina nog protektiranja) i troškove održavanja (preventivno i korektivno održa-vanje).

U tabeli 6 dati su uporedo relativni jedini ni troškovi pneumatika u od-nosu na pneumatik D. Obzirom da pneumatik ozna-en sa D ima

najniže jedini ne troškove eksplo-atacije i još jedno prvo, jedno drugo i

Relativno u odnosu na pneumatik D* Marka pneumatika Cena novog

pneumatika Srednji vek protektora

Srednji vek karkase

Prose an broj protektiranja

A 1,35 0,89 1,41 1,57 B 1,81 0,99 0,87 0,47 C 1,57 1,07 1,41 1,11 D 1,00 1,00 1,00 0,61 E 1,28 0,99 1,11 0,80 F 1,28 0,81 0,61 0,21

Tabela 4: Osnovni pokazatelji o pneumaticima

Slika 6: Skica preseka protektora pneumatika sa veli inama potrebnim za izra unavanje habaju e zapremine pneumatika /4/


jedno etvrto mesto moglo bi se re i da bi

pneumatik D, u razmatranom primeru, bio pravi izbor. Nabavkom ovih pneumatika bio bi ostva-reni uslov da troškovi eksploatacije pneumatika u voznom parku bili minimalni.

Me utim, to ne mora baš uvek tako da bude. Ukoliko jedini ne troškove eksploatacije pne-umatika, umesto u novcu, izrazimo kao broj ekvivalentnih novih pneumatika koje vozilo utroši za neku odre enu kilometražu (obi no za 1000 kilometara) redosled dat u tabeli 6 e se promeniti. Sada je pneumatik ozna en sa C na prvom mestu, a pneumatik ozna en sa D je tek na petom (tabela 7).

Kra i vek pneumatika ima uticaja i na globalnu energetsku ekonomi nost i zaga enje životne sredine. /12/. Prose na koli ina energije potrebna za proizvodnju jedne spoljne gume za autobuse iznosi približno 4 GJ. Koli ina energije potrebna za izradu protektora i protektiranje pneumatika je deset puta manja (0,4 GJ). Ova koli ina nije ista od proizvo a a do proizvo a ai ne zavisi, bar ne zna ajno, od kvaliteta proizvedenog pneumatika.

Ukoliko se ova energija svede na jedinicu puta u prvi plan e iza i pneumatici sa dužim vekom karkase (tabela 7). Sli no se doga a ako uporedimo masu odba enih pneumatika po jedinici puta (tabela 7). Jedno protektiranje pneumatika zna i uštedu od 17% za korisnika, ali 37% manji utrošak energije u proizvodnji i skoro 50% manje gumenog otpada za istu

pre enu kilometražu vozila. U oba posmatrana slu aja pneumatik C ima prednost. U prvom slu aju je sam na prvom mestu, a u drugom prvo mesto deli sa pneumatikom A.

UUMMEESSTTOO ZZAAKKLLJJUU KKAA

Proizvo a i pneumatika na-stoje da sa što manje rada, materijala, energije i novca

naprave što kvalitetniji pneumatik. Tako e se trude, da naprave pneumatik koji e u što ve ojmeri odgovarati veoma razli itim zahtevima korisnika, ija e eksploatacija biti bezbedna i ekonomi na. Druga ije ponašanje i nije mogu eobzirom da je ponuda na tržištu veoma bogata i raznovrsna, a propisi, pogoto oni koji se odnose na bezbednost saobra aja, restriktivni.

Korisnici u toj bogatoj ponudi treba da odaberu pneumatike koji e najviše odgovarati njihovim potrebama uz minimalne troškove eksplo-atacije. Ovaj izbor nije lak i zahteva obimnu analizu. Osnovni kriterijumi za izbor pneumatika

su bezbed-nost, ekono-mi nost, ko-mfor i zaštita životne sredi-ne. Neki od ulaznih poda-taka potreb-nih za analizu poti u sa trži-šta, a ostali iz

sopstvenoginformacionog sistema. Od kvaliteta ovih podataka zavisi e i kvalitet odluke.

Bez odgovaraju ih informacija i alata za njihovu analizu teško da je mogu e doneti uvek ispravne odluke. Za pravilan izbor, sa stanovišta ekonomi nosti, bili bi merodavni troškovi eksploatacije, koji uzimaju u obzir uslove nabavke/kupovine, vek gume i mogu nost obnavljanja protektora. Manje utrošenih novih guma na hiljadu pre enihkilometara zna i niže troškove eksploatacije, manje utrošene energije za proizvodnju pneumatika i manje odba enih guma, odnosno manje zaga enje životne sredine.

Ovo potvr uje i dati primer. Nabavka pneumatika B i F predstavljala je grešku. Ne radi se o jeftinim pnematicima (F je 28% skuplji

Marka pneumatika

Jedini ni troškovi eksploatacije pneumatika (relativno u odnosu pneumatik D)

Redosled

A 1,25 4 B 1,66 6 C 1,23 3 D 1,00 1E 1,16 2 F 1,61 5

Tabela 6: Jedini ni troškovi eksploatacije [-]

Upotrebljena energija GJ/km Otpad kg/kmMarka pneumatika

U odnosu na D Redosled U odnosu na D Redosled A 0,70 2 0,71 1-2 B 0,96 4 1,16 5 C 0,66 1 0,71 1-2 D 1,00 5 1,00 4E 0,79 3 0,90 3 F 1,29 6 1,65 6

Tabela 7: Ostali podaci o pneumaticima


a B ak 81% od pneumatika D), a nije velika razlika ni u prose nom veku protektora (kod pneumatka B samo 1% a kod F 17%). Osnovni problem što navedeni pneumatici po svojoj konstrukciji i karakteristikama ugra enogmaterijala nisu bili namenjeni za eksploataciju u gradskom uslovima. Pneumatici ozna eni sa C i D bili su dobar izbor koji, uz pravilnu eksplo-ataciju i održavanje, garantuje dug vek i bezbednu vožnju.

ZZAAHHVVAALLNNOOSSTT

U ovom radu je izložen i deo rezultata dobijenih istraživanjima u okviru projekta “Unapre enjeupravljanja eksploatacijom i održavanjem pne-umatika u organizovanim voznim parkovima” koje finasiraju Ministarstvo za nauku, tehno-logije i razvoj Vlade Republike Srbije i SP Lasta Beograd.


1. Danon, G., Gavri , M., Vasi , B.: Pneumatici - karakteristike, izbor eksploatacija, monografija, NIRO OMO, Beograd, 1999.

2. Žeželj, M.: Istra ivanje uticaja karakteristika puta na nivo operativnih troškova voyila relevantnih za organizaciju i tehnologiju drumskog transporta, Magistarski rad, Saobra ajni fakultet Beograd, 1997, p 230.

3. Danon, G., Vasi , B., Jankovi S.: Vehicle Operating Cost Management: Tire Example, EAEC 2001, Bratislava, Congress Proceedings CD, SAITS 01106, p 11.

4. Veith, G.: Review of Important Factors Affecting Tredwear, Rubber Reviews, No 65, 1992, pp 601-658.

5. Grosh, A.: Abrasion of rubber and its relation to wear, Rubber Chemistrz and Technology, No 65, 1997, pp 78-106.

6. Lupker, H., at al: Truck Tyre Wear Assesment and Prediction, Žth International Symposium on Heavy Vehicle Weights&Dimensions, Delft, Jjune 16-20 2002.

7. Vasi , B., Danon, G.: Pra enje pneumatika autobusa u me ugradskom saobra aju,Nau no-stru ni skup MMV, Kragujevac, 2002.

8. Jovanovi , A., Danon, G., Jankovi , S.: Projekat informacionog sistema za pra enje

eksploatacije i održavanja pneumatika metodom strukturne sistemske analize, XXIV Majski skup održavalaca, Budva, juni 2001., pp 330 – 342.

9. Danon, G. at. al. (1993): Troškovi pneumatika autobusa, Sabra aj u gradovima, Broj 1-2 godina XXVI, 1993. godina, pp 16-19.

10. Gavri , M., Danon, G., Runi , D. (1998): Unapre enje sistema održavanja pneumatika u S.P. "Lasta", XX Majski skup održavalaca, Kotor, 1998, pp. 23 -27.

11. Vasi , B., Risti , J., Vuki evi , I., Curovi ,D. (2000): Informacioni sistem za pra enje koriš enja i održavanja pneumatika, Nau no-stru ni skup "Pneumatici 2000", Zbornik radova, OMO, Beograd, 2000., pp 207-212.

12. Danon, G. Gavri , M. (2000): Razvoj pneumatika i o ekivanja korisnika, Nau no-stru ni skup "Pneumatici 2000", Zbornik radova, OMO, Beograd, 2000., pp 7-20.

TTIIRREE OOPPEERRAATTIINNGG CCOOSSTT MMAANNAAGGEEMMEENNTT

Making business decision in transport and traffic companies strongly depends on the information related to the expenses of vehicle exploitation. General consideration indicates that customers try to minimize the expenses by adjusting the vehicle characteristics and the exploitation parameters, and taking into account the surrounding restrictions. In order to accomplish these goals successfully, appropriate information, software tools, and above all knowledge are requested. Following the fuel expenses, the tire expenses are ranked as the second highest expense in the vehicle exploitation. Level of these expenses depends on a number of different and mutually dependent factors, which might be predicted to a certain degree and only partially influenced. Information systems and programs for analyses and predictions represent an absolute necessity in achieving these goals

Key words: exploatation expences,tire, tire selection, tire maintenance, tire wear, carcas fatigue, tire retread

PP RR II KK AA ZZ SS KK UU PP OO VV AA


XXV MAJSKI SKUP ODRŽAVALACA

Povodom velikog jubileja - etvrt veka održavanja Majskih skupova i okupljanja stru nih i nau nih pregalaca koji se bave problemima održavanja tehni kih sistema, redakcija asopisa OMO -“Održavanje mašina i opreme” u saradnji sa Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Institutom za istarživanja i ptojektovanja u privredi – iipp organizovala je skup koji je ove godine bio podeljen u tri dela:

I deo: Beograd, 29.-31. maja 2002 godine, Sve ano otvaranje skupa, uvodni radovi i specijalni workshop: “Održavanje mašina i opreme u javnim komunalnim preduze ima”; II deo: Budva, 17.-20. jun 2002 godine, Izlaganje radova, izložbe i prezentacije, okrugli sto i prate i seminari uz koktel dobrodošlice i organizovani izlet na Drobni pjesak; III deo: Tara, 09.-12. oktobra 2002 godine, Izlaganje radova po pozivu kao i izabranih radova iz I i II dela i to u formi “satelit konferencije” u okviru “Simpozijuma o operacionim istraživanjima”.

Ovu manifestaciju otvorio je Vladimir Taušanovi , generalni direktor JKP BVK. Zbornik radova štampan je u elektronskoj formi.

SYMOPIS

XXIX Jugoslovenski simpozi jumo operacionim istraživanjima SYMOPIS je održan u hotelu Omorika na Tari u periodu od 09. do 12. Oktobra 2002, u organizaciji Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi - iipp i Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U prelepom ambijentu jedne od najlepših planina Srbije obezbe en je rad, paralelno, u etiri sale kao i bogat društveni program koji je obuhvatao izlet do Mokre Gore sa obilaskom Belih izvora, manastira Kršanje i vožnjom obnovljenom prugom uskog koloseka kroz sistem tunela "Šarganska osmica" uz prikladno posluženje u vozu " iri".

Skup su otvorili prof. dr Jovan Todorovi sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Konstantinos Tsouros - Aristotle University Thessaloniki i general Mom ilo Mom ilovi iz VJ pred više od 150 u esnika koji su za tri dana rada Skupa uli 69 radova.

PPneUUMMAAtici 2002

Drugi nau no-stru ni skup,PneUMAtici 2002, održan je u periodu od 06. do 08. Novembra 2002. na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Instituta za istraživanja i projektovanja u privredi - iipp i Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Skup je otvorio prof. dr Branko Vasi , dok su skup pozdravili dr Danilo Golijanin, pomo nik ministra za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije, mr Dušan Mladenovi , pomo nik ministra za saobra aj i telekomunikacije Republike Srbije i prof. dr Branko Kolin, prodekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na Skupu se pri alo o materijalima za pneumatike, njihovoj proizvodnji, novim tehnologijama, primeni ra unara, bezbednosti saobra aja, propisima i o još mnogo drugih stvari. Pred više od 100 u esnika saopštena su 22 rada iji je zajedni kiimenitelj bio kvalitetan i bezbedan pneumatik, koji ne ugrožava životnu sredinu.

Na osnovu izlaganja i diskusija na Okruglom stolu i Skupu mogli bi se doneti slede i zaklju ci:



Potrebno je ve e uklju ivanje nauke u rešavanje problema smanjivanja obima gumenog otpada, reciklaže pneumatika i ponovne upotrebe dobijenih sirovina; Potrebno je brzo uz što manje posledica dovo enje, a uz pomo zakonske regulative uskla ene sa onom u EZ, oblasti proizvodnje, protektiranja, prometa i reciklaže pneumatika u regularne tokove; Neophodna je stalna edukacija voza a i mehani ara koji se bave održavanjem pneumatika u pravilnoj eksploataciji i održavanju pneumatika, prednostima protektiranja i opasnostima od nekontrolisanog ostavljanja gumenog otpada; Predlaženo je osnivanje Centra za pneumatike, koji bi okupio predstavnike resornih ministarstava (zaštite životne sredine, saobra aja, nauke ..), Agencije za reciklažu,poslovnih i strukovnih udruženja, fakulteta i instituta, ...i preko koga bi se ujedinili i koordinirali napori svih zainteresovanih na rešavanju problema vezanih za eksploataciju, protektiranje, reciklažu pneumatika i ponovnu upotrebu dobijenih sirovina.

66TTHH IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALL SSYYMMPPOOSSIIUUMM OONN WWAATTEERR SSUUPPPPLLYY TTEECCNNOOLLOOGGYY

U Kobe-u, Japan, je od 18.-19. marta 2003.god. održan VI Me una-rodni simpozijum pod nazivom Tehnologije snabdevanja vodom .Organizator je bilo Japansko udruženje vodovodnih organizacija u saradnji sa Me unarodnim udruženjem vodovoda (IWA).

Glavna tema simpozijuma bila je: Srodni projekti tre eg svetskog foruma vode, dok je drugi deo skupa bio posve en: perspektivama sistema za snabdevanje vodom u XXI veku, i to:

Korisnost upravljanja vodom; Reinženjering vodovodnih sistema; Kvalitet vode i nove tehnologije.

Po pristupu i temama, posebno od glavne teme, vidi se da stru ni svet iz oblasti vodosnabdevanja intenzivno razmišlja o klju nim pitanjima snabdevanja pija om vodom. Razmatrana problematika i trendovi su aktuelni za vodovodne sisteme, po evši od tehnologije, kvaliteta vode i menadžmenta i to je suština pitanja sa kojima e se organizacije za vodosnabdevanje suo avati u XXI veku. Vek za koji mnogi stru njaci prognoziraju da e biti obeležen borbom za svaki litar pija e vode. Zato su najja e nacije iz ove oblasti imale glavnu re u prvom delu simpozijuma.

MMEERREENNJJEE UUSSLLOOVV EEFFIIKKAASSNNOOGG PPOOSSLLOOVVAANNJJAA VVOODDOOVVOODDNNIIHH II KKAANNAALLIIZZAACCIIOONNIIHH SSIISSTTEEMMAA

U Beogradu je od 27.-28.03.2003.god. u suorganizaciji:Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Poslovnog udruženja vodovoda i kanalizacije Jugoslavije i Privredne komore Srbije održana me unarodna konferencija sa temom: “Merenje uslov efikasnog poslovanja vodovodnih i kanalizacionih sistema”. Na konferenciji, koja je imala etiri temetska bloka:

Pravna i tehni ka regulativa o mernim ure ajima za merenje protoka - kod nas i u Evropi; Smanjenje gubitaka i racionalizacija potrošnje vode; Tehnika merenja protoka u vodovodnim sistemima; Informacioni sistemi u funkiji naplate.

Ukupno je izloženo 20 saopštenja, koja su štampana u zborniku radova, a bilo je 140 registrovanih u esnika konferencije. Prate a manifestacija konferencije bila je Izložba opreme i instrumentalne tehnike, sa pojedina nom prezentacijom. Na izložbi je u estvovalo 16 organizacija iz: Austrije, Nema ke, Francuske, Rumunije, eške i Srbije i Crne Gore.

Tema konferencije je veoma aktuelna, sa aspekta rada vodovodnih sistema, bilo da su u pitanju tehni ki ili poslovni podsistemi. svuda u svetu se stvaraju pretpostavke da ove organizacije, pre svega, žive od svoga proizvoda usluge, pa se stoga mora maksimalno dobro gazdovati sa proizvedenom vodom, što žna i - sve se mora meriti.



WWAASSSSEERR BBEERRLLIINN // GGAASS BBEERRLLIINN

U Berlinu, Nema ka, od 7. – 11.04.2003.god. održan je poznati Me unarodni sajam i kongres “Voda i otpadne vode”. Fakti ki glavni program se odvijao pod nazivom: “Voda Berlin / Gas Berlin 2003”.

Organizatori i u esnici su mnogobrojne organizacije i privrednici, odnosno udruženja mnogih industrijski proizvo a a, kao:

IWA – Me unarodna organizacija vodovoda; UNESCO – Me unarodna godina iste vode; Me unarodni forum GAS Berlin; Stalna konferencija VODA Berlin; Industrijski forum; Evropski komitet standarda CEN/TC 164; Komitet za poslovne veze sa isto nom Evropom; Društvo FRONTINUS “Istorija sistema za vodosnabdevanje i preradu otpadnih voda;” Proizvo a i pumpi, ventila, cevi, merne i regulacione opreme, hemijski proizvodi i dr.

Berlinski dani sajma su ispunjeni pored navedenih i drugim simpozijumima koji imaju dodirnih ta aka, kao:

Me unarodni simpozijum OZON; Simpozijum Higijena i Mikrobiologija i dr.

Što se ti e konferencije VODA Berlin teme su bile: Strukturne promene i upravljanje vodovodima; Benchmarking: Konkurentni elementi; Istraživanja za budu nost; Efekti tehnologija prerade voda i strategija zaštite i dr.

Svaki od suorganizatora imao je posebno svoje konferencije i teme kao prate e programe, a sve povezano sa glavnim programom VODA/GAS Berlin 2003. Samo za konferenciju VODA Berlin bilo je prijavljeno 5000 u esnika.

RRAAIILLWWAAYY EENNGGIINNEEEERRIINNGG -- 22000033

Šesta me unarodna konferencija i izložba RAILWAY ENGINEERING - 2003 održava se od 30. aprila do 1. maja 2003. god. u Londonu (Engleska). Osnovna tema konferencije je održavanje i obnova gornjeg stroja pruga i na njoj e biti predstavljeno više od 100 radova iz 20 zemalja svrstanih u slede e tematske oblasti:

uticaj voznih sredstava na železni ku prugu; vozna sredstva i buka; signalizacija; projektovanje pruga; stabilizacija pruge nakon zemljanih radova; nadgledanje železni kih mostova i

sigurnosnih zidova; mostovi, ispitivanje tunela, koloseka;

inspekcija pruga; promene u eksploataciji železnice u

Evropi, elektrifikacija i osvetljenje; procena obima zemljanih radova i

upravljanje njihovom realizacijom; održavanje na železnici i svojstva i

poboljšanja podloge; bezbednost.

NN AA JJ AA VV AA SS KK UU PP OO VV AA


WWCCRRRR -- 22000033

Šesti svetski kongres istraživanja na železnici (World Congress on Railway Research – WCRR 2003) održa e se u Edinburgu (Škotska) od 28.09. do 1.10.2003. god. Osnovna tema kongresa "Od ro enja do preporoda" inspirisana je izazovima koji se javljaju u eksploataciji, održavanju i regeneraciji postoje ih železnica, a posebno pri implementaciji novih inicijativa. Cilj kongresa je da promoviše i unapredi me unarodnu saradnju železni kih kompanija i proizvo a a sa istraživa kim i nau nim institucijama. Skup e biti usmeren na probleme osvajanja i procene mogu nosti primene novih tehnologija za potrebe

budu eg razvoja železnice. Osnovna tema kongresa e biti realizovana kroz slede e tematske oblasti: železni ka mreža (vreme putovanja, informacije, prodaja karata, stanice i terminali, vrednost novca i komfor i kvalitet vožnje); poboljšanje prevoza kroz pove anje kapaciteta, pouzdanosti i efikasnosti (prevozni servis, vreme vožnje, mešoviti saobra aj, planiranje eksploatacije, upravljanje saobra ajem); poboljšanje prevoza kroz: pove anje brzine i optere enja, osavremenjavanje sistema, uvo enje interoperabilnosti i intraoperabilnosti, novih tehnologija i poboljšanje održavanja (inženjerski pristup); bezbednost (tehnologija, ljudski faktor); okolina (buka i vibracije, zaga enje, energija, koriš enje zemljišta, elektromagnetna interferencija); nove vrednosti (tehni ke razmene, optimizacija cene/troškovi, pogled od strane vlade i od strane korisnika, finansije).

EEIISSEENNBBAAHHNN--TTEECCHHNNOOLLOOGGIIEE EETT 22000033

Vode i svetski snabdeva i železni kim voznim sredstvima (ALSTOM, BOMBARDIER TRANSPOR-TATION i SIEMENS) ve su potvrdili svoju nameru da uzmu u eš a u slede oj ET 2003 izložbi žele-zni ke opreme i usluga koja e se održati od 3.12. do 5.12.2003. god. u Bazelu (Švajcarska). ET 2003 je jedina zvani na me unarodna izložba železni keopreme u Švajcarskoj, koja se ove godine održava po sedmi put. Pored obezbe enja prisustva velikog

broja proizvo a a železni ke opreme i kompanija koje vrše usluge za švajcarske glavne, regionalne i gradske železni ke operatore, izložba, tako e, obezbe uje prisustvo i ostalih firmi sa celokupnog evropskog železni kog tržišta. Prethodna izložba ET 2001 je privukla preko 160 izlaga a iz 16 zemalja. Oni su predstavili sve sektore železni kog tržišta, uklju uju i i vozna sredstava i opremu, priozvode infrastrukture. Na izložbi su izlagale i kompanije koja vrše usluge, kao i specijalizovane firme u oblasti signalnih i komunikacionih tehnologija.

XXII WORLD GGAASS CONFERENCE

U Tokiju e se od 1. do 5. Juna održati XXII WORLD GAS CONFERENCE. WGC 2003, je prva Svetska konferencija o gasnoj privredi u 21 veku i u svom naslovu simbolizuje želju da bude putokaz ka održivoj budu nosti ove anstva, u emu prirodni gas može da da suštinski doprinos. Na

Konferenciji e se prezentirati izveštaji 10 radnih Komiteta Internacionalne gasne unije (IGU), pozvani referati i izabrani radovi iz 27 tematskih oblasti uz u eš e najeminentnijih stru njaka iz svih zemalja sveta. Preciznije podatke mogu e je dobiti preko E-mail adrese: [email protected]

SSAAVVEETTOOVVAANNJJEE GGAASS 22000033

Jugoslovensko udruženje za gas organizuje nau no-stru ni skup o gasu i gasnoj tehnici sa me unarodnim u eš em. GAS-2003 održa e se u Vrnja koj Banji od 22. do 25. juna 2003. Cilj je da se na skupu predstave najnoviji pravci razvoja i mogu a rešenja iz oblasti gasne privrede.



SSIIMM--OOPP--IISS 22000033

Jubilarni XXX. Simpozijum o operacionim istraživanjima održa e se od 30.septembra do 03. oktobra 2003. u Herceg-Novom u hotelu PLAŽA. Ovogodišnji Simpozijum organizuju Matemati ki Institut SANU i Matemati ki fakultet Univerziteta u Beogradu, a tradicionalno ga podržavaju Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije, Savezni sekretarijat za nauku i razvoj i Generalštab Vojske Srbije i Crne Gore. Simpozijum e raditi u plenumu i u oko 25 sekcija, pokrivaju i sva podru ja operacionih istraživanja, a predvi ena je i prezentacija softvera, promocija asopisa i knjiga i Okrugli sto.

Sva obaveštenja se mogu dobiti od Organizacionog odbora, 11000 Beograd, Knez Mihailova 35, tel. (011)-630-170 i 180-591. fax (011)-186-105, e-mail [email protected], kao i na internet stranici http://www.mi.sanu.ac.yu/simopis. Rezervacije smeštaja i prevoza preko agencije TOMAS, Beograd, Ilije Garašnina 20, tel. (011)-3235-653, fax (011)-3231-548, e-mail [email protected], internet stranica www.tomas.co.yu.

CCHHEEMMIISSTTRRYY AANNDD TTHHEE EENNVVIIRROONNMMEENNTT

U periodu od 18 do 22.06.2003. god. u Kruševcu e se održati II regionalni simpozijum pod nazivom HEMIJA I ZAŠTITA OKOLINE(zvani ni naziv CHEMISTRY AND THE ENVIRONMENT). U organizaciji Simpozijuma u estvuju Association of Greek Chemists, Czech Chemical Society, Romanian Chemical Society, Slovak Chemical Society, Union of Chemists in Bulgaria, Chemical Society of Montenegro, Pancyprian Union of Chemists, Serbian Chemical Society; Slovenian Chemical Society, Society of Physical Chemists of Serbia i Society of Chemists and Technologists of Macedonia dok je lokalni organizator Simpozijuma Srpsko hemijsko društvo. Program Simpozijuma obuhvata:

- Analiti ke metode i sistem pra enja zaga iva a okoline; - Uticaj tehnologija na okruženje; - Uticaj hemijskih aksidenata i rata na okruženje; - Zaga enje okoline radionuklidima; - Hemija zaštite okoline i obrazovanje; - Menadžment zaštite okoline; - Kontrola negativnih antropogenih uticaja na biohemijske procese i okruženje; - Transport, transfer i transformacija hemikalija u okruženju i uticaj zaga iva a.

Pored osnovnog programa predvi ena su i plenarna predavanja, koja e održati predava i iz Norveške, Slovenije i Nema ke. Detaljniji podaci o Simpozijumu mogu se na i na sajtu www.shd.org.yu/ChemEn dok se za sve dodatne informacije možete obratiti Srpskom hemijskom društvu u Beogradu, Karnegijeva 4 na telefon 33 70 467, e-mail [email protected]

3344.. KKOONNGGRREESS OO HHLLAA EENNJJUU GGRREEJJAANNJJUU II KKLLIIMMAATTIIZZAACCIIJJII ((KKGGHH))

Kongres KGH prestavlja smotru, ne samo nau ih i stru nih radova iz oblasti KGH, ve i sajam opreme i ure aja. Svake godine se u okviru Kongresa okuplja preko 500 u esnika iz zemlje i inostranstva, uz izložbu više od 100 izlaga a. Kongres e se održati od 3. do 5. decembra 2003. godine u Beogradu. Za sve dodatne informacije možete se obratiti na E-mail: [email protected].



IINNSSTTIITTUUTT ZZAA IISSTTRRAAŽŽIIVVAANNJJAA II PPRROOJJEEKKTTOOVVAANNJJAA UU PPRRIIVVRREEDDII -- iiiipppporganizuje i poziva Vas na

XXXXVVII NNAAUU NNOO--SSTTRRUU NNII SSKKUUPP OO OODDRRŽŽAAVVAANNJJUU MMAAŠŠIINNAA II OOPPRREEMMEEBudva

od 17. do 20. juna 2003. god.Nakon višegodišnje pauze u organizovanju Majskih skupova održavalaca, nastale zbog raspada bivše Jugoslavije, NIRO OMO iz Beograda i Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu su zajedni ki organizovali XXI Majski skup održavalaca u Kotoru 1998. godine. Ovaj skup je pokazao da i u novoj Jugoslaviji postoji veliki interes nau nika i stru njaka, koji se bave problemima održavanja mašina i opreme, da na ovakvim konferencijama iznose svoja nova znanja, iskustva i rezultate do kojih dolaze tokom godine. Druženja u organizaciji OMO-a i Mašinskog fakulteta su nastavljena i 1999. godine u Banji Vrujci, 2000. godine u Beogradu i 2001. godine u Budvi. Tokom radnog obeležavanja etvrt veka Majskih skupova održavalaca (u 2002. godini skup je podeljen i organizovan u tri dela: Beograd 29.-31. Maja,

Budva 18.-21. Juna i Tara 09.-12. Oktobar) u esnici i organizatori su jednoglasno konstatovali da je iskustvo iz poslednje dve godine pokazalo da skupove treba organizovati u junu mesecu. Tako e je konstatovano da je tehni ki organizator skupa Institut za istraživanja i projektovanja u privredi iz Beograda - iipp izvanredno organizovao skup, te da i sa ovom praksom treba nastaviti. Zbog svega toga ovogodišnji skup se ne zove "Majski" ve samo: NNaauu nnoo ssttrruu nnii sskkuupp ooooddrržžaavvaannjjuu mmaaššiinnaa ii oopprreemmee. Sve ostalo je isto: Programski odbor, Organizacioni odbor, vreme i mesto održavanja, teme i dr.

TEMATSKE OBLASTI SKUPA 1. Organizacija održavanja; 2. Upravljanje održavanjem i projektovanjem u održavanju; 3. Politika i koncepcija održavanja; 4. Tehnologije održavanja; 5. Kontrola i dijagnostika otkaza; 6. Troškovi održavanja; 7. Upravljanje rezervnim delovima; 8. Motivacija u održavanju; 9. Specijalne radionice, objekti, ure aji i alati; 10. Tribologija u održavanju; 11. Pogodnost održavanja; 12. Pouzdanost, gotovost i logistika; 13. Preventivni inženjering; 14. Edukacija u održavanju; 15. Osiguranje i premije u održavanju; 16. Ra unarska podrška, softver za održavanje,

dokumentacija, informacioni sistemi; 17. Ekspertni sistemi i sistemi za podršku

odlu ivanju; 18. Analiza otkaza; 19. Kvalitet u održavanju, ISO 9000, ISO 14000; 20. Reinženjering procesa i sistema održavanja; 22. Projektovanje sistema održavanja i projektovanje tehni kih sistema za održavanje.

INFORMACIJE POTENCIJALNIM U ESNICIMA SKUPASkup e biti održan u Budvi, od 17. do 20. juna 2003. godine, u hotelu Park.

Hotel Park

Visina kotizacije e biti naknadno

odre ena.Svi

zainteresovani u esnici mogu se prijaviti kroz formular koji se nalazi na sajtu www.iipp.co.yu ime e biti uvršteni na listu za dalja

obaveštenja. U e-mail poruci Vas molimo da navedete e-mail adresu, telefon, fax i poštansku adresu. Navedene podatke možete poslati i poštom na adresu:

iipp, 11120 Beograd 35 PFah 35-65 ilifax: 011-3370-622.

Vile hotela Park

KK NN JJ II GG EE KK OO JJ EE PP RR EE PP OO RR UU UU JJ EE MM OO


OOBBLLIIKKOOVVAANNJJEEMM DDOO KKVVAALLIITTEETTAA

JJ.. MM.. JJuurraannPostoje knjige koje možemo da itamo više puta i da svaki put otkrivamo nešto novo, neku novu dimenziju.Obi no to zavisi od aktuelnosti i interesantnosti teme kao osnovnog motiva, a zatim i od na ina kako se obra uje i izlaže. U beletristici to su glavni parametri. Me utim u stru noj literaturi je velika stvar ako je tretirana materija jednostavno izneta i prilago ena razumevanju širokog kruga italaca, bez obzira na nivo obrazovanja. Ako pritom poseduje i odre eni stepen univerzalnosti onda je to pun pogodak. Jedna od takvih knjiga je i “OBLIKOVANJEM DO KVALITETA” od J.M.Juran-a, koja se može predstaviti kao svojevrstan bukvar za materiju koju tretira.

Osnovni motiv pisca u koncipiranju knjige bio je da nas uputi u na in razmišljanja i donošenja adekvatnih zaklju aka, gde je njena velika vrednost. Zna i stvaranja odre enog mehanizma razmišljanja po opštim i konkretnim pitanjima. Tako i prvo poglavlje opservirane knjige i glasi: “Kako razmišljati o planiranju kvaliteta”.

Autor, J.M.Juran, jedan me u prvim istraživa ima na prostoru savremenog shvatanja kvaliteta, te nove proizvodne i poslovne filozofije sa kraja XX veka, ne kaže da nešto treba uraditi, tako i tako, ve kako treba razmišljati, a potom da za svaki problem treba na i adekvatno rešenje.

U tom stilu ura ena je cela knjiga, s’tim da su obuhva eni svi krucijalni inioci kvaliteta: kupac, strateški proces, multifunkcionalno planiranje kvaliteta, motivacija i obuka.

Posebna osobenost a i vrednost u tretiranju odre ene problematike, proisti e iz velikog broja primera koji se koriste da bi se induktivnim postupkom došlo do rešenja. U težnji da se postigne potpuna aktuelnost izložene materije paralelno se prikazuju dva pristupa: Japanski i Ameri ki.

Svoju koncepcijsku potpunost, u ovm zaista vrednom paženje delu koje treba svakako pro itati, autor je proverio, testirao na zaista zna ajnim privrednim subjektima iinstitucijama kao:

Sektor mašinogradnje SAD; Ameri ko udruženje za kontrolu kvaliteta; Statisti ki biro rada Ministarstva za rad SAD; Kompanija “Caterpillar”; Centar za savremena istraživanja u mašinstvu kompanije “General Motors”; Grupacije za instrumente “PerkinElmer Corporate” i dr.

Zna i posle temeljnog prispitivanja u praksi, knjiga je kona no izašla iz štampe 1992.god. u izdanju Juran instituta. Jugoslovensko izdanje je objavljeno u BIBLIOTECI MENADŽMENT, izdava a:Poslovni sistem “Grme ” Beograd 1997.god. u tiražu 1000 primeraka.

dr Predrag Uskokovi

MMoonnooggrraaffiijjaa ””EENNEERRGGIIJJAA ZZAA OODDRRŽŽIIVVII SSVVEETT””NN.. aajjii

Monografija “Energija za održivi svet” autora prof. dr. Nenada aji a, predstavlja izuzetno vredan istraživa ki rad. Ona pruža dokumentovani uvid u problematiku razvoja energetike sveta i posebno energetike naše zemlje. Prikazani su podaci o izvorima energije, potrošnji energije, analiza dosadašnjeg razvoja energetike, postoje e stanje energetike i scenariji razvoja energetike sveta i naše zemlje u XXI veku.

U prikazu razvoja energetike analizirani su svi relevantni elementi razvoja i posebno ograni avaju ifaktori. Autor je s pravom dao naslov monografiji “Energija za održivi svet” jer je zna ajan sadržaj

KK NN JJ II GG EE KK OO JJ EE PP RR EE PP OO RR UU UU JJ EE MM OO


knjige posve en razvoju energetike u narednom periodu, periodu u kome e traženje puteva razvoja energetike biti izme u traženja mogu nosti podmirivanja sve više rastu ih potreba u energiji i ograni enja podmirivanja tih potreba. Me u tim ograni enjima su mogu nosti proizvodnje pojedinih energenata i uticaj proizvodnje i potrošnje energije na životnu sredinu. Dostignuti nivo proizvodnje i potrošnje energije zadnjih godina je zna ajno prevazišao dozvoljeni prag uticaja na životnu sredinu i svako dalje pove anje proizvodnje i potrošnje energije sve više ugrožava životnu sredinu i preti opstanku života uopšte.

Ogroman fond podataka, detaljna obrada i analiza relevantnih faktora razvoja energetike, posebno ograni avaju ih faktora, i istraživanja daljih scenarija razvoja energetike ine ovu monografiju veoma dragocenom za one koji se bave planiranjem i upravljanjem energetskog razvoja. Monografija je posebno zna ajna za našu energetsku praksu. U njoj su veoma dobro dijagnosticirani problemi naše energetike i ciljevi ka kojima treba i i pri emu su projektovani razli iti scenariji za dosezanje tih ciljeva. Istraživanja ovih scenarija nije ni malo rutinska stvar jer je trebalo respektovati itav niz specifi nosti naše energetike i ograni enja koja se retko susre u na primerima drugih zemalja. Otuda ova monografija može poslužiti veoma korisno našim energeti arima, istraživa ima, prakti arima, ali i mladom naraštaju koji se obrazuje na raznorodnim faktorima u našoj zemlji. Obzirom na širinu obra ivane problematike i kvalitet obrade kao i interesantnost obra ivane materije monografija može da bude vrlo interesantna i za energeti are izvan naše zemlje.

Prof.dr Božidar Prstojevi

Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 1

Documents

Transcript of Istraživanja i projektovanja za privredu - Research and Design in Commerce and Industry - broj 1